LINEARNA ALGEBRA - Sistemi linearnih jednaina

UVOD

Sistemi linearnih jednaina spadaju meu najstarije matematike probleme, i imaju

mnoge primene, kao to su obrada digitalnih signala, procene, predvianje, kao i linearno
programiranje, i aproksimacija nelinearnih problema u numerikoj analizi. Postoji mnogo
naina da se rei sistem linearnih jednaina kao to su Gausov postupak , Kramerova
metoda itd...
Uopteno, sistem sa m linearnih jednaina i n nepoznatih se zapisuje na sledei nain:

gde su

nepoznate, a brojevi

su koeficijenti sistema.

DEFINICIJE I REAVANJE SISTEMA LINEARNIH JEDNAINA

Definicija:
Jednainu sa n promenljivih
a1x1 + a2x2 + ... + anxn = b
gde koeficijenti ai nisu svi istovremeno 0, nazivamo linearnom algebarskom jednainom;
njena leva strana je linearna forma sa n promenljivih.
Skup reenja ove jednaine je skup svih ntorki brojeva (x1, x2, ... , xn) koje tu
jednainu identiki zadovoljavaju.

LINEARNA ALGEBRA - Sistemi linearnih jednaina

Definicija:
Sistem od m 2 linearnih algebarskih jednaina sa n 2 promenljivih x1, x2, ... , xn

a11 x1 + a12 x2 + ... + a1n xn = b1

a21 x1 + a22 x2 + ... + a2n xn = b2
...................................................
am1 x1 + am2 x2 + ... + amn xn = bm
nazivamo nehomogenim sistemom ako slobodni lanovi bi nisu svi istovremeno 0, u
suprotnom je homogen.

Skup reenja ovog sistema jednaina je skup svih ntorki brojeva (x1, x2, ..., xn) koje
identiki zadovoljavaju sve jednaine sistema.

Zapisi sistema:
n

Skraeni zapis sistema: aij x j bi (i 1, 2, ... , m)

a11 a12
a
a22
21
Matrini zapis sistema:

am1 am 2

j 1

a1n
a2 n

amn

x1 b1
x b
2 2 , odnosno AX=B.


xn bn

Matrica A je matrica sistema, a matrica

A*

a11
a
21

a m1

a12
a22

a1n
a2 n

am 2

a mn

b1
b2

bn

je proirena matrica sistema.

Postoje sledee mogunosti u smislu reavanja sistema:

1. Sistem nema ni jedno reenje
nesaglasan je;
2. Sistem ima jedinstveno reenje saglasan je.
3. Sistem ima beskonano mnogo reenja
KRAMEROVA TEOREMA
Ako je determinanta D sistema od n nehomogenih jednaina sa n promenljivih razliita
od nule, tada taj sistem ima jedinstveno reenje xj = Dj/D , gde je Dj determinanta koja se
2

LINEARNA ALGEBRA - Sistemi linearnih jednaina

dobija tako to se koeficijenti uz xj u determinanti D zamene redom slobodnim lanovima bj ,
j=1, , n.
Dokaz:
Da bi dobili xj mnoimo jednaine kofaktorima

a11 x1 + a12 x2 + ... + a1n xn = b1 / 1

a21 x1 + a22 x2 + ... + a2n xn = b2 / 2
...................................................
an1 x1 + an2 x2 + ... + ann xn = bn / n
kad saberemo jednaine i grupiemo koeficijente uz odgovarajue promenljive, dobija se

(a11A1j +a21A2j ++an1Anj)x1+

+(a12A1j+a22A2j++an2Anj)x2+
..................................................
+(a1nA1j+a2nA2j++annAnj)xn = (b1A1j +b2A2j++bnAnj).
n

Pri tome je aik Aij 0, k j ,

i 1

aij Aij D

i 1

a na desnoj strani D j bi Aij b1 A1 j b2 A2 j ... bn Anj

i 1

prema tome dobija se D x j D j , ( D 0) . x j

Posledica:
Uoimo da je

xj

x1
A11 A21
1
X ...
...

D
xn
A1n A2 n

Dj
D

1
( A1 j b1 A2 j b2 ... Anj bn ) ,
D

...
...
...

An1
...

Ann

b1
... .

bn

Kako iz matrinog zapisa sistema AX=B, sledi da je X = A-1B, to je

A11 A21
...
A1n A2 n

1
1
A1 adj A
D
D

...
...
...

An1

... .

Ann

LINEARNA ALGEBRA - Sistemi linearnih jednaina

Adjungovana matrica adj A se dobija tako to se prvo matrica A transponuje, pa se za AT

odredi matrica koja se sastoji od kofaktora njenih elemenata.
KRONEKER-KAPELIJEVA TEOREMA
Sistem linearnih algebarskih jednaina je saglasan (ima reenja) ako i samo ako je rang A =
rang A*.
Posledica:
Sistem nema reenja ako je rang A rang A*.
Dokaz:
1. Ako je rangA=rangA*=n (n je broj promenljivih), sistem sadri saglasan podsistem kod
kojeg je D 0, pa po Kramerovoj teoremi ima jedinstveno reenje. Podsistem ne
moraju obrazovati prvih n jednaina sistema, pa emo ga zapisati:

a11 x1 a12 x2 ... a1n xn b1

a21 x1 a22 x2 ... a2 n xn b2

.....................
an1 x1 an 2 x2 ... ann xn bn

2. Ako je rangA=rangA*=r, r < n,tada postoji saglasan podsistem od r jednaina sa r

nepoznatih
* *
*
a11
x1 a12
x2* ... a1*r xr* b1* a1*, r 1 xr*1 ... a1*n xn*
*
*
a21
x1* a22
x2* ... a2* r xr* b2* a2*, r 1 xr*1 ... a2* n xn*

......................
* *
*
ar*1 x1* ar*2 x2* ... arr
xr br* ar*, r 1 xr*1 ... arn
xn*

LINEARNA ALGEBRA - Sistemi linearnih jednaina

u kome su na desnoj strani tzv. slobodne promenljive xr*1 ,..., xn* , pa se reenja
D*
(beskonano mnogo) dobijaju u obliku xk* k .
D
3. Pretpostavimo rangArangA*. Kako je matrica A sadrana u A*, svaki njen minor pripada
istovremeno i A*, pa je rangA < rangA*.
Ako pretpostavimo da postoji reenje ( x1* , x2* ,..., xn* ) primenom elementarnih transformacija
matrica

a11 ... a1n

*
A ... ... ...
a m1 ... a mn
a11
...

a m1

...

a1n

... ...
... a mn

b1
...

bm

a
11 ... a1n
~ ... ... ...

am1 ... amn

b1 a1 j x*j
j 1

~
...

n
*
bm amj x j

j 1

... ~ A
0

to je suprotno sa pretpostavkom rangArangA*.

Fundamentalni sistem reenja:

Ako je rang A = rang A* = r, r < n imamo nr slobodnih promenljivih
mogu da uzimaju sve realne vrednosti. Odaberimo reenja

xr*1 ,..., xn*

koje

( x1 ,..., xr ,1,0,...,0) X 1
( x1 ,..., xr ,0,1,...,0) X 2
.....................................

( x1 ,..., xr ,0,0,...,1) X n r

Ona obrazuju fundamentalni sistem reenja, a ako je ( x1 ,..., xr ,0,0,...,0) X 0 onda se

svako reenje moe napisati u obliku X = X0 + C1 X1 + C2 X2+ ... +Cn-r Xn-r opte reenje.
5

LINEARNA ALGEBRA - Sistemi linearnih jednaina

Homogeni sistem uvek ima bar jedno reenje trivijalno: x1 = x2 = ... = xn = 0, u ovom
sluaju opte reenje je oblika X = C1 X1 + C2 X2 + ... + Cn-r Xn-r, jer je X0 = (0, ... , 0).

GAUSOV ALGORITAM

Neka je u sistemu a110, (u suprotnom, menjamo mesta jednainama i promenljivim)

a11 x1 a12 x2 ... a1n xn b1

a21 x1 a22 x2 ... a2 n xn b2
.............................................
am1 x1 am 2 x2 ... amn xn bm

Iskljuujemo x1 iz svih jednaina osim prve, mnoenjem prve jednaine sa ai1/a11

dodavanjem i-toj (i=2, 3, ..., m). Tako se dobija

a11 x1 a12 x2 ... a1n xn b1

(1)
a22
x2 ... a2(1n) xn b2(1)

....................................
(1)
(1)
(1)
am
2 x2 ... amn xn bm

aij(1) aij

gde je

ai1
a
a1 j , bi(1) bi i1 b1 .
a11
a11

Pod pretpostavkom da je a22 0, ponavljamo postupak radi eliminacije promenljive x2 iz

poslednjih m-2 jednaina. Slino dobijamo
a11 x1 a12 x2 ... a1n xn b1
(1)
a22
x2 ... a2(1n) xn b2(1)
(2)
a33
x3 ... a3( 2n) xn b3( 2)
( 2)
am( 23) x3 ... amn
xn bm( 2)

Ako u navedenom postupku dobijemo sistem kod kog je leva strana (svi koef.) jednaka
0, a desna strana razliita od 0, polazni sistem je nesaglasan.

U suprotnom, ako je k broj koraka, dobijamo

1. Za k=n
a11 x1 a12 x2 ... a1n xn b1
(1)
a22
x2 ... a2(1n) xn b2(1)
( n 1)
ann
xn bn( n 1)

LINEARNA ALGEBRA - Sistemi linearnih jednaina

Iz poslednje jednaine xn se dobija jednoznano; zamenom u prethodnu jednainu dobija se
xn-1 i t.d. Reenje je jednoznano.
2. Za k<n

a11 x1 a12 x2 ... a1n xn b1

a22(1) x2 ... a2(1n) xn b2(1)
ak( k1,2k)1 xk 1 ... ak( k1,2n) xn bk( k1 2 )
akk( k 1) xk ... akn( k 1) xn bk( k 1)

Promenljive xk+1,...,xn su slobodne, pa ih prenosimo na desnu stranu, a zatim se kao u

prethodnom sluaju odreuju vezane promenljive xk, xk-1,..., x1, (u zavisnosti od slobodnih).
Ima beskonano mnogo reenja.

Praktini primeri reavanja sistema linearnih jednaina

Primer 1:
Neka je dat tap (greda, ploa, tapna konstrukcija). Pod delovanjem sila tap doivi
ugib. Interesuje nas iz zadanog ugiba nai sile koje koje su uzrokovale taj ugib.
Reenje:
Odredimo n taaka na tapu, koje emo zvati vorovi. Posmatraemo tap kao da je
njegova masa koncentrisana u tih n taaka. Prema tome pretpostavljamo da sile mogu
delovati samo u vorovima. Shodno tome i ugib posmatramo samo u vorovima. Pri tome
polazimo od dve osnovne pretpostavke, koje u fizici predstavljaju princip superpozicije sila,
a u matematici se to zove svojstvo linearnosti.
1. Pri istovremenom delovanju dve sila ugibi se sabiraju.
2. Koliko puta poveamo silu, toliko puta se povea ugib.
Oznaimo sa aik ugib u voru i usled delovanja jedinine sile u voru k (sl. 1).

Slika 1. Pomak tapa pod delovanjem jedinine sile u voru k

LINEARNA ALGEBRA - Sistemi linearnih jednaina

Oznaimo s y1 , y2 ,..., yn ukupne ugibe, a sa F1 , F2 ,..., Fn sile u vorovima (sl. 2).

Slika 2. Pomak tapa pod delovanjem razliitih sila u vorovima

Tada vrede sledee jednaine:

a11 F1 a12 F2 ... a1n Fn y1

a21 F1 a22 F2 ... a2 n Fn y 2

.
an1 F1 an 2 F2 ... ann Fn y n .

Vidimo da se problem nalaenja sila iz zadanih ugiba vodi na reavanje sistema linearnih
algebarskih jednaina.
Pretpostavimo sada da u voru
voru k na vor

deluje sila R1k takva da ponitava uticaj jedinine sile u

Slika 3. Pomak tapa pod delovanjem jedinine sile u voru k, nakon uravnoteenja u voru
1.
(1)
U ovoj situaciji oznaimo s aik ugib u voru i usled delovanja jedinine sile u voru k (sl. 3).

Tada vredi:
aik(1) R1k ai1 aik ,

za i 1,2,...., n .

LINEARNA ALGEBRA - Sistemi linearnih jednaina

Specijalno u voru 1 imamo:
0 R1k a11 a1k .

Odatle sledi :
R1k

a1k
,
a11

pa je :
aik(1) aik ai1

a1k
,
a11

za i 2,3,...., n .

Ako tako uinimo za svaki k 2,3,...., n dobijemo koeficijente nakon prvog koraka u
Gaussovoj metodi. Slino bi se moglo pokazati da se koeficijenti nakon drugog koraka dobiju
kad u prva dva vora deluju sile koje ponitavaju ugibe usled delovanja jedinine sile u
ostalim vorovima, itd.

Primer 2:
Izraunati potencijale u elektrinoj mrei:
Reenje:
Iz Omovog zakona jaina struje koja tee od take i do take j jednaka je:
I ij

vi v j
Rij

pri emu je vi potencijal u taki i, a v j potencijal u taki j, ( i , j

i {A,B,C,D,E,F,G,H}).

Sa druge strane, prema Kirhofovom zakonu, suma jaina struja koje zavravaju u jednom
voru mora biti jednaka nuli, i to vrijedi za svaki vor mree.

Primjenjujui ta dva zakona na vor B, dobijamo:

I AB I GB I CB 0

Odnosno:

LINEARNA ALGEBRA - Sistemi linearnih jednaina

v A vB vG vB vC vB

0
RAB
RGB
RCB

tj.

v A vB vG v B vC vB

0
3
5
3

Sreivanjem dobijamo jednainu:

13vB 5vC 3vG 500

Primenom istih zakona na preostalih pet vorova, dobijamo jo pet jednaina. Nepoznate
potencijale vi dobijamo reavajui sistem od est jednaina sa est nepoznatih koji ima oblik:
13v B 5vC 3vG 500
10v B 18vC 5vD 3vF 0
vC 7vD 6vE 0

2vD 3vE vF 0
17vC 85vE 112 vF 85vG 0
17v B 5vF 39vG 0

ije je reenje dato sa:

(v B , vC , vD , vE , vF , vG ) (75.33, 71.18, 66.82, 66.09, 64.63, 41.12).

10

LINEARNA ALGEBRA - Sistemi linearnih jednaina

Literatura:
-

Cvetkovi D., Lackovi I., Merkle M., Radosavljevi Z. , Simi S., Vasi P., Matematika
I - Algebra, VIII izdanje, Beograd, 2004.
Vasi P., Irianin B., Jovanovi M., Madarevi T., Mihailovi B., Radosavljevi
Z.,Simi S., Cvetkovi D., Zbirka zadataka iz algebre (drugi deo), IV ispravljeno
izdanje, Beograd, 2004.
Milan Merkle: Matematika analiza-teorija, Beograd 2002.

Sadraj:
-

11

Uvod ........................................................................................................................1
Definicije i reavanje sistema linearnih jednaina..................................................1
Kramerova teorema...............................................................................................3
Kroneker-Kapelijeva teorema.................................................................................4
Gausov algoritam...................................................................................................6
Praktini primeri reavanja sistema linearnih jednaina..................................8
Literatura..............................................................................................................12