Metodika nastave matematike: Motivisanje uenika za uenje matematike

Uvod

Motivacija nije neto to se moe obezbediti prostim "njihanjem argarepe ispred

zeca". Stvaranje motivacije kod uenika obuhvata mnoge razliite faktore meu kojima su:
pristup profesora, pogodno okruenje i dobra meusobna komunikacija. Savremeni profesori
su suoeni sa pitanjima kako da motiviu uenike da usmere svoju energiju, znanje i vetine,
i sposobnosti da primene steeno znanje. Najvea greka, koju profesor moe da uini jeste
da pretpostavi da su svi uenici svesni znaaja uenja i njegove primene u praksi. Njihova
motivacija je inspirisana, najee poklonom od roditelja za dobru ocenu, ili kaznom za lou.
Ne moemo oekivati da e uenik biti motivisan za rad znajui da ga eka dobra ocena, ve
je potrebno da se stvori okruenje koje e u njima pokrenuti energiju da urade ono to se
trai.

Metodika nastave matematike: Motivisanje uenika za uenje matematike

Razvijanje interesovanja za matematiku

Meu najznaajnije faktore koji utiu na odnos uenika prema nastavi matematike
spada interesovanje za nju. Pitanje razvoja interesovanja za matematiku ima dva aspekta:
Kako probuditi interesovanja?
Kako zapoeto interesovanje razviti i odrati?
Veliki francuski matematiar Poisson (Simeon Denis Poisson, 1781-1840) pria da je
poeleo da bude matematiar jo kada je u detinjstvu reio sledei zadatak o deljenju vina
na dva jednaka dela pretakanjem, pomou sudova nejednakih zapremina: "Imamo balon od
8 litara ispunjen vinom, i dva prazna od 5litara i 3litre. Kako podeliti vino na dva jednaka dela
(po 4litre) uz pomo pomenutih balona?".1
Poznati Ruski matemetiar I.I.istjakov, 1911.g., na jednom od svojih predavanja izjavljuje da
je zavoleo matematiku onog trenutka kad je reio ovaj zadatak: " Dokazati da je svaki prost
broj, poev od broja 5, ili povean, ili umanjen za jedan, deljiv brojem 6." 2
I dok ona poetna iskra, koja u nama budi interes za matematiku, moe biti sluajna,
dalji razvoj interesa ne sme da se prepusti sluaju. Pored nastave, koja kroz svoje razliite
oblike najvie doprinosi buenju interesovanja za matematiku, postoje mnoga posebna
sredstva i aktivnosti koje utiu na poveavanje interesa za predmet. Na primer: matematike
igre, trikovi, zagonetke, odnosno: zanimljiva matematika, isticanje primena matematike,
znaaja matematike u drugim naukama, njene veze sa merenjima u prirodi, elementi istorije
matematike, matematika drutva, isticanje ciljeva uenja matematike, linost uitelja. Ova
sredstva i aktivnosti predstavljaju podsticaje koje izazivaju vee interesovanje. Ovakve
pobude ne smeju biti same sebi svrha, ve samo sredstvo kojim emo postii cilj: Razvijanje
interesa za matematiku. Moda bi pravo reenje bilo upravo krenuti predavanje pomou
nekog rebusa ili slagalice i time osveiti nastavnu jedinicu:
Primer 1: Prekopirajte ova dva cveta na papir ili karton, zatim isecite latice, stabla i listove i
napravite krug:

1
2

Metodika nastave matematike: Motivisanje uenika za uenje matematike

Primer 2: Na slici je prikazan figura raka sloena od 17 delova. Kako sloiti od delova tog
"raka " dve figure : krug i pored njega kvadrat. A potom izraunati na nauen nain obim tog
kruga, utvrditi mu poluprenik.

Dobro bi bilo odrati, iskljuivo asove zanimljive matematike 1-2 puta meseno. Zadaci
koji se na njima reavaju u neposrednoj su vezi sa gradivom na redovnoj nastavi. Koriste se
zadaci iji je sadraj interesantan, zagonetke, dosetke, zanimljiva merenja, magini kvadrati,
elementi istorije matematike, anegdote iz ivota velikih matematiara. U njihovom reavanju
svaki uenik dolazi do izraaja, i izazivaju radoznalost kod uenika. Ili pak zavriti as sa
nekim od takvih zadataka, tako e uenici izai sa asa ne sa miljenjem da je matematika
preteka i nerazumljiva ve da je ipak interesantna, ali da treba uloiti vei napor da se
savlada.

Uenike treba osloboditi straha od matematike

Uenici e imati najvie volje za uenje ako im je situacija na asu prijatna i ako oekuju
da e biti uspeni u radu, ako ne shvataju matematiku kao " bauk " koji se ne moe nauiti.
To ne znai da nije potreban odreen stepen zabrinutnosti, naprotiv, to e biti pravi stimulativ
za poveanje napora uenika za uenjem, ali zabrinutost ne sme prei u brigu, koja e
oduzeti ueniku energiju potrebnu za uenje. Nastavnik treba da oseti nijanse oseanja i
stepen zabrinutosti svakog uenika ponaosob i svojim opaskama da potkrepljuje, ohrabruje.
Te opaske bi mogle biti:
" U poetku mogua su lutanja, ali kasnije e vam biti jasnije"
" Iz iskustva znam da su i drugi nailazili na iste prepreke, tekoe, ali su ih uspeno
savladali, kao to e te i vi!kolsko gradivo je za prosene uenike i svako ga moe savladati
". U razredu treba da vlada klima slobode i nesputanosti. Uenici mogu da pitaju sve, a da
pritom ne doive podsmeh. Profesor odgovara na svako dobronamerno pitanje uenika.
Ukoliko ih oslobodimo straha nee se desiti da je uvek sve jasno kada postavimo pitanje: "
da li je sve jasno?". Nada u uspeh oslobaa uenike straha od matematike .

Metodika nastave matematike: Motivisanje uenika za uenje matematike

Nita ne uspeva tako dobro kao uspeh

Poznata izreka: "nita ne uspeva tako dobro kao uspeh", ukazuje na psiholoku i
dinamiku vanost postizanja uspeha. Na profesoru je da uenicima njihovu " nadu u
neuspeh " zameni " nadom u uspeh ". Uenike treba ubediti da njihov neuspeh nije
posledica nedovoljne nadarenosti, ve nedovoljnog ulaganja truda. Uspeh u uenju stvara
nove mogunosti za uspeno uenje, kao to i neuspeh u uenju oteava uslove za kasniji
uspean razvoj uenika.
Da bi uenik doiveo uspeh, mora uloiti odredjeni trud, tj. mora uraditi zadatak ili reiti
problem koji je po teini neto iznad njegove trenutne mogunosti. Otuda je uloga nastavnika
da odredi teinu zadataka i zahteva za svakog pojedinca, kako bi "naterao" uenike da
poveaju napore, a da ih pritom ne obeshrabri. Dajui im lake zadatke , u poetku,
omoguuje im uspeh, koji oni pripisuju sebi. to ee uenici doive uspeh, to e biti vei
optimisti u pogledu buduih pokuaja, tj. hvatae se u kotac sa veim i teim zadacima i
problemima, jaae njihovo poverenje u samog sebe, u sopstvene mogunosti i metode
uenja. I suprotno, ako doive vie neuspeha, nee eleti da preduzmu nove pokuaje, jer
predviaju nove neuspehe. Jaae oseaj nesigurnosti, manje vrednosti, frustriranosti i
uznemirenosti, koji raa izvesne odbrambene mehanizme prema koli, uenju i nastavniku.
Takva deca se povlae od reavanja zadataka pre nego to su oprobala svoje mogunosti i
gube spremnost za napore koje uenje podrazumeva. Zato profesor pravi zadatke postupno i
sistematino, od lakih ka teim, po logikoj strukturi, kako bi svaki uraeni zadatak bio
podsticaj za dalje napredovanje uenika. Ovoj svrhi koriste se nastavni listii na vie nivoa
teine, za ispitivanje uenika. Zadaci u nastavnom listiu kreu od oiglednih,
najjednostavnijih. Rad sa njima omoguuje potpunu individualizaciju nastavnog rada, bre
osamostaljivanje uenika u procesu nastave i stalnu aktivizaciju svih uenika u odeljenju.
Motivaciju poveava i zainteresovanost uenika za sadraj koji ui. Ako oekuje
primenu pravila, zakonitosti, obrasca , matemetikih pojmova i objekata u svakodnevnom
ivotu, bie aktivniji u procesu "osvajanja" tog sadraja.

Zato ba o broju

Broj je jedan od onih matematikih pojmova koji imaju poseban znaaj: kako u
matematici kao nauci, tako i u nastavi matematike i u praktinom ivotu i radu. Ostavljajui
za sada, istu nauku po strani, podsetimo se da se broj provlai, poev od I razreda
Gimnazije, kroz nastavu matematike svih razreda svih srednjih kola, i da danas ne postoji
radnik, poev od seoskog stolara i limara, pa do konstruktora aviona i aparata za korienje
atomske energije, koji se u veoj ili manjoj meri ne slui brojem .

Metodika nastave matematike: Motivisanje uenika za uenje matematike

Pri tome, broju se u nastavi matematike obraa vrlo slaba panja. Pojam broja je,
izgleda, najblei matematiki pojam kojim "raspolau" nai uenici, a kojim se oni jako esto
slue. Osim gole i mehaniki zapamene injenice da se " u svim formulama slovo
zamenjuje posebnim brojem 3,14", u glavama uenika nije, obino, nita vie vezano za re
"pi". Kaemo re, a ne pojam, zato to u sluajevima na koje mislimo taj pojam nije
formiran.
Posledice toga su ne samo formalizam u nastavi i nesposobnost uenika da shvate
smisao mnogih geometriskih zadataka, nesposobnost da poveu teoriju i praksu, nego i
pojava da se kod nas jo uvek raaju "pronalazai" reenja problema kvadrature kruga.
Meu tim "pronalazaima'' ima ljudi raznih profesija, ima ak i ininjera, to zaista potvruje
da naa nastava, na stupnju na kome treba da se stvori pravilan i jasan pojam broja , ne
zadovoljava u tom pogledu.

ta je to broj
Sa pojmom broja , upoznajemo se jo u viim razredima osnovne kole, kada se
upoznajemo sa izraunavanjem duine krune linije (obima kruga), a u viim razredima
srednje kole on se upotpunjuje i proiruje na taj nain to se broj izraunava na jedan od
poznatih elementarnih naina (npr. pomou obima upisanih ili opisanih mnogouglova).
Propust u niim razredima moe se nadoknaditi na viem stupnju srednje nastave, ali - kako
se ovo poslednje obino ne praktikuje; kako je potrebno i da na niem stupnju uenik radi sa
razumevanjem; kako najzad, mnogi uenici, poto zavre osnovnu kolu, odlaze u privredu,
- ja u ovde izneti nastavni postupak koji moe dovesti uenike osnovne kole kao i niih
razreda Gimnazije, do "otkria" broja na neto drugaiji nain.
Jer uenici treba svojim snagama da dou do saznanja: Da se pri merenju duine ma koje
krune linije njenim prenikom dobija uvek isti broj.
To je bitna karakteristika pojma broja : on predstavlja odnos duine ma koje krune linije
prema duini njenog prenika. Zatim je potrebno, objasniti uenicima da nije "obian" broj
(ceo ili razlomljen), nego broj svoje vrste (transcendentan broj, ne moe biti izraen kao
konaan red ili kao rezultat numerikih ili algebarskih operacija):
1. da je broj njegovih decimala beskonaan
2. njegove se decimale ne reaju ni po kakvom pravilu(zakonu)
3. broj koji se ne moe konstruisati lenjirom i estarom (kao to je to sluaj sa svakim
racionalnim brojem).

Metodika nastave matematike: Motivisanje uenika za uenje matematike

Tek posle svega toga moemo smatrati (sa izvesnom sigurnou), da uenici primenjuju
odgovarajue obrasce sa razumevanjem, da u broj 3,14 gledaju samo priblinu ali neto
manju vrednost jednog naroitog broja iji smisao i ije znaenje oni dobro shvataju.

Kako poeti
Formiranje pojma broja , poinje, kao to rekosmo, u okviru metodske jedinice "
Duina krune linije", a upotpunjuje se i uvruje se kroz sve sledee jedinice u vezi sa
krugom i njegovim elementima. Kao uvod, odnosno direktnu pripremu za spomenutu
metodsku jedinicu treba, ako to nije ranije uinjeno, stvoriti jasan pojam o odnosu dve dui i
posebno se zadrati na onim duima iji je odnos stalan broj. U tu svrhu, treba uraditi
sledee:
a) Dobro utvrditi da je odnos dve dui broj (neimenovan) koji pokazuje koliko je puta
jedna od date dve dui vea (dua), odnosno manja (kraa) od one druge. Na primer,
kaemo da je odnos dui AB prema dui CD: broj 3, i to znai da se CD sadri u AB 3
puta, ili da je du AB, 3 puta vea od dui CD; Obrnuto, odnos dui CD prema AB je :
1/3, to znai da je CD 3 puta manja od AB. Odnos dui AB prema dui EF je broj 3/5,
to znai da se 1/3 dui AB sadri u dui EF 5 puta, ili 1/5 dui EF sadri u AB 3 puta.

Napomena: Za uenike na ovom stupnju pojam odnosa je prilino apstraktan, i stoga

treba paljivo raditi. Najbolje je poi od merenja jedne dui drugom dui, koja se sadri
ceo broj puta u prvoj (jer odnos je u stvari rezultat merenja jedne od datih dui drugom),
zatim uzeti sluajeve u kojima se odnosi izraavaju razlomljenim brojevima koje treba
napisati i kao decimalne brojeve sa izvesnom odreenom tanou.
Nacrtati, na primer, tri kvadrata ije su stranice 21mm, 28mm, 5cm, i tri
jednakostranina trougla ije su stranice: 4cm, 6cm, i 7cm. Tad se merenjem nalazi:
1) da su dijagonale nacrtanih kvadrata ( priblino): 30mm, 40mm i 7cm, pa je
odnos dijagonale ma kog kvadrata prema njegovoj strani isti( tj. stalan) broj, jer je:
30 / 21 = 40 / 28 = 7 / 5 = 1,4 (priblino) ;
b)

2) da su visine nacrtanih trouglova (priblino): 35mm,

52mm, i 61mm, pa je
odnos visine ma kog jednakostraninog trougla prema njegovoj stranici isti
(stalan) broj, naime:

Metodika nastave matematike: Motivisanje uenika za uenje matematike

35 / 40 = 52 / 60 = 61 / 70 = 0,87 (priblino).

Po potrebi moe se, na isti nain, utvrditi da postoji stalan odnos: izmeu stranica
kvadrata i poluprenika opisane krune linije (1,41), izmeu poluprenika u osmougao
upisane krune linije i stranice osmougaonika (0,92), itd.

Utvrivanje odnosa duine krune linije i njenog prenika kroz IV

etape:
Tek posle svega toga moe se prei na odreivanje odnosa duine krune linije i
duine njenog prenika, tj. na nalaenje broja , i to sledeim redom:
I. Uenici vebaju merenje duina raznih krunih linija. Mere ih na dva naina:
1) Pomou pantljike (uska traka hartije obavije se du oboda kotura ili duz ivice na
valjkaste kutije pa se zategne du lenjira sa metarskom podelom),

2) Kotrljanjem kruga (bez klizanja), du prave.

Metodika nastave matematike: Motivisanje uenika za uenje matematike

Pri obavijanju pantljike vodi se rauna da se ona ne guva, a pri kotrljanju se pazi da
krug nimalo ne klizi po pravoj i da se tano obelei taka B u koju taka M, uzeta na ivici
kruga, ponovo padne na pravu. Merenje duine jednog istog obima treba da izvri vie
uenika, kako bi se otklonile greke i kako bi se svaki uenik upozorio da bude veoma
paljiv pri tom poslu.
II. Uenici mere krunu liniju njenim prenikom. Mere je :
1) posredno (tj. prenosei estarom duinu MN prenika du dui AB, koju su dobili
pantljikom ili kotrljanjem) i
2) neposredno, kao to je prikazano na slici:

Neposredno merenje najlake se vri pomou belih krunih kartonia, koje uenici sami
pripremaju, jer se na njima lako povlae potrebni prenici.
Niz merenja daje isti rezultat, pa se konstatuje: prenik ma koje krune linije sadri
se u njoj( u njenoj duini) tri puta i ostane mali ostatak (QB).
Tim ostatkom QB, meri se prenik MN, i za ma koji krug nalazi se da je, priblino, MN
= 7 QB.
Kao rezultat neki uenik e saoptiti: duina ma koje krune linije jednaka je 3 1/7
prenika. Dok neki drugi uenik e doi do zakljuka: Odnos duine ma koje krune linije
i njenog prenika je broj 22/7. Profesor: Taj broj je malo vei od naenog odnosa, kao to
emo posle videti.

Jo primera
Da bi se videlo koliko su svi uenici to shvatili, mogu se preduzeti sledea vebanja:
Profesor pokazuje razne krugove, a uenici razmaknu dlanove toliko koliko
iznosi odgovarajua duina obima (tj. neto vie od 3 prenika);
Profesor pokazuje ispravljene ice, raznih duina, a uenici pokazuju koliki e
biti odgovarajui prenik kad se ica savije "u krug";
Profesor postavlja problemske situacije, kojima poveava interesovanje
uenika, kao na primer:
1) Moe li kruna ploa, iji je obim 60 cm da proe kroz pukotinu duine 20 cm?
2) Moe li se toak, iji je poluprenik 1/2 m, stegnuti inom ija je duina 3m?
itd....
8

Metodika nastave matematike: Motivisanje uenika za uenje matematike

Ova vebanja se mogu izvesti kroz rad u grupama, na sledei nain: odredimo vie
ujednaenih grupa, po uspehu i broju, s tim to u istoj grupi stavljamo uenike razliitih
mogunosti. Sve grupe dobijaju zadatke na tri nivoa teine i svaki uenik u grupi reava
odreene zadatke, prema svojim mogunostima. Svaki zadatak nosi odreen broj bodova
zavisno od teine. Pobednik je ona grupa koja za predvieno vreme osvoji najvie bodova.
Na ovaj nain svaki uenik ulae maksimalan napor, kako bi doprineo pobedi svoje grupe.

III. Pripremi se serija krugova (krugovi mogu biti od drveta i od lima, a neki mogu biti i
obrui) iji su prenici na primer : 31,83 cm, 25 cm, 20 cm, 14 cm, 7,8 cm. Uenici, pod
rukovodstvom profesora, izmere to tanije obim svakog kruga, a zatim svaki uenik
samostalno izraunava i sastavlja ovakvu tablicu:

Metodika nastave matematike: Motivisanje uenika za uenje matematike

Najbolje je da tu tablicu uenik sastavi, na osnovu datih podataka, kod kue, a u koli da se
isprave eventualne greke. Pri tome e uenik od krugova sa poetka asa ( "cvet i rak"),
1
2
3
4
5
6
7

Redni
broj
kruga

Obim
kruga
(duina
krune
linije) C

Prenik
d

C/d

C+d

C-d

C*d

I
II
III
IV
V
VI
VII

62,83 cm
78,54 cm
100,00cm
24,54 cm
44,00 cm

20 cm
25 cm
31,83 cm
7,8 cm
14,00 cm

3,1415
3,1416
3,14169
3,14153
3,1429

82,83
103,54
131,83
32,34
58,00

42,83
53,54
68,17
26,74
30,00

1256,6
1963,5
3183,0
191,412
616,00

izvriti potrebna merenja i izraunavanja i unee ih u svoju tablicu.

IV. Sastavljajui tablicu, uenik e ve posle drugog primera, videti iz rubrike 4 (u tablici) da
je odnos ma koje krune linije prema duini njena prenika stalan broj i da je taj broj
3,141..... Pa e se pri daljim izraunavanjima sam ispraviti ako sluajno pogrei. Iz
ostalih rubrika on vidi da zbir, razlika, proizvod duine krune linije i duine prenika
nisu stalni brojevi (menjaju se od sluaja do sluaja), pa na osnovu svega toga i
neposrednog uporeivanja prenika i duine krune linije (to je navedeno pod II. ),
zaista "otkriva" broj .
Uenik zaista dolazi sam do istine: da postoji tano odreena veza izmeu duine krune
linije i prenika, sam izraunava da se ta veza izraava brojem 3,141..., i zauvek postaje
svestan da taj broj izraava odnos (a ne zbir, razliku, proizvod...), tj. da broj 3,141...
pokazuje koliko puta se duina prenika sadri u duini krune linije.

ta jo treba istai

Stoga profesoru ostaje samo da saopti :

Da se taj broj ne moe napisati konanim brojem decimala jer ih ima
neogranieno (beskonano) mnogo;
Da taj broj nije periodian decimalan broj, tj. da se njegove decimale ne
ponavljaju odreenim redom.
Da je zbog svega toga usvojeno da se taj broj oznaava jednim grkim slovom
, jer su jo stari Grci izraunali da on iznosi 22/7 = 3,14...
10

Metodika nastave matematike: Motivisanje uenika za uenje matematike

Da saopti 6,do 7 tanih decimala broja , tj. da na tabli napie :

= 3,1415926...

Uz napomenu da je za obine raune dovoljno uzeti 3,1416, a nekad se moe

uzeti 3,14.
Da uveri uenike da se broj ne moe predstaviti odreenom dui, pa ma kako
izabrali jedinicu duine, jer ne moe da se izrazi u obliku razlomljenog broja.
Da prui uenicima i izvesne istoriske podatke
Da podstakne uenike da neposredno formulisanje pravila za izraunavanje
duine krune linije kad je izmeren njen prenik, i pravila za izraunavanje
prenika (odnosno poluprenika), kad je poznata duina krune linije.
Da podstie uenike na samostalno sastavljanje primera za vebanje u onome
to je prethodno reeno, tj. da svaki smisli primer, iz ivota i pojedinih radinosti,
koji e svi izraunavati.
Da postavlja i pitanja kao to su: ta e biti sa duinom krune linije kad se
prenik povea (smanji) za 1cm, za 5cm ? ta e biti sa prenikom kad se
duina krune linije smanji (povea) za 6cm, 10cm? Itd.

Istorijski i drugi podaci:

Nakon ispredavanog gradiva, ili tokom predavanja poeljno bi bilo ubaciti neku od
zanimljivih istoriskih injenica vezanih za predavano gadivo. Npr. mogli bi neto od sledeih
injenica uvrstiti, naravno ne sve:
Uoei svojstvo broja : da je konstantan odnos obima i prenika svakog kruga
narodi starog veka davali su mu magina svojstva. Vavilonci 2500g. p.n.e i Jevreji smatrali su
da je duina krune linije jednaka 3 prenika. Egipani su identifikovali odnos krune linije i
prenika sa brojem: kvadratni koren broja 10, tj. 3,16227... to saznajemo iz papirusa, u
muzeju likovnih umetnosti "Pukin" u Moskvi.
Ovu konstantu otkrio je poznati grki matematiar Arhimedes (287 - 212 g.p.n.e.), (ne
poznavajui decimalni sistem pisanja brojeva!) on je prvi izraunao 6 tanih decimala broja ,
tj. 3,141592. Arhimed je naime naao da odnos duine krune linije prema preniku,
posmatrajui pravilne mnogouglove sa 62n stranica opisane i upisane u krug, iznosi 3 i
jedan razlomak izmeu 10 / 71 i 10 / 70.
Oko 1593g. Franois Vite (francuski matematiar - osniva algebre), produio je
Arhimedovo izraunavanje i dobio je 11 tanih decimala, a 1596.g. Ludolf Vanceulen
izraunao je 35 tanih decimala. Spomenuti naunici vrili su izraunavanja na veoma teak
nain. Od 1706.g. broj se izraunava lake pomou redova .
11

Metodika nastave matematike: Motivisanje uenika za uenje matematike

Ali trka za raunanjem to veeg broja cifara traje i danas. Na Internetu se danas nalazi
ogroman broj stranica posveenih iskljuivo broju , postoje klubovi njegovih oboavalaca,
odravaju se takmienja u recitovanju prvih N decimala... pravljanja programa koji raunaju
na to vei broj decimala. Tako Japanac Akira Haraguchi (59) oborio je svjetski rekord u
neprekidnom navoenju decimala broja . Haraguchi je od petka ujutro do ranih sati u subotu
1997god napamet naveo 83431 decimalu broja. ak i popularni Yahoo pretraiva ima svoju
stranicu (www.Yahoo.com/Mathematics/Numbers/Specific_Numbers/Pi) gde moete
pretraivati prvih 50 miliona decimala, odnosno pronalaziti prvo pojavljivanje zadatog niza
cifara , tako moete nai svoj datum roenja kao nisku na nekom mestu.
Do skora se smatralo da ukoliko vie decimala broja se uzme u raun, utoliko je taj
raun taniji. Dralo se npr., da se "sa 30 decimala obim vidljivog dela vasione izraunava sa
takvom tanou da se greka ne moe primetiti ni sa najboljim mikroskopom". Teorija
relativnosti je, meutim, pokazala da se na Zemljinoj povrini mogu uzeti samo prvih 10
decimala broja , a na Suncu je ve 7 decimala pogrena.
Broj do 100. decimale:
3.1415926535897932384626433832795028841971693993751058209
749445923078164062862089986280348253421170679

Zakljuak

Motivacija je jedan od najvanijih faktora u procesu uenja. Pored potencijalnih

mogunosti pojedinca i povoljnih sredinskih uslova, mora postojati neka pobuda, pokreta,
podstrek da bi se te potencijalne mogunosti ostvarile. Zato se moe rei: da bi uenje bilo
uspeno mora mu prethoditi jaka motivacija, odnosno uenikova elja, namera da uloi
napor da bi neto nauio, stekao znanje. Poznato je da uspeh uenika u nastavi matematike
nije na "zavidnom nivou", pa sa namee pitanje nama, kao buduim profesorima
matematike, ta je to u nama, u naoj moi, u "naim rukama", to moemo uiniti u uionici
da bi sadraj naeg predmeta bio zanimljiviji, a uenici uspeniji u sticanju znanja. A da pak,
ovakve pobude ne smeju biti same sebi svrha, ve samo sredstvo kojim emo postii cilj:
Razvijanje veeg interesovanja za matematiku. Uloga profesora je da svojim stavom,
ophoenjem, podsticanjem, hrabrenjem, u toku rada, kod uenika stimulie razvoj
intelektualnih sposobnosti i da razvija odredjene osobine linosti i stavove kao to su:
radoznalost, nezavisnost, samoinicijativnost, izdrljivost, predanost zadatku, oseaj vlastite
vrednosti, samopouzdanja, odsustva straha od neuspeha.
U ovom radu ja sam pokuala, kroz primer uvoenja broja , da pokaem jedan od
naina predavanja kojim bi uenici umesto gole i mehaniki zapamene injenice da se " u
svim formulama slovo zamenjuje posebnim brojem 3,14", na njima pristupaniji nain
potpuno savladali i shvatili ta je to broj , koristei malo drugaiji pristup .

12

Metodika nastave matematike: Motivisanje uenika za uenje matematike

Literatura:

- Mirko Deji i Milana Egeri "Metodika nastave matematike", Uiteljski fakultet,

Jagodina, 2003 godina,
- J.P.Perke i Dane Klepi "Moja matemetika za kolu i kviz"; Nova knjiga, 1995
godina,
- Razni internet sajtovi

13

Metodika nastave matematike: Motivisanje uenika za uenje matematike

Sadraj:
-

14

Uvod......................................................................................................................... 1
Razvijanje interesovanja za matematiku...................................................................2
Uenike treba osloboditi straha od matematike .......................................................3
Nita ne uspeva tako dobro kao uspeh ....................................................................4
Zato ba o broju ..................................................................................................4
ta je to broj ...........................................................................................................5
Kako poeti ..............................................................................................................5
Utvrivanje odnosa duine krune linije i njenog prenika kroz IV etape.................7
Jo primera ..........................................................................................................8
ta jo treba istai .................................................................................................10
Istorijski i drugi podaci ...........................................................................................11
Zakljuak................................................................................................................12
Literatura................................................................................................................13