VISOKA KOLA ELEKTROTEHIKE I RAUNARSTVA STRUKOVNIH STUDIJA

Predavanje

O nekim standardima komunikacije

Milan Mijalkovi

Beograd, maja 2008.

Predavanje unapredio korisnim dodacima Boris Milosavljevi maja 2010.

Fiziki sloj prenosa podataka.

Pod fizikim slojem podrazumeva se definicija elektrinih karakteristika samih signala i
fizikog medijuma preko koga se prenose (konektori, kablovi...). Pod elektrinim
karakteristikama se podrazumevaju tipovi izvora signala (da li su naponski ili strujni),
naponski nivoi signala, nivoi pragova odluivanja, impedanse izvora i prijemnika i mnoge
druge. Mnogi standardi prenosa dozvoljavaju korienje razliitih fizikih slojeva.
1.1 SIMETRINIA I NESIMETRINA VEZA
Nesimetrina veza se jo naziva i nebalansirana ili single-ended i podrazumeva da se
signal prenosi preko jednog voda (signalni vod), dok je drugi (povratni vod) zajednika masa
ureaja koji komuniciraju. Jednostavnija je za primenu i jeftinija od balansirane, ali je mnogo
osetljivija na um, pa su maksimalne duine kablova i maksimalne brzine komunikacije
znaajno manje u odnosu na istu tehniku prenosa korienjem simetrine veze. Tipini
predstavnici su serijska RS-232 veza i paralelni PC port.

Na slici iznad je veza nebalansiranog tipa. Vod kojim se prenosi signal je ozaen sa Signal
Line, a povratni vod (masa) sa Signal Return. Predajnik Driver predaje koristan signal
Vo dok prijemnik Receiver dobija signal Vo koji se sastoji od korisnog signala, uma
nastalog na signalnom vodu VN uma nastalog na povratnom vodu VG. Svi umovi se
direktno dodaju korisnom signalu.
Simetrina veza se naziva jo i balansirana ili differential, i podrazumeva da se signal
prenosi preko dva voda, jednog koji prenosi originalni signal, i drugog, koji prenosi
invertovan signal. Na prijemu se signali sa ova dva voda oduzimaju. Sistemi prenosa sa
simetrinom vezom daleko manje su osetljivi na umove,ime dozvoljavaju vee brzine
prenosa i due kablove u odnosu na sisteme sa nesimetrinom vezom. Tipini predstavnici
meu standardima za serijski prenos su RS-422 i RS-485, a meu standardima za paralelni
prenos podataka SCSI.

Na slici iznad je veza balansiranog tipa. Sada postoje dva voda kojima se prenosi signal, i
povratni vod (masa) ozaen sa Signal Return. Predajnik Driver predaje koristan
signal VO tako to na vod A alje signal VOA=VO, a na drugi vod B alje signal VOB koji je
invertovani korisni signal, oznaen sa -VO. Prijemnik Receiver dobija signal VID koji je
razlika signala na vodu A i na vodu B. Preciznije reeno, prijemnik je jedinini diferencijalni
pojaava koji na izlazu daje signal jednak razlici signala na ulazu A i na ulazu B. Signal na
ulazu A (VIA) i signal na ulazu B (VIB) su potencijal ovih ulaza prema masi. um nastao na
signalnim vodovima VN i um nastao na povratnom vodu VG se ponitavaju zbog
oduzimanja.
Ponitavanje umova je osnovni razlog to je mogue ostvariti daleko due linije nego sa
nebalansiranim prenosom. Kao vodovi se obino koriste dve upredene ice (upredena parica twisted pair).

Jednoparini neoklopljeni balansirani kabl

Pojednostavljeno objanjenje principa rada balansiranog prenosa signala dato je na slici

ispod. Ulazni digitalni signal oznaen sa Input Pulse daje na izlazu Output Pulse
dvostruke amplitude dok um (Noise), na izlazu daje nulu jer se pojavljuje na oba ulaza
prijemnika koji radi kao oduzima (Subtractor).

1.2 SIMPLEKS, DUPLEKS I POLU-DUPLEKS

Kada dva ureaja istovremeno razmenjuju podatke (npr. razgovor telefonom) kaemo da rade
u dupleks reimu (potpuni dupleks, full duplex). Da bi bio ostvaren dupleks, neophodno je da
postoje dva signalna voda (kod nebalansirane veze), jedan za prijem (prijem podataka
poslatih iz B u A), i drugi za predaju (slanje iz A prema B). Kod balansirane veze potrebna su
dva para signalnih vodova, a masa je u svakoj vezi neizbeno jo jedan poseban vod.
Ako jedan ureaj uvek alje, a drugi uvek prima podatke, postoji veza samo u jednom smeru i
naziva se simpleks (npr. radio i tv). Kada oba ureaja mogu da vre i prijem i predaju, ali ne
istovremeno, postoji polu-dupleks veza (half-duplex, semiduplex). Prmer za polu-dupleks je
voki-toki. Kod simpleksa i polu-dupleksa postoji samo jedan signalni vod za nebalansiranu,
ili jedan par vodova u sluaju balansirane veze, i naravno masa kao poseban vod.
1.3 VEZA TAKA-TAKA I MAGISTRALA
1.3.1 Veza od take do take
Veza od take do take (point to point ili peer to peer) je veza izmeu dva ureaja. Neki
komunikacioni standardi (na primer RS-232) podravaju samo ovakav tip veze. I standard
RS-422 definie samo vezu taka do take s tim da je mogue da jedan predajnik predaje
podatke, a vie prijemnika ih primaju (svi primaju iste podatke, bez standardom definisanaog
naina adresiranja prijemnika). Takva veza se u engleskoj literaturi oznaava kao
multidrop. Neki standardi, kao to je paralelni PC port, podravaju samo ovakav tip veze,
ali uz mogunost da se za jedan predajnik povee vie prijemnika u takozvani lanac (daisychain).
Slika ispod ilutruje simpleks i poludupleks vezu od take do take simetrinog tipa. Krui na
izlazu predajnika (Driver) oznaava invertovanje tog signala, a krui na ulazu prijemnika
(Receiver), da se signal na tom vodu oduzima od signala na drugom ulazu. Rt je otpornik za
zavravanje voda i njegova uloga je balansiranje impedansi i spreavanje generisanja
povratnog talasa na visokim uestanostima. Razmatranja uloge Rt prevazilazi nivo ovog kursa a detaljnije
objanjenje mogue je nai na http://focus.ti.com/lit/ug/slld009/slld009.pdf (2.6 MB pdf).

Simpleks veza simetrinog tipa sa jednim predajnikom a vie prijemnika (multidrop)je

ilustrovana na sledeoj slici. Oznake su iste kao na prethodnim.

1.3.2 Magistrala (bus)

Drugi nain je da ureaji budu povezani pomou magistrale (bus). Svi ureaji koji mougu da
komuniciraju su vezani za istu magistralu. Uobiajeno je da jedan od njih kontrolie rad
ostalih u smislu odreivanja koji od ureaja e predavati a koji prihvatati podatke. Zavisno od
standarda ureaj koji kontrolie se naziva master ili host, a ostali su slaves ili
devices. U naem jeziku se koriste termini gospodar-rob, mada je mnogo ea upotreba
originalnih izraza na engleskom. Gospodar moe svoju ulogu preneti nekom od ostalih
ureaja ukoliko su oni u stanju da igraju ulogu kontrolera na magistrali.
Sledea slika ilustruje tipinu polu-dupleks vezu pomou magistrale. Svaki od ureaja koji
komuniciraju moe biti bilo predajnik (Driver) ili prijemnik (Receiver). Na ovoj slici nije
naglaeno koji od ureaja kontrolie magistralu. Oznake na slici su iste kao u prethodnim
paragrafima.

Tipini predstavnici komuniciranja preko magistrale meu standardima za serijski prenos

podataka su RS-485, Fire-Wire (IEEE 1394), I2C, CAN, a meu standardima za paralelni
prenos IEEE-488.
1.4 DIGITALNA STRUJNA PETLJA
Za prenos digitalnih signala u sredinama gde ima dosta uma koriste se i strujne petlje. Na
strani predajnika je izvor konstantne struje 20 mA, koji se ukljuuje kada treba da se prenese
logika jedinica, a iskljuuje kada treba da se prenese logika nula. Na prijemnoj strani je
strujni senzor koji detektuje da li ima struje ili ne. Kao strujni senzor se obino koristi
otpornik relativno male otpornosti, u poreenju sa velikom izlaznom otpornou strujnog
generatora na predajnoj strani, tako da su prijemnik i predajnik povezani u strujnu petlju.
Ovakav vid prenosa signala je daleko otporniji na um u odnosu na predajnike sa naponskim

izvorom, jer um koji bi se pojavio na prenosnom vodu mora da ima veliku energiju da bi
toliko poremetio struju da se detektuje pogrean nivo.
Ova tehnika je primenjena prvi put u teleprinterima ranih ezdesetih godina, a koristi se
masovno i danas. Uspeno se primenjuje kao fiziki sloj za modifikovani RS-232 standard u
sredinama sa puno smetnji, naroito u prisustvu energetskih komponenata velike snage
(snani motori, energetski sistemi...). Maksimalna duina kabla za pouzdanu komunikaciju
brzini 19,2 kb/s je oko 600m, dok za manje brzine duina kabla moe da bude i znaajno
vea.
Ovu tehniku prenosa digitalnih signala ne treba meati sa analognom strujnom petljom (4-20
mA) pomou koje se prenosi analogni signal, pri emu struja od 4 mA predstavlja 0%, a 20
mA predstavlja 100% analogne veliine koju treba preneti.

2. Serijski i paralelni prenos podataka

Digitalni podatak koji treba preneti sadri vie bita. Oni se mogu preneti paralelno, pomou
vie vodova, za svaki bit po jedan, ili serijski, bit po bit, preko istog voda. Oigledno je da
paralelni prenos zahteva vie ica, dakle sloeniji je, ali je u principu bri jer se ceo
podatak prenosi odjednom. Serijski je jednostavniji ali sporiji. Meutim, danas su standardni
za serijski prenos popularniji i njihovom se razvoju poklanjala mnogo vea panja poslednjih
godina, tako da oigledni zakljuci navedeni iznad danas nisu u potpunosti tani. Mnogi
standardni za serijski prenos uveliko prevazilaze standarde paralelnog prenosa i po brzini
prenosa i po kompleksnosti.
2.1 PARALELNI PRENOS PODATAKA
Podaci se prenose preko veeg broja linija pri emu svaka linija prenosi po jedan bit.
Danas se koriste osmobitni i esnaestobitni (osam, odnosno esnaest linija za prenos podatka
i plus povratna linija masa).
2.1.1 Paralelni port na raunarima tipa PC.

Originalno projektovan za vezu raunara sa tampaem.

17 aktivnih signala: 8 linija za podatke od raunara ka tampau. 5 upravljakih signala
od tampaa ka raunaru i 4 od raunara ka tampau.
Moe se koristiti kao izlazni osmobitni paralelni port (raunar moe samo da predaje
podatke, ali ne i da ih prima).
Moe se koristiti i kao ulazni etvorobitni paralelni port, pri emu se za smer ka raunaru
koriste linije namenjene upravljakim signalima. Hardver na PC ostavlja mogunost da se
ovi upravljaki signali iskoriste za primjem etiri bita podatka. Osmobitna komunikacija
ka PC se tako ostvaruje iz dva prenosa po etiri bita.
Obuhvaen standardom Centronix 1284 sa puno podvarijanti i izmena
http://zone.ni.com/devzone/cda/tut/p/id/3466 .
Originalni paralelni port je kasnije doraen tako to su linije preko kojih se prenosio
podatak postale dvosmerne, a maksimalna brzina prenosa podataka znaajno poveana
(do 10 puta). Oblik konektora i raspored signala je ostao isti. Novi, proireni paralelni
port se pojavljuje u varijantama ECP (Extended Capabilities Port
http://www.beyondlogic.org/ecp/ecp.htm ) i EPP (Enhanced Paralel Port
http://www.lvr.com/parport.htm )
25 polni enski SubD konektor na strani PC i 36 polni Centronix- champ konektor na
strani tampaa.

U osnovi namenjen povezivanju od take do take, mada se u nekim varijantama moe

koristiti i za povezivanje do 8 ureaja u lanac (daisy-chain)
Nebalansirani naponski signali logikog nivoa 5V.
Maksimalna duina kabla zavisi od brzine i vrste kabla, a kree se do 10m
Maksimalna brzina standardnog paralelnog porta je 1 megabajt u sekundi, a po podacima
proizvoaa za ECP je 2,4 MBajta/s dok je za EPP 2 MB/s, (do 10 MB/s uz korienje
DMA prenosa).
Prednosti: vrlo jednostavno programiranje, relativno velika brzina prenosa. Nedostaci:
veliki broj varijanti, nedostatk strogog jedinstvenog standarda, veliki konektor i kabl sa
puno ica. Danas se sve manje koristi na PC, potiskuje ga serijska komunikacija, najvie
USB

Standardni kabl za poveivanje tampaa na paralelni port (SUB-D 25p i Centronix)

2.1.2 IEEE-488 (poznat i kao HPIB Hewlett-Packard Interface Bus ili GPIB General
Purpose Interface Bus).
Originalno projektovan od strane HP za vezu sa instrumentima
Revolucionaran za vreme kada se pojavio, i jako puno korien sedamdesetih i
osamdesetih godina. Veina sloenijih mernih instrumenata kao i mnogi tampai,
grafike table i druge periferije su se mogli povezati na GPIB.
Namenjen je povezivanju vie ureaja (do 15) pomou magistrale. Na magistrali se
nalaze dve kategorije ureaja: kontroleri (Controller) i uesnici (Device). Uesnici mogu
biti govornici (Talker) i sluaoci (Listner) kao na slici (slika je sa
http://www.interfacebus.com/Design_Connector_GPIB.html ). Ureaji u principu mogu
da budu bilo kontroleri bilo govornici ili sluaoci, ali u jednom trenutku mogu da vre
samo jednu od te tri funkcije. Kontroler odreuje koji ureaj je govornik (onaj koji
predaje podatke), a koji ureaji su sluaoci (oni koji podatke primaju). Na magistrali
moe da bude samo jedan govornik dok sluaoca moe da ima vie. Kontroler moe svoju
funkciju kontrolera prepustiti nekom drugom ureaju.

8 dvosmernih linija za podatke i 8 upravljakih linija i 8 linija vezanih za masu.

Jedinstveni tip 24-polnih konektora koji mogu biti prolazni, u jedan konektor koji je
ve ukljuen u ureaj, moe se ukljuiti jo jedan, u njega sledei i tako dalje.
Nebalansirani naponski signali logikog nivoa 5V.
Maksimalna duina kabla do 20m ukupno, s tim da duina kabla izmeu dva ureaja ne
treba da prelazi 2m http://www.ines.de/gpib-info.html .
Maksimalna brzina 1 MBajt/s. 2003. godine, National Instruments je proirio ovaj
standard u IEEE-488.1 kod koga je maksimalna mrzina 8 MBajta/s
Prednosti: Jednostavno povezivanje vie ureaja, jednostavno programiranje (HP je
razvio itav programski jezik za jednostavno itanje, obradu i prikazivanje podataka sa
mernih instrumenata povezanih na HPIB), relativno velika brzina prenosa. Nedostaci:
Veliki konektor i debeli, kruti kablovi sa puno ica. Potiskuje ga serijska komunikacija
kod jeftinijih instrumenata, mada se jo uvek moe nai na mnogim instrumentima
naroito na onim skupljim gde se i dalje po pravilu nalazi kao jedan od moguih naina
povezivanja.
Pored navedenih sajtova, opis, raspored signala, i veze ka sajtovima sa detaljnim
podacima mogu se nai na vikipediji: http://en.wikipedia.org/wiki/IEEE-488 .

Robustni GPIB kabl

2.1.3 Skazi - SCSI (Small Computer System Interface)

Pod ovim imenom se danas podrazumeva itav niz razliitih standarda za povezivanje
raunara i razliitih periferija. Originalna namera je bila da se napravi standard za magistralu
koja bi omoguila povezivanje spoljanjih ureaja (prvenstveno onih za masovno uvanje
podataka masstorage) na prenosne (male) raunare, ali se danas ovaj standard moe pronai u
mnogim, potpuno drugaijim primenama. Pored standarda vezanih za fiziki sloj (oblici
signala, naponski nivoi, konektori, kablovi...), standardom su definisani i protokoli za
komunikaciju i komande koje se razmenjuju sa periferijom. Upravo je standardizovani set
komandi i protokola ono to je jedinstveno za sve razliite standarde koji se deklariu kao
SCSI.
SCSI slui za povezivanje vie ureaja pomou magistrale. Zavisno od varijante, maksimalni
broj ureaja je 8 ili 16. Svi ureaji se dele na domaine (host) i lanove (devices). U svakom
trenutku na magistrali mora da postoji bar jedan domain (moe da ih bude i vie). Domain
je uglavnom raunar, a lanovi periferni ureaji. Nije uobiajeno da periferni ureaji (SCSI
targets) komuniciraju meusobno bez uea domaina (SCSI initiator), mada takva
mogunost nije iskljuena standardom.
Iako je SCSI nastao kao standard za paralelni prenos podataka, najnovije varijante obuhvataju
i serijske standarde prenosa koji se klasifikuju kao SCSI jer koriste isti standardni skup
komandi i protokola. Tako je standardom iz februara 2008. uveden Serial Attached SCSI
(SAS) za povezivanje diskova i drugih periferija sa maksimalnim protokom podataka od 300
MBajta/s, za koji se oekuje da u toku 2009. godine bude standardizovan na 6Gbita/s ime bi
praktino prestala potreba za postojanjem klasine, paralelne SCSI veze.
SCSI u klasinoj varijanti paralelnog prenosa postoji kao esnaestobitni i osmobitni. Neki od
standarda imaju definisane varijante i sa nesimetrinim i sa simetrinim signalima (kabl
odreuje koja e se varijanta primeniti). Podvarijante sa simetrinim prenosom se pojavljuju
sa niskonaponskim LVD (Low Voltage Differential) sa naponima 2,5 do 3,3 volta i
visokonaponskim simetrinim signalima HVD (High Voltage Differential) sa napononima
signala 5 V. Oigledno, termin visoki napon kada se radi o signalima treba shvatiti uslovno.
Nii napon signala dozvoljava veu brzinu prenosa, vii napon obezbeuje manju osetljivost
na umove i smetnje.
Sledea tabela, koja je uz minimalne izmene preuzeta sa
http://en.wikipedia.org/wiki/SCSI , daje pregled karakteristika razliitih varijanti SCSI
standarda. Maksimalni protok je dat u megabajtima u sekundi i predstavlja stvarni,
ostvarivi protok podataka. Maksimalna duina kabla je data za varijantu kabla sa
nesimetrinim signalima za vezu od take do take kao i za varijantu kabla sa
simetrinim kablom sa niskonaponskim (LVD) i visokonaponskim signalima (HVD).
Nesimetrina veza podrazumeva vezu od take do take za dva ureaja ili vezu u lanac
(daisy-chain) ako se povezuje vie ureaja. U tabelu su ubaene veze ka sajtovima na
kojima su pojedini pojmovi objanjeni.

Maksimum
Oznaka

Standard
(godina)

SCSI-1
(Narrow SCSI)

SCSI-1
(1986)

Fast SCSI

SCSI-2
(1994)

Fast-Wide SCSI

SCSI-2;
SCSI-3 SPI
(1996)

Ultra SCSI
(Fast-20)
Ultra Wide
SCSI
Ultra2 SCSI
(Fast-40)
Ultra2 Wide
SCSI
Ultra3 SCSI
(Ultra-160;
Fast-80 wide)
Ultra-320 SCSI
(Ultra-4;
Fast-160)
Ultra-640 SCSI
(Ultra-5)

SCSI-3
SPI
SCSI-3
SPI-2
SCSI-3
SPI-3
SCSI-3
SPI-4
(2002)
SCSI-3
SPI-5
(2003)

Konektor

irina
(bita)

IDC-50;
Centronix
C50
IDC-50;
Centronix
C50
2 x 50-pin
(SCSI-2);
1 x 68-pin
(SCSI-3)

Takt

Protok
(MB/s)*

Duina
nesimetr.

LVD /
HVD

Broj
ureaja

5
MHz

5 MB/s

6m

25 m

10
MHz

10 MB/s

1.5-3 m

25 m

16

10
MHz

20 MB/s

1.5-3 m

25 m

16

20 MB/s

1.5-3 m

25 m

40 MB/s

1.5-3 m

25 m

16

40 MB/s

12/25 m

80 MB/s

12/25 m

16

160
MB/s

12 m

16

320
MB/s

12 m

16

IDC50

68-pin

16

50-pin

68-pin; 80-pin
(SCA/SCA-2)

16

68-pin; 80-pin
(SCA/SCA-2

16

68-pin; 80-pin
(SCA/SCA-2)

16

68-pin; 80-pin

16

20
MHz
20
MHz
40
MHz
40
MHz
40
MHz
DDR
80
MHz
DDR
160
MHz
DDR

640
MB/s

16

SCSI sa serijskom vezom koji se poslednjih godina sve vie razvija ima takoe nekoliko
varijanti koje su date u sledeoj tabeli:
Protok
Duina
(MB/s)*
SSA
200 MHz
40 MB/s
25 m
SSA 40
400 MHz
80 MB/s
25 m
FC-AL 1Gb
1GHz
100 MB/s
500 m / 3 km
FC-AL 2Gb
2GHz
200 MB/s
500 m / 3 km
FC-AL 4Gb
4GHz
400 MB/s
500 m / 3 km
SAS
3GHz
300 MB/s
6m
iSCSI
zavisi od primene
* MB/s (MegaBajta u sekundi), MBps (MegaBytes per second )
Oznaka

irina
(bita)
1
1
1
1
1
1

Takt

Br. ureaja
96
96
127
127
127
16,256

Tabela je preuzeta sa http://en.wikipedia.org/wiki/SCSI . Maksimalni protok je dat u

megabajtima u sekundi i predstavlja stvarni, ostvarivi protok podataka. Veze sa taktom 1
GHz i vie su definisane za prenos optikim vlaknom, a maksimalna duina zavisi od tipa
optikog vlakna (500m je za multi-mode vlakna, 3 kilometara za single-mode vlakna).

Broj ureaja koji se moe povezati po SAS standardu je 128 po jednom koncentratoru, s tim
da se teorijski moe povezati ukupno 127 koncentratora.
Detaljniji opis principa rada, dobro objanjen, kao i najnoviji standard moe se pronai na
http://www.t10.org/ ili na http://www.ba-stuttgart.de/~schulte/htme/ebuss12.htm

SCSI standardi obuhvataju veliki broj razliitih konektora

2.1 ASINHRONI SERIJSKI PRENOS PODATAKA

Serijski prenos podrazumeva da se podaci prenose bit po bit. Da bi prijemnik mogao da
detektuje trenutak kada stie koji bit, potrebna je informacija o taktu. Ta se informacija
moe preneti pomou drugog voda i tada se radi o sinhronom serijskom prenosu. Dakle, za
simpleks ili polu-dupleks (u jednom smeru) sinhroni serijski prenos potrebna su dva voda:
jedan za podatak i drugi za takt. Normalno, potreban je i povratni vod (masa), a za dupleks
vezu, jo jedan vod za podatke.
S druge strane, mogue je izostaviti vod za takt uz dodavanje nekih informacija za
sinhronizaciju podatku. Tada se radi o asinhronom serijskom prenosu.
2.1.1 RS-232 standard
RS-232C je standard za povezivanje DTE (Data Terminal Equipment) ureaja sa DCE (Data
Communication Equipment) ureajima primenom asinhrone serijske veze relativno malih
brzina. Raunar spada u DTE ureaje, dok je tipian primer DCE ureaja modem.
C-verzija usvojena 1969.godine. Kasnije je standard malo modifikovan i preimenovan u EIA
232, a od 1988 u TIA-232, da bi 1997. bio usvojen danas vaei standard TIA-232-F. Razlike
u odnosu na RS-232C su uglavnom u specifikacijama vremenskih dijagrama i promeni
standardom definisanih imena nekih signala ali sutinskih razlika nema.
EIA je skraenica za drutvo pod nazivom Electronic Industries Association, koje se 1988
transformisalo u Telecommunications Industry Association (TIA).
Asinhrona serijska veza bitske brzine do 115,2 Kbita/s (originalno, standard dozvoljava
bitske brzine do 20Kbita/s). Bitske brzine koje se danas koriste su 9,6 Kb/s 19,2Kb/s,
33,6Kb/s, 56Kb/s, 115,2Kb/s ali i vee brzine, u vezama van standarda.
Standard za vezu od take do take.
Maksimalna duina kabla puno zavisi od brzine. Po standardu, za brzinu 19,2Kb/s,
dozvoljena je duina kabla oko 15m (50ft).
Nesimetrina veza sa naponskim signalima.
Naponski signali mksimalnih nivoa 25V (logika jedinica - mark) i +25V (logika nula space) iako standard dozvoljava nivoe 25V, danas je uobiajeno koristiti 12V i manje.
Prijemnik mora da bude u stanju da sve signale na ulazu izmeu 3V i 25V primi kao
logiku jedinicu, a sve signala izmeu +3V i +25V kao logiku nulu.
Standard definie izlaznu otpornost predajnika manju od 50 i ulaznu otpornost prijemnika
izmeu 3k i 7k uz ulaznu kapacitivnost manju od 2,5nF.
Podrana dupleks veza.
Standard definie oblik rama u koji se pakuje podatak koji se prenosi. Ram se sastoji od
jednog start-bita i jednog stop-bita. U ram se pored podatka (5-8 bita) moe ubaciti jo i bit
parnosti.

Slika iznad pokazuje izgled signala na linijama za prenos podataka sa dva logika nivoa.
Logika jedinica se u literaturi oznaava sa mark, a logika nula space. Na slici su dva bajta
koja se prenose neposredno jedan za drugim. Stanje kada se preko linije ne prenosi nita se
obino naziva idle i u tada je na vodu logika jedinica. Start bit je logika nula, a stop bit
logika jedinica.

Slika ispod pokazuje realni signal na linijama za prenos podataka pri prenosu ASCII koda
slova K iji je binarni zapis 010010112. Kada se podaci ne prenose preko voda (idle stanje),
na vodu je logika jedinica (negativan napon). Prenos bajta poinje skokom napona na liniji
na pozitivan napon (start bit, koji je logika nula). Prvi bit koji se prenosi je LSB (bit
najmanje pozicione vrednosti podatka) koji logika jedinica (negativni napon). Zatim slede
ostali bit do MSB. Na kraju dolazi Stop-bit koji je logika jedinica (negativan napon). Po
zavretku prenosa podatka, vod ostaje u idle stanju negativan napon.

Bit parnosti se dodaje ramu iza bita oznaenog sa b7 (MSB) a pre stop-bita. Bit parnosti
ubacuje predajnik kao logiku nulu ili logiku jedinicu tako da broj logikih jedinica meu
devet bita (b0 do b7 plus bit parnosti) bude paran. Ako na prijemu broj logikih jedinica
raunajui osam bita podatka i bit parnosti, nije paran, podatak je prenet neispravno. Ta
greka se naziva greka parnosti PE (parity error) Zadatak prijemnika je da raspakuje
podatak. Stop bit slui uglavnom za proveru valjanosti rama. Ako na mestu gde treba da bude
stop bit prijemnik prepozna logiku nulu neto sa prenosom nije u redu. Takva greka se
naziva greka rama FE (framing error). Prijemnik moe da detektuje jo nekoliko greaka.
Treba pomenuti greku prepumavanja OE (overrun error) koja nastaje ako raunar ne
preuzme prethodni bajt kada je naredni ve stigao.
Prvobitna namena ovog standarda je bila veza raunara (u poetku teleprintera ili terminala)
sa modemom. Modem je preko telefonske linije bio povezan sa drugim, udaljenim,
modemom za koji je takoe povezan drugi raunar. Vremenom je isti standard sve vie
korien i za direktnu vezu dva raunara ili raunara i neke druge periferije. Takva veza koja
zaobilazi modem i povezuje dva DTE ureaja naziva se null-modem veza.

Tabela ispod prikazuje raspored signala na danas korienom 9-polnom konektoru. Pored
ovog konektora, standard definie i 25-polni konektor (muki DB25) sa dodatnim signalima
koji se danas izuzetno retko koristi. Raspored signala se razlikuje na DTE i DCE ureajima.
Kompletni podaci, vezano za raspored i ulogu signala na 25-polnom konektoru ili na 9polnom DCE konektoru se mogu nai u RS-232 standardu.

Muki RS232 DB9

9-polni konektor na PC (DTE ureaj)

Pin br.

Signal i smer signala

1
Carrier Detect (CD)
DETEKTOVAN NOSILAC Ulazni (ka PC)
2
Ulazni (ka PC)
Received Data (RD)
PRIJEMNI SIGNAL
3
Izlazni (od PC)
Transmitted Data (TD)
PREDAJNI SIGNAL
4
Data Terminal Ready (DTR)
PC UKLJUEN
Izlazni (od PC)
5
Signal Ground (SG)
MASA
6
Data Set Ready (DSR)
MODEM UKLJUEN
Ulazni (ka PC)
7
Request To Send (RTS)
ALJI MI
Izlazni (od PC)
8
Clear To Send (CTS)
SLOBODNO SLANJE
Ulazni (ka PC)
9
Ring Indicator (RI)
MODEM ZVONI
Ulazni (ka PC)
NAPOMENE: U tekstu koji sledi, zbog jednostavnosti je pretpostavljeno da je PC povezan sa modemom
iako sa druge strane veze uopte ne mora da bude modem (i danas je sve ree). Prevodi imena signala nisu
zvanini i namenjeni su samo internoj upotrebi.

Podebljani signali su neophodni za prenos informacije. Standard podrava dupleks vezu pa

pored povratnog voda SG (noica 5) postoji jo RD signal (noica 2) koji je prijemni
(signal od nekog drugog ureaja ka PC) i TD signal (noica 3) koji je predajni (signal od
PC ka nekom drugom ureaju). U ureajima koji danas koriste RS-232 preteno se koriste
samo ova tri signala. Uobiajene oznake, pored standardizovanih (RD i TD) su Rx i Tx ili
RxD i TxD.
Ostali signali se mogu podeliti u dve grupe. Jedni su namenjeni dogovoru (handshake) PC i
modema o tome da li su spremni za razmenu podataka, a drugi su informacija o statusu
modema. Svi signali iz obe grupe su sa negativnom logikom. Logika nula (pozitivan napon)
oznaava da je signal aktivan (asserted), a logika jedinica (negativan napon) oznaava da je
signal neaktivan (deasserted)
Signale za dogovor (handshake) ine dva para signala. Jedan je DTR i DSR, a drugi CTS i
RTS.

Signalom DTR raunar obavetava modem da je ukljuen (ovaj signal postaje aktivan im se
PC ukljui). S druge strane, modem alje raunaru informaciju da je ukljuen i u stanju da
uspostavi komunikaciju,tako to signal DSR postavi na aktivni nivo (logika nula - pozitivan
napon). Preciznije, za aktiviranje DSR signala potrebno je da bude ispiunjeno jo nekoliko
uslova, detalji se mogu pronai u standardu.
DTR definie raunar. Pozitivan napon na DTR znai da je raunar ukljuen.
DSR definie modem. Pozitivan napon na DSR znai da je modem ukljuen i u stanju da
komunicira sa drugim, udaljenim modemom preko telefonske linije.
PC postavlja RTS signal na aktivni nivo (logika nula - pozitivan napon) kada je spreman da
nastavi da prima podatke od modema. Dakle raunar nije zazuzet obradom i trai od modema
podatke, tanije, obavetava ga da je slobodan. Signal slian ovome koji alje modem, naziva
se CTS i kada modem aktivira CTS, to je obavetenje PC da je modem spreman da prima
nove podatke, odnosno da PC moe slobodno da nastavi da ih alje. Negativnim napon na
CTS modem trai od raunara da ovaj prekine sa slanjem podataka.
RTS definie raunar. Pozitivan napon na RTS znai da raunar trai podatke od modema
(spreman je da ih primi).
CTS definie modem. Pozitivan napon na CTS znai da modem trai podatke od raunara
(modem obavetava raunar da raunar moe slobodno da nastavi sa slanjem podataka)
CD i RI su signali statusa modema. Kada modem aktivira CI signal (postavi logiku nulu
pozitivan napon) on time obavetava PC da je uspostavio vezu preko telefonske linije sa
drugim, udaljenim, modemom. Modem odreuje i stanje RI signala. On aktivira RI signal
(postavlja logiku nulu pozitivan napon) kad eli da obavesti PC da telefon u modemu
zvoni (to jest da drugi, udaljeni, modem trai uspostavu veze sa njim).
Podrane vrste ramova i njihove oznake
Prijemnik mora da zna bitsku brzinu predajnika kao i oblik rama. Za oznaku vrste rama
koriste se tri znaka. Prvi je broj bita podatka (5,7 ili 8), drugi je oznaka kakav se bit patrnosti
koristi (N, E, O, M ili S), i trei je broj stop-bita (1, 2 ili 1.5). to se tie parnosti, standard
dozvoljava da se bit parnosti ne koristi (oznaeno sa N), da se koristi parna parnost broj
logikih jedinica paran (oznaeno sa E), zatim neparna parnost broj logikih jedinica
neparan (oznaeno sa O), da na mestu bita parnosti uvek bude logika jedinica (oznaeno sa
M) ili da na mestu bita parnosti uvek bude logika nula (oznaeno sa O). Na primer, danas
najvie korien oblik rama sa 8 bita podatka, bez bita parnosti i sa jednim stop-bitom, bi
nosio oznaku 8N1, dok bi ram 7E1 oznaavao ram sa sedmobitnim podatkom, bitom parne
parnosti i jednim stop-bitom.
Hardver koji podrava RS-232
Postoji hardver koji reava probleme pakovanja rama na predaji, raspakivanja na prijemu,
proveru parnosti, generisavnja takta i mnogo toga drugog. Danas se takvi ureaji uglavnom
nazivaju UART (universal asynchronous receiver / transmitter) mada ima i drugih naziva
(ACIA, SPI, SCP). Ovaj sklop se povezuje jednostavno na magistralu raunara, a sa
softverske strane se ponaa kao niz registara za razmenu podataka, kontrolnih i statusnih
informacija. Svakako najpopularniji UART je 16550A ip kompanije National
Semiconductor iz osamdesetih godina. Iako postoji puno novijih i savremenijih ipova,
veina njih se trudi da zadri kompatibilnost sa 16550, moda zbog toga to je UART u PC
realizovan sa njim.
Skoro svi dananji mikrokontroleri na sebi imaju bar jedan UART, bilo samo sa TD i RD
signalom (bez mogunosti dogovora handshake), bilo sa kompletnim setom RS-232C
signala.

UART ipovi, naalost, realizuju serijsku komunikaciju ali na TTL logikim nivoima (0V logika nula, 5V - logika jedinica). Da bi se ostvarila komunikacija sa drugim ureajima
koji potuju RS232C standard, neophodno je konvertovati ove logike nivoe na nivoe
definisane RS232C standardom gde za pouzdanu komunikaciju logika nula treba da bude
bar desetak volti, a logika jedinica minus desetak volti. Do pojave danas najpopularnijeg
ipa za ovu konverziju nivoa (MAX232), taj zadatak je bio nona mora za hardverae jer je
bilo nuno obezbediti dva nova naponska nivoa, +12V i -12V to je zahtevalo dva nova
ispravljaa, stabilizatora, izvod na transformatoru... samo za ovu namenu. MAX232,
kompanije Maxim se napaja samo naponom logike 5V (danas postoji i za 3,3V) a u sebi ima
oscilator, podiza napona i translator nivoa za . Ovo kolo zahteva samo etiri spoljanja
kondenzatora. Iako danas postoje mnogi drugi, savremeniji pa i jednostavniji translatori
nivoa, MAX232 i MAX3232 (sa 3,3V napajanja) i njihovi klonovi su i dalje najzastupljeniji.
Jasno je da se serijska komunikacija moe ostvariti i na TTL nivoima i to se esto radi kada
se povezuju dva mikrokontrolera koji imaju UART. Na kraim rastojanjima (do 1m), veza je
pouzdana i na brzinama do 1Mb/s
Veze prema nekim od sajtova koji se bave RS-232 standardom:
http://www.camiresearch.com/Data_Com_Basics/RS-232_standard.html
http://www.lammertbies.nl/comm/info/RS-232.html
http://en.wikipedia.org/wiki/RS-232
2.1.2 RS-422 standard
Ovaj standard predstavlja prirodni nastavak RS-232 standarda. Princip pakovanja u ramove je
preuzet od prethodnika. Jedino to je promenjeno je fiziki nivo. Po RS-422 standardu, veza
se ostvaruje preko balansiranih vodova. Ovo omoguava duine kablova do 1200m pri
bitskim brzinama oko 100 Kb/s i maksimalnu bitsku brzinu od 10 Mb/s na rastojanjima do
12m. Pored toga, prenos podataka uz korienje ovog standarda je manje osetljiv na umove i
smetnje u prisustvu snanih, energetskih izvora smetnji.
Standard podrava vezu jedan predajnik vie prijemnika, pri emu je broj prijemnika
ogranien na maksimalno 10.
Naponi koji se koriste su izmeu 2V i 10V (standard dozvoljava do 12V). Zbog
balansiranih vodova, prijemnik mora da bude u stanju da razllui naponske nivoe od
200mV na diferencijalnom ulazu (razlika napona na ulazima A i B (vidi 1.1)) u
prisustvu zajenikog napona do10V na oba ulaza.
Karakteristike RS-422 standarda:
Asinhrona serijska veza bitske brzine do 10 Mbita/s
Balansirana (simetrina) veza sa naponskim signalima. Signal se vodi upredenom paricom.
Maksimalna duina kabla do 1200m
U osnovi standarda je veza od take do take i veza jednog predajnika sa maksimalno 10
prijemnika (multidrop)
Standard definie simpleks vezu ali se dodavanjem jo jedne parice (dva voda) u drugom
smeru moe ostvariti puna dupleks veza.
Predajnici i prijemnici za RS-422 su lepo opisani u dokumentima:
http://www.national.com/an/AN/AN-214.pdf PDF 340KB
Principi rada i veze ka detaljnijim objanjenjima mogu se pronai na:
http://focus.ti.com/lit/an/slla070c/slla070c.pdf PDF 420KB
http://www.lammertbies.nl/comm/info/RS-422.html
http://en.wikipedia.org/wiki/RS-422

2.1.2 RS-485 standard

Ovaj standard predstavlja prirodni nastavak RS-422. Osnovna razlika je u tome to je 422
standard bio definisan za vezu od take do take i jedan predajnik- vie prijemnika, dok je
RS-485 magistrala na koju je vezano do 32 ureaja koji su ravnopravni i svaki moe da bude
bilo predajnik, bilo prijemnik.
Druga razlika, koja je posledica prve, je u tome to je standard RS-422 za simpleks vezu
preko jedne upredene parice (dva voda) dok se po standardu RS-485 preko jedne upredene
parice moe ostvariti polu-dupleks veza.

1 predajnik,do 10 prijemnika,simpleks veza

Do 32 primopredajnika,polu-dupleks veza

Na slici ispod je poreenje RS-422 i RS-485 standarda. Specifikacije signala su vlo sline, s
tim da je u standardu RS-485 zahvaljujui promeni nekih specifikacija signala omogueno
poveanje bitske brzine sa 10 Mb/s (koliko je iznosila za RS-422 vezu) na 35 Mb/s za
kablove do 12m.
Protokol vieg nivoa koji se uobiajeno koristi za RS-485 veze je HDLC (High-Level Data
Link Control). Ovim protokolom se definie nain razmene podataka, adresiranja pojedinih
ureaja, prenos kontrolnih informacija i drugo.
Lepo poreenje ovih standarda moe se pronai na: http://hw-server.hu/docs/rs485.html
Opis standarda RS-485: http://www.lammertbies.nl/comm/info/RS-485.html
http://en.wikipedia.org/wiki/RS-485
Komponente, predajnici (drivers) i prijemnici (receivers) za RS-232 i RS-485 proizvoaa
Maxim: http://para.maxim-ic.com/results.mvp?fam=rs485 .

2.1.3 USB (Universal Serial Bus)

Uz ETHERNET, danas svakako najzastupljeniji vid serijske komunikacije. Standard je poeo
da se razvija 1994. sa idejom da zameni veinu postojeih prikljuaka za komunikaciju na
raunarima opte namene. Prvi standard je usvojen januara 1996. kao USB1.0 da bi
septembra 1998 bio neznatno dopunjen standardom USB1.1. Ovi standardi definiu samo dve
brzine serijskog prenosa: mala brzina 1.5 Mbit/s - LS (Low-Speed) i puna brzina 12 Mbit/s FS (Full-Speed). Zamisao je bila da mala brzina pokrije svu komunikaciju ka tastaturama,
mievima, sporim periferijama, a da se puna brzina koristi za konunikaciju sa brim
tampaima, crtaima Tada, USB nije imao za cilj komunikaciju sa najbrim periferijama
kao to je prenos grafikih podataka u realnom vremenu (on-line) ili video i audio oprema.
Za vezu sa tako brzim periferijama bio je zamiljen standard IEEE 1394 koji se razvijao
nekako paralelno sa USB.
Ogromna popularnost koju je stekao ovaj standard, ponajvie zahvaljujui dobroj koncepciji i
jednostavnosti korienja (iako su i protokol i sam standard veoma kompleksni), aprila 2000.
pjavljuje se USB2.0 koji uvodi jo jednu brzinu komunikacije koja se naziva velika brzina
HS (High-Speed) od ak 480 Mbit/s koji omoguuje potpunu kompatibilnost ureaja velike
brzine sa ureajima pune brzine. Pojavom ovog standarda naglo je porasla ionako velika
popularnost USB i pojavu niza dopuna sve do septembra 2007. Ciljna grupa konunikacija
preko USB se proirila naroito na polju spoljanjih masovnih memorija, hard diskova, DVD
ureaja i fle-memorija (u prodaji postoji USB fle-memorija kapaciteta 240GBajta na
privesku za kljueve).
Septembra 2007. je najavljen i demonstriran USB3.0 sa brzinom prenosa od 4.8 Gbita/s.
Standard je objavljen krajem 2008. godine, a prvi uredjaji su se pojavili poetkom 2010. Intel
i AMD planiraju punu implementaciju USB 3.0 standarda u svoje ipsete u 2011. dok se
znaajan udeo na tritu ne oekuje pre 2013. godine.
Standard predvia sumetrini asinhroni prenos preko upredene parice. Duina kabla izmeu
pojedinih taaka je ograniena na 5m. U komunikaciji uvek mora da postoji jedan domain
(host) i do 128 ureaja-lanova (devices). Izuzetak je jedino dvosmerni, takozvani on-the-go
USB kod koga svaki ureaj ima delimine funkcije i domaina i lana kako bi se mogli
povezivati bez prisustva PC. Uloga domaina je najee rezervisana za raunar opte
namene i softver koji podrava protokol sa strane domaina je neuporedivo sloeniji u
odnosu na stranu ureaja. Postoje jednostavni ureaji koji se nazivaju vorovi (hub) koji
imaju jednu vezu prema domainu, a vie veza prema ureajima i slue za razgranavanje.
Ureaji se mogu prikljuivati naivo, bez iskljuenja napajanja, a domain prepoznaje
svaki novo-prikljueni ureaj ureaj i dodeljuje mu jedinstvenu adresu. Domain takoe
prepoznaje kojom brzinom ureaj moe da komunicira (LS, FS ili HS) i sa svakim
komunicira najveom ostvarivom brzinom. Ogranienje brzine moe da bude samo u
domainu, ureaju-lanu ili voru izmeu njih.
Komunikacija je polu-dupleks s tim da uvek postoji domain (obino PC) koji upravlja
komunikacijom.
Signali su pakovani u standardom definisane pakete. Zavisno od klase ureaja i zahtevane
brzine protoka informacije, postoji etiri vrste paketa (handshake, token, data, prepackets).
Standard definie vei broj klasa ureaja i zahteva od domaina da svojim softverom
prepozna i podri svaku od ovih klasa. Do sada je standardima definisano 19 klasa (mogue
ukupno 256) tako da korisnik na isti nain prikljuuje i tampa USB-memoriju a domain
prepoznaje klasu ureaja i sa njima komunicira na potpuno razliit nain.
Standardizovano je samo nekoliko dozvoljenih tipova konektora sa samo etiri kontakta. Dva
kontakta su za signalne vodove i oznaeni su sa D+ i D-, a druga dva za napajanje i masu.
Napajanje je +5V i iz njega se moe povui do 500 mA.

Konektor malih dimenzija, samo etiri ice u kablu i postojanje linija preko kojih se
prikljueni ureaj moe napajati iz domaina su znaajno doprineli popularnosti USB.
Danas mnogi mikrokontroleri podravaju USB sa strane ureaja-lana, ali je podrka sa
strane domaina neuporedivo rea, to je razumljivo zbog kompleksnosti softvera koji
domain mora da poseduje. Sa strane ureaja-lanova postoje popularni FTDI ipovi za
konverziju USB na RS-232 ili neki drugi standard. FTDI je samo jedan od mnotva
proizvoaa koji danas proizvode ipove vezane za USB.
ipove koji podravaju stranu domaina prozvodi, na primer, NXP, bivi Filips (ISP 1160) ili
GHI koji u svom programu ima jednostavan ip (USBWIZ) koji se moe dodati standardnom
mikrokontroleru i obezbediti USB host funkciju ili samo podrku za USB fle-memoriju.
Skoro se pojavio i ip kompanije FTDI pod nazivom Vinculum (veza prema PDF prezentaciji 511kb).
Svi ovi ipovi u sebi ve sadre veliku veinu neophodnih programa za podrku, jednostavni
su za korienje i pristupane cene.
Karakteristike ukratko:
Asinhroni serijski prenos, sa balansiranim vodovima (diferencijalni signali).
Tri standardizovane bitske brzine LS(1.5 Mbita/s), FS(12 Mbita/s), HS(480 Mbita/s).
Standard USB2.0 podrava sve tri brzine, USB1.0 i USB1.1 samo LS i FS.
Veza jedan domain (host) - vie (do 127) ureaja-lanova (devices).
Domain dinamiki dodeljuje adresu novo-prikljuenom ureaju.
Polu-dupleks komunikacija, smer uvek kontrolie domain.
Ureaji prikljueni na istog domaina, mogu podravati razliite brzine, sa svakim se
komunicira maksimalnom brzinom, ako tu brzinu podrava domain i vorovi izmeu.
Standardizovani oblici konektora, raspored prikljuaka ak i oznake na konektorima.
Kabl sa samo etiri voda od kojih dva slue za napajanje ureaja iz domaina (5V, do
500mA)
Korisne veze:
Ukratko objanjen USB: http://sss-mag.com/usb.html
Zvanini sajt gde se mogu pronai standardi: http://www.usb.org
Sajt sa puno veza ka standardima, forumima...
http://www.interfacebus.com/Design_Connector_USB.html

S leva na desno: muki mikro, muki mini B tip, muki B tip, enski A tip, muki A tip

2.1.4 IEEE 1394 (FireWire, i.LINK)

Ovaj standard podrava asinhroni serijski prenos pomou balansiranih signala. Zbog
relativno velike brzine prenosa koristi se najvie za povezivanje video opreme i povezivanje
raunara u mreu.
IEEE 1394, se razvijao paralelno sa USB standardom, kao standard zaduen za brze
periferije. Originalno je razvijen u kompaniji Aple pod nazivom FireWire da bi 1995 uz
uee jo nekoliko velikih kompanija usvojen kao IEEE standard. Trenutno vaea verzija je
IEEE1394c usvojena juna 2007. Naziv koji koristi kompanija Sony za svoju implementaciju
ovog standarda je i.LINK ili S100 i S400 (zavisno od brzine prenosa)
Originalni standard je podravao 100, 200 i 400 Mbita/s i jedinstveni estopolni konektor.
Verzija 1394b iz 2002. godine uvodi brzinu 800 Mbita/s i 9-polni konektor kakav se koristi u
Ethernet vezama. Dozvoljeni su i dui kablovi za manje brzine (100m kabla pri brzinama 100
Mbita/s). Ovaj standard podrava i komunikaciju bitske brzina 1,6 i 3.2 Gbita/s preko
optikog kabla. Verzije su poznate kao S1600 i S3200.
Vaei standard 1394c iz 2007. uvodi kompatibilnost sa osmopolnim RJ45 konektorom koji
se koristi i za Ethernet (IEEE802.3) i korienje standardnog kabla kategorije 5e i sa tim
kablom garantuje brzinu prenosa 800 Mbit/s. Kompatibilnost konektora i kablova omoguava
da se ista utinica na raunaru koristiti i za povezivanje u mreu preko Ethernet-a i preko
IEEE 1394 standarda. Do sada se nisu pojavili ipovi koji bi ovu kompatibilnost iskoristili.
Od 2009. se izrauje novi IEEE 1394d standard koji bi uveo brzine do 6.4 Gbita/s preko
optikog vlakna i neke nove tipove konektora.
Dok je USB standard bio oslonjen na PC ili drugi raunar opte namene i zahtevao da jedna
strana u komunikaciji bude mnogo pametnjia, dotle je IEEE 1394 magistrala u pravom
smislu te rei. Na nju se prikljuuju ureaji koji su svi ravnopravni. Postojanje PC uopte nije
nuno i ulogu domaina moe preuzei bilo koji od ureaja povezanih na magistralu. Pored
oiglednih prednosti ovakve koncepcije, nedostatak je to je sloenost svake od periferija
puno vea, a i sam protokol uspostavljanja komunikacije je puno komplikovaniji.
Pored povezivanja video opreme i povezivanja raunara opte namene u mreu, ovaj standard
se koristi jo u avio-industriji, automobilizmu, u industriji za povezivanje mernih
instrumenata i slino. Za ove posebne namene, standard ima posebne varijante i odgovarajue
nazive. Standard je jako slian USB standardu uz nekoliko sutinskih razlika.
Slinosti:
Asinhroni serijski prenosu upredenom paricom pomou balansiranih signala.
Koriste se slini kablovi s tim da IEEE 1394 zahteva dve upredene parice koje za vee
brzine treba da budu oklopljene. Dozvoljene maksimalne duine kablova izmeu
pojedinih ureaja su sline (5m za USB, 4,5m za 1394).
Standard definie sadraje paketa pomou kojih se prenosi informacija. Tipovi paketa su
takoe slini.
Napajanje se prenosi preko kabla, samo to IEEE 1394 dozvoljava 1.5A struje (USB 0,5A).
Dozvoljeno je ukljuivanje i iskljuivanje ureaja naivo (bez iskljuivanja napajanja)
Razlike:
Osnovna, sutinska razlika je u tome to kod IEEE 1394 svaki ureaj moe biti bilo
domain (host) bilo ureaj-lan i svaki od ureaja u mrei moe da preuzme ulogu
domaina. Dakle, PC nije neophodan kao domain.
USB dozvoljava prikljuivanje do 127 ureaja na domaina, na IEEE 1394 magistrali moe
da ih bude najvie 64.
IEEE 1394 dozvoljava znaajno bru komunikaciju.
IEEE 1394 definie i vezu u potpunom dupleksu dok je USB ograen na polu-dupleks veze.
Veze ka sajtovima sa jednostavnim objanjenjem standarda:

http://www.tomswiki.com/page/IEEE+1394+(Firewire)+High+Speed+Serial+Bus?t=anon
http://computer.howstuffworks.com/question371.htm
http://www.interfacebus.com/Design_Connector_Firewire.html

2.1.5 ETHERNET
Pod ovim imenom se podrazumeva veliki broj razliitih standarda koji definiu nekoliko
slojeva komunikacije izmeu raunara. Standardi definiu poev od fizikog sloja koji
podrazumeva elektrine karakteristike signala, tipove kablova, konektora i slino, pa sve do
najvieg sloja protokoka adresiranja i razmene informacija umreenih raunara.
Fiziki sloj je definisan standardom IEEE 802.3 koji kroz mnotvo varijanti definie
asinhronu serijsku komunikaciju bitskih brzina 10, 100 i 1000Mbita/s pa sve do verzije
802.3bb koja se oekuje u toku 2011. a koja treba da uvede brzine do 40Gbita/s za iane
veze duine do 1m .
Ovi standardi bie predmet detaljnog prouavanja u okviru drugih predmeta.
Korisne veze:
http://www.cisco.com/en/US/docs/internetworking/technology/handbook/Ethernet.html
http://en.wikipedia.org/wiki/Ethernet_over_twisted_pair
2.1.6 Jednoina veza (1-wire)
Ovaj nain komunikacije nije usvojen kao meunarodni standard ali se dosta koristi pa e biti
ovde pomenut. On odstupa od dosad razmatranih standarda i po svojoj usko definisanoj
primeni.
1-wire je zatieno ime kompanije Dalas koja ga je razvila za povezivanje svojih
komponenata i periferija na mikrokontrolere. Tipian primer su razni senzori (temperature,
pritiska, vlanosti, napona, struje), monitori baterija neke memorije, AD i DA konvertori i
druge periferije. esto se koristi i za kljueve tako to se ip sa ovakvom vrstom
komunikacije montira u mehaniko kuite oblika male dugmaste baterije koje ima masu
kao jedan kontakt a vrh kao drugi, a nalazi se na vrhu nosaa koji lii na mehaniki klju.
Takav klju se ubacuje u objekat koji treba da titi, a elektronika povezana preko jednoine
veze igrai ulogu elektronskog kljua, takozvani iButton .
Komunikacija je asinhrona serijska sa nesimetrinim (nebalansiranim) signalima i potrebna je
samo jedna veza (normalno, i zajednika masa kao povratni vod) da bi se ureaji ovog tipa
povezali za raunar. Jedan glavni ureaj (master) kontrolie magistralu za koju je povezano
vie sporednih (slave) ureaja od kojih svako ima svoju jedinstvenu 64-bitnu adresu
dodeljenu pri proizvodnji i nepromenljivu. Deo informacije u toj adresi ini i tip ureaja i
zatitni kd (CRC).

Linija za prenos podataka je vezana otpornikom za +5V (pullup) a svi izlazi koji se na
ovu liniju vezuju su sa otvorenim kolektorom. (open collector). U sluaju FET (ili
MOSFET) izlaza ovakav izlaz se naziva otvoreni drejn (open drain). Princip rada je isti.
Ako bilo koji od ureaja aktivira svoj izlazni tranzistor na liniji je nula volti. Ureaj
pokuava da postavi postavi +5V na liniju tako to blokita izlazni tranzistor, meutim
ovaj nivo moe biti odvuen na nulu ako je bilo koji drugi postavio nulu na magistralu.
Kada se na magistrali nalazi samo jedno kolo, blokiranje izlaznog tranzistora, ovezbeuje
visoki naponski nivo na magistrali, a kada je tranzistor provodan, na magistrali je niski
naponski nivo. Meutim, kada su na magistrali dva kola iji su izlazi sa otvorenim
kolektorom, dovoljno je da jedno od kola otvori tranzistor, nezavisno od stanja drugog, na
magistrali je niski naponski nivo. Na magistrali e biti visoki nivo samo ako oba kogika
kola blokiraju tranzistore to jest, pokuaju da postave visoki nivo na magistrali. Ovo
odgovara logikoj I finkciji.
Trik sa otvorenim kolektorom koriste mnogi standardi za komunikaciju zato to
dozvoljava da se vie izlaza povee na istu magistralu, a da pritom ne moe da doe do
kratkog spoja. Pored toga, ovakva veza ostvaruje logiku I funkciju, taktovano ino-I
(wired AND). Nula na izlazu je aktivna, to znai e svaki pokuaj kola da postavi niski
nivo na magistrali uspeti. S druge strane, pokuaj svakog kola da postavi visoki nivo na
magistrali e uspeti samo ako u to vreme neko drugo kolo nije postavilo niski nivo.
Za razliku od ostalih ranije pomenutih standarda gde su logiki nivoi kodovani
naponskim nivoima (na primer, logika nola ja 0V, a logika jedinica +5V), kod
jednoine komunikacije, logike nule i jedinice su kodovane irinom impulsa. Kad nema
komunikacije, magistrala je na visokom naponskom nivou. Uzani impuls ka 0V znai
logiku jedinicu, a iroki impuls logiku nulu. Brzina komunikacije je 15Kbita/s
(standardna) ili velika 111Kb/s (overdrive). Pored toga, postoje razliite komande
periferiji koje se zadaju razliitim irinama impulsa. Ovaj protokol je lepo ukratko opisan
na sajtu:
http://www.maxim-ic.com/appnotes.cfm/an_pk/3989

2.1.7 CAN standard

CAN (Controller Area Network) je originalno razvio Bo (uz uee Intel-a) za
komunikaciju sopstvenih proizvoda u auto-industriji. Danas se masovno koristi u ovoj
industriji ali i u mnogim drugim granama industrije. Mnogi mikrokontroleri na sebi imaju
periferiju koja podrava CAN protokol. Standardom je definisan fiziki sloj ali i protokoli
za komunikaciju. CAN je asinhrona serijska komunikacija sa balansiranim signalima.
Signali se prenose preko upredenih parica, a definisane su i oklopljene i neoklopljene
varijante kabla. Uobiajeno se koristi muku devetopolni D-konektor, ali su dozvoljeni i
drugi tipovi konektora, ravni i okrugli izmru 5 i 10 kontakatakao i RJ45 konektor (kao
za Ethernet). Maksimalna duina kabla zavisi od uestanosti i iznosi 1,000m pri 40Kb/s i
40m pri 1Mb/s. Bitska brzina iznosi 10 Kbita/s do 1 Mbit/s. CAN je magistrala u pravom
smislu te rei sa svim ravnopravnim uesnicima. Zahvaljujui vodovima sa otvorenim
kolektorom ureaji vezani za magistralu mogu se dogovoriti i bez posebnog glavnog
ureaja (host). Veza je polu-dupleks.
Interesantno reenje je da su izlazi ka vodovima za prenos signala sa otvorenim
kolektorom i pullup otpornikom na pozitivnom vodu odnosno pulldown otpornikom
(prema masi) na invertovanom vodu. Zbog toga ovi vodovi imaju nazive CAN_L
dominant low i CAN_H dominant high. Dominant low oznaava da je niski naponski
nivo dominantan kao to je to opisano u prethodnom poglavlju o jednoinoj vezi, a
dominant high da je visoki logiki nivo dominantan to vai za PNP tranzistor i otpornik
prema masi po potpuno istom principu.
Periferije tipa senzora i aktuatora se ne povezuju direktno na magistralu ve preko CAN
kontrolera. Puno proizvoaa ipova danas masovno proizvodi ipove namenjene CAN
magistrali, a gotovo da nema savremenog mikrokontrolera koji bar u nekom od lanova
familije nema ugraen CAN kontroler.
Interesantna pria o primeni CAN magistrale:
http://www.embedded.com/columns/murphyslaw/13000304?_requestid=34550
O signalima u CAN standardu:
http://www.interfacebus.com/Design_Connector_CAN.html
2.2 SINHRONI SERIJSKI PRENOS PODATAKA
Sinhroni serijski prenos podrazimeva da pored linije podataka (jedne za simpleks, dve za
dupleks), postoji jo jedna linija preko koje se prenosi takt. Postojanje signala takta
olakava posao prijenmiku ali uslonjava hardver. Postoji puno standarda za ovakvu vrstu
komunikacije i mnogi proizvoai ipova definiu sopstvene standarde. Postoji nekoliko
oblasti gde se primenjuju standardi sinhrone serijske komunikacije. Najznaajnija oblast
primene je komunikacija izmeu mikroraunara i periferija. Mnoge periferije mogu
znaajno da smanje neophodan broj noica ako se podaci razmenjuju serijski umesto
preko megistrale. Na primer, serijski EEPROM kapaciteta 8 Mbita danas se standardno
pakuje u osmopinsko kuite dok je za isti ip koji se vezuje na magistralu neophodno bar
40 noica (komponenta je vea, zauzima mnogo vie mesta na ploici i objektivno skuplja
zbog veeg broja izvoda). Danas najpopularniji takvi standardi su I2C i SPI sa svojim
mnogobrojnim varijantama.
Pored veze meu ipovima, ovde e biti pomeut i PS/2 standard koji se danas koristi za
vezu tastature i mia sa PC.
2.2.1 PS/2
PS/2 (personal system/2) je standard definisan od IBM 1987. godine, koji se jo uvek
(mada sve ree) koristi za vezu tastature ili mia sa raunarom opte namene.
Standard je namenjen jednostavnom sinhronom serijskom prenosu podataka male brzine
izmeu raunara i periferije. Danas se koristi samo za vezu mieva i tastatura sa PC i
ponegde u jeftinim industrijskim primenama za vezu slinih periferija sa raunarima za

ugradnju. Danas se koristi estopolni mini DIN konektor dok je ranije korien petopolni
DIN.
Sinhroni prenos podrazumeva postojanje dva voda, jednog za takt i drugog za signale.
Standard podrava polu-dupleks vezu itzmeu dve take. Jedna taka je uvek raunar, a
druga periferija (tastatur ili mi). Takt uvek generie periferija i on mora biti izmeu 10
KHz i 16.4 KHz.
Obe linije su sa otvorenim kolektorima i obe moraju imati otpornik (pullup) prema +5V
da bi komunikacija radila. Komunikacija je mogua u oba smera od raunara ka periferiji
ili od periferije ka raunaru. S tim da raunar ima prioritet (periferija mora prvo da
proveri da li raunar hoe da alje podatak pre no to e zapoeti prenos.
Sajt prema kome je data veza u prvom poglavlju do detalja opisuje sve to je potrebno za
razumevanje i praktinu realizaciju komunikacije po ovom protokolu. Postoje i veze sa te
stranice ka stranicama koje definiu protokol za vezu tastature i mia do detalja potrebnih
za praktinu realizaciju.

2.2.2 I2C (ili I IC Inter Integrated circuit Communication)

Standard je uveo Filips kao jeftinu i efikasnu zamenu za paralelno povezivanje
mikrokontrolera sa periferijama. Namena je slina ranije opisanoj jednoinoj vezi (1wire).
I2C je magistrala pri emu na magistrali mora d postoji bar jedan glavni (master) ureaj,
onbino mikrokontroler, i vie sporednih ureaja (slaves). Mogue je postojanje vie
glavnih ureaja a eventualni konflikt je reen takozvanim procesom arbitrae, gde jedan
od glavnih odustaje od komunikacije i eka.

Glavni ureaj generie takt i adresira sporedne. Svaki sporedni mora da ima jedinstvenu
adresu. Protokolom je definisano polje adrese veliine 7 bita u paketu koji se prenosi.
esnaest adresa je rezervisano, to znai da je mogue da postoji ukupno 112 uesnika na
magistrali. Novija proiranja standarda omoguavaju 10-bitnu adresu i preko 1000
uesnika na magistrali. Slike (sa http://www.esacademy.com/faq/i2c/index.htm )
prikazuju vezu na I2C magistrali sa jednim glavnim ureajem (master) na magistrali (slika
gore) i sa vie glavnih ureaja (master) (slika dole).

Magistralu ine samo dva voda: vod takta, oznaen sa SCL i vod podataka SDA. Oba
voda zahtevaju izlaze sa otvorenim kolektorom.
Osnovni standard je definisao tri brzine prenosa 10 Kbita/s-LM (low-speed mode), 100
Kbita/s-SM (standard mode) i 400 Kbita/s-FM (fast mode). Dananji standard verzija I2C
2.1 iz 2000. godine definie i 1 Mbit/s-Fm+ i 3.4 Mbit/s-HS (High Speed mode) i
desetobitnu adresu.
Preko I2C se povezuju AD, DA konvertori, memorije, senzori, displeju i mnoge druge
periferije. Ogroman broj ipova podrava ovu komunikaciju.
CBUS i SMBUS (System Management BUS) su na neki nain varijante I2C standarda.
CBUS ima malo razliite specifikacije ali uz izvesna ogranienja, CBUS ureaji mogu da
komuniciraju sa I2C ureajima. SMBUS definie i sledei nivo protokola, iznad fizikog.
Fiziki sloj je u osnovi I2C. Ovakvih, izvedenih, malo modifikovanih standarda ima vie.

2.2.3 SPI (Serial Peripheral Interface)

SPI je vrlo jednostavan nain serijskog sinhronog prenosa podataka nastao u kompaniji
Motorola, prvenstveno za spajanje mikrokontrolera sa periferijama (uloga je slina I2C
standardu i jednoinoj vezi). SPI se naziva jo i etvoroina veza zbog etiri signala
koji uestvuju u komunikaciji. SPI ostvaruje dvosmernu, dupleks vezu izmeu jednoj
glavnog ureaja (master) i jednog ili vie sporednih ureaja (slaves).

Glavni, koji je, po pravilu, mikrokontroler, generie takt (SCLK) koji je izmeu 1MHz i
70MHz. I glavni i sporedni ureaji imaju u sebi osmobitni (mada su dozvoljene i druge
veliine) pomerakiregistar koji su povezani na slici levo. Komunikacija poinje kada
glavni raunar aktivira signal SS(slave select), to jest postavi logiku nulu na tu liniju
(signal SS nije naznaen na slici). Komunikacija je uvek dvosmerna, jedan bajt ide od
glavnog ka sporednom, drugi bajt istovremeni se prenosi od sporednog ka glavnom. Oba
prenosa se obavljaju istovremeno ak i kad neki od njih nema smisla. Na primer, ako
mikrokontroler alje vei broj bajtova ka periferiji, a periferija nema podataka koje bi
slala mikro-kontroleru, smer od periferije ka mikrokontroleru prenosi podatke koji
nemaju smisla, ali se ipak prenose.

Signali koji uestvuju u komunikaciji su sledei:

SCLK Signal takta koji generie glavni. Smer je od glavnog ka sporednom.
MOSI Master Output Slave Input. Podatak od glavnom ka sporednim ureajima
MISO Master Input Slave Output. Podatak od sporednog ka glavnom ureaju.
SS Slave Select. Signal generie glavni. Nula na ovom vodu otpoinje komunikaciju.
Veza sa vie sporednih ureaja zahteva da glavni (master) obezbedi posebne SS(slave
select) signale za svaki sporedni (slave). Ovakva veza zahteva i da sporedni ureaju na
svom izlazu MISO imaju kolo sa stanjem visoke impedanse kako ne bi dolu do sukoba
vie izlaza koji su povezani za istu taku.
Postoji mogunost i povezivanja vie sporednih ureaja u lanac (dasy chain) kada je izlaz
glavnog vezan na ulaz prvog sporednog, njegov izlaz za ulaz drugog sporednog i tako
dalje. Izlaz poslednjeg sporednog u lancu vezan je za ulaz glavnog.
Tehnike komunikacije oznaene sa SSI, SSP i MicroWire su izvedene iz SPI.
Korisne stranice:
http://wapedia.mobi/en/Serial_Peripheral_Interface
Opis i poreenje sa I2C: http://www.embedded.com/story/OEG20020124S0116
Strana sa opisom SPI i vezama ka SPI-komponentama i proizvoaima ipova koji
moogu da komuniciraju na ovaj nain: http://www.mct.net/faq/spi.html

3. Tabelarni prikaz danas korienih tehnika komunikacije

Oznaka

Format

Broj
ureaja
(max.)

MIDI

serijeski;
strujna petlja

2 (ili vie)

15

0.031500

muziki ureaji

RS-232

asihroni
serijski

15 (300)

0.115200

modemi,
mievi,
periferije

mikrokontroleri

2.1

mikrokontroleri

40

3.4

mikrokontroleri

Microwire
SPI
I2C

sinhroni
serijski
sinhroni
serijeski
sinhroni
serijski

Max.
duina
(m)

Bitska brzina
(Mb/s)*

Primena

Paralelni port

paralelni

2 (8)

3 (10)

IEEE-488

paralelni

15

18

RS-485

asihroni
serijski

32 (256)

1200

10

1.5

16

127

5 (25)

64

90

IrDA
USB
IEEE-1394
FireWire
Ethernet

asihroni
serijski
infracrveni
asihroni
serijski
serial
serial

1024

480

* Mb/s (Megabita u sekundi), Mbps (Megabits per second )

** USB 3.0 specifikacija
*** FireWire 1394d Projekat

1.5/12/480
(4,800)**
400/800/3,200
(6,400)***
100,000

tampai,
skeneri,
periferije
elektronski
instrumenti
prikupljanje
podataka i
kontrola
elektronskih
sistema
periferije
hand-held PC
periferije
video periferije
globalne
mrene
komunikacije