Seminarski Rad Na Temu Globalizacije

Fakultet politikih nauka
Seminarski rad
Tema:
Janusova lica globalizacije
Autor:
Darui Edi
Beograd, maj 2010.
Mentor:
prof.dr Pavlovi Vukain
Janusova lica globalizacije

Na san je svet bez siromatva.
Moto Svetske banke
Vlast prikazuje veinu koja nastanjuje podrume sveta kao potronu

robu. Podela sveta iskljuuje veinu.
Markos podkomandant Zapatistikog narodnooslobodilakog pokreta
Uvod
ivimo u svetu u kojem se transformie svaki aspekt onoga to inimo, bilo to dobro ili
loe, upadamo u jedan globalni poredak koji niko u potpunosti ne razume, ali ije
posledice oseamo svi.
Entoni Gidens1
Iako globalizacija nije nova pojava, o razliitim talasima globalizacije govori se jo od 16.
veka, kada se danas o njoj govori misli se na svet nastao nakon pada Berlinskog zida i
okonanja Hladnog rata, kolapsa modela realnog socijalizma i Fukujamine objave kraja
istorije odnosno objave pobede liberalne demokratije i modela slobodnog trita, dakle
trijumfa kapitalizma kao globalnog sistema koji vie nema alternative i svetskog rivala.
Fenomen globalizacije postao je sredinja tema interesovanja sa zavidnim brojem priloga
koji razliite apekte globalizacije dovode u vezu sa razliitim oblastima ekonomskog i
drutvenog ivota.
Menjajui svet i nau sliku o svetu u kojem ivimo globalizacija prema Entoni Gidensu
( Anthony Giddens ): ... povezuje udaljena mesta, na takav nain da lokalna zbivanja
uobliavaju dogaaji koji su se odigrali hiljadama kilometara daleko i vice versa.2 Za
ogroman broj ljudi otvaraju se problemi i pitanja koja su u veoj ili manjoj meri povezana sa
trendom globalizacije. Odnosno, globalizacija na svakodnevni ivot utie onoliko koliko i na
1
2
Entoni Gidens, Odbegli svet, Stubovi kulture, Beograd 2005., str.33

Citat preuzet od: Vladimir Vuleti, Globalizacija, Gradska narodna biblioteka arko Zrenjanin, 2006., str.10
dogaaje na svetskom nivou. Tako globalizacija oznaava proirivanje i produbljivanje

socijalnih odnosa i institucija kroz prostor i vreme, i to kada na svakodnevne aktivnosti
pojaano utiu dogaaji s druge strane globusa, kada delovanje i odluke lokalnih grupa ili
zajednica imaju znaajan globalni odjek.
Iako postoje razliite dimenzije globalizacije3 koje su meusobno neraskidivo povezane,
globalizacija se neretko izjednaava sa ekonomskom globalizacijom koja podrazumeva
dominaciju slobodnog trita, meunarodne ekonomske integracije, smanjenje trgovinskih
barijera, slobodan protok kapitala, ili, prema reima Tomasa Fridmana ( Friedmen Thomas ):
... globalizacija znai irenje slobodnotrinog kapitalizma na gotovo svaku zemlju u
svetu. 4 Prema ovom diskursu tek svetsko, globalno, trite obezbeuje istinsko politikodemokratsko delovanje graana.Tako se globalizacija oznaava kao vladavina svetskog
trita odnosno vladavina neoliberalne ideologije. U osnovi ideologije slobodnog trita je
model koji se esto pripisuje Adamu Smitu, a prema kome trine sile- motivisanost
profitom- kao nekavom nevidljivom rukom vode privredu ka efikasnim ishodima. Zato to
po tom modelu nema potrebe za dravnim intervencijama, to jest slobodna nesputana trita
rade savreno, ove politike kvalifikuju se kao neoliberalne, bazirane na trinom
fundamentalizmu.5 Meutim, neoliberalna globalizacija, prema Naomi Klajn, produkuje
korporacijski sistem koji brie granice izmeu Velike vlade i Velikog kapitala. Njegove
glavne odlike su ogromni transferi javnog bogatstva u ruke privatnika, esto praeni naglo
naraslim dugovanjima, sve veim jazom bletavo bogatih i sramno siromanih, kao i
agresivni nacionalizam koji opravdava ogromne trokove u ime bezbednosti. Zbog
nedostataka za veinu siromanih i njihove deprivacije, korporacijski sistemi obuhvataju
agresivnu kontrolu graana, masovna hapenja, suavanje graanskih prava i sloboda.6
Dakle, kroz proces neoliberalne globalizacije nacionalne drave bivaju potkopane
aktivnou transnacionalnih aktera, koji potencijalno anuliraju nacionalne zakone ( radna i
socijalna prava, zatita ivotne sredine) ako ugroavaju slobode multinacionalnih kompanija
da kontroliu ekonomske poslove i drutveni ivot u itavom svetu. S ovim se slae i Entoni
Najjednostavnija je podela dimenzija na ekonomsku, kulturnu i politiku.Upor. Vladimir Vuleti, isto, str. 45.
U radu emo se baviti ekonomskom i politikom dimenzijom globalizacije.
4
Nav. prema: Vladimir Vuleti, isto, str. 19
5
Tako Dozef E. Stiglic, Protivrenosti globalizacije, SBM-x, Beograd 2002. str.87
6
Uporedi Naomi Klajn, Doktrina oka, Samizdat B92, Beograd 2009., str. 23
Gidens. Prema ovom autoru globalizacija se vodi sa Zapada i snano je obeleava amerika7
politika i ekonomska mo koja unitava lokalne kulture, uveava nejednakost u svetu i
pogorava ivot siromanima.
Prema reima nobelovca Dozefa E. Stiglica ( Joseph E. Stiglitz ): Globalizacija danas
nije u interesu mnogih siromanih u svetu. 8 Za vreme svog mandata na mestu glavnog
ekonomiste Svetske banke, 1997.- 2000.godine, ono to je tada video radikalno je promenilo
njegove poglede na globalizaciju i ekonomski razvoj: Video sam iz prve ruke pustoee
efekte koje globalizacija moe imati na zemlje u razvoju i posebno na siromane u tim
zemljama. 9 Ekonomske ok terapije, ikake kole Miltona Fridmana, koje su bile
nametnute zemljama u razvoju u procesu globalizacije- kreirane u Beloj kui,
Meunarodnom monetarnom fondu i Svetskoj banci- donoene su, tvrdi ekonomista Stiglic,
zbog ideologije i politika koje odgovaraju interesima pojedinaca.
Zapravo, globalizacija svet deli na pobednike i poraene, na malobrojne koji napreduju i
preostalu veinu koja ivi u bedi i oajanju. Udeo najsiromanije petine svetskog
stanovnitva u svetskom prihodu spao je od 1989. do 1998. godine sa 2,3 na 1,4 odsto. S
druge strane, udeo najbogatije petine je porastao. Studija UN-a iz 2006. godine ustanovila je
da 2% najbogatijih odraslih osoba na svetu poseduje vie od polovine vrednosti svih svetskih
domainstava.10 U nerazvijenim zemljama ekoloka bezbednost i zakonodavstvo su slabi ili
skoro ne postoje. Neke multinacionalne korporacije prodaju proizvode koji su kontrolisani ili
zabranjeni u razvijenim zemljama (poput genetski modifikovane hrane), kao i lekove loeg
kvaliteta i tetne pesticide. Prema Stiglicu globalizacija ne doprinosi ni stabilnosti globalne
ekonomije. Tranzicijom od centralizovane privrede ka trinoj (prelivajuoj ili kapajuoj)
ekonomiji se tako loe upravljalo da je uglavnom dolo do eskalacije siromatva dok su
dohoci strmoglavo padali.11 Sve to vie lii na globalnu pljaku nego na globalno selo.
Globalizacija slobodnog trita dovela je do dramatinog porasta ekonomskih i drutvenih
nejednakosti kako u okviru samih drava tako i meunarodnom planu. Globalno slobodno
trite podrilo je sposobnost nacionalnih drava i njihovih sistema socijalne zatite da stvore
Tako Tomas Fridman pie: Globalizacija ima izrazito ameriki lik: svet jede Big mek, pije koka-kolu ili
pepsi-kolu, koristi IBM kompjutere, Windovs. Amerika biuje svet da ubrza kretanje, mi verujemo da amerike
institucije moraju sve ostale da poalju na groblje istorije... Nasuprot tradicionalnim osvajaima, mi se ne
zadovoljavamo samo time da pokorimo druge, ve insistiramo da postanu slini nama. Nav. prema Miroslav
Peujli, Planetarni kentaur: dva lika globalizacije, NSPM, vol. VII, no. 3-4, str.26
8
Dozef E. Stiglic, isto, str. 225
9
10
Nav. prema Naomi Klajn, isto, str. 506
11
socijalnu sigurnosnu mreu unutar koje se nee propadati u vrtlog siromatva i bede.12
Suoene s imigrantima velikih globalnih zona siromatva i ksenofobijom i ovinizmom
razvijenih zemalja, ovakve situacije ne obeavaju doba politike i socijalne stabilnosti.
Prema Eriku Hobsbaumu ( Eric Hobsbawm) ovaj talas nejednakosti, u uslovima ekonomske
nestabilnosti kakvu je stvorilo globalno slobodno trite, u korenu je glavnih politikih i
drutvenih tenzija XXI-og veka.13 Trini fundamentalizam sverazornom polarizacijom na
bogate i siromane svetsku arenu pretvara u vulkansko tlo. Onemoguavanje ostvarivanja
bazinih ljudskih potreba prema Miroslavu Peujliu vodi: ... raspadanju socijalnog tkiva
ili erupciji eksplozivnih konflikata.14 Janusovo lice globalizacije izraava dvojstvo
superiorne tehno-ekonomske i inferiorne socijalne strane.
Zajedno sa pozitivnim mogunostima koje globalizacija i tehnoloki razvoj( informaciona
tehnologija i digitalizacija) pruaju nameu se brojni rizici. Danas se suoavamo sa
dominacijom proizvedenih rizika15 koji su direktna posledica uticaja ovekovog znanja i
tehnologije na svet prirode. Globalne klimatske promene i opasnosti koje dolaze od njih
predstavljaju katastrofalne posledice delovanja neoliberalne globalizacije: efekat staklene
bate, genetski modifikovana hrana, bolest ludih krava, oskudica vode za pie. Prema Entoni
Gidensu neki od proizvedenih rizika zaista imaju katastrofalne razmere kao to su globalni
ekoloki rizici, irenje nuklearne tehnologije ili krah svetske ekonomije.16 Rizik je danas
zadobio zastraujue razmere koji savremeni svet pretvara u drutvo rizika van nae
kontrole: ... nekakav odbegli svet...17. Nesagledive razmere rizika inherentne su posledice
vladajueg tipa tehnoloko-ekonomskog razvoja, ijim se razvojem rizici uveavaju.
Kao to je reeno socijalni rizici silno se uveavaju neogranienom vladavinom ideologije
neoliberalizma. Prema Entoni Gidensu dogaaji od 11. septembra 2001. ukazali su nam na
rizike velikih meunarodnih teroristikih akcija. Sve iri jaz izmeu malog broja bogatih i
veine siromanih i obespravljenih izaziva resantiman i oajanje koji su imali udeo u
12
Toni Dad navodi da je svaki peti Amerikanac siromaan, a da 60% vie novoroenadi umre tokom prve
godine ivota u SAD nego u Francuskoj i Nemakoj. Toni Dad, Sami se najvei neprijatelj, NSPM, vol.VII,
no. 3-4, str. 175
13
Erik Hobsbaum, Globalizacija, demokratija i terorizam, Arhipelag, Beograd 2008., str. 9
14
Miroslav Peujli, isto, str. 34
15
Entoni Gidens, isto, str. 53
16
17
pokretanju teroristikih napada. Prema Bodrijaru (Jean Baudrillard) na teror globalizacije

odgovara se terorom.18 Sve intenzivnija globalizacija predstavlja i kontekst i sredstvo koje je
uinilo moguim teroristike napade . itava akcija osmiljena je imajui u vidu globalni
medijski auditorijum i dramatian televizijski prenos koji je, zarivanje drugog aviona u
Junu kulu Svetskog trgovinskog centra, gledalo oko milijardu ljudi.
Dramatian porast siromatva i bede, fragmentiranog drutva, iskorenjivanje moralnih
standarda kako na nacionalnom planu tako i u itavom svetu nuno namee pitanje koliko
jo vremena treba da proe dok se ne izae iz doline suza i koje e sve rtve biti za to
potrebne: ...koliko marginalizovanih sudbina, pita se Jirgen Habermas (Jurgen Habermas),
e ostati da lei pored ivice puta, koliko neobnovivih civilizacijskih dostignua e pasti kao
rtve tog stvaralakog razaranja.19
Ako globalizacija odozgo prosto odvlai mo ili uticaj od lokalnih zajednica i
nacionalnih drava i smeta ih na globalnu scenu u ruke transnacionalnih aktera koje niko
nije izabrao, suprotan trend, od dogaaja globalnog otpora u Sijetlu 1999. godine, jeste
globalizacija odozdo. Ona gura nanie stvarajui nove pritiske u korist lokalnih
autonomija. Globalizacija je izazvala oivljavanje lokalnih i kulturnih identiteta u raznim
delovima sveta. Ali kako u demokratijama uspostaviti korak sa globalnim deavanjima i
povratiti poljuljano poverenje graana u demokratiju. Odgovor Naomi Klajn je u
produbljivanju demokratije, iroj participaciji graana. Treba se pripremiti za
eksperimentisanje s alternativnim demokratskim procedurama, koje omoguuju da se
donoenje odluka priblii svakodnevnom ivotu graana. Slubeni moto prvog Svetskog
socijalnog foruma u Porto Alegreu bio je: Drugaiji svet je mogu, a naglasak Foruma je
bio na alternativama koje dolaze iz zemalja Globalnog Juga koje najvie trpe posledice
globalizacije. Reagujui na krizu predstavnike demokratije, Forum je pokuao da izradi
nacrt moguih alternativa, odnosno perspektivu sveta unutar kojeg je mogue mnotvo
razliitih svetova.
18
19
an Bodrijar, Duh terorizma, NSPM, vol. VII, no.3-4. str. 155

Jirgen Haberma, Evropska nacionalna drava pod pritiskom globalizacije, NSPM, vol. VII, no.3-4, str. 144
1. Odreenja globalizacije
1.1 Pravci miljenja o globalizaciji
Ne postoji opteprihvaena definicija globalizacije. Kompleksnost i viedimenzionalnost
ovog fenomena kao i mnotvo stanovita sa kojih se globalizacija posmatra tome doprinose.
Meutim, mogue je izdvojiti tri pravca miljenja u pogledu shvatanja globalizacije.
Prvom pravcu pripadaju skeptici koji smatraju da je pojam globalizacije mit. Oni dokazuju
da je svet danas manje integrisan nego to je bio uoi I-og svetskog rata. Stvaranje tri velika
finansijska i trgovaka bloka: evropskog, pacifiko-azijskog i amerikog ne ujedinjuje ve
deli svet. Na delu je duboka nejednakost izmeu svetova to je moan podsticaj
fundamentalizmu i agresivnom nacionalizmu koji svet deli na etnike enklave.20 Tako je
privid globalizacije, prema skepticima, prevashodno Zapadni projekat nametnut od strane
monih grupa koje upravljaju ekonomskom globalizacijom i transnacionalnim institucijama
u cilju supremacije Zapada. Prema skepticima mit je i tvrdnja da globalni razvoj nema
alternativu, on nije ireverzibilan proces koji se ne bi mogao drugaije usmeriti.21
U drugu grupu spadaju oni autori koji naglaavaju irinu, dubinu i intenzitet promena koje
se deavaju u drutvenom ivotu obuhvatajui itav svet. Ove promene nazivaju
globalizacija. Ovde je mogue razlikovati dve grupe: pozitivni i negativni hiperglobalisti.
Pozitivni hiperglobalisti uglavnom su neoliberali koji brane globalno trite verujui da ono
doprinosi optem bogatstvu i demokratskom razvoju kroz proces tehnolokog napretka,
amerikanizacije i vesternikacije sveta. Prema ovima globalizacija predstavlju gvozdenu
istorijsku neizbenost: stvaranje globalnog trita i univerzalne civilizacije.22
Negativni hiperglobalisti naglaavaju negativne posledice globalizacije, koja je po njima
nastavak kolonijalizma, stvaranje nezaposlenosti, rastui konflikti, drutvene podele.
Nacionalna drava nemona je da kontrolie zbivanja unutar svojih granica, a sa
globalizacijom nastaje i demontiranje socijalne drave:... u gvozdenom kavezu finansijske
discipline nametnute nacionalnim vladama nema prostora za progresivnu socijalnu
politiku.23
Pogledi transformacionista predstavljaju sredinu izmeu krajnjih teorijskih polova. Ovu
grupu autora povezuje injenica da prihvataju pojam globalizacije kao koncept kojim se
mogu opisati drutvene promene s kraja XX-og i poetka XXI-og veka, i koja, globalizacija,
20
Tako Miroslav Peujli, isto, str. 24

Vladimir Vuleti, isto, str. 16
22
23
21
predstavlja istorijski neizbean tok. Iako su se sva drutva suoila sa neophodnou

prilagoavanja novom svetu, u kome nisu odsene razlike izmeu meunarodnog i domaeg,
za transformacioniste putanja globalizacije nije unapred odreena ve se njome moe
upravljati. Ovaj istorijski i neizvestan tok moe da vodi kako ujedinjavanju tako i
fragmentaciji, saradnji ili konfliktima, univerzalizaciji ili partikularzmu.24
1.2 Definicije globalizacije
Definisanje globalizacije, dakle, predmet je burnih teorijskih sporova.
Za jednu struju miljenja ona znai sve guu povezanost i meuzavisnost drutava :
Globalizacija moe biti definisana kao intenzifikacija drutvenih odnosa koji povezuju
udaljena mesta na nain da su lokalni dogaaji oblikovani dogaajima koji su se odigrali
kilometrima daleko i vice versa., pie Gidens. Ili, globalizacija: ...znai globalno
umreavanje kojim se kroz uzajamnu zavisnost povezuju prethodno izolovane zajednice na
planeti u celinu., tvrdi Rihter25, a sve to je: ... omoguilo pojedincima, korporacijama i
nacionalnim dravama da svoje aktivnosti proire kroz svet bre, dublje i jevtinije nego
ikada do sada., smatra Tomas Fridman.26
Za drugu struju globalizacija slui kao zamena za stari pojam imperijalizma, stvarnu
dominaciju razvijenih zemalja nad nerazvijenima, dominaciju transnacionalnih korporacija
nad nacionalnim ekonomijama, koja je, globalizacija, projekat transnacionalnih aktera.
Suprotno prvima koji smatraju da globalizacija vodi integraciji sveta i novim blagodetima za
oveanstvo, za drugu struju miljenja globalizacija neizbeno vodi novoj fragmentaciji,
dubokoj socijalnoj provaliji izmeu siromanih i bogatih i sukobu civilizacija koje eskalira
verskim fundamentalizmom. Za gubitnike globalizacije ona je samo novo prokletstvo:
Globalizacija je ono to smo mi u Treem svetu vekovima nazivali kolonizacija., kae
Kor.27 Odnosno, globalizacija je: ...glavno oruje u borbama protiv tekovina drave
socijalnog staranja., smatra Burdije.28 Volerstin zapaa da je diskurs globalizacije u stvari
ogromno nerazumevanje savremene realnosti: ... obmana koja nam je nametnuta od strane
monih grupa.29
24
Uporedi, Vladimir Vuleti, isto, str. 21 i Miroslav Peujli, isto, str. 24

Nav. prema: Vladimir Vuleti, isto, str. 20
26
Isto, str. 19
27
Isto, str. 21
28
Isto, str. 22
29
Isto str. 22
25
Na raspravama voenim tokom prvog Svetskog socijalnog foruma u Porto Alegreu,

globalizacija je bila definisana kao: ...masovni transfer dobara i znanja iz javnog u privatni
sektor... odnosno ... kao deo niza kolonizacija, centralizacija i gubitka samoodreenja koji
je poeo pre vie od pet stoljea... i poslednja faza trine integracije... gde su vlast i mo
odluivanja sada prenesene na take koje su jo udaljenije od mjesta na kojima se posljedice
tih odluka osjeaju. Stvarna se mo premestila na meunarodnu razinu.30
1.3 Teorijski torzo globalizacije
ira varijacija na definiciju iz Porto Alegrea nalazi svoju potvrdu i identifikovanjem
sutinskih odlika globalizacije to, prema Miroslavu Peujliu, zapravo tek ini prvi korak u
definisanju globalizacije. Sutinske odlike globalizacije bi onda bile:
-
stvaranje jedinstvenog globalnog prostora- proirivanje i produbljivanje meusobne
povezanosti i meuzavisnosti sve veeg broja drutava. Ovome doprinose ubrzavanje

komunikacije- dakle tehnoloka-informatika revolucija koja smanjuje geografske
distance, globalno trite, politike i vojne veze, sve vei uticaj zbivanja sa distance
odnosno uticaj dogaaja u jednom lokalitetu sveta na ivot individua i zajednica sa druge
strane globusa. Meutim sve tenja meupovezanost drava esto skriva dominaciju
monijih drava;31
-
nadmo transnacionalnih i nadnacionalnih sila. Ekonomski, socijalni, politiki i

kulturni ivot jedne zemlje u velikoj meri odreen je nadnacionalnim akterima;
ekspanzija istovetnih formi ( tehnologije, trine ekonomije, viepartijske

demokratije) na socijalni prostor sveta. Ukljuivanje u globalni poredak kao
posledica usvajanja socijalnih formi putem procesa tranzicije;
polarizacija i sukob svetova. Globalizacija iako povezuje svet u jedinstveni sistem

ujedno ga i hijerarhizuje to dovodi do zlokobnih podela: Sever- Jug, IstokZapad, Prvi, Drugi, Trei i etvrti svet, Centar- Poluperiferija- Periferija;
globalizacija predstavlja jedinstvo dve dimenzije. S jedne strane je objektivan

planetarni proces: ekspanzija slobodnog trita, razvoj tehnologije, slobodna
cirkulacija roba, kapitala i ideja plete mreu sve gue povezanosti drava i drutava.
Meutim globalizacija nije iskljuivo objektivan i istorijski predodreen tok iako se
takvim predstavlja. Prema Miroslavu Peujliu sutastvenija je druga dimenzija
30
31
Naomi Klajn, Ograde i prozori, V.B.Z., Zagreb 2003., str. 147

globalizacije: ...njena priroda, karakter globalnog poretka koji nastaje kao plod
subjektivnih interesa i strategije, projekta transnacionalne elite moi.32
Kreui se kroz ove sutinske teorijske obrise, a zarad autentinijeg tumaenja i
razumevanja fenomena globalizacije, na narednim stranama analiziraemo dve dimenzije
globalizacije koje su meusobno povezane: dimenzije politike i ekonomske globalizacije
koje su takve da jedna dimenzija u sebi sadri smisao druge. U savremenim debatama o
globalizaciji naroito se istie ekonomska ili jo ue trina dimenzija kao pokretaka snaga
globalizacije i kritiki rasvetljava irenje moi multinacionalnih korporacija na raun
demokratske legitimnosti izabranih predstavnika.
2. Politiki aspekt globalizacije

U procesu iezavanja drutava organizovanih u nacionalne drave postmodernizam
prepoznaje kraj politike u ta nade polae i neoliberalizam, koji bi eleo da, koliko god
je mogue, upravljake funkcije prepusti tritu.
Jirgen Habermas 33
2.1 Transnacionalni reimi
Stvarna se mo premestila na meunarodnu razinu sve do take u kojoj
predstavnika demokratija znai glasanje svakih nekoliko godina za politiare koji
koriste taj mandat da bi predali vlast WTO ili MMF.
Naomi Klajn 34
Razmiljanja o raznim dimenzijama globalizacije upuuju na onaj segment ljudskog
delovanja za koji se tradicionalno vezuje pojam najvee moi: politike. Gotovo etiri veka
meudravnom organizacijom suvereno dominira vestfalski model koji podrazumeva strogi
teritorijalni suverenitet, nepostojanje dravama nadreene vlasti, zabrana meanja u njihove
unutranje stvari, nizak stepen kooperacije. Krajem XX-og veka sve ove stvari dovedene su
u pitanje. Nove forme multilateralne saradnje i globalne politike ustanovljuju brojne vladine,
meuvladine i nevladine organizacije. Unutranji i spoljni poslovi, javno i privatno, razliiti
pravni mehanizmi nisu vie nepodeljeno vlasnitvo nezavisnih drava.
32
Isto, str. 26
Jirgen Habermas, Postnacionalna konstelacija, Otkrovenje, Beograd 2002., str. 92
34
Naomi Klajn, Ograde i prozori, ve nav., str. 147
33
Dakle teritorijalni suverenitet, formalna jednakost drava nad kojima nema vie spoljne
vlasti, nelegitimnost intervencije u njihove unutranje stvari suvereno su vladali gotovo etiri
veka. Krajem XX-og veka politiki poredak sveta poinje da gubi obeleja razdvojenih
politikih zajednica i pretvara se u mreu tesno povezanih oblika upravljanja koji seu izvan
i iznad nacionalnih granica. Problemi sa kojima se drave suoavaju od ekolokih katastrofa,
krijumarenja droge, trgovine orujem, meunarodnog terorizma, zatim telekomunikacije i
zatita ljudskih prava zahtevaju tesnu saradnju meu dravama i uspostavljanja velikog broja
bilateralnih ugovora, meunarodnih agencija i reima. U prilog ovome Peujli navodi da je
poetkom XX-og veka bilo 37 meuvladinih i 176 nevladinih meunarodnih organizacija, da
bi njihov broj danas skoio na 260 i 5500. Preuzimanje tradicionalnih dravnih uloga u
oblasti zatite ivotne sredine, zdravstva, obrazovanja, socijalne zatite, ekonomije i odbrane
od strane nadnacionalnih aktera smatra se jednim od najznaajnijih indikatora globalizacije.
Transformacija nacionalnog u transnacionalno je gotovo neprimetna i vide se samo krajnji
efekti tih promena, kao recimo u pravosuu: graani mogu da pokrenu spor protiv sopstvene
drave kada ona kri njihova prava, a i efovi drava mogu biti optueni za zloine protiv
svojih graana i nai se na optuenikoj klupi meunarodnih sudova. Vana politika
promena koja je dovela do intenziviranja globalizacije jeste i porast meunarodnih i
regionalnih mehanizima vladavine, kao to su Ujedinjene nacije i naroito Evropska unija.
I sfera bezbednosti vie nije iskljuiva stvar domae nadlenosti, ve rastue vojne
povezanosti izmeu drava. Vojni savezi obavijaju planetu. Erik Hobsbaum ukazuje i na to
da su nacionalne drave izgubile monopol na oruanu silu tako to je materijalna oprema za
ratovanje iroko pristupana privatnim telima kao i sredstva za finansiranje nedravnih
ratovanja.35
Meutim sredinju osu nadnacionalnih agencija, poput Svetske trgovinske organizacije,
predstavlja regulacija ekonomskog krvotoka sveta, a nadnacionalne finansijske organizacije
poput Meunarodnog monetarnog fonda (MMF) mnogo vie izraavaju princip asimetrije
moi odnosno politike i ekonomske dominacije velikih sila. Tako dolazimo do savremenih
oblika hegemonizacije, u kojima se politika dominacija velikih sila, putem ekonomskih
poluga, pojavljuje kao sutastvena dimenzija globalizacije, a koji imaju svoju dugu istoriju i
to od predmodernih dravnih imperija, preko klasinog kolonijalizma do savremenih oblika
hegemonije i novog intervencionizma, tvrdi Peujli.36
35
36
Erik Hobsbaum, isto, str. 28

2.2 Rasprostiranje i/ili suavanje demokratije

Nakon trijumfa pekulativne, kazino ekonomije, koju organizuje prosveeni
neoliberalni tehnokrata, nastala je jedna vrsta virtuelnog parlamenta velikog biznisa
koji ima pravo veta u odnosu na vlade i itave drave.
Andrej Grubai37
Osobeni vid politike globalizacije predstavlja rasprostiranje demokratskih formi i ljudskih
prava na prostranstva sveta u kojima ranije nisu bile prisutne. Broj demokratija se
impresivno poveao u treem talasu demokratizacije koji hronoloki tee od zbacivanja
diktatorskog reima u Portugaliji 1974 (od 39 demokratskih drava preko 76 demokratskih
drava do 117 u 1995. godini). Tenja naroda i lokalnih elita za demokratijom predstavlja
snanu silu demokratske tranzicije. Takoe su i Zapadne zemlje podsticale uspostavljanje
demokratije u nedemokratskim reimima. Sredinom 80- ih godina prolog veka Amerika
prestaje da podrava nedemokratske reime inei veliki zaokret lansiranjem projekta
Promocija demokratije i stvara globalnu mreu NVO koje podstiu demokratiju.
Meutim, kao to je reeno, nacionalnim dravama slabi mo na raun sve monijih
transnacionalnih korporacija, ija snaga rui sve dosad postavljene granice. Velika
oekivanja od ukidanja nacionalno organizovanih demokratija imaju neoliberali koji bi time
da ubrzaju procese globalizacije i da globalne ekonomske odnose stave van domaaja i
kontrole graana. Neoliberali pravdaju odbacivanje svake politike intervencije drave u
navodno samoreguliue trite kao destabilizujue demokratske iluzije. Habermas u tom
smislu i pie: U procesu iezavanja drutava organizovanih u nacionalne drave
postmodernizam prepoznaje kraj politike u ta nade polae i neoliberalizam, koji bi eleo
da, koliko god je mogu upravljake funkcije prepusti tritu.38
Sa ovim uvidima slae se i Dozef Stiglic koji smatra da postoji razlog za brigu u vezi
uticaja globalizacije na demokratiju. Globalizacija esto zamenjuje stare diktature
nacionalnih elita novim diktaturama meunarodnih finansijskih institucija i to kontrolom
demokratski izabranih vlasti putem nametanja paketa strukturalnog prilagoavanja.
Zemljama je faktiki reeno, pie Stiglic, da ako ne potuju odreene uslove, MMF ili
37
38
Andrej Grubai, Zato nisam antiglobalista, www.magazin.buka.com

Jirgen Habermas, Postnacionalne konstelacije, ve nav., str. 92
kapitalna trita e odbiti da im odobravaju zajmove. Te zemlje su u osnovi prinuene da

delimino odustanu od svojih suvereniteta, da puste da ih korporaciona trita kapitala
disciplinuju, govorei im ta bi trebalo da rade, a ta ne.39 Dakle, kad se globalizacija
sprovodi na nain kao to je to bilo do sada, ona, prema Stiglicu, predstavlja prepreku
ostvarivanju politikih prava graana.40
2.3 Slabljenje moi nacionalne drave
I Jirgen Habermas daje svoj doprinos analizi savremenih trendova globalizacije. Govorei o
politikoj globalizaciji Jirgen Habermas navodi tri aspekta slabljenja moi nacionalne
drave.
Gubitak sposobnosti dravne kontrole, odnosno gubitak autonomije govori da pojedinana
drava svojom vlastitom snagom ne moe svoje graane dovoljno da zatiti od spoljnih
efekata drugih aktera, odnosno od lananog dejstva procesa iji je izvor van njenih granica.
Habermas u tom smislu navodi da se jednom radi o ...spontatnom prekoraenju
granica...41 , kao u sluaju zagaenja ivotne okoline, organizovanog kriminala, trgovini
orujem, epidemiji, a u drugom sluaju re je o proraunljivim posledicama u ijem
kreiranju ne uestvuju oni koje te posledice pogaaju: rizik od atomskog reaktora koji su
graeni s one strane nacionalne drave i iji bezbednosni standardi ne odgovaraju
bezbednosnim standardima ovdanje drave.
Drugi aspekt slabljenja moi nacionalne drave unutar procesa politike globalizacije jeste
rastui legitimacijski deficit u procesu odluivanja koji prema Habermasu nastaje uvek: ...
kada se krug onih koji uestvuju u demokratskom odluivanju ne poklapa s krugom onih
koje te odluke pogaaju.42 to su brojnije i vanije materije koje se ureuju meudravnim
pregovorima, utoliko vie politike odluke izmiu demokratskom obrazovanju miljenja i
volje koje je vezano samo za nacionalne arene. Prema Habermasu, birokratizovan proces
odluivanja briselskih eksperata predstavlja primer demokratskog deficita koji se javlja kada
doe do premetanja odluivanja sa nacionalnog nivoa na meudravne komisije. Sa ovim
Habermasovim stavom sloila bi se i Naomi Klajn koja pie da se: ... stvarna mo
premestila na meunarodnu razinu, sve do take u kojoj predstavnika demokratija znai
39

Isto, str. 257
41
Jirgen Habermas, Evropska i nacionalna drava pod pritiskom globalizacije, str. 141
42
Isto, str.142
40
glasovanje svakih nekoliko godina za politiare koji koriste taj mandat da bi predali last
WTO ili MMF.43
I sve vea nemo da se preduzimaju koraci na planu oporezivanja multinacionalnih
korporacija, suavanje intervencionistike politike nacionalne drave i nemogunost voenja
svrhovite socijalne politike prema Habermasu svedoi o treem aspektu slabljenja
nacionalne drave jer: ...kapital vie nema obavezu da ostane u nacionalnim granicima i
takorei slobodno luta i moe da preti izlaznim opcijama im ga neka vlada previe optereti
socijalnim standardima ili sigurnou zaposlenja u nacionalnim okvirima. 44 Dakle
nacionalne vlade gube mo a nesputano trite gura politiku u avolji krug rastue
nezaposlenosti, preoptereonosti sistema socijalnog osiguranja i smanjivanja doprinosa.
Kao i za druge mislioce tako i za Habermasa uznemiravajue pitanje predstavlja budunost
demokratije u globalizovanom svetskom tritu. Demokratske procedure i aranmani koji
graanima daju mogunost za politiki uticaj na drutvene uslove, moraju da pucaju u
prazno u onoj meri u kojoj nacionalna drava gubi svoje funkcije i prostor za delovanje.
2.4 Samoubistvo politike globalizacije
Teroristi crpe snagu iz oajanja, gneva i frustracije koje gaje i siromani i bogati,
svetovni i radikalni islamisti. Oigledno je da koreni toga lee u politici SAD.
Noam omski 45
Dogaaji od 11. septembra 2001. ukazali su nam na pogubne razmere velikih
meunarodnih teroristikih akcija. Sve iri jaz izmeu malog broja bogatih i veine
siromanih izaziva resantiman i oajanje koji su imali udeo u pokretanju teroristikih napada
na SAD. Poznato je da autori poput omskog smatraju da pre svega SAD predstavljaju
kljunog aktera koji usmerava ekonomsku i politiku globalizaciju kao dva meusobno
nerazdvojna procesa.
Prema anu Bodrijaru dogaaj od 11. septembra, atentat na Pentagon i Svetski trgovinski
centar, predstavlja apsolutni dogaaj koji je odjeknuo po itavom svetu dovodei u pitanje i
samu globalizaciju46, jer su Sjedinjene drave kao svetska supersila svojom:
...
nepodnoljivom moi... zahuktale svo nasilje koje se iri svetom ali su i pokrenule
43
Naomi Klajn, Ograde i prozori, ve nav, str. 147

Jirgen Habermas, Evropska i nacionalna drava pod pritiskom globalizacija, ve nav., str. 143
45
Noam omski, 11. septembar, Dragani, Beograd 2002., str. 47
46
an Bodrijar, ve nav., str. 153
44
teroristiku zamisao koja nas sve opseda jer, prema Bodrijaru, ne moe se ne matati o
unitenju globalne sile koja je hegemonska.47
Tako je politiko nasilje postalo sistemski globalno, kako kroz politiku SAD pod
predsednikom Dordom W. Buom, ali i uspostavljanjem teroristikog pokreta koji je
svesno delovao na transnacionalnom nivou.48
Kada SAD kao svetska sila monopolizuje globalnu situaciju i kada zgunjava sve funkcije
koje obavljaju tehnokratska mainerija i jedinstvena ideologija, Bodrijar se pita da li postoji
drugi put osim teroristikog napada. Odgovor je ne, jer je sistem sam stvorio objektivne
okolnosti za tu brutalnu odmazdu, prisiljavajui i Drugog ( one koji su gubitnici
globalizacije ) da menja pravila igre. Unitavajui vrste, pojedince i kulture, surovom
globalnom tritu ( koje bi trebalo, po neoliberalima, da omogui slobodu pojedinaca i
demokratiju) kojeg ureuje hegemonistika mo globalne sile, ameriki hegemonizam, svete
se teroristikim aktima: teror protiv terora. Imoralan terorizam odgovor je na globalizaciju
koja je i sama imoralna.
Zapravo, prema Bodrijaru, moe se govoriti o etvrtom svetskom ratu u kojem je ulog
sama globalizacija: etvrti svetski rat opseda itav svetski poredak, svaku hegemonsku
dominaciju, svaki jedinstveni svetski poredak.49 Prisvajajui oruja dominantne sile: novac i
berzanske spekulacije, informatike i aeronautike tehnologije, dimenziju spektakla i
globalne medijske mree, ali uvodei i sopstvenu smrt kao visoko simboliko oruje
razmene, teroristi su iskoristili i realno vreme slika, njihovo trenutno irenje svetom
(milijarda ljudi preko svojih TV prijemnika uivo su posmatrali uranjanje drugog aviona u
Junu kulu).50 protiv SAD. Prisvajajui irenje globalizacije: berzanske spekulacije, vazduni
saobraaj, elektronske informacije, dakle globalizacijske tekovine okrenuli su protiv same
globalizacije.
an Bodrijar smatra da je terorizam pobedio liberalnu globalizaciju jer je doveo do
razarajue povratnosti koja se ne moe kontrolisati to dovodi do recesije sistema vrednosti i
svake ideologije slobode, slobodnog protoka ideja, roba i ljudi, sve ono ime se Zapadni svet
ponosio i na ta se oslanjao kako bi proirio globalni uticaj na ostatak sveta. Reakcija
poznata ka Rat protiv terorizma je tolika da se ideje sloboda i graanskih prava upravo
47
Na kraju krajeva to jesu uinili oni (teroristi-D.E.) ali mi smo ti koji smo to eleli. an Bodrijar, ve nav.,
str. 154
48
an Bodrijar, isto, str. 127
49
Isto, str. 156
50
Prema Eriku Hobsbaumu zbog: ... univerzalnog dometa televizije cilj politiki efikasnih akcija nisu bili
donosioci odluka ve da se stvori maksimalan uticaj medija. Erik Hobsbaum, ve nav., str. 127
izbrisala iz obiaja i svesti, a liberalna globalizacija se realizuje u tano obrnutom smeru

policijske globalizacije i potpune kontrole, preventivnog rata SAD-a i bezbednosnog terora
po raznim logorima poput Gvantanama. Bodrijar smatra da se deregulacija ( jedan od
noseih stubova slobodnog trita) zapravo zavrava: ... maksimumom prinuda i
ogranienja koja se ni po emu ne razlikuju od onih u fundamentalistikih drutava. 51
Meutim, suprotno Bodrijarovoj dijagnozi kraja (neo)liberalne globalizacije, Naomi Klajn
tvrdi da se radi o nastavku ili novom zdanju kapitalizma katastrofe, o globalnom Ratu protiv
terorizma, krstakom pohodu korporacija, koje koristi strah graana SAD-a da bi omoguile
profitabilan poduhvat, ekspanzivnu novu industriju zasnovanu na katastrofama.Re je o
globalnom ratu koji vode privatne kompanije. Sada je Rat protiv terorizma u toj meri
privatizovan da predstavlja novo globalno trite.52
3. Ekonomski aspekt globalizacije

Danas sam dao ostavku, posle dvanaest godina slube u MMF- u i 1000 dana zvaninog
obavljanja posla za Fond na terenu, podvaljujui vau medicinu i vau vreu sa
smicalicama vladama i narodima Latinske Amerike, Kariba i Afrike. Ova ostavka za mene
predstavlja osloboenje koje nema cenu, jer sam njome napravio prvi veliki korak ka
mestu za koje se nadam da u tamo moi oprati ruke od onoga to u sebi doivljavam kao
krv miliona siromanih i gladnih ljudi... ponekad mi se ini da na celom svetu nema
dovoljno sapuna da me opere od onoga to sam radio u vae ime.
Dejvison Badhu slubenik MMF-a (otvoreno pismo direktoru MMF-a Mielu
Kamdesiju)
Globalizacija se neretko izjednaava sa ekonomskom globalizacijom koja oznaava stav da
svetsko trite eliminie ili zamenjuje politiku akciju, tj. prevlast ideologije vladavine
svetskog trita nad dravnim intervencionizmom. Kroz proces globalizacije, kako je ve
reeno, suverene nacionalne drave ulaze u krizu i bivaju potkopane aktivnou
transnacionalnih kompanija. Odnosi drave i trita promenjeni su prenoenjem sve vie
moi na multinacionalne korporacije. Pod globalizacijom zakoni suverenih drava anulirani
su i ne vae ako ugroavaju slobodu multinacionalnih korporacija da trino deluju.
51
52
an Bodrijar, isto, str. 162

Uporedi Naomi Klajn, Doktrina oka, str. 19
3.1 Indikatori ekonomske globalizacije

Najee korieni indikatori u analizama ekonomske globalizacije jesu obim
prekogranine trgovinske razmene; obim direktnih stranih ulaganja; porast broja
transnacionalnih kompanija ije je sedite u zemljama Treeg sveta; trgovinski i ekonomski
sporazumi poput NAFTA (Sporazum o slobodnoj trgovini izmeu Kanade, SAD i Meksika) i
EU; aktivnosti globalnih finansijskih i trgovinskih organizacija kao to su Svetska banka,
Svetska trgovinska organizacija i Meunarodni monetarni fond koje su postale regulator
finansijskih i ekonomskih tokova u svetu; institucije svetskih berzi na kojima se formiraju
cene kljunih sirovina i proizvoda to doprinosi izraenijoj ekonomskoj globalizaciji;
globalna podela rada koja podrazumeva, kao to je to pokazala Naomi Klajn u knjizi No
logo, da je kapital zainteresovan za jeftinom radnom snagom za kojom se seli irom sveta;
pojava transnacionalne kapitalistike klase koja predstavlja kljunog aktera u
transnacionalnim ekonomskim aktivnostima, a ine je vlasnici i menaderi najmonijih
kompanija, ali i politiari u razliitim zemljama koji promoviu interese transnacionalnog
kapitala, poput korporativnih politiara ( Dik ejni i Donald Ramsfeld).
Ipak jedan od najznaajnjih indikatora ekonomske globalizacije bila bi globalna
dominacija ekonomske doktrine ikake kole Miltona Fridmana.
3.2 Neoliberalna dogma
Pogreno je pokuavati initi dobro novcem drugih ljudi.
Milton Fridman, u pismu Pinoeu53
Reeno je ve da neoliberali pravdaju odbacivanje svake politike intervencije
nacionalne drave u, navodno, samoreguliue trite kao destabilizujue demokratske
iluzije, uverenjem da bi takva intervencija samo tetila konkurentnosti sposobnih. Prema
Hajeku (Friedrich A. Hayek) kada jednom odbacimo misao da se politike mere mogu
rangirati shodno nekom ukupnom optem dobru onda bi trebalo shvatiti kako vlada ima
ulogu da pomogne pojedincima da ostvare svoje razliite interese, a to se prema Hajeku
moe postii samo slobodnim razvojem trita bez uplitanja drave.54 Tako nastalo slobodno
53
54
Naomi Klajn, Doktrina oka, ve nav., str. 315

Uporedi Frenk Kaningem, Teorije demokratije, Filip Vinji, Beograd 2003. str. 187
trite Hajek opisuje kao katalaktiku igru koja nije igra sa rezultatom nula ve igra u
kojoj se stvara bogatstvo i u kojoj svako u principu moe da dobije, kombinujui vetinu i
sreu, i svako ima povoljniju mogunost da dobije nego u demokratijama sa
intervencionistikim dravama. Uloga drave dakle treba da bude minimalna.55
Dravni intervencionizam u spontani ekonomski poredak je lo jer izaziva nepredvidive
posledice, a to znai da je za neoliberale neutemeljen stav po kojem drava intervenie da bi
ispravila nepredvidive posledice trinih mehanizama. Dokaz da je trite nesavreno ne
predstavlja dovoljan argument za dravnu akciju koja moe biti jo nesavrenija. pie
Milton Fridman.56
Dakle neoliberalizam se zalae za dominaciju ekonomije nad politikom, odnosno, potpunu
privatizaciju vlasnitva, otvaranje domae privrede bez zatitnih carina, osloboenje
intenziviranih trinih tokova robe, usluga, kapitala, znanja od dravne regulacije,
usmerenost na sebine interese pojedinaca, ali pre svega slabljenje socijalne uloge drave.
Hajek u tom smislu i pie: Saglasnost veine oko toga kako da podeli plen koji moe oteti
od manjine koja misli drugaije, teko moe dobiti bilo kakvo moralno opravdanje- ak i
kada za odbranu invocira izmiljotinu socijalne pravde.57
Zapravo u neoliberalnom diskursu intervencija socijalne drave je uvek loa jer je trite
superiorno. Jedino bi drutva koja se oslanjaju na trine mehanizme dostigla sveukupni
nivo bogatstva koji bi sredstva za izdravanje svih lanova zajednice podigao na
zadovoljavajui nivo. Re je o merama ekonomije kapanja/prelivanja: ekonomske teorije
po kojoj se bogatstvo najimunijih postepeno preliva u ruke manje imunih, a sve
posredstvom obezbeivanja umanjenog paketa i drugih beneficija za velike biznise i bogate
pojedince. Nozik (Robert Nozick) je dosledno izveo stav da bogati ne mogu biti
iskoriavani za zadovoljenje ciljeva siromanih: Ne postoji socijalni entitet sa dobrom koji
podnosi neke rtve zarad sopstvenog dobra. Postoje samo individualni ljudi, sa svojim
sopstvenim individualnim ivotima. Koristiti jednog od tih ljudi na dobrobit drugih, njega
iskoriava a drugima doprinosi.58
Meutim, ideja Adama Smita o nevidljivoj ruci trita , koju je obnovio Milton Fridman a
sprovode meunarodne finansijske institucije, nije u najboljem interesu siromanih, dok
mere preraspodele bogatstava u dravi blagostanja jesu. Zbog toga Stiglic kae da je politika
55
Uporedi Frenk Kaningem, isto, str. 188

Citat preuzet od Nedovi Slobodanka, Drava blagostanja, CUPS i CeSID; Beograd 2005., str. 264
57
Citat preuzet od Nedovi Slobodanka, ve nav., str. 271
58
Citat preuzet od Nedovi Slobodanka, isto, str. 275
56
meunarodnih finansijskih institucija zasnovana na .... istroenoj pretpostavci... da trita

sama po sebi vode ka efikasnim ishodima, a da pri tom medjunarodne finansijske institucije
odbacuju svaku pomisao poeljne dravne intervencije na tritu: ....preduzimanju mera
koje mogu voditi ekonomskom rastu i dovesti sve u bolji poloaj.59
Suprotno, propisivana su standardna reenja Vaingtonskog konsenzusa bez sagledavanja
efekata koja e ona imati na ljude u zemljama u kojima je reeno da slede takve
politike. Strukturalno prilagoavanje: ... vodilo je gladi i neredima u mnogim zemljama...
suoene sa jo veim siromatvom.60 I ne samo da je MMF nametao politike globalizacije
neoliberalnog modela koje su vodile u krize ve je to prema reima Stiglica raeno: ...ak
iako je postojalo vrlo malo dokaza da bi te politike mogle promovisati rast, ali je postojalo
mnotvo dokaza da su zemljama u razvoju nametnule ogromne rizike.61 Takva ultimativna
ponaanja MMF-a davala su loe rezultate a bila su i antidemokratska, jer primoravaju
zemlje da se utke prilagode zahtevima meunarodnih finansijkih institucija, zaplaene od
gubitka kredita. Strane direktne investicije dolaze samo po cenu podrivanja demokratskih
procesa.- tvrdi Stiglic.62
3.3 Ciljevi osnivanja MMF-a i Svetske Banke
Prema reima Dozefa Stiglica problem globalizacije lei u meunarodnim finansijskim
institucijama ( MMF, STO i Svetska banka) koje su sprovodile neoliberalna pravila igre. Te
institucije su upravljale globalizacijom na naine koje su vrlo esto pre sluile interesima
razvijenih industrijskih zemalja, odnosno interesima korporacija unutar tih zemalja nego
interesima graana zemalja u razvoju. Nametanjem ideoloki motivisanih ekonomskih
politika naneta je ogromna teta zemljama u razvoju.
Dozef Stiglic i pie da su pustoei efekat koji globalizacija moe imati na zemlje u
razvoju i posebno na siromane u tim zemljama delo ekonomskog modela koji je vodio
uklanjanju trgovinskih barijera ali i politika koje su nametnute zemljama u razvoju u procesu
globalizacije, a koje su odgovarale interesima pojedinaca: ...odluke u MMF-u donoene su
59
Dozef stiglic, ve nav., str. 12 Stiglic naglaava da: Nejednakost, nezaposlenost, zagaenje ivotne sredine:
to su pitanja u kojima vlada mora da odigra znaajnu ulogu., isto, str. 13
60
Dozef Stiglic, isto, str. 14
61
Dozef Stiglic, isto, str. 111.
62
na bazi neega to je izgledala kao udna meavina ideologije i loe ekonomije, tj. dogme
koja, ponekad se inilo, jedva da prikriva specijalne interese.63
Razmatrajui politike meunarodnih finansijskih organizacija videli smo da su one
sprovodile interese finansijskih trita vie nego to su ispunjavale svoju izvornu misiju da
pomau zemljama u razvoju i unapreuju globalnu ekonomsku stabilnost. MMF i Svetska
banka i jesu stvorene s ciljem da se ne ponove greke koje su omoguile uspon faizma. Ove
meunarodne finansijske institucije potiu iz Drugog svetskog rata i rezultat su
meunarodne monetarne i finansijske konferencije u Breton Vudsu, odrane u amerikoj
dravi Nju Hempir jula 1944., kao deo zajednikih napora da se finansira obnova Evrope
nakon ratnih razaranja, a i da bi se svet mogao spasavati od buduih ekonomskih depresija
poput one koja je destabilizovala Vajmarsku Nemaku.64 Zadatak Svetske banke bila su
dugorona ulaganja u razvoj kako bi se zemlje izvukle iz siromatva. U svom originalnom
konceptu MMF je bio zasnovan na saznanju da trita esto nisu dobro funkcionisala, dakle
bio je osnovan s uverenjem da je potrebna kolektivna akcija na globalnom nivou da bi se
odrala ekonomska stabilnost. Ukoliko se ini da neka zemlja klizi u krizu, MMF treba da
priskoi s namenskim sredstvima i kreditima namenjenim stabilizovanju situacije i da
preventivnim delovanjem sprei rasplamsavanje krize.65
Don Mejnard Kejnz bio je ubeen da je svet najzad shvatio politiku opasnost preputanja
tritu da se ravna iskljuivo prema sopstvenim zakonima. Meutim, kako primeuje Naomi
Klajn, od poetka svog osnivanja MMF i Svetska banka nisu rasporedile vlast po principu
jedna zemlja jedan glas, ve prema veliini privrede zemalja to je bio aranman koji je
SAD-u davao pravo veta na sve glavne odluke, a za vreme Regana i Taerove njihove
neoliberalne administracije koristile su MMF i Svetsku banku za sopstvene ciljeve,
poveavajui njihovu mo i pretvarajui ih u sredstva za napredovanje korporacijskog
pohoda.
Dakle tokom godina svog postojanja MMF se promenio. Zasnovan na izvornom uverenju
da su trita esto loe funkcionisala, MMF, prema reima Stiglica, sada uz ideoloku
63
Dozef Stiglic, ve nav., str. 14

Tako Dozef Stiglic, isto, str. 25
65
Tako Naomi Klajn, Doktrina oka, ve nav., str. 186
64
ostraenost uzdie ideju o trinoj supremaciji. Kejnz bi se prevrnuo u grobu kada bi video
ta se dogodilo njegovom detetu.- primeuje Stiglic.66
3.4 Fukujamina objava Kraja istorije u slubi Fridmanove ideologije slobodnog
trita
S krahom Sovjetskog Saveza mnogi su verovali da e silina pomeranja s poetka 90- ih
dovesti do kraja ideoloke ortodoksije i da e zemlje uspostaviti nekakav hibrid politike
slobode i ekonomske sigurnosti.
Lideri Solidarnosti osvajanjem vlasti eleli su da testiraju sopstveni ekonomski program:
postojala je ansa da dravne fabrike, ako se pretvore u radnike zadruge ponovo postanu
ekonomski odrive- radniko upravljanje bilo bi efikasno tvrdi Naomi Klajn.67 Drugi
su se zalagali za postepeni pristup tranziciji koji je u to vreme zagovarao Gorbaov u
Moskvi: polagana ekspanzija u oblastima u kojima vae monetarna pravila ponude i
potranje, ujedno sa snanim drutvenim sektorom oblikovanim po uzoru na skandinavsku
socijaldemokratiju.
Meutim u krugovima Fridmanovaca smatrali su da se komunistike drave moraju
preobratiti u ist fridmanizam a ne u kejnzijanski kompromis. Obzirom na to da je s krahom
Sovjetskog Saveza slobodno trite imalo globalni monopol, kejnzijanski dodaci kapitalizmu
vie nisu bili potrebni. Prema Naomi Klajn to je bila i istinska poenta Fukujamine objave
kraja istorije. On nije tvrdio da na svetu vie nema ideja ve naprosto da s padom
komunizma vie nema ideja dovoljno jakih da predstavljaju dostojnog takmiara. Frensis
Fukujama je rekao na Univerzitetu u ikagu 1989. da kolaps komunizma ne vodi prema
kraju ideologije ili stapanju kapitalizma i socijalizma ve prema neskrivenoj pobedi
ekonomskog i politikog liberalizma. Zapravo Fukujama je ponovio Fridmanovu tvrdnju da
su slobodna trita i slobodan narod deo nerazdvojnog projekta, tvrdei da trita liena
zakonske regulative u ekonomskoj sferi udruena sa liberalnom demokratijom u politikoj
sferi predstavljaju krajnju taku ideoloke evolucije i konaan oblik uprave meu ljudima. 68
Fukujama je, tvrdi Naomi Klajn, provukao osporavanu agendu privatizacije i i slobodne
trgovine u demokratski trei talas. Jeste narod zahtevao demokratsku samoupravu ali ta elja
je samo u mati Stejt Dipartmenta, iji je Fukujama bio slubenik, bila praena zahtevima
66

Upor. Naomi Klajn, Doktrina oka, ve nav., str. 200
68
67
graana za uspostavljanjem ekonomskog sistema koji e im oduzeti svaku sigurnost

zapoljavanja, i doneti siromatvo i bedu.
Iste te godine kada je Fukujama objavio kraj istorije i MMF i Svetska Banka obelodanile
su Vaingtonski konsenzus, to je bila namera da se zaustavi svaka diskusija o bilo kakvim
idejama izvan sefa slobodnog trita. Re je o strategijama za globalno obuzdavanje
demokratije i jednostavno i na silu nametanje ideologije slobodnog trita.
3.5 Vaingtonski konsenzus
Privatizuj se ili crkni.
Moto ekonomista MMF-a
Naomi Klajn navodi da je 1989. godine postalo jasno da ikaka kola Miltona Fridmana
upravlja MMF-om i Svetskom bankom kada je ekonomista Don Vilijamson obelodanio
Vaingtonski konsenzus. To je spisak ekonomskih mera za koje je rekao da ih ove
institucije smatraju minimumom za ekonomsko zdravlje zemalja u tranziciji. Zapravo je ovaj
spisak trijumf neoliberalizma: privatizacija, deregulacija, drastino kresanje drutvene
potronje i internacionalizacija trita. A u prilog ideoloke obojenosti Vaingtonskog
konsenzusa Naomi Klajn navodi zahteve sa spiska: Sva dravna preduzea treba
privatizovati ili Trebalo bi ukloniti sve barijere koje spreavaju ulaz stranim firmama.69
Politika Vaingtonskog konsenzusa bazirana je na pojednostavljenom modelu
slobodnotrine ekonomije, modelu konkurentske ravnotee u kojem nevidljiva ruka Adama
Smita radi, i to radi savreno.70 Obzirom na to da po tom modelu nema potrebe za vladinom
intervencijom, tj. slobodna nesputana trita rade savreno, politike Vaingtonskog
konsenzusa se ponekad kvalifikuju kao neoliberalne bazirane na trinom
fundamentalizmu.71
Svaka zemlja koja je u vreme ekonomske krize traila pomo od MMF-a informisana je da
mora da rekonstruie svoju privredu od vrha do dna: program strukturalnog prilagoavanja.72
69

Robert Nozik tvrdi da: ... nije samo ravnotea unutar trita ve i samo postojanje trita na Zapadu, u
velikoj meri proces nevidljive ruke., Robert Nozik, Objanjenja nevidljivom rukom, NSPM, vol X, no. 1-4
71
Tako Dozef E. Stiglic, isto, str. 87
72
Imanuel Valertajn u tom smislu i pie: Ali je moda jo znaajnija bila sposobnost MMF-a i amerikog
ministarstva finansija da nametnu veini ovih vlada, gde je stara levica jo uvek bila na vlasti, veliko
odstupanje od njihovih ekonomskih politika, nagnajui ih da se od tenje za razvijanjem lokalno proizvedenih
proizvoda okrenu razvitku ekonomije orijentisane ka izvozu. Zapatisti- druga faza,
www.freedomfight.net/zapatisti/tekstovi.htm
70
Iako globalna trgovina nije imala nikakve veze s okonavanjem krize, privatizacija i
slobodno-trine mere upakovane su zajedno sa finansijskom pomoi. Dakle, hoete da
spasete svoju zemlju od privrednog sloma, onda je rasprodajte, glasio je odgovor MMF-a,
iako su zvaninici MMF-a znali da ekonomska stabilizacija nema direktne veze sa
ekonomskim prilagoavanjem ali je imala veze sa korporativistikim pohodom i
privatizacijom javnih resursa (rudnika, nafte, zemljita, vode, kola, zdravstva). Tanije
Fridmanove vizije su tako otelotvorene da bi odgovarale interesima multinacionalnih
korporacija koje ude za novim tritima nesputanim okovima zakonske regulative.
Globalizacija ekonomije u znaajnoj meri rezultat je, dakle, direktiva Vaingtonskog
konsenzusa.73 U njih se da podsetimo ubrajaju: rast direktnih stranih investicija, deregulacijaliberalizacija i privatizacija javnog sektora.
3.5.1 Privatizacija javnog sektora i globalno trite
Radi se o pretvaranju sveta u veliku trgovinu gde mogu kupiti Indijance ovde, ene tamo,
gde mogu kupiti decu, imigrante, radnike, pa i cele zemlje kao to je Meksiko.
Podkomandant Markos
Globalizacija je sluila kao povod apologetama slobodnog trita da se smanji uloga
drave i da se omalovai postojanje drave blagostanja, prikazujui je kao neefektivnu.
Racionalizacija javne potronje zbog nekonkurentnosti domae privrede u eri trine
kompeticije dovelo je do znaajnih rezova u javnom sektoru kao to su obrazovanje,
zdravstvo i socijalni programi. Mnoge vladine aktivnosti, meutim, nastaju upravo zbog
podbaaja trita u obezbeivanju osnovnih usluga.74 Eliminacija javnog sektora moe
ostaviti ogromnu prazninu i dovesti do ogromnih patnji ljudi. tiglic ukazuje i na to da
nezaposlenost nakon ubrzane privatizacije moe da predstavlja veliki socijalni troak u svom
najgorem obliku: u urbanom nasilju, porastu kriminalnih, socijalnih i politikih nemira i
velikoj zabrinutosti i meu zaposlenima koji su uspeli da sauvaju posao, zatim jedno ire
oseanje otuenja, povlaenje dece iz kola, naroito tamo gde kolovanje zahteva
participaciju, da bi pomogla izdravanje porodice.75
Stalno ponavljana teza o smanjivanju javnog sektora i preputanju kreiranja poslova
privatnom sektoru u potpunosti samo su delovi iste neoliberalne dogme. Kako je to pokazala
73
Tako i Stojiljkovi Zoran, Konflikt i/ili dijalog, igoja tampa, Beograd 2008., str 201
Tako Dozef E. Stiglic, isto, str. 69
75
Isto, str. 71
74
Naomi Klajn, tendencija privatnog sektora da preuzme ulogu drave na sebe nigde nije
ispunila oekivanja. Naprotiv moni lobiji poslodavaca opiru se oporezivanju dohodaka iz
kojih se finansiraju socijalni programi. Slobodna trgovina i cirkulacija kapitala dovele su do
konkurencije izmeu nacionalnih vlada to je rezultiralo smanjenjem poreza i socijalnim
deficitom i znaajnm redukcijom javnih usluga.
3.5.2 Deregulacija i liberalizacija
Najvee finansijske institucije poput MMF-a i Svetske banke, videli smo, u svojim
programima uspostavljaju ekonomske politike zasnovane na slobodnom tritu.
Liberalizacija i deregulacija predstavljaju otklanjanje vladinog uplitanja u funkcionisanje
finansijskog trita, trita kapitala, kao i barijera za trgovinu.76
Meutim, spisak i redosled poteza MMF-a, odnosno liberalizovanje trita kapitala i
finansijskih trita tokom devedesetih, doprinelo je globalnim finansijskim krizama koje su
nanele graanima Azijskih tigrova zastraujue posledice ( bedu, glad, deju prostituciju,
veliki broj porodinih samoubistava).
Nova trita, kako primeuje Naomi Klajn, danas nisu prinuena da se otvore pod
pretnjom vojne sile ve kroz ekonomski pritisak pretnjom sankcijama ili uskraivanjem
finansijske pomoi meunarodnih finansijskih institucija u vreme velike krize. MMF
naroito insistira na brzom tempu liberalizacije trgovine kao uslova za pomo, pa zemlje
koje se suoavaju sa krizom nemaju izbora ve da se priklone zahtevima MMF-a. Iako uiva
podrku korporacijske elite, liberalizacija trgovine izvedena protiv interesa zemalja u razvoju
snano je bila osporavana na antiglobalistikim protestima.
3.5.3 Direktne strane investicije
Direktne strane investicije podrazumevaju proizvodnju dobara od strane stranaca ili
iznajmljivanje dobara od strane stranaca. Glavnu ulogu u globalizaciji odigrale su
multinacionalne kompanije koje su prenele deo svojih operacija u drugu zemlju putem
investicija. Direktna strana ulaganja su moniji i vidljiviji aspekt globalizacije to svedoi o
rastuoj ulozi multinacionalnih korporacija u globalnoj ekonomiji.
Kada strani biznis ue u stranu zemlju esto razori domau privredu. Naomi Klajn je u
knjizi No logo ukazala na to da kada Val Mart doe u neko naselje esto dolazi do jakih
76
Isto, str. 72
protesta od strane metana koji brinu ta e se desiti s lokalnom zajednicom ako sve lokalne
radnje budu unitene.
Mnogo je potresnije itati o surovoj eksploataciji u zemljama Treeg sveta, gde se u
prostorima fabrika, strogo ograene industrijske zone zaklonjene od oiju javnosti, runo
proizvodi brendirana roba. U pitanju je strahovit fiziki napor, dok se posao ne zavri, sa
fleksibilnim radnim mestima, grubim ponaanjem prema radnicama, bednim ili nikakvim
dnevnicama, to prema Naomi Klajn svedoi o izopaenim nejednakostima globalne
ekonomije: Uznemiravajua kombinacija proslavljenih naziva brendova i bednih uslova
proizvodnje, pretvorili su Najk, Dizni i Volmart, u mone metafore za brutalni novi nain
poslovanja. Eksploatatorske fabrike u kojima se izrauju brendirani proizvodi priaju prie
o skarednim nejednakostima globalne ekonomije: izvrni rukovodioci kompanija i slavne
linosti zarauju toliko da oveku stane pamet- a sve to podupire jedan sistem kartonskih
naselja, smrdljivih fabrika i bede i izneverenih oekivanja mladih ena poput onih koje sam
upoznala u Kaviteu, koje se bore da preive.77
3.6 Doktrina oka
Istorija savremenog slobodnog trita- poznatijeg kao procvat korporativizmaispisana je okovima.
Naomi Klajn78
Leviari tvrde da bi istinska demokratija sa pravednim zakonima koji spreavaju
korporacije da kupuju izbore nuno rezultiralo vladom posveenom preraspodeli bogatstva, a
ne slobodnotrinim obeanjima. Iako je Milton Fridman suprotno ovima verovao da glasai
u svom interesu treba da glasaju za one politiare koji e putem modela
kapajueg/prelivajueg bogatstva s vrha nanie (s korporacija na nie) obezbediti opte
bogatstvo. Meutim, obzirom na to da graani nisu verovali da se program strukturalnog
prilagoavanja sprovodi u optem interesu, niti da e u krajnoj liniji sve zemlje imati koristi
od globalizacije trinog modela privrede, mnogi su prisiljavali zemlje svim sredstvima da
prihvate te reforme, ak iako je javna podrka merama Vaingtonskog konsenzusa mala.
Ali kako su nametane radikalne ekonomske reforme zemljama?
Milton Fridman je predvideo da e neoekivanost, brzina i razmere ekonomskih promena
izazvati psiholoke reakcije u javnosti, koje e olakati prilagoavanje graana novonastaloj
77
78
Naomi Klajn, Ne Logo, Samizdat B92, Beograd 2003., str. 410

situaciji, nazivajui ovu nunu taktiku ekonomska ok terapija. Kad god su vlade nametale
obimne programe razvoja slobodnog trita odabran metod uvek je bila neoekivana ok
terapija.79 Ekonomska ok terapija znai da e nagli gr trgnuti privredu i povratiti joj
zdravlje za ta je potrebna nagla promena politike odnosno presudan ok u pogledu
politikog kursa. Sve to stvara recesiju ili depresiju i masovna siromatva. S obzirom na to
da su pacijenti, poput ilea za vreme Pinoea, loe reagovali na ekonomsku ok terapiju
(rasli su inflacija, nezaposlenost, glad i beda) Fridmanovi recepti se nisu mogli nametnuti
bez dvojnog elementa koji se nalaze u njihovoj osnovi: vojne sile, karavana smrti i ubijanjem
hiljada ljudi, osnivanjem koncentracionih logora po celoj zemlji zatvaranjem vie od
100.000 ljudi tokom tri godine. Prinudna mo drave koriena je za suzbijanje
organizovanog radnitva i obraunavanje sa neistomiljenicima kroz hapenja i ubistva
leviarskih aktivtista, i unitavanjem leviarske kulture- tvrdi Naomi Klajn.
Iako je ile bio ekstremni sluaj on rasvetljava centralni poloaj drave u projektu
neoliberalizma jer su se i druge vlade takoe koristile autoritarnim politikim strategijama
kako bi zastraile stanovnitvo i uvele radikalne slobodnotrine reforme.80 U Argentini 70ih pod vlau hunte nestanak trideset hiljada ljudi veinom leviarskih aktivista bio je
sastavni deo nametanja ikake kole. U Kini 1989. tok izazvan masakrom na Trgu
Tjenanmen i kasnijim hapenjima dalo je Komunistikoj partiji Kine slobodu da pretvori
vei deo zemlje u svetskog izrabljivaa ,omiljenu lokaciju multinacionalnih kompanija,
izvoznu zonu krcatu radnicima zaplaenim da bi traili vee nadnice i prava. Osporavajui
time Fukujaminu tvrdnju da su demokratske i slobodno trine reforme blizanaki proces,
slobodno trite kombinovano je sa autoritarnom politikom kontrolom: demokratija i
ekonomija ikake kole ( Milton Fridman bio je u Kini 1980.) na Trgu Tjenanmen nalazile
su se na suprotnim stranama. I odluka Borisa Jeljcina 1993. da poalje tenkove da granatiraju
zgradu parlamenta, Beli dom, i pozatvara voe opozicije, raistila je teren za privatizaciju
preduzea koja je stvorila ozloglaene oligarhe u toj zemlji. Folklandski rat 1982. posluio je
Margaret Taer da u nacionalistikoj euforiji otpone prvu privatizacionu pomamu u
zapadnoj demokratiji. Laboratorije istog slobodnog trita zapravo su bile rasadnici
korporacijskih drava koje su, prema Naomi Klajn, savez izmeu policijske drave i velikih
korporacija koje se uzajamno podravaju i koje su udruile snage da bi svim raspoloivim
79
80

Tako i Denijel Kohil, Kraj neoliberalizma, Z magazin, str. 18
sredstvima: ... poveli rat protiv treeg sektora moi radnika i tako drastino poveali svoj
deo nacionalnog bogatstva.81
Meutim, da bi bila uvedena ekonomska ok terapija potrebno je iskoristiti trenutke
kolektivnih kriza odnosno okova izazvanih ratovima, prirodnim katastrofama i namerno
izazvanim dunikim krizama koje suspenzuju demokratiju, za uputanje u radikalno
drutveno i ekonomsko prestruktuiranje. Prema Miltonu Fridmanu: ... samo kriza stvarna
ili prividna dovodi do stvarne promene. Kad to takve krize doe, mere koje se preduzimaju
zavise od ideja koje lee naokolo. To je verujem naa osnovna funkcija: razvijati alternative
za postojeu politiku, a potom ih odravati u ivotu i nadohvat ruke sve dok politiki
nemogue ne postane politiki neizbeno.82 Recimo, Svetska banka i MMF iskoristile su
uragan Mi da bi pogoenim dravama doturale finansijsku pomo, ali uz visoku cenu. Dva
meseca nakon uragana vlade Hondurasa, Nikaragve i Gvatemale izglasale su zakone o
privatizaciji aerodroma, pomorskih luka, dravne telefonske kompanije, nacionalne
energetske kompanije, vodosnabdevanja. Oboreni su ekoloki standardi i olakana strancima
kupoprodaja nekretnina.83 Uragan Mi bio je uvod za postcunamski kapitalizam katastrofe, o
emu e kasnije bitivie rei.
Naroito ekonomske krize nisu manjkale tokom 80-ih i 90-ih godina i bile su rezultat dva
osnovna faktora koja su vukla svoje korene iz vaingtonskih institucija. Prvi je bio njihovo
insistiranje na prebacivanju nelegitimnih dugova koje su nagomilale diktature na nove
demokratije. Drugi je bila, Fridmanom inspirisana, odluka direktora Federalnih rezervi SAD
Pola Volkera da dozvoli enormno poveanje kamata, ime je nasleeni dug preko noi
porastao izazivajui tzv. Volkerov ok.84 I udarom cena takoe se izazivaju ekonomski
okovi i to svaki put kad padne cena izvoznog artikla to gura zemlje u jo dublju
zaduenost. Zapravo to se globalna privreda vie pridravala Fridmanovih saveta s
plivajuim kamatama i izvozno orijentisanom privredom, to je privredni sistem postajao
podloniji krizi. U takvim okolnostima krize vlade su bile spremnije da prihvate Fridmanove
radikalne savete.
Dakle, globalna privreda osloboena regulative stvarala je dunike okove: 1.
neograniene sume novca imaju slobodu da se velikom brzinom kreu globusom, 2.
81

Isto, str. 13
83
Isto, str 451
84
Isto, str., 179
82
pekulanti mogu da se klade na vrednost svega, a rezultat je nestabilnost, jer nerazvijene

zemlje, recimo Subsaharska Afrika, koje se oslanjaju na izvoz sirovina upadaju u
kontinuiranu krizu, 3. vrtoglavi rast kamata i skok nacionalnog duga uz sve daje recept za
ekonomski haos.85 A im bi se neka zemlja udaljila od ortodoksije ikake kole trgovci u
Njujorku i Londonu smesta je kanjavaju ulaganjem protiv valute zemlje, izazivajui jo
dublju krizu i potrebe za novim kreditima, optereenih dodatnim dugovima.Na zamku
otvaranja zemlje nestalnim udima trita ukazao je i Mandela 1997. godine, rekavi da:
Upravo mobilnost kapitala i globalizacija njegovog i ostalih trita onemoguavaju
zemljama da odluuju o nacionalnoj ekonomskoj politici ne osvrui se na verovatnu
reakciju tih trita.86
Dakle u demokratijama korporativni krstaki pohod preiveo je tako to su zagovornici
Fridmanovog slobodnog trita veto prelazili iz jedne krize u drugu, struno koristei
beznae prouzrokovano vanrednim stanjem privrede da bi provukli mere kojima su vezivali
ruke novim demokratijama. Tako je Poljska, nakon pobede Solidarnosti, da bi izbegla totalni
ekonomski krah i potencijalnu optu glad zahtevala brisanje nasleenih dugova i finansijsku
pomo od MMF-a. Meutim Poljski problem sagledavan je kroz prizmu doktrine oka.
Privredni krah, ogromni nasleeni dravni dugovi od komunista, dezorijentisanost
prouzrokovana naglom promenom reima oznaili su da se Poljska nalazi u poloaju za
prihvatanje radikalne ok terapije. MMF i SAD pustile su Poljsku da sve dublje tone. U
stanju vanredne politike omogueno je da se mimo demokratske procedure (parlamentarne
diskusije i rasprave), suspenzijom demokratije a ne u demokratskim okolnostima, forsira
radikalno ubrzanje legislativnog procesa kako bi bio nametnut paket ekonomske ok
terapije.87 U Junoj Koreji za vreme predsednikih izbora obaranje demokratije od strane
MMF-a bilo je krajnje otvoreno. U neuvenom inu meanja u politiki proces jedne
suverene drave MMF je odbio da pusti dogovorena sredstva dok se sva etiri kandidata za
predsednika ne obaveu da e se pridravati planova MMF-a. Glavna misija ikake kole, a
to je zatita privrede od demokratije, nikad nije bila eksplicitnija: mogu graani da glasaju
koliko hoe i za koga hoe ali ishod glasanja nee imati nikakvog uticaja na upravljanje
privredom niti na model njene oganizacije.88
85

Isto, str. 235
87
Isto, str. 206. 2003. godine Solidarnost a sa njom i ekonomska ok terapija kanjene su na izborima od strane
graana.
88
Isto, str. 309
86
Uzimajui sve ovo u obzir Naomi Klajn i moe da zakljui da je istorija savremenog
slobodnog trita, poznatijeg kao procvat korporativizma, ispisana okovima. Zemlje se
dovode u stanje oka ratovima, teroristikim napadima, vojnim udarima, prirodnim
katasrofama, dunikim krizama i potom bivaju ponovo okirane od politiara i korporacija
koje eksploatiu strah i dezorijentisanost koji su nastali kao posledica izvornog oka da bi
nametnuli ekonomsku ok terapiju. Ljudi koji se drznu da se odupru slobodnotrinim
reformama bivaju podvrgnuti i po trei put oku od strane policije i islednika u zatvorima.
Orlando Letelijer, bivi ambasador ilea za vreme socijalistike vlade Salvadora Aljendea,
nakon bekstva u SAD optuio je Miltona Fridmana da je kao: ... intelektualni arhitekta i
nezvanini savetnik tima ekonomista koji sada upravljaju ileanskom privredom
suodgovoran za Pinoeove zloine. Fridmanov privredni plan mogao se samo sprovesti
silom... postoji unutranji sklad izmeu slobodnog trita i neogranienog terora. 89
3.7 Kapitalizam katastrofe
Drava odumire i neko mora preuzeti njene funkcije... Niko za to nije bolje
pripremljen od sveta velikog biznisa.
Rokfeler90
Ova strana vremena pruaju najbolje prilike onima koji razumeju potrebu za
fundamentalnim ekonomskim promenama.
Don Vilijamson
Multinacionalne kompanije s velikim meunarodnim investicijama u stranim zemljama
elele su stabilno profitabilno okruenje: blage zakone o investiranju, poslune radnike i
nikakva runa iznenaenja u vidu nacionalizacije imovine multinacionalnih kompanija.
Puevi, vojne intervencije, uspostavljanje krvavih diktatorskih reima, uz pomo CIA-e, bili
su sredstva za postizanje tih ciljeva (1973. svrgavanje demokratski izabranog socijalistikog
predsednika Aljendea u ileu koji je eleo da uz potenu refundaciju nacionalizuje imovinu
veleposednika i stranih kompanija). Bio je to ujedno i proces kojim umesto da budu
inspirativni primeri, ove zemlje postale su zastraujue upozorenje o onome ta se deava
siromanim nacijama koje misle da mogu da se izvuku iz Treeg sveta.
89
Naomi Klajn, Doktrina oka, ve nav., str. 116. Letelijer je stradao u atentatu mesec dana nakon javnog
objavljivanja ovog pisma.
90
Citat preuzet iz: Andrej Grubai, Zato nisam anti-globalista, www.magazin.buka.com
Meutim, dananjem kapitalizmu katastrofe, odnosno, prema Naomi Klajn, arhitektama

rata i korporativnim politiarima, ratovi (Irak), teroristiki napadi, prirodne katastrofe
(uragan Mi, uragan Katrin, cunami, poari, epidemije) i ekonomski kolapsi drava, po sebi
su izvori ogromnih profita. Orkestrirane pohode na javnu sferu posle katastrofalnih
dogaaja, udrueni s tretmanom katastrofa kao uzbudljivih trinh mogunosti, Naomi Klajn
naziva kapitalizam katastrofe.91 Kao fundamentalistiki oblik kapitalizma, kapitalizam
katastrofe, zapravo je model eksploatacije kriza i katastofa koje su mu potrebne da bi mogao
da napreduje i ostvaruje enorman profit.
Tako su eksploatacija krize u ratu u Iraku i postcunamiskoj katastrofi u ri Lanki zapravo
kulminacija tri decenije strogog potovanja Fridmanove doktrine oka.92 Naime, posle 11.
septembra 2001. eksploatacija strane tragedije postala je norma kako bi se kompanijama
omoguio profit, ali je u Americi sprovoen i domai vid ekonomske ok terapije. Buov
tim, fridmanovski do sri, urno se dao na eksploataciju oka kako bi progurao svoju viziju
uplje vlade u: ... kojoj bi sve od voenja rata do reagovanja u vanrednim situacijama bio
poslovni poduhvat koji treba da donese profit. 93 Tako je drava sada imala ulogu
kolonizovane teritorije, a korporacije su konkistadori. Odnosno ok terapija je doivela svoju
evoluciju jer umesto rasprodaje dravnih kompanija i javnih dobara, Buov tim stvorio je
osnovu za nove postupke: Rat protiv terorizma, kod kue i u inostranstvu, koji je trebao da
bude privatan. Svakako,da bi ovo postigla, Bela kua je, u fridmanovskom maniru,
iskoristila oseaj straha i pogibelji, stvoren teroristikim napadom od 11. septembra, da bi
drastino poveala ovlaenja izvrne vlasti. Ove postupke Naomi Klajn naziva usporen
dravni udar, a koji se odnosio na kontrolu, nadzor, hapenja i voenja rata. Sam reim
postaje autoritarniji. Mobilni telefoni i surfovanje internetom preobratili su se u mone
naine sveobuhvatnog dravnog nadzora uz punu saradnju privatizovanih telefonskih
kompanija. Uklanjanje granica, taj veliki simbol globalizacije, zamenjeno je procvatom
industrije graninog nadzora, od optikog skeniranja i biometrijskih linih karti do planirane
haj-tek ograde izmeu SAD i Meksika. Strah od terorizma postao je jai od straha ivota u
nadziranom drutvu.94
91

Isto, str. 16
93
Isto, str. 337
94
Isto, str. 342
92
Zatim su te novopojaane i izdano finansirane funkcije bezbednosti, vojne invazije,

okupacije i rekonstrukcije Iraka smesta predate privatnom sektoru da ih obavlja uz profit.
Iako je kao cilj navedena borba protiv terorizma, efekat je bio stvaranje kapitalizma
katastrofe: potpuno razvijene nove privrede, bazirane na otadbinskoj bezbednosti,
privatizovanom ratu i obnovi posle katastrofe, zaduene nita manje nego za izgradnju i
voenje privatizovane bezbednosne drave, kod kue i inostranstvu. Kako pie Naomi Klajn
bio je to vrhunac Fridmanove kontrarevolucije: ... globalno trite se decenijama hranilo
udovima drave sada je poelo da joj prodire srce. 95
ak je i deo islednika u ozloglaenim logorima poput Gvantanama u privatnom
aranmanu. Islednici moraju da dobiju od zatvorenika onu vrstu podataka pogodnih za
podizanje optunice koju trae njihovi poslodavci u Vaingtonu. Ova dinamika stvorena je za
zloupotrebe: ... kao to e zatvorenici pod torturom rei bilo ta samo da bol prestane tako
privatni preduzetnici imaju snaan ekonomski podsticaj da upotrebe sve neophodne taktike
da bi isporuili traene informacije bez obzira na njihovu pouzdanost.- pie Naomi Klajn.96
Svaki od naina na koji je Buova administracija definisala parametre Rata protiv
terorizma sluio je da povea njegovu profitabilnost i odrivost kao trita: od definicije
neprijatelja, preko pravila o borbenim dejstvima, do stalno rastuih razmera sukoba. Tako je,
kako naglaava Naomi Klajn, zbog ekonomske profitabilnosti Rat protiv terorizma postao
sastavni deo globalne ekonomske arhitekture.97 Konflikt u Ratu protiv terorizma nije
ogranien u pogledu vremena, prostora i cilja tako da je odgovor na terorizam neostvariv
zadatak, ali u ekonomskom smislu rat je nenadmaan.
Dakle kapitalisti katastrofe, arhitekte Rata protiv terorizma deo su vrste korporativnih
politiara za koje su katastrofe ciljevi po sebi- totalna integracija poslovne i politike elite.
Izjednaavajui interese multinacionalnih korporacija s interesima SAD-a i tavie za ceo
svet dobija se oblik plana sa opasnim posledicama. Jer Buovi glavni funkcioneri zadrali su
svoje interese u kompleksu kapitalizma katastrofe ak i nakon to su uli u novu eru
privatizovanog rata i reagovanja na katastrofe to im omoguava da profitiraju na
katastrofama koje izazivaju.
95

Isto, str. 344
97
Isto, str. 339
96
Stapanje politikih i profiterskih ciljeva nigde nije tako oigledno kao na bojnim poljima
Iraka. Kao trea po veliini svetska rezerva nafte, Irak je morao da bude meta arhitekata
invazije. Putajui stravino nasilje sa lanca tvrdili su da je Bliski Istok rasadnik terorista
zato to nedostaje slobodnotrina demokratija u regionu. Jasno je da je uvek posredi
sloboda za multinacionalne kompanije, tako da je u Iraku postalo otvoreno jasno da je
slobodna trgovina imperijalni projekat koji nova trita za multinacionalne kompanije osvaja
na bojnim poljima preventivnim ratovima.
Od 2003. godine, nakon invazije Iraka, svet postaje sve manje miran, dok se istovremeno
nagomilava sve vei profit. Dananja globalna nestabilnost stvara sve vee profite sektoru
visokotehnolokog obezbeenja, graevinskoj industriji, privatnim zdravstvenim i
farmaceutskim kompanijama, sektoru nafte i gasa. Teroristiki napadi sada se doekuju sa
oduevljenjem.98
Uspevajui da pretvori katastrofu u svoju dugoronu korist, bujice katastrofa pretvaraju se
u spektakularne profite. ak i sami privredni sistemi koji se protive svim pokuajima
zakonske regulative, zatite ovekove okoline, sama po sebi generiu stabilan priliv
katastrofa, bilo vojne, bilo ekoloke ili finansijske prirode. Naa zajednika zavisnost od
prljavih izvora energije stvara stabilan priliv drugaijih kriznih situacija: prirodne katastrofe
poput najnovijeg izlivanja nafte i ratovi voeni zbog kontrole nad oskudnim resursima koji
zauzvrat dovode do teroristikih napada.
Aktivno stvaranje kriza u svetu od strane kapitalista katastrofe, zbog ogromnih profita koje
katastrofe donose, najavio je Don Vilijamson jo 1993. godine na jednom skupu
neoliberalnog plemena: ... ovek mora da se pita ima li bilo kakve logike razmiljanje o
namernom izazivanju krize kako bi se otklonila politika smetnja reformama... Da li bi kriza
manjih razmera mogla posluiti? Da li je mogue isplanirati krizu koja bi posluila istoj
politikoj funkciji....99
98
99

Isto, str. 289
4. Bilans neoliberalne globalizacije

Globalizacija danas nije u interesu mnogih siromanih u svetu.
Dozef Stiglic
4.1 Neoliberalna globalizacija: protekcionizam, siromatvo i nacionalizam
I zato irom sveta deca rade u poljima sa otrovnim pesticidima, u opasnim rudnicima i u
fabrikama gume i elianama, gde im teke maine odsecaju prstie i ruice. Mnoga takva
deca proizvode robu za inostrano trite...
Naomi Klajn100
Svet zaista stremi sve tenjoj povezanosti i stvaranju jedinstvenog globalnog prostora ali u
istom procesu nastaju kao provalija duboke polarizacije. Urlih Bek kae da je svet postao:
... opasno nejednak prostor... Samo za isplatu dugova s Juga na Sever tee u godini 200
milijardi dolara... Globalne nejednakosti rastu- od 1960. do 2000. godine udio najbogatijih
20% stanovnitva svijeta u globalnom dohotku porastao je sa 70% na 90%, dok se udio
najsiromanijih smanjio od 2,3% na 1%. Dok se 1,2 milijardi ljudi gotovo petina
stanovnitva, mora zadovoljiti s manje od jednog dolara dnevno, pomo dravama u razvoju
od 1999. smanjio se za jo 20%.101.
Ekspanzija nesputanog trita i kapitala najprodornije su sile globalizacije, ali istom
silinom kojom povezuju svet kapajua ekonomija ga i deli. Presudna uloga u
eksplozivnom proirivanju provalije izmeu svetova pripada silovitom usponu i vladavini
neoliberalizma koji je smenio kontrolisani kapitalizam drave blagostanja.
Dakle, trijumf neoliberalizma ikake kole ubrzava ritam globalizacije, ukida
intervencionistike barijere slobodnom kretanju transnacionalnog kapitala, stvarajui
jedinstven svet bez granica. Privlanost neoliberalizma ogleda se u tome to boljevici
neoliberalizma tvrde da on see parazitske trokove birokratije drave blagostanja, titei
domae firme od spoljne kokurencije. Ovo je svakako slika neoliberalizma u njegovom
idealno tipskom obliku i ne odgovara stvarnosti: amerika industrija je protekcionistika, a
kako je to primetila Naomi Klajn, poslovi za vreme Dorda W. Bua dodeljivani su bez
tendera to je dovelo do toga da je profit multinacionalnih korporacija korporativnih
100
101
Naomi Klajn, No logo, str. 519

Nav. prema Zoran Stojiljkovi, ve nav., str.205
politiara doiveo meteorski uspon od 700%, poput firmi u kojima akcije imaju Dik ejni i
Donald Ramsfeld. Smisao neoliberalizma je u smanjenju socijalnih davanja.
Zapravo princip neoliberlizma je brutalan: smanjenjem socijalnih izdataka privatni kapital
se uveava!
Potvrdu ovoga nalazimo u injenici da iako je bogatstvo planete uveano za 6 puta,
proseni dohodak u 100 zemalja sveta u stalnom je opadanju: gotovo 60% stanovnika
planete lieno je pristupa osnovnim potrebama, treina nema vodu za pie. Istovremeno tri
najbogatije osobe na svetu poseduju imetak koji je vei od bruto nacionalnog dohotka 48
najsiromanijih zemalja: 4% njihovog bogatstva bilo bi dovoljno da svim siromanima sveta
omogui obrazovanje, adekvatne medicinske potrebe i ishranu.
Najveu dramu predstavlja subsaharska Afrika koja najavljuje raanje etvrtog sveta
ekstremne bede itavog jednog kontinenta sa gotovo 500 miliona stanovnika. Ove zemlje
postaju sve vie marginalizovane upravo kada su integrisane u globalno svetsko trite.
Ekonomska globalizacija samo je zaotrena jer zasnivaju svoj izvoz na sirovinama ija je
cena drastino oborena, dok je spoljni dug Afrike zahvaljujui i skoku kamata porastao za 14
puta.
Ve je reeno da gigantska mo transnacionalnog kapitala stalno preti da ode iz zemlje i
investira na lokacijama sa jeftinom radnom snagom i manjim trokovima socijalne zatite to
predstavlja eroziju socijalne drave. U izvetaju OUN-a za 1999. godinu zakljuuje se da
socioekonomske napetosti- merene poveanjem nezaposlenosti, nejednakou i
nezadovoljstvom prihodom predstavljaju glavni faktor poveanja stope krivinih dela. Svet
kriminala, prostitucije, droge i nepismenih- crne rupe globalizacije nisu iskljuivo na
periferijama one se nalaze u svakom gradu prvog sveta stvarajui novu geografiju socijalnog
aparthejda.
Reakcija na novi svetski poredak odnosno na represivnu formu globalizacije (Irak) raa
eksploziju etnikih konflikata: Mekdonaldizacija sveta i dihad dva su pola jednog istog
magistralnog procesa.102 Agresivna homogenizacija, globalno uniformisanje sveta i
sabijanje svih kultura u isti globalni kalup izaziva burnu reakciju. Prema Miroslavu Peujliu
tamna strana ekonomske globalizacije i sukobi civilizacija nisu zbivanja odvojena Kineskom
zidom: Najdublja socijalna polarizacija i najire osiromaenje, pasivno oseanje
gubitnitva i nemoi preobraavaju se u aktivni nacionalizam i verski fundamentalizam.103
102
103
Miroslav Peujli, ve nav., str. 40

Miroslav Peujli, ve nav., str. 41
4.2 Izneverena obeanja prelivajue pravde

Ekonomska politika ikake kole koja se proirila svetom jeste ono to otkriva ... jo
gore zverstvo koje kanjava milione ljudskih bia izlaui ih planiranoj bedi.104
Zemlje najbre globalizacije imaju istovremeno visoke stope ekonomskog rasta ali i
drastino poveanje socijalne nejednakosti, za oko jednu petinu. Neoliberalizam i rast
nejednakosti su povezani to dokazuju injenice da se u tri zemlje koje su sledile
najrigorozniju neoliberalnu politiku (SAD, Velika Britanija i Novi Zeland) socijalna
nejednakost poveala bre nego u drugim zemljama. Uporedo sa tehnolokim napretkom i
porastom profita zaposlenost opada to za sobom povlai propadanje kroz vrtlo siromatva i
bede. Oslanjanje na trine mehanizme nije dostiglo zadovoljavajui nivo koji bi zadovoljio
potrebe svog stanovnitva, kako to tvrde neoliberalni apologeti, ve gotovo iskljuivo radi u
korist uskih elita.105
U zemljama gde god su se vlade prihvatile Vaingtonskog konsenzusa siromani su imali
malo koristi od ekonomskog rata. U Latinskoj Americi rast nije pratilo smanjivanje
nejednakosti i siromatva. U nekoliko sluajeva siromatvo je jo vie naraslo. Iako MMF s
ponosom govori o progresu u Latinskoj Americi ileanskom udu ostvarenom trinom
reformacijom pod dirigentskom palicom Miltona Fridmana, neoliberalni apologeti jedva da
spominju broj rtava torture i broja ljudi koji ive u siromatvu.
Kriza u Aziji koju je Milton Fridman ekonomskom ok terapijom nastojao da zauzda jo
uvek nije prola. Kad za dve godine bez posla ostane 24 miliona ljudi ukorenjuje se nova
vrsta beznaa koja se iri regionom i izraava na razliite naine, od znaajnog porasta
verskog ekstremizma u Indoneziji i Tajlandu do eksplozivnog porasta stope seksualne
eksploatacije dece.106
Nakon ekonomske ok terapije koju je u Rusiji propisao Defri Saks, a sproveo Jeljcin,
sredinom 90-ih 72 miliona Rusa ivelo je u siromatvu (do 1989. bilo je 2 miliona
siromanih). 25% Rusa, gotovo 37 miliona ljudi ivelo je u siromatvu koje se opisivalo kao
uasno. Godine 2006. Ruska vlada priznala je da u Rusiji ima 715.000 dece beskunika, a
104

Tako Miroslav Peujli, Trka izmeu demokratske i autoritarne globalizacije, Zbornik: Globalizacijaproblemi, dileme, odgovori, uC 2003.str. 15
106
105
procene UNICEF-a govore da ih tamo ima preko tri i po miliona. Broj narkomana skoio je
za 900%, stopa nasilnog zloina poveana je za etiri puta. 107
I u Poljskoj, u kojoj nije bilo nezaposlenosti za vreme komunizma, nakon ekonomske ok
terapije stopa nezaposlenosti iznosila je 20% a ispod linije siromatva ivi 59% Poljaka.
Skandalozni su i rezultati uvoenja prelivajue pravde u Junoafrikoj republici. Broj
ljudi koji preivljava s manje od jednog dolara dnevno udvostruio se na etiri miliona u
2006. Izmeu 1991. i 2002. godine stopa nezaposlenosti crnih Junoafrikanaca udvostruila
se skoivi sa 23% na 48%. Vlada ANK sagradila je 1,8 miliona domova, ali u
meuvremenu je dva miliona ljudi ostalo bez krova nad glavom.108
Krute politike strukturalnog prilagoavanja iznuivale su u zemljama smanjenje davanja
za obrazovanje, zdravstvo i socijalnu zatitu to je dovelo do poveanja stepena
prostituisanja dece, izdaci za borbu protiv AIDS-a znaajno su smanjeni to je dovelo do
visoke smrtnosti obolelih, porast je broja porodinih samoubistava, narkomanija se iri.
Jedva preivljavajui siromani ne mogu slati decu u kole, a bez obrazovanja i njihova deca
su osuena na siromatvo: ...siromatvo se prenosi iz generacije u generaciju.- primeuje
tiglic.109
Uz siromatvo dolazi i oseanje nemoi. Svetska Banka je 2000. intervjuisala hiljade
siromanih u okviru ankete Glas siromanih. Pojavilo se nekoliko oekivanih tema:
siromani oseaju da su bezglasni, da nemaju kontrolu nad svojim ivotom. Njih ibaju sile
koje su van njihovog dometa.
To je pria o merama koje MMF naziva programom strukturalnog prilagoavanja. Drave
se naposletku stabilizuju, ali nova ravnotea se ostvaruje ostavljanjem ...miliona ljudi da
lei pored ivice puta...( Habermas): radnika iz javnog sektora, malih privrednika, sitnih
farmera, sindikalaca. Nakazna tajna stabilizacije, pie Naomi Klajn, jeste u tome da se
velika veina njih nikad vie ne domogne vrstog tla. Zavravaju u slamovima u kojima sada
ivi oko milijarda ljudi. Oni su razbatinjeni, ljudi koje je Nemaki pesnik Rajner Marija
Rilke opisao kao one koji ne kojima ne pripada ni prolost ni budunost.110
Zakljuak
107

Isto, str. 244
109
Dozef tiglic, ve nav., str 95
110
Naomi Klajn, Doktrina oka, ve nav. str. 312
108
Drugaiji svet je mogu

To je vetar odozdo, vetar pobune, dostojanstva; on nije samo odgovor na vetar odozgo
koji se namee... To nije samo unitenje jednog nepravednog i samovoljnog sistema; to je
pre svega nada u povratak dostojanstva i pobune u slobodi i dostojanstvu. Ovaj e vetar
dunuti sa planina. On ve sada, u tajnosti, pod kronjama, raa jedan novi svet, svet koji
postoji kao slutnja u srcima kojima on donosi hrabrost.
Podkomandant Markos
Ne mogu stvoriti vau povest za vas. Ali mogu vam rei da je na vama da je stvorite.
Podkomandtant Markos
Da li je moda doao trenutak kada je svest dovoljno sazrela da se izvri globalna
inicijativa za napad na multinacionalne korporacije?
Trijumf velikog pritiska javnosti na naftnu kompaniju el da odustane od potapanja svojih
platformi na otvorenom moru, za Naomi Klajn govori da delovanja razliitih NVO, pokreta i
inicijativa nisu bez rezultata. Zbog toga Naomi Klajn u knjizi Ne logo i pie: Ako je
mogue posustajanje jednog brenda, onda je zamislivo da se to moe dogoditi i sa
celokupnom strategijom brendiranja: jednom kad se odreena koliina brendiranja vezala
za kulturu, oni meu nama koji su brendirani zahvaljujui kompanijama Najk, Volmart,
Majkrosoft, Dizni, Starbuks ili nekog drugog, poee da se okreu ne samo protiv ovih i
slinih logoa, ve i protiv kontrole korporacija nad prostorom koji nam pripada i
mogunostima izbora koje imamo. Moda postoji trenutak... kada se protivnapad ne
usmerava direktno na proizvod koji je naglo izaao iz mode. Nego na multinacionalke koje
stoje iza brendova.111
Ove proroke rei Naoni Klajn nale su svoju podrku u akcijama globalnog naroda.
Stvaranje alterglobalistikog pokreta koji stalno deluje po ovim pitanjima postao je cilj za
koji se vredi boriti. Suprotno defetistikim stavovima koji na graane gleda: ... kao na krdo
stoke koje se hrani reklamama i koje se dri u zarobljenitvu zahvaljujui hipnotikim inima
komercijalne kulture...112, ve u vreme objavljivanja knjige, globalni narod Sijetla prestao je
da bude : ...brendirana krava koja e naprosto glupo stajati i preivati.113
111
Naomi Klajn, No logo, ve nav., str. 247/8

Isto, str. 382
113
Isto, str. 382
112
Simboli svetskog ekonomskog poretka danas su svuda objekat napadanja. Sastanci

meunarodne elite moi povod su za velike demonstracije alterglobalistikog pokreta.
Meutim, prvi protesti povodom sastanka Svetske trgovinske organizacije u Sijetlu 1999.
godine, predstavljali su ok koji je pokolebao monike u njihovoj viziji globalizacije. Skoro
preko noi globalizacija je postala pitanje naeg vremena koje suvie pritiska. Otada je
alterglobalistiki pokret ojaao. Svaki sastanak MMF-a, Svetske Banke i Svetske trgovinske
organizacije povod je za demonstracije .
Iako su protesti protiv neoliberalnih politika i poteza meunarodnih institucija prisutni
decenijama u zemljama u razvoju kad god bi se otri programi strukturalnog prilagoavanja
u njihovim zemljama pokazali isuvie teki, njihovi protesti uglavnom se nisu uli na
samozadovoljnom Zapadu. Meutim stvari su se promenile. Prema Naomi Klajn
demonstracije protiv Svetske trgovinske organizacije u Sijetlu i MMF-a i Svetske banke u
Vaingtonu i na drugim mestima, nali su svoju inspiraciju u pokretu Zapatista. S ovim se
slae i Andrej Grubai koji smatra da pravu metodologiju alterglobalistikog otpora treba
traiti na Globalnom Jugu , meu Zapatistima u Junom Meksiku. Zapatistika gerila, iji
pripadnici vie ne nose oruje, predstavlja, posle velikog zapatistikog ustanka 1. januara
1994. godine u oblasti iapasa, neiscrpno vrelo inspiracija za aktiviste globalizacije
odozdo. Zapatisti su prepoznali blef neoliberalizma i njegovo nasrtanje na demokratiju.
Prema reima podkomandanta Markosa, predvodnika postmoderne gerile,: ...ova armija ne
eli da bude armija ona eli da srui mo ali ne da bi je uzela. Sa sklonostima prema
direktnoj akciji, kolektivnom odluivanju i decentralizovanom organizovanju cilj Zapatista
dakle nije zadobiti kontrolu, nego zauzeti i izgraditi autonomne prostore gde mogu cvetati
demokratija, sloboda i pravda.114 Ovo je sutina Zapatizma: globalni poziv na revoluciju, da
ponete tamo gde jeste i da se borite svojim vlastitim orujem. To moe biti videokamera,
rei, dela sve ovo je prema podkomandantu Markosu takoe oruje.
Znaaj Zapatista tako je prekoraio uske granice iapasa i Meksika, tako da su ...postali
primer mogueg svima ostalima- smatra Valertajn.115 Ovaj se organizacioni model proirio
kroz Latinsku Ameriku i svet. Prema Naomi Klajn moe se videti u drutvenim centrima u
Italiji, u brazilskom Pokretu seljaka bez zemlje koji prisvajaju povrine
114
115
Tako Naomi Klajn, Ograde i prozori, ve nav., str. 158

Imanul Valertajn, ve nav.
neiskorienog poljoprivrednog zemljita, te ih iskoritavaju za odrivu poljoprivredu, kole,

bolnice. Iste te ideje o mobilizaciji ljudi proimaju argentinski pokret Piguetero, organizaciju
nazaposlenih radnika, koje je glad naterala da osmisle nove naine dobijanja ustupaka od
drave.116 Sutnski smisao Zapatizma je i u tome da se i alterglobalistiki pokret ne deklarie
kao antiglobalistiki, ve, kako kae anarhistkinja Ivan Liu: Mi nismo antiglobalistiki
pokret. Mi smo protiv globalizacije koju vode korporacije. Mi smo globalni pokret za
pravdu. Odnosno pokret vie pokreta kako neki sledei Zapatiste nazivaju alterglobalistiki
pokret. Pokret koji podupire i vatreno brani globalno pravo na raznolikost: kulturnu
raznolikost, poljoprivrednu raznolikost, ekoloku raznolikost.
Iako kritiari alterglobalistikog pokreta kao njegovu manu navode da je lien centralne
teme ili koherentne ideologije, prema Naomi Klajn ovo je njegova najvea vrlina koja ga
odvaja od prethodnih pokreta i ini primamljivim za obine ljude. Alterglobalistiki pokret
pokuava da kreira horizontalne mree organizacije nasuprot vertiklano organizovanim
strukturama poput partija ili korporacija, a ove mree poivaju na postulatu
decentralizovane, nehijerarhijske direktne demokratije. Demokratija u krupnom planu, vrsto
prizemljena.
Prvi Svetski socijalni forum u Porto Alegreu, sa sloganom Drugaiju svet je mogu,, koji je
prema Naomi Klajn bio ...kraj kraja povijesti...117, bio je prilika da ovaj pokret u
nastajanju prestane vikati protiv ega se bori i pone artikulirati zata se bori. Naglasak na
Forumu bio je na alternativama to dolaze iz zemalja koje najakutnije trpe negativne
posledica neoliberalne globalizacije: masovne migracije, proirivanje imovinskih razlika,
slabjenje politike moi graana. U Porto Alegreu su se fragmentirane alterglobalistike
snage poele preobraavati u pokret za demokratiju koji brani pravo lokalnih zajednica na
neposrednu demokratsku participaciju i demokratske alternative. Otuda i ono to je izrastalo
iz Porto Alegrea nije bila globalna vlada, nego vizija bolje povezanosti meunarodne mree
lokalnih inicijativa koje su utemeljene u neposrednoj demokratiji. Naglasak je dakle na
pluralizmu i razliitosti to manifestuje duh alterglobalistikog pokreta, zasnivajui
budunost na globalnom dijalogu, a ne na odlukama nametnutim od strane nove elite. Jer
alterglobalistiki pokreti deavaju se zato to ljudi posmatraju kako vlast putuje prema
neodgovornim multinacionalnim korporacijama i meunarodnim finansijskim institucijama,
116
117
Tako Naomi Klajn, Ograde i prozori, ve nav., str. 159

Naomi Klajn, Ograde i prozori, ve nav., str. 143
ali i prema sve vie centralizovanim nacionalnim, pokrajinskim i gradskim upravama. Zato
ovi ljudi zahtevaju finansijsko i demokratsko orue kojim mogu kontrolisati svoje sudbine,
iskoristiti svoju strunost, izgraditi raznolike privredne grane koje su istinski odrive. I ti
ljudi imaju mnotvo ideja.
Snaga alterglobalistikog pokreta, sastavljenog od mnogih pokreta jeste u tome to on nudi
stvarnu alternativu homogenizaciji i centralizacij koju predstavlja neoliberalna globalizacija.
Uistinu raznolik globalni pokret.
Neuspeh globalizacija odozgo sa novom svetskom krizom u kojoj se nalazimo nee
pruiti nikakvu garanciju da je novi pravedniji svet blii. Njegova sudbina zavisi prema
Grubaiu od predanosti i integriteta, mudrosti i jedinstva onih koji se bore za globalizaciju
odozdo. Socijalni forumi, demonstracije, svi pokreti i napori moraju se pretvoriti u
jedinstveni obrazac socijalne promene, a kada se to bude desilo, tvrdi Grubai, vie se nee
postavljati pitanje da li e biti uspostavljena socijalna pravda ve kada! Jer:
To je na san, zapatistiki paradoks- san koji nam uskrauje spavanje. Jedini san koji se
sanja u budnom stanju, dok se ne spava. Povijest koja se raa i othranjuje meu
narodom.
Podkomandant Markos
Bibliografija
1. Bodrijar an, Duh terorizma, NSPM, vol.VII, no. 3-4
2. omski Noam, 11. septembar, Dragani, Beograd 2002.
3. Gidens Entoni, Odbegli svet, Stubovi kulture, Beograd 2005.
4. Grubai Andrej, Zato nisam anti-globalista, www.magazin.buka.com
5. Habermas Jirgen, Postnacionalne konstelacije, Otkrovenje, Beograd 2002.
6. Habermas Jirgen, Evropska nacionalna drava pod pritiskom globalizacije,
NSPM, vlo.VII, no.3-4
7. Hobsbaum Erik, Globalizacija, demokratija i terorizam, Arhipelag, Beograd
2008.
8. Kaningem Frank, Teorije demokratije, Filip Vinji, Beograd 2003.
9. Kehil Demijen, Kraj neoliberalizma, Z magazin br. 8
10. Klajn Naomi, No logo, Samizdat B92, Beograd 2003.
11. Klajn Naomi, Ograde i prozori, V.B.Z., Zagreb 2003.
12. Klajn Naomi, Doktrina oka, Samizdat B92, Beograd 2009.
13. Nedovi Slobodanka, Drava blagostanja, CUPS i CeSID, Beograd 2005.
14. Nozik Robert, Objanjenja nevidljivom rukom, NSPM, vol X, no. 1-4
15. Peujli Miroslav, Planetarni kentaur: dva lika globalizacije, NSPM, vol.VII,
no. 3-4
16. Peujli Miroslav, Trka izmeu demokratske i autoritarne globalizacije,
Zbornik: Globalizacija, problemi, dileme, odgovori , uC Beograd 2003.
17. Stiglic Dozef, Protivrenosti globalizacije, SBM-x, Beograd 2002.
18. Stojiljkovi Zoran, Konflikt i/ili dijalog, igoja tampa, Beograd 2008.
19. Valertajn Imanuel, Zapatisti- druga faza,
www. Freedom.fight.net/zapatisti/tekstovi.htm
20. Vuleti Vladimir, Globalizacija, Gradska narodna biblioteka arko Zrenjanin,
Zrenjanin 2006.
21. Dad Toni, Sami sebi najvei neprijatelj, NSPM, vol. VII, no. 3-4
Sadraj
Uvod
1. Odreenje globalizacije
1.1 Pravci miljenja o globalizaciji
1.2 Definicije globalizacije
1.3 Teorijski torzo globalizacije
2. Politiki aspekt globalizacije

2.1 Transnacionalni reimi
2.2 Rasprostiranje i/ili suavanje demokratije
2.3 Slabljenje moi nacionalne drave
2.4 Samoubistvo politike globalizacije
3. Ekonomski aspekt globalizacije

3.1 Indikatori ekonomske globalizacije
3.2 Neoliberalna dogma
3.3 Ciljevi osnivanja MMF-a i Svetske banke
3.4 Fukujamina objava Kraja istorije u slubi Fridmanove ideologije slobodnog
trita
3.5 Vaingtonski konsenzus
3.5.1 Privatizacija javnog sektora i globalno trite
3.5.2 Deregulacija i liberalizacija
3.5.3 Direktne strane investicije
3.6 Doktrina oka
3.7 Kapitalizam katastrofe
4. Bilans neoliberalne globalizacije

4.1 Neoliberalna globalizacija: protekcionizam, siromatvo i nacionalizam
4.2 Izneverena obeanja prelivajue pravde
Zakljuak

Seminarski Rad Na Temu Globalizacije

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Seminarski Rad Na Temu Globalizacije

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Fakultet politikih nauka

Janusova lica globalizacije

Janusova lica globalizacije

Vlast prikazuje veinu koja nastanjuje podrume sveta kao potronu

Entoni Gidens, Odbegli svet, Stubovi kulture, Beograd 2005., str.33

dogaaje na svetskom nivou. Tako globalizacija oznaava proirivanje i produbljivanje

pokretanju teroristikih napada. Prema Bodrijaru (Jean Baudrillard) na teror globalizacije

an Bodrijar, Duh terorizma, NSPM, vol. VII, no.3-4. str. 155

Tako Miroslav Peujli, isto, str. 24

predstavlja istorijski neizbean tok. Iako su se sva drutva suoila sa neophodnou

Uporedi, Vladimir Vuleti, isto, str. 21 i Miroslav Peujli, isto, str. 24

Na raspravama voenim tokom prvog Svetskog socijalnog foruma u Porto Alegreu,

stvaranje jedinstvenog globalnog prostora- proirivanje i produbljivanje meusobne

povezanosti i meuzavisnosti sve veeg broja drutava. Ovome doprinose ubrzavanje

nadmo transnacionalnih i nadnacionalnih sila. Ekonomski, socijalni, politiki i

ekspanzija istovetnih formi ( tehnologije, trine ekonomije, viepartijske

polarizacija i sukob svetova. Globalizacija iako povezuje svet u jedinstveni sistem

globalizacija predstavlja jedinstvo dve dimenzije. S jedne strane je objektivan

Naomi Klajn, Ograde i prozori, V.B.Z., Zagreb 2003., str. 147

2. Politiki aspekt globalizacije

Erik Hobsbaum, isto, str. 28

2.2 Rasprostiranje i/ili suavanje demokratije

Andrej Grubai, Zato nisam antiglobalista, www.magazin.buka.com

kapitalna trita e odbiti da im odobravaju zajmove. Te zemlje su u osnovi prinuene da

Dozef E. Stiglic, isto, str. 256

Naomi Klajn, Ograde i prozori, ve nav, str. 147

izbrisala iz obiaja i svesti, a liberalna globalizacija se realizuje u tano obrnutom smeru

3. Ekonomski aspekt globalizacije

an Bodrijar, isto, str. 162

3.1 Indikatori ekonomske globalizacije

Naomi Klajn, Doktrina oka, ve nav., str. 315

Uporedi Frenk Kaningem, isto, str. 188

meunarodnih finansijskih institucija zasnovana na .... istroenoj pretpostavci... da trita

Dozef Stiglic, ve nav., str. 14

Dozef Stiglic, isto, str. 26

graana za uspostavljanjem ekonomskog sistema koji e im oduzeti svaku sigurnost

Naomi Klajn, Doktrina oka, ve nav., str. 187

Naomi Klajn, Ne Logo, Samizdat B92, Beograd 2003., str. 410

Tako Naomi Klajn, Doktrina oka, ve nav., str. 14

Naomi Klajn, Doktrina oka, ve nav., str. 141

pekulanti mogu da se klade na vrednost svega, a rezultat je nestabilnost, jer nerazvijene

Naomi Klajn, Doktrina oka, ve nav., str. 183

Meutim, dananjem kapitalizmu katastrofe, odnosno, prema Naomi Klajn, arhitektama

Naomi Klajn, Doktrina oka, ve nav., str. 12

Zatim su te novopojaane i izdano finansirane funkcije bezbednosti, vojne invazije,

Naomi Klajn, Doktrina oka, ve nav., str. 337

Naomi Klajn, Doktrina oka, ve nav., str. 485

4. Bilans neoliberalne globalizacije

Naomi Klajn, No logo, str. 519

Miroslav Peujli, ve nav., str. 40

4.2 Izneverena obeanja prelivajue pravde

Naomi Klajn, Doktrina oka, ve nav., str. 111

Tako Naomi Klajn, Doktrina oka, ve nav., str. 269

Drugaiji svet je mogu

Naomi Klajn, No logo, ve nav., str. 247/8

Simboli svetskog ekonomskog poretka danas su svuda objekat napadanja. Sastanci

Tako Naomi Klajn, Ograde i prozori, ve nav., str. 158

neiskorienog poljoprivrednog zemljita, te ih iskoritavaju za odrivu poljoprivredu, kole,

Tako Naomi Klajn, Ograde i prozori, ve nav., str. 159

2. Politiki aspekt globalizacije

3. Ekonomski aspekt globalizacije

4. Bilans neoliberalne globalizacije

You might also like