Osnovi Klasicnog Arapskog Jezika 1 (IB)

Husain Abdul Sa ar
OSNOVI KLASINOG ARAPSKOG

JEZIKA I
Uvod u tvorbu rei sarf (

)
Sadraj
1
Mapa arapskog jezika
Uvod u arapske rei
)
Glagol prolog vremena (
11
Glagol sadanjeg vremena (

)
16
Glagol sadanjeg vremena u stanju raf ()
21
Glagol sadanjeg vremena u stanju nasb (

)
24
Glagol sadanjeg vremena u stanju dezm ()
28
Pojaani oblik ()
32
Imperativ ()
34
10 Zabrana ()
40
11 Particip aktivni ( )
44
)
12 Particip pasivni (
50
)
13 Imenica mjesta i vremena (
53
)
14 Imenica orua (
56
)
15 Superlativ (
58
16 est razreda I glagolske vrste
61
Dodaci
68
Predgovor prvom izdanju na

engleskom jeziku
Sva hvala pripada Allahu (T), Tvorcu svemira. Neka su mir i milost na Njegovog posljednjeg
plemenitog poslanika, Muhammeda (S).
Tradicionalno, uenici sakralnog islamskog znanja bi poinjali uei temelje konjugace glagola arapskog jezika. Svaka pojedinana lekca je savlaivana u potpunosti pre nego to bi
uitelj dozvolio prelazak na narednu lekcu. Nakon usavravanja svih lekca, studenti bi se
usredsreivali na osnove arapske gramatike.
Ja sam bio blagoslovljen da pohaam vjersku kolu u Pakistanu koja jo uvek primjenjuje
tradicionalne metode. Moji nastavnici su uili pred iskrenim uiteljima, a i sami su bili slinog
kova. Vodili su svoje uenike, korak po korak, du staze utabane etrnaesto-vjekovnim uenjatvom. Iako sam bio u mogunosti da provedem samo nekoliko godina u drutvu takvih vodia,
moj napredak je bio ubrzan. Takva je sudbina otpatka baenog u tok brze, drevne reke.
Malo je udbenika arapskog na engleskom jeziku koji su raeni u skladu sa tradicionalnom
islamskom obrazovnom metodologom. U ovoj knjizi, ja sam preplitanjem biljeki i resursa
mojih uitelja dao pregled arapske konjugace glagola i deklinace imenica. Ina Allah (ako
Bog da), budui tomovi e biti posveeni ostalim principima klasine arapske gramatike.
Ono od ega strahujem je da sam u ovom radu zaprljao isti lanac. Moji uitelji su rtvovali
svoje ivote, zdravlje i porodice da bi se usavrili u datim disciplinama. Dozvoljeno mi je bilo da
boravim i ubiram plodove iz njihovih prostranih vrtova uprkos mojim oiglednim nedostacima
i pomanjkanju posveenosti. Takva je milost uitelja prema studentu. Molim Uzvienog Allaha
da pree preko ove zadnje karike i da dozvoli tragau da se okoristi posveenou velikih uenjaka iz prolosti. Molim vas da se pomolite za mene, moje uitelje i sve one koji su prenosili
ovu tradicu sa koljena na koljeno.
Sluga uenjaka
Husain Abdul Satar
Safar 1423 April 2002
Lekca 1
Mapa arapskog jezika

Slika 1.1 predstavlja mapu arapskog jezika. Ovaj grak daje pregled naeg zadatka i uspostavlja
okvir za budue uenje.
Princip 1.1
) 1 se odnosi na sve rei koje proizvodi jezik. Artikulace ( ) se dele na
Termin artikulaca (
(1) rei koje su smislene (
) i (2) rei koje su besmislene () . Smislene ( ) artikulace
imaju utvrena podrazumevana znaenja. Na primjer, arapska re kitab (
) znai knjiga. Sa druge strane, besmislene ( ) artikulace nemaju utvrenog znaenja. Pogledajmo kao
primjer re Pepsi. Izgovorena petsto godina unazad, pre pronalaska ovog danas poznatog
pia, ova re ne bi imala nikakvo znaenje.
Princip 1.2
Smislene (
) artikulace se mogu dalje podeliti na: (1) jednolane ( ) i (2) vielane () .
Ako se artikulaca sastoji iz jedne rei zove se jednolana ( ;) dok, ako je sastavljena od vie
od jedne rei, zove se vielana (
) . Na primjer, re kitab (
) je jednolana, dok je fraza
2
Rasulullah ( ) , koja je sastavljena od dve rei, vielana (
) .
Princip 1.3
Sve jednolane ( ) rei se mogu svrstati u jedan od tri tipa:
1. imenica ()
)je izveden iz glagolske imenice baciti. Arapski gramatiari koriste ovaj termin za artikulace zato to
(
prilikom govora bacamo zvuke sa jezika.
1 Lafz
2
znai, Allahov Poslanik.
LEKCA 1. MAPA ARAPSKOG JEZIKA
.
Artikulaca

Besmislena

Smislena
Jednolana
Vielana

Imenica
Korisna
.

Glagol
Beskorisna
.

estica
Slika 1.1: Mapa arapskog jezika
LEKCA 1. MAPA ARAPSKOG JEZIKA
2. glagol ()
3. estica (
)
Drugae reeno, svaka re iz arapskog rjenika pada u jednu od ove tri kategore.
Princip 1.4
Vielane (
) artikulace se sastoje od dve ili vie rei. Takve kombinace su ili korisne ()
ili beskorisne () . Korisne ( ) grupe rei iskazuju nepotpune ideje i zajedno se uvezuju
tako da formiraju frazu3 , ili nepotpunu reenicu.
Ovaj tom se bavi jednolanim ( ) reima sa naglaskom na konjugaci glagola i deklinaci
imenica.
3 Fraza
se denie kao dve ili vie rei koje formiraju sintaksni sklop koji je manji od potpune reenice.
Lekca 2
Uvod u arapske rei

Princip 2.1
Arapski alfabet se sastoji od dvadeset i devet slova i tri kratka vokala (slika 2.1). Ovaj ubenik
podrazumeva da je italac upoznat sa alfabetom i kratkim vokalima.
Princip 2.2
Veina arapskih rei se formira iz tri korenska slova. Ova tri slova se povezuju u koren
i dobaju znaenje. Na primjer, korenska slova --( itati s desna u levo) imaju znaenje
pisati.
Princip 2.3
Slova -- se koriste kao modelirajua korenska slova4 . Prvo slovo je f ( )pozica, drugo
ain ( )pozica, a tree lm ( )pozica. Korenska slova -- imaju znaenje raditi.
Princip 2.4
Veina arapskih imenica i glagola se doba postavljanjem tri korenska slova u odgovarajue
obrasce. Ovi obrasci podrazumevaju i vokalizacu5 korenskih slova i esto zahtevaju dodavanje nekorenskih slova. Svaki od ovih obrazaca oslikava znaenje tri korenska slova na
jednistven nain. Na primjer, obrazac opisuje osobu koja sprovodi u djelo znaenje korenskih slova6 . Ovaj obrazac podrazumeva vokalizovanje f ( )pozice fethom, dodavanje elifa, i
4 Slova
-- se koriste u ovom udbeniku za ilustrovanje glagolskih i imenikih obrazaca.
5 Vokalizaca
je postupak dodavanja kratkih vokala: damme, fethe, i kesre

jezik takoe koristi obrasce. Posmatrajmo, kao primjer, re uitelj. Dodavanjem suksa -elj korenu
glagola uiti dobamo re uitelj. Ovaj obrazac opisuje osobu koja sprovodi u djelo znaenje glagola (tj. onoga koji
6 Na
LEKCA 2. UVOD U ARAPSKE REI
Arapski alfabet
.
DM
.
HEMZE
KH
SN
.
Z
.
ZH
.
TH
.
QF
KF
LM
.
ELIF
AJN
.
MM
NN
DL
GAJN
F
.
SD
DHL
DHD
.
TH
R
.
WW
HA
Arapski kratki vokali

.
DAMMA
FETHA
Slika 2.1: Arapski alfabet i kratki vokali
.
KESRA
LEKCA 2. UVOD U ARAPSKE REI
10
vokalizovanje ain ( )pozice kesrom. Ako korenska slova --( pisati) zamene f (), ain
( )i lm ( )pozice ovog obrasca, nastaje re
( onaj koji pie) (slika 2.2). Slino, zamjenom
f (), ain ( )i lm ( )pozica sa korenskim slovima --( oboavati) formiramo re
(oboavatelj).
.
.
.
Onaj koji radi
.
Korak 1.: Razdvajanje slova
obrasca
.
Korak 2.: Zamjena korenskih slova --
sa odgovarajuim novim slovima --

.
Korak 3.: Ponovno vezivanje
slova da bi se formirala nova re

Onaj koji pie ili Pisac
Slika 2.2: Formiranje rei od korenskih slova
ui druge). Slino tome, pogledajmo jo neke nae rei koje slede ovaj obrazac, npr. graditelj (onaj koji gradi) i
staratelj (onaj koji se stara o nekom).
Lekca 3
)
) opisuje radnje i dogaaje koji su se ve desili.
Princip 3.1
Obrazac ( uradio je) se koristi kao model za glagol prolog vremena. Kod ovog obrasca, svako
od korenskih slova je vokalizovano fethom7 .
Princip 3.2
Glagoli u naem jeziku se konjuguju tako da oslikavaju subjekat8 glagola. Pogledajmo kao primjer uradio je on i uradili smo mi. Ovdje, zamjenice on i mi predstavljaju subjekte.
Arapski glagoli se konjuguju na slian nain. Precizne, arapski glagoli se konjuguju tako da
oslikavaju tri aspekta svog subjekta:
1. lice9 (prvo, drugo, tree)
2. rod10 (muki, enski)
3. broj11 (jednina, dvojina, mnoina)
7 Obrazac
8 Subjekat
je jedan od nekoliko obrazaca koji se koriste za glagol prolog vremena. Ostali su prikazani u lekci 16.
je izvritelj radnje koju opisuje glagol.

lice se odnosi na govornika. Na primjer, uradio sam ja ili uradili smo mi. Drugo lice se odnosi na onoga
kome se govori. Uradio si ti, na primjer. Tree lice se odnosi na osobu o kojoj se pria. Npr., uradio je on ili uradili
su oni.
10 Muki rod (masculinum) se koristi za muka bia ili muke objekte. Na primjer, uradio je on or uradilo je ono.
enski rod (femininum) se koristi za enska bia ili enske objekte. Na primjer, uradila je ona ili uradilo je ono.
11 Jednina (singular) se odnosi na pojedinca. Na primjer, uradio je. Dvojina (dual) se odnosi na dva pojedinca. Na
primjer, uradili su obojica. Mnoina (plural) se koristi za grupu od tri ili vie pojedinaca. Na primjer, uradili su.
9 Prvo
11
)
LEKCA 3. GLAGOL PROLOG VREMENA (
12
Princip 3.3
Arapski glagoli, slino naim, se konjuguju tako to se na kraju glagolske osnove dodaju odgovarajui nastavci (suksi). Paljivo prouite konjugace glagola prolog vremena (tabela 3.1),
posebno promjene u licu, rodu i broju.
Princip 3.4
Glagoli u naem jeziku mogu biti u aktivu ili pasivu. Aktiv se koristi kada subjekat reenice vri
radnju koju oznaava glagol. Na primer, Zejd je napisao knjigu. Ovdje, glagol je napisao je
u aktivu jer je Zejd naznaen kao pisac. Sa druge strane, pasiv se koristi kada subjekat glagola
ne naznaen. Na primjer, Knjiga je napisana.. Ovdje je glagol je napisana u pasivu, jer
autor ne naznaen, iako je knjiga napisana.
Arapski glagoli takoe mogu biti u aktivu i pasivu. Rane, princip 3.1 je prikazao kao
model aktiva glagola prolog vremena. Obrazac pasiva glagola prolog vremena se formira od aktiva
(1) promjenom vokala prvog slova u dammu i (2) promjenom vokala predzadnjeg slova u kesru.
Tako, ( uradio je) postaje ( uraen je)
Princip 3.5
Principom 3.2 je ustanovljeno da konjugaca glagola u aktivu oslikava subjekat glagola. Konjugaca glagola u pasivu oslikava lice, rod i broj objekta12 , a ne subjekta glagola. Posmatrajmo kao
primjer iskaz
( on je udaren). Ovdje je dat objekat glagola (tj. on), ali subjekat ne naznaen.
Kao to se vidi u tabeli 3.2, konjugace aktiva i pasiva koriste iste nastavke.
Princip 3.6
Ako postavimo re pre aktiva ili pasiva dobiemo odrini glagol prolog vremena (table 3.2).
Na primjer, ( uradio je) postaje ( Ne uradio), i ( uraen je) postaje ( ne uraen)
12 Objekat
je imenica koja prihvata radnju glagola.
)
13
Tabela 3.1: Konjugaca glagola prolog vremena

LICE ROD
BROJ
NASTAVAK
OSNOVA
AKTIV
3.
Muki Jednina
3.
Muki Dvojina
3.
Muki Mnoina
3.
enski Jednina
3.
enski Dvojina
3.
enski Mnoina
2.
Muki Jednina
2.
Muki Dvojina
2.
Muki Mnoina
2.
enski Jednina
2.
enski Dvojina
2.
enski Mnoina
1.
M. i . Jednina
1.
M. i . Mnoina
Elif ( )na kraju ove konjugace se ne izgovara.
Uradio je
Njih dvojica su uradili
Uradili su
Uradila je
Njih dve su uradile
Uradile su
Uradio si
Vas dvojica ste uradili
Uradili ste
Uradila si
Vas dve ste uradile
Uradile ste
Uradio sam
Uradili smo
)
14
Tabela 3.2: Glagol prolog vremena

ODRINI PASIV
ODRINI AKTIV
PASIV
AKTIV
Ne uraen
Ne uradio
Uraen je
Uradio je
Njih dvojica nisu uraeni Njih dvojica nisu uradili Njih dvojica su uraeni Njih dvojica su uradili
Nisu uraeni
Nisu uradili
Uraeni su
Ne uraena
Ne uradila
Uraena je
Njih dve nisu uraene
Njih dve nisu uradile
Njih dve su uraene
Uradili su
Uradila je
Njih dve su uradile
Nisu uraene
Nisu uradile
Uraene su
Uradile su
Nisi uraen
Nisi uradio
Uraen si
Uradio si
Vas dvojica niste uraeni Vas dvojica niste uradili Vas dvojica ste uraeni Vas dvojica ste uradili
Niste uraeni
Niste uradili
Uraeni ste
Uradili ste
Nisi uraena
Nisi uradila
Uraena si
Uradila si
Vas dve niste uraene
Vas dve niste uradile
Vas dve ste uraene
Vas dve ste uradile
Niste uraeni
Niste uradile
Uraene ste
Nisam uraen
Nisam uradio/la
Uraen/a sam
Uradio sam
Nismo uraeni
a
Uradile ste
Nismo uradili/le
Uraeni/e smo
Uradili smo
Uraeni su, podrazumeva da je vie poslova uraeno. Prisjetimo se da pasiv oslikava objekat.
)
15
Kljuna napomena
Konjugace glagola prolog vremena se moraju zapamtiti13 (tabela 3.2) pre prelaska na sljedeu
lekcu.
13 Sve
napomenute tabele u ovoj knjizi treba pamtiti, tj. recitovati, na sljedei nain: prvo pamtimo posljednju desnu
kolonu (i to od vrha nadolje), zatim kolonu levo do nje, zatim kolonu levo do nje i sve tako do posljednje leve kolone.
U sluaju konkretne tabele 3.2 to znai da treba da prvo upamtimo kolonu AKTIV, zatim kolonu PASIV, zatim
kolonu ODRINI AKTIV, i na kraju ODRINI PASIV. Recitaca bi izgledala ovako:
Lekca 4

)
) opisuje radnje, stanja i zbivanja koja se trenutno deavaju.
Glagoli sadanjeg vremena se konjuguju pomou preksa i nastavaka.
Princip 4.1
Obrazac ( on radi) se koristi kao model za aktiv glagola sadanjeg vremena. U zavisnosti od
konjugace, neko od etiri slova: (j, t, nn i hemze se uvek stavlja kao preks korenskim
slovima (tabela 4.1).
Princip 4.2
Aktiv glagola sadanjeg vremena se konjuguje tako to se odreena slova dodaju na kraju glagola.
Kao i kod glagola prolog vremena, konjugace oslikavaju tri osobine glagolskog subjekta: lice,
rod i broj. Paljivo prouite tabelu 4.1, i obratite panju na razlike izmeu konjugaca.
Princip 4.3
Glagol sadanjeg vremena moe da bude u aktivu ili pasivu. Obrazac za pasiv glagola sadanjeg
vremena se formira iz aktiva tako to se (1) vokal prvog slova promeni u dammu i (2) vokal
predzadnjeg slova promeni u fethu14 . Tako ( on radi) postaje ( radi se na njemu).
14 Ovaj drugi korak je potreban ako aktiv glagola sadanjeg vremena ima dammu ili kesru na predzadnjem slovu. Ti
obrasci su obraeni u lekci 16.
16
LEKCA 4. GLAGOL SADANJEG VREMENA (

)
17
Tabela 4.1: Konjugaca glagola sadanjeg vremena

LICE ROD
BROJ
SUFIKS
OSNOVA
PREFIKS
AKTIV
3.
Muki Jednina
3.
Muki Dvojina
3.
Muki Mnoina
3.
enski Jednina
3.
enski Dvojina
3.
enski Mnoina
2.
Muki Jednina
2.
Muki Dvojina
2.
Muki Mnoina
2.
enski Jednina
2.
enski Dvojina
2.
enski Mnoina
1.
M. i . Jednina
1.
M. i . Mnoina
On radi
Njih dvojica rade
Oni rade
Ona radi
Njih dve rade
One rade
Ti (S/M) radi
Vas dvojica radite
M = Maskulinum, F = Femininum, S = Singular, D = Dual, P = Plural
Vi (P/M) radite
Ti (S/F) radi
Vas dve radite
Vi (P/F) radite
Ja radim
Mi radimo

)
18
Princip 4.4
Isti nastavci koji se koriste za aktiv glagola sadanjeg vremena se koriste i kod pasiva. Meutim,
konjugace pasiva oslikavaju lice, rod i broj objekta, a ne subjekta glagola. Tabela 4.2 ilustruje
konjugace i aktiva i pasiva glagola sadanjeg vremena.
Princip 4.5
Stavljanjem rei pre konjugaca pasiva i aktiva doba se odrina forma glagola sadanjeg
vremena (tabela 4.2). Na primjer, ( on radi) postaje ( on ne radi), a ( na njemu se radi)
postaje ( na njemu se ne radi).
Princip 4.6
Glagol sadanjeg vremena moe opisivati neku radnju, stanje ili zbivanje u budunosti15 . Na primjer, se moe prevesti kao on e raditi. Postavljanje preksa
pre konjugaci ili rei
ja aktiva i pasiva glagola sadanjeg vremena eksplicitno oznaava budue vreme (futur, tabela 4.3).
Na primjer, i
se prevode kao on e uraditi.
Kljuna napomena
Konjugace glagola sadanjeg vremena moraju biti memorisane (table 4.2) pre prelaska na narednu lekcu.
15 U ovoj knjizi, je prevoeno kao glagol sadanjeg vremena. Precizni prevod ovog arapskog termina bi

bio imperfekat. Imperfekat se odnosi na radnje koje se jo uvek nesu zavrile. Stoga obuhvata i sadanje (on radi) i
budue vreme (on e raditi).

)
19
Tabela 4.2: Glagol sadanjeg vremena

ODRINI PASIV
ODRINI AKTIV
PASIV
AKTIV
Na njemu se ne radi
On ne radi
Na njemu se radi
On radi
Na njima dvojici se ne radi
Njih dvojica ne rade
Na njima dvojici se radi
Njih dvojica rade
Na njima (P/M) se ne radi
Oni ne rade
Na njima (P/M) se radi
Oni rade
Na njoj se ne radi
Ona ne radi
Na njoj (S/F) se radi
Ona radi
Na njima dvjema se ne radi
Njih dve ne rade
Na njima dvjema se radi
Njih dve rade
Na njima (P/F) se ne radi
One ne rade
Na njima (P/F) se radi
One rade
Na tebi (S/M) se ne radi
Ti (S/M) ne radi
Na tebi (S/M) se radi
Ti (S/M) radi
Na vama (P/M) se ne radi
Vi (P/M) ne radite
Na vama (P/M) se radi
Vi (P/M) radite
Na tebi (S/F) se ne radi
Ti (S/F) ne radi
Na tebi (S/F) se radi
Ti (S/F) radi
Na vama dvjema se ne radi
Vas dve ne radite
Na vama dvjema se radi
Vas dve radite
Na vama (P/F) se ne radi
Vi (P/F) ne radite
Na vama (P/F) se radi
Vi (P/F) radite
Na meni se ne radi
Ja ne radim
Na meni se radi
Ja radim
Na nama se radi
Mi radimo
Na vama dvojici se ne radi Vas dvojica ne radite Na vama dvojici se radi Vas dvojica radite
Na nama se ne radi
Mi ne radimo

)
20
Tabela 4.3: Budue vreme

PASIV FUTURA
AKTIV FUTURA
PASIV FUTURA
AKTIV FUTURA
On e biti uraen

On e uraditi
On e biti uraen
On e uraditi
Njih dvojica e biti uraeni
Njih dvojica e uraditi
Njih dvojica e biti uraeni
Njih dvojica e uraditi
Oni e biti uraeni

Oni e uraditi
Oni e biti uraeni
Oni e uraditi
Ona e biti uraena
Ona e uraditi
Ona e biti uraena
Ona e uraditi
Njih dve e biti uraene
Njih dve e uraditi
Njih dve e biti uraene
Njih dve e uraditi
One e biti uraene

One e uraditi
One e biti uraene
One e uraditi
Ti e biti uraen
Ti (S/M) e uraditi
Ti e biti uraen
Ti (S/M) e uraditi
Vas dvojica ete biti uraeni
Vas dvojica ete uraditi
Vas dvojica ete biti uraeni
Vas dvojica ete uraditi
Vi ete biti uraeni
Vi (P/M) ete uraditi
Vi ete biti uraeni
Vi (P/M) ete uraditi
Ti e biti uraena
Ti (S/F) e uraditi
Ti e biti uraena
Ti (S/F) e uraditi
Vas dve ete biti uraene
Vas dve ete uraditi
Vas dve ete biti uraene
Vas dve ete uraditi
Vi ete biti uraene
Vi (P/F) ete uraditi
Vi ete biti uraene
Vi (P/F) ete uraditi
Ja u biti uraen

Uradiu
Ja u biti uraen
Uradiu
Mi emo biti uraeni
Uradiemo
Mi emo biti uraeni
Uradiemo
Lekca 5
Glagol sadanjeg vremena u stanju

raf ()
Pojam gramatikog stanja
Kao i ljudi, arapske rei doivljavaju stanja. Ljudska emotivna stanja nastaju kao rezultat naih
svakodnevnih interakca, a ispoljavaju se naim facalnim ekspresama. Na primjer, sretanje
pratelja nas ini srenim, to izraavamo osmjehom na naem licu.
Arapske rei se ponaaju na slian nain. Unutar reenice sudjeluju sa susjednim reima
i, kao posljedicu, doivljavaju gramatika stanja. Ova gramatika stanja se zatim ispoljavaju na
zavrecima rei. Ba kao to lice osobe ukazuje na njeno emotivno stanje, tako i posljednje slovo
rei otkriva njeno gramatiko stanje. I dok ljudi mogu imati mnogo emotivnih stanja, arapske
rei doivljavaju samo etiri gramatika stanja:
1. raf ()
2. nasb (
)
3. derr ()
4. dezm ()
Princip 5.1
Od etiri gramatika stanja, arapski glagoli doivljavaju samo tri16 :
16 etvrto
stanje, derr () , doivljavaju samo imenice
21
LEKCA 5. GLAGOL SADANJEG VREMENA U STANJU RAF ()
22
Princip 5.2
Svi glagoli sadanjeg vremena, i u pasivu i u aktivu, su u stanju raf () . Konjugace glagola sadanjeg vremena se zavravaju sa ili (1) dammom ( ) na posljednjem slovu ili (2) nnom ( )kao
posljednjim slovom (tabela 4.2). Oba ova zavretka oznaavaju gramatiko stanje raf () .
Princip 5.3
Kada se razmatraju gramatika stanja rei uopte, a posebno glagola, moraju se postaviti tri
pitanja:
1. Koje je gramatiko stanje rei?
2. ta je uzrokovalo ulazak u to gramatiko stanje?
3. Kako je oslikano gramatiko stanje?
Postavljanje ova tri pitanja pomae u ilustrovanju principa ove lekce. Pogledajmo kao primjer, ( on radi):
1. Koje je gramatiko stanje glagola? Glagol je u stanju raf () .
2. ta je uzrokovalo ulazak u to gramatiko stanje? Raf ( ) je podrazumevano stanje glagola
sadanjeg vremena.
3. Kako je oslikano gramatiko stanje? Raf ( ) stanje se oslikava dammom ( ) na posljednjem
slovu rei .
Kao drugi primjer, pogledajmo glagol ( vi [mnoina mukog roda] radite):
1. Koje je gramatiko stanje glagola? Glagol je u stanju raf () .
2. ta je uzrokovalo ulazak u to gramatiko stanje? Raf ( ) je podrazumevano stanje glagola
sadanjeg vremena.
3. Kako je oslikano gramatiko stanje? Stanje raf ( ) je oslikano nnom ( )kao posljednjim slovom u .
Princip 5.4
Kao izuzetak od principa ove lekce, jedan dio arapskih rei nikada ne ulazi u stanja. One se
nazivaju nepromjenjive ( ) i slie stoikoj osobi koja je indiferentna kada su u pitanju emotivne
situace. Kao to takva osoba ne doivljava nikakvo osjeanje, tako ni nepromjenjive ( ) rei
ne ulaze u gramatika stanja.
LEKCA 5. GLAGOL SADANJEG VREMENA U STANJU RAF ()
23
Princip 5.5
Po denici, dve konjugace glagola sadanjeg vremena su nepromjenjive () . To su mnoina
treeg lica enskog roda i mnoina drugog lica enskog roda . Posljednje nn obe ove
konjugace ne oslikava gramatiko stanje; ve ukazuje na subjekat glagola (tj. grupu ena). Zato
je vano da prepoznamo ove dve konjugace kao nepromjenjive ( ) postae jasno u narednoj
lekci kada budemo govorili o promjenama u gramatikim stanjima.
Princip 5.6
Svi glagoli prolog vremena (lekca 3)su takoe nepromjenjivi () .
Lekca 6

nasb (
)
Princip 6.1
Odreene rei koje dolaze pre glagola menjaju njegovo znaenje. Ove rei nazivamo esticama (
( ) partikulama, rjeicama). Na primjer, estica negira glagol prolog vremena, a estica
negira glagol sadanjeg vremena (lekce 3 i 4).
Princip 6.2
estice koje menjaju znaenje glagola esto utiu i na gramatiko stanje. Kada stavimo sljedee
17
etiri estice pre glagola sadanjeg vremena, on e prei u stanje nasb (
) :
1.
2.
3.
4.
Princip 6.3
Promjene u gramatikom stanju se oslikavaju na kraju rei ili (1) promjenom vokalizace ili (2)
promjenom slova. Ako se glagol sadanjeg vremena zavrava sa dammom ( ) u stanju raf () , damma
se menja u fethu ( ) da bi oslikala stanje nasb (
) . Ako se glagol zavrava nnom ( )stanju raf
() , onda nn otpada da bi se postiglo stanje nasb (

( ) tabela 6.1).
17 Ove estice nemaju sopstveno, samostalno znaenje. Kada ih stavimo pre glagola sadanjeg vremena, one mu menjanju znaenje. Diskusa o tome kako svaka od ovih estica menja znaenje glagola prevazilazi okvire ovog udbenika.
24
LEKCA 6. GLAGOL SADANJEG VREMENA U STANJU NASB (

)
25
Tabela 6.1: Ispoljavanje stanja nasb

GLAGOL
PRVOBITNO
U RAFU
POKAZATELJ
STANJA
RAF
Krajnja
On radi
Njih dvojica rade
Oni rade
Ona radi
ESTICA
UZROK
NASBA
NAIN
ISPOLJAVANJA
NASB
Promeniti krajnju
Krajnji
nn
Ukloniti
krajnji nn
Krajnji
nn
Ukloniti
krajnji nn
Promeniti krajnju
Ukloniti
krajnji nn
Nema
damma
Krajnja
damma
Njih dve rade
Krajnji
nn
One rade
Nepromjenjiva
Krajnja
Ti (S/M) radi
Vas dvojica radite
Vi (P/M) radite
Ti (S/F) radi
dammu u fethu
promjene
Promeniti krajnju
Krajnji
nn
Ukloniti
krajnji nn
Krajnji
nn
Ukloniti
krajnji nn
Ukloniti
krajnji nn
Ukloniti
krajnji nn
Nema
damma
Krajnji
nn
Vas dve radite
Vi (P/F) radite
Nepromjenjiva
Krajnja
Ja radim
damma
Krajnja
damma
dammu u fethu
Promeniti krajnju
Promeniti krajnju
dammu u fethu
dammu u fethu
On nee nikad raditi
Njih dvojica nee nikad raditi
Oni nee nikad raditi
Ona nee nikad raditi
Njih dve nee nikad raditi
Ti (S/M) nee nikad raditi
Vas dvojica neete nikad

raditi
Vi (P/M) neete nikad raditi
Ti (S/F) nee nikad raditi
promjene
One nee nikad raditi
Krajnji
nn
Mi radimo
dammu u fethu
AKTIV
STANJA
NASB
Vas dve neete nikad raditi
Vi (P/F) neete nikad raditi
Ja neu nikad raditi
Mi neemo nikad raditi

)
26
Princip 6.4
Dve nepromjenjive ( ) konjugace glagola sadanjeg vremena (drugo i tree lice mnoine enskog roda) nikad ne ulaze u stanja (princip 5.5). etiri estice koje izazivaju stanje nasba (
)
ne menjaju ove dve konjugace, i krajnji nn kod svake od ovih konjugaca se ne uklanja
(tabela 6.1).
Princip 6.5
estica se koristi kao model za ilustracu stanja nasb (
) . Ova estica menja podrazume
vano stanje raf ( ) u stanje nasb (
) . Nadalje, ona menja znaenje glagola (1) ograniavajui
ga na budue vreme i (2) negirajui ga. Tako ( on radi) postaje ( on nee nikad raditi).
Kljuna napomena
Konjugace glagola sadanjeg vremena u stanju nasb (
) moraju biti zapamene (tabela 6.2) pre
prelaska na sljedeu lekcu.

)
Tabela 6.2: Glagol sadanjeg vremena u stanju nasb

PASIV NASBA
AKTIV NASBA
On nee nikad biti uraen
On nee nikad raditi
Njih dvojica nee nikad biti uraeni
Njih dvojica nee nikad raditi
Oni nee nikad biti uraeni
Oni nee nikad raditi
Ona nee nikad biti uraena
Ona nee nikad raditi
Njih dve nee biti nikad uraene
Njih dve nee nikad raditi
One nee biti nikad uraene
One nee nikad raditi
Ti nee biti nikad uraen
Ti (S/M) nee nikad raditi
Vas dvojica neete nikad biti uraeni Vas dvojica neete nikad raditi
Vi neete nikad biti uraeni
Vi (P/M) neete nikad raditi
Ti nee nikad biti uraena
Ti (S/F) nee nikad raditi
Vas dve neete nikad biti uraene
Vas dve neete nikad raditi
Vi neete nikad biti uraene
Vi (P/F) neete nikad raditi
Ja neu nikad biti uraen
Ja neu nikad raditi
Mi neemo nikad biti uraeni
Mi neemo nikad raditi
27
Lekca 7

dezm ()
Princip 7.1
Sljedeih pet estica, kada se postave pred glagol sadanjeg vremena, uzrokuju da on ue u stanje
dezm () 18 :
1.
2.
3.
4. 19
5. 20
Princip 7.2
Prisjetimo se da se promjene gramatikog stanja oslikavaju na kraju rei (1) promjenom u vokalima i (2) promjenom u slovima. Ako se glagol sadanjeg vremena zavrava dammom ( ) u stanju raf
() , ta damma se menja u sukn ( ) da bi se oslikalo stanje dezm () . Ako se glagol zavrava
nnom ( )u stanju raf () , onda nn ( )otpada da bi se oslikalo stanje dezm (( ) tabela 7.1).
18 Ove
estice nemaju sopstveno samostalno znaenje. Kada se postave pre glagola sadanjeg vremena, menjaju mu
znaenje. Diskusa o tome kako svaka od ovih estica menja znaenje glagola prevazilazi okvire ovog udbenika.
19 Ova estica se zove lm naredbe () .

20 Ova estica se zove lm zabrane () . Ona se po znaenju razlikuje od estice koja se koristi za negiranje glagola

sadanjeg vremena i koja se zove lm negace () .
28
LEKCA 7. GLAGOL SADANJEG VREMENA U STANJU DEZM ()
29
Tabela 7.1: Ispoljavanje stanja dezm

GLAGOL
PRVOBITNO
U RAFU
POKAZATELJ
STANJA
RAF
Krajnja
On radi
damma
Krajnji
Njih dvojica rade
nn
Krajnji
Oni rade
nn
Krajnja
Ona radi
damma
Krajnji
Njih dve rade
nn
One rade
Nepromjenjiva
Krajnja
Ti (S/M) radi
damma
Krajnji
Vas dvojica radite
nn
Krajnji
Vi (P/M) radite
nn
Krajnji
Ti (S/F) radi
nn
Krajnji
Vas dve radite
nn
Vi (P/F) radite
Nepromjenjiva
Krajnja
Ja radim
damma
Krajnja
Mi radimo
damma
ESTICA
NAIN
UZROK ISPOLJAVANJA
DEZMA
DEZMA
+
Promeniti krajnju
Ukloniti
Promeniti krajnju
Ukloniti
Promeniti krajnju
Ukloniti
Promeniti krajnju
Promeniti krajnju
dammu u sukn
krajnji nn
Ukloniti
krajnji nn
dammu u sukn
krajnji nn
Nema
AKTIV
STANJA
DEZM
promjene
dammu u sukn
krajnji nn
Ukloniti
krajnji nn
Ukloniti
krajnji nn
Nema
dammu u sukn
Njih dvojica nisu radili
Oni nisu radili
Ona ne radila
Njih dve nisu radile
Ti nisi radio
Vas dvojica niste radili
Vi niste radili
Ti nisi radila
promjene
dammu u sukn
On ne radio
One nisu radile
krajnji nn
Ukloniti
Vas dve niste radile
Vi niste radile
Ja nisam radio
Mi nismo radili
30
Princip 7.3
Dve nepromjenjive ( ) konjugace glagola sadanjeg vremena (drugo i tree lice enske mnoine)
nikad ne ulaze u stanja (princip 5.5). Pet estica koje uzrokuju stanje dezm ( ) ne menjaju ove
dve konjugace, i krajnje nn obe ove konjugace ne otpada sa kraja glagola(tabela 7.1).
Princip 7.4
estica se koristi kao model za ilustracu stanja dezm () . Ova estica menja podrazumevano stanje glagola raf ( ) u stanje dezm () . Nadalje, menja znaenje glagola (1) prebacujui
ga iz sadanjeg vremena u prolo i (2) negirajui ga. ( On radi) postaje ( on ne radio).
Kljuna napomena
Konjugace glagola sadanjeg vremena u stanju dezm ( ) se moraju zapamtiti (table 7.2) pre
prelaska na sljedeu lekcu.

Tabela 7.2: Glagol sadanjeg vremena u stanju dezm
PASIV DEZMA
AKTIV DEZMA
On ne raen
On ne radio
Njih dvojica nisu raeni Njih dvojica nisu radili
Oni nisu raeni
Oni nisu radili
Ona ne raena
Ona ne radila
Njih dve nisu raene
Njih dve nisu radile
One nisu raene
One nisu radile
Ti nisi raen
Ti nisi radio
Vas dvojica niste raeni Vas dvojica niste radili
Vi niste raeni
Vi niste radili
Ti nisi raena
Ti nisi radila
Vas dve niste raene
Vas dve niste radile
Vi niste raeni
Vi niste radile
Ja nisam raen
Ja nisam radio
Mi nismo raeni
Mi nismo radili
M = Maskulinum, F = Femininum, S = Singular, D

= Dual, P = Plural
31
Lekca 8
Pojaani oblik ()
Pojaani oblik opisuje, naglaeno, budue radnje ili dogaaje. Na primjer, znai zaista e
on raditi!.
Princip 8.1
Pojaani oblik se formira: (1) dodavanjem estice na poetku konjugaca aktiva i pasiva glagola
sadanjeg vremena i (2) dodavanjem na kraj istih21 (tabela 8.1). U zavisnosti od konjugace,
mmoe biti vokalizovano fethom ili kesrom. estica se naziva lmom pojaanja ( ) i ona
uzrokuje da glagol, prvobitno u stanju raf () , postane nepromjenjiv () . Ona takoe menja
vreme glagola iz sadanjeg u pojaano budue. Tako, ( on radi) postaje ( zaista e on
raditi!).
Kljuna napomena
Konjugace pojaanog oblika moraju biti zapamene (tabela 8.1) pre prelaska na sljedeu lekcu22
obrazac pojaanog oblika se formira (1) dodavanjem estice na poetku glagola sadanjeg vremena i (2) dodavanjem na kraju. Ovaj obrazac je rjei od prethodno navedenog i neemo ga razmatrati.
22 Postoje detaljna pravila za dobanje konjugaca pojaanog oblika iz odgovarajuih konjugaca glagola sadanjeg vremena (npr., iz ) . Kod poetnika naglasak se stavlja na pamenje obrazaca. Neke ire rasprave o ovim pravilima
prevazilaze okvire ovog udbenika.
21 Drugi
32
LEKCA 8. POJAANI OBLIK ()
33
Tabela 8.1: Pojaani oblik

PASIV
AKTIV
Zaista e biti uraen!
Zaista e raditi!
Zaista e njih dvojica biti uraeni!
Zaista e njih dvojica raditi!
Zaista e biti uraeni!
Zaista e oni raditi!
Zaista e biti uraena!
Zaista e ona raditi!
Zaista e njih dve biti uraene!
Zaista e njih dve raditi!
Zaista e biti uraene!
Zaista e one raditi!
Zaista e biti uraen!
Zaista e (S/M) raditi!
Zaista ete vas dvojica biti uraeni! Zaista ete vas dvojica raditi!
Zaista ete biti uraeni!
Zaista ete (P/M) raditi!
Zaista e biti uraena!
Zaista e (S/F) raditi!
Zaista ete vas dve biti uraene!
Zaista ete vas dve raditi!
Zaista ete biti uraene!
Zaista ete (P/F) raditi!
Zaista u biti uraen!
Zaista u raditi!
Zaista emo biti uraeni!

a
Zaista emo raditi!
oznaava nn sa eddom koja je vokalizovana kesrom.
Lekca 9
Imperativ ()
Imperativ ( ) se koristi za nareivanje neke radnje. Na primjer, znai, radi! a znai,
on mora da radi! Sve konjugace imperativa se izvode iz glagola sadanjeg vremena u stanju
dezm () . Konjugace aktiva imperativa oslikavaju lice, rod i broj osobe kojoj se nareuje. Na
primjer, znai, oni moraju raditi!. Konjugace imperativa u pasivu oslikavaju lice, rod i broj
objekta naredbe. Na primjer, znai, oni (npr., poslovi) moraju biti raeni!
Princip 9.1
Imperativ se formira iz glagola sadanjeg vremena na dva razliita naina. U sluaju aktiva prvog
i treeg lica, imperativ se pravi postavljanjem estice pre glagola sadanjeg vremena (tabela 9.1).
Ova estica se zove lm naredbe ( ) i jedna je od pet estica koje uzrokuju prelazak glagola
sadanjeg vremena u stanje dezm (( ) princip 7.1). Na primjer, ( on radi) postaje ( on mora
da radi!).
Princip 9.2
Konjugace aktiva drugog lica imperativa se tvore (1) stavljanjem drugog lica glagola sadanjeg
vremena u stanje dezm, (2) zamjenom poetnog t za drugo lice sa hemzetom (koje stoji na elifu), i
(3) vokalizacom ovog hemzeta sa kesrom23 (tabela 9.2). Na primjer, ( radi) postaje ( radi!).
Princip 9.3
Sve pasivne konjugace imperativa, ukljuujui i drugo lice, se formiraju postavljanjem lma naredbe ( ) pre konjugaca pasiva glagola sadanjeg vremena. Na primjer, ( na tebi se radi) postaje
23 U nekim sluajevima, hemza se vokalizuje dammom. Ovo se deava kada je i slovo na ajn pozici glagola sadanjeg
vremena vokalizovano dammom. Ovi oblici su obraeni u lekci 16. Na primjer,
( pomae), postaje ( pomozi!). Vidjeti
tabelu 16.3, I vrsta glagola, razredi A i E.
34
LEKCA 9. IMPERATIV ()
35
Tabela 9.1: Formiranje prvog i treeg lica imperativa u aktivu

GLAGOL
PRVOBITNO
U RAFU
POKAZATELJ
STANJA
RAF
Krajnja
On radi
Njih dvojica rade
Oni rade
Ona radi
LM NAREDBE
UZRONIK
DEZMA
NAIN
ISPOLJAVANJA
DEZMA
Promeniti krajnju
Krajnji
nn
Ukloniti
krajnji nn
Krajnji
nn
Ukloniti
krajnji nn
Promeniti krajnju
Ukloniti
krajnji nn
Nema
damma
Krajnja
damma
Njih dve rade
Krajnji
nn
One rade
Nepromjenjiva
Krajnja
Ja radim
damma
Krajnja
Mi radimo
damma
dammu u sukn
dammu u sukn
IMPERATIV
U
AKTIVU
promjene
Promeniti krajnju
Promeniti krajnju
dammu u sukn
dammu u sukn
Neka on radi!
Neka njih dvojica rade!
Neka oni rade!
Neka ona radi!
Neka njih dve rade!
Neka one rade!
Moram raditi!
Moramo raditi!
36
Tabela 9.2: Tvorba aktiva drugog licaa imperativa

SADANJE VREME
U DEZMU
Ti (S/M) radi
Vas dvojica radite
Vi (P/M) radite
Ti (S/F) radi
Vas dve radite
Vi (P/F) radite
a
PRVI
KORAK
DRUGI
KORAK
AKTIV
IMPERATIVA
Ukloniti
poetno
Dodati na
poetak glagola
[Ti] Radi! (S/M)
Ukloniti
poetno
Dodati na
poetak glagola
Radite vas dvojica!
Ukloniti
poetno
Dodati na
poetak glagola
[Vi] Radite! (P/M)
Ukloniti
poetno
Dodati na
poetak glagola
[Ti] Radi! (S/F)
Ukloniti
poetno
Dodati na
poetak glagola
Radite vas dve!
Ukloniti
poetno
Dodati na
poetak glagola
[Vi] Radite! (P/F)
Kao to znamo, drugo lice se odnosi na osobu kojoj se govori. Tako svaka
konjugaca iz tabele 9.2 direktno nareuje nekoj osobi ili grupi osoba. Na
primjer, ( radite!) nareuje dvjema osobama da urade neku radnju (tj.,
radite vas dvojica!).
37
( budi raen!) (tabela 9.3).
Pojaani imperativ
Pojaani imperativ se koristi za naglaeno zahtevanje radnje. Na primjer, znai svakako
(ili zaista) radi! a znai svakako mora raditi!. Sve konjugace pojaanog imperativa se
dobaju iz pojaanog oblika. Konjugace aktiva pojaanog imperativa lice, rod i broj osobe kojoj se
nareuje. Na primjer, znai, svakako moraju biti raeni (npr. poslovi)!.
Princip 9.4
Pojaani imperativ se formira iz pojaanog oblika na dva razliita naina. U sluaju aktiva prvog
i treeg lica, pojaani imperativ se formira (1) uklanjanjem lma pojaanja ( ) iz pojaanog oblika i
(2) stavljanjem lma naredbe ( ) umjesto njega. Poto su svi oblici pojaanog oblika nepromjenjivi
() , ovaj lm ne menja stanje glagola. Ipak, znaenje glagola se menja iz pojaanog oblika u
pojaani imperativ. Na primjer, ( zaista e on uraditi!) postaje ( svakako on mora uraditi!).
Princip 9.5
Aktivne konjugace drugog lica pojaanog imperativa se formiraju (1) uklanjanjem sa poetka
pojaanog oblika, (2) zamjenom poetnog t sa hemzetom (koje stoji na elifu i (3) vokalizovanjem
ovog hemzeta kesrom24 . Na primjer, ( zaista e raditi!) postaje ( svakako radi!).
Princip 9.6
Sve pasivne konjugace pojaanog imperativa, ukljuujui i drugo lice, se formiraju zamjenom
lma pojaanja ( ) sa lmom naredbe () . Na primjer, ( zaista e biti raen!) postaje ( svakako
budi raen!) (tabela 9.4).
Kljuna napomena
Konjugace imperativa i pojaanog imperativa moraju biti zapamene (tabele 9.3, 9.4) pre prelaska
na sljedeu lekcu.
24 U
nekim sluajevima, ovo hemze se vokalizuje dammom. Pogledati fusnotu 23
38
Tabela 9.3: Imperativ

PASIV
AKTIV
Neka bude raen!
Neka on radi!
Neka njih dvojica budu raeni! Neka njih dvojica rade!
Neka budu raeni!
Neka oni rade!
Neka bude raena!
Neka ona radi!
Neka njih dve budu raene
Neka njih dve rade!
Neka budu raene
Neka one rade!
Budi raen!
[Ti] Radi! (S/M)
Budite raeni vas dvojica!
Radite vas dvojica!
Budite raeni!
[Vi] Radite! (P/M)
Budi raena!
[Ti] Radi! (S/F)
Budite raene vas dve!
Radite vas dve!
Budite raene!
[Vi] Radite! (P/F)
Moram biti raen!
Moram raditi!
Moramo biti raeni!
Moramo raditi!
M = Maskulinum, F = Femininum, S = Singular, D = Dual,

P = Plural
39
Tabela 9.4: Pojaani imperativ

PASIV
POJAANE KOMANDE
AKTIV
POJAANE KOMANDE
Svakako neka bude raen!
Svakako neka on radi!
Svakako neka budu raeni njih dvojica! Svakako neka njih dvojica rade!
Svakako neka budu raeni!
Svakako neka oni rade!
Svakako neka bude raena!
Svakako neka oni radi!
Svakako neka budu raene njih dve!
Svakako neka njih dve rade!
Svakako neka budu raene!
Svakako neka one rade!
Svakako budi raen!
Svakako [ti] radi! (S/M)
Svakako budite raeni vas dvojica!
Svakako radite vas dvojica!
Svakako budite raeni!
Svakako radite! (P/M)
Svakako budi raena!
Svakako [ti] radi! (S/F)
Svakako budite raene vas dve!
Svakako radite vas dve!
Svakako budite raene!
Svakako radite! (P/F)
Svakako moram biti raen!
Svakako moram raditi!
Svakako moramo biti raeni!
Svakako moramo raditi!
Lekca 10
Zabrana ()
Zabrana ( ) je oblik koji slui za zabranu neke radnje. Na primjer, znai, ne radi!, tj.
nemoj da radi!. Sve konjugace zabrane se izvode iz glagola sadanjeg vremena u stanju dezm
() . Konjugace aktiva zabrane oslikavaju lice, rod i broj osobe kojoj se neto brani. Na primjer,
znai, neka ne rade!. Konjugace pasiva zabrane oslikavaju lice, rod i broj objekta zabrane.
Na primjer, znai, neka oni (npr., ti poslovi) ne budu raeni!.
Princip 10.1
Postavljanjem estice pre svih konjugaca glagola sadanjeg vremena tvorimo zabranu (( ) tabela 10.1). estica se zove lm zabrane ( ) i jedna je od pet estica koje uzrokuju prelazak
glagola sadanjeg vremena u stanje dezm (( ) princip 7.1). Ona takoe menja znaenje glagola iz
sadanjeg vremena u zabranu. Na primjer, ( ti radi) postaje ( ne radi!).
Pojaana zabrana
Pojaana zabrana se koristi za naglaenu zabranu radnje. Na primjer, znai, nikako ne radi!.
Sve konjugace pojaane zabrane se izvode iz pojaanog stanja. Konjugace aktiva pojaane zabrane
oslikavaju lice, rod i broj osobe kojoj se neto brani. Na primjer, znai, neka nikako ne rade!.
Konjugace pasiva pojaane zabrane oslikavaju lice, rod i broj objekta zabrane. Na primjer,
znai, neka nikako ne budu raeni (npr., neki poslovi)!.
Princip 10.2
Pojaana zabrana se formira (1) uklanjanjem lma pojaanja ( ) iz svih konjugaca pojaanog stanja i
(2) njegovom zamjenom lmom zabrane () . Poto su svi oblici pojaanog stanja nepromjenjivi () ,
40
LEKCA 10. ZABRANA ()
41
ovo ne menja gramatiko stanje glagola. Meutim, znaenje glagola se minjenja iz pojaanog u
pojaanu zabranu. Na primjer, ( zaista e raditi!) postaje ( nikako ne radi!).
Kljuna napomena
Konjugace zabrane i pojaane zabrane moraju biti zapamene (tabela 10.1 i 10.2) pre prelaska na
sljedeu lekcu.
42
Tabela 10.1: Zabrana

PASIV
AKTIV
Neka ne bude raen!
Neka on ne radi!
Neka njih dvojica ne budu raeni! Neka njih dvojica ne rade!
Neka ne budu raeni!
Neka oni ne rade!
Neka ne bude raena!
Neka ona ne radi!
Neka njih dve ne budu raene!
Neka njih dve ne rade!
Neka ne budu raene!
Neka one ne rade!
Ne budi raen!
Ne radi! (S/M)
Ne budite raeni vas dvojica!
Ne radite vas dvojica!
Ne budite raeni!
Ne radite! (P/M)
Ne budi raena!
Ne radi! (S/F)
Ne budite raene vas dve!
Ne radite vas dve!
Ne budite raene!
Ne radite! (P/F)
Neka ne budem raen!
Neka ne radim!
Neka ne budemo raeni!
Neka ne radimo!
M = Maskulinum, F = Femininum, S = Singular, D = Dual, P =

Plural
43
Tabela 10.2: Pojaana zabrana

PASIV
POJAANE ZABRANE
AKTIV
POJAANE ZABRANE
Neka nikako ne bude raen!
Neka on nikako ne radi!
Neka njih dvojica nikako ne budu raeni! Neka njih dvojica nikako ne rade!
Neka nikako ne budu raeni!
Neka oni nikako ne rade!
Neka nikako ne bude raena!
Neka ona nikako ne radi!
Neka njih dve nikako ne budu raene!
Neka njih dve nikako ne rade!
Neka nikako ne budu raene!
Neka one nikako ne rade!
Nikako ne budi raen!
Nikako ne radi! (S/M)!
Nikako ne budite raeni vas dvojica!
Nikako ne radite vas dvojica!
Nikako ne budite raeni!
Nikako ne radite! (P/M)!
Nikako ne budi raena!
Nikako ne radi! (S/F)!
Nikako ne budite raene vas dve!
Nikako ne radite vas dve!
Nikako ne budite raene!
Nikako ne radite! (P/F)!
Neka nikako ne budem raen!
Neka nikako ne radim!
Neka nikako ne budemo raeni!
Neka nikako ne radimo!
Lekca 11
)
Particip aktivni (
Veina arapskih rei se doba iz tri korenska slova, koja spojena meusobno dobaju odreeno znaenje. Postavljanje ovih slova u razliite obrasce stvaramo razliite, ali povezane rei.
Lekce 11-15 pokrivaju neke od esto sretanih imenikih oblika.
Princip 11.1
Particip aktivni ( ) oznaava osobu koja radi radnju opisanu korenskim slovima. Na
oznaava onoga koji
primjer, slova -- imaju znaenje raditi, a njihov particip aktivni
radi, tj. radnika.
Princip 11.2
doParticip aktivni ima i muki i enski oblik25 . Postavljanjem tri korenska slova u obrazac
bamo muki oblik participa aktivnog. Na primjer, zamjenom f (), ain (), and lm ( )pozica
u ovom obrascu sa -- nastaje re ( mukarac koji oboava) (slika 11.1).
Princip 11.3
enski oblik participa aktivnog se tvori postavljanjem korenskih slova u obrazac . Tako, --
(oboavati) postaje ( ena koja oboava).
25 Sve arapske imenice, i za iva bia i za neive predmete i pojmove se svrstavaju ili u muki ili u enski rod. Na
primjer, imenica
( knjiga) muka. Muki oblik se koristi za muka bia ili muke objekte.
( sunce) je enska dok je
Slino, enski oblik se koristi za enska bia ili enske objekte.
44
LEKCA 11. PARTICIP AKTIVNI ( )
.
.
45
.
Onaj koji radi
.
Korak 1.: Odvojiti slova
obrasca
.
Korak 2.: Zameniti korenska slova --

.
Korak 3.: Ponovno spajanje slova
rei da bi se dobio
particip aktivni mukog roda

Onaj koji oboava
ili Oboavatelj
Slika 11.1: Nastanak participa aktivnog iz korenskih slova
46
Princip 11.4
Arapske rei ulaze u etiri gramatika stanja (lekca 5). Od ovih, imenice ulaze u tri26 : (1) raf
() , (2) nasb (
) i (3) derr () .
Imenice izraavaju ova stanja (1) promjenom vokalizace posljednjeg slova u rei ili (2) promjenom slova na kraju rei.
Princip 11.5
Veina arapskih rei u jednini, bilo mukih ili enskih, izraava promjenu gramatikog stanja
promjenom vokala na posljednjem slovu rei. Dve damme ( )ukazuju na stanje raf () , dve
27
fethe ( ) na stanje nasb (
) , a dve kesre ( )na stanje derr ( ) . Ovo je prikazano u tabeli 11.3
(posljednjoj u ovoj lekci) i za muku i za ensku jedninu participa aktivnog.
Princip 11.6
Kao i glagoli, arapske imenice takoe imaju oblik dvojine28 . Dvojina se doba iz jednine (1)
uklanjanjem vokala sa zadnjeg slova i (2) dodavanjem odgovarajueg zavretka. Ovaj zavretak
; a ako je
oslikava gramatiko stanje rei. Ako je re u stanju raf ( ) onda se dodaje suks
re u stanjima nasb (
) ili derr () , kao zavretak se dodaje . Ovi zavreci se koriste i kod
enskog i kod mukog roda kao to je prikazano u tabeli 11.1. Na primjer, ( oboavatelj) postaje
( dva oboavatelja) u stanju raf ( ) i ( dva oboavatelja) u stanjima nasb ( ) i derr () .
( dve oboavateljke) u stanju raf ( ) i
Dok kod enskog roda, ( oboavateljka) postaje
( dve oboavateljke) u stanjima nasb ( ) and derr () .
Princip 11.7
, ) i pravilna
Postoje dve vrste mnoine arapskih imenica: nepravilna mnoina (
mnoina (
) . Nepravilna mnoina se tvori tako to se: (1) rei u jednini razbe (na
slova), (2) ubace i/ili uklone slova i (3) promeni vokalizaca. Ne postoji neka predodreena
kombinaca ovih promjena. Tako, svaka nepravilna mnoina mora biti pojedinano zapamena.
Na primjer, nepravilna mnoina za re
( knjiga) je ( knjige), dok je nepravilna mnoina
( dame). U oba navedena sluaja, oblik u jednini je rastavljen, slova su
za ( dama):
dodata ili oduzeta, a vokalizaca je promenjena.
26 Ova gramatika stanja su rezultat meudjelovanja imenica sa drugim reima u reenici. Na primjer, ako je imenica
subjekat reenice, onda ona ulazi u gramatiko stanje raf () . Cilj poetnika je da naui ta su to gramatika stanja i da
zapamti njihove razliite forme. Rasprava o ulogama rei u reenici i o uzrocima promjene njihovog gramatikog stanja
prevazilazi okvire ove knjige.
27 Udvostrueni vokal je poznat kao tenwn ()

28 Dvojina se koristi kada se govori o dve osobe ili dva objekta
47
Princip 11.8
Druga vrsta mnoine u arapskom jeziku se zove pravilna mnoina, i ona se koristi kod participa
aktivnog29 . Pravilna mnoina se formira od jednine (1) uklanjanjem vokalizace sa posljednjeg
slova i (2) dodavanjem odgovarajueg nastavka. Ovaj nastavak je razliit za muku i ensku
formu i oslikava gramatiko stanje rei (tabela 11.2). U sluaju pravilne mnoine mukog roda,
ako je re u stanju raf () , dodaje se suks ; a ako je u nekom od stanja nasb (
) ili derr
() , dodaje se
. Na primjer, ( oboavatelj) postaje ( oboavatelji) u stanju raf ( ) i
(oboavatelje/oboavatelja) u stanjima nasb (
) i derr () .
U sluaju pravilne mnoine enskog roda, ako je re u stanju raf () , dodaje se suks
;
dok ako je re u stanjima nasb (
)
ili
derr
(
),
dodaje
se
zavretak
.
Na
primjer,
(oboa
( oboavateljke/oboavateljki) u stanjima
vateljka) postaje
( oboavateljke) u stanju raf ( ) i
nasb (
) i derr () .
Kljuna napomena
Deklinace participa aktivnog moraju biti upamene (tabela 11.3) pre prelaska na sljedeu lekcu.
29 Neke rei (u jednini) imaju samo nepravilnu, a druge samo pravilnu mnoinu.
i nepravilnu mnoinu. Veinom, participi aktivni imaju pravilnu mnoinu.
Retko, neke rei e imati i pravilnu
48
Tabela 11.1: Formiranje dvojine od jednine

STANJE
RAF
NASB
JARR
OBLIK U
JEDNINI
KORAK
PRVI
REZULTAT
MUKI ROD
Ukloniti suks
Ukloniti suks
Radnik
Radnika
Radnika
OBLIK
U DUALU
SUFIKS
Ukloniti suks
Dva radnika
Dva radnika
Dva radnika
ENSKI ROD
RAF
NASB
JARR

Radnica
Radnicu
Radnice
Ukloniti suks
Ukloniti suks
Ukloniti suks

Dve radnice
Dve radnice
Dve radnice
49
Tabela 11.2: Formiranje pravilne mnoine od jednine

STANJE
OBLIK U
JEDNINI
KORAK
PRVI
REZULTAT
OBLIK U
MNOINI
SUFIKS
MUKI ROD
RAF
Ukloniti suks
Ukloniti suks
Ukloniti suks
Radnik
NASB
JARR
Radnika
Radnika
Radnici
Radnike
Radnika
ENSKI ROD
RAF
Radnica
NASB
JARR
Ukloniti suks
Ukloniti suks
Ukloniti suks
Radnicu
Radnice

Radnice
Radnice
Radnica
Tabela 11.3: Particip aktivni

ENSKI ROD
MUKI ROD
PRAVILNA
MNOINA
DVOJINA
JEDNINA
Radnice
Dve radnice
PRAVILNA
MNOINA
DVOJINA
JEDNINA
Radnica
Radnici
Dva radnika
Radnik
STANJE
Radnice
Dve radnice
Radnicu
Radnike
Dva radnika
Radnika
Radnica
Dve radnice
Radnice
Radnika
Dva radnika
Radnika
Lekca 12
)
Particip pasivni (
Princip 12.1
) oznaava osobu ili stvar nad kojom se sprovodi radnja koju opisuju
Particip pasivni (
korenska slova. Na primjer, slova -- imaju znaenja raditi, a njihov particip pasivni
oznaava ono to je uraeno, tj. djelo.
Princip 12.2
Muki oblik pasivnog participa se tvori postavljanjem tri korenska slova u obrazac . Na
primjer, zamjenom f (), ain ( )i lm ( )pozica u ovom obrascu sa --( udariti) doba se
( mukarac koji je udaren ili objekat mukog roda koji je udaren) (slika 12.1).
Princip 12.3
enski oblik participa pasivnog se tvori postavljanjem tri korenska slova u obrazac . Na
primjer, --( udariti) postaje ( ena koja je udarena ili objekat enskog roda koji je udaren).
Princip 12.4
Dvojina i pravilna mnoina participa pasivnog se tvore na nain slian onom opisanom za dvojinu i pravilnu mnoinu participa aktivnog (lekca 11). U veini sluajeva, participi pasivni nemaju
nepravilnu mnoinu.
Kljuna napomena
Deklinace participa pasivnog moraju biti upamene (tabela 12.1) pre prelaska na sljedeu lekcu.
50
)
LEKCA 12. PARTICIP PASIVNI (
.
.
51
.
Muki rod participa pasivnog
.
Korak 1.: Odvojiti slova
obrasca

.
Korak 2.: Zameniti korenska slova --

.
Korak 3.: Ponovno spajanje slova
rei da bi se dobio
participa pasivni mukog roda

Mukarac koji je udaren ili
Objekat mukog roda koji je
udaren
Slika 12.1: Nastanak participa pasivnog iz korenskih slova
)
LEKCA 12. PARTICIP PASIVNI (
52
Tabela 12.1: Pasivni particip

ENSKI ROD
PRAVILNA
DVOJINA
MNOINA
MUKI ROD
JEDNINA
PRAVILNA
DVOJINA
MNOINA
JEDNINA
STANJE
uraene
dve
uraene
uraena
uraeni
dva
uraena
uraen
uraene
dve
uraene
uraenu
uraene
dva
uraena
uraenog
uraenih
dve
uraene
uraene
uraenih
dva
uraena
uraenog
Lekca 13
)
Imenica mjesta i vremena (
Princip 13.1
( ) takoe i ) opisuje vreme kad ili mjesto gdje se
radnja koju oznaavaju korenska slova deava. Na primjer, slova -- znae raditi a njihova
imenica mjesta i vremena oznaava mjesto ili vreme rada.
Princip 13.2
Imenica mjesta i vremena nastaje tako to se tri korenska slova postave u obrazac ili
(tabela 13.1). Svaki pojedinani koren koristi samo jedan od navedenih obrazaca. Na primjer,
zamjenom f (), ain ( )i lm ( )pozica ovog obrasca sa --( klanjati, tj. padati niice, initi
seddu) dobamo ( mjesto klanjanja).
Princip 13.3
Imenica mjesta i vremena nema enski oblik.
Princip 13.4
Dvojina imenice mjesta i vremena se formira slino dvojini participa aktivnog (lekca 11).
Princip 13.5
Suprotno prethodno obraenim imenikim oblicima, imenica mjesta i vremena koristi nepravilnu
mnoinu. Kao to je pomenuto u lekci 11, nepravilna mnoina svake pojedinane imenice u
53
)
LEKCA 13. IMENICA MJESTA I VREMENA (
54
jednini mora biti zapamena. Tabela 13.1 prikazuje esto korieni obrazac nepravilne mnoine
za imenicu mjesta i vremena.
Princip 13.6
Prisjetimo se da imenice izraavaju gramatika stanja (1) promjenom vokalizace posljednjeg slova u rei ili (2) promjenom slova na kraju rei. Opte je pravilo da nepravilne mnoine izraavaju svoja gramatika stanja promjenama u vokalizaci posljednjeg slova. Dve damme ( )ukazuju
na stanje raf () , dve fethe ( ) na stanje nasb (
) a dve kasre ( )na stanje derr () .
Princip 13.7
Nepravilna mnoina imenice mjesta i vremena se razlikuje od gore navedenog principa, jer trpi
samo jednu dammu ( )ili fethu ( ) na posljednjem slovu (tabela 13.1). Ovakve vrste rei se u arap ) . One ne trpe udvostruene samoglasnike (tenvn)
skom jeziku nazivaju gajr munsarif (
niti kesru na posljednjem slovu. Tako, za gajr munsarif, jedna damma ( )ukazuje na stanje raf () ,
a jedna fetha ( ) na stanja nasb (
) i derr () .
Kljuna napomena
Deklinace imenice mjesta i vremena moraju biti upamene (tabela 13.1) pre prelaska na sljedeu
lekcu.
)
LEKCA 13. IMENICA MJESTA I VREMENA (
55
Tabela 13.1: Dva oblika mukog roda imenice mjesta i vremena

MUKI ROD
NEPRAVILNA MNOINA
mjesta ili vremena rada


DVOJINA
JEDNINA
STANJE
OBRAZAC A
dva mjesta ili vremena rada mjesto ili vreme rada
dva mjesta ili vremena rada mjesta ili vremena rada

OBRAZAC B
dva mjesta ili vremena rada mjesta ili vremena rada
Lekca 14
)
Imenica orua (
Princip 14.1
) opisuje alat koji se koristi da bi se izvrila radnja data korenom. Na
Imenica orua (
primjer, slova -- imaju znaenje raditi, a njihova imenica orua se odnosi na orue
kojim se radi.
Princip 14.2
Imenica orua se tvori postavljanjem korenskih slova na jedan od tri obrasca: (1) , (2) i (3)
. Oni se, redom, zovu kratki, srednji i dugi, prema broju slova koji u sebi sadre (tabela 14.1).
Data kombinaca slova moe koristiti jedan, dva ili sva tri obrasca. Na primjer,slova --
znae otvoriti, a njihova imenica orua
oznaava orue kojim se otvara (tj. klju).
Princip 14.3
Imenica orua nema oblik za enski rod.
Princip 14.4
Dvojina imenice orua se pravi slino dvojini aktivnog participa (lekca 11).
Princip 14.5
) . Kao to znamo, gajr munsarif
Imenica orua koristi nepravilnu mnoinu gajr munsarif (
rei ne trpe ni udvostruena slova (tenwn) niti kesru na posljednjem slovu (lekca 13).
56
)
LEKCA 14. IMENICA ORUA (
57
Kljuna napomena
Deklinace imenice orua moraju biti upamene (tabela 14.1) pre preslaska na sljedeu lekcu.
Tabela 14.1: Tri oblika mukog roda imenice orua
MUKI ROD
NEPRAVILNA MNOINA
orua za rad
orua za rad

orua za rad
orua za rad
orua za rad
orua za rad
orua za rad
orua za rad
orua za rad
DVOJINA
OBRAZAC A (KRATKI)
JEDNINA
STANJE
dva orua za rad orue za rad
dva orua za rad orua za rad

OBRAZAC B (SREDNJI)

OBRAZAC C (DUGI)
Lekca 15
Superlativ (
)
Princip 15.1
) oznaava najvii stepen ili komparativ osobine koju opisuju korenska slova.
Superlativ (
Na primjer, slova -- znae raditi, a njihov superlativ se odnosi na onoga koji najvie
radi ili onoga koji vie radi.
Princip 15.2
Jednina mukog roda superlativa se tvori postavljanjem tri korenska slova u obrazac ( tabela 15.1). Na primjer, zamjenom f (), ajn ()i lm ( )pozica ovog obrasca sa --( biti velik)
) pa ne trpi ni udvostrueni
se doba ( najvei ili vei). Ovaj obrazac je gajr munsarif (
samoglasnik (tanwn) niti kesru na posljednjem slovu.
Princip 15.3
Muki oblik superlativa koristi standardnu dvojinu, a mnoina moe biti i pravilna i nepravilna.
) .
(tabela 15.1). Nepravilna mnoina mukog roda superlativa je gajr munsarif (
Princip 15.4
enski rod superlativa se obrazuje postavljanjem tri korenska slova na obrazac 30 . Na primjer,
zamjenom f (), ajn ( )i lm ( )pozica ovog obrasca sa --( biti velik) dobamo ( najveu
ili veu). Ovaj oblik za svako gramatiko stanje ima isti zavretak. Drugae reeno, isti obrazac
, se koristi za sva tri gramatika stanja (tabela 15.2).
posljednje slovo ove rei lii na ya, to je, ustvari, elif maqsura (

) ili slomljeni elif. Ovo slovo, kao i
obini elif, uzrokuje produenje samoglasnika koji mu prethodi. Tako, enski oblik superlativa se izgovara ful.
30 Iako
58
)
LEKCA 15. SUPERLATIV (
59
Princip 15.5
enski rod superlativa koristi standardnu dvojinu, i obe vrste mnoine: pravilnu i nepravilnu.
(tabela 15.2).
Kljuna napomena
Deklinace superlativa moraju biti upamene (tabele 15.1 i 15.2) pre prelaska na sljedeu lekcu.
Tabela 15.1: Muki rod superlativa
MUKI ROD
NEPRAVILNA
MNOINA
PRAVILNA
MNOINA
DVOJINA
JEDNINA
STANJE
oni koji rade vie

(ili najvie)
oni koji rade vie

(ili najvie)
dvojica koji rade

vie (ili najvie)
onaj koji radi vie

(ili najvie)
one koji rade vie

(ili najvie)
one koji rade vie

(ili najvie)
dvojicu koji rade

vie (ili najvie)
onoga koji radi vie

(ili najvie)
onih koji rade vie

(ili najvie)
onih koji rade vie

(ili najvie)
dvojice koji rade

vie (ili najvie)
onoga koji radi vie

(ili najvie)
)
LEKCA 15. SUPERLATIV (
60
Tabela 15.2: enski rod superlativa

ENSKI ROD
NEPRAVILNA
MNOINA
PRAVILNA
MNOINA
DVOJINA
JEDNINA
one koje rade vie

(ili najvie)
one koje rade vie

(ili najvie)
dve koje rade vie

(ili najvie)
ona koja radi vie

(ili najvie)
one koje rade vie

(ili najvie)
one koje rade vie

(ili najvie)
dve koje rade vie

(ili najvie)
onu koja radi vie

(ili najvie)
onih koje rade vie

(ili najvie)
onih koje rade vie dve koje rade vie

(ili najvie)
(ili najvie)
one koja radi vie

(ili najvie)
STANJE
Lekca 16
est razreda I glagolske vrste

Princip 16.1
U lekci 3 je uzet kao modelni obrazac aktiva glagola prolog vremena. Ipak, ovo je samo jedan od moguih obrazaca. Neki obrasci samo vokalizuju korenska slova, dok drugi dodaju
i razliita nekorjenska slova31 . Obrasci koji sadre samo bazna slova (tj., bez dodatnih slova)
se svrstavaju u I vrstu. Aktiv prolog vremena prve glagolske vrste moe imati sljedee tri vrste
vokalizovanja:
1.
2.
3.
Primetimo da su f ( )i lm ( )pozice uvek vokalizovane fethom ( ;) meutim, vokal na ajn
( )pozici je promjenjljiv.
Princip 16.2
Dati troslovni koren, uz retke izutetke, koristi samo jedan od ovih obrazaca za aktiv prolog
vremena I vrste. Na primjer, koren --( uti) koristi obrazac , a kao rezultat se doba
(uo je). Sa druge strane, korenska slova --( biti plemenit) koriste obrazac pri emu se kao
rezultat doba ( bio je plemenit). Obrazac za svaku troslovnu kombinacu mora biti zapamen.
Princip 16.3
Pasiv prolog vremena I glagolske vrste uvek koristi obrazac . Ovaj obrazac je opisan u lekci 3.
31 Glagolske
vrste koje dodaju nekorjenska slova nisu obraene u ovom udbeniku.
61
LEKCA 16. EST RAZREDA I GLAGOLSKE VRSTE
62
Princip 16.4
Svi obrasci glagola prolog vremena, bilo u aktivu ili pasivu, se deklinuju sa nastavcima koji su
dati u lekci 3 (tabela 3.2). Kada deklinujemo bilo koji od tri obrasca za aktiv prolog vremena I
glagolske vrste, ajn ( )pozica ne menja vokal (tabela 16.1).
Tabela 16.1: Obrazac I glagolske vrste
LICE
ROD
BROJ
3.
Muki rod Jednina
3.
Muki rod Dvojina
3.
Muki rod Mnoina
3.
enski rod Jednina
3.
enski rod Dvojina
3.
enski rod Mnoina
2.
Muki rod Jednina
2.
Muki rod Dvojina
2.
Muki rod Mnoina
2.
enski rod Jednina
2.
enski rod Dvojina
2.
enski rod Mnoina
1.
M. i .
Jednina
1.
M. i .
Mnoina
SUFIKS
OSNOVA
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
AKTIV
Princip 16.5
Lekca 4 je prikazala kao modelni obrazac aktiva glagola prolog vremena. To je samo jedan
od nekoliko obrazaca koji su u upotrebi. Sadanje vreme uvek poinje sa sljedea etiri slova:
hemze (), t (), j ( )i nn (). Kod I glagolske vrste, ovo preksno slovo se uvek vokalizuje sa
fethom () . Meutim, vokal ajn ( )se menja. Tako, aktiv sadanjeg vremena I glagolske vrste ima
tri mogua obrasca:
1.
63
2.
3.
Princip 16.6
Pasiv sadanjeg vremena I glagolske vrste uvek dolazi na obrazac . Ovaj obrazac je obraen u
lekci 4.
Princip 16.7
Svi obrasci glagola sadanjeg vremena, bilo aktiva ili pasiva, se deklinuju po suksima iz lekce 4
(tabela 4.2). Kada deklinujemo ma koji od tri obrasca aktiva sadanjeg vremena, ajn ( )pozica
uvek zadrava svoj vokal (tabela 16.2). Ovo vai i za stanja nasb (
) i dezm () , za aktiv
pojaanog oblika, za imperativ, kao i za zabranu.
Tabela 16.2: Obrazac I glagolske vrste
LICE/ROD/BROJ
3. Muki Jednina
3. Muki Dvojina
3. Muki Mnoina
3. enski Jednina
3. enski Dvojina
3. enski Mnoina
2. Muki Jednina
2. Muki Dvojina
2. Muki Mnoina
2. enski Jednina
2. enski Dvojina
2. enski Mnoina
1. M. i . Jednina
1. M. i . Mnoina
SUFIKS
OSNOVA
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
PREFIKS
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
AKTIV
64
Pasiv uvek dolazi na obrazac . Fetha na ajn ( )pozici ostaje i ko stanja nasb (
) i
dezm () , kao i kod pasivnih konjugaca pojaanog oblika, imperativa (i) zabrane. U apendiksu su,
kao ilustraca, date sve konjugace za korenska slova --( udariti).
Princip 16.8
Svaka kombinaca korenskih slova koristi samo jedan od tri obrasca aktiva prolog vremena
i jedan od tri obrasca aktiva sadanjeg vremena. Na primjer, koren -- koristi obrazac za
aktiv prolog vremena i za aktiv sadanjeg vremena. Kombinovanjem svih moguih vokalizaca
ajn ( )pozica aktiva prolog i sadanjeg vremena doba se 9 kombinaca (slika 16.1). Meutim,
u praksi, koristi se samo 6 kombinaca koje se nazivaju razredima I glagolske vrste.
Postoji
Postoji
Postoji
Postoji
Postoji
Ne postoji
Ne postoji
Ne postoji
Postoji
Slika 16.1: Kombinace aktiva I glagolske vrste pa erns
Princip 16.9
Tabela 16.3 daje kao primjer po jedan glagol za svaki od est razreda I glagolske vrste. U prvom
redu je naveden aktiv treeg lica mukog roda prolog i sadanjeg vremena, masder () 32 aktiva
32 Masder
predstavlja glagolsku imenicu korenskih slova, a najee ga prevodimo kao innitiv. Na primjer, , od
--( pomagati), znai pomagati. Zbog rime, masder je stavljen u stanje nasb () .
65
i aktivni particip. Drugi red sadri pasiv treeg lica mukog roda prolog i sadanjeg vremena,
pasivni masder i pasivni particip. Trei red se sastoji iz imperativa i zabrane. U etvrtom redu
se navodi imenica mjesta i vremena i imenica orua. Konano, peta lina sadri oblike mukog i
enskog roda superlativa. itav ovaj model je detaljne opisan na slici 16.2.
Aktivni particip je pomaga
Pomagati
On pomae
Pomogao je
Pasivni particip je
pomognut
biti pomognut
mu se
pomognut je
A zabrana je Ne pomai!
Imperativ je Pomozi!
A imenica orua je pomagalo.
Imenica mjesta i vremena is

mjesto (pomagalite) ili vreme pomaganja
ona koja pomae vie (ili najvie).
onaj koji pomae vie (ili najvie).
enski rod superlatia je
pomae
Superlativ je
Pogledati biljeku 32.
Slika 16.2: Ilustraca modela glagolskih vrsta
Princip 16.10
Razred E, I glagolske vrste se razlikuje od ostalih razreda na dva naina. Prvo, aktivni particip
koristi obrazac . Drugo, uopte nema pasivnih glagolskih oblika niti pasivnog participa. Svi
glagoli koji dolaze na obrazac se razlikuju od ostalih na ova dva naina.
Kljuna napomena
Svaki razred I glagolske vrste dat u tabeli 16.3 mora biti u potpunosti upamen i konjugovan,
treba izmenjati po konjugacama za prolo vreme
odnosno deklimovan. Na primjer, i
prikazanim u lekci 3, dok
i treba konjugovati za stanja raf () , nasb ( ) i dezm ()
kako je opisano u lekcama 4, 6 i 7. Konjugace su neophodne i za pojaani oblik, imperativ, zabranu,
a deklinace za sve imenike oblike. Apendiksi kao ilustracu daju sve konjugace za korenska
slova --( udariti).
66
Tabela 16.3: est razreda I glagolske vrste

I VRSTA, RAZRED A
Po obrascu
\
) ima fethu
( Prolo vreme
na ajn pozici, a sadanje vre( me
) ima dammu na ajn
pozici
, Pomogao je
I VRSTA, RAZRED B
Po obrascu
\
) ima fethu
( Prolo vreme
) ima kesru na ajn po zici
, Udario je
I VRSTA, RAZRED C
Po obrascu
\
) ima kesru
( Prolo vreme
na ajn pozici, a sadanje vreme
(
) ima fethu na ajn pozici
, uo je
67
I VRSTA, RAZRED A
Po obrascu
\
) ima fethu
( Prolo vreme
) ima fethu na ajn po zici
, Otvorio je
I VRSTA, RAZRED B
Po obrascu
\
) ima dam ( Prolo vreme
mu na ajn pozici, a sadanje
( vreme
) ima dammu na
ajn pozici
, Bio je plemenit
I VRSTA, RAZRED C
Po obrascu
\
) ima kesru
( Prolo vreme
na ajn pozici, a sadanje vreme
(
) ima kesru na ajn pozici
, Smatrao je
, dva su rasprostranjena i oba su navedena. Neki glagoli imaju vie masdera. Kod
Dodaci
U narednim dodacima su prikazane konjugace za korenska slova --( udariti). Oni slue kao
obnova preene matere i bolja ilustraca prevoda obraenih glagolskih i imenikih oblika.
68
Dodatak A
69
Prolo vreme: I glagolska vrsta (razred B)
ODRINI PASIV
ODRINI AKTIV
PASIV
AKTIV
Ne udaren
Ne udario
Udaren je
Udario je
Njih dvojica nisu udareni Njih dvojica nisu udarila Njih dvojica su udareni Njih dvojica su udarili
Nisu udareni
Nisu udarili
Udareni su
Udarili su
Ne udarena
Ne udarila
Udarena je
Udarila je
Njih dve nisu udarene
Njih dve nisu udarile
Njih dve su udarene
Njih dve su udarile
Nisu udarene
Nisu udarile
Udarene su
Udarile su

Nisi udario
Udaren si
Udario si
Nisi udaren
Vas dvojica niste udareni
Vas dvojica niste udarili
Vas dvojica ste udareni Vas dvojica ste udarili
Niste udareni
Niste udarili
Udareni ste
Udarili ste
Nisi udarena
Nisi udarila
Udarena si
Udarila si
Vas dve niste udarene
Vas dve niste udarile
Vas dve ste udarene
Vas dve ste udarile
Niste udarene
Niste udarile
Udarene ste
Udarile ste
Nisam udaren(a)
Nisam udario/la
Udaren(a) sam
Udario/la sam
Nismo udareni/e
Nismo udarili/e
Udareni/e smo
Udarili/le smo
Dodatak B
70
Sadanje vreme: I glagolska vrsta (razred B)
ODRINI PASIV
ODRINI AKTIV
PASIV
AKTIV
On ne doba udarce
On ne udara
On doba udarce
On udara
Njih dvojica ne dobaju udarce Njih dvojica ne udaraju Njih dvojica dobaju udarce Njih dvojica udaraju
Oni ne dobaju udarce
Oni ne udaraju
Oni dobaju udarce
Oni udaraju
Ona ne doba udarce
Ona ne udara
Ona doba udarce
Ona udara
Njih dve ne dobaju udarce
Njih dve ne udaraju
One ne dobaju udarce
One ne udaraju
Njih dve dobaju udarce
One dobaju udarce
Njih dve udaraju
One udaraju
Ti (S/M) ne doba udarce
Ti (S/M) ne udara
Ti (S/M) doba udarce
Ti (S/M) udara
Vas dvojica ne dobate udarce
Vas dvojica ne udarate
Vas dvojica dobate udarce
Vas dvojica udarate
Vi (P/M) ne dobate udarce
Vi (P/M) ne udarate
Vi (P/M) dobate udarce
Vi (P/M) udarate
Ti (S/F) ne doba udarce
Ti (S/F) ne udara
Ti (S/F) doba udarce
Ti (S/F) udara
Vas dve ne dobate udarce
Vas dve ne udarate
Vas dve dobate udarce
Vas dve udarate
Vi (P/F) ne dobate udarce
Vi (P/F) ne udarate
Ja ne dobam udarce
Ja ne udaram
Mi ne dobamo udarce
Mi ne udaramo
Vi (P/F) dobate udarce
Ja dobam udarce
Mi dobamo udarce
You (P/F) strike
Ja udaram
Mi udaramo
Dodatak C
71
Sadanje vreme u nasbu i dezmu: I glagolska vrsta (razred B)

PASIV NASBA
AKTIV NASBA
Nee nikad biti udaren
On nee nikad udariti
Njih dvojica nee nikad biti udareni
Njih dvojica nee nikad udariti
Nee nikad biti udareni
Oni nee nikad udariti
Nee nikad biti udarena
Ona nee nikad udariti
Njih dve nee nikad biti udarene
Njih dve nee nikad udariti
Nee nikad biti udarene
One nee nikad udariti
Nee nikad biti udaren
Ti (S/M) nee nikad udariti
Vas dvojica neete nikad biti udareni Vas dvojica neete nikad udariti
Neete nikad biti udareni
Vi (P/M) neete nikad udariti
Nee nikad biti udarena
Ti (S/F) nee nikad udariti
Vas dve neete nikad biti udarene
Vas dve neete nikad udariti
Neete nikad biti udarene
Vi (P/F) neete nikad udariti
Neu nikad biti udaren(a)
Neu nikad udariti
Neemo nikad biti udareni/e
Neemo nikad udariti
72
PASIV DEZMA
AKTIV DEZMA
Ne udaren
Ne udario
Njih dvojica nisu udareni Njih dvojica nisu udarili
Nisu udareni
Nisu udarili
Ne udarena
Ne udarila
Njih dve nisu udarene
Njih dve nisu udarile
Nisu udarene
Nisu udarile
Nisi udario
Nisi udario
Vas dvojica niste udareni Vas dvojica niste udarili
Niste udareni
Niste udarili
Nisi udarena
Nisi udarila
Vas dve niste udarene
Vas dve niste udarile
Niste udarene
Niste udarile
Nisam udaren(a)
Nisam udario/la
Nismo udareni/e
Nismo udarili/e
Dodatak D
73
Pojaano stanje: I glagolska vrsta (razred B)

PASIV
AKTIV
Zaista e biti udaren
Zaista e on udariti!
Zaista e njih dvojica biti udareni
Zaista e njih dvojica udariti!
Zaista e biti udareni
Zaista e oni udariti
Zaista e biti udarena
Zaista e ona udariti
Zaista e njih dve biti udarene
Zaista e njih dve udariti
Zaista e biti udarene
Zaista e one udariti
Zaista e biti udaren
Zaista e (S/M) udariti!
Zaista ete vas dvojica biti udareni Zaista ete vas dvojica udariti
Zaista ete biti udareni
Zaista ete (P/M) udariti
Zaista e biti udarena
Zaista e (S/F) e udariti!
Zaista ete vas dve biti udarene
Zaista ete vas dve udariti!
Zaista ete biti udarene
Zaista ete (P/F) udariti
Zaista u biti udaren(a)
Zaista u udariti!
Zaista emo biti udareni/e
Zaista emo udariti!
Dodatak E
74
Imperativ: I glagolska vrsta (razred B)

PASIV
Neka bude udaren!
AKTIV
Neka on udari
Nek njih dvojica budu udareni! Neka njih dvojica udare
Neka budu udareni!
Neka oni udare!
Neka bude udarena!
Neka ona udari
Neka njih dve budu udarene!
Neka njih dve udare
Neka budu udarene!
Neka one udare
Budi udaren!
Udari (S/M)!
Budite udareni vas dvojica!
Udarite vas dvojica!
Budite udareni!
Udarite (P/M)!
Budi udarena!
Udari! (S/F)
Budite udarene vas dve!
Udarite vas dvojica!
Budite udarene!
Udarite! (P/F)
Moram biti udaren(a)!
Moram udariti!
Moramo biti udareni/e!
Moramo udariti!
75
PASIV
POJAANE KOMANDE
AKTIV
POJAANE KOMANDE
Svakako neka bude udaren!
Svakako neka on udari!
Svakako neka njih dvojica budu udareni! Svakako neka njih dvojica udare!
Svakako neka budu udareni!
Svakako neka oni udare!
Svakako neka bude udarena!
Svakako neka ona udari!
Svakako neka njih dve budu udarene!
Svakako neka njih dve udare!
Svakako neka budu udarene!
Svakako neka one udare!
Svakako budi udaren!
Svakako udari! (S/M)
Svakako budite udareni vas dvojica!
Svakako udarite vas dvojica!
Svakako budite udareni!
Svakako udarite! (P/M)
Svakako budi udarena!
Svakako udari! (S/F)
Svakako budite udarene vas dve!
Svakako vas dve udarite!
Svakako budite udarene
Svakako udarite! (P/F)
Svakako neka budem udaren(a)!
Svakako moram udariti!
Svakako neka budemo udareni/e!
Svakako moramo udariti!
Dodatak F
76
Zabrana: I glagolska vrsta (razred B)

PASIV
AKTIV
Neka ne bude udaren!
Neka on ne udara!
Neka njih dvojica ne budu udareni! Neka njih dvojica ne udaraju!
Neka ne budu udareni!
Neka oni ne udaraju!
Neka ne bude udarena!
Neka ona ne udara!
Neka njih dve ne budu udarene!
Neka njih dve ne udaraju!
Neka ne budu udarene!
Neka one ne udaraju!
Ne budi udaren!
Ne udaraj! (S/M)
Ne budite udareni vas dvojica!
Ne udarajte vas dvojica!
Ne budite udareni
Ne udarajte! (P/M)
Ne budi udarena!
Ne udaraj! (S/F)
Ne budite udarene vas dve!
Ne udarajte vas dvojica!
Ne budite udarene
Ne udarajte! (P/F)
Neka ne budem udaren(a)!
Neka ne udaram!
Neka ne budemo udareni/e!
Neka ne udaramo!
77
PASIV
POJAANE ZABRANE
AKTIV
POJAANE ZABRANE
Neka nikako ne bude udaren!
Neka on nikako ne udara!
Neka nikako njih dvojica ne budu udareni! Neka njih dvojica nikako ne udaraju!
Neka nikako ne budu udareni!
Neka oni nikako ne udaraju!
Neka nikako ne bude udarena!
Neka ona nikako ne udara!
Neka nikako njih dve ne budu udarene!
Neka njih dve nikako ne udaraju!
Neka nikako ne budu udarene!
Neka one nikako ne udaraju!
Nikako ne budi udaren!
Nikako ne udaraj! (S/M)
Nikako ne budite udareni vas dvojica!
Nikako ne udarajte vas dvojica!
Nikako ne budite udareni!
Nikako ne udarajte! (P/M)
Nikako ne budi udarena!
Nikako ne udaraj! (S/F)
Nikako ne budite udarene vas dve!
Nikako ne udarajte vas dve!
Nikako ne budite udarene!
Nikako ne udarajte! (P/F)
Neka nikako ne budem udaren(a)!
Neka nikako ne udaram!
Neka nikako ne budemo udareni/e!
Neka nikako ne udaramo!
Dodatak G
Aktivni particip ( ) : I glagolska vrsta (razred B)

ENSKI ROD
PRAVILNA
MNOINA

udaraice
udaraice
udaraica
78
MUKI ROD
DVOJINA
JEDNINA
PRAVILNA
MNOINA
dve udaraice
udaraica
dve udaraice
dve udaraice
DVOJINA
JEDNINA
udarai
dva udaraa
udaraa
udaraa
udaraicu
udaraice
udarae
udaraa
dva udaraa
dva udaraa
udara
STANJE
Dodatak H
) : I glagolska forma (razred B)

Pasivni particip (
ENSKI ROD
PRAVILNA
MNOINA
79
MUKI ROD
DVOJINA
JEDNINA
PRAVILNA
MNOINA
DVOJINA
JEDNINA
STANJE

udarene
dve udarene

udarena

udareni

udareni
udarene
dve udarene
udarenog
dvojicu
udarenih
udarenih
dve udarene
udarenu
udarene
udarene
udarenih
dvojica
udarenih
dvojice
udarenih
udarenog
Dodatak I
80
) : I glagolska vrsta (razred B)1

MUKI ROD
NEPRAVILNA
MNOINA
DVOJINA
JEDNINA
STANJE
mjesta ili vremena

udaranja
dva mjesta ili

vremena udaranja
mjesto ili vreme

udaranja (npr., bojno
polje)
mjesta ili vremena

udaranja
dva mjesta ili

vremena udaranja
mjesto ili vreme

udaranja
mjesta ili vremena

udaranja
1 Korenska
dva mjesta ili

vremena udaranja
mjesta ili vremena

udaranja
slova -- koriste obrazac za tvorbu imenice mjesta i vremena
Dodatak J
81
) : I glagolska vrsta (razred B)

Imenica orua (
MUKI ROD
NEPRAVILNA MNOINA DVOJINA
JEDNINA
OBRAZAC A (KRATKI)

udarala

udarala

udarala
dva udarala udaralo (npr., eki)
dva udarala
udaralo
dva udarala
udarala
OBRAZAC B (SREDNJI)

udarala

udarala

udarala
dva udarala
udaralo
dva udarala
udarala
OBRAZAC C (DUGI)

udarala

udarala

udarala
STANJE
dva udarala
udaralo
dva udarala
udarala
Dodatak K
82
) : I glagolska vrsta2
Superlativ (
MUKI ROD
NEPRAVILNA
MNOINA
PRAVILNA
MNOINA
DVOJINA
JEDNINA
STANJE
vei/stari
vei/stari
dvojica
veih/starih
vei/staria
vee/stare
vee/stare
dvojicu
veih/starih
veeg/stareg
veih/starih
a Svaka
veih/starih
dvojice
veih/starih
veeg/stareg
od ovih deklinaca se moe prevesti i kao superlativ, npr., najvei/najstari.
ENSKI ROD
NEPRAVILNA
MNOINA
PRAVILNA
MNOINA
DVOJINA
JEDNINA
STANJE
vee/stare
vee/stare
dve vee/stare
vea/staraa
vee/stare
vee/stare
dve vee/stare
veu/staru
veih/starih
veih/starih
dve vee/stare
vee/stare
a Svaka
od ovih deklinaca se moe prevesti i kao superlativ, npr., najvea/najstara.
2 Ovdje
emo koristiti korenska slova --( biti veliki) da bolje prikaemo prevod superlativa.

Osnovi Klasicnog Arapskog Jezika 1 (IB)

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Osnovi Klasicnog Arapskog Jezika 1 (IB)

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Husain Abdul Sa ar

OSNOVI KLASINOG ARAPSKOG

Uvod u tvorbu rei sarf (

Mapa arapskog jezika

Uvod u arapske rei

Glagol sadanjeg vremena (

Glagol sadanjeg vremena u stanju raf ()

Glagol sadanjeg vremena u stanju nasb (

Glagol sadanjeg vremena u stanju dezm ()

16 est razreda I glagolske vrste

Predgovor prvom izdanju na

Mapa arapskog jezika

znai, Allahov Poslanik.

LEKCA 1. MAPA ARAPSKOG JEZIKA

Slika 1.1: Mapa arapskog jezika

LEKCA 1. MAPA ARAPSKOG JEZIKA

Uvod u arapske rei

-- se koriste u ovom udbeniku za ilustrovanje glagolskih i imenikih obrazaca.

je postupak dodavanja kratkih vokala: damme, fethe, i kesre

LEKCA 2. UVOD U ARAPSKE REI

Arapski kratki vokali

Slika 2.1: Arapski alfabet i kratki vokali

LEKCA 2. UVOD U ARAPSKE REI

Slika 2.2: Formiranje rei od korenskih slova

je izvritelj radnje koju opisuje glagol.

je imenica koja prihvata radnju glagola.

Tabela 3.1: Konjugaca glagola prolog vremena

Elif ( )na kraju ove konjugace se ne izgovara.

Njih dvojica su uradili

Njih dve su uradile

Vas dvojica ste uradili

Vas dve ste uradile

Tabela 3.2: Glagol prolog vremena

Njih dve nisu uraene

Njih dve nisu uradile

Njih dve su uraene

Njih dve su uradile

Vas dve niste uraene

Vas dve niste uradile

Vas dve ste uraene

Vas dve ste uradile

Glagol sadanjeg vremena (

LEKCA 4. GLAGOL SADANJEG VREMENA (

Tabela 4.1: Konjugaca glagola sadanjeg vremena

Njih dvojica rade

Njih dve rade

Vas dvojica radite

M = Maskulinum, F = Femininum, S = Singular, D = Dual, P = Plural

Vas dve radite

LEKCA 4. GLAGOL SADANJEG VREMENA (

LEKCA 4. GLAGOL SADANJEG VREMENA (

Tabela 4.2: Glagol sadanjeg vremena

Na njima dvojici se ne radi

Njih dvojica ne rade

Na njima dvojici se radi

Njih dvojica rade

Na njima (P/M) se ne radi

Na njima (P/M) se radi

Na njoj (S/F) se radi

Na njima dvjema se ne radi

Njih dve ne rade

Na njima dvjema se radi

Njih dve rade

Na njima (P/F) se ne radi