UNIVERZITET U BEOGRADU

FAKULTET SPORTA I FIZIKOG VASPITANJA

SEMINARSKI RAD

IZ PREDMETA INFORMATIKA

NAZIV SEMINARSKOG RADA:

UREAJI ZA UVANJE (SKLADITENJE) PODATAKA

Student: Ivan (Slobodan) Papi

Ocena:

10

Broj indeksa: 36/2005

UNIVERZITET U BEOGRADU
FAKULTET SPORTA I FIZIKOG VASPITANJA

UREAJI ZA UVANJE (SKLADITENJE) PODATAKA

STORAGE DEVICES
Ivan (Slobodan) Papi, broj indeksa 36/2005
FAKULTET SPORTA I FIZIKOG VASPITANJA
BLAGOJA PAROVIA 156
Saetak: U seminarskom radu opisao sam ureaje za skladitenje podataka, njihove osnovne karakteristike, zatim
sam uporedio ureaje prema kapacitetu, brzini, i ceni i naveo vodee svetske proizvoae i njihove najsavremenije
ureaje za uvanje podataka.
KLJUNE REI: DISKETA, ZIP DISK, MAGNETNA TRAKA, CDROM, DVD, INTERNI I EKSTERNI VRSTI (HARD) DISK, FLASH
MEMORIJE, MEMORIJSKE KARTICE.

I UVOD
Najvei nedostatak RAM memorije jeste nepostojanost, odnosno gubljenje uskladitenih podataka. Kada se
raunar iskljui, ili dodje do nestanka elektrine energije, itav sadraj RAM-a je nepovratno izgubljen, to tu
memoriju ini nepogodnom za dugorono skladitenje podataka i programa. To je i osnovni razlog razvoja memorija
na bazi magnetnih materijala. Pre izuma poluprovodljivih memorija i njihovog trijunfalnog pohoda u obliku
memorijskih ipova, ak je i RAM memorija bila konstruisana u obliku magnetnih ploa. Kasnije su te ploe
zamenjene mreom feromagnetnih prstenova, kroz koji su prolazili provodnici za upis, odnosno za itanje sadraja
memorije. MAGNETNI memorijski ureaji za uvanje podataka su Disketa (Floppy disk), Zip disk, Magnetna traka i
Hard disk. Pored magnetnih, postoje i OPTIKI ureaji, a to su CD ROM, CD-R, CD-RW, DVD. Postoje i
MAGNETNO-OPTIKI (MO) ureaji i ELEKTRONSKI ureaji u koje spada Flash memorija, CompactFlash i
SmartMedia, Sony MemorySticks, IBM Microdrive, iomega clik i MultiMedia Cards.

II OSNOVNE KARAKTERISTIKE
1. DISKETA (FLOPPY DISK)
Disketa predstavlja osnovu svakog skladita podataka zasnovanog na principu magneta. Oni su presvueni
materijalom koji reaguje na magnetno polje, tako da omoguavaju upis podataka. Prvobitni flopi diskovi PC-a su bili
fiziki vei u odnosu na one koji se koriste danas (5 ina, umesto 3 ina), ali i pored toga su mogli da prime
samo mali deo kapaciteta dananjih ureaja. Disk je fleksibilan, pa odatle potie naziv flopi. Osovina disk ureaja
prihvata disketu kroz veliki centralni otvor. Glava za itanje klizi nad povrinom diska dok se pomera prema centru,
ili od njega, du duguljastog otvora koji se moze videti na dnu omota. Podaci se na disketu upisuju preko staza i
sektora, na isti nain kao i kod hard diska.
Prvobitni flopi diskovi su mogli itati i pisati podatke samo na jednu stranu diskete, tako da nisu efikasno
koristili raspolozivu povrinu (kapacitet max 160 KB). Danas se koriste diskete prenika 3 ina, sa mnogo boljom
zatitom u plastinom omotu, uz metalni poklopac preko otvora za kontakt glave i osetljive povrine. Sadre i
metalnu glavicu, tako da se ureaj moe prihvatati i okretati znatno preciznije. Kapacitet dananje diskete (3 ina)
je720 KB, ili 1,44 MB podataka. Jednostavnom izmenom naina upisa podataka Microsoft i IBM su omoguili
poveanje kapaciteta na 2 MB pri emu se jo uvek koriste standardne diskete i ureaji. Nekoliko proizvoaa se
pojavilo sa jo veom gustinom zapisa na standardnim disketama (do 2,88 MB), za koje je poteban poseban disk
ureaj i zbog toga nije bio prihvaen od strane kupaca.

UNIVERZITET U BEOGRADU
FAKULTET SPORTA I FIZIKOG VASPITANJA
Flopi diskovi se na matinu plou prikljuuju pomou 34-ilnog trakastog kabla.Mogue je povezati jedan, ili
dva flopi diska, a fiziki nain povezivana odreuje koji e od njih biti drajv A:, ili B:,

Slika 1. Delovi diskete

Slika 2. Disketa (3 ina)

Slika 3. Floppy drive

2. ZIP DISK
Najpopularnija tehnologija koja podsea na flopi disk do sada je Zip drive firme Iomega. Ovaj ureaj je samo
neto malo vei od klasinog flopi diska od 3 ina, a uobiajni kapaciteti su 100 MB i 250 MB. Zip disk koristi
napredniji nain pozicioniranja glave u odnosu na flopy disk, i takav nain se koristi i kod hard diska. Zip drive moze
itati i pisati iskljuivo Zip diskete. Zip diskovi se javljaju u internom, ili eksternom obliku sa SCSI interfejsom za
PC i za MAC raunare kao eksterni modeli koji se prikljuuju na USB, ili paralelni port, ili kao interni modeli koji se
prikljuuju na IDE sabirnicu PC-a.
Brzina Zip drajva je, kratko reeno, oekivana: daleko je sporiji od hard diska, ali je njegovo vreme pristupa od
29ms i brzina prenosa od 1, 25 MB/s sasvim priblina CD-ROM drajvu. Ako se, meutim, uporedi sa nekim drugim
beck-up ureajem sline cene (npr. strimerom), videe se da je brzina fantastina. Loe osobine Zip diska su:
izuzetna osetljivost na aerozagadjenja i duvanski dim, ne sme biti u blizini ureaja koji generiu neko
elektromagnetno polje i mora da se uva na normalnoj temperaturi (10 do 20 stepeni). Zip disk predstavlja
alternativu za prenos manje koliine sa jednog PC-a na drugi kada LAN nije dostupan.

Slika 4. Zip drive

Slika 5. Zip disk

UNIVERZITET U BEOGRADU
FAKULTET SPORTA I FIZIKOG VASPITANJA

3. MAGNETNA TRAKA
Tape Drive je, pored flopi i hard diska, jedino izmenjivo skladite koje se koristi na PC-u od samog poetka.
Nekoliko najranijih PC modela je koristilo audio kasetofone za smetaj podataka. Audio kasetofoni su veoma brzo
zamenjeni ureajima specijalno dizajniranim za zapis digitalnih podataka, koji su radili mnogo bolje. Novi ureaji su
koristili drugaiji sistem kodiranja podataka, tako to su informaciju upisivali u obliku namagnetisanog regiona na
traci. Podatak je oitavan dok je traka prolazila iznad dlave za itanje. Ovi ureaji su proli kroz nekoliko generacija
poboljanja, sve do digitalne audio trake (DAT), irine 4mm u DDS (Digital Data Stories) ureajima, koji danas
predstavljaju standard. Ove ureaje danas pravi veliki broj firmi, ukljuujui Seagate i Hewlett-Packard , pri emu
kapacitet jedne trake (ketrida) dostie 40 GB.
Magnetna traka predstavlja sekvencijalni ureaj (sekvencijalni pristup podataka-traka se mora podpuno
premotati od poetka kotura, ili kasete sve do mesta gde je usnimljen eljeni podatak; ukoliko je potrebno upisati
neto na traku, ponovo sledi premotavanje itavog dela koji je ranije nasnimljen, pre nego to se pone upis novih
podataka), tako da je najpogodnija kada je potrebno uitati, ili upisati veliku koliinu informacija odjednom,bez
potrebe za estim ponovnim pristupom. Kreiranje rezervne kopije hard diska (back-up) predstavlja tipian primer.
Ukoliko su kontrolor trake, jedinica trake i PC ispravno podeeni, tok podataka je neprekidan, odnosno podaci idu u
toku (stream) sa hard diska na traku, bez potrebe za zaustavljanjem trake sve do kraja prenosa.
Radne karakteristike jedinica trake su veoma razliite, tako da je i softver koji ih pokree sasvim drugaiji u
odnosu na onaj koji je nameljen hard diskovima. U poslednje vreme se pojavljuju i proizvodi sa upravljakim
programima drajvera (softverom koji upravlja komunikacijom sa jedinicom trake) koji emuliraju diskovi. Najvee
PC konfiguracije, sa diskovima od po nekoliko desetina gigabajta, najee su korisnici arhiva na trakama. Ovi
sistemi poseduju vie ketrida i jedan, ili nekoliko pogonskih ureaja, zajedno sa ureajem za automatsko
postavljanje trake u ureaj i njeno vaenje. Pomou ovih ureaja je mogue uskladititi nekoliko terabajta (hiljada
gigabajta) podataka. Realno, danas postoji malo alternativnih reenja za skladitenje ovolike koliine podataka.

Slika 7.
Magnetna traka

Slika 6. Magnetna traka (Jedinica)

Slika 8. VHS i Audio trake

UNIVERZITET U BEOGRADU
FAKULTET SPORTA I FIZIKOG VASPITANJA

4. HARD DISK
Hard (vrsti) diskovi podseaju na svoje roake, osim to su (naravno) sami diskovi vri. Diskovi se
nazivaju i ploe (platters), a nainjeni su od aluminijuma, ili stakla. Hard diskovi su najizrazitiji predstavnici
primarnih ureaja za skladitenje podataka. Oni su znatno deblji u odnosu na flopi, ali je debljina magnetnog sloja
slina. Postoje hard diskovi sa samo jednom ploom; drugi poseduju vise ploa, koje su montirane na istu osovinu,
tako da se zajedno okreu. Standardni hard diskovi su fiksni i ne omoguavaju izmenu medija za smetaj podataka
(INTERNI). Meutim, pored standardnih, postoje i izmenljivi hard diskovi koji se veoma lako mogu premetati sa
kompjutera na kompjuter. Ukoliko se oni modifikuju tako da medij za smetaj podataka (magnetni disk) bude
smeten u posebno kuite, a glave za upis/itanje podataka, kao osnovni mehaniki sklop, u poseban ureaj (drajv),
dobiemo prototip potpuno izmenljivog (EKSTERNOG) hard diska.
Prvobitni hard diskovi PC raunara su bili udne naprave sastavljene iz dva dela. Sam disk, zajedno sa
privrenom tampanom ploom, bio je smeten u svoje leite u kuitu raunara. Oni su se oznaavali
skraenicom koja je vezana za tehniku kodiranja podataka, konkretno MFM (Modified Frequency Modulation
izmenjena frekventna modulacija. Ista tehnologija se danas koristi za flopi diskove. Naredna generacija PC diskova
je koristila poboljanu verziju kodiranja pod oznakom RLL (Run-Lenght-Limited) i koristila je posebne kontrolere.
Iako su i posle ove generacije postignuta odreena poboljanja u oblasti kodiranja podataka, skoro svi savremeni
hard diskovi koriste neku verziju RLL kodiranja. Nakon MFM i RLL, pojavili su se i hard diskovi ESDI (Enhanced
Small Device Interface) i SCSI (Small Computer System Interface). ESDI interfejs podsea na MFM i RLL, ali
donosi i neka poboljanja koja omoguavaju vei kapacitet i brzinu. ESDI interfejs je bio popularan jedno vreme, ali
je brzo nestao sa pojavom IDE (Integrated Device Electronics) diskova na tritu. Ovaj trend je ak i ubrzan kad se
pojavio EIDE (Enhanced Integrated Device Electronics) standard. Elektronika kontrolera je kod ovih diskova
premetena sa dodatne kartice na karticu koja je bila locirana na samom disku. Postoje jo i ATA, ATAPI i drugi
interfejsi.

Slika 9. EIDE RTX10 DISK (interfejs)

UNIVERZITET U BEOGRADU
FAKULTET SPORTA I FIZIKOG VASPITANJA

4.1. INTERNI HARD DISK

Interni hard disk je fiksiran u kuitu PC raunara i nije mogue izmenjivati medije za smetaj podataka.
Veoma je zastupljen kod korisnika.
Kapacitet: Dananji interni hard diskovi imaju najmanje 20 GB prostora, a to je je oko etiri puta vie nego to
vam je potrebno za smetanje operativnog sistema, aplikacija, poruka e-poste i dokumenata skupljenih tokom godina.
Na preostalih 15 GB moe da se smesti oko 12 000 kvalitetnih digitalnih fotografija rezolucije tri megapiksela ili
3750 etvorominutnih MP3 pesama kodiranih pri brzinama od 128kb/s. Kapacitet je vaan grafikim dizajnerima i
korisnicima koji se bave obradom (ili skladitenjem) video zapisa. Ako elite veliki kapacitet, setite se da u
raunarima ima mesta za dva hard diska. Neete utedeti novac ako, recimo, nabavite dva diska 80GB umesto jednog
od 160GB.
Brzina rotacije: Interni diskovi najee rotiraju brzinom od 5400 ili 7200 obrtaja u minuti. Diskovi brzine
7200 o/min obino (ali ne uvek) bre prenose podatke. Primera radi, Maxtorov disk DiamondMax D540 kapaciteta
80GB i brzine 5400 o/min kopirao datoteku velicine 1.2GB za 33 procenta bre od Seagateovog modela Barrakuda
ATA IV kapaciteta 80GB i brzine 7200o/min. Ponekad i drugi inioci utiu na performanse (npr, algoritmi za
prenoenje podataka).

Slika 10. Interni hard disk (delovi)

Slika 11. Interni hard disk

4.2. EKSTERNI HARD DISK

Eksterni, ili izmenljivi hard disk moze koristiti bilo koji IDE, ili SCSI hard disk, koji se (nakon iskljuenja PCa) vadi i postavlja na drugi PC, ili se odlae na neko sigurno mesto. Dodavanje posebnog leita za izmenljive
diskove predstavlja mnogo bolje reenje. Ovo leite jednostavno predstavlja kutiju koja se postavlja u jedan od
otvora namenjenih flopi disku. Kutija je otvorena sa prednje strane, radi umetanja odgovarajueg diska. Leite se
unutar PC-a povezuje sa izvorom napajanja i IDE kanalom, ili SCSi host adapterom. Postoji i alternativni pristup
itavom problemu: napraviti podsistem hard diska koji se prikljuuje na raunar pomou paralelnog porta. Pristup je
sasvim izvodljiv , ali su mu performanse loije u odnosu na disk prikljuen direktno na U/I sabirnicu PC-a pomou
IDE kanala, ili SCSI adaptera. Najnoviji tipovi eksternih (izmenljivih) hard diskova se na PC povezuje pomou
USB-a ili, IEEE 1394 (FireWire) porta. Brzina USB porta je takva da se, u sutini, ne moe porediti sa direktnim
spajanjem hard diska na SCSI ili EIDE, dok je IEEE 1394 dovoljno brz. Ostale performanse (kapacitet,...) su sline
kao i kod internih hard diskova.

UNIVERZITET U BEOGRADU
FAKULTET SPORTA I FIZIKOG VASPITANJA

Slika 12. Eksterni hard disk (USB port 2.0)

Slika13. SmartDisk Cross-Fire

5. CD ROM
CD ROM (Compact Disk Read only Memory) predstavlja najrasprostranjeniji optiki ureaj za skladitenje
podataka na PC-u. Uglavnom se koriste kao sekundarni ureaji za skladitenje podataka, mada mogu biti i primarni.
Kao to mu samo ime kaze, re je o ureaju koji moe samo itati podatke. Diskovi za ovaj ureaj se nabavljaju sa
ve nasnimljenim sadrajem, koji se ne moe menjati. CD ROM, meutim, ne predstavlja i jedini optiki ureaj
namenjen PC-u. Postoje i verzije koje dozvoljavaju jednokratni upis na CD (recordable) CD-R i verzije za viestruko
nasnimavanje podataka na jedan disk (rewritable) CD-RW.
Kapacitet: Jedan disk moze uskladititi od 650 MB do 800 MB. Veliki kapacitet je osnovni razlog za brzu
popularizaciju CD ROM ureaja, koji mogu uspeno parirati sve glomaznijim i sve brim programima.
Oitavanje: Oitavanje podataka sa CD-ova je bazirano na optikim principima, a obavlja se u takozvanim
itaima, pomou specijalnih optikih komponenata. Podaci su na disku predstavljeni u obliku udubljenja (namernih
povrinskih oteenja), tako da se svaki prelaz sa udubljenja na neoteeni deo i obratno tretira kao binarna jedinica,
dok se neoteeni deo duine 300 nm tretira kao binarna nula.
Veliina i povezivanje: CD ROM ureaji mogu biti konstruisani na razliite naine, ali su najei oni koji su
smeteni u 5,25 inne otvore na PC kuitu. Povezivanje ureaja sa raunarom se realizuje na jedan od 4 uobiajna
naina: SCSI, IDE, vezom karakteristinom za pojedinog proizvoaa (obino pomou zvune kartice), ili ATAPI.
ATAPI (AT Attachment Packet Interface) se javlja u obliku posebnog skupa instrukcija za CD ROM ureaje
povezane pomou (E)IDE konektora i predstavlja proirenje ATA interfejsa. U odnosu na IDE (ATA) povezivanje,
ATAPI izaziva samo softverske, a ne i hardverske promene.

Slika 14. CD-ROM

UNIVERZITET U BEOGRADU
FAKULTET SPORTA I FIZIKOG VASPITANJA

5.1. CD-R
Fizika struktura svakog CD-R (compact disc Recordable CD na koji se mogu upisivati podaci) identina je
industrijski odtampanim diskovima: napravljeni su od polukarbonata i prekriveni zatitnim slojem. Meutim, na
povrini novoproizvedenog CD-R diska jo uvek nema ududljenja, koje predstavljaju nosioce informacije. Upis
podataka na takav disk se realizuje laserskim pisaem, ija snaga je znatno vea od lasera u itaima. Brzina obrtaja
laserskog zraka zavisi od pozicije lasera na disku. Staza je zatiena posebnom slojem organske boje (na primer
cijanina) koja predstavlja informacioni sloj diska, na kome e laser utisnuti korisne podatke. Sloj organske boje je
jako osetljiv na ogrebotine i sunevu svetlost, a druga strana diska jo osetljivija. Utvreno je brojnim ispitivanjima
da jednom nasnimljeni CD-R diskovi mogu sauvati podatke vie od decenije, ali praksa pokazuje da se korisnik ne
sme osloniti na to. CD-R diskovi su znatno osetljiviji od industrijski odtampanih.

Slika 15. CD-R Drive

5.2. CD-RW
CD-RW (Compact Disc ReWriteable) namenjen je viestrukom upisu podataka. CD-RW disk sadri dva
dodatna sloja u odnosu na CD-R. Sloj zapisa je sastavljen od legura nekoliko metala. CD-RW koristi najveu snagu
lasera kojom topi malu oblast legure u sloju zapisa. Nakon topljenja, ta oblast se stvrdnjava u novom amorfnom
stanju, ija je mo refleksije znatno niza u odnosu na prvobitnu kristaklu strukturu. Ukoliko se upotrebi srednja snaga
lasera, sloj e biti zagrejan do take koja je ispod take topljenja, ali je , ipak dovoljno visoka da se vrati iz amorfnog
stanja u potruno kristalnu strukturu. Ovakva strategija omoguava viestruki proces upisa i brisanja sadraja sa CDRW medija- i do nekoliko hiljada puta. Slabije rasprivanje svetla ovako kreiranih oznaka, u odnosu na mo
rasprivanja kod CD-R i rupa kod CD-ROM, predstavlja osnovni nedostatak ove tehnologije. Zbog toga se ovako
kreirani ureaji ne mogu itati u svim ureajima.

Slika 16. CD-RW Drive

Slika 17. CD-RW (16-24x)

8

UNIVERZITET U BEOGRADU
FAKULTET SPORTA I FIZIKOG VASPITANJA
Na tritu se mogu nai samo ova etiri tipa diskova (audio CD, CD-ROM, CD-R, CD-RW). Jo kvalitetniji i
noviji optiki ureaj je DVD.

6. DVD
DVD (DigitalVersatile Disc) u sutini, ne predstavlja nita drugo nego verziju CD-a veeg kapaciteta, mada je
ta razlika imala znaajnog uticaja. DVD tehnologija se, po odreenim detaljima, znatno razlikuje od tehnologije CDa, a po ostalim aspektina one su sline. DVD je, kao i CD, optiki disk koji se ita pomou lasera. Za razliku od CD
lasera, DVD laser proizvodi vidljivu svetlost, i to u crvenom opsegu vidljivog spektra (635-650 nm). Pre svega,
poboljanja u metodama za korekciju greaka su praktino omoguila sva druga poboljanja. DVD mogu biti, za
razliku od bilo koje vrste CD-a, dvostrani, ak sa dva sloja za zapis po jednoj strani.
Postoje etiri varijante DVD-a:
1.

DVD-5: jednostrani, jednoslojni sa maksimalnim kapacitetom od 4.7 GB.

2.

DVD-9: jednostrani, dvoslojni sa maksimslnim kapacitetom od 9.4 GB.

3.

DVD-10: dvostrani, jednoslojni sa maksimalnim kapacitetom od 8.5 GB.

4.

DVD-18: dvostrani, dvoslojni sa maksimalnim kapacitetom od 17 GB.

Slika 18. DVD Drive

Slika 19. DVD ProDirect 2

7. MAGNETNO - OPTIKI UREAJI

Pored ureaja koji koriste iskljuivo magnetnu, ili iskljuivo optiku tehnologiju za smetaj podataka (i DVDRAM, koji koriste obe), postoje i ureaji koji su hibrid ove dve tehnologije. To su magnetno - optiki (MO) diskovi.
Oni su razvijeni jo pre mnogo godina, kada su se javili u obliku ploa. Visoka cena i pojava novih isto tako
pouzdanih tehnologija ih je udaljila od PC trita. Sam medij je slian onom koji se koristi kod CD-RW diskova, ali
je MO ureaj znatno skuplji od CD-RW-a.

8. FLASH MEMORIJE
Karakteristike idealne memorije su visoka gustina, trajnost ouvanja sadraja, kratko vreme oitavanja i
upisivanja, niska potronja i niska cena. Klasine tehnologije izrade memorija mogu da objedine vie ili manje ovih
karakteristika, za razliku od FLASH memorija koje obuhvataju sve njih.
INTEL je 1988. predstavio ETOX FLASH memorije koje karakteriu velika gustina u izradi, trajnost zapisa,
kratko vreme upis/itanje, niska potronja i niska cena. Velike serije, uteda u prostoru i materijalu i dalji porast
potranje dodatno sniavaju cenu ovih memorija. FLASH memorije se mogu reprogramirati u samom sistemu tako
da je ve to dovoljno da se ROM memorije zamene FLASH memorijama. FLASH memorije odlikuje trajan zapis i
upotreba samo jednog tranzistora po bitu informacije. FLASH memorije se reprogramiraju u samom sistemu to ih
ini znatno lakim za korienje. Tehnologija FLASH memorija je takva da obezbeuje izradu elije koja je za
trideset procenata manja od odgovarajue elije DRAM-a. U konkretnim aplikacijama FLASH memorija obezbeuje

UNIVERZITET U BEOGRADU
FAKULTET SPORTA I FIZIKOG VASPITANJA
bolje performanse i veu fleksibilnost u radu od ROM-a i EPROM-a, dok u odnosu na baterijski podran RAM i
EEPROM ima veu gustinu i bolji odnos cena/performanse. Nepotrebnost osveavanja sadraja i niska potronja ih
ine adekvatnom zamenom za DRAM u mnogim aplikacijama. FLASH imaju tu osobinu da se reprogramiraju u
samom sistemu. To nas liava ugradnje podnoja, vaenje memorije i vraanje, pri emu moe da se oteti neki od
pinova, a moe nam se desiti i da ip stavimo naopako u podnoje. FLASH memorije se mogu reprogramirati i do
100 000 puta po bloku, to zadovoljava sve potrebe. Na primer, kod programa jednog mikroprocesorskog sistema se
menja oko 100 puta u roku od 20 godina ( koliko se pretpostavlja da mu j e ivotni vek ). Ako su u pitanju tabele, taj
broj raste do 1000 izmena za ivotni vek. Upotreba u PC-ima je najzahtevnija - oko 5000 ciklusa izmane za 20
godina.
Novu dimenziju FLASH memorijama daje upotreba u PC BIOS-ima, drajverima za hard diskove i mobilnim
telefonima. Nove generacije portabl kompjutera zahtevaju optimalnu kombinaciju performansi, veliine, teine, niske
potronje i otpornosti na okove. Implementirane u memorijske kartice, solid stejt diskove ili jednostavno, na nivou
komponenti FLASH memorije unapreuju celu novu generaciju prenosnih kompjutera.

8.1 Implementacija FLASH memorija

U solid stejt kompjuterima kombinacija DRAM + magnetni hard disk je zamenjena kombinacijom FLASH
memorija + SRAM. Kljuna prednost ove arhitekture je u osobini eXecute-In-Place (EIP) i brzini ispod 60ns. U
ovom sistemu procesor direktno ita programske instrukcije smetene u FLASH memoriji. Rezultat se upisuje takoe
u FLASH memoriju. este operacije izraunavanja koje zahtevaju brz pristup memoriji i mogunojt izmene bajt-pobajt mogu da koriste SRAM velike brzine. Neke od sistemskih DRAM memorija se mogu zameniti jeftinim FLASH
memorijama dok se manji delovi mogu zameniti SRAM-ovima. Ovom metodom se postie vea efikasnost u
skladitenju podataka gde se postie odnos i do 2:1.

Slika 20. Flash memorija

Slika 21. Flash memorija sa MP3 plejerom

9. MEMORIJSKE KARTICE

Memorijske kartice (Memory cards) su veoma zastupljene u savremenoj tehnologiji. Memorija koja ne gubi
sadraj iskljuivanjem elektrine energije (tzv. nonvolatile memory) jedno je od najdinaminijih podruja razvoja
tehnologije proteklih godina. Korisnici o tim tipovima memorije vrlo esto niti ne razmiljaju - sve dok im ureaji
poput ovih ne zatrebaju u svakodnevnom radu i zabavi. Svaki PC raunar danas ima memoriju ovog tipa, u kojoj je
pohranjen ROM BIOS, a takva, flash memorija danas ne nudi samo read only mogunosti, ve se na nove medije
mogu i zapisivati deseci megabajta podataka. to je najvanije, prenosni mediji za uvanje podataka, a i sami ureaji
koji se koriste za njihovo itanje, prenosni su, maleni i laki. Koriste se kod digitalnih foto aparata, digitalnih video
kamera, mobilnih telefona,... Vrste memorijskih kartica su: IBM Microdrive, Smart Media, Compact Flash,
Multimedia Cards, Sony Memory Stick i iOMEGA Clik.

10

UNIVERZITET U BEOGRADU
FAKULTET SPORTA I FIZIKOG VASPITANJA
9.1 IBM Microdrive
IBM-ov Microdrive moda nije tipini predstavnik prenosne nonvolatile memorije, budui da se zapravo radi o
minijaturnom tvrdom disku. Prole je godine IBM objavio nove Microdrive ureaje veeg kapaciteta, pa je tako ova
serija prenosnih medija narasla od poetnih 340 MB na dananjih 1 GB maksimalnog kapaciteta. (Takoe postoji i u
kapacitetu od 512 MB.) Nije bilo nimalo jednostavno "upakirati" 1 gigabajt na disk veliine novia, a da tehnologija
bude visokouinkovita i pouzdana. Jedna od glavnih prednosti IBM Microdrivea prema drugim prijenosnim
memorijskim medijima je nia cena po megabajtu skladitenja, te, naravno, mnogo vei kapacitet, budui da su ostali
mediji trenutno ponueni u maksimalnom kapacitetu od teoretskih 256 MB, a praktinih (na tritu dobavljivih) 64
do 128 MB. Cijena modela od 4 GB kree se, naime, oko esto evra. Microdrive ima standardni CompactFlash+
Type II slot koji se koristi na svim prijenosnim ureajima, poput digitalnih fotoaparata. U kombinaciji s PC Card
adapterom koji se dobiva uz Microdrive, ovaj minijaturni tvrdi disk moe se koristiti na svakom prenosnom
raunaru. Dodatno se mogu dokupiti USB ureaji koji se spajaju sa standardnim raunar i omoguuju koritenje
Microdrive medija.
Tehnike karakteristike Microdrivea jednako su impresivne kao i fizike - tako se, naravno, teko prestati diviti
tome to su IBM-ovi inenjeri uspeli "potrpati" u ureaj koji tei samo 16 grama! Kako e se Microdrive, naravno,
najvie koristiti u prenosnim ureajima, poboljana je otpornost diska na udarce s ranijih 1000G na 1500G (brojka se,
naravno, odnosi na situacije kada se Microdrive fiziki ne koristi). U odnosu na prvi model od 340 MB, na novim je
modelima poboljan konstantni tok podataka tako da se troi mnogo manje energije iz matinog ureaja, to
produljuje trajanje baterije. Ostali tehniki podaci govore o maksimalnoj povrinskoj gustoi od 15.2 gigabita po
kvadratnom inu, gustoi traka od 35000 traka po inu, te brzini vrtnje od 3600 okretaja u minuti. Prosena latencija
je 8.33 milisekunde, a brzina prenosa podataka prema suelju od 11 do 13 MB/sek. Brzina traenja podataka (seek
time) kod itanja je oko 12 milisekundi, a track-to-track vreme iznosi jednu milisekundu.

Slika 22. IBM Microdrive

Slika 23. IBM Microdrive (poreenje veliine)

9.2 Smart Media

SmartMedia kartice danas su vrlo est "gost" na raznim prenosnim ureajima. Njihov su glavni adut dimenzije:
4.3x3.8 centimetara. SmartMedia kartice - takoe poznate i pod nazivom Solid State Floppy Disk Card (SSFDC) vrlo
su tanke: debljina im oko jednog milimetra (slubeni podaci spominju debljine od 0.7 mm do 1.0 mm). Poreenja
radi, dimenzijama je SmartMedia kartica velika kao otprilike pola posjetnice, odnosno treina standardne PC Card
kartice za prenosni raunar. Masa jedne kartice je samo oko dva grama. Kao i za sve ostale prenosne medije, na
raspolaganju su posebni itai i adapteri koji omoguavaju itanje s SmartMedia kartica i pisanje po njima i na
osobnim raunarima ili, uz PC Card adapter, u prenosnom raunaru.
SmartMedia kartica strukturom je vrlo jednostavna. Na kartici se nalazi samo jedan memorijski ip za flash
memoriju NAND tipa, to omoguava veliku brzinu pisanja i itanja, te ponovnog prepisivanja preko postojeih

11

UNIVERZITET U BEOGRADU
FAKULTET SPORTA I FIZIKOG VASPITANJA
podataka budui da se podaci prepisuju jedni preko drugih u malim koracima, a mogu se adresirati u blokovima od
po 256 ili 512 bajtova. Kartica, fiziki gledano, ima 22 pina (s karakteristinim "valovitim" dizajnom), neovisno o
kapacitetu. SmartMedia se danas moe nabaviti u kapacitetima od 8, 16, 32, 64 i 128 MB, to e vam biti sasvim
dovoljno za veinu primena; i vei kapaciteti su, naravno, mogui i najavljeni, no trenutano ih nema u prodaji.

Slika 24. Smart Media kartica

9.3 Compact Flash
CompactFlash kartice su otprilike jednakih dimenzija kao SmartMedia kartice (43x36x3 milimetra), to je
veliina otprilike jedne polovice PC Card kartice, no, naravno, malo su deblje. Iako bismo na prvi pogled moda
mogli zakljuiti kako je poveana debljina jedan od naina da se memorija bolje zatiti od spoljnih utjecaja (to
bismo kod SmartMedia i MMC kartica mogli smatrati nedostacima), glavni razlog vee debljine lei u injenici to
CompactFlash kartica takoe ukljuuje i kontroler koji upravlja radom memorije, te to koriste standardno IDE
suelje. Kako to kartice ini skupljima u proizvodnom procesu, CompactFlash kartica istog kapaciteta u pravilu je
skuplja od SmartMedia kartice; no, oko kapaciteta od 16-32 MB te se dvije krivulje odnosa cijene i kapaciteta
susreu, pa je za vee kapacitete troak korisnika otprilike jednak. CompactFlash kartica ima 50 pinova koji slie
onima sa 68-pinskog PC Card slota, no i dalje odgovara svim ATA specifikacijama, pa se lako moe koristiti u
kombinaciji s pasivnim adapterima sa 68-pinskog PC Card slota na CompactFlash slot i tako koristiti u prijenosnim
raunalima. No, valja razlikovati CompactFlash Type I i Type II kartice. Type I odgovara navedenim dimenzijama,
dok su CompactFlash Type II kartice neto deblje - oko 5.5 mm. Drugih razlika, osim fizikih dimenzija, nema. Bilo
koja kartica tipa I moe se koristiti u bilo kojem CompactFlash slotu (I ili II), dok se tip II moe, naravno, koristiti
tamo u slotu tipa II; jedna od potencijalnih primena tipa II su minijaturni diskovi, poput ve spominjanog
Microdrivea. Veina CompactFlash kartica koje ete susresti u drugim ureajima (ukljuujui i fotoaparate) su tipa I.
Kao to im i samo ime govori, CompactFlash kartice koriste flash tehnologiju, nain trajnog zapisivanja
podataka u memoriju kojoj nije potrebna elektrina energija za ouvanje sadraja. Slubeni podaci o potronji
energije govore kako CompactFlash kartica troi samo pet posto energije koja je inae potrebna za napajanje malih
tvrdih diskova, a osim toga se bilo koja kartica moe koristiti i na 3.3-voltnoj i na 5-voltnoj platformi. Zanimljiv je i
podatak o otpornosti: kartica moe izdrati udarac od ak 2000 G, to je ekvivalentno padu s oko tri i pol metra.
CompactFlash kartice danas se mogu pronai u uglavnom standardnim kapacitetima - poevi od 4 MB navie, do
najeih 64 ili 128 MB - mada se na tritu mogu pronai i kartice kapaciteta ak 1 GB. Standard kae kako moete
vjerovati da e jedna CompactFlash kartica sauvati vae podatke vie od stotinu godina - budete li tada ivi i mogli
to i dalje proveriti.

12

UNIVERZITET U BEOGRADU
FAKULTET SPORTA I FIZIKOG VASPITANJA

Slika 25. CompactFlash kartica

Slika 26. CompactFlash (poreenje veliine)

9.4 MultiMedia cards (MMC)

MultiMedia Card nije nova tehnologija - amerika tvrtka SanDisk predstavila ju je jo u novembru 1994. - no
ini se kako tek u poslednje vreme dobija svoje verne korisnike. Osnovna namera kompanije SanDisk bila je
"progurati" MMC kartice na trite prenosnih ureaja s vrlo ogranienim energetskim mogunostima, pa su mobilni
telefoni za sada najei korisnici ove tehnologije. Primera radi, Ericssonov MP3 player i Siemensov novi model
SL45 koriste MMC karticu za uvanje MP3 muzikih datoteka i drugih tipova multimedijalnih sadraja. MMC
kartica dugaka je 32 milimetra, iroka 24, a debela (zapravo, tanka) samo 1.4 mm. Izgledom je slina SmartMedia
kartici, no lako ih je raspoznati i po tome to, osim osetno manjih dimenzija, MMC ima samo sedam pinova, tj.
kontaktnih povrina na donjoj strani kartice. MultiMedia Card je takoe zasnovana na flash tehnologiji. Moe se
pronai u standardnim kapacitetima (2, 4, 8, 16 i 32, 64, 128 MB); a danas je dostupan i model od 2 GB. MMC
kartica podrava standardni DOS nain zapisivanja podataka.

Slika 27. MMC kartica

Slika 28. MMC kartica (64 MB)

9.5 Sony Memory Stick

Sony je velika kompanija koja ima snage (i novaca) progurati vlastiti "standard" na podruju memorijskih medija i ini
se kako to poslednjih godina aktivno rade. Dimenzija 50.8x21.4x2.7 mm, MemoryStick je mala ploica koja se koristi u sve
veem broju ureaja (prije svega Sonyjevim digitalnim fotoaparatima i kamerama, ali ve je, recimo, najavljen i MZ5, mobilni
telefon s MP3 playerom koji izgledom odgovara popularnom modelu Z5 ali koristi MemoryStick za skladitenje podataka).
MemoryStick koristi 10-pinski konektor i serijski nain prenosa podataka. MemoryStick kartice za sada se najee pojavljuju
u kapacitetima od 8, 16 ili 32 MB. Masa memorijskog tapia je oko 2 grama. Takoe je razvijena i nova verzija kartice,
MemoryStick Duo, dimenzija 20x31x1.6 mm. Kako bi ostala kompatibilna sa "starim" memorijskim tapiima, Duo kartica
dolazi s adapterom koji je prilagoava starim dimenzijama. Nove dimenzije pre svega su bile potrebne zbog trita runih

13

UNIVERZITET U BEOGRADU
FAKULTET SPORTA I FIZIKOG VASPITANJA
raunala (PDA) i mobilnih telefona. Duo e biti na raspolaganju u kapacitetima od 32 i 64 MB, a kasnije i 512 MB.. Tek bi se
ove godine trebale pojaviti Duo kartice, a inae Sony planira ove godine proizvesti vie od 20 miliona raznih MemoryStick
medija.

Slika 29. Sony memory stick

Slika 30. Adapter i kartica
9.6 iomega Clik!
iomegin Clik! nije postigao naroitu popularnost kao samostalan medij na osobnom raunaru, no u kombinaciji
s ureajima koji mogu presnimiti CompactFlash karticu ili slian medij na Clik!, ova tehnologija malenog prenosnog
diska u posljednje vreme postala je vrlo popularna, ponajvie meu onima koji se slue digitalnom fotografijom.
Clik! pohranjuje 40 MB podataka, no njihov je glavni adut niska cena: jedan medij stoji desetak dolara. Brzina
zapisivanja i itanja podataka je oko 150 KB/s.

Slika 31. iomega Clik ureaj

14

UNIVERZITET U BEOGRADU
FAKULTET SPORTA I FIZIKOG VASPITANJA

III POREENJE UREAJA PREMA KAPACITETU, BRZINI I CENI

Slika 32. Odnos brzine i cene

Slika 33. Gradacija kapaciteta ureaja za skladitenje podataka

15

UNIVERZITET U BEOGRADU
FAKULTET SPORTA I FIZIKOG VASPITANJA

Tabela 1.
Vrste ureaja

Kapacitet

Brzina itanja

Cena

Hard disk

od 20 do 200 GB

Veoma brzo

60 150

Flopi disk

1,2 MB - 1,44 MB

Veoma sporo

Zip disk

100 MB - 250 MB

Sporo

10

CD-ROM

650 MB - 800 MB

Brzo

Magnetna traka

60 MB 600 MB

Veoma sporo

1.5

DVD-ROM

4.7 GB - 17GB

Brzo

Fle memorija

128 MB 4 GB

Brzo

10 300

IBM micro drive

340 MB 4 GB

Brzo

200 600

SmartMedia

8 MB 128 MB

Brzo

20 50

CompactFlash

4 MB 1 GB

Brzo

25 65

MultiMedia cards

2 MB 2 GB

Brzo

6 130

Sony Memory stick

8 MB 512 MB

Brzo

30 80

Iomega clik

40 MB

Brzo

10

16

UNIVERZITET U BEOGRADU
FAKULTET SPORTA I FIZIKOG VASPITANJA
III VODEI SVETSKI PROIZVOAI UREAJA ZA SKLADITENJE PODATAKA I NJIHOVI
NAJSAVREMENIJI PROIZVODI
Najpoznatije firme za proizvodnju ureaja za skladitenje podataka su: LG, SONY, PANASONIC, HEWLETT
PACKARD, SMART, SAN DISK, VERBATIM, MAXELL, MAXTOR, KINGSTON, iOMEGA ...

NAJSAVREMENIJI UREAJI:
Seagate 5 GB Pocket Drive
Seagate Pocket Drive je vrhunski ureaj za skladitenje podataka, jer je on spoj flash memorije i hard diska u
jednom. Ima odlinu brzinu i kapacitet od 5 GB, mnogo zanimljivih i korisnih sadraja.

Slika 34. Seagate Pocket Drive

Slika 35. Seagate Pocket Drive ( ilustacija)

Flash memorija u SATU

Izuzetno praktino i modeno reenje flash memorije.

Slika 36. Flash memorija u satu

17

UNIVERZITET U BEOGRADU
FAKULTET SPORTA I FIZIKOG VASPITANJA

V ZAKLJUAK
U seminarskom radu sam objasnio razne modele memorijskin ureaja za skladitenje podataka koji se koriste
na PC-u kako bi itaocima izneo osnovne performanse i oni mogli da izvre pravi izbor u eventualnoj kupovini
nekog ureaja. Poevi od magnetnih medija raznih vrsta (disketa , traka, diskova,...) do optikih medija i podpuno
digitalnih elektronskih medija. Trake obezbeuju sigurno skladitenje velike koliine podataka za dui vremenski
period, ali po cenu sporog pristupa i brzine prenosa. Izmenljivi diskovi i ketridi su po svemu bri u odnosu na trake i
imaju sline kapacitete, ali su fiziki osetljivi i ne obezbeuju istu dugovenost uskladitenih podataka.
Optiki mediji nemaju kapacitet traka i hard diskova, ali su jednostavni i skoro podpuno kompatibilni.
Dugovenost zapisa je predmet diskusije. Za analogne laserske diskove se govorilo da oksidiraju i postaju
neupotrebljivi nakon 10 godina, a pokazalo se da to nije tano. Dugovenost CD ROM-a je takoe, procenjena na 10
godina, ali je danas ta cifra pomerena na 20. Proizvoai istiu da DVD diskovi imaju vek trajanja od 45 godina.
Ukoliko se ispostavi da je to tano, DVD diskovi mogu postati konaan izbor u svetu ureaja za skladitenje
podataka, bar do pojave eventualnog novog standarda upisa i itanja. ak ni trake ne garantuju vek trajanja vei od
etiri decenije.
U globalu, svaki ureaj za skladitenje podataka je vaan na svoj nain. Nadam se da e u budunosti
tehnologija toliko odmai da emo imati jedan ureaj sa svim sureriornim performansama.

18

UNIVERZITET U BEOGRADU
FAKULTET SPORTA I FIZIKOG VASPITANJA

VI LITERATURA
[1] Norton, Peter; Nova unutranjost PC-a; Kompjuter Biblioteka aak, Sams (2003.); (Knjiga)
[2] Mesmer, Hans-Peter; PC hardver do kraja; Kompjuter Biblioteka aak, Addison-Wesley (2002); (Knjiga)
[3] http://www.mikroelektronika.co.yu/domestic/ magazine/magazine/2broj/2broj9.htm Decembar 2005. (Internet)
[4] www.goelectronic.com/.../ catalog/c282.html Decembar 2005. (Internet)
[5] www.livedigitally.com/ ?p=233 Decembar 2005. (Internet)
[6] online.morainevalley.edu/. ../StorageDevices.htm Decembar 2005. (Internet)
[7] www.epicon.net/ DG/DISKGO.html Decembar 2005. (Internet)
[8] webclass.cqu.edu.au/.../ chap3/chapter3.html Decembar 2005. (Internet)
[9] davidguy.brinkster.net/ computer/012.html Decembar 2005. (Internet)
[10] www.digital-photography.org/ DVD-RAM_ProDirect... Decembar 2005. (Internet)
[11] http://www.telfon.net/dig/memorijske_kartice.php Decembar 2005. (Internet)

19