Robert Sojer

Dve vrste

Robert Sojer

Dve vrste
Prevod Milica Simi

Algoritam
Beograd, 2006.

Naslov originala
HOMINIDS
Robert J. Sawyer
Robert Sojer
DVE VRSTE

Urednik
NENAD STAMENKOVI
Izdava
ALGORITAM
www.algoritam.co.yu
Prelom i korice
ATENEUM
tampa
HEKTOR PRINT Zemun
Za izdavaa
VESO IVANIEVI
Tira
1000

Za:
Marka Askvita
Majstora viestrukih univerzuma

Izjave zahvalnosti

Zahvaljujem se na pomoi u svim antropolokim i

paleontolokim pitanjima dr Milfordu H. Volpofu sa
univerziteta Miigen, dr Ianu Tatersolu i Geriju Sojeru
(nismo u srodstvu) iz Amerikog muzeja prirodne
istorije, dr Filipu Libermanu sa univerziteta Braun, dr
Majklu K. Bret-Surmanu i dr Riku Potsu iz Nacionalnog
muzeja prirodne istorije Instituta Smitsonijan; dr Robinu
Ridingtonu, profesoru na univerzitetu Britanska
Kolumbija i brojnim strunjacima koji su navedeni u
Izjavama zahvalnosti u mojoj prethodnoj knjizi Dve
Zemlje.
Posebno se zahvaljujem dr Artu MekDonaldu,
direktoru Instituta Neutrinske Observatorije Sadberi i D.
Dankanu Hepburnu, menaderu u Neutrinskoj
Observatoriji Sadberi. Zahvaljujem se, takoe, Krisu
Holandu iz Sadberija koji je paljivo pregledao rukopis.
Ogromnu zahalnost dugujem i svojoj divnoj eni
Kerolin Klink; svom uredniku Dejvidu Hartvelu i
njegovom saradniku Moeu Federu; svom agentu Ralfu
Viinanci i njegovim saradnicima, Kristoferu Lotsu i
Vinsu Derardisu; Tomu Doertiju, Lindi Kvinton, Denifer
Markus, Denifer Hant i svima ostalima iz Tor buks;
Haroldu i Silviji Fen, Robertu Hauardu, Hajdi Vinter,
Melisi Kameron, Dejvidu Leonardu i svima ostalima iz
H.B. Fen end kompani; i svojim kolegama Terensu M.
Grinu, Endrjuu Vajneru i Robertu arlsu Vilsonu.

Posebno se zahvaljujem Bajronu R. Tetriku na pozivu

da uestvujem u njegovoj antologiji Senka zida: Mogue
prie iz Vijetnama (Kamberlend Haus), koja me je dovela
do toga da obratim panju na nekolicinu kljunih pitanja;
najvei deo Poglavlja 22 ove knjige, pojavio se, u
drugaijem obliku, najpre u ovoj antologiji.
Ovaj roman su proitali i izneli svoja zapaanja Ted
Blini, Majkl A. Berstajn, Dejvid Livingston Klink, Marsel
Ganje, Riard Gotlib, Piter Hala, Hauard Miler, dr Erijel
Rajh, Alan B. Sojer i Seli Tomaevi.
Ovaj roman je jednim delom napisan u letnjikovcu
Dona A. Sojera na jezeru Kanandegva. Hvala, tata!
Zahvaljujem se, takode, Nikolasu Dikariju na njegovom
gostoprimstvu prilikom mojih estih poseta Roesteru u
Njujorku, u kojem je smeten jedan deo radnje ovog
romana.
Univerzitet Jork, Neutrinska Observatorija Sadberi i
rudnik Krejton zaista postoje. Svi likovi u ovom romanu
su u potpunosti izmiljeni. Oni nemaju nikakve slinosti
sa stvarnim ljudima koji rade u ovim ili u bilo kojim
drugim organizacijama.
Kada bi negde postojali zli ljudi koji svesno ine
zlodela, bilo bi neophodno samo odvojiti ih od nas ostalih
i unititi. Meutim, granica koja razdvaja dobro i zlo
nalazi se u srcu svakog ljudskog bia. A ko je taj koji je
spreman da uniti deo sopstvenog srca?
Aleksandar Solenjicin

Predgovor

Uinio sam neto uasno, rekao je Ponter Bodit, sedei na

seditu u obliku sedla u kabinetu skulptora linosti
Selgana.
Selgan je pripadao Generaciji 144, to znai da je bio
deset godina stariji od Pontera. Kosa mu bee poprimila
belu boju, boju mudrosti, a razdeljak na sredini glave bio je
irok i zavravao se na niskom elu iznad istaknutog luka.
Nastavi, rekao je.
Smatrao sam da nemam izbora, rekao je Ponter,
pognuvi glavu tako da mu je luk iznad obrva skrivao oi
od pogleda Selganovih oiju smaragdne boje. Smatrao
sam da to moram da uinim, ali...
Ali, sada ali zbog toga?
Ponter je utao i zurio u mahovinom prekriven pod.
Da li ali zbog toga?
Ja... nisam siguran.
Da li bi to ponovo uinio ako bi se taj trenutak
ponovio?
Ponter se ironino nasmejao.
ta je toliko smeno?, upitao ga je Selgan glasom u
kojem se oseala znatielja, a ne ljutnja.
Ponter je podigao pogled. Mislio sam da se samo
fiziari kao to sam ja bave teoretskim spekulacijama.

Selgan se nasmejao. Nas dvojica se ne razlikujemo

toliko mnogo koliko ti misli. Obojica pokuavamo da
otkrijemo ta je istina i da reimo tajnu.
Verovatno je to tano, rekao je Ponter. Pogledao je u
blago zakrivljeni drveni zid prostorije cilindrinog oblika.
Nisi mi odgovorio na pitanje, rekao je Selgan. Da li bi
to ponovo uinio kada bi mogao?
Ponter je utao neko vreme i Selgan ga je ostavio na
miru, putajui ga da razmisli o tome ta e da odgovori.
Ne znam, rekao je Ponter konano.
Ne zna? Ili, jednostavno, ne eli da mi kae?
Ponter je utao.
Ja elim da ti pomognem, rekao je Selgan, pomerivi
se malo na svom seditu. To mi je jedini cilj. Ne elim da ti
sudim.
Ponter se ponovo nasmejao, ovog puta gorko. Ba u
tome je i poenta, zar ne? Nama niko ne sudi.
Selgan se namrtio. ta time eli da kae?
elim da kaem da tamo, u onom drugom svetu, na
onoj drugoj Zemlji, veruju da postoji... pa, mi nemamo re
za to, ali oni to nazivaju 'Bogom' a to je vrhovno
bestelesno bie koje je stvorilo univerzum.
Selgan je odmahnuo glavom. Kako univerzum moe da
ima tvorca? Da bi neto bilo stvoreno, to mora da ima svoj
poetak. A univerzum nema poetak. On postoji oduvek.
To ti zna, rekao je Ponter. To ja znam. Ali, oni to ne
znaju. Oni smatraju da je univerzum star... pa, oni kau
dvanaest milijardi godina, a to znai negde oko sto pedeset
milijardi meseci.
A ta je, onda, postojalo pre toga?

Ponter se namrtio, seajui se svog razgovora sa

jednom od ena Gliksina, fiziarkom Lu Benoa pomislivi
pri tome koliko bi voleo da moe da pravilno izgovara
njihova imena. Oni kau da vreme pre toga nije postojalo,
da je i ono poelo onda kada je univerzum stvoren.
Kakva neverovatna ideja, rekao je Selgan.
Jeste, sloio se Ponter. Ali, kada bi oni prihvatili
pomisao da je univerzum oduvek postojao, onda taj njihov
'Bog' ne bi vie imao nikakvu ulogu.
Tvoj muki partner je fiziar, zar ne? pitao je
Selgan.
Adikor Huld, rekao je Ponter. Da.
Pa, siguran sam da esto razgovara o fizici sa
Adikorom. to se mene tie, zanimaju me mnogo vie neke
druge stvari. Spomenuo si tog... tog Boga u vezi sa
konceptom suenja. Reci mi neto vie o tome.
Ponter je utao neko vreme, pokuavajui da smisli
kako da mu objasni taj koncept. Izgleda da veina tih
drugih ljudskih bia veruje u ono to nazivaju 'zagrobnim
ivotom', odnosno 'ivotom posle smrti'.
Ali, to je smeno, rekao je Selgan. To je
kontradikcija.
Oh, da, rekao je Ponter smeei se. Meutim, to se
kod njih esto deava, toliko esto da su stvorili poseban
termin za to, kao da e samim tim inom imenovanja reiti
paradoks. Ne mogu da tano izgovorim, ali oni to nazivaju
'oks-uuh-mor-on'.
Selgan se nasmeio. Voleo bih da mogu da
porazgovaram sa nekim od njih i saznam kako njihovi

umovi funkcioniu. Zastao je. A to postojanje posle smrti,

kako ono izgleda po njihovom miljenju?
To je ono najzanimljivije, rekao je Ponter. Moe da se
javi u jednom od dva mogua vida, zavisno od toga kako se
ta osoba ponaala tokom svog ivota. Ako je bila estita,
onda biva nagraena izuzetno prijatnim postojanjem posle
smrti. Ali, ako je osoba dok je bila iva, bila zla, pa ak i
ako je samo poinila jednu jedinu, ali krupnu lou stvar,
onda ona u tom zagrobnom ivotu biva podvrgnuta tekim
mukama.
A ko odluuje o tome?, pitao je Selgan. Oh, ekaj,
shvatio sam. Taj njihov Bog je taj koji o tome odluuje, zar
ne?
Da, to je ono u ta oni veruju.
Ali, zato? Zato veruju u neto to je toliko
udnovato?
Ponter je malo ispravio ramena. Na osnovu izjava onih
koji su u prolosti komunicirali sa Bogom.
U prolosti?, ponovio je Selgan. Zar niko od njih ne
komunicira sada sa Bogom?
Neki tvrde da to ine. Meutim, pretpostavljam da za
to nemaju dokaza.
A taj njihov Bog, on se bavi svakim od njih
pojedinano?
Tako oni misle.
Ali, na svetu ivi sto osamdeset miliona ljudi, a svakog
dana umire mnogo hiljada njih.
To je tako ovde. Na toj drugoj Zemlji ivi vie od est
milijardi ljudi.

est milijardi! Selgan je odmahnuo glavom. I svakom

od njih posebno, na neki nain, u trenutku smrti, bude
odreeno da nastavi da ivi u jednom od ona dva mogua
mesta koja si spomenuo.
Da, njima se sudi.
Ponter je video grimasu na Selganovom licu. Skulptor
linosti bio je zaintrigiran pojedinostima sistema
verovanja Gliksina, ali ono to ga je zaista zanimalo bilo je
ono o emu Ponter razmilja. Sudi, ponovio je, kao da ta
re predstavlja ukusan komad mesa koji treba polako i sa
uivanjem vakati.
Da, sudi, rekao je Ponter. Zar ne shvata? Oni ne
poseduju Pratioce. Oni nemaju Arhivu alibija. Oni nemaju
trajne snimke svega to su ikada u ivotu uinili. Oni ne
poseduju nita od toga zato to ne veruju da im je
potrebno. Oni misle da Bog sve posmatra, da sve vidi, pa
ak i da se brine o njima i titi ih. Uz to, oni smatraju da je
nemogue izbei kaznu sutinski izbei za neko zlo koje
si poinio.
A ti si mi rekao da si uinio neto uasno?
Ponter je gledao kroz prozor i posmatrao svoj svet.
Da.
Tamo? U onom drugom svetu?
Da.
A ti smatra da taj njihov Bog ne postoji?
Ponter se podrugljivo nasmejao. Naravno.
I zbog toga misli da ti nee biti sueno za tu lou
stvar koju si poinio?
Tano tako. Neu da kaem da se radi o savrenom
zloinu. Ali, ne postoji nijedan razlog da u tom drugom

svetu iko ikada posumnja na mene, i ne postoji razlog da

iko ovde zatrai da se pogleda taj odreeni snimak iz moje
Arhive alibija.
Ti si to nazvao zloinom. Da li je to bio zloin po
merilima koja vae u tom drugom svetu u kojem si
boravio?
Oh, da.
A da li bismo mi to smatrali zloinom, u sluaju da si
ovde uinio to isto?
Ponter je klimnuo glavom. ta si uinio?
Ja... sramota me je da kaem, rekao je Ponter.
Ve sam ti rekao ja nisam ovde da bih ti sudio.
Ponter je, nesvestan da to ini, skoio na noge. U tome
je poenta!, po-vikao je. Niko mi nee suditi, ni ovde, ni
tamo. Poinio sam zloin. Uivao sam inei taj zloin. I da,
da bih ti udovoljio, prihvatiu da uestvujem u tvojoj
teoretskoj spekulaciji: uinio bih to ponovo kada bih imao
mogunost da ponovo proivim taj trenutak.
Selgan jedno vreme nije nita govorio, oigledno
ekajui da se Ponter smiri. Ja mogu da ti pomognem,
Pontere, samo ako mi ti dopusti da to uinim. Ali, mora
da razgovara sa mnom. Mora da mi ispria ta se
dogodilo. Zato si poinio taj zloin? ta te je navelo na
to?
Ponter je ponovo seo, prebacivi noge s obe strane
sedita u obliku sedla. Poelo je tokom mog prvog
putovanja na tu drugu Zemlju, rekao je. Tamo sam
upoznao jednu enu, po imenu Mer Von...

Poglavlje 1

Bilo je to poslednje vee Meri Von u Sadberiju i oseanja

su joj bila pomeana.
Nije uopte sumnjala u to da je to to je otila iz
Toronta bilo dobro za nju. Nakon onoga to se tamo
dogodilo Boe, pomislila je, zar se to desilo samo pre
dve nedelje? odlazak iz grada i udaljavanje od svega to
bi je podsealo na onu uasnu no sasvim sigurno je bila
prava stvar. Osim toga, iako se sve zavrilo tako da je
sada oseala traak melanholije, ipak ne bi menjala ni za
ta na svetu vreme koje je provela sa Ponterom Boditom.
U seanju joj se sve to inilo nestvarnim, sve joj je
izgledalo neverovatno. A ipak, postojale su bezbrojne
fotografije i video snimci, pa ak i nekoliko rentgenskih
snimaka, koji su predstavljali dokaz da se sve zaista
dogodilo. Neandertalac iz paralelnog sveta, sa druge
planete Zemlje, nekako je skliznuo u ovaj univerzum. A
sada kada je on otiao, Meri je teko mogla da poveruje
da se to stvarno desilo.
Ali, to se jeste desilo. Ponter je zaista bio ovde i ona je
zaista
Da li, ipak, ona, moda, pridaje tome prevelik znaaj,
zapitala se. Da li sve preuveliava u svojoj glavi.
Ne, to je bilo upravo ono to se dogodilo.
Ona je zavolela Pontera, moda se ak i zaljubila u
njega.

Samo da je bila netaknuta, potpuna, da nije bila

povreena i da nije doivela traumu, moda bi sve bilo
drugaije. Oh, da, ona bi se u svakom sluaju zaljubila u
tog krupnog momka, u to je bila potpuno uverena, ali, one
noi kada su posmatrali zvezde na nebu i kada je on
pruio ruku i dodirnuo njenu, ona se ne bi onako ukoila.
Sutradan mu je rekla da je za nju to bilo prerano. Da je
premalo vremena prolo otkako je
Mrzela je tu re, mrzela je i da pomisli na nju, mrzela
je da je izgovori.
Premalo vremena je prolo otkako je silovana.
A sutra mora da se vrati svojoj kui, da se vrati tamo
gde se silovanje dogodilo, natrag u kampus univerziteta
Jork, natrag svom starom ivotu i poduavanju genetike.
Svom starom ivotu u kojem je sama.
Nedostajae joj mnogo toga u vezi sa Sadberijem.
Nedostajae joj to to nema saobraajne guve.
Nedostajae joj prijatelji koje je stekla, pre svih Ruben
Montego, pa ak i Luiz Benoa. Nedostajae joj oputena
atmosfera koja vlada na univerzitetu Lorentijan na kojem
je obavila analizu mitohondrijske DNK kojom je dokazala
da je Ponter Bodit Neandertalac. Meutim, dok je stajala
tu uz ivicu seoskog puta i posmatrala blistavo nono
nebo, shvatila da e joj najvie od svega nedostajati to!
Nedostajae joj to nee moi da vidi to neizmerno
obilje zvezda. Nedostajae joj to nee moi da vidi
galaksiju Andromeda koju joj je Ponter pokazao.
Nedostajae joj to nee moi da vidi Mleni put kako
natkriljuje sve.
I-

Da!
Da!
Najvie od svega e joj nedostajati Severna svetlost
koja treperi poput niti na nebu, te bledo-zelene trake
svetlosti nalik nekim avetinjskim zavesama.
Meri se nadala da e te veeri uspeti da ponovo ugleda
Severnu svetlost. Vraala se iz kue Rubena Montega koja
se nalazila u okolini Lajvlija, gde je po poslednji put jela
meso ispeeno na rotilju sa njim i Luiz, i zaustavila je
svoj automobil pored puta samo zato da bi mogla da
posmatra nono nebo. Nebo joj je uzvratilo na panji koju
mu je ukazala. Severna svetlost je bila takva da je Meri
ostala bez daha.
Uvek e u mislima povezivati Severnu svetlost sa
Ponterom. Prvi put kada ju je videla to je bilo s njim. Sada
je imala nekakav udan oseaj u grudima, oseaj sve
veeg strahopotovanja pomean sa onim stezanjem koje
uvek prati tugu.
Severna svetlost je divna, pomislila je Meri.
On je otiao.
Zeleni sjaj prelio se po itavom krajoliku dok je
Severna svetlost nastavljala da treperi i poigrava se, a
senke jasenova i breza se ocrtavale u pozadini, dok su im
grane lelujale na blagom avgustovskom povetarcu.
Ponter joj je rekao da on esto via Severnu svetlost.
Razlog tome je delimino to to pripadnici njegove vrste
bolje podnose hladnou i to mnogo vie vole da ive u
severnim delovima planete od ljudi na ovoj Zemlji.
Drugi razlog je neverovatno razvijeno ulo mirisa koje
Neandertalci imaju i koje im omoguava, zajedno sa

njihovim uvek budnim Pratiocima, da se oseaju potpuno

bezbedno ak i u tami. U Ponterovom rodnom gradu
Saldaku, koji se nalazi na istom mestu na njegovoj Zemlji
kao to je ovde Sadberi, ulice nou nisu osvetljene.
Jo jedan razlog je to to Neandertalci koriste solarnu
energiju za zadovoljavanje veine svojih potreba, tako da
nema zagaenja i vazduh je mnogo istiji nego ovde.
Meri je napunila trideset osam godina a da nikada nije
videla Severnu svetlost, a s obzirom da nije mogla da
predvidi nijedan mogui razlog zbog kojeg bi ponovo
dola u Severni Ontario, znala je da e te veeri moda po
poslednji put u ivotu videti tu predivnu svetlost.
Upijala je taj neverovatni prizor u sebe.
Neke stvari su iste na obe Zemlje, rekao joj je Ponter:
geografske karakteristike, najpre, bar u krupnim crtama;
zatim, veina ivotinjskih i biljnih vrsta (iako su
Neandertalci koji nikada nisu dozvolili sebi da ubijaju
ivotinje bez preke potrebe i dalje u svom svetu imali
mamute); klimatski uslovi gledano u irokim razmerama.
Ali, Meri je bila naunik. Shvatala je teoriju haosa i kako
je lepet krila leptira dovoljan da izazove promenu
vremenskih prilika na nekom sasvim drugom kraju sveta.
Znala je da to to sada na nebu nema oblaka ovde, na ovoj
Zemlji, ne znai da je isto tako i u Ponterovom svetu.
Meutim, ako su se vremenski uslovi sluajno
podudarili, moda i Ponter ba ovog trenutka posmatra
nono nebo.
I, moda misli na mene, pomislila je Meri.
Naravno, Ponter bi video potpuno ista sazvea, iako
ona tamo imaju drugaija imena; naime, nita to potie

sa Zemlje ne moe da poremeti daleke zvezde. Ali, da li bi

i Severna svetlost bila ista, upitala se. Da li leptiri ili ljudi
mogu da imaju ikakav uticaj na nain na koji Severna
svetlost poigrava? Moda ona i Ponter sada posmatraju
potpuno isti prizor, tu zavesu od svetlosti koja se talasa
napred-nazad i onih sedam blistavih zvezda u sazveu
Velikog medveda (ili, kako bi on to nazvao, Glavi
mamuta)?
Moda, upravo ovog trena, on vidi isto ono
svetlucanje na desnoj strani, isto ono bljetavilo na levoj,
isto ono
Isuse!
Meri je osetila da je irom otvorila usta.
Zavesa nainjena od svetlosti se rascepila po sredini,
nalik listu papira akvamarinske boje koji kida neka
nevidljiva ruka. Pukotina je postajala sve dua, sve ira,
poinjui od vrha i idui ka horizontu. Onda kada je prvi
put posmatrala Severnu svetlost, to nije bilo ni nalik
ovome to je sada videla.
List papira se napokon razdvojio na dve polovine,
poput Crvenog mora pred Mojsijem. Nekoliko... inilo se
da su to iskre, ali da li su to stvarno bile? stvorilo je
elektrini luk izmeu te dve polovine, na taj nain za
trenutak premoujui pukotinu a onda je izgledalo kao
da se polovina na desnoj strani smotala poput prozorske
roletne, i dok se to deavalo, menjala je boje, od zelene u
plavu, a onda u ljubiastu, zatim narandastu i na kraju
tirkiznu.
A onda, uz neverovatan bljesak, taj deo Severne
svetlosti je nestao.

Preostala polovina se uvijala i kovitlala, kao da je

neto usisava u neki odvod na nebeskom svodu. Dok se
okretala sve bre i bre, sijala je poput zelene vatre, nalik
nekom vatrenom kolu na tamnom nebu.
Meri je posmatrala, potpuno opinjena. Iako je ovo bio
tek drugi put da vidi Severnu svetlost, tokom ivota je u
knjigama i asopisima videla bezbroj fotografija. Znala je
da te nepokretne slike ne predstavljaju verno taj
neverovatan prizor jer je itala da se Severna svetlost
talasa i treperi.
Meutim, nita od svega toga je nije pripremilo za ovo
to je sada gledala.
Kovitlac svetlosti je nastavio da se skuplja, postajui
sve svetliji, dok nije, konano, uz glasan zvuk da li je
ona to stvarno ula? nestao.
Meri se zateturala unazad i udarila u hladan metal
svog iznajmljenog doda neon. Iznenada je postala svesna
da su zvuci iz ume koja se pruala svuda oko nje
zujanje insekata i zvuci koje su stvarale abe, sove i slepi
mievi potpuno zamrli, kao da sva iva bia zapanjeno
posmatraju prizor na nebu.
Merino srce je tuklo kao ludo, a jedna misao joj je
odzvanjala u glavi dok je ulazila u svoja kola.
Pitala se da li ovo to se deava treba da se deava.

Poglavlje 2

Skulptor linosti Selgan ustade sa svog sedita i poe da

koraa po svom kabinetu krunog oblika, dok mu je Ponter
Bodit priao o svom prvom putovanju u svet Gliksina.
Dakle, tvoja veza sa Mer Von zavrila se na
nezadovoljavajui nain? pitao je Selgan, konano se
ponovo vrativi na svoje mesto.
Ponter je klimnuo glavom.
esto se deava da se veze tako zavre, rekao je
Selgan. Bilo bi dobro da nije tako, ali, nema sumnje da ovo
nije prvi put da si bio u nekoj vezi koja se zavrila
razoaravajue po tebe.
Ne, nije, rekao je Ponter jako tiho.
Ovog trenutka misli na neku odreenu osobu, zar ne?
rekao je Selgan. Ispriaj mi.
Mislim na svog enskog partnera, Klast Harbin, rekao
je Ponter.
Ah. Tvoja veza sa njom se zavrila, zar ne? Ko je
inicirao raskid?
Niko nije inicirao raskid, otro je odgovorio Ponter.
Klast je umrla pre dvadeset meseci.
Oh, rekao je Selgan. Primi moje sauee. Da li je ona
bila starija od tebe?
Ne. Pripadala je Generaciji 145, isto kao ja.

Selgan podie oi gotovo do samog luka iznad obrva.

Da li se radilo o nekom nesretnom sluaju?
Radilo se o raku krvi.
Ah, rekao je Selgan. To je prava tragedija. Ali...
Nemoj to da kae, Selgane, rekao je Ponter glasom u
kojem se oseala otrina.
ta da ne kaem? pitao je skulptor linosti.
Ono to si se spremao da kae?
A ti misli da sam hteo da kaem... ta?
Da se moja veza sa Klast naglo zavrila, ba kao to je i
moja veza sa Mer naglo prekinuta.
Da li je to ono to osea? upitao je Selgan.
Znao sam da nije trebalo da dolazim ovamo. Vi
skulptori linosti mislite da ste mnogo pronicljivi. Ali, niste.
Vai uvidi su pojednostavljeni: 'veza zelena je naglo
prekinuta i ti si se toga setio zbog naina na koji se veza
crvena zavrila', rekao je prezrivo Ponter.
Selgan je utao nekoliko otkucaja, moda ekajui da
vidi da li e Ponter jo neto da kae. Kada je postalo
oigledno da nee, Selgan je ponovo progovorio: Ali ti jesi
vrio pritisak da se kapija izmeu ovog sveta i Merinog
sveta ponovo otvori. Selgan je pustio da ovo to je rekao
neko vreme visi u vazduhu.
Ponter je konano odgovorio. Ti misli da je to razlog
zato sam vrio pritisak? pitao je Ponter. Misli da nisam
vodio rauna o posledicama po ovaj svet? Da je sve na ta
sam mislio bilo da razreim pitanje te veze?
To mi ti reci, rekao je Selgan tiho.
Nije bilo tako. Oh, da, naravno, povrno gledano
postoji slinost izmeu onoga to se dogodilo sa mnom i

Klast i onoga to se dogodilo sa mnom i Mer. Ali, ja sam

naunik. Upro je pogled svojih zlaanih oiju u kojem se
video bes pravo u Selgana. Pravi naunik. Ja shvatam
kada postoji istinska simetrija a u ovom sluaju ona ne
postoji i ja razumem kada se uspostavljaju pogrene
analogije.
Ali, ti si vrio pritisak na Visoki savet sedokosih. Video
sam to na svom voajeru, zajedno sa hiljadama drugih
ljudi.
Pa, da, ali...
Ali, ta? Na ta si tada mislio? ta si pokuavao da
postigne?
Nita sem onoga to je najbolje za sve nas.
Da li si potpuno uveren u to? pitao je Selgan.
Naravno da sam uveren! otro je uzvratio Ponter.
Selgan je utao, pustivi Pontera da slua svoje
sopstvene rei kako odzvanjaju odbijajui se o zidove od
uglaanog drveta.

Ponter Bodit je morao da prizna da nita to je ikada

doiveo da nikada ita to je iko iz njegovog sveta
doiveo nije bilo toliko zastraujue koliko da bude
prenet iz svog sveta u taj neobian drugi svet, i to tako to
se iznenada nae u potpunoj tami i zamalo se udavi u
ogromnom rezervoaru za vodu.
Meutim, to se tie stvari koje se deavaju u ovom
svetu, malo toga je moglo da se uporedi sa istim uasom
koji je pratio obraanje Visokom savetu sedokosih.
Uostalom, nije se radilo o nekom lokalnom Savetu

sedokosih; naime, Visoki savet sedokosih upravljao je

celom planetom i sada su lanovi ovog Saveta doli u
Saldak samo zato da bi videli Pontera i Adikora i kvantni
kompjuter koji su oni dva puta upotrebili da bi otvorili
kapiju koja vodi u drugi, paralelni svet.
Nijedan lan Visokog saveta sedokosih nije pripadao
nekoj Generaciji posle Generacije 143, to znai da su svi
bili najmanje dvadeset godina stariji od Pontera.
Mudrost, iskustvo i kada bi bili tako raspoloeni ista
svojeglavost tih jako starih ljudi bili su neverovatni do
krajnosti.
Ponter je mogao da jednostavno zaboravi na sve. Niko
nije vrio pritisak na njega i Adikora da ponovo otvore
kapiju koja vodi u drugi svet. Zapravo, sem moda jedne
grupe ena u Evsoju, nije postojao niko ko bi mogao da
im protivrei ako bi Ponter i Adikor tvrdili da je otvaranje
kapije predstavljalo puku sluajnost i da je nemogue
ponovo reprodukovati okolnosti koje su do toga dovele.
Meutim, mogunosti trgovinske razmene izmeu
dve vrste ljudskih bia bile su toliko znaajne da Ponter
nije mogao da ih zanemari. Nesumnjivo bi i informacije
mogle da se razmenjuju: ono to Ponterova vrsta zna o
super-provodnicima, na primer, za ono to Gliksini znaju
o svemirskim brodovima. Meutim, to je jo vanije, i
kulturna dobra bi mogla da se razmenjuju: umetnika
dela nastala u ovom svetu za umetnika dela nastala u
onom drugom, recimo neki epski dibalat za neku od
ekspirovih drama o kojima je sluao dok je tamo
boravio, ili skulpture koje je izradio veliki Kaidas za dela
nekog slikara Gliksina.

Naravno, pomislio je Ponter, ovakve plemenite

pobude predstavljale su njegov jedini motiv. Sasvim
sigurno nije imao nita lino da dobije ponovnim
otvaranjem kapije. Naime, nema sumnje da Mer nije bila
stvarno zainteresovana za nekog toliko razliitog od
sebe, za bie obraslo dlakama na mestima na kojima
mukarci koji pripadaju njenoj vrsti imaju glatku kou,
bie zdepaste grae nasuprot veini Gliksina koji su vitki,
bie sa dvostrukim lukom iznad obrva koji mu potpuno
natkriljuje oi, oi koje su zlatne boje, a ne plave kao to
su Merine oi ili tamno-smee kao kod velikog broja
pripadnika njene vrste.
Ponter nije uopte sumnjao da je Mer doivela traumu
o kojoj mu je priala, ali je smatrao da je to predstavljalo
samo najvaniji od mnotva razloga zbog kojih je odbila
njegov pokuaj da joj se priblii.
Ali ne.
To nije tano.
Postojala je stvarna uzajamna privlanost. Ona je bila
stvarna, bez obzira to su poticali iz dva razliita,
paralelna univerzuma, bez obzira na razlike izmeu
njihove dve vrste. Bio je potpuno uveren u to.
Meutim, da li bi se stvari bolje odvijale izmeu njih
dvoje kada bi ponovo stupili u kontakt? On je s ljubavlju
uvao divne, prelepe uspomene na vreme koje je proveo
s njom a to su ujedno bile i jedine uspomene jer njegov
implant dok se nalazio u tom drugom univerzumu nije
bio u mogunosti da emituje signal u Arhivu alibija. Mer
je postojala samo u njegovom seanju, u njegovim
mislima i snovima; nije postojala nikakva objektivna
realnost s kojom bi to moglo da se uporedi, sem nekoliko

snimaka koje je napravio robot kojeg je Adikor spustio na

uetu kroz kapiju da bi pozvao Pontera da se vrati kui.
Sigurno je i bolje to je tako, pomislio je. Svaki dalji
kontakt bi pokvario ono to su imali. Pa, ipak...
Ipak, izgleda da je mogue ponovo otvoriti kapiju.
Dok su stajali u malom predvorju Ponter je pogledao
u Adikora Hulda, svog mukog partnera. Adikor mu je
klimnuo glavom, ohrabrujui ga. Doao je trenutak da
uu u dvoranu Visokog saveta sedokosih. Ponter je uzeo
sklopljenu Derkersovu cev koju je poneo i njih dvojica su
prola kroz masivna vrata, spremni da se suoe sa
Visokim savetom sedokosih.
Samo prisustvo naunika Bodita ovde, poeo je
Adikor Huld pokazujui rukom na Pontera, predstavlja
direktan dokaz da osoba moe da proe kroz kapiju i
stigne u taj drugi univerzum i vrati se ovamo potpuno
neozleena.
Ponter je pogledao u dvadeset lanova Visokog saveta
sedokosih, deset mukaraca i deset ena, po dvoje iz
svake od deset regionalnih vlada koliko ih je postojalo u
svetu. U nekim drugim savetima mukarci bi sedeli na
jednom kraju prostorije, a ene na drugom. Meutim,
Visoki savet sedokosih odluivao je o pitanjima koja su se
ticala celog oveanstva i stoga su mukarci i ene koji su
se ovde okupili i doli iz svih krajeva sveta sedeli
naizmenino poredani jedno do drugog u velikoj
prostoriji krunog oblika.
Meutim, nastavio je Adikor, osim Ponterove erke
Dasmel koja je proturila glavu kroz kapiju tokom nae

operacije spaavanja Pontera, niko drugi iz ovog sveta

nije bio u tom drugom svetu. Kada smo prvi put otvorili
kapiju, to se dogodilo sasvim sluajno; to je predstavljalo
neoekivani rezultat jednog od naih eksperimenata sa
kvantnim kompjuterom. Meutim, mi sada znamo da su
na univerzum i univerzum u kojem ive Gliksini nekako
povezani. Kapija koja se ovde otvara uvek vodi ba u taj
odreeni univerzum od svih drugih u ogromnom
mnotvu paralelnih univerzuma za koje nam nai fiziari
govore da moraju da postoje. Takoe, bar sudei po
onome to moemo da zakljuimo na osnovu naeg
dosadanjeg iskustva, kapija e ostati otvorena sve dok
postoji neki vrsti predmet koji prolazi kroz nju.
Bedros, starac iz Evsoja, namrtio se i obratio
Adikoru: ta ti predlae, naunie Huld? Da provuemo
neki tap kroz kapiju tako da ona ostane otvorena?
Ponter, koji je stajao pored Adikora, malo se okrenuo
da Bedros ne bi primetio da se smejulji.
Adikor nije bio te sree: stajao je kao prikovan
Bedrosovim pogledom, tako da nije mogao da skrene svoj
a da to ne deluje kao nedostatak potovanja. Hmm, ne,
rekao je. Imali smo na umu neto drugo to bi mnogo
vie odgovaralo svrsi. Dern Kord, inenjer kojeg
poznajemo, predloio je da umetnemo jednu Derkersovu
cev u kapiju.
Ovo je bio znak Ponteru da rairi Derkersovu cev.
Ugurao je prste u uzani otvor i poeo da ga gura njima.
Cev, koja je bila izraena od tankih metalnih ploica,
poela je da se iri, sa zveketom, sve dok njen prenik
nije dostigao Ponterovu visinu. Ove cevi se koriste da bi
se ojaali zidovi tunela u rudnicima u sluaju opasnosti,

rekao je Ponter. Jednom kada se cev rairi, ona ne moe

da se ponovo skupi. Zapravo, jedini nain da se ona vrati
u svoju prvobitnu veliinu je da se upotrebi poseban alat
kojim se otvara brava koja postoji na svakom od njenih
metalnih segmenata na mestu gde se oni spajaju i
ukrtaju.
Bedrosu treba odati priznanje to je istog trena sve
shvatio. I vi mislite da e jedna takva cev moi da
beskonano dugo dri kapiju otvorenom tako da ljudi
mogu da kroz nju prolaze kao kroz tunel koji spaja dva
univerzuma?
Tano tako, odgovorio je Ponter.
A ta je sa bolestima? upitala je Durat, ena iz
Saldaka, pripadnica Generacije 141. Ona je sedela na
suprotnom kraju dvorane u odnosu na Bedrosa, tako da
su Ponter i Adikor morali da se okrenu da bi je pogledali.
Ako sam dobro shvatila, ti si se razboleo kada si stigao u
taj drugi svet.
Ponter je klimnuo glavom. Da. Upoznao sam tamo
jednu enu Gliksina koja je fiziar i... Zastao je kada se
jedan od lanova Visokog saveta sedokosih zakikotao.
Ponter se ve bio navikao na ovu pomisao, ali je shvatao
zato je ono to je rekao zazvualo smeno: bilo je to isto
kao da je rekao 'peinski ovek koji se bavi filozofijom'.
Dakle, nastavio je Ponter, ona je iznela teorija da su se
vremenske linije razdvojile pre etrdeset hiljada godina,
kako je ona rekla, a to iznosi pola miliona meseci. Od
tada, Gliksini su iveli u uslovima guste naseljenosti i
gajili su ivotinje u velikom broju zbog ishrane. Vrlo je
verovatno da su se tamo razvile mnoge bolesti na koje mi
nismo imuni. Mogue je, takoe, da su se ovde razvile

neke bolesti na koje oni nemaju imunitet, iako manja

gustina naseljenosti kakva postoji kod nas to ini manje
verovatnom mogunou, tako mi je bar ona rekla. U
svakom sluaju, bie neophodno da stvorimo neki sistem
za dekontaminaciju i svako ko putuje bilo tamo, bilo
ovamo, morae da bude tome podvrgnut.
Samo trenutak, rekao je Dindo, starac koji je doao
iz podruja juno odavde, na suprotnoj strani
nenaseljenog ekvatorijalnog pojasa. Sreom, on je sedeo
tano pored Durat, tako da Ponter i Adikor nisu morali
da se ponovo okreu. Taj tunel koji e da povezuje dva
sveta morao bi da bude smeten na dnu rudnika Debral,
hiljadu duina ruke ispod povrine zemlje, zar ne?
Da, odgovorio je Ponter. Vidite, na kvantni
kompjuter je taj koji omoguava pristup tom paralelnom
svetu, a da bi on uopte mogao da radi, mora da bude
zatien od solarne radijacije. Ogromni slojevi stena
pruaju mu tu potrebnu vrstu zatite.
Bedros je klimnuo glavom i Adikor se okrenuo ka
njemu. To znai da nee biti mogue da veliki broj ljudi
putuje izmeu dva sveta.
A to znai, poela je Durat, shvativi Bedrosovu
poentu, da ne treba da strahujemo od mogue invazije.
Adikor se okrenuo da bi pogledao u nju, ali Ponter je
nastavio da gleda u Bedrosa.
Znai, ne samo da e ljudi morati da pojedinano
prolaze kroz taj uski tunel, ve e uz to morati da preu
celu tu razdaljinu do povrine zemlje pre nego to stupe
u na svet.
Ponter je klimnuo glavom. Tano tako. To je sutina.

Potujem to to volite ono to radite, rekla je

Pandaro, predsednica Saveta, ena iz Galasoja, pripadnica
Generacije 140, koja je sve do tog trenutka utala. Sedela
je negde na polovini razdaljine izmeu Bedrosa i Durat,
tako da se Ponter okrenuo na levo, a Adikor na desno, i
sada su obojica gledala u nju. Samo da proverim da li
sam dobro shvatila: ne postoji nain da Gliksini otvore
kapiju koja vodi u na svet, zar ne?
Tako je, rekao je Ponter. Iako, sasvim sigurno,
nisam saznao sve o njihovoj kompjuterskoj tehnologiji,
oni su jo daleko od toga da naprave kvantni kompjuter
imalo nalik onome koji smo Adikor i ja napravili.
Koliko daleko? pitala je Pandaro. Koliko meseci
im je jo potrebno?
Ponter je bacio pogled na Adikora; Adikor je bio taj
koji je bio strunjak za hardver. Meutim, Adikor je dao
znak Ponteru da nastavi i sam odgovori. Najmanje tri
stotine meseci, mislim, a verovatno i vie.
Pandaro je rairila ruke, kao da je odgovor oigledan.
Pa, to znai da nema potrebe da urimo sa reavanjem
ovog pitanja. Imamo vremena da ga dobro prouimo i...
Ne! uzviknuo je Ponter. Sve oi su sada bile uprte u
njega.
Molim? rekla je Pandaro hladnim glasom.
Stvar je u tome, poeo je Ponter, da mi ne znamo
koliko je, dugorono gledano, mogue reprodukovati ovaj
fenomen. Bilo koji od uslova koji su doveli do njega
mogao bi da se promeni i

Shvatam tvoju elju da nastavi sa radom, naunie

Bodit, rekla je predsednica Visokog saveta, ali, postoji
problem prenoenja bolesti, kontaminacije i
Mi ve posedujemo potrebnu tehnologiju za zatitu,
rekao je Ponter.
Teoretski gledano, rekla je jedna druga lanica
Saveta. Ali, u praksi, tehnika kadak nije nikada
koriena na taj nain. Ne moemo da budemo sigurni...
Vi ste tako plaljivi, otro je rekao Ponter. Adikor ga
je pogledao s nevericom, ali Ponter nije obraao panju
na svog partnera. Oni ne bi bili toliko plaljivi. Oni su se
popeli na najvie planine u svom svetu! Oni su ili u
dubine okeana! Oni su leteli Zemljinom orbitom! Oni su
otili na Mesec! Tamo nije kukaviluk starih mukaraca i
ena
Naunie Bodit! Glas predsednice Saveta odjeknuo je
dvoranom poput groma.
Ponter se zaustavio. Ja... ao mi je. Nisam mislio
Mislim da je potpuno jasno ta si mislio, rekla je
Pandaro. Mi moramo da budemo oprezni. Mi nosimo na
svojim ramenima teret brige za dobrobit celog
oveanstva.
Znam, rekao je Ponter, pokuavajui da zvui
smireno. Znam, ali ovde je toliko toga u pitanju! Ne
moemo da ekamo bezbroj meseci. Moramo da
reagujemo odmah. Vi morate da reagujete odmah.
Ponter je osetio da je Adikor blago spustio svoju ruku
na njegovu. Pontere..., rekao je tiho.
Ali, Ponter je pomerio svoju ruku. Mi nismo otili na
Mesec. Mi verovatno nikada neemo ni otii na Mesec, a

to znai da nikada neemo otii ni na Mars, ni na zvezde.

Taj paralelni svet, ta druga planeta Zemlja je jedini drugi
svet na koji e nai ljudi ikada kroiti. Ne smemo da
dozvolimo da nam ta prilika propadne!
Moda je to predstavljalo svetogre, ali Meri Von je
toliko puta ula tu priu da ju je smatrala istinitom.
Naime, govorilo se da su ezdesetih godina, kada je grad
Toronto odluio da podigne jo jedan univerzitet, planovi
za kampus kupljeni od jednog univerziteta sa juga
Sjedinjenih Amerikih Drava. To se tada inilo
celishodnim, ali niko nije uzeo u obzir klimatske razlike.
To je stvaralo probleme, pogotovu zimi. Prvobitno, u
kampusu je postojalo dosta praznog prostora izmeu
zgrada, ali su tokom godina podignuta nova zdanja. Sada
je kampus bio prenatrpan: prepun stakla, elika, cigli i
betona.
Ipak, postojale su neke stvari u kampusu koje su se
sviale Meri. Najvie od svega joj se dopadalo ime
poslovne kole pored koje je sada prolazila ulikova
poslovna kola!1
Preostalo je jo nedelju dana do poetka predavanja i
kampus je bio prilino prazan. Iako je bio dan, Meri je
ipak oseala strah dok je hodala, zalazila iza uglova
zgrada, prolazila pored zidova, ulazila u uske prolaze.
Uostalom, to se ovde dogodilo. Ovde je bila silovana.
Kao i veina univerziteta u Severnoj Americi, i Jork je
u dananje vreme imao vie studentkinja nego studenata.
Pa ipak, od ukupnog broja od vie od etrdeset hiljada
1

engl. shoe cipela, lick lizanje

mukaraca, verovatno je meu njima bilo bar dvadeset

hiljada koji su mogli da budu odgovorni naravno, pod
pretpostavkom da je zver koja ju je napala uopte i
studirala na Jorku.
Ali, ne, ne, to nije bilo tano. Jork se nalazi u Torontu,
a teko da na svetu postoji grad koji je vie kosmpolitski
od njega. Mukarac koji ju je silovao imao je svetlu kou i
plave oi. Velika veina mukaraca u Jorku nije
odgovarala ovom opisu.
Osim toga, on je bio pua. Meri se jasno seala mirisa
duvana u njegovom dahu. Iako bi je zabolelo svaki put
kada bi videla nekog studenta kako pali cigaretu
uostalom, ta deca su roena osamdesetih godina, dve
decenije poto je Luter Teri, Glavni lekar SAD, zvanino
objavio da je puenje opasno po ivot istina je bila da je
veoma mali broj ena, i jo manji broj mukaraca, puio.
To sve znai da mukarac koji ju je napao nije bio bilo
ko: on je pripadao jednoj podgrupi jedne podgrupe
mukaraca: mukaraca sa plavim oima i svetlom koom
koji pue.
Ako bi uspela da ga pronae, mogla bi da dokae da je
on krivac. Nije postojalo mnogo situacija kada to to se
neko bavi genetikom moe da se pokae korisnim u
privatnom ivotu, ali jeste se pokazalo korisnim one
uasne noi. Meri je znala kako da sauva uzorak
napadaeve sperme, koja je sadrala njegov DNK na
osnovu koje bi mogao da bude, bez trunke sumnje,
identifikovan.
Meri je nastavila da koraa kampusom. Jo uvek nije
bilo guve kroz koju bi morala da se probija. Ipak, da je
bilo tako, verovatno bi se oseala bezbednije. Uostalom,

silovanje se dogodilo tokom letnjeg raspusta kada ima

mnogo manje ljudi u kampusu nego inae. Mnotvo znai
bezbednost, bilo da se radi o afrikoj savani, bilo o
Torontu.
U tom trenutku, dok je i dalje hodala, shvatila je da se
neki mukarac kree ka njoj. Puis joj se ubrzao, ali je
nastavila da koraa u istom pravcu; nije smela da dozvoli
da do kraja ivota skree s puta svaki put kada ugleda
nekog mukarca kako joj ide u susret. A ipak...
Bio je belac, to je bilo oigledno.
Kosa mu je bila plavkaste boje. Meri nije videla kosu
mukarca koji je silovao jer je imao skijaku kapu na
glavi. Ali, plave oi esto idu zajedno sa plavom kosom.
Meri je na trenutak sklopila oi, sklanjajui se tako od
bljetave suneve svetlosti i povlaei se u svoj svet.
Moda je trebalo da proe zajedno s Ponterom kroz
kapiju i ode u svet Neandertalaca, pomislila je. Sasvim
sigurno joj je to palo na pamet dok je jurila po kampusu
univerziteta Lorentijan traei Pontera, urei da ga
odvede do rudnika Krejton, pre nego to se kapija koja
vodi u njegov svet ponovo zatvori. Uostalom, tamo, u tom
svetu, bar bi sa sigurnou znala da onaj koji ju je napao
nije negde u blizini.
Mukarac koji joj je iao u susret sada se naao na
manje od desetak metara od nje bio je mlad verovatno
neki sudent i bio je obuen u farmerke i majicu.
Nosio je naoare za sunce. Bio je bljetavo svetao
letnji dan tako da je i sama Meri nosila svoje naoare
marke Fostergrents. Nije nikako mogla da vidi koje su mu
boje oi, iako jedino nisu mogle da budu zlaane boje kao

to su Ponterove; bila je to boja kakvu nije videla ni kod

jednog drugog ljudskog bia.
Meri se sva napela kada joj se mukarac pribliio i
nastavio da joj se pribliava.
ak i da nije nosio naoare za sunce, Meri ne bi uspela
da vidi koje su mu boje oi. Naime, dok je mukarac
prolazio pored nje, ona je uhvatila sebe kako odvraa svoj
pogled, nesposobna da ga pogleda.
Prokletstvo, pomislila je, prokletstvo.

Poglavlje 3

Znai, poeo je Selgan, uprkos tvom... tvom...

Ponter je slegao ramenima i rekao: Mom siledijskom
nastupu. Ne treba da izbegavamo da nazovemo stvari
njihovim pravim imenom, zar ne?
Selgan se kucnuo prstom po glavi, prihvatajui ovu
Ponterovu izjavu. Dobro. Uprkos tvom siledijskom
nastupu, Visoki savet sedokosih nije odmah doneo odluku,
zar ne?
Ne, rekao je Ponter. Pretpostavljam da je bilo
ispravno dobro razmisliti o svemu. Upravo je trebalo da
doe vreme Kada dvoje postaje jedno i tako je Savet
prekinuo sastanak, odlaui donoenje odluke dok to ne
proe.

Kada dvoje postaje jedno: tako jednostavan izraz, a ipak

toliko sloen i prepun znaenja za Pontera i njegovu
vrstu.
Kada dvoje postaje jedno je etvorodnevni praznik koji
se odrava svakog meseca i oko njega je organizovan ceo
ivot.
Kada dvoje postaje jedno: period tokom kojeg odrasli
mukarci koji inae ive u Obodu svakog grada odlaze u
njegov Centar da bi proveli vreme sa svojim enskim
partnerima i decom.

To predstavlja neto mnogo vie od odmora od rada

ili jednostavne promene u svakodnevnoj rutini. To je
vatra koja odrava njihovo drutvo, to je pupana vrpca
koja spaja porodice.
Lebdei autobus se spustio ispred Ponterove i
Adikorove kue. Njih dvojica su uli na zadnja vrata i
pronali dva spojena sedita u obliku sedla i smestili se
na njih. Voza je pokrenuo ventilatore i autobus se
podigao sa tla i krenuo ka kui koja je bila sledea na
redu i koja se videla u daljini. Ponter obino nije uopte
razmiljao o neem tako uobiajenom kao to je lebdei
autobus, ali, danas nije mogao da ne pomisli koliko to
predstavlja elegantno reenje u odnosu na ono to
Gliksini koriste u svom svetu kao prevozna sredstva.
Tamo su se vozila svih moguih veliina kretala na
tokovima. Ma gde da je otiao u svetu Gliksina (mada,
ipak je morao sebi da prizna da je bio samo na nekoliko
mesta) video je iroke, zaravnjene staze prekrivene
vetakim kamenom izraene da bi tokovi mogli da se
lake okreu.
Osim toga, kao da ve to samo po sebi nije bilo
dovoljno loe, Gliksini su koristili neku hemijsku reakciju
za pokretanje tih svojih vozila sa tokovima i to hemijsku
reakciju koja je stvarala uasan smrad.
Dodue, izgleda da taj smrad nije smetao Gliksinima
onoliko koliko je smetao Ponteru, to i nije bilo
iznenaujue s obzirom na njihove minijaturne noseve.
Kakvo je to neverovatno udo prirode bilo! Ponter je
znao da su se kod njegove vrste tokom poslednjeg
ledenog doba razvili mnogo vei nosevi nego kod bilo
koje druge vrste primata. Po reima doktora Singa,

Gliksina koji se brinuo o Ponteru dok je bio u bolnici,

Neandertalci su imali est puta vei kapacitet nazalnih
upljina u odnosu na Gliksine. Prvobitni razlog za to je
bila potreba da se hladan vazduh zagreje pre nego to
stigne do osetljivog tkiva plua. Meutim, kada su se
ogromni lednici konano povukli, veliki nosevi su im
ostali zato to su imali jedan koristan sporedni efekat:
Neandertalci su dobili neverovatno razvijeno ulo mirisa.
Da nije bilo tako, moda bi i Ponterova vrsta koristila
istu vrstu hemikalija, to bi rezultiralo istim nivoom
atmosferskog zagaenja. Ironija nije promakla Ponteru:
vrsta ljudskih bia koju je on do tada poznavao samo
preko fosilnih ostataka trovala je svoju atmosferu onim
to su nazivali 'fosilna goriva'.
A ono to je bilo jo gore od svega toga bilo je da je,
kako mu se inilo, ba svaki odrasli Gliksin imao svoje
lino vozilo. Kakvo neverovatno traenje resursa! Veina
tih automobila je najvei deo dana samo mirovala. U
Ponterovom gradu Saldaku postojalo je tri hiljade
putnikih kabina za vie od dvadeset pet hiljada
stanovnika, a Ponter je smatrao da je i to previe.
Lebdei autobus se zaustavio ispred sledee kue.
Ponterovi i Adikorovi susedi Torba i Gadak, kao i dvojica
Gadakovih sinova blizanaca uoe unutra. Sinovi su
odlazili od svojih majki i poinjali da ive sa svojim
oevima onda kada bi napunili deset godina. Adikor je
imao samo jedno dete, osmogodinjeg deaka po imenu
Dab i on e za dve godine doi da ivi sa njim i Ponterom.
Ponter je imao dvoje dece, i to obe devojice: Megameg
Bek iz Generacije 148, koja je kao i Dab imala osam

godina, i Dasmel Ket, koja je pripadala Generaciji 147 i

koja je sada imala osamnaest godina.
Ponter je, kao i njegov muki partner Adikor,
pripadao Generaciji 145, to znai da su sada obojica
imala po trideset osam godina. To je.predstavljalo jo
jednu neobinost u svetu Gliksina: umesto da uvedu
kontrolisane cikluse raanja i da deca dolaze na svet na
svakih deset godina, oni su neprestano raali decu tokom
cele godine. Umesto dobro ureene i jasne podele na
Generacije, u njihovom svetu su istovremeno iveli ljudi
svih moguih godita. Ponter nije proveo tamo dovoljno
vremena da bi shvatio kako uopte uspevaju da baziraju
svoju privredu na toj injenici. Umesto da proizvoai
prelaze sa proizvodnje odee za bebe na odeu za decu i
kasnije tinejdere, i onda dalje redom onako kako
pripadnici jedne Generacije odrastaju, Gliksini su morali
da istovremeno proizvode odeu za ljude svih godita. Uz
to, kod njih je postojala i ona smena stvar zvana moda,
to znai kako mu je Lu Benoa objasnila da je
savreno ouvana odea odbacivana zbog nekih hirovitih
estetskih razloga.
Lebdei autobus je ponovo uzleteo. Kua u kojoj su
iveli Torba i Gadak bila je poslednja pred kojom se
zaustavljao tu u Obodu i Ponter se udobno namestio i
pripremio za dugu vonju kroz prirodu.
Kao i obino, ene su postavile ukrase: dugake vrpce
pastelnih boja koje su se pruale od drveta do drveta,
arene trake obmotane oko stabala breza i kedrova,
zastavice koje su leprale na krovovima kua, zlatne

ramove oko solarnih kolektora, a srebrne oko maina za

preradu ubreta.
Ponter je potajno sumnjao da ene ostavljaju ukrase
da stoje sve vreme, ali mu je Adikor rekao da im nije bilo
ni traga kada je dolazio u Centar tokom Poslednjih pet
traei nekoga ko bi ga branio od neistinite optube koju
je protiv njega podigla Daklar Bolbej.
Lebdei autobus se spustio. Jo nije bilo doba kada
lie opada, iako e sledeeg meseca vreme Kada dvoje
postaje jedno poeti u trenutku kada se to dogodi i onda
e pokretaki ventilatori lebdeeg autobusa izazivati
kovitlanje smeeg, crvenkastog i utog lia. Ponter se
radovao dolasku hladnijeg vremena.
S obzirom da je bio naunik i strunjak za kompjutere,
Ponter nije mogao da ne primeti da su Torba, Gadak i
Gadakovi sinovi bili prvi koji su se iskrcali: lebdei
autobus je bio zasnovan na sistemu 'poslednji
unutra-prvi napolju'. Sledei na redu su bili Ponter i
Adikor. Lurt, Adikorov enski partner, pourila je ka
njemu, u pratnji malog Daba. Adikor je zgrabio sina u
naruje i podigao ga visoko iznad glave. Dab se smejao, a
Adikor je na licu imao irok osmeh. Spustio je Daba na
zemlju i zagrlio Lurt. Jo nije prolo punih mesec dana
otkako ih je video; naime oboje su prisustvovali
Adikorovom dooslarm basadlarm, preliminarnom
sasluanju na kojem se raspravljalo o tome da li je Adikor
ubio Pontera, to je bila optunica koju je Daklar Bolbej
podigla protiv njega kada je Ponter nestao, skliznuvi u
drugi univerzum. Ipak, bilo je oigledno da je Adikor
oduevljen to vidi svoju enu i svoje dete.

Klast, Ponterov enski partner je umrla, ali je Ponter

oekivao da e njegove dve erke doi da ga doekaju.
Mada, i on je njih nedavno video; naime, Dasmel je
pomagala u vraanju Pontera iz sveta Gliksina.
Adikor je pogledao u Pontera sa izvinjavajuim
osmehom na licu. Ponter je znao da ga Adikor veoma voli;
uostalom, on mu je tu svoju ljubav pokazivao dvadeset
etiri dana meseno. Meutim, sada je bilo vreme da
bude sa Lurt i Dabom i eleo je da uiva u svakom
trenutku. Ponter je klimnuo glavom, dajui Adikoru znak
da moe da ide i Adikor je krenuo, s jednom rukom
prebaenom oko Lurtinog struka, dok je drugom drao
malog Daba za njegovu levu.
I ostali mukarci su se pridruili svojim enama, a
mladii su otili sa devojkama koje su pripadale istoj
Generaciji kao i oni. Da, sasvim sigurno e biti mnogo
seksa tokom naredna etiri dana, ali i mnogo igre i
zabave i porodinih odlazaka na izlete i gozbe.
Ponter se osvrnuo oko sebe. Gomila se sve vie
smanjivala. Bio je neprijatno vru dan i Ponter je
uzdahnuo ali ne samo zbog toga.
Mogu da pozovem Dasmel, ako eli, rekao je Hak.
Hak je bio Ponterov Pratilac, implant ugraen pod kou
na njegovoj levoj ruci iznad zgloba. Kao i veina Pratilaca
sastojao se od displeja pravougaonog oblika sa visokim
kontrastom koji je bio otprilike duine i irine prsta sa
est malih kontrolnih dugmadi postavljenih ispod ekrana
i soivom na drugom kraju. Meutim, za razliku od veine
Pratilaca koji su bili ogranienih sposobnosti, Hak je imao
ugraene
sofisticirane
komponente
vetake

inteligencije, to je predstavljalo izum Ponterovog kolege

Kobasta Ganta.
Hak nije govorio glasno, iako je mogao. Ponter je
najee o svom Pratiocu razmiljao u enskom rodu,
budui da je Kobast programirao implant tako da moe
da koristi glas Ponterove pokojne ene. Ipak, u danima
kao to je bio ovaj, Ponteru se to inilo kao uasna greka,
jer ga je podsealo na to koliko mnogo mu Klast
nedostaje. Odluio je da porazgovara sa Kobastom i
zamoli ga u implant programira neki drugi glas.
Ne, rekao je Ponter tiho. Nemoj da je zove. Zna,
Dasmel ima mladia. On je, verovatno, doao nekim
prethodnim lebdeim autobusom i ona je otila s njim.
Kako ti kae, rekao je Hak.
Ponter se osvrnuo oko sebe. Kue u Centru bile su
veoma sline onima u Obodu: veini je osnova bila
nainjena od vetaki gajenog drvea, stvorenog tako to
bi se stablo oblikovalo unutar kalupa koji bi kasnije bio
uklonjen. Sve su imale solarne kolektore, bilo na krovu ili
na zemljitu ispred kue. Na nekim mestima na planeti na
kojima klimatski uslovi nisu bili povoljni, kue su morale
da budu u celini sagraene, ali je Ponter smatrao da su
takve kue rune. A ipak, izgleda da su Gliksini sve svoje
kue gradili na taj nain i sabijali ih jednu uz drugu, kao
to se biljojedi u oporu sabijaju jedan pored drugoga.
Pomislivi na ivotinje, Ponter se seti da e tog
popodneva biti organizovan lov na mamuta da bi se
obezbedilo svee meso za sutranju gozbu. Palo mu je na
pamet da bi mogao da se prikljui lovakoj druini.
Prolo je mnogo vremena otkako je poslednji put uzeo
koplje u ruke i doneo kui plen ulovljen na taj starinski

nain. To e mu bar pruiti njemu i drugim mukarcima

koji nemaju s kim da budu u to vreme mogunost da
neto radi.
Tata!
Ponter se okrenuo. Dasmel je trala ka njemu u
pratnji mladia sa kojim se zabavljala, Triona. Ponter
oseti kako mu se osmeh razliva po licu.
Prijatan dan, duo, rekao je kada su mu se pribliili.
Prijatan dan, Tri one.
Dasmel je zagrlila oca. Trion je stajao pored nje. Kada
je Dasmel pustila Pontera, Trion je rekao: Drago mi je
to vas vidim, gospodine. uo sam da ste doiveli pravu
pustolovinu.
Jesam, rekao je Ponter. Pretpostavljao je da gaji
podjednako ambivalentna oseanja prema ovom mladiu
kao i svaki drugi otac koji ima mladu erku. Da, Dasmel
mu je ispriala sve najlepe o Trionu da slua ono to
mu ona govori, da je nean dok vode ljubav, da se
obuava da postane koarski radnik i obrauje kou jer
eli da tako da svoj doprinos drutvu. Pa ipak, Dasmel je
bila njegova erka i Ponter je za nju eleo samo ono to je
najbolje.
Izvini to kasnimo, rekla je Dasmel.
U redu je, odgovorio je Ponter. Gde je Megameg?
Zakljuila je da joj se vie ne svia da je tako
zovemo, rekla je Dasmel. Sada eli da je zovemo samo
Mega.
Mega joj je i bilo pravo ime; Megameg je predstavljalo
deminutiv. Ponter oseti talas tuge. Njegova starija erka

je sada odrasla ena, a njegova mlaa brzo odrasta. Ah,

rekao je. Dobro, onda, gde je Mega?
Igra se sa prijateljima, odgovorila je Dasmel.
Videe je kasnije.
Ponter je klimnuo glavom. A ta ste vas dvoje
planirali za danas pre podne?
Mislili smo da bismo mogli da odigramo jednu partiju
ladatsa, rekao je Trion.
Ponter je pogledao u mladia. Zgodan je, pomislio je
Ponter, sa tim svojim irokim ramenima, i udesno
isturenim lukom iznad obrva, otrim pravilnim nosem i
duboko usaenim ljubiastim oima. Ali, bio je pomalo
sklon afektiranju svojstvenom mladosti i umesto da pusti
svoju crvenkasto plavu kosu da se prirodno deli na
sredini glave, on ju je silom eljao na levu stranu i
privrivao nekom vrstom vezice.
Ponter se spremao da prihvati predlog prolo je
mnogo desetina meseci otkako je poslednji put udarao
loptu ali se zatim setio sebe u njihovim godinama, pre
dvadeset godina, i vremena kada se udvarao Klast.
Poslednje to je tada eleo bilo je da se Klastin otac mota
naokolo.
Ne, rekao je. Idite vas dvoje. Videemo se uvee na
veeri.
Dasmel je pogledala u oca i on je mogao da vidi da
ona zna da to nije ono to on zaista eli. Ali, Trion nije bio
budala: istog trenutka se zahvalio Ponteru, uzeo Dasmel
za ruku i poveo je sa sobom.
Ponter ih je posmatrao dok su se udaljavali. Dasmel
bi trebalo da donese na svet svoje prvo dete za dve

godine, kada je predvieno da se Generacija 149 rodi.

Tada e se stvari promeniti, pomisli Ponter. Bar e imati
unue o kojem e moi da se brine u vreme Kada dvoje
postaje jedno.
Lebdei autobus je ve bio davno otiao, vraajui se u
Obod da bi pokupio sledeu grupu mukaraca. Ponter se
okrenuo i spremao se da se uputi u grad. Pomislio je da bi
mogao da negde malo prezalogaji i
Iznenada oseti kako mu je srce preskoilo jedan
otkucaj. To je bila poslednja osoba koju je oekivao da
vidi, ali
Ali, ona je stajala tu, kao da eka na njega.
Daklar Bolbej!
Prijatan dan, Pontere, rekla je.
Poznavao je Daklar veoma dugo, naravno. Ona je bila
Klastin enski partner. Zapravo, ako je iko mogao da
razume ta je za Pontera znaio gubitak Klast, onda je to
bila Daklar. Ali
Daklar je zagorala ivot Adikoru dok je Ponter bio
odsutan. Optuila ga je za ubistvo! A Adikor nije mogao
da ubije Pontera niti bilo koga drugog, uostalom nita
vie nego to je sam Ponter mogao da ubije sebe.
Daklar, rekao je Ponter, zaboravljajui na
uobiajenu ljubaznost.
Daklar je klimnula glavom, shvatajui. Ne krivim te
to si ljut na mene, rekla je. Znam da sam povredila
Adikora, a povrediti partnera neke osobe znai povrediti
i samu tu osobu. Prikovala je svoj pogled za Ponterov.
ao mi je, Pontere, potpuno i iskreno. Nadala sam se da

u stii na vreme da to isto kaem i Adikoru, ali vidim da

je on ve otiao.
Sada kae da ti je ao, poeo je Ponter, ali ono to
si uinila
Ono to sam uinila je bilo uasno, prekinula ga je
Daklar, spustivi pogled i gledajui u zemlju i svoja
stopala u proirenjima od tkanine na krajevima crnih
pantalona. Sada idem kod jednog skulptora linosti i
uzimam lekove. Leenje je tek zapoelo, ali ve sada
oseam mnogo manji... bes.
Ponter je znao poneto o onome kroz ta je Daklar
prola. Ne samo da je izgubila svog enskog partnera,
dragu Klast koja je bila i njegov enski partner, ve je pre
toga izgubila i svog mukog partnera, Pelbona, koga su
jednog jutra odvukli uvari zakona. Oh, da, on se vratio,
ali vie nije bio celovit mukarac. Bio je kastriran i
njihova veza je propala.
Ponter je bio beskrajno tuan kada je Klast umrla, ali
je bar imao Adikora i Dasmel i Megameg koji su mu
pomogli da proe kroz to. Koliko je mnogo tee bilo
Daklar koja nije imala mukog partnera, a nije imala ni
dece zbog onoga to se njemu dogodilo.
Drago mi je to se osea bolje, rekao je Ponter.
Oseam se bolje, potvrdila je Daklar, klimnuvi
ponovo glavom. Znam da me eka jo mnogo toga, ali, da,
oseam se bolje i...
Ponter je ekao da nastavi. Konano, podstakao ju je.
Da?
Pa, rekla je, izbegavajui njegov pogled, radi se o
tome da sam ja sama i... Ponovo je zastala, ali ovog puta

je sama nastavila. I ti si sam, takoe. I, zna, u vreme

Kada dvoje postaje jedno ovek moe da bude veoma
usamljen ako nema s kim da bude. Pogledala ga je na
trenutak, a onda ponovo skrenula pogled, moda plaei
se onoga to bi mogla da vidi na njegovom licu.
Ponter je bio zapanjen. Ali...
Ali, Daklar je bila inteligentna, a to se Ponteru uvek
dopadalo. Uz to, u njenoj kosi postojali su divni sedi
pramenovi pomeani sa smeim i
Ali... ne.
Ne. To bi bila ludost, posle svega to je uinila
Adikoru.
Ponter oseti probadanje u donjoj vilici. To se
povremeno deavalo, ali obino samo ujutru kada je
hladno. On podie ruku da bi je protrljao preko guste
brade.
Vilica mu je bila slomljena pre nekih 229 meseci i to je
uinio Adikor, tokom jedne glupe svae. Da Ponter nije
podigao glavu na vreme, Adikorov udarac bi ga ubio.
Ali, Ponter je podigao glavu veoma brzo i, mada je bilo
potrebno da gotovo polovina njegove donje vilice i sedam
zuba budu zamenjeni vetakim, ostao je iv.
Ponter je oprostio Adikoru. Nije protiv njega podigao
optunicu i Adikor je bio poteen skalpela uvara
zakona. Zatim je podvrgnut leenju i nauio je kako da
kontrolie svoj bes i tokom svih meseci koji su usledili
nikada se nije dogodilo da zapreti da e udariti niti
Pontera niti bilo koga drugoga.
Oprotaj.

Ponter je dugo razgovarao sa Mer, tamo, u njenom

svetu, o njenom verovanju u Boga i sina Bojeg koji je
pokuao da naui pripadnike njene vrste koliko je
opratanje vano. Mer je bila pristalica uenja tog oveka.
A uostalom, Ponter jeste bio sam. Nije moglo da se
predvidi ta e Visoki Savet sedokosih odluiti po pitanju
ponovnog otvaranja kapije koja vodi u Merin svet, a sem
toga, ak i da odlue da to uine, Ponter nije bio potpuno
siguran da e kapija moi da se ponovo otvori.
Oprotaj.
To je ono to je uinio kada se radilo o Adikoru pre
pola ivotnog veka.
To je ono to je Mer smatrala najveom vrlinom.
To je ono to Daklar eli od njega.
Oprotaj.
Dobro, rekao je Ponter. Ti e morati da se pomiri
sa Adikorom, ali ako to uini, ja u odbaciti bilo kakvu
netrpeljivost izmeu nas dvoje zbog tog nedavnog
dogaaja.
Daklar se nasmeila. Hvala ti. Onda je, ipak, zastala i
osmeh joj je nestao s lica. Da li eli da provede vreme
sa mnom, dok deca nisu tu? Ja jesam Megina tabant i ona,
ja i Dasmel i dalje ivimo u istoj kui, ali shvatam da ti je
potrebno da bude sa njima i u to se neu meati. Ali do
tada...
Glas joj je zadrhtao i na trenutak se pogled njenih
oiju susrete s Ponterovim, oigledno ga pozivajui da
zavri reenicu.
Do tada, poeo je Ponter donevi odluku, da, bie
mi drago da provedem vreme s tobom.

Poglavlje 4

Laboratorija Meri Von na univerzitetu Jork izgledala

je uglavnom onako kako ju je ona i ostavila, to i nije bilo
iznenaujue, budui da su, bez obzira na sve to se njoj u
meuvremenu dogodilo, ipak prola samo dvadeset tri
dana otkako je poslednji put bila u njoj.
Bilo je oigledno da je Darija Klajn, jedna od Merinih
studentkinja, stalno dolazila tokom Merinog odsustva.
Mesto na kojem je obino sedela bilo je preureeno, a
tabela na zidu koja je prikazivala sekvencu drevnog
egipatskog hromozoma y na kojem je radila bila je na
mnogim mestima popunjena.
Arne Egebreht iz Muzeja Pelizeus u Hilderajmu u
Nemakoj, nedavno je postavio teoriju da je stara
egipatska mumija koja je nabavljena u gradu Nijagara
Fols gde je dugo predstavljala turistiku atrakciju moda
zapravo Ramzes I, osniva dinastije kojoj su pripadali Seti
I, Ramzes II (onaj kojeg je igrao Jul Briner u filmu Deset
Bojih zapovesti), Ramzes III i kraljica Nefertari. Uzorak
se sada uvao na univerzitetu Ejmori u Atlanti, ali je
neto DNK poslato u Toronto na analizu; naime, Merina
laboratorija je bila poznata u celom svetu po svojim
uspesima u izdvajanju drevne DNK, a zbog te injenice je
Meri i bila direktno ukljuena u sva ona deavanja sa
Ponterom Boditom. Darija je u Merinom odsustvu
postigla znaajan napredak u analizi DNK navodnog
Ramzesa i Meri je s odobravanjem klimala glavom.

Profesorko Von!
Meri oseti kako joj srce preskae jedan otkucaj i
okrete se. Jedan visok, mrav mukarac od ezdesetak
godina stajao je na ulazu u laboratoriju. Glas mu je bio
dubok i hrapav, a kosa mu je bila oeljana kao kod
Ronalda Regana.
Da? rekla je Meri. Osetila je kako joj se u stomaku
stvara vor; naime, nepoznati mukarac joj je zaklanjao
jedini izlaz iz prostorije. Bio je obuen u tamno-sivo
odelo i imao je sivu kravatu, iji je vor bio razvezan.
Trenutak kasnije, zakoraio je unutra, izvukao tanku
kutijicu od srebra sa vizit-kartama i pruio jednu od njih
Meri.
Meri je uzela vizit-kartu, oseajui se neprijatno kada
je shvatila da joj se ruka tresla dok je to inila. Na
vizit-karti je pisalo: Sinerdi grup, dr D. (Dok) Kriger,
direktor.
Logo naslikan na vizit-karti predstavljao je planetu
Zemlju podeljenu tano na sredini. Na levoj polovini,
okeani su bili crne boje, a kopna bela, a na desnoj su
upotrebljene suprotne boje. Adresa je glasila: Roester,
drava Njujork, a i-mejl adresa se zavravala sa .vlada, to
je znailo da Sinerdi grup pripada vladi SAD.
ta mogu da uinim za vas, doktore Kriger? upitala
je Meri.
Ja sam direktor Sinerdi grup, rekao je.
To sam proitala. Nikada nisam ula za tu grupu.
Niko jo nije, a malo njih e ikada i uti. Sinerdi grup
predstavlja tim za osmiljavanje vlade SAD koji sam ja
osnovao pre nekoliko godina. Mi smo formirani,

manje-vie, po uzoru na korporaciju RAND, iako u mnogo

manjem obimu, bar u ovom trenutku.
Meri je ula za korporaciju RAND, ali nije znala nita o
njoj. Pa ipak, klimnula je glavom.
Jedan od naih glavnih finansijera je INS, rekao je
Kriger. Meri je upitno podigla obrve i Kriger joj je
objasnio: Sluba za imigraciona pitanja i pitanja
dravljanstva SAD.
Ah, rekla je Meri.
Kao to sigurno znate, dogaaj sa Neandertalcem
zatekao nas je sve nas potpuno nespremnim. Sve se
praktino zavrilo pre nego to je i poelo, a nekoliko
prvih dana mi smo itavu tu stvar odbacivali kao jo
jednu suludu priu kakve se objavljuju po tabloidima, kao
to je pronalaenje lika majke Tereze na nekoj suvoj ljivi
ili neije tvrdnje da je video Veliko stopalo.
Meri je klimnula glavom. U poetku ni ona sama nije
verovala da je to mogue.
Naravno, nastavio je Kriger, mogue je da kapija
izmeu naeg sveta i sveta Neandertalaca vie nikada
nee biti ponovo otvorena. Meutim, u sluaju da se ipak
otvori, elim da budemo spremni.
Mi?
Vlada SAD.
Meri se osetila ukoeno. Kapija se otvorila na
kanadskom tlu i
Zapravo, gospoo, otvorila se milju i etvrt ispod
kanadskog tla, u Neutrinskoj observatoriji Sadberi koja
predstavlja zajedniki projekat kanadskih, britanskih i
amerikih institucija, ukljuujui univerzitet Pensilvanija,

univerzitet Vaington i Los Alamos, Lorens Berki i

Nacionalnu laboratoriju u Brukhejvenu.
Oh, rekla je Meri koja to nije znala. Ali, rudnik
Krejton u kojem se nalazi Neutrinska observatorija
Sadberi pripada Kanadi.
Tanije reeno, on pripada kanadskoj kompaniji Inko.
Ali, vidite, nisam ovde da bih sa vama raspravljao o
pitanjima nadlenosti. elim samo da shvatite da je
interesovanje vlade SAD za ovo pitanje potpuno
legitimno.
Meri je odgovorila ledenim glasom. U redu.
Kriger je zastao, oigledno shvativi da je pogreno
nastupio. Ako se kapija izmeu naeg sveta i sveta
Neandertalaca ikada ponovo otvori, mi elimo da
budemo spremni. Odbraniti kapiju ne ini se previe
tekim. Kao to moda znate, Dvadeset druga jedinica
kanadskih vazduhoplovnih snaga koja ima bazu u Nort
Beju zaduena je za obezbeivanje kapije u sluaju
invazije ili teroristikog napada.
alite se, rekla je Meri, iako je sumnjala u to.
Ne, ne alim se, profesorko Von. I vaa i moja vlada
sve ovo shvataju veoma ozbiljno.
Pa, kakve to veze ima sa mnom? upitala je Meri.
Vi ste identifikovali Pontera Bodita kao Neandertalca
na osnovu analize njegove DNK, zar ne?
Da.
Da li e tom analizom koju ste obavili biti mogue
identifikovati svakog Neandertalca? Da li ona sa
potpunom pouzdanou moe da pokae da li je neka
osoba Neandertalac ili ljudsko bie?

Neandertalci jesu ljudska bia, rekla je Meri. Mi smo

srodnici iz istog roda; mi svi pripadamo rodu Homo.
Homo habilis, Homo erectus, Homo antecessor ako se
prihvati da je to posebna vrsta Homo heidelbergensis,
Homo neanderthalensis, Homo sapiens. Mi smo svi ljudska
bia.
Shvatio sam poentu, rekao je Kriger, klimnuvi
glavom. Kako onda treba da nazivamo sebe da bismo se
razlikovali od ovih ostalih?
Homo sapiens sapiens, rekla je Meri.
Nije ba lako za izgovor, zar ne? odvratio je Kriger.
uo sam da nas neki nazivaju Kromanjoncima. To bi bilo
praktinije.
Tehniki gledano, taj termin se odnosi na jednu
specifinu populaciju anatomski modernih ljudskih bia
koja je postojala u starijem paleolitu na jugu Francuske.
Onda vas pitam ponovo: kako bi trebalo da nazivamo
sebe da bismo napravili razliku u odnosu na
Neandertalce?
Pa, Ponterova vrsta ima izraz za fosilne ostatke
ljudskih bia u njihovom svetu koji su izgledali kao mi.
Nazivaju ih Gliksini. To bi predstavljalo odgovarajui
paritet: mi njiih nazivamo po imenu koje se odnosi na
njihove fosilne ostatke, a oni nas nazivaju po imenu koje
se odnosi na nae fosilne ostatke.
Gliksini? Da li ste tako rekli? Kriger se namrtio.
Dobro, mislim da e to moi da poslui. Dakle, da li vaa
analiza DNK sa potpunom pouzdanou moe da otkrije
razliku izmeu svakog Neandertalca i svakog Gliksina?

Meri se namrtila. Sumnjam u to. Postoji mnogo

varijacija unutar jedne vrste i
Ali, ako Neandertalci i Gliksini pripadaju razliitim
vrstama, sasvim sigurno postoje geni koje ima samo
jedna vrsta, neki geni koje imaju samo oni, ili neki drugi
koje imamo samo mi. Geni zbog kojih oni, recimo, imaju
istaknut luk iznad obrva.
Oh, i mnogi Gliksini imaju istaknut luk iznad obrva.
To je prilino esta pojava kod mukaraca iz istone
Evrope, na primer. Naravno, dvostruki luk kakav imaju
Neandertalci
predstavlja
prilino
specifinu
i
karakteristinu crtu, ali...
A ta je sa onim trouglastim ispupenjima u njihovim
sinusnim upljinama? pitao je Kriger. uo sam da ona
predstavljaju iskljuivu karakteristiku Neandertalaca.
Da, to je tano, rekla je Meri. Pretpostavljam da bi
bilo mogue, ako biste bili spremni da svakoj osobi
pregledate nos...
Izgleda da Krigeru ovo nije bilo zabavno. Mislio sam
na to da biste vi mogli da pronaete gen koji je
odgovoran za to.
Oh, mogue je, iako oni sami moda to ve znaju.
Ponter mi je rekao da su oni pre mnogo vremena uradili
ekvivalent naem ljudskom genomu. Ali, naravno,
pretpostavljam da bih i ja mogla da pronaem
dijagnostiki marker.
Da li moete to da uradite? Koliko brzo to moete da
uradite?
Polako, rekla je Meri. Sve to imamo je DNK etiri
praistorijska Neandertalca i jednog savremenog. Vie bih

volela da imam mnogo vei broj uzoraka na

raspolaganju.
Ali, da li vi to moete da uradite?
Moda, ali, zato?
Koliko vremena bi vam bilo potrebno?
Sa opremom koju trenutno imam? I pod uslovom da
nita drugo ne radim? Nekoliko meseci, moda.
A ta ako vam mi damo svu opremu i svu moguu
podrku i pomono osoblje? ta onda? Novac nije
problem, profesorko Von.
Meri je osetila da joj je srce poelo ubrzano da kuca. S
obzirom da se bavila naunim radom u Kanadi ona
nikada nije ula ove rei. Imala je neke prijatelje sa
univerziteta koji su otili u SAD da tamo nastave sa
radom kada su doktorirali i oni su joj esto podnosili
izvetaje o petocifrenim i estocifrenim iznosima
dobijenim za istraivanje i o vrhunskoj opremi koja im je
data. Prva suma koju je Meri dobila za svoj istraivaki
rad iznosila je triavih tri hiljade i dvesta dolara, i to,
naravno, kanadskih.
Pa, kada bih imala na raspolaganju neograniena
sredstva, pretpostavljam da bih mogla da to uradim
prilino brzo. Onda bi bile u pitanju samo nedelje, ako
bismo imali sree.
Dobro. Dobro. Uinite tako.
Hmm, sa svim dunim potovanjem, doktore Kriger,
ja sam dravljanka Kanade; vi ne moete da mi govorite
ta da radim.
Kriger se istog trena trgao. Naravno, profesorko Von.
Izvinjavam se. Previe me je obuzelo oduevljenje zbog

tog projekta. Ono to sam eleo da kaem je: da li biste,

molim vas, eleli da prihvatite taj projekat? Kao to sam
ve rekao, mi emo vam obezbediti svu opremu i osoblje
koji su vam potrebni, a dobiete i znatnu nadoknadu za
svoju strunost.
Meri se zavrtelo u glavi. Ali, zato? Zato je to toliko
vano?
Ako se kapija koja spaja dva sveta ikada ponovo
otvori, poeo je Kriger, moda e mnogo Neandertalaca
doi na nau Zemlju.
Meri ga je pogledala ispitivaki. I vi elite da budete u
mogunosti da ih diskriminiete?
Kriger je odmahnuo glavom, nije u pitanju nita ni
nalik tome, uveravam vas. To e nam biti potrebno zbog
razliitih
imigracionih
pitanja,
obezbeivanja
odgovarajue zdravstvene zatite i slinog. Sigurno ne
biste eleli da se nekome ko je u nesvesti da pogrean lek
zato to lekari ne mogu da odrede da li je on
Neandertalac ili Gliksin.
Mogli biste samo da pogledate da li ta osoba ima
ugraeni implant. Ponter je rekao da ih svi iz njegovog
sveta imaju.
Bez ikakve elje da uvredim vaeg prijatelja,
profesorko Von, za to mi imamo samo njegovu re. Po
onome to mi znamo, on bi, u svom svetu, mogao da bude
i osuenik uslovno puten na slobodu, a ta spravica neka
vrsta aparata za praenje kakvu nose samo on i njemu
slini kriminalci.
Ponter nije kriminalac, rekla je Meri.

Dobro, ali uveren sam da shvatate da bismo mi vie

voleli da imamo sopstvenu metodu za utvrivanje toga
kojoj vrsti neka osoba pripada nego da moramo da se
oslanjamo na ono to smo uli iz druge ruke.
Meri je polako klimnula glavom. To je, na neki nain,
imalo smisla. Uostalom, ve je i postojao jedan presedan:
kanadska vlada je uloila mnogo truda u to da se definie
ko jeste, a ko nije po poreklu Indijanac, tako da socijalni
programi i davanja mogu da budu podeljeni na pravi
nain. Pa ipak... Nema razloga da se veruje da e se
kapija ponovo otvoriti, zar ne? Nije bilo nikakvih
znakova? Meri je pomislila koliko bi volela da ponovo
vidi Pontera, ali...
Kriger je odmahnuo glavom. Mi mislimo da moramo
da budemo spremni. Biu otvoren s vama: priznajem vam
da je va gospodin Bodit izgledao... kako da kaem...
prilino upadljivo. Meutim, mogue je da se dogodi da
neki drugi Neandertalac ima manje izraene
karakteristike svoje vrste i da bude u mogunosti da se
uvue neprimeeno meu nas.
Meri se nasmeila. Razgovarali ste sa Milfordom
Volpofom.
Jesam. Razgovarao sam i sa Ianom Tatersolom i sa
gotovo svakim drugim strunjakom za Neandertalce
kojeg moete da navedete. Izgleda da oni nisu postigli
saglasnost po pitanju koliko se Neandertalci razlikuju od
nas.
Meri je klimnula glavom; to je, nema sumnje, bilo
tano. Neki, kao Volpof, smatrali su da Neandertalci
predstavljaju samo drugu verziju Homo sapiensa, u
najboljem sluaju samo rasu ako taj termin ima vie

ikakvog smisla i da pripadaju istoj vrsti kao i dananji

ljudi. Neki drugi, ukljuujui Tatersola, mislili su potpuno
suprotno: Neandertalci predstavljaju potpuno posebnu
vrstu, Homo neanderthalensis. Do dananjeg dana, sva
prouavanja DNK su podupirala ovo drugo stanovite, ali
Volpof i njegove pristalice su smatrali da je ono malo
uzoraka neandertalske DNK koji su bili na raspolaganju,
ukljuujui i tri stotine sedamdeset nukleotida
mitohondrijske DNK koju je Meri izdvojila iz fosila
Neandertalca koji se uvao u Rheinisches Landesmuseum
predstavljalo ili odstupanje od uobiajenog ili je bilo
pogreno protumaeno. Ne bi bilo previe rei da je to
predstavljalo pitanje oko kojeg je voeno najvie
rasprava u paleo-antropologiji.
Mi posedujemo kompletan genetski materijal samo
jednog Neandertalca, poela je Meri, i to Pontera
Bodita. Moglo bi da se ispostavi da je nemogue u tom
jednom jedinom uzorku pronai ita to bi moglo da
predstavlja dijagnostiki marker.
Shvatam. Ali, neemo znati sa sigurnou sve dok ne
pokuate.
Meri se osvrnula po svojoj laboratoriji. Ja imam
obaveze ovde na Jorku. Predavanja koja moram da
odrim. Studente.
I to razumem, rekao je Kriger. Ali, siguran sam da
moe da se postigne dogovor da neko preuzme vae
obaveze. Ve sam razgovarao sa predsednikom
univerziteta.
Da li vi govorite o istraivakom projektu s punim
radnim vremenom?

Da, dobiete nadoknadu za celu kolsku godinu.

Gde bih radila? Ovde?
Kriger je odmahnuo glavom. Ne, elimo da doete u
nau laboratoriju.
To je u Roesteru?
Da, u Roesteru u dravi Njujork.
To nije daleko odavde, zar ne?
Ja sam danas doao avionom, rekao je Kriger, i let je
trajao jako kratko. Reeno mi je da je kolima potrebno
tri-etiri sata.
Meri je razmiljala. Moi e da dolazi ovamo i
poseuje majku i prijatelje. Morala je sebi da prizna da je
u tom trenutku nita nije zanimalo koliko to da proui
Ponterovu DNK, a predavanja bi joj predstavljala samo
smetnju.
Koje uslove ste imali na umu?
Mogu da vam ponudim jednogodinji ugovor na sto
pedeset hiljada amerikih dolara, koji bi poeo da vai
odmah, i puno zdravstveno osiguranje. Nasmeio se.
Znam da je za vas Kanaane to veoma vano.
Meri se namrtila. Bila se, manje-vie, pripremila na to
da se vrati na univerzitet Jork, tamo gde je doivela
silovanje, ali...
Ali, ne. Ne, to nije bilo tano. Nadala se da e moi da
podnese da bude tu, ali, ako dananje jutro predstavlja
pravi pokazatelj, i dalje je bila nervozna kao sam avo.
Imam stan ovde, rekla je Meri.
Pobrinuemo se za otplatu hipoteke, porez i
odravanje dok ste odsutni; va dom e vas ekati kada
zavrite posao.

Zaista?
Kriger je klimnuo glavom. Da. Ovo je najvanija stvar
koja se dogodila na ovoj planeti od... pa, nikada se neto
slino nije dogodilo. Ono emu mi sada prisustvujemo,
profesorko Von, je zavretak kenozoika i poetak nove
ere. Dve vrste ljudskih bia ne postoje na ovoj planeti ve
trideset pet hiljada godina, ali, ako se kapija ponovo
otvori, postojae ponovo i mi elimo da budemo sigurni
da e ovog puta sve proi kako treba.
Sve to ste rekli zvui veoma primamljivo, doktore
Kriger.
Dok. Zovite me Dok. Zastao je. Vidite, ja sam
nekada radio za korporaciju RAND. Ja sam matematiar i
kada sam diplomirao na Prinstonu, sedamdeset
procenata onih koji su zavrili matematiku na nekom od
najvanijih univerziteta prijavilo se za posao u RAND-u.
To je bilo mesto na kojem ste dobijali novac i sve to je
potrebno za ist istraivaki rad. Postojala je ala da
skraenica RAND zapravo znai 'istraivanje bez razvoja';
bavili smo se osmiljavanjem u najistijem smislu te rei.
A ta, zapravo, znai ta skraenica?
Samo 'istraivanje i razvoj', tako bi, bar, trebalo da
bude. Ali, injenica je da su glavni finansijer bile
Vazduhoplovne snage SAD, kao i to da je korporacija
RAND postojala samo zbog jednog jedinog i to u sutini
neprijatnog razloga: da bi se prouavao mogui nuklearni
sukob. Ja sam teoretiar igre, to je moja ua specijalnost, i
zato sam bio tamo radio sam na simulaciji mogueg
nuklearnog sukoba. Zastao je. Da li ste ikada gledali film
Doktor Strendlav?

Meri je klimnula glavom. Pre mnogo godina.

Stari, dobri Dord Skot dri u ruci, tamo u Ratnoj
sobi, studiju korporacije BLAND. Ratnoj sobi. Kada
budete ponovo gledali film na DVD-u, zaustavite ga na
tom mestu. Studija nosi naziv Svetske mete u megasmrti.
To predstavlja, otprilike, ono to smo mi morali da
radimo. Ali, Hladni rat je zavren, profesorko Von, a sada
se suoavamo sa neim to je neverovatno pozitivno.
Zastao je, a onda nastavio: Znate, uprkos svojoj vojnoj
sutini, korporacija RAND je uinila mnogo toga i na
podruju dalekosenog razmiljanja. Jedna od naih
studija se zvala Planete pogodne za ivot i radilo se o
verovatnoi da se pronau planete nalik Zemlji negde
drugde u galaksiji. Stiven Dol je uradio tu studiju 1964.
godine, upravo kada sam ja poeo da radim u RAND-u.
Meutim, ak i tada, u vreme slavnih dana svemirskog
programa, veoma malo nas je ozbiljno pomiljalo da
emo ikada imati pristup nekom drugom svetu nalik
Zemlji za vreme naih ivota. Ali, ako se kapija ponovo
otvori, imaemo. Mi elimo da taj kontakt proe najbolje
to je mogue. Kada prva neandertalska ambasada bude
otvorena-
Neandertalska ambasada! uzviknula je Meri.
Mi razmiljamo unapred, profesorko Von. Zbog toga
Sinerdi grup i postoji. Ne samo da se uzme najbolje iz
oba sveta, ve da se naini neto to predstavlja vie od
prostog zbira pojedinanih delova. To e biti
velianstveno i mi elimo da vi u tome uestvujete.

Poglavlje 5

Ponter i Daklar su etali po trgu i askali. Tu je bilo

mnogo dece koja su igrala razne igre, jurila jedno drugo i
zabavljala se.
Uvek sam elela da neto pitam nekog mukarca,
poela je Daklar. Da li ti deca nedostaju u vreme Kada je
dvoje razdvojeno?
Jedan mali deak, pripadnik Generacije 148, istra
pravo pred njih, hvatajui letei trougao. Ponter nikada
nije zaalio to ima dve erke, ali ponekad bi poeleo da
ima i sina. Naravno, odgovorio je. Stalno mislim na
njih.
Dasmel i Mega su divne devojke, rekla je Daklar.
Mislio sam da ste ti i Dasmel ukrstile koplja dok
mene nije bilo, rekao je Ponter.
Daklar se tuno nasmeila. Oh, jesmo, zaista. Ona je
govorila u Adikorovu korist na dooslarm basadlarm, a ja
sam bila ona koja ga je optuila. Ali, ja nisam budala,
Pontere. Oigledno je da ja nisam bila u pravu, a da ona
jeste.
Znai, sada je sve u redu izmeu vas dve?
Bie potrebno neko vreme, rekla je Daklar. Ti zna
kakva je Dasmel. Tvrdoglava je kao stalaktit ona se
dri uprkos svemu to pokuava da je povue nadole.

Ponter se nasmejao. Dobro je poznavao Dasmel, a

izgleda da ju je i Daklar dobro poznavala. Ona moe da
bude pomalo teka, rekao je Ponter.
Ona je tek napunila 225 meseci, rekla je Daklar.
Naravno da je teka. I ja sam bila u njenom uzrastu.
Zastala je. Svaka mlada devojka je pod velikim
pritiskom, zna. Od nje se oekuje da pronae dva
partnera pre zime. Znam da je vrlo verovatno da e Trion
postati njen muki partner, ali ona jo uvek trai enskog
partnera.
To nee biti problem, rekao je Ponter. Ona je sjajna
prilika.
Daklar se nasmeila. Jeste. Nasledila je od Klast sve
njene najbolje osobine i... Ponovo je zastala, moda
pitajui se da li je previe otvorena, a onda rekla: a od
tebe sve tvoje.
Ponter je bio zadovoljan kada je ovo uo. Hvala ti,
rekao je.
Daklar je spustila pogled. Kada je Klast umrla,
Dasmel i Mega su bile veoma tune. Megameg je bila
premlada da zaista shvati ta se desilo, ali Dasmel...
Teko je kada devojica nema majku. Zautala je i Ponter
se upitao da li mu ostavlja prostora da izjavi da je
Dasmel imala izvrsnu zamenu za majku. Ponter je mislio
da je to verovatno tano, ali nije znao ta da kae.
Pokuala sam da im budem dobra tabant, nastavila
je Daklar, ali to nije isto kao da im je tu majka koja se o
njima brine.
Ponovo Ponter nije bio siguran ta bi trebalo da kae.
Ne, rekao je na kraju. Nije.

Znam da nije postojala mogunost da one odu da ive

s tobom i Adikorom. rekla je Daklar. Dve devojke tamo
u Obodu...
Da, sloio se Ponter. To bi bilo nemogue.
Da li si Daklar je zastala, pogledavi kratko
potkresanu travu kojom je trg bio prekriven. Da li ti je
smetalo to se zavrilo tako da se ja brinem o njima?
Ponter je slegao ramenima. Ti si bila Klastin enski
partner. Bilo je logino da tebe izaberu za njihovu
tabant.
Daklar je malo nagla glavu na stranu. Glas joj je bio
tih. To nije ono to sam te pitala.
Ponter je sklopio oi i uzdahnuo. Ne znam. Da,
pretpostavljam da mi je smetalo, izvini to to kaem.
Naime, ja sam njihov otac, njihov genetski rod. A ti...
Daklar je ekala da Ponter nastavi, ali kada je bilo
jasno da on to nee uiniti, zavrila je njegovu misao
umesto njega. Ja im nisam krvni rod, rekla je. One nisu
moje erke, a na kraju je ispalo da se ja brinem o njima.
Ponter nije nita rekao; nije bilo mogue da ita kae a
da to deluje ljubazno.
U redu je, rekla je Daklar, dodirnuvi Ponterovu
ruku za deli otkucaja. U redu je to se tako osea. To je
prirodno.
Nekoliko guski je proletelo iznad njihovih glava i
nekolicina drozdova koji su skakutali po travi su poleteli
kada su im se dve od njih pribliile. Ja mnogo volim
svoju decu, rekao je Ponter.

I ja ih volim, rekla je Daklar. Znam da nisu moje

erke, ali ivela sam sa njima otkako su se rodile i volim
ih kao da jesu.
Ponter je prestao da koraa i pogledao u Daklar. On
nikada nije razmiljao o toj vrsti odnosa; nekako je
pretpostavljao da tua deca predstavljaju pomalo
smetnju; sasvim sigurno je Adikorov Dab bio prilino
nestaan. Da je sve teklo normalno, Daklar bi imala svoju
decu. erka ili sin iz Generacije 148 bi sada i dalje iveli
sa svojom majkom i enskim partnerom svoje majke, a
erka iz Generacije 148 bi i dalje bila u kui, iako bi
tokom nekoliko narednih meseci nala svojeg mukog i
svog enskog partnera.
Deluje iznenaeno, rekla je Daklar. Ja stvarno
volim Dasmel i Megu.
Pa, mislim da nikada nisam razmiljao o tome.
Daklar se nasmeila. Dakle, vidi, mi imamo mnogo
toga zajednikog. Oboje smo voleli istu enu i oboje
volimo istu decu.
Ponter i Daklar su odluili da odu da gledaju
predstavu u amfiteatru na otvorenom. Ponter je voleo
pozorite, a ovo je bio jedan od njegovih omiljenih
komada, Vamlar i Kolapa, istorijska drama o mukarcu
lovcu i eni koja sakuplja plodove. Ova vrsta drame je
mogla da se izvodi samo u vreme Kada dvoje postaje
jedno jer samo tada mukarci i ene mogu da glume
zajedno. Zaplet je bio zasnovan na svim moguim
obrtima kakvi bi bili nemogui u savremenom dobu u
kojem postoje Pratioci: ljudi su ili nestajali ili nisu mogli

da komuniciraju na daljinu ili nisu mogli da dokau da su

bili na nekom odreenom mestu u odreeno vreme, a
javljali su se i razliiti prikazi jednog istog dogaaja.
Dok su sedeli prekrtenih nogu jedno pored drugog u
amfiteatru, Ponter je osetio da svojim kolenom dodiruje
Daklarino.
Bila je to dobra predstava.
Posle predstave, Ponter i Daklar su otili da vide malu
Megameg koja se igrala sa svojim drugovima. Bila je
oduevljena kada je ugledala svog oca i odmah je potrala
ka njemu.
Zdravo, duo, rekao je Ponter, podiui je uvis.
Zdravo, tata! Pogledala je u Daklar i rekla je, glasom
u kojem se, primetio je Ponter, oseala podjednaka
toplina: Zdravo, Daklar!
Ponter je na trenutak osetio ubod u srcu, poelevi da
je ona pokazala na neki oigledan nain da joj je vie stalo
do njega, svog biolokog oca, nego do svoje zakonske
starateljke. Ali, to ga je brzo prolo. Njegova mlaa erka,
znao je, ima u sebi dovoljno ljubavi za sve njih. vrsto ju
je stegao, a zatim spustio na zemlju.
Pogledajte ta mogu da izvedem, rekla je. Otrala je
nekoliko koraka dalje i onda izvela premet unazad.
Opa! rekao je Ponter, blistajui od ponosa.
Divno! rekla je Daklar, zatapavi rukama. Ponter
je pogledao u Daklar i nasmeio se. Daklar mu je uzvratila
osmeh.

Megameg je oigledno elela da jo jednom izvede

premet, ali Ponter i Daklar nisu gledali u nju. Tata!
Mama! Pogledajte! povikala je.
Ponteru zastade dah. Megameg je delovala kao da joj
je neprijatno. Auh! rekla je svojim dejim glasiem.
Htela sam da kaem: tata, Daklar, pogledajte!
Kako je dan odmicao, Ponter je postajao sve
nervozniji. Uostalom, ovo je bilo vreme Kada dvoje
postaje jedno a on nije bio idiot. On nije imao seksualni
odnos sa enom pa, prvo to mu je palo na pamet bilo je
da to nije radio otkako je Klast umrla, pre dvadeset
meseci. Ali, prolo je i vie od toga. Da, on je voleo Klast
sve dok nije umrla, ali leukemija je uzela svoj danak
mnogo pre toga. Prolo je... zapravo, ni sam nije bio
siguran. Nikada nije dozvolio sebi da pomisli da je ba to
poslednji put da vodi ljubav sa Klast i da e to biti
poslednji put da e skliznuti u nju, ali...
Ali, postojao je taj poslednji put, njihovo poslednje
sjedinjenje pre nego to je ona postala previe slaba da bi
to mogla ponovo da uini. To je, sasvim sigurno, bilo
punih deset meseci pre nego to je umrla.
Dakle, bar trideset meseci je prolo. Da, Adikor mu je
pruao zadovoljstvo, ali...
Ali, to nije bilo isto. Fiziki odnos izmeu dva
mukarca ili dve ene predstavlja, takoe, znak
ljubavi i zabavan je i prijatan. Ali, seksualni odnos izmeu
mukarca i ene predstavlja i in potencijalnog zaea
deteta.
Nije postojala mogunost da Daklar niti bilo koja
druga ena zatrudni u vreme ovog Kada dvoje postaje

jedno. Sve ene su ivele zajedno i oseale su feromone

onih drugih tako da su im menstrualni ciklusi bili
sinhronizovani. Nijedna nije mogla da ostane trudna u
ovo vreme u mesecu. Sledee godine kada treba da bude
zaeta Generacija 149, Visoki savet sedokosih promenie
datume perioda Kada dvoje postaje jedno tako da se
poklapaju sa trenutkom maksimalne plodnosti.
Ipak, iako nije postojala mogunost da Daklar sada
zane, prolo je mnogo vremena otkako je...
Hajde da odvedemo decu do trga Darson da neto
pojedu, rekla je Daklar.
Ponter je zakolutao oima. Deca. Nije se postavljalo
pitanje koja deca.
Njegova deca.
Njena deca.
Njihova deca.
Sasvim sigurno je dobro znala na koji nain da mu
postane draga. Bio bi zbunjen bilo kakvom ponudom
seksualne prirode s njene strane, ali, izlazak s decom...
To je bilo upravo ono to mu je bilo potrebno.
Naravno, rekao je. Naravno.
Ponter je dao znak rukom Megameg da im prie i
onda su krenuli da pronau Dasmel to je bilo prilino
lako, jer su njen Pratilac i Hak mogli da komuniciraju.
Oko njih je bilo mnotvo dece koja su se igrala, a dosta
odraslih se povuklo u kue da bi vodili ljubav. Samo
nekoliko odraslih osoba mukaraca i ena bilo je
napolju.
Ponter nije video previe dece u svetu Gliksina, ali je
shvatio da njih tamo ne ostavljaju same kao ovde.

Drutvo Gliksina je bilo dvostruko ranjivo. Prvo, nikada

nisu izvrili ienje svog genetskog materijala i
eliminisali neeljene psiholoke crte. Drugo, nisu imali
svog Lonvisa Troba koji bi im doneo slobodu: bez
implanata i bez Arhive alibija, Gliksini su i dalje mogli da
budu napadnuti, a, sudei bar po onome to je gledao na
video-sistemu Gliksina, i deca su esto bila meta napada.
Meutim, ovde, u njegovom svetu, deca su mogla da
se slobodno kreu, danju i nou. Ponter se upitao kako
Gliksini koji imaju decu uopte uspevaju da ostanu
normalni.
Eno je, rekla je Daklar, primetivi Ponterovu erku
pre njega. Dasmel i Trion su gledali u displej postavljen
na kabini napolju.
Dasmel! povikao je Ponter i mahnuo joj. Dasmel
je podigla pogled i on je s oduevljenjem video da joj se
istog trena po licu razlio osmeh, a ne izraz razoarenja
to vie nee biti sama s Trionom.
Ponter i Daklar su im prili. Mislili smo da odemo na
trg Darson i da pojedemo malo mesa bizona.
Trebalo bi da provedem neko vreme sa svojim
roditeljima, rekao je Trion, bilo da je shvatio iz
Ponterovog dranja da bi to trebalo da uini ili zato to je
zaista eleo da uradi to to je rekao. Ponter nije mogao da
zakljui o emu se radi. Trion se nagnuo i liznuo
Dasmelino lice. Vidimo se veeras, rekao je.
Hajdemo, rekla je Megameg, priavi im i uhvativi
svojom levom rukom Ponterovu, a desnom Daklarinu.
Dasmel je stala pored Pontera i on ju je zagrlio i njih
etvoro su krenuli zajedno.

Poglavlje 6

Iako bi Meri vie volela da je imala priliku da prespava

pre nego to donese odluku, Dok Kriger joj je ponudio
neto oko ega nije imala ta da mozga: to je,
jednostavno, bilo previe dobro da bi se propustilo.
Danas je trebalo da se odri jedini sastanak odseka
pre poetka nove kolske godine. Nee svi biti prisutni
neki od lanova nastavnikog osoblja bie u svojim
vikendicama, a neki e ostati odluni u tome da ne ele da
dolaze na univerzitet pre prvog utorka u septembru.
Meutim, veina njenih kolega e biti tu i to e biti
najbolja prilika da se sa njima dogovori ko e je zameniti i
preuzeti njene predmete. Meri je znala da ima sree: bila
je ena ba u pravo vreme kada su Jork i mnogi drugi
univerziteti pokuavali da isprave nepravde u
zapoljavanju iz prolosti, pogotovo u prirodnim
naukama. Nije imala problema da dobije prvi stalni
poloaj i da neto kasnije postane redovan profesor, dok
su se mnogi mukarci njenih godina i dalje muili radei
kao honorarni predavai po ugovoru.
Dobro doli, rekla je Kvejzer Remtula. Nadam se da
ste se lepo proveli ovog leta.
Desetak ljudi koji su sedeli za velikim stolom za
sastanke klimnulo je glavama. Ba lepo, rekla je
Kvejzer. Ona je bila Pakistanka od pedesetak godina,
obuena u elegantnu bluzu be boje i pantalone koje su

se slagale s njom. Naravno, rekla je, osmehujui se,

sigurna sam da niko od nas nije proveo raspust toliko
uzbudljivo kao naa Meri.
Meri je osetila da je pocrvenela, a Kornelijus Raskin i
nekolicina drugih kolega su nakratko zapljeskali. Hvala
vam, rekla je Meri.
Meutim, nastavila je Kvejzer, ako je mogue, Meri
bi elela da uzme odsustvo.
Zauvi ove rei, Kornelijus, koji je sedeo naspram
Meri, malo se ispravio na stolici. Meri se nasmeila;
naime, oigledno je bilo da zna ta e uslediti i da je
spreman da zgrabi priliku.
Trebalo je da Meri dri predavanja iz Uvoda u
genetiku za generaciju 2000, zatim za treu godinu
Regulaciju genskog izraza i za etvrtu godinu Genetiku
eukariotika, rekla je Kvejzer. Osim toga, ona ima i dva
postdiplomca kojima je mentor: Dariju Klajn, koja radi na
drevnoj ljudskoj DNK i Grejema Smajta, koji se bavi... ta
ono bee, Meri?
Revalorizacija taksonomije ptica pevaica, zasnovano
na prouavanju mitohondrijske DNK.
Tako je, rekla je Kvejzer, klimnuvi glavom. Podigla
je pogled iznad svojih naoara sa bifokalnim staklima.
Ako je neko zainteresovan da uzme dodatna
predavanja...
Na prvi slog rei neko, Kornelijus Raskin je podigao
ruku. Meri je bilo ao sirotog Kornelijusa. Imao je trideset
pet ili trideset est godina i ve osam godina je bio doktor
genetike. Ali, za mukarce, uz to belce, na odseku nije bilo
posla s punim radnim vremenom. Pre desetak godina,

neko kao on sada bi bio na putu da postane redovan

profesor, ali, u dananje vreme Kornelijus je dobijao est
hiljada dolara za pola kursa i dvanaest hiljada dolara za
ceo kurs i iveo je u stambenoj zgradi u Driftvudu, delu
grada koji se nalazio u blizini univerziteta, ali koji su ak i
studenti izbegavali; Kornelijus je to nazivao svojim
'apartmanom u sirotinjskom delu grada'.
Ja u da preuzmem Regulaciju, rekao je Kornelijus. I
eukariotike.
Moe da uzme Genetiku eukariotika i Uvod u
genetiku za generaciju 2000, rekla je Kvejzer. Ne mogu
sve da dam jednoj osobi.
Kornelijus je klimnuo glavom. Dogovoreno, rekao je.
Pa, u tom sluaju, poeo je Devin Grin, jo jedan
belac, jo jedan honorarni predava, da li ja mogu da
uzmem Regulaciju genskog izraza?
Kvejzer je klimnula glavom. Tvoja je. Pogledala je u
Karin Kli, crnkinju koja je bila istih godina kao Meri. Da li
ti moe da uzme, recimo, gospoicu Klajn?
Honorarni predavai nisu mogli da budu mentori
studentima na post-diplomskim studijama; tu dunost su
morali da preuzmu redovni profesori. Radije bih onog
deka s pticama, rekla je Karin.
Dobro, rekla je Kvejzer. Ko eli gospoicu Klajn?
Niko nije odgovorio na njeno pitanje.
Hajde da to kaem drugaije, rekla je Kvejzer. Ko
eli gospoicu Klajn i Merin kabinet?
Meri se nasmeila. Imala je zaista izuzetan kabinet s
divnim pogledom na staklenik.
Prodato! rekla je Helen Rajt.

Dobro, onda, to je to, rekla je Kvejzer. Okrenula se

ka Meri i nasmeila se. Izgleda da emo uspeti da se
snaemo bez tebe ove godine.
Posle sastanka odseka, Meri se vratila u svoju
laboratoriju. Poelela je da su Darija i Grejem, njeni
studenti postdiplomci, danas tu; zaista im je dugovala
makar da im lino objasni ta se deava.
A opet, koje bi, pa, objanjenje mogla da im da? Ono
to je bilo oigledno je da se radilo o odlinoj poslovnoj
ponudi iz SAD, ali to je bio samo deo prie. Meri je ve i
pre dobijala ponude od univerziteta iz SAD, nije da joj se
dotad ba niko od njih nije udvarao. Ali, uvek ih je
odbijala, govorei sebi da vie voli Toronto, da joj klima
koja tu vlada prija, da bi joj nedostajali CBC i divna
pozorita i Karibana i Slut iz ulice Bejker i Jorkvil i bistro
Leselekt i ROM i restorani u kojima je zabranjeno puenje
i Blu dejs i Gloub end mejl i medicina koja svu panju
posveuje oveku.
Naravno, mogla bi da im govori o privlanostima
posla koji joj je ponuen, ali, glavni razlog zbog kojeg je
odluila da ode bilo je silovanje. Znala je da se silovanja
dogaaju svugde; nee biti nita bezbednija u nekom
drugom gradu. Ali, samo da bi se udaljila od mesta na
kojem je sve podsea na to, odjurila je u Sadberi da bi
istraila tu ludu priu o ivom Neandertalcu koji je tamo
pronaen, i inilo se da ju je to isto sada nateralo da
ponovo ode iz Toronta. Moda bi mogla da to kae Dariji
da je tu, pomislila je, ali nema anse da bi mogla da o
tome razgovara sa Grejemom Smajtom... ili sa bilo kojim
drugim mukarcem, bar ne iz ovog sveta.

Meri je poela da pakuje svoje line stvari koje su se

nalazile u laboratoriji i da ih stavlja u jedan stari plastini
sanduk za pakovanje mleka koji se godinama vukao po
odseku. Na zidu je visio njen kalendar sa slikama
mostova; imala je i jednu uramljenu fotografiju svoja dva
bratanca i olju za kafu na kojoj je pisala Kanada AM u
toj televizijskoj emisiji je uestvovala pre gotovo itave
jedne decenije, onda kada je izdvojila DNK iz trideset
hiljada godina starog fosila medveda koji je pronaen
zaleen u Jukonu. Veina knjiga koje su se nalazile na
policama u laboratoriji pripadale su univerzitetu Jork, ali
je ona izvadila nekoliko svojih, meu kojima je bilo i
jedno skoranje izdanje CRC Hendbuk.
Meri se osvrnula po laboratoriji, drei ruke na
kukovima. Neko drugi bi mogao da pokua da uradi lanac
DNK goluba selice; to je bilo ono na emu je radila pre
nego to je otila u Sadberi. to se tie biljaka koje su se
nalazile u laboratoriji, iako je Meri kupila veinu njih,
znala je da moe da rauna na to da e ih Darija redovno
zalivati.
I tako, sve je bilo spremno. Uzela je plastini sanduk
koji je sada bio prilino teak i krenula ka vratima i
Ne. Ne, jo neto je ostalo.
Mogla bi da ih ostavi ovde, pomislila je. Uostalom,
niko ih nee baciti dok ona nije tu; unutra su jo stajali
uzorci koji su pripadali starom Denijelu Kolbiju, a on je
umro jo pre dve godine. Meri je spustila sanduk i
krenula ka friideru u kojem su se uvali uzorci. Otvorila
je vrata friidera i zapahnuo ju je hladan vazduh.
Bile su tu: dve posude za uzorke, obe obeleene
reima Von 666.

U jednoj su se nalazile gaice koje je imala na sebi one

noi, a u drugoj...
U drugoj se nalazila odvratna prljavtina koju je on
ostavio u njoj.
Ali... ne. Ne. Nee ih poneti. Bie im sasvim dobro tu
gde su, a, sem toga, nije elela ni da ih dodirne. Zatvorila
je vrata friidera i okrenula se.
U tom trenutku Kornelijus Raskin je proturio glavu
kroz vrata laboratorije. Zdravo, Meri, rekao je.
Zdravo, Kornelijuse.
Samo sam hteo da ti kaem da e nam svima
nedostajati i eleo sam da ti zahvalim na dodatnim
kursevima.
Nema problema, rekla je Meri. Ne mogu da se setim
ikog drugog ko bi bio kvalifikovaniji za to od tebe. Nije
bila samo ljubazna reda radi, zaista je i mislila ovo to je
rekla. Kornelijus je bio pravo udo od deteta; zavrio je
studije na Univerzitetu Toronto, ali je doktorirao na
Oksfordu, u Centru za drevne biomolekule.
Meri je krenula ka sanduku. Dozvoli mi da ja to
ponesem, rekao je Kornelijus. Da li eli da ga odnesem
do tvojih kola?
Meri je klimnula glavom. Kornelijus se sagao i to
savivi samo kolena, ba onako kako i treba i podigao
sanduk. Krenuli su ka hodniku. U susret im je dolazio
Deremi Benion, koji je bio student na Jorku, ali koji nije
imao predavanja kod Meri. Dobar dan, profesorko Von,
rekao je. Dobar dan, doktore Raskin.
Meri je videla kako je Kornelijus uspeo da se slabano
nasmei. Meri i ostalim redovnim profesorima studenti

su se uvek obraali sa profesore, a Kornelijus jo nije imao

pravo na tu titulu. U akademskim holovima je obraanje
titulom doktor predstavljalo samo utenu nagradu i Meri
je videla po Kornelijusovom izrazu lica koliko on udi za
reju na slovo p.
Meri i Kornelijus su sili stepenicama i izali napolje
na avgustovsku vrelinu. Stigli su do parkinga na Jork lejns
i on joj je pomogao da stavi stvari u prtljanik svoje
honde. Pozdravila se sa njim, ula u automobil, pokrenula
ga i odvezla se u susret svom novom ivotu.

Poglavlje 7

Zanimljivo je to to si zapoeo novu vezu toliko brzo,

rekao je Selgan, glasom u kojem nita nije moglo da se
oseti.
Nisam zapoeo nikakvu vezu, otro mu je uzvratio
Ponter. Do tog trenutka ja sam poznavao Daklar Bolbej
ve vie od dve stotine meseci.
Oh, da, rekao je Selgan. Ona je bila enski partner
tvog enskog partnera.
Ponter je prekrstio ruke na grudima. Tano.
I, sasvim prirodno, ti si je poznavao, sloio se Selgan,
klimajui glavom.
Tako je, rekao je Ponter zazvuavi kao da se brani.
Za svo to vreme koliko si poznavao Daklar, da li si
ikada imao... fantazije o njoj?
ta? rekao je Ponter. Da li misli na seksualne
fantazije?
Da, mislim na seksualne fantazije.
Naravno da nisam.
Selgan je blago slegao ramenima. To uopte nije
neuobiajeno, zna. Mnogi mukarci imaju seksualne
fantazije o enama s kojima su njihovi enski partneri u
vezi.

Ponter je utao nekoliko otkucaja, a onda je tiho rekao,

poputajui. Pa, postoji razlika izmeu dokonog
razmiljanja i seksualnih fantazija...
Naravno, rekao je Selgan. Naravno. Dakle, da li si
esto dokono razmiljao o Daklar?
Ne, prasnuo je Ponter. Ponovo je zautao, a onda
rekao: Pa, esto je relativna stvar. Naravno, tu i tamo,
jesam, ali...
Selgan se nasmeio. Kao to sam ti ve rekao, to nije
neobino. Postoji mnogo pornografskog materijala
posveenog toj temi. Da li si ikada uivao u tome?
Ne, rekao je Ponter.
Ako tako kae, rekao je Selgan. Ipak, primetio sam
da ti je neprijatno. Neto u toj promeni tvog odnosa sa
Daklar te je uznemirilo. ta?
Ponter je utao.
Da li se radilo o tome, poeo je Selgan, da si oseao
da je to, na neki nain, pogreno zato to nije prolo
dovoljno vremena otkako je Klast umrla?
Ponter je odmahnuo glavom. Nije se radilo o tome.
Klast je mrtva, nema je vie. Zapravo, to to sam bio sa
Daklar pomoglo mi je da se setim Klast. Uostalom, Daklar
je jedina osoba na svetu koja je poznavala Klast
podjednako intimno koliko i ja.
Dobro, u redu, rekao je Selgan. Dozvoli mi da ti
postavim jedno drugo pitanje.
Sumnjam da bih mogao da te spreim, rekao je
Ponter.
To je istina, odgovorio je Selgan, nasmeivi se.
Dakle, u tom trenutku, ti nisi znao kakvu e odluku Visoki

savet sedokosih doneti po pitanju ponovnog uspostavljanja

kontakta sa svetom Gliksina. Da li ti je, moda, bilo
neprijatno zato to si smatrao da nisi veran Mer jer
provodi vreme sa Daklar?
Ponter se ironino nasmejao. Vidi? Rekao sam ti: vi
skulptori linosti uvek traite jednostavne odgovore. Ja
nisam bio vezan sa Mer. Ja se njoj nisam obavezao ni u kom
pogledu. To to sam se oseao nelagodno
Ponter je zautao u pola reenice i Selgan je ekao neko
vreme, verovatno da bi video da li e nastaviti. Ali, Ponter
nije nastavio.
Zautao si, rekao je Selgan. Misao ti je bila potpuno
uobliena u glavi, ali si odluio da je ne iskae. ta si
pomislio?
Ponter je duboko udahnuo, nesumnjivo zato da bi
osetio Selganove feromone, pokuavajui da nasluti kakvu
zamku mu je postavio. Ali, Selgan je posedovao
neuobiajenu sposobnost da moe da kontrolie miris svog
tela i zbog toga je bio veoma uspean terapeut. Strpljivo je
ekao i konano je Ponter ponovo progovorio. Nije Mer
bila ta prema kojoj nisam bio lojalan. Bio je to Adikor.
Tvoj muki partner, rekao je Selgan, kao da pokuava
da tano odredi o kome Ponter govori.
Da, rekao je Ponter.
Tvoj muki partner koji te je vratio sa one druge
Zemlje i odvojio od Mer Von...
Da. Ne. Odnosno, on
On je uinio ono to je morao da uini, nema sumnje u
to, rekao je Selgan. Ali, ipak, negde duboko u sebi, ti si...
ta?

Ponter je sklopio oi. Naljutio se na njega zbog toga.

Zato to te je vratio kui.
Ponter je klimnuo glavom.
Zato to te je odvojio od Mer.
Ponter je ponovo klimnuo.
Zato to te je odvojio od ene koja bi mogla da zameni
Klast.
Niko ne moe da zameni Klast, otro je uzvratio
Ponter. Niko.
Naravno da ne, rekao je Selgan brzo, podigavi ruke
sa dlanovima okrenutim ka Ponteru. Oprosti mi. Ali, ipak,
tebi se dopadalo negde, nekom delu tebe da flertuje sa
Daklar, sa enom zbog koje je Adikor gotovo bio podvrgnut
kastraciji dok ti nisi bio ovde. Ti si podsvesno eleo da ga
kazni, zar ne? eleo si da plati za to to te je silom vratio
sa te druge Zemlje?
Nisi u pravu, rekao je Ponter.
Ah, dobro, rekao je Selgan glasom u kojem se nita
nije osealo. Naravno, ja esto nisam u pravu.

Kada se vreme Kada dvoje postaje jedno konano zavrilo

i Ponter i Adikor se sa ostalim mukarcima vraali u
Obod, Ponter nije nita rekao Adikoru dok su se vozili
lebdeim autobusom o vremenu koje je proveo sa Daklar.
Razlog tome nije bio to to bi Adikoru smetalo to je
Ponter proveo vreme sa nekom enom; naime, biti
ljubomoran zato to tvoj muki partner ima vezu sa
osobom suprotnog pola bilo bi krajnje neumesno.
Ali, Daklar nije bila bilo koja ena.

im su Ponter i Adikor izali iz lebdeeg autobusa koji

je stao ispred njihove kue, Pabo, Ponterova velika
kerua crvenkasto-smee dlake, izjurila je kroz prednja
vrata da bi ih doekala. Ponekad je Pabo odlazila u Centar
sa Ponterom i Adikorom, ali ovoga puta su ostavili staru
devojku kod kue; njoj nije bio nikakav problem da ulovi
sebi neto za jelo dok Ponter i Adikor nisu tu.
Svi su uli u kuu i Ponter se uputio ka dnevnoj sobi i
seo. On je uvek bio taj koji je spremao veeru i obino bi
to uinio im bi stigli kui, ali veeras je eleo da najpre
razgovara sa Adikorom.
Adikor je otiao u kupatilo i Ponter ga je ekao,
vrpoljei se. Konano je uo zvuk vode iz cevica za
ispiranje i Adikor se pojavio i primetio Pontera na
jednom od kaua; podigao je zaueno obrve i pogledao u
njega.
Sedi, rekao je Ponter.
Adikor je to i uinio i namestio se na seditu u obliku
sedla nasuprot Ponteru.
eleo sam da to uje od mene pre nego to uje od
nekog drugog, rekao je Ponter.
Adikor je mogao da ga podstakne da nastavi, ali
umesto toga, on ga je samo gledao sa izrazom iekivanja
na licu.
Proveo sam najvei deo vremena Kada dvoje postaje
jedno sa Daklar.
Adikor je vidno utonuo u svoje sedite, pustivi da mu
noge vise oputeno. Sa Daklar? ponovio je, a onda
kao da, moda, postoji i neka druga Daklar, dodao Sa
Daklar Bolbej?

Ponter je klimnuo glavom.

Posle svega to mi je uinila?
Ona eli da joj bude oproteno, rekao je Ponter. eli
da joj ti oprosti i eli da joj ja oprostim.
Ona je elela da ja budem kastriran!
Znam, rekao je Ponter tiho. Znam. Ali, ona nije
uspela u tome.
Znai, no nije upotrebljen, pa nikakva teta nije ni
nainjena, otro je rekao Adikor. Da li se radi o tome?
Ponter je dugo utao, pribirajui misli. Isprobavao je u
glavi ta e rei Adikoru dok su se vraali lebdeim
autobusom iz Centra, ali, kao to uvek biva u slinim
situacijama, realnost se ve sada umnogome razlikovala
od onoga to je isplanirao. Sluaj, ja moram da mislim na
svoju decu. Za njih nije dobro da njihov otac i ena sa
kojom ive budu u svai.
Meni je stalo do Megameg i Dasmel, rekao je
Adikor. Ali, nisam ja taj koji je izazvao sukob.
Ponter je polako klimnuo glavom. Slaem se. Ali,
ipak... One su prole mnogo toga u ovih poslednjih
dvadeset meseci.
Znam, rekao je Adikor. Meni je jako ao to je Klast
umrla, ali, ponovo ti kaem: nisam ja taj koji je izazvao
sukob, ve Daklar Bolbej.
Shvatam to, rekao je Ponter. Ali... opratanje nije
korisno samo za osobu kojoj je oproteno. Ono je korisno
i za osobu koja oprata. Nije dobro nositi svu tu mrnju i
bes u sebi. Ponter je polako odmahnuo glavom. Mnogo
je bolje pustiti da sve to proe, potpuno i kompletno.

Izgledalo je da Adikor razmatra ove njegove rei i

posle nekoliko trenutaka je rekao: Pre dve stotine
meseci ja sam tebe povredio.
Ponter je osetio iganje u vilici. Nikada nisu
razgovarali o tome nikada. To je predstavljalo sastavni
deo onoga to im je omoguilo da nastave da ive
zajedno.
I, nastavio je Adikor, ti si mi oprostio.
Ponter je bio potpuno nepomian.
Nikada nita nisi traio za uzvrat, rekao je Adikor.
Znam da to ne ini ni sada, ali...
Pabo, oigledno uznemirena zbog promene
svakodnevne rutine bilo je vreme da se sprema veera!
ula je u dnevnu sobu i dodirnula njukom Ponterovu
nogu. Ponter je pruio ruku i poeao je po glavi.
Daklar eli da joj oprostimo, rekao je Ponter.
Adikor je pogledao u pod prekriven mahovinom.
Ponter je znao o emu razmilja. Kastracija je
predstavljala najveu kaznu predvienu zakonom, a
Daklar je to traila onda kada nikakav zloin nije
poinjen. Na to ju je pokrenula nesrea koja se njoj samoj
dogodila, ali to nije mogao bti izgovor za takvo ponaanje.
Da li e da se vee s njom, pitao je Adikor, ne
podiui pogled. Sluaj je hteo da se Lurt, hemiarka po
zanimanju i Adikorov enski partner, prilino dopadala
Ponteru, ali, sasvim sigurno, nije postojao zakon po
kojem si bio u obavezi da se dobro slae sa drugim
partnerom svog partnera.

Prerano je da o tome ak i razmiljam, rekao je

Ponter. Ali, proveo sam prilino prijatna etiri dana s
njom.
Da li ste vodili ljubav?
Ponter nije bio uvreen zbog ovog pitanja; bilo je
potpuno normalno da dva mukarca koji su partneri
razgovaraju o svojim intimnim vezama sa enama
zapravo, to je predstavljalo uobiajen nain da se iznese
ono to je inae bilo teko izraziti i objasni ta nekom
mukarcu prua zadovoljstvo.
Ne, rekao je Ponter i slegao ramenima. Mogao sam
da to uinim da se prilika stvorila sama od sebe, ali smo
proveli veinu vremena sa Dasmel i Megameg.
Adikor je klimao glavom kao da slua kako mu Ponter
otkriva neku veliku zaveru. Jedan od naina da se
zadobije ljubav mukarca je da se posveuje panja
njegovoj deci.
Ona je njihova tabant, zna. One su, na neki nain, i
njena deca.
Adikor nije nita odgovorio.
Dakle, poeo je Ponter, da li e da joj oprosti?
Adikor je jedno vreme posmatrao slike na tavanici, a
onda je rekao: To sve je ba ironino, zar ne? Ovo pitanje
izmeu nas dvojice sada se postavlja samo zbog tvoje
dobrote prema meni od pre dve stotine meseci. Da si
posle onoga to sam tebi uinio podigao optubu, ja bih
tada bio kastriran. Da je to bilo uinjeno, ne bih vie imao
testise i Daklar ne bi mogla da trai da budu odseeni.
Blago je slegao ramenima. Nemam drugog izbora sem da
joj oprostim, budui da ti to eli.

Ima izbora, rekao je Ponter.

Uiniu ono to si ti uinio pre svih onih meseci.
Adikor je klimnuo glavom i nastavio: Oprostiu joj.
Ti si dobar ovek, rekao je Ponter.
Adikor se namrtio, kao da razmatra neku otrcanu
frazu. Ne, rekao je. Ne, ja sam samo obian ovek. Ali ti,
prijatelju moj...
Ponter se nasmeio i ustao. Vreme je da ponem da
spremam veeru.
Iako je bilo vreme Kada je dvoje razdvojeno, Ponter i
Adikor su se ponovo uputili u Centar, u dvoranu Saveta.
Najavljeno je da je Visoki savet sedokosih spreman da
objavi svoju odluku o ponovnom otvaranju kapije.
Dvorana Saveta je bila prepuna posmatraa oba pola.
Adikor je delovao prilino nespokojno, i Ponteru je bilo
potrebno nekoliko trenutaka da shvati zato se on tako
osea poslednji put kada je Adikor video ovu prostoriju
ispunjenu ljudima kao to je to sada bio sluaj, to je bilo
tokom njegovog dooslarm basadlarm. Meutim, Adikor
mu nije rekao da mu je neprijatno uostalom, da je to
uinio to bi znailo da ponovo potee temu svog
zlosrenog sukoba sa Daklar i Ponter je zbog toga
osetio jo veu ljubav prema njemu.
U publici se nalazilo i jedanaest Egzibicionista,
obuenih u odeu srebrne boje. Ponter nije uspeo da se
sasvim navikne na zamisao Gliksina o vestima, odnosno
neprestanom izvetavanju neki televizijski kanali su
tome posveivali i po deset desetina dana o loim
stvarima koje se deavaju irom sveta. Na njegovoj

Zemlji, Pratioci koji su omoguavali graanima da budu

bezbedni gotovo ve hiljadu meseci doveli su do toga da
krae, ubistva i napadi budu potpuno iskorenjeni. Ali,
ipak, i ovde su ljudi bili podjednako gladni informacija
Ponter je negde proitao da ogovaranje slui ljudima u
istu svrhu kao i trebljenje vai kod ostalih primata, jer se
na taj nain zbliavaju. Zbog toga su neki graani davali
svoj doprinos drutvu tako to su dozvoljavali da se ono
to belee njihovi Pratioci emituje javno tako da to moe
da posmatra svako ko eli; ljudi bi ukljuili svoje voajere i
posmatrali onog Egzibicionistu kojeg najvie vole da
gledaju.
Nekoliko Egzibicionista je uvek prisustvovalo
sednicama Saveta, ali tema koja je bila najavljena za
danas bila je mnogima zanimljiva, pa su ak i oni
Egzibicionisti koji su obino prisustvovali samo
sportskim deavanjima ili itanjima poezije bili prisutni.
Pandaro, predsednica Visokog saveta sedokosih,
ustala je da bi se obratila okupljenima u Dvorani,
oslanjajui se na izrezbareni drveni tap. Prouili smo
pitanje koje su pred nas postavili naunik Huld i naunik
Bodit, rekla je. Takoe smo razmotrili i dugaku priu
naunika Bodita o njegovom putovanju u svet Gliksina,
kao i mali broj fizikih dokaza koje je mogao da prui o
tome.
Ponter je prstom dodirnuo mali predmet od zlata koji
je ponekad nosio oko vrata. Nije mu bilo drago kada je
morao da ga preda na analizu i bio je srean kada mu je
vraen. Mer mu ga je poklonila pre nego to je napustio
njen svet. Sastojao se od dve ukrtene ipice od zlata, od
kojih je jedna bila dua od druge.

Razmotrivi sve to, nastavila je Pandaro, zakljuili

smo da je potencijalna vrednost kontakta sa tom drugom
Zemljom i drugom vrstom ljudskih bia sa kojima bismo
mogli da razmenjujemo nauna znanja i razliita dobra
prevelika da bismo mogli da je ignoriemo.
To je greka! zauo se povik jednog mukarca sa
galerije koja se nalazila nasuprot predsednice Saveta.
Nemojte to da inite!
Bedros, lan Saveta koji je sedeo pored predsednice
Pandaro, netremice je gledao u oveka koji je ovo
uzviknuo. Tvoje miljenje je uzeto u obzir ako si se
potrudio da glasa po ovom pitanju. Ali, bez obzira na to,
zadatak ovog Saveta je da donosi odluke i budi ljubazan i
saekaj da uje ta smo odluili.
Pandaro je nastavila. Visoki savet sedokosih, poela
je, sa etrnaest glasova prema est doneo je odluku da
naunik Huld i naunik Bodit pokuaju da ponovo otvore
kapiju koja vodi u paralelni univerzum. Oni su u obavezi
da podnose izvetaj ovom Savetu svakih deset dana, a
odluka da se nastavi ovaj posao podlona je reviziji i
razmatrae se na svaka tri meseca.
Ponter je ustao i lagano se naklonio. Hvala,
predsednice. Adikor je takoe ustao i dva mukarca su
se pogledala.
Sauvaj to za kasnije, rekla je Pandaro. Hajde da
sada preemo na pitanja bezbednosti i zdravstvene mere
koje je neophodno preduzeti...

Poglavlje 8

Dobro doli u Sinerdi grup, profesorko Von.

Meri se nasmeila Doku Krigeru. Nije znala ta da
oekuje, ali ispostavilo se da je Sinerdi grup smetena u
jednoj kui luksuznoj vili u Roesteru, u delu grada
pod nazivom Sibriz na obali jezera Ontario. Ponteru bi se
ovo mesto dopalo, pomislila je Meri, videvi jednu aplju
kako gaca po peskovitoj obali, kao i patke i guske i
labudove u luci.
Dozvolite mi da vam pokaem kuu, rekao je Kriger,
dajui rukom znak Meri da krene za njim.
Hvala, rekla je Meri.
Trenutno ovde radi dvadeset etvoro ljudi, rekao je
Kriger, ali mi se i dalje razvijamo.
Meri je bila zapanjena. Dvadeset etvoro ljudi koji se
bave pitanjem mogue imigracije Neandertalaca?
Ne, ne. Sinerdi grup se bavi i mnogim drugim
stvarima. Projekat DNK ima poseban prioritet, zato to je
to neto to bi moglo da nam istog trenutka zatreba ako
se kapija ponovo otvori. Meutim, mi ovde prouavamo
sve aspekte neandertalskog pitanja. Vlada SAD je
posebno zainteresovana za njihove implante i
Veliki brat te posmatra, rekla je Meri.
Kriger je odmahnuo glavom. Ne, draga moja, nita
slino tome. Radi se samo o tome da mi verujemo u ono
to je Ponter rekao, a to je da njihovi implanti mogu da

naprave detaljan snimak u pojasu od 360 stepeni svega

to se deava oko neke osobe. Da, imamo ovde i etvoro
sociologa koji procenjuju da li bi ta vrsta primene takvog
snimanja kakvu koriste Neandertalci ikada mogla da
bude upotrebljena u ovom svetu, mada, iskreno govorei,
ja lino sumnjam u to. Mi previe cenimo svoju
privatnost. Ipak, s druge strane, ako se kapija ponovo
otvori, elimo da smo na ravnoj nozi s njima. Ako su
njihovi izaslanici u mogunosti da bez ikakvog napora
snimaju sve to vide i uju, jasno je da mi elimo da i nai
izaslanici u njihovom svetu imaju istu takvu mogunost.
Uostalom, radi se o razmeni, fer razmeni.
Ah, rekla je Meri. Ali, Ponter je rekao da njegov
Pratilac nije bio u stanju da odavde emituje signal do
Arhive alibija, tako da nita od njegove posete naem
svetu nije zabeleeno.
Da, da, ali, to je samo mali i nebitan tehnoloki
problem, uveren sam u to. Neka vrsta aparata za
snimanje bi mogla da bude postavljena na ovoj strani
kapije, recimo.
Ili su dugim hodnikom i sada su stigli do njegovog
kraja. Kriger je otvorio jedna vrata. U prostoriji se
nalazilo troje ljudi jedan crnac, jedan belac i jedna
belkinja. Crnac je bio duboko zavaljen na svojoj stolici i
bacao je zguvane papirie u korpu za otpatke. Belac je
zurio u pravcu plae i jezera Ontario. ena je hodala
tamo-amo ispred table, drei marker u ruci.
Frenk, Kevine, Lili, elim da vas upoznam sa Meri
Von, rekao je Kriger.
Zdravo, rekla je Meri.

Da li se i vi bavite slikama? pitala je ena koja je

sasvim sigurno bila Lili.
Molim?
Slikama, rekao je Frenk. Slikama, ponovio je Kevin
ili je bilo obratno. Znate, dodao je crnac pomaui joj,
fotografisanje i slino.
Kriger je objasno. To je razlog zbog ega smo se
smestili u Roesteru, rekao je. Kodak, Kseroks i Bau end
Lomb imaju svoja sedita ovde. Kao to sam ve rekao,
reprodukovanje tehnologije Pratilaca je na prioritet, a u
svetu ne postoji grad u kojem postoji vie strunjaka za
fotografiju i optiku od Roestera.
Ah, rekla je Meri. Pogledala je troje ljudi koji su se
nalazili u prostoriji. Ne, ja se bavim genetikom.
Oh, pa ja vas znam! rekao je crnac. Ispravio se na
stolici tako da je naslon zakripao od olakanja kada je on
zauzeo normalan poloaj. Vi ste ena koja je provela svo
ono vreme sa PN.
PN?
Primerak Neandertalca, objasnio je Kriger.
Njegovo ime je Ponter, rekla je Meri, zazvuavi kao
da je spremna na svau.
Izvinite, rekao je crnac. Pruio joj je ruku. Ja sam
Kevin Bilodo. Nekada sam radio u Kodaku. Sluajte, voleli
bismo da malo proeprkamo po vaem mozgu i dobijemo
neke informacije o implantu. Vi ste ga videli iz blizine.
Kako su bila postavljena soiva na njemu?
Bilo je samo jedno soivo, rekla je Meri.

Vidite! povikala je Lili, pogledavi optuujue u

oveka koji je, procesom eliminacije, sasvim sigurno bio
Frenk.
Ponter je rekao da implant koristi svoje senzorsko
polje da bi nainio snimke, rekla je Meri.
Da li je rekao koju vrstu senzora koristi?
Da li je spomenuo ureaje sa dvostrukim
punjenjem?
Hologrami... da li je ita govorio o hologramima?
Koju vrstu rezolucije su imali senzori?
Da li je spomenuo broj piksela?
Moete li da opiete
Ljudi rekao je glasno Dok. Ljudi! Meri e sa nama
provesti mnogo vremena. Imaete prilike da
porazgovarate sa njom. Sada je vodim u obilazak.
Njih troje se izvinilo i onda su svi jo malo askali, dok
Kriger nije, konano, poveo Meri dalje.
Oni su, nema sumnje, puni entuzijazma, rekla je
Meri kada je Kriger zatvorio vrata za njima.
On je klimnuo glavom. Svi koji ovde rade su takvi.
Ipak, ja ne vidim kako oni mogu da urade ono to
oekujete od njih. ula sam, naravno, za obratni
inenjering, ali ako nemaju uzorak implanta, kako uopte
mogu da se nadaju da e uspeti da ga reprodukuju?
I samo to to znaju da je mogue napraviti ga moe
da bude dovoljno da im pokae kojim smerom treba da
krenu. Kriger je otvorio vrata na suprotnoj strani
hodnika i Meri je osetila da su joj se oi rairile.
Luiz! uzviknula je.

Jedna mlada ena je sedela za radnim stolom, sa

ukljuenim laptopom ispred sebe i, da, bila je to Luiz
Benoa, postdiplomac fizike koja je spasla ivot Ponteru
kada se on iznenada pojavio u rezervoaru sa tekom
vodom u srcu Neutrinske Observatorije Sadberi.
Dobar dan, Meri, rekla je Luiz, svojim glasom sa
francuskim naglaskom koji je Meri tako dobro upoznala.
Luiz je ustala i njena gusta smea kosa joj je pala do
sredine lea. Meri je imala trideset osam godina i znala je
da Luiz ima dvadeset osam, ali je, takoe, znala da ona
sama nije izgledala toliko dobro ak ni kada je imala
osamnaest. Luiz je imala bujne grudi, duge noge i lice
kakvo imaju fotomodeli; Meri je instiktivno osetila da joj
se ne dopada istog trena kada ju je upoznala.
Zaboravio sam da vi poznajete Luiz Benoa, rekao je
Kriger.
Meri je zaueno vrtela glavom. Dok, vi ste
neverovatni. Ponovo je pogledala u Luiz, pitajui se kako
iko moe da deluje toliko blistavo bez imalo minke.
Drago mi je to te vidim, Luiz, rekla je, a onda dodala:
Kako je Ruben?
Ruben Montego je bio lekar u rudniku Krejton. Luiz je
imala prilino strasnu vezu s njim, dok su Meri, Ruben i
ona bili u karantinu u Sadberiju. Meri je pretpostavljala
da su tada samo ubijali vreme zajedno, pa ju je iznenadio
Luizin odgovor. Dobro je. Pomogao mi je da prenesem
svoje stvari ovamo, a sledeeg vikenda idem da ga vidim,
rekla je Luiz i Meri je shvatila da ju je ovim reima stavila
tamo gde joj je i mesto. ta je tano tvoj posao ovde?
pitala je Meri.

Ona predvodi nau grupu koja je zaduena za kapiju,

rekao je Kriger.
Tako je, rekla je Luiz. Pokuavamo da stvorimo
tehnologiju kojom bismo mi otvorili kapiju koja vodi u
njihov univerzum.
Meri je klimnula glavom. Luiz nije provodila vreme
samo vodei ljubav s Rubenom, ve je, takoe, i dugo
kasno nou razgovarala sa Ponterom Boditom i
nesumnjivo je znala vie o neandertalskim saznanjima u
fizici od bilo koga drugog na ovoj Zemlji. Meri je osetila
stid; Luiz joj nikada nije nita naao uinila njen jedini
greh je bio to to je bila lepa.
Jako mi je drago to emo provesti neko vreme
zajedno, rekla je Meri.
Odlino, rekla je Luiz, potrebna mi je cimerka. ta
mislite o tome? Dobro smo se slagale dok smo bile u
karantinu u Rubenovoj kui.
Hmm, ne, rekla je Meri. Ne, hvala ti. Previe volim
privatnost.
Pa, neete imati problema da pronaete stan ovde u
Roesteru, rekla je Luiz.
Kriger je klimnuo glavom. I Kseroks i Kodak su
otpustili dosta radnika u poslednjih nekoliko godina, a
oni su glavni poslodavci u ovom gradu. Sada ovde moe
da se kupi kua gotovo badava, a veliki je izbor i stanova
na raspolaganju.
Dobro je to znati, rekla je Meri.
Pokuajte u Bristol Harbur Vilidu, rekla je Luiz.
Nalazi se na jedno sat vremena vonje odavde, ali je
smeten na jednom od jezera Finger. Tamo je

velianstveno. Ima mnogo jelenova, a nou mogu da se

vide zvezde na nebu.
Kad ve govorim o nebu, rekla je Meri, shvatajui da
bi Luiz mogla da bude prava osoba kojoj moe da postavi
to pitanje, poslednje noi koju sam provela u Sadberiju
videla sam Severnu svetlost koja je izgledala kao da je
potpuno poludela. ta je to moglo da bude?
Luiz je gledala u Meri nekoliko sekundi, kao da ne
moe da poveruje ta je pita. Zar niste itali novine?
Meri je odmahnula glavom. Bila sam zauzeta
pripremama za preselenje ovamo.
Zemljino magnetno polje se ponaa udno, rekla je
Luiz. Izvetaji iz celog sveta to potvruju. Dolo je do
znatne fluktuacije geodinamike snage.
ta bi mogao da bude uzrok tome?
Luiz je slegla ramenima. To niko ne zna.
Da li je opasno?
Verovatno nije.
Verovatno? ponovila je Meri.
Pa, poela je Luiz, nita slino nije nikada
zabeleeno. Veliki broj strunjaka smatra da upravo
dolazi do kolapsa Zemljinog magnetnog polja i da to
predstavlja uvod u promenu polova.
Meri se nejasno seala da je to negde i pre ula, ali je
bila zadovoljna to je Kriger bio taj koji je rekao: A ta to
znai?
Zemljino magnetno polje menja svoj polaritet s
vremena na vreme, znate, tako to Severni pol postaje
Juni i obratno, rekla je Luiz. To se dogodilo vie od tri
stotine puta sudei po geolokim dokazima koje imamo,

ali nijednom otkako postoji pisana istorija, tako da ne

znamo mnogo o tom procesu. Meutim, uvek se
pretpostavljalo da do promene polova dolazi nakon
kolapsa polja, onda kada ono pone da se ponovo
uspostavlja.
I ti kae da nema razloga za brigu, rekao je Kriger.
To nije povezano sa nekim masovnim unitenjem, zar
ne?
Luiz je odmahnula glavom. Ne. Polje je promenilo
svoj polaritet u poreenju sa dananjim u vreme kada su
dinosaurusi izumrli, ali takvo je bilo vie od milion
godina pre kraja doba krede. Uputila im je onaj svoj
blistavi osmeh. Najgore to emo morati da uradimo
bie da ponovo obeleimo kompase.
Sada mi je lake, rekla je Meri.
Luiz je klimnula glavom. ak ni to moda nee biti
neophodno. Po onome to znamo, koji pol e postati
Severni a koji Juni odreuju kvantna deavanja, a to
znai da se radi o potpunoj sluajnosti dakle, postoji
samo pedeset procenata verovatnoe da e polje, kada se
ponovo uspostavi, imati obrnute polaritete.
Kriger je podigao obrve. Ali, ako je to istina, to znai
da onda kada je dolo do kolapsa magnetnog polja u
vreme kada su dinosaurusi izumrli, mi za to ne bismo ni
znali da se tada polje ponovo uspostavilo sa istim
polaritetom koji je i pre imalo.
Nema razloga za brigu, Dok, rekla je Luiz. Kolapsi
magnetnog polja za koje mi znamo nisu povezani ni sa
kakvim masovnim unitenjem. Nema nikakvog smisla
pretpostaviti da su oni koji su nam promakli zato to je

polje kada je ponovo uspostavljeno imalo isti polaritet

kao i pre kolapsa, imali ikakve efekte na iva bia.
Uputila je osmeh Krigeru, koji je, kako je Meri primetila, i
dalje delovao zadubljeno u svoje misli.
Ne brinite, rekla je Luiz. Sigurna sam da emo svi
kroz ovo proi bez ikakvih posledica.

Poglavlje 9

Rekao si mi malo pre, poeo je Selgan, da je tvoj jedini

interes u tome da se kapija ponovo otvori bio da to donese
korist ljudima u naem svetu.
Ponter je kratko klimnuo glavom. Tako je.
A budui da je mogunost uspostavljanja kontakta sa
tim drugim svetom zavisila od kvantnog kompjutera koji
ste napravili ti i Adikor Huld, sasvim sigurno bi ti ostao
ovde na ovoj Zemlji da bi pomagao u nadgledanju
postrojenja sa kvantnim kompjuterom.
Pa..., poeo je Ponter, ali je odmah zautao.
Rekao si mi da nisi imao nikakvog linog interesa u
svemu tome, zar ne?
Da, ali
Ali ti si se ponovo usprotivio Visokom savetu sedokosih,
zar ne? Insistirao si na tome da ti bude taj koji e ponovo
otii na onu drugu Zemlju.
To je jedino imalo smisla, rekao je Ponter. Niko drugi
iz naeg sveta nije bio tamo. Ve sam poznavao neke ljude i
nauio dosta toga o njihovom svetu.
Nisi eleo da prenese drugima lingvistiku bazu
podataka jezika Gliksina koju je tvoj implant sakupio,
sempod uslovom da tebi bude garantovano da e biti lan
grupe koja e da otputuje u taj drugi svet.

Nije bilo ba tako, rekao je Ponter. Ja sam to samo

predloio, objasnivi da bi moje prisustvo moglo da bude
korisno.
U Selganovom glasu se oseala nenost kada je rekao:
Ti si uinio mnogo vie od toga da si samo predloio. Kao i
mnogi drugi, posmatrao sam sve to na svom voajeru. Ako ti
je seanje na te dogaaje izbledelo, lako moemo da
pristupimo tvojoj Arhivi alibija i pogledamo snimke
nainjene tog dana. To je razlog zato je moj centar za
terapiju sagraen ba ovde, blizu paviljona sa Arhivom
alibija. Da li je potrebno da odemo tamo i "
Ne, rekao je Ponter. To nije neophodno.
Dakle, ti si upotrebio da li je 'prinuda' prejaka re?
da bi se vratio u taj drugi svet?
eleo sam da doprinesem najvie to mogu. Zakonik
civilizacije to zahteva od svakog od nas.
Da, tako je, sloio se Selgan. A ako bi mogao najvie
da doprinese ako bi iz toga proisteklo neko vee dobro
tako to bi poinio zloin, onda..
Grei, rekao je Ponter. Nisam tada uopte ni
pomiljao da bih mogao da poinim taj zloin. Moj jedini
cilj je bio... Zastao je, a onda nastavio: Moj jedini cilj je bio
da pomognem da se stvori stalni kontakt sa tim drugim
svetom i da vidim svoju prijateljicu Mer Von. Nikad ne bih
otiao da sam znao ta u da uradim.
To ba i nije istina, zar ne? pitao je Selgan. Ve si
mi rekao da bi, kada bi imao priliku da ponovo doivi
trenutak kada si poinio zloin, ti to, ipak, ponovo uinio.
Da, ali...
Ali... ta?

Ponter je uzdahnuo Nita.

Visoki savet sedokosih je pristao na Ponterov zahtev da

mu bude dozvoljeno da prepusti Adikoru rukovanje
kvantnim kompjuterom, a da se on vrati u svet Gliksina.
Oekivao je da e se oni s tim sloiti s oklevanjem i bio
je siguran da je tako i bilo ali nije oekivao da e dobiti
titulu izaslanika.
Ma koliko da je eleo da se vrati i da ponovo vidi Mer,
oseanja su mu, ipak, bila pomeana. Proli put je tamo
dospeo sluajno i bio je uasnut pri pomisli da se nikada
nee vratiti kui. Iako su i on i Adikor verovali da kapija
moe da se ponovo otvori i da ostane stalno otvorena,
ipak nisu mogli da budu potpuno sigurni u to. Ponter je
ve jednom gotovo izgubio Adikora, Dasmel i Megameg i
nije verovao da bi mogao da izdri mogunost da ih
ponovo izgubi. Ali, ne. Otii e, odluio je. Uprkos svojoj
zabrinutosti, Ponter je eleo da ide. S jedne strane,
zanimalo ga je da otkrije kako bi se stvari razvijale sa
Daklar Bolbej, ali preostala je jo veina sledeeg meseca
do vremena Kada dvoje postaje jedno, to je bila njegova
sledea prilika da je vidi, a, ako se sve bude odvijalo kako
treba, on e se vratiti u svoj svet mnogo pre toga.
Osim toga, ovog puta Ponter nee putovati sam.
Pratie ga Tukana Prat, deset godina starija od njega
pripadnica Generacije 144.
Prvi put kada se kapija otvorila to je bilo potpuno
nepredvieno i sluajno. Drugi put je to bio oajniki

pokuaj spaavanja Pontera. Ali, sada se radilo o

planiranoj i organizovanoj operaciji.
Naravno, uvek je postojala mogunost da stvari krenu
naopako i kapija se otvori ka nekom drugom
univerzumu, ili da je, recimo, Ponter pogreno procenio
Gliksine i da oni jedva ekaju priliku da nagrnu ovamo.
Da bi se to spreilo, odlueno je da Bedros, jedan od
najstarijih lanova Saveta, dri u ruci detonator.
Eksploziv koji se koristi u rudniku postavljen je u
postrojenje kvantno-kompjuterske laboratorije. Ako
stvari krenu naopako, Bedros e izazvati eksploziju i
hiljade pertavs stena e se obruiti i zatrpati
kompjutersku odaju. I mada ono to Bedrosov Pratilac
emituje nije moglo da stigne do povrine zemlje, signal
koji on alje mogao je da stigne do eksploziva; dakle, ako
Bedros umre ako Gliksini ili neka druga stvorenja
nagrnu kroz kapiju nosei oruje i pucajui iz njega
njegov Pratilac e izazvati eksplozije.
Osim toga, odlueno je da Adikor bude spreman da
pritisne dugme za alarm. Ako neto poe po zlu, on e
iskljuiti napajanje kvantnog kompjutera i prekinuti vezu
izmeu dva sveta. A ako on pogine, njegov Pratilac e
moi da uini to isto. Uz sve to, gore na povrini, ispred
ulaza u rudnik nikla Debral je takoe postavljen
eksploziv i tu je trebalo da se nalaze uvari zakona koji e
paziti na ulaz u rudnik, spremni da reaguju u sluaju
opasnosti.
Naravno, Ponter i Tukana nee tek tako projuriti kroz
kapiju i izai na drugu stranu. Prvo e biti poslata jedna
sonda sa kamerama, mikrofonima, opremom za uzimanje
uzorka vazduha i slinim. Sonda je ofarbana u

svetlo-narandastu boju i oko nje je postavljen svetlosni

prsten. eleli su da ne bude ostavljena ni najmanja
mogunost da Gliksini to pogreno protumae kao
pokuaj tajnog prislukivanja; naime, Ponter im je
objasnio neobinu sklonost Gliksina ka uvanju svoje
privatnosti.
Kao i robot koji je bio poslat kroz kapiju u operaciji
spaavanja Pontera, trebalo je da i sonda alje
informacije u njihov svet pomou optikog kabla.
Meutim, za razliku od tog zlosrenog robota, sonda e
biti uvrena pomou jakog konopca od sintetikih
vlakana.
Iako je sonda predstavljala proizvod visoke
tehnologije, a Derkersova cev koja je trebalo da omogui
da kapija ostane otvorena bila prilino sofisticirani
rezultat mehanikog inenjeringa, samo postavljanje cevi
je bila veoma jednostavna operacija.
Ponterov i Adikorov kvantni kompjuter stvoren je u
cilju da faktorie ogromne brojeve. Dok to ini, on
dospeva u mnotvo paralelnih univerzuma u kojima
kvantni kompjuteri postoje i svaki od njih obrauje po
jedan potencijalni faktor. Kombinovanjem rezultata
dobijenih iz svih tih univerzuma, milioni potencijalnih
faktora bivaju simultano proveravani.
Meutim, ukoliko se dogodi da je broj koji se faktorie
toliko neizmerno veliki da postoji vie moguih faktora
nego to postoji paralelnih univerzuma u kojima postoje
kvantni kompjuteri, onda kvantni kompjuter biva
prinuen da pokua da pristupi i onim univerzumima u
kojima kvantni kompjuteri jo uvek ne postoje. Ipak,
onog trenutka kada se on povee sa jednim od tih

univerzuma, proces faktorisanja se prekida i stvara se

prolaz ka tom univerzumu.
Laboratoriju za kvantni kompjuter prvobitno su inile
samo etiri prostorije: toalet, soba za jelo, kontrolna
odaja i ogromna kompjuterska komora. U meuvremenu
su dodate jo tri prostorije: mala ambulanta, spavaa
soba i velika odaja za dekontaminaciju. Ljudi e morati da
prou kroz proces dekontaminacije ma u kom pravcu da
idu da bi se smanjila mogunost da se neto prenese
odavde u onaj drugi svet i da bi se oistili od patogenih
klica koje bi mogli da donesu ovamo. Tehnika za
dekontaminaciju
Gliksina
imala
je
ograniene
mogunosti, ali im je ak i to to gotovo nisu imali dlake
po telu olakavalo odravanje istoe, a zahvaljujui
svojim siunim nosevima iveli su u blaenom neznanju
o sopstvenoj prljavtini. Meutim, laserski telesni
dekontaminatori za koje su specifine proteinske
strukture ljudske koe, tkiva, organa i dlaka bile
transparentne i koji su pretvarali u paru klice i viruse,
dugo su ve korieni u ovom svetu.
Nikada pre u kvantno-kompjuterskoj laboratoriji nije
se nalazilo toliko mnogo ljudi. Tu su bili Ponter i Adikor,
ambasadorka Tukana Prat i tri lana Visokog saveta
sedokosih, meu kojima obojica lokalnih predstavnika.
Dern, inenjer robotike je takoe bio tu i trebalo je da on
rukuje sondom. Dvojica Egzibicionista su bila prisutna sa
svojom opremom za snimanje kojom su beleili sve to se
deava i to je trebalo da emituju kada izau na povrinu.
Doao je trenutak koji su svi ekali.
Adikor je stajao pored svoje kontrolne konzole na
jednoj strani prostorije, a Ponter je stajao pored druge.

Dern je imao posebnu konzolu privrenu za sto. Da li

imate sve to vam je potrebno za put pitao je Adikor
Pontera i Tukanu.
Ponter je po poslednji put sve proverio. Hak je,
naravno, uvek bio tu; i on je bio usavren za ovu priliku i
u njega je uneta kompletna zdravstvena i hirurka baza
podataka, u sluaju da se neto dogodi Ponteru ili Tukani
u svetu Gliksina.
Jedna iroka kona traka o koju su bile okaene
depne kese nalazila se oko Ponterovog struka. On je ve
pregledao ta se unutra nalazi: antibiotici, antivirusni
lekovi, lekovi za jaanje imunog sistema, sterilni zavoji,
laserski skalpel za zaustavljanje krvarenja, hirurke
makaze i jo neki lekovi meu kojima je bilo lekova za
razreivanje krvi, analgetika i sredstava za narkozu. I
Tukana je imala na sebi slian pojas. Oboje su nosili male
kofere sa rezervnom odeom. Sve je spremno, rekao je
Ponter. Sve je spremno, ponovila je Tukana.
Adikor je pogledao u Derna. ta je s tobom?
Debeli ovek je klimnuo glavom. Spreman sam.
Kad bude eleo da ponemo, reci, rekao je Adikor
Ponteru.
Ponter je Adikoru dao znak rukom, rairivi prste.
Hajde da pronaemo nae roake.
Poinjemo, rekao je Adikor. Deset!
Jedan Egzibicionista je stajao pored Adikora, drugi
pored Pontera.
Devet!

Tri lana Visokog saveta sedokosih pogledali su jedan

u drugoga; mnogo vie njih je elelo da bude prisutno, ali
je odlueno da je troje najvie to sme da se rizikuje.
Osam!
Dern je izvukao neku od kontrolnih dugmadi na svojoj
konzoli.
Sedam!
Ponter je pogledao u ambasadorku Prat; ako je i bila
nervozna, to je veto krila.
est!
Ponter je preko ramena pogledao u Adikorova iroka
lea. Prole noi se namerno nisu neto posebno
opratali; nijedan nije eleo da prizna da postoji
mogunost da se, ako neto krene naopako, Ponter
nikada ne vrati kui.
Pet!
Adikor nije bio jedini koji je imao ta da izgubi.
Pomisao da bi njegova deca mogla da ostanu bez oba
roditelja toliko rano u svom ivotu najvie je brinula
Pontera u trenucima kada je razmiljao o svom
ponovnom putovanju na drugu Zemlju.
etiri!
Neto manja briga ali, ipak ne potpuno zanemarljiva
bila je da bi mogao da se ponovo razboli u svetu
Gliksina, iako su lekari ojaali njegov imunoloki sistem,
a Hak je bio modifikovan tako da moe da ga neprestano
posmatra i kontrolie njegovu krv traei strana tela.
Tri!
Takoe su se brinuli oko toga da bi Ponter ili Tukana
mogli da razviju alergiju na neto u tom drugom svetu.

Dva!
Pontera su muile i sumnje u dugoronu stabilnost
kapije, koja je, uostalom, bila bazirana na kvantnim
procesima koji su po samoj svojoj prirodi potpuno
nepredvidljivi. Ipak...
Jedan!
Ipak, bez obzira na sve te mogue probleme i na sve te
mogue negativne aspekte, postojao je jedan veoma
pozitivan aspekt tog povratka u svet Gliksina...
Nula!
Ponter i Adikor su istovremeno povukli kontrolnu
dugmad.
Iznenada, zaula se snana buka iz kompjuterske
komore koja je mogla da se vidi kroz staklenu pregradu
koja ju je odvajala od kontrolne odaje. Ponter je znao ta
se deava, iako nikada pre toga to nije posmatrao. Sve u
kompjuterskoj komori to nije bilo privreno, bilo je
preneto u drugi univerzum. Cilindrini registri izraeni
od stakla i elika pa ak i onaj klimavi registar broj 69
ostali su tu i stajali vrsto, ali je sav vazduh iz prostorije
bio usisan i zamenjen istom masom iz drugog
univerzuma. Kada je Ponter prvi put sluajno prenet
tamo, u paralelnom prostoru u drugom svetu nalazila se
ogromna akrilna sfera ispunjena tekom vodom, koja je
predstavljala srce neutrinskog detektora koji su Gliksini
tu sagradili.
Meutim, ovog puta nije bilo teke vode koja bi
pokuljala na ovu stranu. Prostorija je potpuno isuena
pre nego to se Ponter vratio da bi se teta koju je on
svojim dolaskom naneo akrilnoj sferi popravila.

Istog trenutka, jarko obojena sonda cilindrinog

oblika, dugaka, otprilike jednu duinu ruke propala je
kroz plaviasti plamen koji je oznaavao mesto na kojem
se nalazi kapija, dok se svetlost odraavala oko sonde dok
se to deavalo. Sve to se sada moglo videti bili su
uvrivai i telekomunikacioni kablovi koji su bili
zakaeni za sondu i koji su sada bili vrsto zategnuti i
nestajali negde u vazduhu otprilike u visini struka.
Ponter je usmerio svu svoju panju na veliki monitor
privren na zidu koji je bio dodat kontrolnoj odaji da bi
na njemu moglo da se posmatra ono to kamera na sondi
snima.
A ono to je video bilo je
Gliksini! uzviknula je ambasadorka Prat.
Jedva da mogu da poverujem u ovo, rekao je
savetnik Bedros.
Adikor se okrenuo i pogledao u Pontera sa irokim
osmehom na licu. Ima li ikoga koga poznaje?
Ponter se paljivije zagledao u prizor. Kao i pre, kapija
se otvorila na nekoliko visina tela iznad zemlje; oigledno
se kvantno-kompjuterska laboratorija nalazila neto vie
i severnije u odnosu na sredinji deo detektorske
komore. Desetak ili vie Gliksina je radilo u komori u
kojoj i dalje nije bilo vode. Svi su na sebi imali radna
odela, a na glavama su nosili one ute plastine kacige
nalik oklopu kornjae. Veina Gliksina je imala istu svetlu
boju koe kao i ljudi sa Ponterove Zemlje, ali dvojica njih
su imala tamno smeu kou. Ponter je imao utisak da su
gotovo svi radnici mukarci, ali to je bilo teko odrediti
kada se radilo o Gliksinama. Naalost, ono lice za koje se
nadao da e ga ugledati pripadalo je eni, a osim toga, nije

bilo ikakvog razloga da ona bude tu na dnu rudnika i radi

na popravci sfere.
Sva lica su bila okrenuta ka sondi, a nekoliko ljudi je
pokazivalo na nju svojim mravim rukama.
Ne, rekao je Ponter. Nema nikoga koga pozanjem.
Mikrofoni postavljeni na sondi su prikupljali sve
zvuke koji su neobino odzvanjali u odaji oblika peine.
Ponter nije mogao da razume veinu onog to su govorili,
ali je u jednom trenutku zauo svoje ime. Hak, poeo je
Ponter, obraajui se svom Pratiocu, ta kau?
Hak je sada koristio drugaiji glas; naime, dok je na
njegovom Pratiocu obavljeno usavravanje, Ponter je
zamolio Kobasta Ganta da mu ugradi prijatan muki glas
koji nee pripadati nikome koga Ponter poznaje.
Hak je progovorio koristei spoljanji zvunik, tako da
svi okupljeni mogu da ga uju. Mukarac na desnoj
strani ekrana je upravo pozvao ono to oni nazivaju
'Bogom', a oigledno je da to u ovom kontekstu
predstavlja uzvik iznenaenja. Mukarac pored njega je
pozvao sina tog Boga. A ena koja je pored njega je rekla
'sveto govno'.
Veoma neobino, rekla je Tukana.
Mukarac na desnoj strani, nastavio je Hak, sada je
viknuo i rekao nekome koga ne vidimo da pozove
pomou njihove teleko-munikacione mree doktorku
Mah.
Dok je Hak govorio, nekoliko ljudi je prilo sondi.
Ponter je uivao kada je zauo uzdahe neverice trojice
pripadnika Visokog saveta sedokosih i ambasadorke Prat

kada su po prvi put iz blizine ugledali neobina, mrava

lica Gliksina, sa njihovim smeno malim nosevima.
Pa, poeo je Dern, inenjer robotike, izgleda da smo
ponovo uspostavili kontakt i ini se da su uslovi na
drugoj strani onakvi kakvi treba da budu.
Tri pripadnika Visokog saveta sedokosih razgovarala
su nekoliko otkucaja, a onda je Bedros klimnuo glavom.
Uradimo to, rekao je.
Ponter i Dern su uhvatili svaki po jedan kraj
sklopljene Derkersove cevi. Adikor je otvorio vrata koja
su vodila do kompjuterske odaje. Nije bilo itanja koje
oznaava izjednaavanje pritisaka, niti je bilo pucketanja
u uima, iako je vazduh koji se sada nalazio u
kompjuterskoj odaji poticao iz sveta Gliksina, budui da
su podjednake zapremine razmenjene. Gliksini su
briljivo filtrirali vazduh u postrojenju za neutrinski
detektor i vazduh koji je Ponter sada udisao nije imao
nikakvog mirisa.
Mesto na kojem se ulazilo u drugi univerzum bilo je
jasno oznaeno pomou dva kabla koja su nestajala u
rupi oivienoj plaviastim plamenom bukvalno negde u
vazduhu. Dern, koji je bio tu i kada je Ponter vraen u
svoj svet, nametao je vrh Derkersove cevi pokuavajui
da je spoji sa kablom kojim je sonda bila uvrena.
Ponter je rairio Derkerovu cev za nekih osam duina
ruku i postavio je da stoji paralelno u odnosu na kabl.
Spreman? pitao je Dern, pogledavi preko ramena
u Pontera.
Ponter je klimnuo glavom. Spreman.
Dobro, rekao je Dern. Sada polako.

Dern je poeo da provlai Derkersovu cev kroz kapiju,

koja se rairila da bi joj prilagodila svoj prenik. Ponter je
polako gurao od pozadi. Adikor je doneo prenosni
monitor koji je prikazivao ono to je sonda snimala.
Namestio ga je tako da Dern i Ponter mogu da vide ta se
deava na drugoj strani. Iako je sonda bila sputena do
samog dna detektorske komore, tako to su dva kabla za
koja je bila privrena odmah pala nadole im su prola
kroz kapiju, Derkersova cev je bila postavljena paralelno
sa podom komore koji se nalazio daleko dole. Gliksini
nisu mogli da je dohvate s obzirom da se nalazila visoko
iznad njihovih glava. Ali, pokazivali su na nju i neto
vikali.
To je dovoljno daleko, rekao je Dern, primetivi da je
cev prela polovinu puta; to je znao po tome to je
prethodno oznaio jedno mesto na cevi na otprilike
odgovarajuoj duini. Ponter je prestao da gura cev. Dern
je doao do njenog drugog kraja da bi pomogao Ponteru
da je rairi
U prvim trenucima, Ponter i Dern su jedva uspevali da
uguraju ruke u uski otvor cevi. Ali, cev se sve vie irila
dok su njih dvojica vukli u suprotnim pravcima,
poveavajui njen prenik sve vie i vie, dok je
mehanizam glasno zveao.
Ponter je gurnuo i svoju drugu u ruku u raireni otvor,
a zatim je i Dern ugurao i svoju levu ruku i nastavili su da
ire cev. Uskoro je prenik cevi iznosio vie od jedne
duine ruke, ali to je predstavljalo samo treinu njene
maksimalne mogunosti irenja i oni su nastavili da je
sve vie i vie proiruju.

Ambasadorka Prat i tri lana Visokog saveta

sedokosih uli su u kompjutersku komoru. Jedan od
Egzibicionista je bio sa njima, dok je drugi stajao na
najvioj stepenici koja je vodila u kontrolnu odaju on je,
oigledno, eleo da bude tu da bi mogao da im brzo
priskoi u pomo ako neto krene naopako.
Stari Bedros je izgledao kao da eli da im nekako
pomogne uostalom, ovo je bio istorijski trenutak.
Ponter mu je klimnuo glavom dajui mu znak da im se
pridrui. Uskoro je est ruku sve vie i vie irilo otvor
Derkersove cevi. Ponter je mogao da vidi na prenosnom
monitoru kako su Gliksinima otvorena usta od
iznenaenosti.
Konano je sve bilo gotovo: cev je dostigla svoj
maksimalni prenik i njen donji kraj se sada nalazio na
granitnom podu kompjuterske komore. Ponter je
pogledao u Tukanu i rukom joj pokazao da krene napred.
Vi ste ambasadorka, rekao je.
Sedokosa ena je odmahnula glavom. Oni tebe
poznaju, ti za njih predstavlja poznato i prijateljsko lice.
Ponter je klimnuo glavom. Ako tako elite, rekao je.
Adikor ga je snano zagrlio i onda se Ponter primakao
otvoru Derkersove cevi, duboko udahnuo uprkos
onome to je mogao da vidi zahvaljujui soivima na
sondi, ipak nije mogao da ne pomisli ta mu se dogodilo
proli put kada je stigao u svet Gliksina. Zakoraio je u
cev. Kada se naao u njoj, jedino to je pokazivalo da
kapija postoji bio je bledi plaviasti krug svetlosti koji se
mogao videti kroz prozirne membrane koje su se nalazile
izmeu izukrtanih metalnih delova cevi smatrali su da
e time to su ovako silom irom otvorili kapiju, izbei

uznemirujui oseaj koji bi imali da su morali da

posmatraju sebe kao iseene na delove dok prolaze kroz
kapiju.
Ponter je iao prema krugu oivienom plaviastim
plamenom, a onda, nainivi jedan ogroman korak,
preao preko praga i uao u svet Gliksina. Kroz otvor
cevi, mogao je da vidi na prilinoj udaljenosti jedan od
zidova detektorske komore. Bilo mu je potrebno samo
nekoliko otkucaja da bi stigao do kraja cevi, koja se nije,
budui da su je Adikor i Dern vrsto drali na drugom
kraju, previe savila pod Ponterovom teinom.
Ponter je proturio glavu kroz otvor na drugom kraju
tunela i pogledao u Gliskine koji su bili dole, daleko od
njega, svestan da mu je na licu ogroman osmeh. Izgovorio
je nekoliko rei i Hak ih je preveo obraajui se
Gliksinima najglasnije to je mogao preko svog
spoljanjeg zvunika: Da li neko moe da donese
merdevine?

Poglavlje 10

Zapravo su postojale odgovarajue merdevine na

Ponterovoj strani kapije, ali bi bilo prilino nepraktino
provlaiti ih kroz uske odaje kompjuterskog postrojenja.
Zbog toga je Ponter ekao da Gliksini donesu svoje
merdevine s drugog kraja detektorske komore. Izgledalo
mu je da su to one iste na koje se popeo onda kada se
vratio kui.
Bilo je potrebno nekoliko pokuaja, ali su, napokon,
merdevine prislonjene uz otvor Derkersove cevi koja se
pojavljivala Ponter je znao da to tako izgleda Gliksinima
dole niotkuda u vazduhu.
Iza sebe, Ponter je mogao da vidi Derna i Adikora
kako alatkama privruju svoj kraj Derkersove cevi za
pod od granita u kvantno-kompjuterskoj komori.
Kada su merdevine nametene, Ponter se vratio do
drugog kraja cevi i pustio Adikora i Derna da odu do
mesta na kojem je do tog trenutka stajao. Nekoliko
trenutaka oni su zurili u neverovatan prizor u
detektorskoj komori i udna bia u njoj, a zatim su se
bacili na posao, i poeli da postavljaju konopce i
privruju vrh merdevina za otvor Derkersove cevi.
Ponter je mogao da uje Adikora kako mrmljajui
ponavlja neverovatno, neverovatno dok je radio.
Adikor i Dern su se vratili do svog kraja cevi, a Ponter
i ambasadorka Prat su je preli celom duinom. Ponter se

okrenuo i onda licem okrenut prema merdevinama poeo

da silazi, sputajui se paljivo do poda detektorske
komore. Stigavi do kraja merdevina, osetio je na sebi
ruke Gliksina koji su mu pomagali da sie. Spustio je
najpre jednu nogu, a zatim i drugu na pod i okrenuo se.
Dobro doao! rekao je jedan od Gliksina, to je Hak
preveo Ponteru preko slunih implanata.
Hvala ti, rekao je Ponter. Pogledao je u lica koja su
ga okruivala, ali nije nikoga prepoznao. To i nije bilo
iznenaujue; naime, ak i da su pozvali nekoga istog
trenutka kada su ugledali sondu, toj osobi bi bilo
potrebno dosta vremena da se spusti sa povrine zemlje.
Ponter se odmakao od merdevina i podigao glavu da
bi pogledao u otvor Derkersove cevi. Mahnuo je
ambasadorki Prat i povikao: Siite dole!
Ambasadorka se okrenula i poela da silazi niz
merdevine.
Hej, pogledajte! rekao je jedan od Gliksina. Tu je i
jedna gospoa Neandertalka!
Ovo je Tukana Prat, rekao je Ponter. Ona je na
ambasador u vaem svetu.
Tukana je stigla do kraja merdevina i okrenula se.
Udarala je rukama po vazduhu otresajui tako prainu sa
merdevina koja joj se zalepila za dlanove. Jedan Gliksin
jedan od one dvojice sa tamnom koom krenuo je ka
njoj. inilo se da ne zna ta treba da radi, ali se, nakon
jednog trenutka premiljanja, naklonio Tukani i rekao:
Dobro doli u Kanadu, gospoo.
Problem s tim to su morali da se oslanjaju na Haka za
prevod bilo je to to je sve moralo da ide preko njega i

bude podvrgnuto njegovom oseaju za humor. Planirali

smo da zatraimo od vas da nas odvedete do vaih
merdevina2, rekao je Hak govorei preko spoljanjeg
zvunika, ali vidim da ste to ve uinili.
Ponter je dovoljno razumeo jezik Gliksina da bi
shvatio ta se deava. Udario je drugom rukom po svojoj
levoj nadlanici. Auh! rekao je Hak kroz Ponterove
slune implante. Onda je, preko zvunika, objasnio:
Izvinite, hteo sam da kaem: odvedite nas do svog voe.
ovek tamne koe koji je prvi istupio napred rekao je:
Ja sam Gas Hornbi i ja sam glavni inenjer ovde. Ve smo
pozvali dr. Mah u Otavi ona je direktor projekta
Neutrinske observatorije Sadberi. Moe da stigne ovamo
danas popodne, ako to bude potrebno.
Da li je Mer Von tu negde? pitao je Ponter.
Mer? Oh, Meri Von. Profesorka Von. Ne, ona je otila.
A Lu Benoa?
Misli na Luiz? I ona je otila.
A Ruben Montego?
Lekar? On je tu, naravno. Moemo da ga pozovemo
da sie.
Zapravo, poeo je Ponter, dok je Hak prevodio, vie
bismo voleli da mi odemo da ga vidimo.
Uh, da, naravno, rekao je Hornbi. Pogledao je u tunel
koji je izgledao kao da poinje negde u vazduhu. Da li vi
mislite da e ovo da ostane otvoreno?
Ponter je klimnuo glavom. Da, nadamo se da hoe.

igra rei, engl. ladder merdevine, leader voa

Znai, moete samo da proete kroz to i da stignete

na vau stranu? pitao je jedan drugi Gliksin.
Da.
Da li mogu da pogledam? pitao je taj isti Glilksin,
koji je imao svetlu kou, narandastu kosu i oi boje
meda.
Ponter je pogledao u Tukanu, koja mu je uzvratila
pogled. Konano, Tukana je rekla: Moja vlada eli da se
ja susretnem sa nekim ko moe da govori u ime vaeg
naroda.
Oh! rekao je ovek s narandastom kosom. Pa, ja
ne mogu, zaista-
Ponter i Tukana su krenuli na drugi kraj ogromne
komore, u pratnji gomile Gliksina. Delovi velike akrilne
sfere koja je nekada predstavljala srce ovog mesta bili su
poredani du zidova, a i bezbrojni umnoivai svetlosti
nalik suncokretima bili su takoe tu ostavljeni.
Kada su stigli do suprotnog zida detektorske komore,
ugledali su druge merdevine, jo due od onih koje su
prislonili uz otvor Derkersove cevi. Ove merdevine su
koriene da bi se stiglo do vrata kroz koja se ulazilo u
detektorsku komoru, onih istih etvrtastih vrata koja su
se otvorila kada su Ponter i sav vazduh iz kvantno
kompjuterske komore preneti ovamo. Hornbi je prvi
krenuo uz merdevine, a onda proao kroz vrata. Zatim je i
Tukana poela da se penje.
Ponter je pogledao unazad u tunel koji je vodio do
njegovog sveta i osetio je kako mu je srce zaigralo kada je
video Adikora kako stoji kod otvora i gleda u njega. Palo
mu je na pamet da mu mahne, ali bi to previe izgledalo

kao da se oprataju i stoga se samo nasmeio, mada je

znao da Adikor ne moe da sa tolike udaljenost vidi izraz
na njegovom licu. Tako je, verovatno, i bolje, pomislio je
Ponter, budui da je znao koliko mu je osmeh bio usiljen.
Uhvatio se rukama za preku na merdevinama i poeo da
se penje, nadajui se da ovo nije poslednji put da vidi
svog voljenog mukog partnera.
Ponter je provukao ramena kroz otvor, izvukao se
napolje i uspravio na noge. Iznenada, pet Gliksina
obuenih u istu odeu zelene boje, krenulo je ka njemu, a
svaki od njih je u ruci nosio veliko oruje koje ispaljuje
projektile.
Ponter je proitao prilian broj dela iz oblasti fantazije
i znao je za prie o paralelnim svetovima u kojima
postoje zli dvojnici ljudi iz poznatog univerzuma. Njegova
prva pomisao je bila da je sada, nekako, dospeo u neki
drugi univerzum.
Gospodine Bodit, rekao je jedan od njih vojnik!, to
je bio odgovarajui termin, setio se Ponter ja sam
porunik Donaldson iz Kanadskih snaga. Molim vas da se
udaljite od otvora.
Ponter je tako i uinio, a onda se i ambasadorka Prat
provukla kroz otvor i izala na metalnu platformu. Zidovi
platforme bili su prekriveni tamno-zelenim plastinim
ploama, a po tavanici su se pruali provodnici i cevi od
plastike. Neto to je izgledalo kao neka vrsta
kompjuterske opreme bilo je poredano du zidova.
Gospoo? rekao je Donaldson, pogledavi u
Tukanu.

Ponter je govorio, dok je Hak prevodio: Ovo je

Tukana Prat, na ambasador u vaem svetu.
Gospoo ambasador, gospodine Bodit, moram da vas
zamolim da krenete sa mnom.
Ponter se nije ni pomerio. Da li mi nismo dobrodoli
ovde?
Naravno da jeste, rekao je Donaldson. Zapravo,
uveren sam da e naa vlada sa zadovoljstvom primiti
gospou ambasador i oboma vam ukazati sve poasti
koje vam sleduju kao diplomatama. Ali, za sada, morate
da poete sa mnom.
Ponter se namrtio. Gde nas vodite?
Donaldson je rukom pokazao prema vratima na
platformi. Bila su zatvorena. Ponter je slegao ramenima i
on i Tukana su poli ka vratima. Jedan vojnik je krenuo
napred i otvorio ih. Uli su u pretrpanu kontrolnu odaju.
Nastavite napred, molim vas, rekao je Donaldson.
Ponter i Tukana su to i uinili. Kao to se moda seate,
gospodine Bodit, poeo je Donaldson koji je iao iza njih,
Neutrinska observatorija Sadberi nalazi se na est hilada
osam stotina stopa ispod povrine i u njoj se stalno
odravaju uslovi takozvane iste sobe, da bi se spreio
prodor bilo koje vrste prljavtine ili bilo ega drugog to
bi moglo da izazove kontaminaciju opreme za detekciju.
Ponter se na trenutak okrenuo i pogledao u
Donaldsona, a onda je nastavio da hoda.
Dakle, nastavio je Donaldson, mi smo pojaali mere
bezbednosti u postrojenju, za sluaj da se vi ili neko drugi
iz vaeg sveta vratite. Bojim se da ete morati da budete

zadrani u karantinu dok ne budemo sigurni da je

bezbedno da vas pustimo da izaete na povrinu.
Ne ponovo! rekao je Ponter. Mi moemo da
dokaemo da nemamo nita na sebi to bi moglo da
izazove kontaminaciju.
Ja ne mogu da odluujem o tome, gospodine, rekao
je Donaldson. Meutim, ljudi koji mogu da donose takve
odluke upravo su krenuli ovamo.

Poglavlje 11

Meri Von je bila nagnuta nad mikroskopom kada su se

vrata njene laboratorije u Sinerdi grup naglo otvorila.
Meri!
Meri je podigla pogled i ugledala Luiz Benoa kako stoji
na vratima. Da?
Ponter se vratio!
Merino srce je zakucalo bre. Stvarno?
Da! Upravo sam ula na radiju. Kapija izmeu dva
univerzuma se ponovo otvorila u NOS i Ponter i jo jedan
Neandertalac su doli.
Meri je ustala i pogledala u Luiz. ta misli o tome da
se odvezemo do Sadberija?
Luiz se nasmeila kao da je oekivala takvu ponudu.
Nema svrhe. Njih dvoje su zadrani u karantinu u
postrojenju NOS; ne bismo mogli da siemo dole i vidimo
ih.
Oh, rekla je Meri pokuavajui da ne zvui
razoarano.
Ali, doi e u Njujork da bi govorili u Ujedinjenim
nacijama im budu puteni iz karantina.
Zaista? Koliko je to daleko odavde?
Ne znam. Nekih petsto-esto kilometara, moda. U
svakom sluaju je blie nego odavde do Sadberija.

Ba sam nameravala da odem tamo i pogledam neku

predstavu, rekla je Meri, s osmehom. Ali osmeh joj je
brzo izbledeo. Verovatno nee ni tamo uspeti da vidi
Pontera, pomislila je. Bie zatrpan svim moguim
diplomatskim obavezama.
Luiz je veselo nastavila: Vi zaboravljate za koga
radite, Meri. Izgleda da na Dok ima kljueve koji
otvaraju sva vrata. Recite mu da vam je potrebno da
odete tamo da biste uzeli uzorak DNK od Neandertalca
koji je doao sa Ponterom.
Meri se nasmeila. U tom trenutku Luiz joj je zaista
bila draga.
Pontere, ovee!
Ruben Montego je uao u karantin koji se sastojao od
dve prostorije i podigao uvis ruku sa stisnutom
pesnicom. Ponter ju je dodirnuo svojom. Rubene!, rekao
je, izgovorivi to sam. A onda je progovorio Hak: Srean
sam to te ponovo vidim, prijatelju.
Ponter se okrenuo ka Tukani i brzo je neto rekao na
neandertalskom jeziku. Ruben je lekar ovde u rudniku
Krejton. On je jedan od prvih koji su mi pomogli kada
sam se skoro udavio onda kada sam stigao ovamo, a u
njegovoj kui smo Mer Von, Lu Benoa i ja bili u
karantinu. Onda je, okrenuvi se ka Rubenu, preko Haka
koji je prevodio, rekao: Prijatelju Rubene, ovo je
ambasadorka Tukana Prat.
Ruben se iroko osmehnuo iroko za jednog
Gliksina! i galantno se naklonio. Gospoo ambasador,
poeo je, dobro doli!

Hvala vam, rekla je Tukana, obraajui mu se preko

svog Pratioca, koji je takoe bio poboljan da bi imao iste
mogunosti kao Hak. Oduevljena sam to sam ovde.
Ogledala se po maloj, oskudno nametenoj prostoriji.
Mada, nadala sam se da u videti neto vie od ovoga.
Ruben je klimnuo glavom. Radimo na tome. Stiu
strunjaci iz Centra za kontrolu bolesti iz Otave i Centra
za kontrolu i prevenciju bolesti iz Atlante. Koliko sam
shvatio, koristili ste neku vrstu laserske sterilizacijske
naprave. To je neto novo za nas i nai strunjaci moraju
da se uvere da to stvarno funkcionie.
Naravno, rekla je ambasadorka Prat. Iako se
radujemo to emo moi da uspostavimo razmenu sa
vaim svetom, mi shvatamo da je ova tehnologija jedna
od onih koju emo morati da vam ustupimo. Vai
strunjaci mogu da slobodno preu na nau stranu i
ispitaju opremu. Tvorac te opreme, Dapbur Kadak, je tu i
ona e im vrlo rado objasniti princip na kojem
funkcionie i podvri e je bilo kojoj vrsti testa koju
budete zatraili.
Odlino, rekao je Ruben. Onda to moemo brzo da
obavimo.
Ponter je ekao dok nije bio siguran da je Ruben
zavrio s ovom temom, a onda je rekao: Gde je Mer?
Ruben se nasmeio kao da je oekivao ovo pitanje.
Zaposlila ju je neka kompanija iz SAD. Ona je u
Roesteru u dravi Njujork.
Ponter se namrtio. Nadao se da e Mer biti ovde u
Sadberiju, ali je, ipak, naravno, znao da nije bilo nikakvog
razloga da ona ostane tu posle njegovog odlaska.

Uostalom, njen dom nije ni bio ovde. Kako si ti, Rubene?

pitao je Ponter. Gliksini su bili opsednuti time da stalno
pitaju jedni druge za zdravlje i Ponter je znao da je to
neto to se oekuje kao uobiajena ljubaznost.
Ja? rekao je Ruben. Ja sam dobro. Imao sam svojih
petnaest minuta slave i, iskreno reeno, drago mi je to je
s tim gotovo.
Petnaest minuta? ponovila je Tukana.
Ruben se nasmejao. Jedan na umetnik je jednom
rekao da e u budunosti svako biti slavan po petnaest
minuta.
Ah, rekao je Ponter. Kakav umetnik?
Ruben se, oigledno, uzdravao da se ne nasmeje.
Hmm, pa bio je najpoznatiji po tome to je slikao
konzerve supe.
ini mi se, poeo je Ponter, da je tih petnaest
minuta slave bilo i vie nego to je zasluio.
Ruben se ponovo nasmejao. Nedostajao si mi,
prijatelju.
Ekipa strunjaka iz LCDC je stigla, a uskoro i ona iz
CDC. Po jedna ena iz svake od ovih organizacija postale
su prvi pripadnici vrste Homo sapiens sapiens koji su
otputovali na Zemlju Neandertalaca. Tu i tamo, jedna ili
druga bi proturile glavu kroz otvor tunela i zatraile da
im donesu neku opremu.
Ponter je pokuao da strpljivo eka, ali je to bilo
frustrirajue. Ceo jedan nepoznati svet je ekao na njih! I
on i Tukana su ve dali brojne uzorke krvi i tkiva, a proli
su i kompletan lekarski pregled koji je obavio Ruben.

Uprkos karantinu, Ponteru i Tukani nije nedostajalo

posetilaca. Prvi od njih koji nije pripadao medicinskom
osoblju bila je jedna ena tamne koe sa tamno smeom
kratkom kosom i malim okruglim naoarama na licu.
Dobar dan, rekla je, govorei engleski s francuskim
akcentom, to je Ponter prepoznao na osnovu vremena
koje je proveo sa Lu Benoa. Ja sam Elen Ganje. Radim u
Kanadskom
ministarstvu
spoljnih
poslova
i
meunarodne trgovine.
Tukana je istupila napred.
Ambasador Tukana Prat, predstavnik Visokog saveta
sedokosih... Zemlje. Klimnula je glavom u pravcu
Pontera. Moj saradnik, naunik i izaslanik, Ponter Bodit.
Drago mi je to sam vas upoznala, rekla je Elen.
Izaslanie Bodit, obeavamo vam da e se sada sve
odvijati mnogo glatkije nego tokom vae prve posete.
Ponter se nasmeio. Hvala vam.
Pre nego to nastavimo, elela bih da vam postavim
jedno pitanje, gospoo ambasador. Ako sam dobro
shvatila, geografske karakteristike vae Zemlje i ove ovde
su iste, zar ne?
Tukana Prat je klimnula glavom.
Dobro, rekla je Elen. Imala je malu akten-tanu koju
je sada otvorila i iz nje izvadila jednostavnu mapu sveta
na kojoj su bili prikazani samo kontinenti bez ucrtanih
granica drava. Moete li da mi pokaete gde ste
roeni?
Tukana Prat je uzela mapu, pogledala je i pokazala
jedno mesto na zapadnoj obali Severne Amerike. Elen joj
je dodala flomaster, skinuvi najpre poklopac sa njega.

Moete li da obeleite to mesto i to najpreciznije to je

mogue, molim vas.
Tukana je delovala iznenaeno kada je ula ovaj
zahtev, ali ju je posluala i oznaila je crvenom takom
severni vrh ostrva Vankuver.
Hvala vam, rekla je Elen. A sada, da li moete da se
potpiete pored tog mesta?
Potpiem?
Da napiete svoje ime.
Tukana Prat je to uinila, napisavi seriju trouglastih
simbola.
Elen je iz svoje akten-tane izvadila peat i udarila
njime po mapi, a zatim je dodala svoj potpis i datum.
Dobro, i nadali smo se da e biti ovako. Roeni ste u
Kanadi.
Roena sam u Podnilaku, rekla je Tukana.
Da, da, ali to odgovara Kanadi ostrvu Vankuver u
Britanskoj Kolumbiji, da budem precizna na ovoj Zemlji.
To vas ini, po svim vaeim zakonima, Kanaankom. A
ve znamo da je izaslanik Bodit roen blizu Sadberija u
Ontariju. Dakle, ako vi i izaslanik Bodit nemate nita
protiv, prvo to emo da uradimo kada izaete iz
karantina, bie da vam oboma damo kanadsko
dravljanstvo.
Zato? pitala je Tukana Prat.
Pre nego to je Elen mogla da odgovori, Ponter je
progovorio: Ovo pitanje se postavilo i kada sam prvi put
bio ovde. Svakome su potrebna dokumenta da bi mogao
da putuje izmeu drava na ovoj Zemlji. Najvaniji
dokument je... zastao je, ekajui da Hak pronae

odgovarajui termin paso, a niko ne moe da dobije

paso ako nema dravljanstvo.
Tano tako, rekla je Elen. Naa vlada je pretrpela
brojne kritike drugih vlada, posebno vlade SAD, kada ste
bili proli put ovde zato to ste sve vreme bili u Kanadi.
Dakle, im budete puteni iz karantina, odveemo vas u
Otavu to je glavni grad Kanade i tamo ete dobiti
dravljanstvo na osnovu lana 5, paragraf 4 Kanadskog
zakona o dravljanstvu koji omoguava da sam Premijer
moe da nekome dodeli dravljanstvo u sluaju izuzetnih
okolnosti. Ne brinite, to nee uticati na to da ostanete
dravljani ma pod koju jurisdikciju da potpadate u vaem
svetu; Kanada je uvek priznavala dvojno dravljansto.
Meutim, kada budete putovali izvan Kanade, biete
registrovani kao kanadske diplomate i tako ete dobiti
diplomatski imunitet i odgovarajue privilegije. Tako
emo moi da izbegnemo sve mogue birokratske
zavrzlame pre nego to se uspostave formalni odnosi
izmeu svake od naih drava i vaeg sveta.
Svake od vaih drava? rekla je Tukana. Mi
imamo jedinstvenu svetsku vladu. Zar vi nemate to isto?
Elen je odmahnula glavom. Ne. Mi imamo neto to
se naziva Ujedinjene nacije i odveemo vas u sedite
Ujedinjenih nacija odmah nakon zvanine veere sa
naim predsednikom vlade u Otavi. Ali, to nije svetska
vlada, to je samo jedno telo, jedna organizacija u kojoj
vlade pojedinih drava razmatraju pitanja od zajednikog
interesa. Kako vreme bude prolazilo, vaa vlada e morati
da bude formalno priznata od svake od zemalja lanica
Ujedinjenih nacjia.
A koliko ih ima? pitala je Tukana.

Ponter se nasmeio. Neete poverovati kada ujete

rekao je.
U ovom trenutku postoji sto devedeset i jedna zemlja
lanica Ujedinjenih nacija, rekla je Elen. Vidite, bie
potrebne godine da vaa vlada sklopi ugovore i
odgovarajue sporazume sa svakom od tih zemalja. Ali,
naravno, poto Kanada ve ima potpisane sporazume sa
svima njima, time to ete postati kanadske diplomate,
bar po tituli, moi ete da putujete u svaku od tih zemalja
i razgovarate sa predsednicima njihovih vlada.
Tukana je delovala zbunjeno. Sigurna sam da je onda
sve kako treba.
Jeste.
Odlino, rekao je Ponter. Kada izlazimo odavde?
Uskoro, nadam se, odgovorila je Elen. Ni ja vie ne
mogu da izaem iz komore NOS i tako e biti sve dok vas
dvoje ne budete dobili odobrenje da izaete. Ali, izgleda
da su nai lekari impresionirani vaom tehnologijom za
dekontaminaciju.
Ova vest je oduevila Pontera, s obzirom da je to
zvualo kao da e uskoro biti puteni. Uostalom, proveo
je gotovo sve vreme tokom prvog boravka u Kanadi u
karantinu i nije se ba radovao to je to ponovo doiveo,
pogotovo ovako duboko pod zemljom.
Tog popodneva Tukana se povukla u drugu od dve
prostorije koje su sainjavale karantinski prostor. Kao i
mnogi od pripadnika njene Generacije, inilo se da uiva
u tome da popodne malo odrema. Ponter se zabavljao
vebajui engleski uz pomo Haka sve dok Ruben

Montego nije doao u pratnji jednog niskog mukarca

svetle koe s gustom kosom, koji je predstavljao potpuni
kontrast u odnosu na Rubena i njegovu tamnu kou i
obrijanu glavu.
Zdravo, rekao je Ruben. Ovo je Arnold Mur, geolog.
Zdravo, rekao je Ponter.
Arnold je pruio ruku, koju je Ponter prihvatio.
Doktore Bodit, poeo je, drago mi je to sam vas
upoznao. Zaista drago!
Budui da je dosada uzela svoj danak, Ponter nije
mogao da odoli a da ne bude pomalo sarkastian: Da li
ste sigurni da je bezbedno da me dodirnete?
Ali, ova primedba je uzalud potroena na Arnolda.
Oh, eleo sam da siem dole istog trena kada sam uo da
ste ovde! Ovo je prava poslastica, prava poslastica!
Ponter se usiljeno nasmeio. Hvala, rekao je.
Molim vas, rekao je Arnold pokazujui na stolicu s
koje je Ponter ustao. Molim vas, sedite. Ponter je to i
uinio i Arnold je privukao drugu stolicu i seo na nju,
okrenuvi se tako da je ruke stavio na naslon. Ponter je
podigao svoje spojene obrve; naime, to mu se uinilo kao
udobniji nain za sedenje od onog uobiajenog kod
Gliksina. Ponovo je ustao, okrenuo svoju stolicu i seo isto
kao Arnold. Iako ni tako nije bilo udobno kao na seditu u
obliku sedla, ipak je ovaj poloaj, sasvim sigurno,
predstavljao napredak.
Ruben se izvinio i otiao da bi porazgovarao sa
imunolozima koji su vrveli na sve strane.
eleo bih da vam postavim jedno pitanje, rekao je
Arnold.

Ponter je klimnuo glavom dajui mu znak da nastavi.

Primetili smo da se neto neobino deava na naoj
Zemlji, rekao je geolog, i pitao sam se da li biste mogli
da mi kaete da li se to isto deava i na vaoj?
ta?
Pa, Aurora borealis i Aurora australis se ponaaju
neobino.
Ponter je bio veoma iznenaen. Ne, nita slino se
nije skoro dogodilo kod nas. Zapravo, ba sino sam
gledao Nona svetla i sve je bilo potpuno normalno.
Arnold je delovao razoarano. Nadali smo se da ete
vi znati neto o tome. Najvie to smo mi uspeli da
zakljuimo je da Zemljino magnetno polje doivljava
kolaps i da e, moda, doi do promene polariteta.
Ponter je ponovo podigao obrve, ovog puta gotovo do
samog luka. Kada se ovde poslednji put desilo neto
slino?
Nisam siguran ovako napamet. Pre mnogo hiljada
godina.
Od tada nije bilo kolapsa polja?
Ne.
Fascinantno. Mi smo to doiveli... kada tano, Hak?
Pre est godina, odgovorio je Hak koristei
spoljanji zvunik.
Hoete da kaete da se to zavrilo pre est godina?
Da.
Ali, sigurno je poelo pre mnogo vekova.
Ponter je odmahnuo glavom. Poelo je pre dvadeset
pet godina.

Hajde da ovo razjasnimo, rekao je Arnold,

razrogaivi oi. Za potpuni kolaps vaeg polja bilo je
potrebno... koliko?... devetnaest godina?
Tano tako, rekao je Ponter. Pre dvadeset pet
godina magnetno polje je bilo normalne snage, a zatim je
dolo do kolapsa i na planeti nije postojalo iole znaajno
magnetno polje narednih devetnaest godina. A onda, pre
est godina, ponovo se uspostavilo.
Uspostavilo, ponovio je Arnold, zapanjeno.
Nemogue, sigurno se alite.
Kada se alim, rekao je Ponter, pokuavam da
budem mnogo duhovi tiji.
Ali... ali, mi smo uvek verovali da su za kolaps
magnetnog polja potrebne stotine, moda i hiljade
godina.
Zato?
Pa, znate, zbog veliine Zemlje.
Magnetno polje Sunca menja se svakih sto etdeset
meseci, otprilike svakih jedanaest godina a Sunce je
gotovo milion puta vee od Zemlje.
Da, ali...
Ne elim da zvuim kao da sam pametniji od vas,
rekao je Ponter. Mi smo, takoe, znali veoma malo o
kolapsu polja, sve dok to nismo doiveli. I nai geolozi su
bili zapanjeni brzinom kojom se to odvijalo.
Kolaps magnetnog polja i njegovo ponovno
uspostavljanje za manje od dve decenije! rekao je
Arnold. To je neverovatno!

To je bio zanimljiv trenutak za fiziare, rekao je

Ponter. Mi smo mnogo nauili o procesu kojim se polje...
vi imate sigurno termin kojim to oznaavate?
Arnold je klimnuo glavom. Geodinamika.
Ponter se namrtio; jo jedna re sa glasom i, pomislio
je, ali je, onda, prepustio Haku da se brine o tome gde je
potrebno da obezbedi taj glas; naime, Ponter je rekao
svom Pratiocu da samo lina imena ponavlja tano onako
kako su izgovorena. Dakle, nauili smo mnogo toga o
geodinamici.
Voleli bismo da ujemo ta vi znate, rekao je Arnold.
Ponteru je bilo drago to Tukana spava; on je ve
ionako odao previe informacija. Ali, ceo taj koncept o
razmeni podataka, to mu je, kao nauniku, smetalo i
zbunjivalo ga. Smatrao je da svi podaci treba da se
slobodno razmenjuju. Ipak, odluio je da promeni temu.
Da li kompanija Inko brine da e se potranja za niklom
smanjiti tokom perioda kolapsa? Nikl se koristio za
kompase na obe Zemlje, a naslage nikla u Sadberiju
spadale su meu najvee na svetu.
ta? Hmm, ne, na to nisam ni pomislio, rekao je
Arnold.
Ponter je bio zbunjen. Ruben je rekao da ste vi
geolog...
Da, jesam, rekao je Arnold, ali ja ne radim za
kompaniju Inko, ve za Kanadsko ministarstvo za
ouvanje ivotne sredine. Doleteo sam ovamo iz Otave
im sam saznao da je kontakt sa vaim svetom ponovo
uspostavljen.
Ah, rekao je Ponter i dalje nita ne shvatajui.

Moj posao je zatita ivotne sredine, rekao je

Arnold.
Zar to nije svaiji posao? upitao je Ponter, pomalo
ironino.
Ali, Arnold ponovo nije shvatio ovakvu istananost.
Da, zaista, rekao je. Da, jeste. Dakle, eleo sam da
saznam da li vi, moda, znate neto o uticaju kolapsa
magnetnog polja na ivotnu sredinu. Nadao sam se da
biste mogli da imate neke podatke dobijene na osnovu
fosilnih ostataka a vi imate kompletne studije nedavnog
kolapsa! To je neverovatno!
Nije bilo nikakvih primetnih efekata na ivotnu
sredinu, rekao je Ponter. Neke ptice selice su bile malo
zbunjene, ali to je bilo sve.
Verovatno je sasvim normalno to su bile zbunjene,
rekao je Arnold. Kako su se prilagodile?
Te ptice imaju jednu monu magnetnu supstancu u
svojim mozgovima...
Magnetit, rekao je Arnold. Magnetski oksid gvoa.
Tri atoma gvoa i etiri kiseonika.
Da, rekao je Ponter. Neke druge vrste ptica
upravljaju se na osnovu zvezda, a pokazalo se da su i
neke vrste ptica koje inae koriste modani magnetit za
odreivanje pravca takoe sposobne da se upravljaju
prema zvezdama. To se uvek deava u prirodi: varijacije
unutar jedne vrste omoguavaju im prilagoavanje kada
doe do promena u ivotnoj sredini, a za one sposobnosti
koje su najvanije uvek postoji i neki rezervni sistem.
Fascinantno, rekao je Arnold. Fascinantno. Recite
mi, onda, kako ste vi prvobitno ustanovili da se Zemljino

magnetno polje periodino menja? To za nas predstavlja

relativno novo saznanje.
Menjanje polariteta Zemljinog magnetnog polja je
zabeleeno na mestima na kojima su pali meteori.
Zar? rekao je Arnold, dok su se njegove obrve
spojene u jednu koliko je bilo osveavajue videti nekog
ko deluje normalno, bar po tom pitanju! podigle sve do
ela.
Da, rekao je Ponter. Kada meteor koji sadri gvoe
i nikl udari u Zemlju, prilikom tog udara menja se
magnetno polje meteora.
Arnold se namrtio. Pretpostavljam da je to isto kao
kada se gvozdena ipka udari ekiem i onda ona postane
magnet.
Tano tako, rekao je Ponter. Ali, ako i vi to niste
shvatili na osnovu meteora, kako ste saznali da se
Zemljino magnetno polje periodino menja?
Na osnovu irenja morskog dna, odgovorio je
Arnold.
ta? rekao je Ponter.
Da li znate za tektonske ploe? pitao je Arnold. Za
pomeranje kontinenata?
Kontinenti se pomeraju? ponovio je Ponter sa
zapanjenim izrazom na licu. Ali, odmah zatim je podigao
ruku. Ne, ne, sada sam se stvarno alio. Da, znamo za to.
Uostalom, oigledno je da su Ranilas i Podlar nekada bili
spojeni.
Sigurno mislite na Junu Ameriku i Afriku, rekao je
Arnold, klimajui glavom. Nasmeio se skrueno. Da,

moglo bi se pomisliti da je to potpuno oigledno, ali nama

su bile potrebne decenije da prihvatimo tu pomisao.
Zato?
Arnold je rairio ruke. Vi ste naunik; sasvim sigurno
razumete. Pripadnici stare kole smatrali su da znaju
kako svet funkcionie i nisu bili spremni da se odreknu
svojih teorija. Kao i kod toliko drugih paradigmatskih
promena, nije se radilo samo o tome da treba da nekog
ubedite da promeni svoje miljenje. Zapravo, ekalo se da
ta prethodna generacija naunika umre.
Ponter je pokuao da prikrije svoju zaprepaenost.
Kakav neverovatan pristup nauci vi Gliksini imate!
Bez obzira na to, nastavio je Arnold, konano smo
pronali dokaze za pomeranje kontinenata. Usred okeana
postoje mesta na kojima magma kulja, stvarajui nove
stene.
Mi smo pretpostavili da takve stvari moraju da
postoje, rekao je Ponter. S obzirom da postoje mesta na
kojima se stare stene sputaju nadole pod pritiskom-
Zone subdukcije, dodao je Arnold.
Ako tako kaete, rekao je Ponter. Dakle, ako postoje
mesta na kojima se stare stene potiskuju, znali smo da
moraju da postoje mesta na kojima se pojavljuju nove,
iako, naravno, to nikada nismo videli.
Mi smo uzeli uzorke jezgra iz njih, rekao je Arnold.
Ponterov izraz lica je iskreno pokazivao da je ovog
puta potpuno zateen. Usred okeana?
Da, tako je, rekao je Arnold kome je, oigledno, bilo
drago to je, barem ovog puta, njegova strana bila u
preimustvu. A ako se pogledaju stene na obe strane

pukotina iz kojih kulja magma, mogu se videti simetrine

eme magnetizma normalne sa obe strane pukotine, pa
onda obratne na podjednakim odstojanjima gledano
nalevo i nadesno, pa ponovo normalne na obe strane, ali
na veoj udaljenosti, i tako dalje.
Impresivno, rekao je Ponter.
Imamo mi svoje trenutke, rekao je Arnold iroko se
osmehujui i oigledno pozivajui Pontera da to isto
uini.
Molim? rekao je Ponter.
To je ala, igra rei. Znate: magnetni trenutak
produkt razdaljine izmeu magnetnih polova i snage bilo
kog od polova.
Ah, rekao je Ponter. Ta opsednutost Gliksina igrama
rei!
Arnold je delovao razoarano. Dakle, nastavio je,
iznenaen sam to je dolo do kolapsa vaeg magnetnog
polja pre nego to se to desilo s naim. Naime, koliko sam
shvatio teoriju Luiz Benoa, ovaj univerzum se odvojio od
vaeg pre etrdeset hiljada godina, u osvit buenja svesti.
U redu, ali, ipak ne mogu da shvatim kako je ita to smo
mi mogli da uinimo u poslednjih etiri stotine vekova
moglo da utie na geodinamiku.
To jeste zagonetno, sloio se Ponter.
Arnold je ustao sa stolice. Ipak, zbog toga ste vi bili u
mogunosti da mi odgovorite na ono to me je posebno
brinulo bolje nego to sam mislio da e biti mogue.
Ponter je klimnuo glavom. Drago mi je. Zaista bi
trebalo kako biste vi to rekli? trebalo bi da se bez

ikakvih problema provuete kroz taj period kolapsa

magnetnog polja. Mi smo sasvim sigurno to uinili.

Poglavlje 12

Meri je pokuala da se usredsredi na ono to je radila, ali

misli su joj se stalno vraale Ponteru, to i nije bilo
iznenaujue, pretpostavljala je, s obzirom da je
Ponterova DNK bila ono ime se upravo bavila.
Meri bi se svaki put najeila kada bi proitala neki
lanak u nekom obinom, nenaunom, asopisu u kojem
bi pokuali da objasne zato se mitohondrijska DNK
nasleuje samo od majke. Uobiajeno objanjenje je bilo
da samo vrh spermatozoida prodire u jajnu eliju, a da
samo srednji delovi i repovi spermatozoida sadre
mitrohondrije. Meutim, iako je bilo tano da se
mitohondrije zaista tako razvijaju u spermatozoidima,
ipak je tvrdnja da samo vrh spermatozoida prodire u
jajnu eliju bila pogrena. Mikrosnimci i analize DNK su
dokazali da mtDNK iz srednjih delova spermatozoida
oploava jajne elije kod sisara. Istina je bila da niko nije
znao zato se mitohondrijska DNK s oeve strane ne
inkorporira u zametak onako kao to se to deava sa
mitohondrijskom DNK sa majine strane; iz nekog
razloga ona jednostavno nestane, a objanjenje da ona
nikada nije ni dospela unutra je lepo i jednostavno, ali
potpuno pogreno.
Ipak, s obzirom da postoji na hiljade mitohondrija u
jajnoj eliji, a samo jedan nukleus, mnogo je lake
izdvojiti iz starih uzoraka mitohondrijsku DNK nego
nukleinsku i stoga nikada nukleinska DNK nije izdvojena

iz nekog od fosilnih ostataka Neandertalaca pronaenih

na ovoj Zemlji, a i sada se Meri usredsredila na
prouavanje Ponterove mitohondrijske DNK koju je
uporeivala, traei razlike, sa mitohondrijskom DNK
Gliksina. Meutim, izgleda da nije postojala nijedna
sekvenca lanca DNK za koju bi se pokazalo da je prisutna
kod Pontera i u mitohondrijskim DNK izdvojenih iz
fosilnih ostataka Neandertalaca, a da je nema kod
Gliksina i obratno.
Zbog svega toga Meri je na kraju obratila panju na
Ponterovu nukleinsku DNK. Smatrala je da e biti ak i
tee tu pronai neke razlike, i, zaista, uprkos upornom
traenju, ona nije pronala nijednu sekvencu nukleotida
koja bi se bitno razlikovala kod Nenadertalaca i Homo
sapiens sapiensa; svi odgovarajui lanci DNK potpuno su
se poklapali kod obe vrste ljudskih bia.
Oseajui zamor i frustraciju i ekajui da Ponter bude
puten iz karantina i da obnove svoje prijateljstvo, Meri
je odluila da napravi kariotip neandertalske DNK. To je
znailo da odgaji neke od Ponterovih elija do take kada
one treba da se podele (budui da je to jedini trenutak
kada hromozomi postaju vidljivi), a zatim da ih izloi
posebnoj hemikaliji koja e imobilisati hromozome na
tom stadijumu. Kada je to bilo uinjeno, Meri je obojila
elije re 'hromozom' ionako znai 'obojena tela', to
predstavlja aluziju na njihovu sklonost da lako upiju boju.
Zatim je razvrstala hromozome po redosledu opadanja
veliine, to je bio uobiajeni postupak za njihovo
numerisanje. Ponter je mukarac, a to znai da ima i x i y
hromozome, a kao i kod mukaraca Merine vrste, i kod

njega hromozom y ima samo treinu veliine hromozoma

x.
Meri je poredala sve parove hromozoma, snimila ih i
odtampala te fotografije pomou laserskog tampaa
marke epson. Zatim je poela da obeleava parove,
poevi od najdueg i idui ka najkraem: 1,2,3...
To je bio jednolian posao, veba koju je svake godine
zadavala svojim studentima citogenetike. Um joj nije bio
usredsreen na to to je radila i misli su joj lutale:
uhvatila je sebe kako misli na Pontera i Adikora i mamute
i svet u kome nema zemljoradnje i
Prokletstvo!
Oigledno je neto zabrljala, budui da su Ponterovi x
i y hromozomi predstavljali dvadeset etvrti par, a ne
dvadeset trei. Sem...
Boe, pomislila je, moda on zaista ima tri
hromozoma kao dvadeset prvi par u tom sluaju on, a
verovatno i svi ostali pripadnici njegove vrste, imaju ono
to kod njene vrste stvara Daunov sindrom. To ima
smisla, zakljuila je. Naime, oboleli od Daunovog
sindroma imaju niz morfolokih karakteristika lica po
kojima se razlikuju od ostalih ljudi i
Blagi Boe, pomislila je Meri, da li je mogue da je
toliko jednostavno? Kod onih koji imaju Daunov sindrom
povean je procenat oboljevanja od leukemije... a zar nije
Ponter rekao da je njegova ena umrla od toga? Osim
toga, ljudi sa Daunovim sindromom imaju nenormalno
visok nivo hormona tiroide, a dobro je poznato da ti
hormoni utiu na morfologiju i to pogotovu na
morfologiju lica. Da li je mogue da Ponterova vrsta ima

trostruki dvadeset prvi par jedna jedina mala razlika

koja se manifestuje razliito kod njih nego kod Homo
sapiens sapiensa i koja dovodi do svih razlika koje postoje
izmeu te dve vrste ljudskih bia?
Ali, ne. To nema smisla.
Glavni efekat Daunovog sindroma, bar kod Homo
sapiens sapiensa, je smanjeni razvoj miinog tonusa; kod
Ponterove vrste je potpuno suprotno.
Osim toga, Meri je ispred sebe imala podjednak broj
hromozoma; Daunov sindrom predstavlja rezultat
nejednakog broja. Osim da se dogodilo da je sluajno
unela hromozome iz neke druge elije, izgledalo je da
Ponter zaista ima dvadeset etiri para, a
Oh, Boe, pomslila je Meri. Oh, Boe.
Bilo je jo jednostavnije nego to je mislila.
Da, da, da!
Pronala je odgovor! Pronala je odgovor!
Homo sapiens sapiensi imaju dvadeset tri para
hromozoma. Njihovi najblii roaci, barem na ovoj
Zemlji, su dve vrste impanzi i
I obe ove vrste imaju po dvadeset etiri para
hromozoma.
Rod Pan (impanze) i rod Homo (ljudska bia svih
vrsta iz prolosti i sadanjosti) imaju istog pretka. Uprkos
popularnoj zabludi da su ljudska bia evoluirala od
ovekolikih majmuna, zapravo su ovekoliki majmuni i
ljudi roaci. Njihov zajedniki predak ta neuhvatljiva
karika koja nedostaje i koja jo nije definitivno
identifikovana na osnovu fosilnih ostataka iveo je,

sudei po prouavanjima genetskih razlika izmeu ljudi i

majmuna, pre nekih pet miliona godina u Africi.
S obzirom da impanze imaju dvadeset etiri para
hromozoma, a ljudska bia dvadeset tri, svi su se pitali
koliki je broj hromozoma imao njihov zajedniki predak.
Ako se radilo o dvadeset tri, onda se, u nekom trenutku
nakon to su se majmuni i ljudi razdvojili, kod impanzi
jedan hromozom podelio i postala su dva. Ako ih je bilo
dvadeset etiri, onda su se sigurno dva hromozoma
spojila i stvorila jedan u nekom trenutku tokom
evolutivnog razvoja Homo sapiensa.
Sve do danas sve do ovog trenutka, sve do ove
sekunde! niko na Merinoj Zemlji nije znao koja od ove
dve teorije je tana. Ali, sada je sve bilo kristalno jasno:
obine impanze su imale dvadeset etiri para
hromozoma, majmuni bonobo druga vrsta impanzi
imali su, takoe, dvadeset etiri para. Sada je Meri znala
da i Neandertalci imaju dvadeset etiri para hromozoma.
Spajanje dva hromozoma u jedan dogodilo se mnogo
nakon to je dolo do razdvajanja majmuna i ljudi, a to se
desilo poto se grana Homo razdvojila na dve linije koje je
sada prouavala, a to je bilo pre nekoliko stotina hiljada
godina.
To je razlog zato Ponterova vrsta ima i dalje istu
ogromnu snagu kakvu imaju ovekoliki majmuni, za
razliku od mnogo manje snage karakteristine za njenu
vrstu. To je razlog zato im je fiziognomija nalik onoj
majmuna, sa istaknutim eonim lukovima iznad obrva i
zato nemaju bradu. Genetski oni su nalik majmunima,
bar po broju hromozoma. A neto u toj fuziji dva
hromozoma radilo se o hromozomima broj dva i tri,

znala je Meri, seajui se jedne studije o genetici primata

koju je proitala pre mnogo godina izazvalo je te
morfoloke razlike.
Zapravo, jednu posebnu razliku je bilo lako
identifikovati: neotenija zadravanje i u odraslom dobu
dejih karakteristika. Mladunci majmuna, deca
Neandertalaca i deca Gliksina imaju sline lobanje, sa
vertikalnim elima bez eonog luka i bez istaknute
izrasline na donjoj vilici. Kod drugih vrsta tokom
odrastanja oblik lobanje se menja. Jedino kod Merine
vrste, odrasla jedinka zadrava isti oblik lobanje kakav je
imala i u detinjstvu.
Kod Ponterove vrste, lobanja odrasle osobe razlikuje
se od deje. A razliit broj hromozoma mogao bi da bude
uzrok tome.
Meri je sklopila ruke ispred lica. Uspela je! Pronala je
ono to je Dok Kriger traio od nje i
Boe!
Ako se broj hromozoma razlikuje, onda Neandertalci i
njena vrsta ljudskih bia nisu samo dve razliite rase ili
dve podvrste iste vrste. Oni su dve potpuno razliite,
posebne vrste. Nema potrebe da se udvostruava re
sapiens kod Homo sapiensa da bi se razlikovala Merina
vrsta ljudskih bia od Ponterove, zato to njegova vrsta
nikako ne moe da bude Homo sapiens neanderthalenis.
Oni su, oigledno, specifina, posebna vrsta Homo
neanderthalensis. Meri je pomislila da e neki
paleo-antropolozi biti oduevljeni ovim otkriem, dok e
neki drugi biti besni.
Ali...

Ali...
Ponter pripada drugoj vrsti!
Meri je gledala u Torontu predstavu Plovee pozorite
sa Kloris Limen u ulozi Parti. Znala je da je meanje
izmeu dve vrste nekada predstavljalo veliki problem,
ali...
Ali, meanje dve vrste nije odgovarajui termin za to
kada se ljudsko bie pari sa neim to ne pripada istoj
vrsti iako, naravno, Ponter i Meri to nisu inili.
Ne, odgovarajui termin je...
Boe!
Odgovarajui termin je bestijalnost.
Ali...
Ne!
Ponter nije ivotinja. Mukarac koji ju je silovao
pripadnik iste vrste kojoj i ona pripada, pripadnik vrste
Homo sapiens on je zver. Ponter nije zver.
Ponter je dentlmen.
On je nean mukarac.
I, bez obzira na broj hromozoma, on je ovek. On je
ljudsko bie i ona se jako raduje to e ga ponovo videti.

Poglavlje 13

Konano, posle tri dana, specijalisti Centra za kontrolu

bolesti iz Otave i Centra za kontrolu i prevencije bolesti iz
Atlante sloili su se da ambasadorka Tukana Prat i
izaslanik Ponter Bodit nemaju nikakvu infekciju i da
mogu da budu puteni iz karantina.
Ponter i Tukana su ili, u pratnji petorice vojnika i
doktora Montega kroz tunel rudnika do lifta nalik
metalnom kavezu i preli dug put do povrine. Oigledno
se bilo proulo da dolaze jer se veliki broj rudara i drugih
radnika kompanije Inko okupio u ogromnoj prostoriji
kod izlaza iz lifta.
Gomila reportera eka na parkingu, rekla je Elen
Ganje. Ambasadorko Prat, trebalo bi da date neku kratku
izjavu.
Tukana je podigla svoje spojene obrve. Kakvu
izjavu?
Samo da ih pozdravite i tome slino, znate ve i sami,
ono to diplomate obino rade.
Ponter nije imao pojma ta to znai, ali, s druge
strane, to i nije bio njegov posao. Elen je izvela Tukanu i
njega iz velike prostorije i izali su napolje u jesenji dan.
Bilo je bar dva stepena toplije nego u svetu iz kojeg je
Ponter otiao, moda i vie, ali, naravno, poto su prola
tri dana koja su oni proveli pod zemljom, razlika u
temperaturi nije morala nita da znai.

Ponter je iznenaeno odmahnuo glavom. On pre toga

nije video ovo mesto u svesnom stanju; naime, jedini
prethodni put kada je izaao iz rudnika bio je oamuen
zbog povrede na glavi. Sada je imao priliku da dobro vidi
ogromni rudnik, tu veliku pukotinu u zemlji koju su ovi
ljudi stvorili i ogromne delove zemljita na kojima je svo
drvee bilo poseeno da bi se tu podigao parking, tako
su oni to nazivali prekriven stotinama linih vozila.
A smrad! Vrtelo mu se u glavi od stranog smrada koji
je vladao u ovom svetu, smrada od kojeg mu je bilo muka.
Adikorov enski partner, Lurt, objasnila mu je da su
verovatni izvor tog smrada, na osnovu njegovog opisa,
bili: azot-dioksid, sumpor-dioksid i drugi otrovi koji
nastaju sagorevanjem fosilnih goriva.
Ponter je upozorio Tukanu ta moe da oekuje i ona
je pokuala da diskretno pokrije nos rukom. Ipak, ma
koliko da mu je bilo drago seanje na ljude koje je ovde
upoznao, Ponter je zaboravio ili potisnuo u seanju
koliko su uasni bili kada se radilo o brizi za planetu na
kojoj ive.
Dok Kriger je sedeo za svojim radnim stolom i
surfovao na dve mree: onoj javnoj i onoj koja je sadrala
veliki broj tajnih vladinih sajtova koji su bili dostupni
samo zahvaljujui posebnim optikim kablovima i kojima
su samo oni koji su proli odgovarajuu bezbedonosnu
proveru imali pristupa.
Doku se nikada nije dopadala mogunost da se
dogodi neto to ne razume; jedino to ga je dovodilo do
oseaja gubitka kontrole bilo je neznanje. Pokuavao je
sada da to ispravi traei informacije o kolapsu Zemljinog

magnetnog polja, a to je postalo posebno vano onda

kada je stigla vest iz Sadberija da se to, oigledno, odvija
veoma brzo.
Dok je oekivao da e pronai na hiljade stranica
posveenih ovoj temi. Meutim, iako su svi sajtovi sa
vestima objavili poneto prethodne nedelje, veina njih je
pribegla citiranju tri, etiri ista strunjaka i njihovih
miljenja i ispostavilo se da, zapravo, postoji veoma mali
broj konkretnih studija posveenih ovom fenomenu. U
sutini, gotovo polovinu sajtova koje je pronaao na
internetu drali su kreacionisti koji su pokuavali da
opovrgnu dokaze za promene magnetnog polja u
praistoriji, smatrajui da samo njihov veliki broj navodi
na zakljuak da bi to zahtevalo mnogo vie vremena nego
to bi bilo mogue da je Zemlja stara samo nekoliko
hiljada godina.
Ali, ipak, navod iz jednog od strunih radova privukao
je Dokovu panju. Bio je to rad objavljen 1989. godine u
asopisu Zemlja i nauka o planetama pod nazivom Dokazi
o izuzetno brzim promenama geomagnetnog polja. Kao
autori su navedeni Robert S. Ko i Miel Prevo, prvi sa
Univerziteta Kalifornija u Santa Kruzu (UCSC), a drugi sa
Universite des Sciences et Techniques u Monpeljeu onom
u Francuskoj, pretpostavio je Dok, a ne u Vermontu.
UCSC je, sasvim sigurno, bio verodostojna institucija, a
ovaj drugi bilo mu je potrebno nekoliko pokreta
kompjuterskim miem da, i on je kako treba, zakljuio
je Dok. Ali, prokleti lanak nije bio naveden u celini;
naime, kao i mnogo toga drugog iz svetskog znanja iz
perioda pre 1990. godine oigledno se niko nije potrudio

da ga unese u mreu. Dok je uzdahnuo, shvativi da e

morati da ode u biblioteku da bi ga proitao.
Meri je prola hodnikom, a zatim sila stepenicama,
do kancelarije Doka Krigera koja se nalazila na prvom
spratu. Zakucala je na vrata i saekala da uje odgovor
slobodno, a zatim ula.
Imam ga, rekla je Meri.
Pa, onda se drite podalje od mene, rekao je Dok u
ali, iskljuujui internet.
Meri je bila previe uzbuena da bi shvatila alu, iako
se neto kasnije toga dana setila. Shvatila sam kako je
mogue razlikovati Gliksine od Neandertalaca.
Dok je ustao sa svoje stolice marke aeron. Da li ste
sigurni?
Da, odgovorila je Meri. Strano je lako. Neandertalci
imaju dvadeset etiri para hromozoma, a mi samo
dvadeset tri. To je velika razlika, podjednako velika na
genetskom nivou kao to je razlika izmeu mukarca i
ene.
Dekove sede obrve su se spojile Ako je to tako
oigledno, zato je bilo potrebno toliko vremena?
Meri
je
objasnila
svoju
zaokupljenost
mitohondrijskom DNK.
Ah, rekao je Dok, klimajui glavom. Dobro ste
obavili posao, veoma dobro.
Meri se nasmeila, ali osmeh joj je ubrzo nestao sa
lica. Za nekoliko nedelja treba da se odri godinji
sastanak paleo-antropolokog drutva, rekla je. Volela
bih da tamo predstavim svoj kariotip neandertalske DNK.

Neko drugi e to sigurno uiniti pre ili kasnije, ali bih

elela da imam pravo prvenstva.
Kriger se namrtio. ao mi je Meri, ali vi ste potpisali
ugovor koji sadri klauzulu o neotkrivanju podataka.
Meri se spremila za bitku. Da, ali
Dok je podigao ruku. Ne, u pravu ste, izvinite. Teko
je osloboditi se starih navika iz RAND-a. Da, naravno,
moete da predstavite svoje otkrie. Svet ima pravo da
zna.
Elen Ganje je pogledala u stotine novinara koji su se
okupili na parkingu rudnika Krejton. Dame i gospodo,
poela je, govorei u mikrofon postavljen na pominom
postolju, hvala vam to ste doli. U ime naroda Ontarija,
naroda Kanade i naroda sveta, zadovoljstvo mi je da
pozdravim dva izaslanika iz paralelnog sveta, sa druge
planete Zemlje. Znam da su neki od vas iz medija ve
upoznali doktora Pontera Bodita, koji sada ima titulu
izaslanika. Rukom je dala znak Ponteru i nakon jednog
trenutka Ponter je shvatio da verovatno on treba da na
neki nain potvrdi ove njene rei. Podigao je desnu ruku i
mahnuo oduevljeno, izazvavi time smeh meu
novinarima.
A ovo je, nastavila je Elen, gospoa ambasador
Tukana Prat. Uverena sam da ona ima neto da nam
kae. Elen je s iekivanjem pogledala u Tukanu, koja je,
nakon jo nekoliko znakova rukom koje joj je uputila
Elen, krenula ka mikrofonu.
Drago nam je to smo ovde, rekla je Tukana, a onda
se utivo odmakla od mikrofona. Elen je delovala

uasnuto i brzo je zauzela njeno mesto. Ono to je

gospoa ambasador Prat elela da kae, poela je Elen,
je da ona u ime svog naroda izraava zadovoljstvo zbog
uspostavljanja formalnog kontakta sa naim svetom i da
se raduje produktivnom i obostrano korisnom dijalogu
koji e uslediti o pitanjima od obostranog interesa.
Okrenula se prema Tukani, oekujui od nje potvrdu
ovoga to je upravo rekla. Tukana je klimnula glavom i
Elen je nastavila: Ona se nada da e njen narod i na
pronai brojne mogunosti za trgovinsku i kulturnu
razmenu. Ponovo je pogledala u Tukanu; Neandertalka
je delovala kao da nema nameru da se usprotivi. Takoe
bi elela da se zahvali na gostoprimstvu kompaniji Inko,
Neutrinskoj observatoriji Sadberi, gradonaelniku i veu
grada Sadberija, vladi Kanade i Ujedinjenim nacijama u
ijem seditu e sutra boraviti.
Ponovo je pogledala u Tukanu, pokazujui prema
mikrofonu. Da li je tako?
Tukana je jedan trenutak oklevala, a zatim se vratila
do postolja s mikrofonom. Hmm, da, sve je ba kao to je
ona rekla.
Novinari su zaurlali od smeha.
Elen je prila Tukani i prekrila rukom mikrofon, ali je
Ponter ipak uspeo da je uje. Moraemo mnogo da
radimo do sutra, rekla je.
Poto je Meri izala iz njegove kancelarije, Dok
Kriger je pogledao kroz prozor. Naravno, njegova
kancelarija se nalazila na najboljem mestu u kui. Mnogi
bi izabrali pogled na jezero, ali je to znailo pogled ka

severu, u suprotnom pravcu od SAD. Dokov prozor je

gledao ka jugu, ali s obzirom da je vila u kojoj se nalazila
Sinerdi grup bila izgraena na uskoj prevlaci, Dok je
mogao da vidi i divnu marinu. Isprepleo je prste ispred
lica, posmatrao svoj svet i razmiljao.
Tukana i Ponter su bili zapanjeni kada su videli
mlazni avion Kanadskih vazduhoplovnih snaga koji je
trebalo da ih odveze u Otavu. Iako su Neandertalci imali
helikoptere, mlazni avioni nisu bili poznati u njihovom
svetu.
Kada se Tukana oporavila od oka to se nalazi u
vazduhu, okrenula se ka Elen. ao mi je, rekla je.
Verovatno danas nisam ispunila vaa oekivanja.
Elen se namrtila. Pa, hajde da kaemo da ljudi ovde
oekuju malo vie pompeznosti i formalnosti.
Tukanin Pratilac koji je prevodio dva puta se oglasio
zvukom biiip.
Znate, poela je Elen, malo vie ceremonijalnosti,
malo vie kurtoaznih rei.
Ali, vi niste rekli nita to je bilo sutinski znaajno,
rekla je Tukana.
Elen se nasmeila. Tano tako. Premijer je prilino
oputen, s njim veeras neete imati problema. Ali, sutra
kada se budete obraali Generalnoj skuptini Ujedinjenih
nacija oni e oekivati da govorite malo due. Zastala je
na trenutak. Oprostite mi, ali mislila sam da ste vi
profesionalni diplomata?
I jesam, rekla je Tukana, pravdajui se. Provela sam
vreme u Evsoju i Ranilasu i Nalkanu, zastupajui interese

Saldaka. Ali, mi u takvim razgovorima pokuavamo da

stignemo do poente najbre to je mogue.
Zar se ne brinete da ete uvrediti ljude zato to ste
tako odseni?
Zbog toga ambasadori i putuju u ta mesta umesto da
pregovore obavljaju putem tele-komunikacionih veza. To
nam omoguava da osetimo feromone onih sa kojima
razgovaramo, a i njima da osete nae.
Da li to uspeva i kada se obraate velikoj grupi ljudi?
Oh, da. Ja sam uestvovala na pregovorima u kojima
je bilo i deset, pa ak i jedanaest ljudi.
Elen je osetila da je irom otvorila usta. Sutra ete
govoriti pred hiljadu osam stotina ljudi. Da li ete moi da
primetite da li ste nekog uvredili u tolikom mnotvu?
Ne, sem ako je taj neko koga sam uvredila blizu
mene.
Onda, ako nemate nita protiv, elela bih da vam dam
nekoliko saveta.
Tukana je klimnula glavom. Kao to vi ovde kaete,
naulila sam ui.

Poglavlje 14

Meri se vratila u svoju laboratoriju na drugom spratu i

sada je sedela u pokretnoj stolici od crne koe, to je
predstavljalo onu vrstu luksuznog nametaja kakav
nikada ne moe da se vidi u kabinetu nekog profesora na
univerzitetu. Vrtela se na stolici, a onda se odmakla od
stola i pogledala kroz veliki prozor okrenut ka severu i
jezeru Ontario. Znala je da se Toronto nalazi naspram
Roestera, ali ni u danu bez oblaka nije mogla da ga vidi;
druga obala jezera nalazila se iza horizonta. Najvia
graevina na svetu toranj CN bila je podignuta na
obali jezera u Torontu. Ponadala se da e bar moi da vidi
njen vrh iznad krivine Zemljine polulopte, ali...
Setila se da joj je Ponter ispriao da je pogreio to je
dao da se njegov Pratilac Hak programira tako da koristi
glas identian glasu njegove pokojne ene. Naime,
umesto da mu to prui utehu, kao to je oekivao, to ga je
samo bolno podsealo na gubitak koji je pretrpeo. Moda
je, zapravo, i dobro to kroz prozor ne moe da vidi
nijedan deli Toronta, pomislila je Meri.
Priali su joj da je leti morski povetarac koji ovde
duva divan, ali sada, poetkom jeseni, bilo je prilino
sumorno. Meri je volela da slua vesti na stanici WROC,
lokalnoj filijali CBS-a, ali u svim vremenskim prognozama
koje je tamo ula, korien je izraz efekat jezera, a to je
bilo neto to nikada nije bilo spomenuto dok je ivela na
severnoj strani tog istog jezera. U Torontu zimi uglavnom

nije bilo mnogo snega, ali je, oigledno, Roester bivao

prekriven tom belom materijom, zahvaljujui prodoru
hladnog vazduha iz Kanade koji je postajao i vlaan dok
je prelazio preko jezera Ontario.
Meri je uzela olju za kafu, napunila je svojom
omiljenom vrstom Maksvel haus i okoladnim mlekom i
otpila gutljaj. Prilino je zavolela okoladno mleko
Ekstrim koje nije moglo da se nabavi u Torontu; to je,
pretpostavljala je, predstavljalo neku vrstu kompenzacije
za to to se nalazi daleko od kue.
Zvuk telefona koji je stajao na stolu prekinuo je Meri u
sanjarenju. Spustila je olju sa kafom. Mali broj ljudi je
znao njen broj ovde, a poziv nije poticao ni od kog iz
Sinerdi grup, znala je to, budui da su se takvi pozivi
oglaavali drugaijim zvukom.
Meri je podigla crnu telefonsku slualicu. Halo?
Profesorka Von? zauo se enski glas.
Da.
Ovde Darija.
Meri je osetila da se oraspoloila. Bila je to Darija
Klajn, njena studentkinja sa univerziteta Jork. Naravno,
Meri je obavestila svoj stari odsek o svom novom broju
telefona nakon to je na brzinu napustila Jork malo pre
poetka predavanja, jer je to bila najmanje to je mogla
da uini.
Darija! uzviknula je Meri. Drago mi je to te
ujem!
Meri je u mislima videla vitku smeokosu devojku i
njeno na-smeeno lice.

I meni je drago to ujem vas, rekla je Darija.

Nadam se da vam ne smeta to zovem. Nisam elela da
vam poaljem samo i-mejl u vezi s ovim. Meri je gotovo
mogla da uje kako Darija skakue gore-dole od
nestrpljenja.
U vezi s im?
U vezi sa Ramzesom!
Merina prva pomisao bila je da je malo zadirkuje i
kae: Zna, oni su samo 97% efikasni, ali nije. Darija je,
naravno, mislila na drevnu egipatsku mumiju iju DNK je
ispitivala. Pretpostavljam da su rezultati gotovi, rekla je
Meri.
Da, da! On zaista pripada lozi Ramzesa. Verovatno je
to Ramzes I! Jo jedna potvrda uspenosti tehnike Von!
Meri je malo pocrvenela. To je divno, rekla je. Darija
je bila ta koja je obavila muno sekvenciranje. estitam
ti.
Hvala, rekla je Darija. Ljudi iz Ejmorija su
oduevljeni.
Divno, rekla je Meri. Odlino si obavila posao.
Zaista sam ponosna na tebe.
Hvala vam, rekla je Darija ponovo.
Pa, poela je Meri, kako stoje stvari u Jorku?
Sve je po starom, rekla je Darija. Honorarni
predavai govore o tome da e stupiti u trajk, a vlada
najavljuje nove mere tednje.
Meri se gorko nasmejala. ao mi je to to ujem.
Pa, dobro, rekla je Darija, znate kako je. Zastala je.
Dogodilo se i neto uasno. Jedna ena je poetkom ove

nedelje silovana u kampusu. O tome su pisali u

Ekskaliburu.
Meri je osetila da joj je srce prestalo da kuca za jedan
trenutak. Boe, rekla je. Pomerila je stolicu da bi
pogledala kroz prozor, zamiljajui Jork.
Da, rekla je Darija. To se desilo blizu zgrade
Farkvarson.
Da li su rekli ko je rtva?
Ne, nisu saoptili nikakve podatke.
Da li su uhvatili silovatelja?
Nisu jo.
Meri je duboko udahnula. uvaj se, Darija. uvaj se.
Hou, rekla je Darija. Do me eka svakog dana
posle posla. Do Meri nije nikako uspevala da upamti
njegovo prezime bio je Darijin deko koji je studirao
prava u Ozgudu.
Dobro, rekla je Meri. To je dobro.
Dakle, poela je Darija, dok se u njenom glasu
oseala odlunost da promeni temu i pone da govori o
neem vedrijem, samo sam elela da vam kaem ovo o
Ramzesu. Sigurna sam da e se o tome prilino pisati po
novinama. Sutra u laboratoriju treba da doe neko iz
CBS-a.
To je odlino, rekla je Meri, dok su joj misli letele
brzinom svetlosti.
Stvarno sam uzbuena, sloila se Darija. To je tako
kul. Meri se nasmeila. I bilo je.
Dobro, sad vas putam, rekla je Darija. Samo sam
htela da vas obavestim o tome ta se deava. uemo se!

Zdravo, rekla je Meri.

Zdravo, rekla je Darija i spustila slualicu.
Meri je pokuavala da spusti slualicu, ali ruka joj se
tresla i promaila je leite na aparatu.
Jo jedno silovanje!
Ali, da li to znai i jo jedan silovatelj?
Ili... ili...
Ili se radi o onom istom udovitu, onoj zveri koju ona
nije prijavila; da li je mogue da je on ponovo napao?
Meri je osetila da joj se eludac okree, kao da se
nalazi u avionu i to napred u kljunu.
Prokletstvo! Prokletstvo!
Samo da je prijavila silovanje, da je obavestila policiju,
novinare iz kampusa...
Da, prole su nedelje otkako je napadnuta. Nije bilo
razloga da misli da se radi o istom silovatelju. Ali, s druge
strane, koliko dugo traje to uzbuenje, taj zanos posle
silovanja? Koliko je potrebno da se prikupi hrabrost ta
uasna, hrabrost koja unitava duu da bi se ponovo
poinio takav zloin?
Meri je upozorila Dariju. Ne samo sada ve i ranije,
putem elektronske pote kada je bila u Sadberiju u
Ontariju. Ali, Darija je bila samo jedna od hiljade ena u
Jorku, jedna od...
Meri je jedno vreme radila na Odseku za enske
studije; znala je da je po korektnoj feministikoj
frazeologiji obavezno koristiti za sve odrasle enske
osobe termin ena. Meri je sada imala trideset devet
godina roendan joj je doao i proao, a da to niko nije
primetio a studentkinje prve godine na Jorku imale su

po osamnaest, i one jesu bile ene, ali su istovremeno bile

i devojke u poreenju sa Meri, a sem toga, mnoge od njih
su se sada po prvi put nale daleko od doma i tek
poinjale da pronalaze svoj put u ivotu.
A ta zver je vrebala na njih. Zver kojoj je ona dopustila
da se izvue.
Meri je ponovo pogledala kroz prozor, ali ovog puta
joj je bilo drago to ne moe da vidi Toronto.
Neto kasnije Meri nije imala pojma koliko je
vremena prolo vrata njene laboratorije su se otvorila i
Luiz Benoa je proturila glavu.
Meri, ta mislite o veeri?
Meri je okrenula svoju konu fotelju i
Mon Dieu! uzviknula je Luiz. Qu' est-ce qu'il y ade
mal?3
Meri je dovoljno znala francuski da bi shvatila ta je
pita. Sve je u redu, zato pita?
Luiz je prela na engleski i rekla, zazvuavi kao da ne
moe da veruje u Merin odgovor: Plakali ste.
Meri je odsutno podigla ruku do obraza i obrisala ga.
Osetila je da su joj se obrve podigle od iznenaenja. Oh,
rekla je tiho, ne znajui kako drugaije da ispuni tiinu.
ta nije u redu? upitala je Luiz ponovo.
Meri je duboko udahnula vazduh, a onda ga polako
izdahnula. Luiz je bila neto najblie prijateljici to je
imala ovde u SAD. A Keja, savetnik u Centru za rtve
silovanje s kojom je razgovarala dok je bila u Sadberiju

franc. qu'est-ce qu'il a de mal ta nije u redu

izgledala joj je kao da je udaljena svetlosne godine od nje.

Ali...
Nije elela da govori o tome; nije elela da glasno
uoblii svoj bol. Ili svoju krivicu.
Ipak, morala je da neto kae. Nije nita, rekla je
konano. Radi se samo o... Pronala je kutiju papirnih
maramica na stolu i obrisala suze. Radi se o
mukarcima, rekla je.
Luiz je znalaki klimnula glavom, kao da Meri govori o
nekoj kako bi ona to nazvala? o nekoj affaire de coeur4
koja je krenula naopako. Luiz je, verovatno, smatrala je
Meri, bila u vezi, tokom godina, s velikim brojem
mukaraca. Mukarci, sloila se Luiz, zakolutavi svojim
smeim oima. Ne moe se s njima, a ne moe se ni bez
njih.
Meri se spremila da klimne glavom i sloi se s njom,
ali joj je palo na pamet da u Ponterovom svetu ovo to je
Luiz upravo izgovorila nije istina. I, pobogu, ona nije
devojica, a nije ni Luiz. Oni su ti koji su odgovorni za
toliko mnogo problema u svetu, rekla je.
Luiz je klimnula glavom i izgledalo je da je shvatila
promenu naglaska na ono to je sutinsko. Pa, sasvim
sigurno nisu ene te koje uestvuju u veini teroristikih
napada.
Meri je morala da se sloi s Luiz, ali... Ne radi se samo
o mukarcima tamo negde u stranim zemljama, radi se o
mukarcima ovde, u SAD i u Kanadi.
4

franc. affaire de coeur ljubavna veza

je.

Luiz se zabrinuto namrtila. ta se dogodilo? pitala

Konano, Meri joj je odgovorila, barem delimino.

Razgovarala sam telefonom sa jednom studentkinjom sa
univerziteta Jork. Ona mi je ispriala da se u kampusu
dogodilo silovanje.
Oh, Boe, rekla je Luiz. Da li je u pitanju neko koga
poznajete?
Meri je odmahnula glavom, iako je u tom trenutku
shvatila da ne zna ta je taan odgovor na to pitanje.
Boe, pomislila je, ta ako se radi o nekome koga poznaje,
o nekoj njenoj studentkinji?
Ne, rekla je Meri, kao da je odmahivanje glavom bilo
nedovoljno da izrazi ono to misli. Ali, depresivna sam
zbog toga.
Pogledala je u Luiz, tako mladu, tako lepu, a zatim
spustila pogled. To je uasan zloin.
Luiz je klimnula glavom, ponovo znaajno i znalaki,
kao da je Meri je osetila gr u stomaku zaista shvatala
o emu Meri govori. Meri vie nije mogla da nastavi a da
joj ne otkrije ono to se njoj samoj desilo, a nije bila
spremna da to uini, bar ne jo. Mukarci mogu da budu
uasni, rekla je Meri. To je zvualo aavo, tako nalik
Bridit Dons, ali je bilo istina.
Prokletstvo, bilo je istina.

Poglavlje 15

Tog popodneva Ponter Bodit i Tukana Prat su dobili (ili

ponovo dobili miljenja pravnika su varirala) kanadsko
dravljanstvo u Kanadskom parlamentu. Ceremoniju je
obavio Federalni ministar za imigraciona pitanja i pitanja
dravljanstva, a novinari iz celog sveta su bili prisutni.
Ponter je uinio najvie to je mogao sa zakletvom
koju je nauio napamet uz pomo Elen Ganje; izgovorio je
pogreno samo rei koje sadre glas i u sebi: Potvrujem
da u b-uh-t-uh odan Njenom vel-uh-anstvu
kralj-uh-c-uh El-uh-zabet-uh Drugoj, kralj-uh-c-uh
Kanade, te njen-uh-m nasledn-uh-c-uh-ma, uh da u
lojalno poto-vat-uh zakone Kanade uh uh-spunjavat-uh
svoje obaveze kao ka-nadsk-uh dravljan-uh-n.
Elen Ganje je bila toliko zadovoljna Ponterovom
izvedbom da je spontano zapljeskala na kraju govora,
izazvavi time ministra da joj uputi jedan otar pogled.
Tukana je imala mnogo vee probleme sa izgovorom
rei, ali je i ona nekako uspela da izgovori zakletvu.
Posle ceremonije je odran prijem na kojem su
poslueni vino i sendvii Elen je primetila da ni Ponter
ni Tukana nisu uzeli nita od toga. Nisu pili mleko ili jeli
bilo kakvu hranu dobijenu od njega, a inilo se da ih ne
zanima ni bilo ta napravljeno od itarica. Elen je bila
mudra i pobrinula se da neto pojedu pre ceremonije, pa
su se sada posluili samo voem i hladnim odrescima,

kojih je takoe bilo. Izgledalo je da se Ponteru posebno

dopada montrealsko suvo meso.
Njih dvoje su dobili ne samo uverenje o kanadskom
dravljanstvu, ve i zdravstvenu knjiicu Zdravstvenog
osiguranja Ontarija i paso. Trebalo je da sutradan odlete
za SAD. Ali, pre toga su imali da u Kanadi obave jo jednu
zvaninu dunost.
Da li ste uivali u veeri sa Kanadskim premijerom?
pitao je Selgan, udobno smeten na seditu u obliku sedla u
svom kabinetu krunog oblika.
Ponter je klimnuo glavom. Prilino. Bilo je mnogo
zanimljivih ljudi, a jeli smo velike debele nicle od goveda
iz Alberte to je jedan drugi deo Kanade i povre, od
kojeg sam neko prepoznao, a neko nisam.
l ja bih voleo da probam tu govedinu, rekao je Selgan.
Moe da bude veoma ukusna, rekao je Ponter. Mada,
izgleda da je to jedino meso sisara koje jedu, to i neka vrsta
svinje koju su stvorili selektivnim odgojem.
Ah, rekao je Selgan. Pa, voleo bih da jednog dana i ja
to probam.
Dobro, da vidimo na emu smo. Ti si se bezbedno
vratio u taj drugi svet, ali okolnosti su te onemoguile da
odmah vidi Mer. Ipak, susreo si se sa najviim
zvaninicima tog sveta. Dobro si jeo i oseao si se... kako?
Zadovoljno?
Da, mislim da bi moglo da se tako kae...
Ali... ta? pitao je Selgan.
Ali, zadovoljstvo nije dugo trajalo.

Posle veere u Saseks Drajvu broj 24, Pontera su

odvezli u hotel ato Lorije i on se povukao u svoj
apartman. Sobe su bile raskone to je odgovarajua
engleska re, pomislio je i imale su mnogo vie ukrasa
od bilo koje prostorije koju je ikada video u svom svetu.
Tukana je otila sa Elen Ganje da bi ponovo radile na
govoru koji je trebalo da sutradan odri u Ujedinjenim
nacijama. Ponter nije morao da tamo govori, ali, bez
obzira na to, proveo je vee itajui o toj instituciji.
Zapravo, to nije bilo pravo itanje ni on ni Hak jo
nisu umeli da itaju engleski ve je Ponter koristio
kompjuter oblika koljke koji je dobio od Kanadske vlade
i koji je sadrao neku vrstu enciklopedije u sebi, sa
opcijom da se pusti tekst koji je izgovarao jedan
iritirajui mehaniki glas sasvim sigurno, Ponterovi
sunarodnici bi imali emu da naue Gliksine kada je u
pitanju sintetizovanje glasa. I tako, Hak je sluao engleske
rei koje je izgovarao kompjuter, a onda ih je prevodio
Ponteru na neandertalski jezik.
Na poetku lanka o Ujedinjenim nacijama spomenuta
je njena Povelja, koja je, oigledno, predstavljala
osnivaki dokument te organizacije. Ponter je bio uasnut
prvim redovima:
Mi, narodi Ujedinjenih nacija, odluni da spasemo
budue narataje od uasa rata koji je dva puta u naem
ivotnom veku doneo neizrecivu tugu oveanstvu...
Dva rata u toku samo jednog ivotnog veka! Bilo je
ratova u istoriji Ponterove Zemlje, ali poslednji se vodio
pre gotovo dvadeset hiljada meseci. Ipak, taj rat je bio
razarajui, a tuga koju je doneo je nesumnjivo bila
neizreciva (to je Hak preveo kao neprepriljiva).

Zapravo, svaki kolarac je uio uasnu istinu da je ak

sedam stotina devetnaest ljudi poginulo u tom ratu.
Kakav straan gubitak ivota! A ovi Gliksini su se
borili ne jednom nego ak dva puta za manje od hiljadu
meseci.
Ipak, ko zna koliko su stare ove Ujedinjene nacije,
pomislio je Ponter. Moda je ivotni vek o kojem se tu
govori bio davno. Ponter je zatraio od Haka da preslua
nastavak teksta i vidi da li moe da pronae datum kada
su osnovane. Pronaao ga je: 1945. godina.
Po raunanju Gliksina sada je tekua godina bila dva
neto, zar ne?
Koliko pre dananjeg dana se to dogodilo? pitao je
Ponter.
Hak mu je rekao i Ponter je osetio da se vrsto odupro
o stolicu. ivotni vek o kojem je re, ivotni vek tokom
kojeg se vodio ne jedan, ve dva rata koji su unesreili
ljudsku vrstu, bio je ovaj ivotni vek!
Ponter je eleo da sazna neto vie o ratovima koje su
Gliksini vodili. Elen mu je pre nego to je otila sa
Tukanom namestila enciklopediju na mestu na kojem se
govorilo o Ujedinjenim nacijama, ali Ponter je polako
uspeo da shvati kako funkcionie neintuitivan interfejs.
Koja je njihova re za rat? pitao je Haka.
Hak je obavio analizu teksta koji je uo, a rei su bile
prikazane na ekranu kompjutera. To je ova esta grupa
simbola na desnoj strani devetog reda teksta.
Ponter je korisio vrh prsta da bi pronaao mesto na
ravnom ekranu. To ne moe da bude tano, rekao je.
Ta re ima samo tri simbola. Re u neandertalskom za

rat glasila je mapartaltapa; Ponteru se esto deavalo

otkako je doao ovde da poeli da zna mnogo vie o
lingvistici koliko bi mu to samo pomoglo! ali jedan
princip je shvatio, a to je da su Gliksinima kratke rei bile
rezervisane za osnovne koncepte.
Verujem da sam u pravu, rekao je Hak. Re se
izgovara rat.
Ali... oh!
Ponter je pogledao u... tastaturu, to je odgovarajui
termin, setio se. Uspeo je da pronae dirku za prvi
simbol, ali nije mogao da pronae nijednu koja je
izgledala kao a ili r. Ako oznai re, rekao je Hak,
verujem da je mogue dobiti unakrsnu referencu.
Ponter se muio sa delom koji je reagovao na dodir
smetenim ispred tastature, pomerajui malo borovo
drvo na ekranu sve dok nije njime dotakao eljenu re, i
posle nekoliko pokuaja re rat na ekranu se osvetlila. Na
levoj strani ekrana se pojavio spisak tema i
Ponter je osetio da su mu usta irom otvorena dok je
sluao Haka kako mu ita.
Zalivski rat
Korejski rat
panski graanski rat,
pansko-ameriki rat.
Vijetnamski rat.
Rat izmeu drava
Rat 1812. godine.
Rat rua.

I tako dalje
Sve vie i vie.
I...
I...
Ponterovo srce je tuklo kao ludo.
Prvi svetski rat.
Drugi svetski rat.
Ponter je poeleo da opsuje, ali jedine psovke koje je
znao bile su one koje je koristila njegova vrsta; bile su to
aluzije na truljenje mesa i na eliminaciju telesnih
izluevina. Sada mu se nijedna od njih nije inila
prikladnom. Do tog trenutka nije shvatao obiaj Gliksina
da prizivaju neku takozvanu viu silu, neko uzvieno bie,
da bi dali smisao ludilu ljudi. Ali, takva vrsta uzvika mu je
sada bila potrebna. Ceo svet u ratu! Ponter se gotovo
plaio da pogleda te tekstove, strahujui da sazna koliko
je bilo rtava. Nesumnjivo ih je bilo na hiljade...
Pomerio je prst na delu koji reaguje na dodir i pustio
tekst da ga Hak slua.
U Prvom svetskom ratu je poginulo deset miliona
vojnika.
U Drugom svetskom ratu pedeset pet miliona vojnika
i civila je nastradalo od razliitih uzroka oznaenih kao
borba, glad, vazduni napadi, epidemije, masakri i

radijacija Ponter nije imao pojma kakvu bi vezu ova

poslednja re mogla da ima sa ratom.
Ponter je osetio da mu je muka. Ustao je sa stolice,
krenuo ka prozoru i pogledao napolje u noni prizor
grada Otave. Elen mu je ispriala da se visoka zgrada koju
moe da vidi odavde sa Parlament hila zove Toranj mira.
Otvorio je prozor najvie to je mogao a to nije bilo
mnogo i pustio malo divnog hladnog vazduha da ue.
Uprkos smradu, stomak mu se malo primirio, ali je i dalje
vrteo glavom levo-desno u neverici.
Pomislio je na pitanje koje mu je njegov voljeni Adikor
postavio kada se vratio iz svoje prve posete ovom svetu.
Da li su oni dobri ljudi, Pontere? Da li treba da budemo u
kontaktu sa njima?
Ponter je odgovorio: Da. Uspostavljanje kontakta sa
ovom rasom rasom ubica, rasom ratnika je njegovo
delo. Ali, on je video toliko malo od njihovog sveta kada je
tu bio prvi put i Ne. Video je on sasvim dovoljno. Video
je ta su uradili sa svojom ivotnom sredinom, video je
kako su unitili ogromne povrine zemljita, video je
kako se neplanski razmnoavaju. Znao je kakvi su, ak i
tada, ali...
Ponter je ponovo udahnuo osveavajui hladni
vazduh.
eleo je da ponovo vidi Mer. Ta elja ga je zaslepela i
uinila da zaboravi ono to je znao o Gliksinima. Munina
koju je oseao nije bila izazvana okom zbog onoga to je
upravo saznao, bilo mu je jasno. Bila je izazvana
shvatanjem da je svesno potisnuo ono to je znao.

Ponovo je pogledao u Toranj mira, visok i mraan, sa

nekom vrstom pokazivaa vremena blizu vrha, podignut
u seditu vlade ove zemlje. Moda... moda su se Gliksini,
ipak, promenili. Stvorili su tu organizaciju koju e sutra
posetiti, te Ujedinjene nacije, s ciljem da bar tako je
pisalo u njenoj Povelji spasu budue narataje od uasa
rata.
Ponter je ostavio prozor otvorenim, vratio se u krevet
sumnjao da e se ikada navii na te podignute mekane
krevete koje Gliksini vole legao na lea stavivi ruke
ispod glave i zurio u vijugave are od gipsa na tavanici.
Ponter i Tukana, u pratnji Elen Ganje i dva policajca iz
RCMP u civilnim odelima koji su im sluili kao
telohranitelji, otili su limuzinom na Meunarodni
aerodrom u Otavi. Dvoje Neandertalaca je razveselio
prethodni let od Sadberija do Otave: nijedno od njih nije
nikada videlo sa tako neverovatnog osmatrakog mesta
Severni Ontario, koji je predstavljao istu meavinu
borova, jezera i planina kao i odgovarajue podruje na
njihovoj Zemlji.
U poetku se Ponter oseao donekle inferiorno zbog
ove napredne tehnologije Gliksina koji su imali ne samo
avione, ve i svemirske brodove. Meutim, ono to je
saznao prethodne veeri uinilo je da shvati zato su ta
ljudska bia toliko napredovala ba u ovim oblastima.
Naime, Ponter je nastavio da prouava razliite
tekstove u enciklopediji.
Rat za njih jeste jedan od osnovnih koncepta i zasluio
je da bude oznaen tako kratkom rei, zakljuio je.

ak i fraze koje su koristili da bi opisali ta otkria bile

su ratnike.
Rat je bio taj koji im je omoguio osvajanje vazduha i
osvajanje svemira.
Kada su stigli do terminala, Hak nije propustio da
primeti ironiju dvostrukog znaenja ovog termina.
Ponter je ranije smatrao da je prostorija koju rudari u
rudniku Krejton koriste za presvlaenje ogromna, ali je
sada ova masivna graevina predstavljala najvei
zatvoreni prostor koji je Ponter ikada video, a uz to je bio
prepun ljudi i njihovih feromona. Ponter je osetio
vrtoglavicu, a uz to se oseao prilino nelagodno; naime,
mnogo ljudi je otvoreno buljilo u njega i Tukanu.
Obavili su neke administrativne formalnosti Ponter
nije shvatio sve pojedinosti toga a zatim su ih odveli do
jednih neobinih vrataca. Elen je rekla njemu i Tukani
da skinu svoje medicinske pojaseve i da ih stave na
pokretnu traku, a i da isprazne depne kese na svojoj
odei, to su oni i uradili, a onda je, nakon Eleninog znaka
rukom da to uini, Ponter proao kroz vrataca. Odmah
se zaulo pitanje alarma, to je trglo Pontera.
Iznenada je jedan ovek u uniformi prineo neku vrste
sonde do Pontera. Sonda je isputala glasan zvuk dok je
njome prelazio preko Ponterove leve nadlanice. Zavrnite
rukav, rekao je ovek.
Ponter nikada pre nije uo ovaj izraz, ali je naslutio
ta znai. Otvorio je kope na rukavu i presavio tkaninu,
otkrivi tako svoj pravougaoni implant od metala i
plastike.

ovek je zurio neko vreme u njega, a onda, gotovo

sam za sebe, rekao: Mi moemo da ga napravimo. Mi
imamo potrebnu tehnologiju.
Molim? pitao je Ponter.
Nita, rekao je ovek. Moete da nastavite dalje.
Let do Njujorka je trajao prilino kratko manje od
pola desetine dana Elen je jo jue kada su prvi put
leteli avionom upozorila Pontera da bi moglo da se
dogodi da oseti malu neprijatnost dok avion bude sletao
jer e doi do promene vazdunog pritiska, ali Ponter nije
nita osetio. Moda je to samo osobenost Gliksina
izazvana njihovim majunim sinusnim upljinama,
pomislio je.
Avion je, u skladu sa obavetenjem koje se ulo preko
razglasa, morao da skrene na jug i da leti iznad ostrva
poznatog kao Menhetn, da bi se prilagodio trenutnom
vazdunom saobraaju. Prepuno nebo, pomislio je
Ponter. Neverovatno! Ipak, Ponter je bio oduevljen.
Poto je sino odsluao sve o ratu, potraio je u
enciklopediji odrednicu za Njujork. Otkrio je da tamo
postoje mnoga znaajna obeleja koja su ljudi stvorili i da
e biti divno videti ih iz vazduha. Potraio je pogledom i
pronaao ogromnu zelenu statuu koja je prikazivala
jednu enu sa ozbiljnim izrazom na licu koja je u
podignutoj ruci drala baklju. Ali, ma koliko da je
pokuavao, nije uspeo da opazi dve visoke zgrade koje je
trebalo da se uzdiu iznad svih okolnih zgrada, jer je
svaka od njih imala neverovatnu visinu od sto deset
spratova.
Kada su sleteli, Ponter je pitao Elen zato nema
smatrao je tu re poetinom ta dva oblakodera.

Elen je delovala kao da joj je jako neprijatno. Ah,

rekla je. Mislite na dve kule Svetskog trgovinskog centra.
Spadale su meu najvie zgrade na planeti, ali... Glas joj
je malo zadrhtao, to je iznenadilo Pontera. Ja... ao mi je
to to moram da kaem, ali... Oklevala je. Unitene su u
teroristikom napadu.
Zauo se dobro poznati zvuk biiip Ponterovog
Pratioca, ali je Tukana, koja je oigledno i sama obavila
istraivanje, nagla glavu ka Ponteru i rekla: Teroristi su
razbojnici koji koriste nasilje da bi pokuali da silom
izazovu neke politike ili drutvene promene.
Ponter je odmahnuo glavom, ponovo zapanjen ovim
svetom u koji je doao.
Kako su te zgrade unitene?
Elen je ponovo malo oklevala pre nego to je
odgovorila. Dva velika aviona sa punim rezervoarima
goriva su oteta i namerno usmerena na njih.
Ponter nije mogao da smisli ta da kae. Ipak, bilo mu
je drago to to nije saznao pre nego to su se bezbedno
spustili na zemlju.

Poglavlje 16

Kada je Meri imala osamnaest godina, Doni, njen tadanji

deko, otiao je sa svojom porodicom u Los Aneles da
tamo provede leto. To je bilo pre nego to je poelo
masovno korienje elektronske pote i jeftinih
meugradskih poziva, ali ostali su u kontaktu putem
pisama. Don joj je u poetku pisao duga pisma prepuna
opisa, s obiljem novosti i izjava koliko mu nedostaje i
koliko je voli.
Meutim, kako su prijatni dani juna ustupali mesto
vrelini jula, a onda sparini avgusta, pisma su stizala sve
rede i postajala mnogo kraa. Meri se ivo seala dana
kada joj je stiglo pismo samo sa jednom jedinom reju na
kraju Donijevim imenom bez rei voli te.
Kae se da ljubav jaa u odsustvu voljene osobe.
Moda se to ponekad i deava, moda se, zaista, i
dogodilo u ovom konkretnom sluaju. Prole su nedelje
otkako je Meri videla Pontera Bodita i oseala je bar
podjednako, ako ne i vie, ljubavi za njega nego to je
oseala kada je odlazio.
Meutim, postojala je jedna razlika izmeu njih dvoje.
Kada je Ponter otiao, Meri je ponovo ostala sama ak
nije bila ni slobodna, zato to su Kolm i ona bili samo
razdvojeni; razvod bi doveo do toga da oboje budu
ekskomunicirani iz crkve, a proces ponitenja braka inio
im se licemernim.

Ponter je bio sam samo dok je bio ovde. On jeste bio

udovac iako to nije bio izraz koji je on koristio ali kada
se vratio u svoj svet, bio je okruen svojom porodicom:
svojim mukim partnerom Adikorom Huldom Meri je
dobro upamtila sva ta imena i svojim dvema kerima,
osamnaestogodinjom Dasmel Ket i osmogodinjom
Megameg Bek.
Sada je Meri u predvorju na osamnaestom spratu
zgrade Ujedinjenih nacija ekala da Ponter izae sa
sastanka, tako da konano moe da se vidi s njim. Dok je
sedela na stolici, previe nervozna da bi itala, oseala je
gr u stomaku, a sve mogue misli su joj proletele kroz
glavu. Da li e je Ponter uopte prepoznati, pitala se.
Nema sumnje da je video gomilu plavua u kasnim
tridesetim ovde u Njujorku; da li svi Gliksini iste boje
koe i kose njemu izgledaju isto? Sem toga, Meri je
skratila kosu otkako je otila iz Sadberija, a dobila je i
nekoliko kilograma vika. Prokletstvo!
Uostalom, ona je bila ta koja je njega odbila. Moda je
poslednja osoba koju Ponter eli da vidi, sada kada se
vratio na ovu Zemlju. Ali, ne. Ne. On je shvatio da se ona
bori sa posledicama silovanja i da njena nesposobnost da
odgovori na njegovo udvaranje nema nikakve veze s
njim. Da, sasvim sigurno, on je to shvatio.
Pa ipak, postojala je
Meri je osetila kako joj je srce zaigralo. Vrata su se
otvorila i prigueni glasovi koji su se uli iz prostorije
iznenada postadoe raspoznatljivi. Meri je skoila na
noge i stala, nervozno prekrstivi ruke na grudima.

 i proveriu te brojke, rekao je jedan azijski

diplomata, obraajui se Neandertalki sede kose koja je,
nema sumnje, bila ambasadorka Tukana Prat.
Jo dvojica diplomata iz vrste Homo sapiens progurala
su se kroz vrata, a onda
A onda tu je bio Ponter Bodit, sa svojom
tamno-plavom kosom podeljenom tano na sredini glave
i neverovatnim zlatno-smeim oima koje su bile
primetne ak i na toj udaljenosti. Meri je podigla obrve,
ali Ponter je ili nije prepoznao ili je nije primetio. Neto je
govorio jednom od diplomata o geolokom nadzoru, a
onda je pogled njegovih oiju pao na Meri i ona se
nervozno nasmeila i on je elegantnim korakom zaobiao
ljude koji su bili ispred njega i njegovim licem razlio se
ogroman osmeh koji je Meri tako dobro poznavala i onda
je preao razdaljinu izmeu njih dvoje i zgrabio je u
naruje, privukavi je uz svoj ogromni grudni ko.
Mer! uzviknuo je Ponter, a onda se zauo Hakov
glas: Presrean sam to te vidim!
Dobro doao, rekla je Meri, drei obraz prislonjen
uz njegov. Dobro doao!
ta ti radi ovde u Njujorku? pitao je Ponter.
Meri je mogla da kae da je dola nadajui se da e
uzeti uzorak DNK od Tukane; to je delimino i bila istina,
i to bi joj obezbedilo odstupnicu i predstavljalo po nju
bezbedno objanjenje, ali...
Dola sam da te vidim, rekla je jednostavno.
Ponter ju je ponovo stegao, a onda je popustio svoj
stisak i odmakao se malo unazad, stavio ruku na njeno

rame i gledajui je u lice rekao: Tako mi je drago, rekao

je.
Meri je bilo neprijatno kada je postala svesna da drugi
ljudi koji su bili tu gledaju u nju i Pontera, a onda je posle
jednog trenutka Tukana proistila grlo, ba onako kao to
bi to uinio i neki Gliksin.
Ponter je okrenuo glavu i pogledao u ambasadorku.
Oh, rekao je oprostite mi. Ovo je Mer Von, genetiarka
o kojoj sam vam priao.
Meri je prila Tukani i pruila joj ruku. Drago mi je,
gospoo ambasador.
Tukana je prihvatila Merinu ruku i rukovala se s njom
sa zapanjujuom snagom. Meri je pomislila da bi kada bi
htela da bude podmukla mogla da uzme nekoliko
Tukaninih elija samo tokom rukovanja. Zadovoljstvo mi
je to sam vas upoznala. Ja sam Tukana Prat.
Da, znam, rekla je Meri smeei se. itala sam o
vama u novinama.
Pretpostavljam, poela je Tukana, dok se njenim
irokim licem razlivao prepredeni osmeh, da biste vi i
izaslanik Bodit voleli da ostanete malo nasamo. Ne
ekajui Merin odgovor, Tukana se okrenula ka jednom
od diplomata. Idemo li u vau kancelariju da pogledamo
te podatke o rasprostranjenosti stanovnitva?
Diplomata je klimnuo glavom i svi su napustili
prostoriju ostavivi Meri i Pontera same.
Pa, poeo je Ponter ponovo zagrlivi Meri, kako si?
Meri nije mogla da odredi da li je to bilo njeno srce ili
Ponterovo koje je udaralo kao ludo. Sada kada si ti
ovde, odgovorila je, dobro sam.

Dvorana Generalne skuptine Ujedinjenih nacija

sastojala se od niza koncentrinih polukrugova sa
redovima sedita okrenutih ka bini u centru. Ponter je bio
zbunjen meavinom lica koju je video u ovom svetu; ve u
Kanadi je primetio da postoji veliki raspon boja koe i
tipova lica, a i ono to je dotada video u SAD bilo je slino.
I ovde, u ovoj ogromnoj zgradi, video je isti iroki spektar
boja koe Lurt mu je rekla da to, vrlo verovatno,
predstavlja rezultat produenih perioda geografske
izolovanosti svake od tih grupa, pod pretpostavkom da je
tano ono to je Mer ispriala da svi oni mogu da se
meaju i imaju potomstvo.
Meutim, ovde u dvorani, svi predstavnici svih
zemalja u Ujedinjenim nacijama bili su iste, svetle, boje
koe ak i oni iz Kanade i SAD.
Sem toga, Ponter je bio navikao da u svom svetu via
ili savete sastavljene od lanova istog pola, ili savete sa
podjednakim brojem mukaraca i ena. Ovde je bilo oko
devedeset pet procenata mukaraca i zanemarljiv broj
ena. Da li je mogue, upitao se Ponter, da postoji
hijerarhijski odnos izmeu rasa tako ih je Mer nazvala
i da oni sa svetlom bojom koe imaju najveu mo?
Takoe, da li je mogue da kod Gliksina ene imaju nii
status i da im se samo u retkim sluajevima dozvoljava da
uu u najvie krugove?
Jo jedna stvar koja je iznenadila Pontera bila je to to
je veina diplomata bila mlada. Neki od njih su bili mlai
ak i od njega samog! Mer mu je jednom rekla da ona boji
svoju kosu da bi prikrila sede, to je Ponteru zvualo
potpuno neverovatno; skrivati sede znai skrivati

mudrost! Ipak, primetio je da su mukarci bili manje

skloni da boje svoju kosu moda je njihova mudrost
ee dovoena u pitanje. Ali, bez obzira na to, ipak je
bilo samo nekoliko sedokosih mukaraca u grupi koju je
sada posmatrao.
Ponterove brige su bile donekle ublaene kada se
ispostavilo da je vrhunski zvaninik Ujedinjenih nacija,
koji je imao titulu koja je zvuala donekle zbunjujue
sekretar visoki ratnik mukarac tamne boje koe,
dovoljno star po Ponterovim merilima. Elen Ganje je
apatom rekla Ponteru da je taj ovek nedavno dobio
Nobelovu nagradu za mir, ma ta da je to bilo.
Ponter je sedeo sa ostalim lanovima kanadske
delegacije. Naalost, Mer je bilo zabranjeno da ue u ovu
glavnu dvoranu i sve je posmatrala sa galerije za
posetioce koja se nalazila iznad njihovih glava. Ponter je
ugledao visoko iznad bine ogromni svetlo-plavi grb
Ujedinjenih nacija. Iako je racionalno prihvatio realno
postojanje sveta u kojem se nalazio, postojao je i onaj
emotivni deo njega koji je smatrao da ovaj neobini svet
nema nikakve veze sa njegovom Zemljom. Ali, u
centralnom delu grba nalazila se Zemljina kugla
prikazana onako kako se to ini i u njegovom svetu a
oko nje su se nalazile dve grane neke biljke. Ponter je
upitao Elen ta znae te grane i ona mu je odgovorila da
su to grane masline koja je simbol mira.
Toranj mira, Nobelova nagrada za mir, biljka mira.
Bez obzira na svoju ratniku prirodu, inilo se da Gliksini,
ipak, mnogo razmiljaju o miru i Ponter je bio donekle
umiren kada je primetio da re koja oznaava mir ne
sadri nita vie slogova od rei rat.

Posle uvodnog izlaganja koje je odrao Generalni

sekretar, konano je doao red na Tukanu. Ona je ustala i
otila do bine, dok su okupljeni Gliksini uinili ono to
nazivaju aplaudirati. Tukana je nosila jednu malu kutiju
od uglaanog drveta, koju je spustila kada se popela na
binu.
Generalni sekretar se rukovao sa njom, a onda je siao
s bine.
Pozdravljam vas, narodi Zemlje, rekao je Tukanin
Pratilac, prevodei njene rei; Elen je morala da se dosta
potrudi da bi Pratiocu objasnila termin narodi, jer je
predstavljao mnoinu rei koja ve sama po sebi
oznaava mnoinu. Pozdravljam vas u ime Visokog
saveta sedokosih mog sveta i naroda tog sveta.
Tukana je nastavila, klimnuvi glavom u Ponterovom
pravcu. Prvi put kada je jedan od nas doao ovamo, bio
je to neoekivan dogaaj, nesrean sluaj. Ovog puta,
uinili smo to namerno, uz velika oekivanja od strane
mog naroda. Radujemo se to emo uspostaviti trajne
miroljubive odnose sa svakom od drava koje su ovde
zastupljene...
Tukana je nastavila da govori u tom stilu izvesno
vreme, izrekavi malo toga sutinskog. Ali, Gliksini su
primetio je Ponter prosto upijali svaku njenu re, iako
su ga neki od onih koji su sedeli najblie njemu
ispitivaki posmatrali, oigledno fascinirani njegovom
pojavom.
A sada, rekla je Tukana, smatrajui, oigledno, da je
dolo vreme da se izvadi sr iz kosti, zadovoljstvo mi je
da objavim prvu razmenu izmeu naa dva sveta.

Okrenula se prema mukarcu tamne koe, koji je stajao

na jednoj strani bine. Izvolite, molim vas.
Generalni sekretar se vratio na binu, nosei malu
drvenu kutiju. Tukana je otvorila kutiju koju su joj
nedavno poslali sa njene Zemlje.
U ovoj kutiji, poela je Tukana, nalazi se otisak
lobanje antropolokog uzorka koji je pronaen na obe
Zemlje i koji u vaem svetu nosi oznaku AL 288-1. To je
fosilni ostatak ene iz vrste Australopithecus koji je ovde
poznat pod imenom Lusi Tukana je rekla svom
Pratiocu da doda glas i u imenu.
Dvoranom je poelo da se iri aputanje. Ponteru su
objasnili ta ovo znai na obe Zemlje je pronaen ovaj
kostur odrasle enske osobe, u mestu koje Gliksini zovu
Hadar u Etiopiji, a koje je u Ponterovom svetu poznato
kao severo-istoni deo Kakarana. Meutim, oteenja
nastala tokom vremena nisu bila ista. Na ovoj Zemlji
onoj na kojoj se nalaze Njujork, Toronto i Sadberi
lobanja je bila teko oteena erozijom pre nego to ju je
Donald Johanson pronaao 1974. godine. Meutim, na
Tukaninoj i Ponterovoj Zemlji, kostur je pronaen pre
nego to mu je erozija nanela veliku tetu. To je bio
mudro odabran poklon, shvatio je Ponter, kojim je
naglaavalo da iste mineralne i fosilne rezerve postoje u
oba sveta i da e razmena informacija o nalazitima
nesumnjivo biti od obostrane koristi.
Prihvatam ovaj poklon sa zahvalnou u ime svih
naroda ove Zemlje, rekao je mukarac tamne koe. Za
uzvrat, molim vas da primite ovaj dar od nas. Pruio je
Tukani drvenu kutiju. Ona ju je otvorila i izvadila neto
to je izgledalo kao deo stene umotan u providnu

plastiku. Ovo je uzorak stene koji je pronaao Dejms

Irvin u Hedli Rilu. Zastao je, dramske pauze radi,
oigledno uivajui u tome to Tukana ne shvata. Hedli
Ril, objasnio je, nalazi se na Mesecu.
Tukana razrogai oi. Ponter je bio zapanjen koliko i
ona. Deli Meseca! Kako je uopte mogao i na trenutak da
se zapita da li su uinili pravu stvar kada su uspostavili
kontakt sa ovim ljudima!

Poglavlje 17

Meri je strala krunim stepenitem do predvorja zgrade

Ujedinjenih nacija. Ponter i Tukana su naputali hol
Generalne skuptine, okrueni etvoricom uniformisanih
policajaca, koji su im, oigledno, sluili kao telohranitelji.
Meri je pourila prema dvoje Neandertalaca, ali jedan od
policajaca je krenuo da je zaustavi. Izvinite, gospoo,
rekao je.
Meri je uzviknula Ponterovo ime i Ponter je podigao
pogled i ugledao je. Mer!! rekao je svojim glasom, a
onda je Hak nastavio, prevodei: Pustite je da proe, ona
je moja prijateljica.
Policajac je klimnuo glavom i pomerio se u stranu.
Meri je jurnula, prelazei razdaljinu izmeu sebe i
Pontera.
ta misli kako je bilo? pitao je Ponter.
Briljantno, rekla je Meri. ija ideja je bila da se
donese otisak Lusine lobanje pronaene na vaoj
Zemlji?
Jednog od geologa iz kompanije Inko.
Meri je odmahivala glavom udei se. Savren izbor.
Ambasadorka Prat se okrenula ka Meri. Mi idemo
negde da neto pojedemo. Da li elite da nam se
pridruite?

Meri se nasmeila. Stara Neandertalka verovatno nije

bila najuvebaniji diplomata, ali je sasvim sigurno bila
ljubazna. Veoma rado, rekla je Meri.
Idemo onda, rekla je Tukana. Postoji kako vi to
kaete? rezervacija za nas u jednom od vaih mesta u
kojima jedete koje je nedaleko odavde.
Meri je bilo drago to je ponela kaput, iako se inilo da
je Ponteru i Tukani sasvim prijatno i u odei koju nose u
zatvorenom prostoru. Oboje su imali onakve pantalone
kakve je Meri ve videla kada je Ponter prvi put bio ovde,
koje su se zavravale posebnim dodacima za stopala.
Ponterove pantalone su bile tamno-zelene boje, a
Tukanine boje kestena. Oboje su nosili koulje koje su se
kopama zatvarale na ramenima. Meri je na trenutak
bacila pogled ka visokoj zgradi Ujedinjenih nacija, koja se
ocrtavala naspram blistavog neba. Osim Meri, sa dvoje
Neandertalaca su krenula i dvojica amerikih diplomata i
dvojica kanadskih. etvorica policajaca okruivala su
malu grupu dok su ili preko etalita.
Tukana je razgovarala sa diplomatama. Ponter i Meri
su hodali neto malo dalje iza njih i askali.
Kako je tvoja porodica? pitala je Meri.
Dobro su, rekao je Ponter. Ali, iznenadie se kada
ti ispriam ta se desilo dok nisam bio tamo. Adikor, moj
muki partner, bio je optuen da me je ubio.
Zaista? rekla je Meri. Zato?
To je duga pria, kao to vi kaete. Sreom, vratio
sam se u svoj svet na vreme da ga oslobodim optube.
Znai, sada je sve u redu?

Da, on je dobro. Nadam se da e ga jednom upoznati.

On je- Iznenada su se zaula tri zvuka, bukvalno
istovremeno: Ponter je rekao: Auu!, jedan od policajaca
je neto uzviknuo i odjeknuo je glasan prasak, poput
groma.
Dok je Ponter padao na tlo, Meri je shvatila ta se
dogodilo. Bacila se na kolena pored njega i poela da
opipava njegovu krvlju natopljenu koulju, pokuavajui
da pronae mesto gde je metak uao da bi mogla da
zaustavi mlaz krvi.
Grom? pomislila je Tukana. Ali, ne, to je bilo
nemogue. Nebo je bilo, iako je vazduh smrdeo, isto i
bez oblaka.
Okrenula se i pogledala u Pontera koji je nemogue!
leao na ploniku, dok mu je krv tekla. Zvuk koji se
zauo poticao je iz pitolj, to je bila engleska re i...
Iznenada, i sama Tukana je bila baena na tlo, s licem
nadole, tako da je svojim ogromnim nosem udarila u
plonik.
Jedan od uvara zakona se bacio na Tukanu s lea,
oborio je na zemlju i pokuavao da je zatiti svojim telom.
To je plemenito, pomislila je, ali bi joj bilo drae da to nije
uinio. Tukana je pruila ruku, zgrabila uvara zakona za
njegovu i odbacila ga sa sebe, tako da je pao pored nje na
lea, zaprepaen.
Tukana je skoila na noge, i, mada joj je iz nosa curila
krv, nije imala problema da oseti miris eksploziva iz
pitolja. Okretala je glavu levo-desno traei i
Ugledala je nekog kako tri, nosei u ruci

Oruje koje stvara smrad.

Jurnula je za njim, udarajui svojim krupnim
stopalima po ploniku.
Ponter je pogoen u desno rame, rekao je Hak Meri,
koristei spoljanji zvunik. Puls mu je ubrzan, ali slab.
Krvni pritisak mu opada, a i temperatura tela.
To je od oka, rekla je Meri. Nastavila je da opipava
Ponterovo rame i pronala mesto gde je metak uao u
telo; prst joj je uao u ranu sve do drugog zgloba na
njemu. Da li je metak izaao iz tela?
Jedan od policajaca stajao je nagnut nad Meri, a drugi
je preko voki-tokija koji mu je bio okaen preko grudi,
pozvao kola hitne pomoi. Trei policajac je pourivao
amerike i kanadske diplomate da udu u zgradu.
Nisam siguran, rekao je Hak. Nisam detektovao
njegov izlazak. Zastao je. Ponter gubi previe krvi. U
medicinskoj kesi je laserski skalpel za zaustavljanje
krvarenja. To je trea depna kesa na desnoj strani.
Meri je izvukla napravu koja je izgledala kao iroko
naliv-pero zelene boje. Da li je ovo taj skalpel? '
Da. Poni da okree njegov donji deo i okrei ga sve
dok se simbol sa dve take ne poklopi sa referentnim
trouglom gore.
Meri je pogledala skalpel i uinila ono to joj je Hak
rekao. Da li je ovako dobro? pitala je, drei skalpel
ispred soiva Pratioca.
Da, odgovorio je Hak. Sada, prati paljivo moja
uputstva. Otkopaj Ponterovu koulju.
Kako? pitala je Meri.

Postoje kope du ramena. Otvaraju se tako to se

istovremeno pritisnu na oba kraja.
Meri je pokuala s jednom kopom i ona se otvorila.
Nastavila je da ih otkopava sve dok Ponterovo levo rame
i ruka nisu bili otkriveni. Rana je bila uokvirena
svetlo-crvenom krvlju i duboka.
Skalpel se aktivira tako to se pritisne taj plavi
kvadrat da li ga vidi?
Meri je klimnula glavom. Da.
Ako pritisne kvadrat do pola, laser e se pokrenuti,
ali slabom snagom, tako da moe da vidi u kom pravcu
mu je upravljen zrak. Kada ga pritisne do kraja, laser e
poeti da radi punom snagom i trebalo bi da uspe da
zatvori iskidanu arteriju.
Shvatam, rekla je Meri. Prstima je rairila ranu tako
da moe da vidi unutra.
Da li vidi arteriju? pitao je Hak.
Bilo je previe krvi. Ne.
Pritisni kvadrat za aktiviranje do pola.
Svetlo plava taka pojavila se usred krvlju ispunjene
rane.
U redu, rekao je Hak. Oteenje na arteriji nalazi se
na jedanaest milimetara od mesta u koje je zrak uperen,
izmeu tvog prsta i Ponterove leve bradavice.
Meri je pomerila zrak, divei se koliko vidno polje
Haku omoguavaju njegovi senzori.
Malo dalje, rekao je Hak. Tu. Stani. Sada, pojaaj do
pune snage.
Taka je jo vie zasvetlela i Meri je videla kako se
para podie sa rane.

Ponovo! rekao je Hak.

Meri je pritisla kvadrat jo jednom.
Dva milimetra dalje... ne, na drugu stranu. Tu!
Ponovo!
Meri je pojaala laserski zrak.
Sada ga pomeri dalje, na istom odstojanju. Tako.
Ponovo!
vrsto je pritisla plavi kvadrat i osetila miris mesa
koje se pui.
Trebalo bi da to bude dovoljno, rekao je Hak, sve
dok ne stigne neki lekar da ga preuzme.
Ponter je otvorio zlaane oi. Dri se, rekla je Meri,
zurei u njih i drei ga za ruku. Pomo stie. Skinula je
kaput i pokrila ga njim.
Tukana Prat je nastavila da juri za ovekom. Jedan od
policajaca je vikao: Stani! i tek kasnije je Tukana
shvatila da se to odnosilo na nju, a ne na oveka koji je
beao. Ali, nijedan od policajaca nije mogao da tri toliko
brzo kao ona; ako bi odustala od potere, ovek sa
pitoljem bi pobegao.
Jednim delom svog uma Tukana je pokuavala da
analizira situaciju. Pitolji, tako joj je reeno, mogu da
budu smrtonosni, ali sada vie nije postojao faktor
iznenaenja i bilo je malo verovatno da e... napada, to
je bila re koju je traila da se okrene i ponovo puca. I
zaista, inilo se da je njemu jedino stalo do toga da
pobegne, a verovatno mu nije palo na pamet, s obzirom
da je bio Gliksin, da sve dok u ruci dri pitolj iz kojeg je
pucao, Tukana nee imati problema da ga prati.

Ulica je bila prepuna ljudi, ali Tukana se bez muke

probijala kroz masu; naime, svi oni su delovali kao da
jedva ekaju da se sklone s puta Neandertalki koja tri
najbre to moe.
Pomislila je da ovek kojeg juri deluje nie od veine
pripadnika svoje vrste. Tukana je veoma brzo smanjivala
razmak izmeu njih; gotovo da je ve mogla da prui
ruku i zgrabi ga.
ovek je uo gromovit bat koraka iza sebe. Usudio se
da se malo okrene i pogleda preko ramena, a onda je
ispruio unazad ruku u kojoj je drao pitolj. On niani u
nas, rekao je Tukani njen Pratilac kroz slune implante.
Tukana nije oseala krv u nosu; vazduni putevi su joj
bili dovoljno veliki i prohodni i mogli su da se prilagode
ogromnom naporu koje je zahtevalo tranje. Oseala je
kako joj je telo puno snage dok su joj miii postajali sve
vri, dobijajui sve vie, a ne sve manje, kiseonika.
Pribila je noge jednu uz drugu, a zatim se odbacila sa tla,
skoila napred i preletela rastojanje izmeu sebe i
Gliksina. ovek je opalio, ali je metak otiao u stranu.
Zauli su se krici negde u gomili. Tukana se arko
ponadala da su to bili samo krici straha i da metak koji je
bio namenjen njoj nije pogodio nekog drugog.
Tukana je telom udarila u oveka, oborila ga na
plonik i njih dvoje su se kotrljali neko vreme. Zaula je
bat koraka policajaca koji su se pribliavali. ovek je
pokuavao da se okrene i ponovo puca. Tukana je svojim
ogromnim rukama zgrabila zadnji deo njegove neobino
uglaste i uske glave i

Uinila je jedino to joj je bilo preostalo da uini.

Nema nikakve sumnje da je bilo jedino to je mogla da
uini.
Udarila je ovekovu glavu o vetaki kamen kojim je
tlo bilo prekriveno. Lobanja je pukla i njen prednji deo se
otvorio poput zrele dinje.
Tukana je oseala kako joj srce pomamno lupa i
nekoliko trenutaka nije bila u stanju nita da uini sem da
udie vazduh.
Iznenada je postala svesna da su trojica-etvorica
policajaca stigla i da su se postavili ispred nje, i da dre
pitolje svaki sa obe ruke i niane u oborenog oveka.
Dok je ustajala, ugledala je izraz uasa na licu jednog
od policajaca. Onaj drugi koji je stajao u sredini
presamitio se i poeo da povraa.
Trei policajac je rekao, razrogaenih oiju: Isuse
Hriste! Tukana je pogledala u mrtvog oveka, oveka
koji je pucao u Pontera.
Stajala je tako i sluala zvuk sirena koji je postajao sve
jai.

Poglavlje 18

Stanje krize! povikao je Dok Kriger dok je jurio niz

hodnik vile u kojoj je bila smetena Sinerdi grup u
Roesteru. Svi u sobu za sastanke!
Luiz Benoa je proturila glavu kroz vrata svoje
laboratorije. ta se deava? pitala je.
U salu za sastanke! viknuo je Dok ne okreui se.
Odmah!
Bilo je potrebno oko pet minuta da se svi okupe u
onome to je nekada, dok je vila koriena za stanovanje,
bila raskona dnevna soba. U redu, ekipo, rekao je Dok.
Vreme je da zaradimo one velike pare koje nam daju.
ta se desilo? pitala je Lili koja je radila u grupi za
fotografske snimke.
PN je upravo upucan u Njujorku, rekao je Dok.
Neko je pucao u Pontera? rekla je Luiz,
razrogaivi oi.
Tako je.
Da li je on
iv je. To je sve to u ovom trenutku znam o
njegovom stanju.
A ta je sa ambasadorkom pitala je Lili.
Ona je dobro, rekao je Dok. Ali, ubila je oveka koji
je pucao u Pontera.

Oh, Boe, rekao je Kevin, koji je takoe pripadao

grupi za fotografske snimke.
Mislim da je svima vama poznato ime sam se bavio
u prolosti, rekao je Dok. Moje struno polje je teorija
igre. Pa, sada su ulozi otili veoma, veoma visoko. Neto
e se dogoditi, a mi treba da smislimo ta e to biti, tako
da moemo da posavetujemo Predsed-ika i-
Predsednika... ponovila je Luiz irom otvorenih
smeih oiju.
Tako je. On mora da zna ta e Neandertalci da uine
kao odgovor na ovo, a onda i kako mi treba da
odgovorimo na to to e oni da uine, ma ta to bilo.
Dakle, dame i gospodo, potrebne su nam ideje. Ponite!
Tukana Prat je gledala u oveka kojeg je ubila. Elen
Ganje je stigla do nje i rukom je uhvatila za njenu u visini
lakta. Pomogla je staroj Neandertalki da se pomeri
napred i udalji od mrtvog tela.
Nisam nameravala da ga ubijem, rekla je Tukana
tiho.
Znam, rekla je Elen umirujuim glasom. Znam.
On... pokuao je da ubije Pontera. Pokuao je da ubije
mene.
Svi su to videli, rekla je Elen. To je bilo u
samoodbrani.
Da, ali...
Niste imali izbora, rekla je Elen. Morali ste da ga
zaustavite.
Da ga zaustavim, da, rekla je Tukana. Ali, da ga.... da
ga....

Elen je okrenula Tukanu ka sebi i uhvatila je za

ramena. To je bilo u samoodbrani, da li me ujete?
Nemojte da dozvolite da se oseti ni nagovetaj sumnje da
je moglo da se radi o neem drugom.
Ali
Sluajte me! I ovako e biti dovoljno zbrke.
Ja... moram da razgovaram sa svojim nadreenima,
rekla je Tukana.
Ja takoe, rekla je Elen. U tom trenutku je zazvonio
njen mobilni telefon. Izvadila ga je iz tane i podigla
poklopac. Halo? Oui. je ne sais pas. Un moment, s'il vous
plait.5 Pokrila je rukom slualicu i obratila se Tukani:
Ovo je PMO.
ta?
Kancelarija Premijera. Ponovo je poela da govori u
telefon i to na francuskom: Non. Non, mais... Oui,
beaucoup de sang... No, elle est sein et sauf. D'accord. Non,
pas de probleme. D'accord. Non, aujourd'hui. Oui,
maintenant... Oui. D'accord,. Au revoir. 6 Iskljuila je
telefon i vratila ga u tanu. Odveu vas natrag u Kanadu
im policija zavri s ispitivanjem.
Ispitivanjem?
To je puka formalnost. Onda emo otii u Sadberi,
tako da moete da podnesete izvetaj vaima. Pogledala

franc. Oui. Je ne sais pas. Un moment, s'il vous plait Da. Ne znam. Samo
trenutak, molim vas.
6
franc. Non. Non, mais... Oui, beaucoup de sang... No, elle est sein et sauf.
D'accord. Non, pas de probleme. D'accord. Non, aujourd'hui. Oui, maintenant... Oui.
D'accord,. Au revoir. Ne. Ne, ali... Da, mnogo krvi.... Ne, ona je iva i zdrava. Dobro.
Nema problema. Dobro. Da, danas. Da, sada.... Da. Dobro. Do vienja.

je u Neandertalku, ije je lice bilo umrljano krvlju. ta

mislite da e vai nadreeni da odlue?
Tukana Prat je najpre pogledala u mrtvog oveka, a
onda ka bolniarima nagnutim nad Ponterom koji je
leao na leima. Nemam pojma, rekla je.
Dobro, rekao je Dok Kriger, koraajui po
raskonoj dnevnoj sobi vile u Sibrizu, postoje samo dve
stvari koje mogu da preduzmu. Prvo je da smatraju da su
oni, Neandertalci, oteena strana. Uostalom, bez ikakve
provokacije, jedan od naih je pogodio metkom jednog od
njih. Druga mogunost je da smo mi oteena strana.
Naravno, jedan od naih je pucao u jednog od njih, ali
ovaj je preiveo, a na je mrtav.
Luiz Benoa je odmahnula glavom. Ne elim da mislim
o nekom teroristi, ili ubici, ili ma ta da je bio, kao jednom
od naih.
Ni ja, rekao je Dok. Ali, sve se svodi na to. Naziv
igre je Gliksini protiv Neandertalaca. Mi protiv njih. A
neko mora da povue slede-i potez.
Mogli bismo da se izvinimo, rekao je Kevin Bilodo,
nagnuvi se na stolici na kojoj je sedeo. Da kaemo da
nam je ao.
Ja predlaem da saekamo i vidimo ta e oni da
uine, rekla je Lili.
A ta ako zatvore kapiju? pitao je Dok, okrenuvi
se na svojoj stolici da bi je pogledao. ta ako iskljue svoj
prokleti kvantni kompjuter? Dok se okrenuo ka Luiz.
Koliko blizu ste tome da reprodukujete njihovu
tehnologiju?

Luiz je izleteo uzvik pff. alite se? Jedva da smo i

poeli.
Mi ne smemo da im dozvolimo da zatvore kapiju,
rekao je Kevin.
ta predlaete? ironino je rekao jedan od
sociologa, krupan belac od pedesetak godina. Da
poaljemo trupe da bismo ih spreili da zatvore kapiju?
Moda bi trebalo da to uinimo, rekao je Dok.
Nemogue da mislite ozbiljno! rekla je Luiz.
Da li imate neku bolju ideju? odrezao je Dok.
Oni nisu idioti, znate, rekla je Luiz. Uverena sam da
su smislili neku vrstu bezbedonosnih mera na svojoj
strani kapije da mogu da nas spree da to uinimo.
Moda jesu, rekao je Dok. A moda i nisu.
Zatvaranje kapije bi predstavljalo pravi diplomatski
komar, rekao je Rasmusen, ovek grubog izgleda ija je
specijalnost bila geopolitika; on je pokuavao da zakljui
kakvu vrstu osnovnih politikih grupacija imaju
Neandertalci, uzimajui u obzir da su geografske
karakteristike njihovog sveta iste kao ovog. Ponavlja se
kriza oko Sueckog kanala.
Prokletstvo! rekao je Kriger, utnuvi korpu za
otpatke. Prokletstvo! Odmahnuo je glavom. Cela
poenta teorije igre je da se smisli najrealniji ishod za obe
strane u konfliktu. Ali, ovo nije isto kao mogui nuklearni
sukob; vie lii na koarkaku utakmicu u kolskom
dvoritu. Ako neto ne preduzmemo, Neandertalci bi
mogli da uzmu loptu, odu kui i stave taku na sve!

Tukana Prat je letela avionom kompanije Er Kanada

od aerodroma Kenedi do aerodroma Pirson u Torontu, a
odatle avionom kompanije Er Ontario do Sadberija; celim
putem sa njom je bila Elen Ganje. Kola su ih saekala na
aerodromu u Sadberiju i odvezla do rudnika Krejton.
Ambasadorka se spustila liftom, prola dugakim
hodnikom od NOS do detektorske komore i krenula kroz
Derkersovu cev, na drugu stranu u svoj svet.
Sada je bila na sastanku u paviljonu Arhive alibija sa
Bedrosom, lanom Visokog saveta sedokosih, koji je, s
obzirom da se kapija nalazila u njegovom regionu, bio
zaduen za sve to je bilo u vezi sa kontaktom sa svetom
Gliksina.
Snimci koje je na drugoj Zemlji nainio Tukanin
Pratilac ija je memorija bila poveana sada su bili
uneti u njenu Arhivu alibija i ona i Bedros su posmatrali
svo ono alosnu deavanje sa ovekom koji je pucao u
Pontera i nju u hologramskom mehuru koji je lebdeo
ispred njih.
Uopte se ne postavlja pitanje ta treba da uinimo,
rekao je Bedros. im Ponteru Boditu bude dovoljno
dobro da moe da napusti bolnicu Gliksina, moramo da
ga vratimo natrag. A onda treba da prekinemo svaki
kontakt sa svetom Gliksina.
Nisam sigurna da je to ispravna odluka, rekla je
Tukana. Ponteru e biti dobro. Gliksin je taj koji je
mrtav.
Samo zato to je promaio, rekao je Bedros.
Da, ali

Nema nikakvih ali, ambasadorko. Preporuiu Savetu

da zauvek zatvorimo kapiju im naunika Bodita vratimo
kui.
Molim te, rekla je Tukana. Ovde postoje mogunosti
koje su previe znaajne da bismo ih propustili.
Oni nikada nisu obavili ienje svog genetskog
materijala, odrezao je Bedros. One najopasnije
karakteristike i dalje se prenose kroz njihovu populaciju.
Shvatam to, ali, ipak...
Oni nose oruje! Ne za lov, ve da bi ubijali jedni
druge. Koliko e dana proi pre nego to to oruje
upotrebe protiv pripadnika nae vrste? Bedros je
odmahnuo glavom. Ponter Bodit nam je ispriao ta se
dogodilo naoj vrsti u njihovom svetu; seti se, on je to
saznao kada je prvi put bio tamo. Oni, Gliksini, su nas
istrebili. Seti se toga, ambasadorko Prat. Razmisli o tome!
Fiziki gledano, Gliksini su slabi. Imaju slabana, mrava
tela! A ipak oni su uspeli da nas izbriu sa lica Zemlje,
uprkos naoj veoj snazi i veim mozgovima. Kako je
mogue da su uspeli u tome?
Ne znam. Osim toga, Ponter je rekao da je to samo
jedna od teorija o tome ta se desilo sa nama u njihovom
svetu.
Izbrisali su nas sa lica Zemlje zahvaljujui svojoj
verolomnosti, nastavio je Bedros, kao da Tukana nije
nita rekla. Zahvaljujui prevari. Nezamislivom nasilju.
Gomile njih, naoruane kamenjem i kopljima, nagrnule su
u doline u kojima smo mi iveli, nadmaujui nas svojom
brojnou, sve dok krv naeg roda nije natopila zemlju i
svi pripadnici nae vrste bili istrebljeni. To je njihova

istorija. To je njihov nain. Bila bi ludost da ostavimo

otvorenom kapiju koja spaja naa dva sveta.
Kapija se nalazi duboko pod zemljom i kroz nju moe
da proe samo nekoliko osoba istovremeno. Zaista
smatram da ne moramo da brinemo.
Mogu da ujem nae pretke kako su to isto govoili,
pre pola miliona meseci: Oh, pogledajte, druga vrsta
ljudskih bia! Siguran sam da nemamo razloga za brigu.
Uostalom, ulaz koji vodi u nau dolinu je uzak.
Ne znamo zasigurno da se to tako dogodilo, rekla je
Tukana.
Zato da rizikujemo? pitao je Bedros. Zato da
rizikujemo, pa makar i jo samo jedan jedini dan?
Tukana Prat je iskljuila hologramski mehur i poela
da polako koraa napred-nazad. Neto sam s mukom
nauila u tom drugom svetu. rekla je tiho. Nauila sam
da po njihovim merilima ja nisam nikakav diplomata.
Govorim previe otvoreno i previe jednostavno. I da,
priznajem da postoji mnotvo neprijatnih stvari u vezi sa
tim ljudima. U pravu si kada ih smatra nasilnim. teta
koju su naneli svojoj ivotnoj sredini je neizmerna. Ipak,
postoji i neka veliina u njima. Ponter je u pravu kada
kae da e oni stii do zvezda.
Neka im je srean put, rekao je Bedros.
Ne govori tako. Videla sam umetnika dela nastala u
njihovom svetu koja su neverovatno lepa. Oni se razlikuju
od nas i postoje stvari zasnovane na karakteru i
temeperamentu koje oni mogu da uine a mi ne moemo,
i to neverovatne stvari.
Ali, jedan od njih je pokuao da te ubije!

Jedan od njih, da. Jedan od est milijardi. Tukana je

zautala za trenutak. Da li zna koja je najvea razlika
izmeu njih i nas?
Bedros je delovao kao da namerava da neto
sarkastino odgovori, ali je na kraju rekao: Reci mi,
rekao je.
Oni veruju da postoji neki smisao u svemu. Tukana
je rairila ruke, obuhvatajui sve oko sebe. Oni veruju da
postoji smisao ivota.
Zato to su zaludeli sebe zamiljajui da
univerzumom rukovodi neka via inteligencija.
Da, delimino je tako, ali je mnogo dublje od toga. ak
i ateisti meu njima to su oni koji ne veruju u tog
njihovog Boga trae znaenje, trae objanjenje. Mi
postojimo, a oni ive, oni trae.
I mi traimo. Mi neprestano napredujemo u nauci.
Mi to radimo iz praktinih razloga. Mi elimo da
imamo bolji alat i uiniemo sve da ga napravimo. Oni su
zaokupljeni onim to nazivaju sutinska pitanja: Zato
smo mi ovde? Zbog ega sve ovo postoji?
To su besmislena pitanja.
Da li su?
Naravno da jesu.
Moda si u pravu, rekla je Tukana Prat. A moda
nisi. Moda se oni pribliavaju tome da pronau
odgovore na ta pitanja, moda se pribliavaju tome da
doive prosvetljenje.
A onda e prestati da pokuavaju da ubiju jedan
drugoga? Onda e prestati da unitavaju svoju ivotnu
sredinu?

Ne znam. Moda. Postoji dobrota u njima.

Postoji smrt u njima. Jedini nain da preivimo
kontakt sa njima je da se oni meusobno poubijaju pre
nego to poubijaju nas.
Tukana je sklopila oi. Znam da eli dobro, savetnie
Bedros i "
Ne budi snishodljiva.
Nisam. Shvatam da ti u srcu lei samo ono to je
najbolje za na narod. Ali i meni lei. A moja perspektiva
je perspektiva diplomate.
Nekompetentnog diplomate, otro je uzvratio
Bedros. ak i Gliksini to smatraju!
Ja "
Reci mi, da li ti, inae, uvek ubija domae
stanovnitvo?
Veruj mi, savetnie, i ja sam zbog toga uznemirena
koliko i ti, ali
Dosta! povikao je Bedros. Dosta! Nismo smeli da
dozvolimo Boditu da nas ubedi da to uinimo. Vreme je
da stariji i mudriji donesu odluku.

Poglavlje 19

Meri je polako ula u Ponterovu bolniku sobu. Hirurzi

nisu imali problema sa vaenjem metka kranijalna
anatomija Neandertalaca je slina onoj Homo sapiensa, a
Hak je razgovarao sa njima tokom operacije. Ponter je
izgubio toliko krvi da bi u normalnim okolnostima
transfuzija bila potrebna, ali su lekari odluili da je bolje
da to izbegnu sve dok se ne sazna neto vie o
hematologiji Neandertalaca. Ponter je preko vene na ruci
dobijao infuziju sa fiziolokim rastvorom, a Hak je stalno
obavetavao lekare o njegovom stanju.
Ponter je posle operacije veinu vremena bio u
nesvesti. Naime, tokom operacije data mu je injekcija
koja ga je uspavala, a iskoriena je hemikalija koju je
nosio u svom medicinskom pojasu, onako kako im je Hak
rekao da uine.
Meri je posmatrala Ponterov krupni grudni ko kako
se podie i sputa. U mislima se vratila na prvi put kada je
videla Pontera; tada je on, takoe, bio u bolnikoj sobi.
Tom prilikom ga je gledala zapanjeno. Nije verovala da je
mogue da postoji ivi Neandertalac.
Sada, pak, nije gledala u njega kao na neki neobini
primerak, kao na neto udno, neto to ne moe da
postoji. Gledala ga je s ljubavlju. I srce joj se slamalo.
Iznenada, Ponter otvori oi. Mer, rekao je tiho.

Nisam htela da te probudim, rekla je Meri, nagnuvi

se preko kreveta.
Ve sam bio budan, rekao je Ponter. Hak mi je
pustio muziku. A onda sam osetio tvoj miris.
Kako si? pitala je Meri, privlaei metalnu stolicu
do kreveta.
Ponter je povukao arav. Njegova prsa obrasla
maljama bila su gola, ali mu je jedan veliki komad gaze, sa
ruiastom mrljom od sasuene krvi, bio privren za
rame flasterom.
Ostau iv, rekao je.
ao mi je to ti se ovo dogodilo, rekla je Meri.
Kako je Tukana? pitao je Ponter.
Meri je podigla obrve, iznenaena to Ponter nije
obaveten o onome to se dogodilo. Ona je pojurila za
ovekom koji je pucao u tebe.
Slabaan osmeh se razlio po Ponterovom licu.
Pretpostavljam da je on u gorem stanju nego ona.
Moglo bi da se kae, rekla je Meri tiho. Pontere, ona
ga je ubila.
Ponter je utao neko vreme. Mi ne uzimamo pravdu u
svoje ruke.
Sluala sam na televiziji raspravu o tome dok su te
operisali, rekla je Meri. Veina je miljenja da se radilo o
samoodbrani.
Kako ga je ubila?
Meri je slegla ramenima, pokazujui da ne postoji lep
nain da se to kae. Udarila mu je glavu o plonik i ona je
pukla.

Ponter je utao nekoliko trenutaka. Oh, konano je

rekao. ta e joj se dogoditi?
Meri se namrtila. Jednom je proitala neku dramu o
suenju u sluaju u kojem je jedan vanzemaljac izveden
pred sud u Los Anele-su pod optubom da je ubio
jednog oveka. Ali, to se, ipak, razlikovalo od ovoga...
Mi priznate strane diplomate oslobaamo od veine
zakonskih optubi i to se naziva diplomatskim
imunitetom. I Tukana ga ima, s obzirom da se u
Ujedinjenim nacijama pojavila kao kanadski diplomata.
ta to tano znai?
Meri se namrtila, traei primer. Godine 2001,
Andrej Knezaje, ruski diplomata u Kanadi, napio se i
kolima pregazio dvojicu peaka. U Kanadi mu nije sueno
za to jer je bio predstavnik jedne priznate strane vlade,
iako je jedan od tih ljudi koje je udario automobilom,
umro. To je diplomatski imunitet.
Ponterove duboko usaene oi su se rairile.
Osim toga, na stotine ljudi je videlo da je onaj tip
pucao u tebe, a zatim i u Tukanu, pre nego to je ona...
hmm, reagovala... onako kako je reagovala. Kao to sam
ve rekla, to e, verovatno, biti proglaeno
samoodbranom.
Bez obzira na to, poeo je Ponter tiho, Tukana je
dobra ena. Ovo e joj teko pasti. Posle jednog trenutka
je nastavio: Da li si sigurna da ona sada nije u
opasnosti? Nagnuo je malo glavu u stranu. Posle svega
to se dogodilo Adikoru kada sam ja nestao, postao sam
pomalo sumnjiav kada su u pitanju zakonski postupci.

Pontere, ona se ve vratila kui. U va svet. Rekla je

da mora da razgovara sa... kako vi to nazivate? Savetom
sedokosih.
Sa Visokim savetom sedokosih, rekao je Ponter, ako
misli na nau svetsku vladu. Trenutak kasnije je
nastavio: A ta je sa ovekom kojeg je ubila?
Meri se namrtila. Zvao se Kol, Rufus Kol. Jo uvek
pokuavaju da utvrde ko je bio i ta je imao protiv tebe i
Tukane?
Koje su mogunosti?
Meri je u prvom trenutku bila zbunjena ovim
pitanjem. Molim?
Mogunosti, ponovio je Ponter. Mogui razlozi
zato je pokuao da nas ubije?
Meri je malo slegla ramenima. Mogue je da je bio
religiozni fanatik, neko ko se protivi vaem ateistikom
stavu, ili ak i samom vaem postojanju, s obzirom da
predstavljate suprotnost biblijskom prikazu stvaranja
sveta.
Ponterove oi su se rairile. To to bi me ubio ne bi
izbrisalo injenicu da sam postojao.
Slaem se. Ali a sad samo nagaam moda je Kol
mislio da si Satanino orue Meri se stresla kada je
zaula Hakovo biiip. avo. Olienje zla, Boji suparnik.
Ponter je bio zbunjen. Bog ima suparnika?
Pa, tako je reeno u Bibliji. Ali, osim fundamentalista
onih koji smatraju svaku re iz Biblije bukvalno
istinitom veina ljudi vie ne veruje da Satana postoji.
Zato ne? pitao je Ponter.

Pa, pretpostavljam zato to je to smeno. Zna, samo

bi budala mogla da shvati ozbiljno tu ideju.
Ponter je otvorio usta da bi neto rekao, a onda ih je,
razmislivi bolje, zatvorio.
Dakle, poela je Meri, govorei brzo, jer nije elela
da dublje zadre u ovu temu, on je mogao da bude i agent
neke strane vlade, ili terorista, ili
Ponter je podigao svoje spojene obrve, dajui joj znak
da nastavi.
Meri je ponovo slegla ramenima. Ili je, jednostavno,
mogao da bude obian luak.
Vi dozvoljavate luacima da poseduju oruje?
pitao je Ponter.
S obzirom da je Meri bila prava Kanaanka, prva
pomisao joj je bila da kae da su oni jedini koji ga ele, ali
je, ipak, to zadrala za sebe. To je najbolje emu moemo
da se nadamo, rekla je. Ako je bio lud i delovao sam,
onda ne treba posebno da brinemo da e se neto slino
ponoviti. Meutim, ako je pripadao nekoj teroristikoj
grupi...
Ponter je spustio pogled i zaustavio ga na svojim
grudima prekrivenim zavojem. Nadao sam se da e biti
bezbedno da moje erke posete ovaj svet.
Volela bih da ih upoznam, rekla je Meri.
ta bi se dogodilo sa tim Rufusom Kolom..., poeo je
Ponter, a onda zastao, namrtivi se. Zamisli samo!
Jedno od retkih imena Gliksina koja mogu da izgovorim
bez problema, a pripada nekome ko je pokuao da me
ubije! Dakle, ta bi se desilo sa tim Rufusom Kolom da
nije bio ubijen?

Bio bi izveden pred sud, rekla je Meri. Ako bi bio

proglaen krivim, verovatno bi otiao u zatvor.
Ponovo se zauo Hakov biiip.
Hmm, bezbedonosna institucija u kojoj se kriminalci
dre odvojeno od ostalog stanovnitva.
Rekla si ako bi bio proglaen krivim. On je pucao u
mene!
Da, ali... pa, ako bi se ispostavilo da je bio lud, to bi
predstavljalo argument odbrane. Moda bi bio osloboen
zbog neuraunljivosti.
Ponter je ponovo podigao svoje spojene obrve. Zar ne
bi imalo vie smisla da se utvrdi da je neko lud pre nego
to mu se dozvoli da ima oruje, a ne tek onda kada ga
upotrebi?
Meri je klimnula glavom. Potpuno se slaem s tobom.
Ali, bez obzira na to, stvari tako stoje.
A ta bi se desilo da sam ja bio ubijen? Ili Tukana? ta
bi se onda desilo s tim ovekom?
Ovde? U SAD? Moglo bi da se dogodi da nad njim
bude izvrena smrtna kazna.
Bilo je neizbeno da se ponovo zauje Hakov biiip.
Bio bi usmren. Ubijen. To bi bila kazna za njegov
zloin i sredstvo zastraivanja drugih kojima bi moglo da
padne na pamet da uine isto.
Ponter je vrteo glavu levo-desno, dok je njegova
plavo-smea kosa utala po jastuku. Ne bih eleo da se
to dogodilo, rekao je. Niko ne zasluuje da umre pre
vremena, ak ni neko ko to eli drugima.
Hajde, Pontere, rekla je Meri, iznenadivi i sebe
otrinom u svom glasu. Da li je mogue da si toliko...

toliko hrianski nastrojen? Taj prokletnik je pokuao da

te ubije! Da li zaista brine ta je njemu moglo da se
dogodi?
Ponter je utao neko vreme. Nije rekao, iako je Meri
znala da bi to mogao da uini, da je neko ve jednom
pokuao da ga ubije. Naime, kada je prvi put bio ovde,
ispriao je Meri da mu je u mladosti neko slomio donju
vilicu jako ga udarivi. Sada je samo podigao obrve i
rekao: O tome bi moglo da se razgovara. Ali, sada tog
Rufusa Kola vie nema.
Meutim, Meri nije bila spremna da to pusti da ovako
proe. Onaj koji te je udario pre onih silnih meseci, nije
nameravao da to uini i odmah je zaalio zbog toga; tako
si mi ispriao. Ali, Rufus Kol je unapred planirao da te
ubije. Sasvim sigurno to predstavlja razliku.
Ponter se malo pomerio na svom bolnikom krevetu.
Ja u ostati iv, rekao je. Sem toga, nita nee moi da
izbrie oiljak koji u nositi sve dok ne umrem.
Meri je odmahnula glavom, ali uspela je da veselo
izgovori: Ti si ponekad previe dobar, Pontere.
Na to nemam ta da kaem, rekao jePonter.
Meri se nasmeila. To samo potvruje da sam u
pravu.
Imam jo jedno pitanje.
Kai.
ta e se sada dogoditi?
Ne znam, rekla je Meri. Tvoj lekar mi je rekao da je
za tebe stigla iz Sadberija diplomatska poiljka.
Pretpostavljam da je ovde, na onom stolu.

Ponter je okrenuo glavu. Da li hoe da mi je doda,

molim te?
Meri je to uinila. Ponter je otvorio torbu i izvadio
neto nalik koverti to je oigledno poticalo iz sveta
Neandertalaca i bilo savreno etvrtastog oblika. Otvorila
se poput cveta i Ponter je izvadio siunu perlicu boje
rubina.
ta je to? pitala je Meri.
Memorijska perlica, odgovorio je Ponter. Dodirnuo
je svog Pratioca i Meri je iznenaeno ugledala kako se on
otvara, otkrivajui jedan odeljak sa malim kontrolnim
dugmadima i otvor prenika olovke. Stavlja se ovde,
rekao je, nametajui memorijsku perlicu. Izvini...
Izai u, rekla je Meri. Znam da ti je potrebna
privatnost.
Ne, ne. Nemoj da ide. Ali, izvini me za trenutak, Hak
e mi pustiti snimak preko mojih slunih implanata.
Meri je klimnula glavom i videla je kako Ponter malo
naginje glavu na stranu kao to inae ini kada slua
Haka. Jako se namrtio. Posle nekoliko trenutaka, ponovo
je otvorio Pratioca i izvadio perlicu.
ta kau? pitala je Meri.
Visoki savet sedokosih eli da se odmah vratim kui.
Meri je osetila da joj se srce stee. Oh.
Neu to da uinim, rekao je Ponter jednostavno.
ta? Zato?
Ako se vratim, oni e zatvoriti kapiju koja spaja naa
dva sveta.
Da li su to rekli?

Ne direktno, ali ja znam kakav je Savet. Mi smo svesni

da smo smrtni, Mer, mi znamo da ne postoji ivot posle
smrti. Zbog toga mi nikada ne rizikujemo bez potrebe.
Visoki savet sedokosih e smatrati da nastavljanje
kontakta sa vama nije neto to je neophodno posle
onoga to se dogodilo. Bilo je mnogo onih koji su bili
protiv toga da se kapija otvori, a ovo e im pruiti
dodatne argumente.
Da li ti to moe da uini? Da li moe da
jednostavno odlui da ostane ovde?
Uiniu to. Moda e biti posledica, ali prihvatiu ih.
Auh, rekla je Meri tiho.
Sve dok sam ja ovde, kapija e ostati otvorena. To e
dati onima kao to sam ja, koji veruju da kontakt sa vama
treba da se odri, vreme da iznesu svoje argumente, a ako
bi dolo do zatvaranja kapije, preostao bi jo samo mali
korak da se odlui da se demontira kvantni kompjuter da
bi se eliminisala svaka mogunost uspostavljanja
kontakta sa vama.
Pa, ako je tako, ta eli da radi kada izae iz
bolnice?
Ponter je pogledao pravo u Meri. Da provedem vie
vremena s tobom.
Meri je osetila da joj je srce ponovo zadrhtalo, ali
ovoga puta od sree i ona se nasmeila. To e biti divno.
A zatim joj je neto iznenada palo na pamet. Sledee
nedelje bi trebalo da odem u Vaington da bih na
sastanku paleo-antropolokog drutva iznela rezultate
svog prouavanja neandertalske DNK. Mogao bi da poe

sa mnom. Bie glavna atrakcija od vremena kada su

zakaili Volpof i Tatersol na sastanku u Kanzas Sitiju.
To je okupljanje specijalista za drevne forme ljudskih
bia? pitao je Ponter.
Tako je, rekla je Meri. Veina ljudi koji se bave
prouavanjem tih stvari iz celog sveta bie tu. Veruj mi,
bie oduevljeni da te upoznaju.
Ponter se namrtio i u jednom trenutku Meri se
uplaila da ga je uvredila.
Kako da stignem tamo? pitao je.
Ja u te odvesti,odgovorila je Meri. Kada izlazi iz
bolnice?
Mislim da ele da me zadre jo jedan dan.
Onda, dobro, rekla je Meri.
Zar nee biti prepreka da to uinimo?
Oh, da, rekla je Meri smeei se. Ali, ja poznajem
oveka koji moe da ih ukloni.

Poglavlje 20

Ambasadorka Tukana Prat je smatrala da je prava ironija

to ba ovaj ovek eli da sauva svoju privatnost. A ipak,
ko moe da mu zameri to voli da ivi povueno? Bio je
slavan na celoj planeti i poasti su mu ukazivane ma gde
da ode. Uskoro e ceo svet slaviti hiljaditi mesec od
njegovog velikog otkria i od njega e se oekivati da se
vie od stotinu puta pojavi na javnim skupovima, a uz to
to mora da se uzme u obzir kada se radi o osobi njegovih
godina da tada i dalje bude iv. Pripadao je Generaciji
138 i bio je jedan od nekolicine preostalih pripadnika te
grupe niko iz prethodne Generacije vie nije bio iv.
Tukana je ve i ranije susretala pripadnike Generacije
138, ali ne u skoranje vreme. Prolo je sigurno
pedesetak meseci otkako je poslednji put bila u drutvu
nekog od njih, a nikada pre nije videla osobu koja je
izgledala toliko staro kao to je izgledao ovaj ovek. Seda
kosa je znak mudrosti, ali ovaj veliki ovek nije uopte
imao kosu na svojoj slavnoj, neverovatno dugoj glavi.
Ruke su mu bile prekrivene nenim, gotovo prozirnim
maljama. To je bio neobian prizor: ovek star i oronuo,
sa sivim i smeim flekama po koi, ali sa prodornim
plavim vetakim oima, oima koje su se sastojale od
uglaanih metalnih kuglica i segmentiranih duica koje
su blistale. Naravno, on je mogao da dobije vetake oi
koje bi naizgled bile iste kao njegove prave, ali, ba on,
moda jedini od svih ljudi, nije imao razloga da krije

implante. Tukana je znala da je imao i implante koji su

upravljali funkcionisanjem njegovog srca i bubrega, a i da
su delovi njegovog propalog skeleta bili zamenjeni
vetakim kostima. Osim toga, jednom joj je jedan
Egzibicionista rekao da je za ljude koji su stari kao to je
on dobro da drugi mogu da vide da imaju vetake oi, jer
tada prestaju da pretpostavljaju da su suvie stari da bi
ita videli.
Tukana je ula u veliku dnevnu sobu. Vlasnik kue je
bio toliko star da je drvo od kojeg je njegov dom bio
nainjen tokom vremena dostiglo neverovatan prenik i
on je sve vie i vie dubio njegovu unutranjost kako su
meseci prolazili.
A koliko mnogo meseci je prolo! Pripadnik
Generacije 138 bi video vie od hiljadu tri stotine meseci
neverovatnih sto osam godina ivota, izraunala je
Tukana.
Prijatan dan, rekla je sedajui.
U ovom trenutku, rekao je iznenaujue jakim i
dubokim glasom, smatrau prijatnim svaki dan koji
dobijem i uzeu svaki dan, bio on prijatan ili ne.
Tukana nije bila sigurna da li je ova opaska nainjena
duhovitosti radi ili sa aljenjem, i stoga se samo
nasmeila i klimnula glavom. A onda, posle jednog
trenutka, rekla je. elela bih da vam kaem kolika mi je
ast to sam vas upoznala, gospodine.
Pokuaj, rekao je starac.
Tukana je bila zbunjena. Pa, mi vam toliko dugujemo
i
ovek je podigao ruku. alio sam se, mlada damo.

Na ove rei, Tukana Prat se nasmejala, jer je prolo

mnogo vremena otkako je nju neko nazvao mladom
damom. Zapravo, uinie mi najveu ast ako me
potedi ukazivanja poasti. Veruj mi, sve sam ve uo. U
stvari, s obzirom na to koliko mi je malo vremena
preostalo, molio bih te da ga ne trai na to. Reci mi samo
ta eli.
Tukana se ponovo nasmeila. Kao diplomata je bila u
prilici da upozna mnoge vane svetske voe, ali nikada
nije ni pomislila da e se nai oi u oi sa najveim
pronalazaem svih vremena, slavnim Lonvisom Trobom.
Ipak, bilo joj je neprijatno da gleda u one njegove
mehanike oi i osetila je da je spustila pogled na njegovu
levu nadlanicu sa ugraenim Pratiocem. Naravno, to nije
bio onaj prvi Pratilac kojeg je Lonvis izumeo pre onoliko
mnogo meseci. Bio je to najnoviji model, a svi delovi koji
se inae prave od metala bili su primetila je Tukana
zapanjeno od zlata.
Ne znam koliko ste pratili onu priu s paralelnim
svetom, ali "
Pomno sam pratio, odgovorio je Lonvis. To je
neverovatno.
Onda sigurno znate da je mene Visoki savet
sedokosih izabrao za ambasadora i
Ta mlada derita! rekao je Lonvis. Svi oni su
obine budale.
Pa, mogu da razumem
Zna, rekao je Lonvis, uo sam da neki od njih boje
svoju kosu u belo samo da bi delovali mudro.

Izgleda da Lonvis uiva u tome da sam trai svoje

vreme, pomislila je Tukana, ali je zakljuila da je zasluio
tu privilegiju. Dakle, oni ele da zatvore kapiju izmeu
naeg sveta i sveta Gliksina.
Zato?
Plae se Gliksina.
T si ih upoznala, oni nisu. Voleo bih da ujem tvoje
miljenje.
Pa, sigurno znate da je jedan od njih pokuao da ubije
izaslanika Bodita i da je uperio svoj pitolj u mene i
pucao.
Da, uo sam za to. Ali, oboje ste ostali ivi.
Da.
Zna, moj prijatelj Gusa "
Tukana nije mogla a da ga ne prekine. Gusa?
ponovila je. Gusa Kusk?
Lonvis je klimnuo glavom.
Auf', rekla je Tukana tiho.
Dakle, siguran sam da bi Gusa mogao da smisli nain
kako da nas zatiti od tog oruja koje Gliksini koriste. To
oruje radi na principu hemijske eksplozije, ako sam
dobro shvatio, a to znai da iako projektili koje izbacuje
idu brzo, ipak ni izbliza ne dostiu brzinu svetlosti. Dakle,
laser e imati dovoljno vremena da nacilja i uniti ih.
Uostalom, moji Pratioci ve mogu da skeniraju oblast
prenika dve i po duine ruke. ak i pod uslovom da taj
projektil ide brzinom zvuka, ipak bi laseru preostalo
Zastao je i Tukana se upitala da li on sam obavlja
raunicu ili slua ta mu govori njegov Pratilac; pomislila
je da je, ipak, verovatnije ono drugo. 0,005 otkucaja da

nacilja i emituje zrak. Bie samo potreban sferini

odailja, koji bi mogao da se postavi u eir, recimo. Ali,
to je zanemarljiv problem. Pogledao je u Tukanu. Da li
je to ono to ti je bilo potrebno? Ako je tako, kontaktirau
Gusu u tvoje ime, a ti onda nastavi sa svojim poslovima.
Hmm, ne, rekla je Tukana. Odnosno, da, to bi bilo
odlino. Ali, nisam zato dola.
Pa, onda reci ta je, mlada damo. ta tano eli?
Tukana je progutala pljuvaku. Nije mi potrebna
usluga samo od vas, ve i od nekolicine vaih cenjenih
prijatelja.
ta treba da uinimo?
Tukana mu je rekla i sa zadovoljstvom videla da se
starevim licem razlio osmeh od uva do uva.

Poglavlje 21

Luiz Benoa je bila u pravu: Dok Kriger je mogao da

potegne svaku vezu koju bi poeleo da potegne. I sama
pomisao da neko iz njegove Sinerdi grup ima priliku da
provede vie od nedelju dana sa Neandertalcem i moe
da ga prouava veoma mu se dopala i Meri je mogla da
vidi kako sve mogue prepreke njenom putovanju sa
Ponterom nestaju kao same od sebe. Dok se sloio sa
Ponterovim miljenjem da to due on bude ostao u
ovom svetu, oni e imati vie vremena da ubede
Neandertalce da ne zatvore kapiju.
Meri je odluila da se sa Ponterom kolima odveze do
Vaingtona; to joj se inilo jednostavnije nego da se petlja
sa aerodromima i svim moguim bezbedonosnim
merama. Uz to, to e joj omoguiti da usput pokae
Ponteru neke znamenitosti.
Meri je iznajmila ford vindstar srebrne boje sa
zatamnjenim staklima, tako da ljudi koji prou pored njih
ne mogu da vide ko je unutra. Prvo su krenuli za
Filadelfiju, dok ih je jedno neobeleeno vozilo diskretno
pratilo. U Filadelfiji Meri i Ponter su videli Hol
nezavisnosti i Zvono slobode i pojeli originalne
filadelfijske sendvie Kod Peta; uprkos tome to se u
njima nalazio sir, Ponter je pojeo tri komada, gotovo u
jednom zalogaju. Meri se oseala pomalo udno dok je
objanjavala Ponteru istoriju SAD, ali je smatrala da, ipak,

to ini bolje nego to bi to uinio bilo koji Amerikanac

objanjavajui mu kanadsku istoriju.
inilo se da se Ponter gotovo potpuno oporavio od
traume koju je doiveo izgleda da je bio ne samo snaan
kao bik, ve i da je imao telesnu konstituciju7 poput bika.
To je bilo odgovarajue, pomislila je Meri sa osmehom:
uostalom, bili su u poseti domu najsnanijeg ustava na
svetu.
Ambasadorka Tukana Prat krenula je ka velikoj bini u
dvorani Generalne skuptine. Iza nje se pojavio jo jedan
Neandertalac, a zatim i drugi, pa trei, a onda ih je bilo
sve vie i vie, dok se, napokon, desetoro pripadnika
njene vrste nije poredalo pored nje. Tada se popela na
binu i nagla se nad mikrofon.
Dame i gospodo iz Ujedinjenih nacija, poela je,
zadovoljstvo mi je da vam predstavim nau novu
delegaciju koja je dola na vau Zemlju. Uprkos
zlosrenim okolnostima koje su pratile moju poslednju
posetu, mi smo doli kod vas u miru i prijateljstvu,
rairenih ruku. Ne samo ja kao funkcioner vlade, ve i
desetoro onih koji su meu nama najbolji i najpametniji.
Oni nisu morali da dou ovamo; svako od njih je sam
odluio da to uini. Oni su ovde zato to veruju u ideal
slobodne razmene. Mi znamo da ste vi pretpostavili
verujem da je fraza koju koristite ilo za ognjilo da
ete vi neto dati nama, a mi neto vama za uzvrat.
Meutim, ovo uspostavljanje kontakta izmeu dva sveta
ne bi smelo da predstavlja iskljuivo podruje
7

engl. igra rei constitution konstitucija tela; ustav

ekonomista ili poslovnih ljudi, a sasvim sigurno ni

ratnika. Ne, takva razmena je prirodni cilj idealista i
sanjara, onih koji imaju najuzvienije humanitarne
ciljeve. Tukana se nasmeila. Ovo ve predstavlja jedan
od najduih govora u mojoj karijeri i tako, bez daljeg
odlaganja, dozvolite mi da vam predstavim lanove nae
delegacije.
Okrenula se i pokazala na prvog od desetoro
Neandertalaca iza sebe; taj ovek je bio neizmerno star i
imao je plave mehanike oi koje su sijale ispod njegovog
dvostrukog luka iznad obrva.
Ovo je, poela je Tukana, Lonvis Trob, na najvei
pronalaza. On je razvio tehnologiju Pratilaca i Arhive
alibija koja je omoguila da na svet postane bezbedan,
danju i nou, za sve stanovnike. Patenti kako biste vi to
rekli, odnosno intelektualna prava za te pronalaske
pripadaju njemu i on dolazi da bi ih vama ustupio.
Zaulo se zapanjeno aputanje u masi. Zatim je iz
zvunika postavljenih u dvorani Generalne skuptine
odjeknula muzika, oaravajua muzika, uznemirujua
muzika, neandertalska muzika.
A ovo, poela je Tukana, pokazujui na sledeeg na
redu na neandertalski nain, s desna na levo, je Bori
Kadas, na vodei strunjak za genetiku. Jedna starija
ena, pripadnica Generacije 138, istupila je napred.
Tukana je nastavila: ula sam da ovde govorite o
stvaranju ljudskog genoma. Naunica Kadas je predvodila
tim koji je radio na projektu koji predstavlja na
ekvivalent vaem ljudskom genomu, pre nekih pet
decenija. Ona je dola ovamo spremna da vam ustupi

rezultate tog istraivanja i sve blagodeti koje nam je ono

donelo.
Tukana je primetila da su mnogim delegatima usta
otvorena.
A ovo, rekla je, pokazujui jednog zdepastog
mukarca, je Dor Farer, pesnik iz provincije Bontar, koji
se smatra naim najveim ivim piscem. On je doneo
kompjutersku arhivu svih svojih velikih komada i
pesama, dela fikcije i esejistike i transkripte svega to su
stvorili nai ljudi i on e pomoi u prevoenju tih dela na
vae brojne jezike.
Farer je oduevljeno mahnuo delegatima. Muzika je
postajala sve bogatija, jer se sve vie instrumenata
ukljuivalo.
Pored njega je Derba Donk. Ona je jedan od naih
vodeih specijalista za matine elije i tvorac tehnologije
koja omoguava kloniranje pojedinanih delova tela.
Shvatili smo da ste vi tek otpoeli istraivanje u toj
oblasti, a mi to radimo ve etiri Generacije etiri
decenije i naunica Dong e sa zadovoljstvom pomoi
vaim strunjacima da dostignu na nivo znanja.
Mnogi delegati su zapanjeno neto uzvikivali.
A pored nje, rekla je Tukana, je Kobast Gant, na
vodei strunjak za vetaku inteligenciju. Oni od vas koji
su razgovarali sa Ponterom Boditom ili sa mnom ve su
videli ta naunik Gant moe da uradi. On je taj koji je
obavio programiranje naih usavrenih, inteligentnijih
Pratioca. I on dolazi da vam ustupi rezultate svoga rada.

ak je i Generalni sekretar neto tiho mrmljao s

odobravanjem. Sada su se i bubnjevi-kocke ukljuili u
aranman, odjekujui poput srca koja ponosito kucaju.
A pored naunika Ganta je Dalsk Lalplun, kojeg
smatraju trenutno najbrim ovekom u... verujem u oba
sveta. Jue smo mu merili vreme: on moe da pretri
jednu vau milju za tri minuta i jedanaest sekundi. Dalsk
e podeliti sa vama svoja saznanja o pristupu atletskom
treningu.
Na Dalskovom licu je bio ogroman osmeh od uva do
uva. Muzika je postajala sve bra i bra.
Pored Dalska je Raba Habron. Ona je jedan od naih
vodeih pravnika i vodei savremeni tuma naeg
Zakonika civilizacije. Mnogi od vas su se pitali kako je
mogue da mi posedujemo moralna i etika naela a da
nismo pribegli shvatanju da postoji neko vie bie. Sudija
Habron e sa zadovoljstvom odgovoriti na sva vaa
pitanja iz te oblasti. Sada su se i tri ledene horne
prikljuile orkestru.
Raba Habron je malo nagla glavu s velikim
dostojanstvom. Uprkos pravilima koja su vladala u
dvorani Generalne skuptine, nekoliko delegata je u
rukama dralo mobilne telefone i, verovatno, razgovaralo
sa poglavarima svojih drava
Pored nje stoji, poela je Tukana, Drade Klimilk,
koji se nalazi na elu nae Filozofske akademije. Ne
dozvolite da vas njegova smea kosa zavara; njega
smatraju jednim od najmudrijih i najotroumnijih
mislilaca u naem svetu. Uz njegovu pomo i pomo
sudije Habron saznaete sve to vas zanima o naem
nainu razmiljanja.

Klimilk je progovorio svojim dubokim i snanim

glasom: Radujem se tome. U simfoniji se upravo
ponavljao prvi deo, ali snanije, vie gusto.
Pored naunika Klimilka je Krik Donalt, koja spada
meu nae najvee kompozitore. Ovo to ujete je njena
kompozicija koja se zove Kada dvoje postaje jedno.
Donald se naklonila.
A kao poslednja ali ne i najmanje vana, kako biste
vi to rekli je Dapbur Kadak, koju neki od vas ve
poznaju. Ona je tvorac laserske tehnologije za
dekontaminaciju onih koji putuju izmeu naa dva sveta.
Naunica Kadak e podeliti sa vama sve to zna o
dezinfekciji ljudskog tela i o laserskoj fizici kvantnih
kaskada.
Muzika je narastala sve do kreenda kockastih
bubnjeva, ledenih horni, udaraljki, i sve to u savrenoj
harmoniji.
Tukana je nastavila: Svih desetoro njih naunika,
inenjera, filozofa, umetnika i atletiara doli su ovamo
da bi sa vama podelili sve to znaju svaki u svojoj
oblasti. Pogledala je po lanovima Generalne skuptine.
Hajde da uinimo da ovo uspe, prijatelji. Hajde da
uspostavimo odnose izmeu naih svetova koji e biti od
koristi i jednima i drugima. Odnose zasnovane na miru.
Prolost je prolost; na posao sada je budunost. Hajde
da uinimo da ona bude najbolja to je mogue po sve
nas.
Tukana Prat je pomislila da je jedan od austrijskih
delegata bio taj koji je prvi poeo da tape, ali gotovo
istovremeno mu se pridruilo na desetine njih, pa na

stotine, a uskoro su svi delegati bili na nogama i

oduevljeno tapali i klicali.
Nekompetentna? pomislila je Tukana, blistavim
oima gledajui u masu, oduevljena onim to je danas
zapoela. Nekompetentna, malo sutra!

Poglavlje 22

Imamo samo jedan dan ovde u Vaingtonu pre poetka

konferencije, rekla je Meri, a ima toliko toga to elim
da ti pokaem. elela sam da ponemo s ovim. Nita kao
to ne govori toliko o ovoj dravi i o tome ta to znai biti
ljudsko bie moja vrsta ljudskog bia.
Ponter je posmatrao neobian prizor ispred sebe, ne
shvatajui. Na zemljitu prekrivenom travom, postojao je
oiljak, duboki trag koji se pruao osamdeset koraka, a
onda se ukrtao, pod tupim uglom, sa drugim, slinim
oiljkom.
Ti oiljci su bili crni i na njima se reflektovala svetlost
kako bee glasi ona njihova re? Da, Oks-uh moron to
je bilo to, kontradikcija. Crno, to znai da apsorbuje svu
svetlost; a refleksivno znai da odraava svetlost.
A ipak, to je bilo tano to crno ogledalo u kome se
odraavalo Ponterovo lice, kao i Merino. Dve vrste
ljudskih bia ne samo ena i mukarac, ve pripadnici
dve razliite vrste, dve razliite grane ljudskih bia. Njen
odraz je pokazivao ono to je ona nazivala Homo sapiens,
a on Gliksin: njeno neobino uzdignuto elo, majuan nos
i za to nije postojala re u Ponterovom jeziku njenu
bradu.
A njegov odraz je pokazivao ono to je ona nazivala
Homo neanderthalensis, a on Barast, to je bila re za
ljudsko bie u njegovom jeziku: iroko lice sa dvostrukim

lukom iznad obrva i nosem veliine kakve nos i treba da

bude koji se pruao preko treine lica.
ta je to? pitao je Ponter, zurei u crnilo oblika
pravougla i u njihov odraz na njemu.
To je spomenik, rekla je Meri. Skrenula je pogled sa
crnog zida i rukom pokazala ka neemu u daljini. Ceo
ovaj prostor je ispunjen spomenicima. Ova dva zida ovde
pokazuju na dva najvanija. Onaj uski visoki spomenik je
podignut prvom predsedniku SAD, Dordu Vaingtonu.
Onaj tamo je Linkolnov spomenik, posveen predsedniku
SAD koji je oslobodio robove.
Zauo se zvuk biiip Ponterovog Pratioca.
Meri je uzdahnula. Oigledno je bilo jo sloenih
pitanja, jo kako da to nazove? jo prljavog vea koji
treba izneti na svetlost dana.
Posetiemo kasnije oba ta spomenika, rekla je Meri.
Ali, kao to sam ti ve rekla, elela sam da ponemo
odavde. Ovo je spomenik vijetnamskim veteranima.
Vijetnam je jedna od vaih drava? rekao je
Ponter.
Meri je klimnula glavom. Nalazi se u jugo-istonoj
Aziji jugo-istonom Galasoju severno od ekvatora. To
je onaj deo kopna u obliku slova s u vazduhu je rukom
nacrtala slovo s tako da Ponter shvati na obali
Pacifika.
Mi to mesto zovemo Holtanatan. Ali, na mojoj Zemlji,
tamo je veoma toplo, veoma vlano, pada mnogo kie,
prepuno je movara i insekata. Tamo niko ne ivi.
Meri je podigla obrve. U ovom svetu tamo ivi vie od
osamdeset miliona ljudi.

Ponter je odmahnuo glavom. Ljudi na ovoj Zemlji su

tako... tako neumereni, pomislio je.
I, nastavila je Meri, tamo se vodio rat.
Zbog ega? Zbog movara?
Meri je sklopila oi. Zbog ideologije. Seti se, priala
sam ti o Hladnom ratu. To je predstavljalo deo njega,
samo to je ovaj deo bio vru.
Vru? Ponter je odmahnuo glavom. Ne misli na
temperaturu, zar ne?
Ne. Mislila sam na rat u kojem se puca, rat u kojem
ginu ljudi.
Ponter se namrtio. Koliko ljudi je poginulo?
Ukupno, na obe strane? Niko ne zna tano. Vie od
milion u Junom Vijetnamu. Negde izmeu pola miliona i
milion u Severnom Vijetnamu, plus... Pokazala je rukom
prema zidu.
Da? rekao je Ponter, i dalje zbunjen crnilom koje je
odraavalo svetlost.
Plus pedeset osam hiljada dve stotine devet
Amerikanaca. Ovaj spomenik je podignut njima u poast.
Kako njima u poast?
Da li vidi slova koja su izgravirana na tom crnom
granitu?
Ponter je klimnuo glavom.
To su imena, imena onih za koje je potvreno da su
poginuli i onih koji su nestali u akciji i koji se nikada nisu
vratili kui. Meri je zastala. Rat se zavrio 1975.
godine.
Ali, to je godina kada si ti..., rekao je Ponter.

Meri je klimnula glavom.

Ponter je pogledao dole. Ne verujem da e se oni koji
su nestali vratiti kui. Priao je blie zidu. Kako su
imena poredana?
Hronoloki, po datumu smrti.
Ponter je posmatrao imena, koja su sva bila napisana
vrstom slova za koju je nauio da se zovu velika slova, a
postojala je i mala oznaka kuglica8, zar je ne zovu tako?;
to je jo jedna od mnogih rei koje imaju dvostruko
znaenje koja je odvajala svako ime od sledeeg.
Ponter nije umeo da ita engleska slova; tek je
poinjao da shvata neobinu zamisao o fonetskom
alfabetu. Meri mu je prila i tiho itala neka od imena:
Majk A. Meksin. Brus D. Moran. Bobi Do Maunts.
Rejmond D. Meklotin. Pokazala je na jo jedan niz imena,
oito ih izabravi nasumice. Semjuel F. Holifild Ml. Rufus
Hud. Dejms M. Inmen. Dejvid L. Donson. Arnoldo L.
Kariljo.
A zatim jo jedan red, nie. Doni L. Dekson. Bobi V.
Dob. Bobi Rej Douns. Halkot P. Douns Ml.
Pedeset osam hiljada njih, rekao je Ponter
podjednako tiho kao to je i Meri govorila.
Da.
Ali, rekla si da su ovo poginuli Amerikanci?
Meri je klimnula glavom.
ta su oni radili borei se u ratu na drugoj strani
sveta?

engl. bullet metak; kuglica

Pomagali su Junom Vijetnamu. Vidi, 1954. godine

Vijetnam je podeljen na dva dela, Severni Vijetnam i Juni
Vijetnam, to je predstavljao deo mirovnog sporazuma, i
svaki od njih je dobio svoju vladu. Dve godine kasnije,
1956, trebalo je da se odre slobodni izbori u oba
Vijetnama, i te izbore je trebalo da nadgleda jedan
meunarodni komitet da bi se Vijetnam ujedinio i dobio
jedinstvenu izabranu vladu. Meutim, kada je dola 1956.
godina, predsednik Junog Vijetnama je odbio da odri te
dogovorene izbore.
Mnogo si me nauila o ovoj Zemlji, pogotovu o
Sjedinjenim Amerikim Dravama, onda kada smo
posetili Filadelfiju, rekao je Ponter. Znam koliko je
Amerikancima vana demokratija. Dozvoli mi da
pogodim: SAD su poslale svoje trupe da bi prisilile Juni
Vijetnam da uestvuje u obeanim demokratskim
izborima.
Meri je odmahnula glavom. Ne, ne, SAD su podrale
elju Junog Vijetnama da se izbori ne odre.
Ali, zato? Da li je vlast na severu bila korumpirana?
Ne, rekla je Meri. Ne, bila je relativno potena i
blaga bar do trenutka kada obeani izbori koje su eleli
nisu bili otkazani. Ali postojala je korumpirana vlast a to
je bila ona u Junom Vijetnamu.
Ponter je odmahnuo glavom, zbunjen. Ali, rekla si da
je Juni Vijetnam bio onaj kojeg su Amerikanci
podravali.
Tako je. Vidi, vlast u Junom Vijetnamu je bila
korumpirana, ali kapitalistika; ona je imala isti
ekonomski sistem kao SAD. Vlast na Severu je bila

komunistika; kod njih je bio ekonomski sistem kakav je

postojao u SSSR-u i Kini. Ali, vlada na severu je bila
mnogo popularnija od korumpirane vlade na jugu i zbog
toga su se SAD plaile da bi, ako se slobodni izbori odre,
moglo da se dogodi da komunisti pobede i da dobiju
kontrolu nad celim Vijetnamom, to bi dovelo do toga da i
ostale zemlje u jugo-istonom Galasoju potpadnu pod
komunistiku vlast.
I tako su tamo poslati ameriki vojnici?
Da.
I tamo su poginuli?
Da, mnogi od njih su poginuli. Meri je zastala. To je
ono to sam elela da shvati: koliko su nama vani
principi. Mi emo umreti da bi branili neku ideologiju,
umreti da bi ostvarili neki cilj. Pokazala je prema
spomeniku. Ovi ljudi ovde, ovih pedeset osam hiljada
ljudi, borili su se za ono u ta su verovali. Njima je reeno
da treba da idu u rat, reeno im je da treba da spasu
slabiji narod od onoga to se smatralo velikom
komunistikom pretnjom, i oni su to i uinili. Mnogi od
njih, zapravo, veina njih, bili su veoma mladi imali su
po osamnaest, devetnaest, dvadeset i dvadeset jednu
godinu i za mnoge od njih je to bio prvi put da odu od
kue.
A sada su mrtvi.
Meri je klimnula glavom. Ali, nisu zaboravljeni. Mi ih
se ovde seamo. Pokazala je diskretno ka dugakom
zidu. Ponterovi uvari to su sada bili pripadnici FBI-a,
to je ugovorio Dok Kriger pazili su da mu ljudi ne
prilaze, ali spomenik je bio dug, neverovatno dug i neto

dalje od njih bio je jedan ovek koji je izgledao kao da se

rukama naslonio na crni granitni zid. Da li vidi onog
oveka tamo? pitala je Meri. On koristi olovku i pare
papira da bi prekopirao ime nekoga koga je poznavao. On
ima pedesetak godina, zar ne? Moda je i sam bio u
Vijetnamu. Moda ime koje upravo kopira pripada nekom
njegovom drugu kojeg je tamo izgubio.
Ponter i Meri su utei posmatrali dok je ovek
zavravao ono to je radio. A onda je ovek presavio
pare papira, stavio ga u dep na grudima i poeo da
govori.
Ponter je zbunjeno odmahivao glavom. Desnom
rukom je pokazao na svog Pratioca koji mu je bio
ugraen u levu nadlanicu. Mislio sam da vi nemate
tele-komunikacione implante.
I nemamo, rekla je Meri.
Ali, ne vidim nikakav spoljni prijemnik, nikakav
kako vi to zovete? mobilni telefon.
Tako je, rekla je Meri tiho. Pa, s kim on razgovara?
Meri je malo podigla ramena. Sa svojim izgubljenim
drugom.
Taj ovek je mrtav.
Da.
Ne moe da se razgovara sa mrtvima, rekao je
Ponter.
Meri je ponovo pokazala rukom prema spomeniku na
ijoj povrini se taj pokret odrazio. Ljudi veruju da
mogu. Oni kau da se ovde oseaju blie njima.
Da li se ovde uvaju ostaci mrtvih?
ta? Ne, ne.

Onda, ja
To je zbog imena, rekla je Meri, zvuei pomalo
umorno. Imena su ovde, a mi se povezujemo s ljudima
pomou njihovih imena.
Ponter se namrtio. Ja.... izvini, ne bih eleo da
zvuim glupo. To, sasvim sigurno, ne moe da bude tano.
Mi moja vrsta mi se povezujemo preko lica. Postoji
mnotvo ljudi ija lica poznajem, a ija imena nisam
nikada saznao. Sem toga, recimo, ja sam se povezao s
tobom, iako, mada znam tvoje ime, ne mogu da ga
izgovorim tano, pa ak ni da ga jasno zamislim. Mer to
je najbolje to mogu.
Mi smatramo da su imena... Meri je malo slegla
ramenima, oigledno priznajui koliko e njemu smeno
zazvuati ono to govori, magina.
Ali, poeo je Ponter, ti ne moe da komunicira sa
mrtvima. Nije eleo da bude tvrdoglav. Zaista nije.
Meri je sklopila oi za trenutak, kao da prikuplja
unutranju snagu ili, pomislio je Ponter, kao da
komunicira s nekim ko je negde drugde. Znam da vi ne
verujete u ivot posle smrti, rekla je Meri.
ivot posle smrti, rekao je Ponter polako
izgovarajui rei kao da su slasni komad mesa, to je
oksimoron.
Za nas nije, rekla je Meri. A onda, sa vie oseajnosti
u glasu: Za mene nije. Osvrnula se oko sebe. Ponter je
najpre pomislio da to predstavlja samo spoljni odraz
njenih misli; pretpostavljao je da pokuava da pronae
nain da mu objasni ono to osea. Ali, onda su joj oi
zasjale i krenula je napred. Ponter ju je pratio.

Da li vidi ovo cvee? upitala je Meri.

Ponter je klimnuo glavom. Naravno.
Ono je ostavljeno ovde a to je uinio neko od ivih
za nekog od mrtvih. Nekog ije ime je urezano na ovoj
ploi. Pokazala je na uglaani granit ispred sebe.
Meri se, zatim, malo sagla. Cvee bile su to crvene
rue imalo je duge drke i bilo je uvezano vrpcom. Na
komadiu papira koji je bio prikaen neto je pisalo. Za
Vilija, rekla je Meri, itajui, od njegove sestre koja ga
voli.
Ah, rekao je Ponter, ne znajui ta da kae.
Meri je krenula dalje. Stigla je do jednog lista papira
ukaste boje koji je bio prislonjen uz spomenik i podigla
ga. Dragi Karl, poela je da ita, a onda zastala i poela
da prouava ugravirana imena. Ovo je sigurno on, rekla
je, ispruivi ruku i blago prstima dodirnuvi slova. Karl
Boven. Nastavila je da gleda u urezano ime. Ovo je za
tebe, Karl, rekla je oigledno svojim reima, budui da
nije gledala u list papira. Zatim je spustila pogled i poela
da ita naglas, od poetka:
Dragi Karl,
znam da je trebalo da doem ranije. elela sam to.
Zaista sam elela. Ali, nisam znala kako e ti da prihvati
novosti. Znam da sam ti ja bila prva ljubav i ti si bio moja, i
nijedno leto mi nije bilo onako divno kao leto 1966. Mislila
sam na tebe svakog dana kada si otiao, a kada su javili da
si poginuo, plakala sam i plakala, a i sada plaem dok
piem ove rei.

Ne elim da misli da sam ikada prestala da alim za

tobom, jer nisam. Ali, nastavila sam da ivim. Udala sam se
za Bakija Semjuelsa. Seaga se? Iz Istsajda? Imamo dvoje
dece, koja sada imaju vie godina nego to si ti imao kada
si poginuo.
Ne bi me prepoznao. U kosi imam sede koje pokuavam
da prikrijem i davno su mi nestale pegice sa lica, ali i dalje
mislim na tebe. Mnogo volim Baka ali volim i tebe i znam
da emo se jednog dana ponovo videti.
Zauvek u te voleti,
Dejn.
Ponovo emo se videti ponovio je Ponter. Ali, on
je mrtav.
Meri je klimnula glavom. Htela je da kae da e ga
videti kada i ona umre.
Ponter se namrtio. Meri je krenula nekoliko koraka
dalje. Jo jedno pismo je bilo prislonjeno uz spomenik,
zatieno plastinom folijom. Podigla ga je. Dragi
Frenki, poela je, a onda preletela pogledom po imenima
na spomeniku. Evo ga, rekla je. Frenki T. Malens, III.
Nastavila je da ita pismo.
Dragi Frenki,
kau da roditelji ne bi trebalo da ikada nadive svoje
dete, ali ko moe da oekuje da mu dete bude oduzeto sa
samo devetnaest godina? Nedostaje mi svakog dana, a i
svom ocu. Zna kakav je on pokuava da bude jak preda
mnom, ali ujem ga kako tiho plae i dan danas kada misli
da ja spavam.

Majka mora da se brine za svog sina i ja sam uinila

najbolje to sam mogla. Ali, sada se Bog brine o tebi i znam
da si bezbedan u njegovom naruju.
Biemo ponovo zajedno, dragi sine.
Voli te,
mama.
Ponter nije znao ta da kae. Oseanja su bila toliko
oigledno iskrena, ali... ali, bila su potpuno iracionalna.
Zar Meri to ne shvata? Zar ljudi koji su napisali ova pisma
to ne shvataju?
Meri je nastavila da mu ita pisma i poruke
prislonjene na spomenik. Rei su se urezivale u Ponterov
um: Znamo da se Bog brine o tebi, eznem za danom
kada emo svi ponovo biti zajedno, Toliko toga je
zaboravljeno toliko toga nije izreeno ali obeavam da
u ti rei sve kada se sretnemo meu mrtvima, Spavaj
sada, voljeni., Radujem se danu kada emo ponovo biti
zajedno, tom divnom danu kada e nas Bog ponovo
sastaviti na nebesima, Zbogom i Bog neka te uva, sve
dok se ne sretnemo ponovo, uvaj se, brate. Posetiu te
sledei put kada budem u Vaingtonu, Poivaj u miru,
prijatelju.
Meri je morala nekoliko puta da zastane da bi obrisala
suze. I Ponter je bio tuan, i njegove oi su bile vlane, ali
je sumnjao da je to bilo iz istog razloga. Uvek je teko
kada neko koga voli umre, rekao je Ponter.
Meri je blago klimnula glavom.
Ali..., poeo je Ponter, a onda je naglo zautao.
Da? podstakla ga je Meri.

Ovo je spomenik, rekao je Ponter, rairivi ruke i

pokazujui dva dela spomenika nalik dugakim zidovima.
ta je njegova svrha?
Meri je ponovo spustila pogled. Da se ukae poast
poginulima.
Ovde nisu svi koji su poginuli, rekao je Ponter tiho.
Ovde su samo Amerikanci.
Pa, da, poela je Meri, ovo je spomenik podignut u
ast rtvama koje su podneli ameriki vojnici, nain da
narod SAD pokae koliko ih ceni.
Koliko ih je cenio, rekao je Ponter.
Meri je delovala zbunjeno.
Da li moj Pratilac ne prevodi tano? pitao je
Ponter. Ti moe da ceni sadanje vreme ono to i
dalje postoji; a mogao si da ceni prolo vreme ono
ega vie nema.
Meri je uzdahnula, oigledno ne elei da nastavi
raspravu na ovu temu.
Nisi mi odgovorila na pitanje, rekao je Ponter,
neno. emu slui ovaj spomenik?
Rekla sam ti. Da bi se odala poast poginulima.
Ne, ne, rekao je Ponter. To je, moda, sporedni
efekat, s tim mogu da se sloim. Ali, sasvim sigurno, cilj
onoga koji ga je osmislio
Maja Jing Lin, rekla je Meri.
Molim?
Maja Jing Lin. Tako se zove ena koja je osmislila ovaj
spomenik.

Ah, rekao je Ponter. Dakle, sasvim sigurno je njen

cilj cilj svakog ko osmiljava ovakav spomenik bio da
se pobrine da ljudi nikada ne zaborave.
Da? pitala je Meri, zazvuavi pomalo iritirano.
A razlog da se ne zaboravi prolost, poeo je Ponter,
je to da se izbegne da se poine iste greke.
Pa, da, naravno, rekla je Meri.
Dakle, da li je ovaj spomenik posluio svojoj svrsi? Da
li je izbegnuto da se ista greka greka koja je dovela do
smrti svih ovih mladih ljudi ponovi?
Meri je razmiljala neko vreme, a onda odmahnula
glavom. Nije. Ratovi se i dalje vode i
Vode ih SAD? Ljudi koji su podigli ovaj spomenik?
Da, rekla je Meri.
Zato?
Zbog ekonomskih razloga. Ideologije. I...
Da?
Meri je blago slegla ramenima. Osvete. Vraanja
milog za drago.
Kada ova zemlja odlui da vodi rat, gde se rat
objavljuje?
Hmm, u Kongresu. Kasnije u ti pokazati zgradu
Kongresa.
Da li odatle moe da se vidi ovaj spomenik?
Ovaj? Ne, mislim da ne moe.
To bi trebalo da urade ovde, rekao je Ponter. Njihov
voa predsednik, zar ne? bi trebalo da objavi rat tano
na ovom mestu, stojei ispred ovih pedeset osam hiljada
dvesta devet imena. To bi trebalo da bude svrha ovakve

vrste spomenika: ako voa moe da stoji i gleda imena

svih onih koji su poginuli prethodni put kada je neki
predsednik objavio rat i ipak moe da pozove mlade ljude
da krenu i budu ubijeni u nekom drugom ratu, onda,
moda, taj rat vredi voditi.
Meri je malo nagla glavu na jednu stranu, ali nije nita
rekla.
Uz to, rekla si mi da se vi borite da biste sauvali
svoje najvanije vrednosti.
To je ideal, da, rekla je Meri.
Ali, rekla si da se ovaj rat taj rat u Vijetnamu
vodio da bi se podrala korumpirana vlast i da bi se
spreilo da se odre slobodni izbori..
Da, na neki nain.
U Filadelfiji si mi pokazala gde i kako je nastala ova
drava. Zar SAD nisu zemlja koja veruje u demokratiju, u
to da se uje i izvri volja naroda?
Meri je klimnula glavom.
Ali, onda su morali da vode rat da bi obezbedili da se
taj ideal ouva. Da odu u Vijetnam da bi se pobrinuli da
tamonji narod ima priliku da izae na izbore to bi
trebalo da je bio ameriki ideal. A ako vijetnamski
narod...
Vijetnamci.
Dobro. Dakle, ako bi oni izabrali komunistiki sistem
glasanjem, onda bi ameriki ideal demokratije trebalo da
bude zadovoljen. Ne moe da prihvata demokratiju
samo onda kada se glasanje odvija onako kako ti eli.

Moda si u pravu, rekla je Meri. Veoma mnogo ljudi

je mislilo da je amerika umeanost u vijetnamski rat bila
pogrena. Oni su to zvali profanim ratom.
Profanim?
Hmm, u smislu da je predstavljalo vreanje Boga.
Ponter je zakolutao oima. Po onome to sam video,
taj va Bog mora da je debelokoac.
Meri je malo pogla glavu, shvatajui poentu.
Ti si mi rekla, poeo je Ponter, da su ljudi u ovoj
zemlji veinom hriani kao ti, zar ne?
Da.
Kolika je ta veina?
Velika, rekla je Meri. itala sam o tome kada sam se
preselila ovamo. U SAD ivi oko dve stotine sedamdeset
miliona ljudi. Ponter je ve pre uo ovu brojku, tako da
ga ovoga puta nije zapanjila. Oko milion njih su ateisti
ljudi koji uopte ne veruju u Boga. Dvadeset pet miliona
ljudi nije religiozno to znai da ne prihvataju neku
odreenu veru. Sve ostale religiozne grupe zajedno
Jevreji, budisti, muslimani, Hindusi obuhvataju petnaest
miliona ljudi. Svi ostali gotovo dve stotine etrdeset
miliona izjanjavaju se kao hriani.
Znai, ovo je hrianska zemlja, rekao je Ponter.
Pa, kao i moja rodna zemlja Kanada, rekla je Meri,
SAD se ponosi postojanjem razliitih veroispovesti u
njoj.
Ponter je odmahnuo rukom. Dve stotine etrdeset
miliona od dve stotine sedamdeset miliona iznosi skoro
devedeset procenata: ovo je hrianska zemlja. Ti i neki

drugi ljudi ste mi ispriali ta predstavlja sutinu

hrianstva. ta je Hrist rekao o onome ko te napadne?
U svojoj Propovedi na Gori, poela je Meri, zatvorivi
oi i pokuavajui da se seti, rekao je: uli ste da je
kazano: oko za oko, zub za zub. A ja vam kaem da se ne
branite od zla, nego ako te ko udari po desnome tvom
obrazu, obrni mu i drugi.
Znai da osveti nema mesta u politici hrianskih
zemalja, rekao je Ponter. A ti si rekla da je to jedan od
razloga voenja ratova. Isto tako, nametanje tue volje
slobodnoj zemlji ne bi trebalo da postoji u politici jedne
demokratske zemlje, a ipak je voen taj rat u Vijetnamu.
Meri nije nita odgovorila.
Zar ne vidi pitao je Ponter. To je ono emu bi
ovaj spomenik podignut vijetnamskim veteranima
trebalo da slui da bude podset-nik na besmislenost
smrti, na greku ogromnu greku to je voen rat koji
je u suprotnosti sa svim vaim najvanijim principima.
Meri je i dalje utala.
To je razlog zbog ega bi budui ameriki ratovi
trebalo da budu objavljivani ovde tano na ovom mestu.
Samo ukoliko cilj izdri tu proveru da mora da podupire
fundamentalne principe, onda, moda, taj rat treba
voditi. Ponter je ponovo preleteo pogledom po
spomeniku, po crnom granitu koji je odraavao svetlost.
Meri nije nita rekla.
Ponter je ponovo progovorio: Dozvoli da
pojednostavim stvari. Ona pisma koja si proitala,
pretpostavljam da su ona tipina?

Meri je klimnula galvom. Slina njima se ovde

ostavljaju svakog dana.
Zar ne shvata u emu je problem? Iz tih pisama
izbija jedno nepokolebljivo uverenje da mrtvi nisu
stvarno mrtvi. Bog se brine o tebi, Biemo ponovo
zajedno, Znam da gleda na mene, Jednog dana u te
ponovo videti.
Ve smo razgovarali o tome, rekla je Meri. Mi ne
samo hriani, ve veina pripadnika moje vrste, bez
obzira kojoj religiji pripadaju verujemo da sutina
jedne osobe ne nestaje njenom telesnom smru. Dua
nastavlja da ivi.
To verovanje, rekao je Ponter odluno, predstavlja
problem. Razmiljao sam o tome otkako si mi prvi put
ispriala, ali to me je kako vi to kaete? ponovo
obuzelo ovde, kod ovog spomenika prepunog imena.
Da? rekla je Meri.
Svi oni su mrtvi. Oni vie ne postoje. Pruio je ruku i
pokazao na jedno ime koje nije mogao da proita. ovek
koji je nosio ovo ime. Dotakao je jedno drugo. I ovek
koji je nosio ovo ime. Zatim je dotakao tree. ovek s
ovim imenom. Njih nema vie. Sasvim sigurno bi
suoavanje s tim trebalo da predstavlja pravu lekciju koju
prua ovaj spomenik. Niko ne moe da doe ovamo da bi
razgovarao sa mrtvima, zato to su mrtvi mrtvi. Ne moe
da doe ovamo da bi traio oprotaj od mrtvih, zato to
su mrtvi. Ne moe da doe ovamo da bi ga neko mrtav
dodirnuo, jer je on mrtav. Ova imena, ova slova urezana u
kamenu, to je sve to je ostalo od njih. To je poruka ovog
spomenika, lekcija koja mora da se naui. Sve dok vi ljudi
budete nastavljali da mislite da je ovaj ivot samo uvod,

da neki drugi dolazi posle njega, da e oni o koje su se

ovde ogreili biti nagraeni u nekom tamo ivotu koji tek
treba da doe, vi ete nastaviti da potcenjujete ivot i
nastaviete da aljete mlade ljude u rat da poginu.
Meri je duboko udahnula vazduh, a onda ga polako
izdahnula, oigledno pokuavajui da se smiri. Pokazala
je na neto pokretom glave. Ponter se okrenuo da bi
pogledao. Jo jedna osoba sedokosi mukarac stavljao
je pismo uz spomenik. Da li bi ti mogao da mu to kae?
upitala je Meri otro. Da mu kae da samo gubi
vreme? Ili onoj eni tamo onoj koja klei na kolenima i
moli se? Da li bi mogao njoj da to kae? Da joj oduzme
sve iluzije? Verovanje da tamo negde njihovi voljeni i
dalje postoje prua im utehu.
Ponter je odmahnuo glavom. To verovanje je ono to
je izazvalo sve ovo to se dogodilo. Jedini nain da se
potuju mrtvi je da se obezbedi da vie niko pre vremena
ne doe u to stanje.
Meri je rekla ljutito. Dobro, onda idi tamo i kai im.
Ponter se okrenuo i pogledao u Gliksine i njihove
odraze na granitu. Pripadnici njegove vrste gotovo
nikada nisu oduzimali ljudske ivote, a pripadnici Merine
su to inili u velikim razmerama i veoma esto. Nema
sumnje da je to njihovo verovanje u Boga i u ivot posle
smrti povezano sa njihovom spremnou da ubiju.
Krenuo je jedan korak napred, ali...
Ali, u tom trenutku, ti ljudi mu nisu delovali kao loi
ljudi, kao ljudi eljni krvi spremni da ubiju. U tom
trenutku, izgledali su tuno, neverovatno tuno.

Meri je i dalje bila ljuta na njega. Idi, rekla je

pokazujui rukom. ta te spreava? Idi i kai im.
Ponter je pomislio koliko je bio tuan kada je Klast
umrla. A ipakA ipak, ovi ljudi ti neobini, neobini Gliksini
dobijali su utehu od svog verovanja. Gledao je u te ljude
ispred spomenika, koje su naoruani agenti FBI-a
spreavali da mu priu. Ne, ne, on nee rei ovim ljudima
koji tuguju da su njihovi voljeni zaista otili. Uostalom,
nisu oni bili ti koji su ih poslali u rat da poginu.
Ponter se okrenuo ka Meri. Ja shvatam da im
verovanje prua utehu, ali... Odmahnuo je glavom. Kako
razbiti taj krug? Bog je taj koji omoguava da ubijanje
postane prihvatljivo. Bog je taj koji prua utehu nakon
to je s ubijanjem zavreno. Kako e da sprei da se to
ponavlja, iznova i iznova?
Zaista ne znam, rekla je Meri.
Mora neto da uini, rekao je Ponter.
inim, rekla je Meri. Molim se.
Ponter ju je pogledao, a zatim je ponovo pogledao u
oaloene ljude, a onda se ponovo okrenuo ka Meri i
spustio glavu i zurio u zemlju, ne mogavi da se suoi sa
njom i sa hiljadama imena poginulih ljudi. Kad bih mislio
da postoji makar i najmanja ansa da to uspe, rekao je
tiho, ja bih ti se pridruio.

Poglavlje 23

Fascinantno, rekao je Selgan. Fascinantno.

ta? rekao je Ponter, zazvuavi pomalo iritirano.
Tvoje ponaanje, dok si bio kod tog spomenika
podignutog u ast Gliksinima koji su poginuli u
jugo-istonom Galasoju.
ta s mojim ponaanjem? pitao je Ponter. U glasu
mu se oseala otrina.
Pa, to nije bio prvi put da su tvoja uverenja naa
uverenja, uverenja Barasta bila u suprotnosti sa onima
Gliksina, zar ne?
Ne, naravno da nije.
Dakle, poeo je Selgan, te suprotnosti si sigumo
primetio i kada si prvi put bio tamo, zar ne?
Da.
Da li moe da mi da neki primer? pitao je Selgan.
Ponter je prekstio ruke na grudima. Dobro, rekao je,
glasom kojim kao da je govorio: Pokazau ti!. Spomenuo
sam ti to odmah na poetku: Gliksini imaju tu aavu ideju
da univerzum postoji jedno odreeno vreme. Oni su
potpuno pogreno protumaili dokaze o pozadinskoj
radijaciji i smatraju da to pokazuje da se univerzum iri;
oni ne shvataju da masa vremenom varira. Oni misle da
kosmika mikrotalasna pozadinska radijacija predstavlja
preostali odjek onoga to oni nazivaju Veliki prasak a to

je ogromna eksplozija zahvaljujui kojoj je, po njihovom

miljenju, stvoren univerzum.
Izgleda da se njima dopada kada stvari eksplodiraju,
rekao je Selgan.
Izgleda. Ali, naravno, uniformnost pozadinske
radijacije zapravo izaziva ponovljena apsorpcija i
emitovanje elektrona zarobljenih u plazma-magnetnim
vlaknima..
Siguran sam da si u pravu, rekao je Selgan, priznajui
da to nije njegova oblast.
Jesam u pravu, odgovorio je Ponter. Ali, nisam se
raspravljao sa njima oko ovog pitanja. Tokom prve posete,
Mer mi je rekla: Ne verujem da e uspeti da uveri previe
ljudi da se Veliki prasak nije dogodio. Ja sam joj odgovorio
da je to u redu; rekao sam: Oseati potrebu da ubedi
druge da si u pravu je neto to potie od vae religije; ja
sam, jednostavno, zadovoljan to znam da sam u pravu,
ak i ako drugi to ne znaju.
Ah, rekao je Selgan. A da li ti zaista tako misli?
Da. Za Gliksine, znanje predstavlja bitku borbu za
teritoriju. Da bi dobili ekvivalent naoj tituli naunik, oni
moraju da odbrane tezu. To je re koju oni koriste:
odbraniti! Ali, baviti se naukom ne znai braniti svoj stav
od drugih; to zahteva fleksibilnost i otvorenost i
vrednovanje istine, bez obzira koju je otkrio.
Slaem se, rekao je Selgan. Zastao je za trenutak, a
onda nastavio: Ali, ti nisi utroio previe vremena traei
dokaz da li su Gliksini, moda, u pravu kada veruju u
postojanje ivota posle smrti.

To nije tano. Pruio sam Mer svaku moguu priliku

da mi pokae tanost te tvrdnje.
I pre nego to ste otili do tog spomenika?
Da. Ali, nije imala nikakav dokaz!
Znai, kao i u sluaju njihove kosmologije, pustio si da
to ostane tako, zadovoljan time to zna da si ti u pravu?
Da... odnosno...
Selgan je podigao obrve. Da?
Dobro, raspravljao sam se s njom oko tog verovanja u
ivot posle smrti. Ali, to je bilo drugaije.
Drugaije od kosmolokih pitanja? Zato?
Zato to je mnogo vanije.
Zar se kosmoloka pitanja ne bave sudbinom celog
unvierzuma?
To nije bilo samo apstraktno pitanje. Bilo je i jeste
sr svega.
Zato?
Zato... zato... gristl! Ne znam zato. Samo mislim da je
to uasno vano. Uostalom, to je ono to njima omoguava
da vode sve one ratove.
Shvatam. Ali, shvatam i da je to fundamentalno za
njihovo verovanje; to je neto ega se oni to si, sasvim
sigurno, morao da shvati nee lako odrei.
Verovatno je tako.
A ipak si nastavio da se bavi time.
Da.
Zato?
Ponter je slegao ramenima.
Da li eli da uje ta ja mislim? pitao je Selgan.

Ponter je ponovo slegao ramenima.

Ti si stalno potezao to pitanje zato to si eleo da vidi
da li postoji ikakav dokaz za ivot posle smrti. Mislio si da
e ti ga, moda, Mer ili neki drugi Gliksin moi da prue.
Mislio si da, moda, postoji dokaz i da e ti ga ona otkriti
ako nastavi da je pritiska.
Ne moe da postoji dokaz za neto to ne postoji,
uzvratio je Ponter.
Slaem se, rekao je Selgan, ali, ili si pokuavao da
uveri njih da si ti u pravu, ili si pokuavao da oni uvere
tebe da su oni u pravu.
Ponter je odmahnuo glavom. To je besmisleno, rekao
je. To je smeno uverenje, ta njihova ideja o postojanju
due.
Due? pitao je Selgan.
Nematerijalni deo nekoga, neija sutina, za koju oni
veruju da je besmrtna.
Aha. I ti kae da je to smeno uverenje?
Naravno.
Ali oni imaju pravo da u to veruju, zar ne?
Naravno.
Kao to imaju pravo na svoj bizarni kosmoloki model,
zar ne?
Naravno.
A ipak, ti nisi mogao da se okane tog pitanja o ivotu
posle smrti, zar ne? Svaki as ak i posle posete onom
spomeniku ti si nastavljao da pokree tu temu, zar ne?
Ponter je odvratio pogled.

Poto je kriza oko mogueg zatvaranja kapije bila bar

privremeno izbegnuta Neandertalci nisu mogli da je
zatvore sada kada je desetoro njihovih najvanijih
graana bilo ovde Dok Kriger je odluio da se vrati
istraivanju koje je zapoeo.
Otiao je iz Sibriza svojim automobilom marke BMW
do River-kampusa univerziteta Roester; reka sadrana u
imenu kampusa bila je Denezi. Kada je pokretao Sinerdi
grup, nekoliko telefonskih poziva pravim ljudima bilo je
dovoljno da bi obezbedio da svi lanovi njegovog osoblja
dobiju neometan pristup biblioteci univerziteta Roester.
Dok je parkirao kola i uputio se ka zgradi od smee
opeke Karlson biblioteke nauke i inenjeringa, koja je
dobila ime po esteru Karlsonu, pronalazau
kserografije. Dok je znao da se nauni asopisi nalaze na
prvom spratu. Pokazao je svoju propusnicu bibliotekarki,
jednoj debeljukastoj crnkinji kose povezane crvenom
maramom. Rekao joj je ta trai i ona je otila negde
pozadi da bi mu to donela. Dok, koji nikada nije voleo da
gubi vreme, izvadio je svoj PDA i skenirao lanke iz novih
brojeva Njujork tajmsa i Vaington posta.
Posle nekih pet minuta, bibliotekarka se vratila i
pruila Doku tri izdanja koja je traio jedan broj
asopisa Zemlja i nauka o planetama i dva broja asopisa
Priroda, koje je pronaao traei po Internetu i u kojima
je bio objavljen nastavak studije o brzoj promeni
magnetnog polja koju su uradili Ko i njegovi saradnici.
Dok je pronaao jedno slobodno mesto i seo. Najpre
je iz svoje akten-tane izvadio HP Keper skener koji je
radio na baterije. Preao je njime preko lanaka koji su ga

zanimali. Nasmeio se pogledavi u sliku estera

Karlsona koja je visila blizu mesta gde je sedeo njemu bi
se dopala ova spravica, pomislio je.
Dok je poeo da ita lanke. Najzanimljivije u prvom
lanku, onom objavljenom u asopisu Zemlja i nauka o
planetama, bilo je to to su autori priznali da su rezultati
do kojih su doli u suprotnosti sa opteprihvaenim
stavom da su za kolaps magnetnog polja potrebne hiljade
godina. Meutim, ovaj stav je bio zasnovan ne toliko na
ustanovljenim injenicama, koliko na optem oseaju da
je Zemljino magnetno polje snano i da ne moe da se
brzo okrene naopake.
Meutim, Ko i Prevo su pronali dokaze za kolapse
koji su se odigrali ekstremno brzo. Njihovo istraivanje je
bilo bazirano na protoku lave u planinama Stins u
Junom Oregonu, gde je dolo do erupcije vulkana
pedeset est puta tokom promene magnetnog polja. Iako
nisu mogli da zakljue koliki su bili intervali izmeu
erupcija, znali su koliko je vremena bilo potrebno da se
lava prilikom svake od njih ohladi do take Kiri kada
magnetna polarizacija novoformiranih stena postaje
stalna tako da odgovara trenutnoj orijentaciji i snazi
Zemljinog magnetnog polja. Njihova studija je ukazivala
na to da se kolaps polja dogodio za samo nekoliko nedelja
i da nikako nisu bile potrebne hiljade godina da bi se to
desilo.
Dok je proitao nastavak lanka koji su Ko i njegovi
saradnici objavili u asopisu Priroda, kao i kritiku tog
lanka koju je napisao ovek po imenu Ronald T. Meril,
koji je sam naveo da treba voditi rauna o 'principu
najmanjeg iznenaenja', to je predstavljalo dogmatski

stav da je mnogo jednostavnije verovati da su Ko i Prevo

pogreili nego prihvatiti toliko neverovatno otkrie,
uprkos tome to ni sam nije uspeo da dokae nijednu
pogreku u njihovom istraivanju.
Dok Kriger se zavalio na svojoj stolici. Smatrao je da
je tano ono to je Ponter rekao onom geologu kojeg je
poslala kanadska vlada, Arnoldu Muru.
Onda je shvatio da uopte nema vremena za gubljenje.

Poglavlje 24

Paleo-antropoloko drutvo je odravalo svoj sastanak

svake godine, zajedno sa Amerikim udruenjem
arheologa i Amerikim udruenjem antropologa. Ove
godine je bio red na ovo poslednje udruenje i sastanak je
trebalo da se odri u hotelu Kraun placa na Frenklin
skveru.
Forma sastanka je bila jednostavna: jedan jedini
program sastavljen od petnaestominutnih prezentacija.
Samo povremeno bi se nalo vremena za postavljanje
pitanja; predsednik Drutva, Don Jelen, s preciznou
Fileasa Foga pazio je da se sve odvija po tano utvrenom
redosledu.
Posle prvog dana predstavljanja radova, mnogi
paleo-antropolozi su se okupili u hotelskom baru.
Sigurna sam da bi ljudi eleli da dobiju priliku da s
tobom neformalno porazgovaraju, rekla je Meri Ponteru,
dok su stajali u hodniku koji je vodio do bara. Da li eli
da uemo?
Pored njih je stajao jedan agent FBI-a, jedan od onih
koji su ih pratili kao senke svo vreme njihovog putovanja.
Ponterove nozdrve su se rairile. Ljudi pue u ovoj
prostoriji.
Meri je klimnula glavom. U mnogim gradovima, hvala
Bogu, barovi su jedina mesta u kojima ljudi jo uvek

smeju da pue, a Otava i neki drugi gradovi su zabranili

puenje ak i u barovima.
Ponter se namrtio. teta to se sastanak ne odrava
u Otavi.
Znam. Ako ne moe da izdri, ne moramo da
uemo.
Ponter je razmiljao. Imao sam dosta ideja za
razliite izume onda kada sam prvi put bio ovde i to,
uglavnom, u vezi sa prilagoavanjem tehnologije
Gliksina. Ali, trenutno mislim da bi najvei doprinos
pruio onaj ko bi izumeo filter za nos tako da pripadnici
moje vrste ne moraju da budu neprestano izloeni
mirisima koji vladaju u ovom svetu.
Meri je klimnula glavom. Ni meni se ne dopada miris
duvanskog dima. Ali...
Moemo da uemo unutra, rekao je Ponter.
Meri se okrenula ka agentu FBI-a. Da li smete da
neto popijete, Karlose?
Ja sam na dunosti, gospoo, rekao je odseno. Ali,
ma ta da vi i izaslanik Bodit elite da radite je u redu, to
se mene tie.
Meri je krenula prva. Prostorija je bila mrana, a
zidovi su bili prekriveni drvenom oplatom. Desetak
naunika je sedelo na visokim stolicama za barom, a tri
male grupe za stolovima. Televizijski aparat postavljen
visoko na zidu bio je ukljuen i upravo se prikazivala
repriza serije Sajnfeld. Meri je odmah prepoznala tu
epizodu: bila je to ona u kojoj se ispostavlja da je Deri
estoki anti-semita. Upravo se spremala da krene dalje
kada je osetila Ponterovu ruku na svom ramenu. Zar ono

nije simbol tvoje zemlje? pitao je pokazujui drugom

rukom ka zidu i Meri je pogledala u tom pravcu: na zidu
je stajala reklama za Kanadski molson. Znala je da Ponter
nije mogao da proita rei, ali je prepoznao veliki
crvenkasti javorov list. Jeste, rekla je Meri. Ovde je
Kanada po tome najpoznatija. To je pivo. Fermentisane
itarice.
Sigurno si veoma ponosna.
Meri je nastavila dalje sve do male grupe koja je
sedela na stolicama oblika zdele postavljenim oko
okruglog stola. Karlose, imate li neto protiv? rekla je
Meri, okrenuvi se ka agentu FBI-a.
Biu tamo, gospoo, rekao je. Za danas mi je sasvim
dovoljno prie o fosilima. Krenuo je ka baru i smestio se
na visoku stolicu, okrenuvi se ka njima, a ne ka
barmenu.
Meri se obratila grupi koja je sedela za stolom. Da li
moemo da vam se pridruimo?
Troje ljudi koje je sedelo za stolom dva mukarca i
jedna ena bili su zaokupljeni razgovorom, ali su svi
podigli poglede i istog trena prepoznali Pontera. Boe,
naravno, rekao je jedan od mukarca. Jedna slobodna
stolica se ve nalazila tu, a on je brzo privukao i drugu.
emu moemo da zahvalimo za ovo zadovoljstvo?
pitao je drugi mukarac, dok su Meri i Ponter sedali.
Meri je pomislila da im kae deliminu istinu: niko ne
pui za ovim stolom ili blizu njega, a stolice su poredane
tako da ak i ako bi neko poeleo da im se pridrui, vie
zaista nije bilo mesta nije elela da previe ljudi okupira
Pontera. Ali, nije imala nameru da im kae i drugi deo: da

Norman Tjeri, pompezni strunjak za neandertalsku DNK

sa univerziteta UCLA sedi na drugoj strani bara. On bi sve
dao da doe do Pontera, ali, ako se ona pita, nee moi.
Ipak je Meri jednostavno ignorisala ovo pitanje i nije
nita odgovorila, ve ih je predstavila jedne drugima:
Ovo je Henri Jelen Koji Tri, rekla je pokazujui na
Indijanca od etrdesetak godina. Henri je na Braunu.
Bio je na Braunu, ispravio ju je Henri. Preao sam
na univerzitet ikago.
Ah, rekla je Meri. A ovo je pokazala je ka eni
koja je bila belkinja i imala oko trideset pet godina
Anela Bromli iz Amerikog muzeja za prirodnu istoriju
u Njujorku.
Anela je pruila desnu ruku. Drago mi je, doktore
Bodit.
Ponter, rekao je Ponter koji je nauio da u svetu
Gliksina ovek ne treba da koristi neije ime sve dok mu
on sam ne kae da to moe da ini.
Anela je nastavila: Ovo je moj mu, Diter.
Zdravo, rekli su Meri i Ponter istovremeno. Da li ste
i vi antropolog? upitala je Meri.
Ne, ne, rekao je Diter. Ja sam u aluminijumskim
oplatama.
Ponter je malo nakrivio glavu. Dobro to krijete.
Ostali su delovali zbunjeno, ali se Meri nasmejala.
Navii ete se na Ponterov smisao za humor, rekla je.
Diter je ustao. Da vam donesem neto za pie? Meri,
da li moe vino?
Hvala. Moe belo vino.
A Ponter?

Ponter se namrtio, oigledno ne znajui ta da trai.

Meri se nagla ka njemu. U barovima uvek imaju
koka-kolu.
Koka-kolu! rekao je Ponter oduevljeno. Da,
molim vas.
Diter je otiao. Meri se posluila grickalicama iz male
drvene posude koja je stajala na stolu.
Pa, poela je Anela, obraajui se Ponteru, nadam
se da nemate nita protiv da vas neto pitam. Znate,
potpuno ste preokrenuli sva naa shvatanja.
To mi nije bila namera, rekao je Ponter.
Naravno da nije, rekla je Anela. Ali, ono to smo
uli o vaem svetu je u suprotnosti sa onim to smo
mislili da znamo.
ta, na primer? pitao je Ponter.
Pa, rekli ste da se vi ne bavite zemljoradnjom.
To je tano, rekao je Ponter.
Mi smo uvek pretpostavljali da je bavljenje
zemljoradnjom bio preduslov za razvoj civilizacije, rekla
je Anela, otpivi gutljaj svog koktela.
Zato? pitao je Ponter.
Znate, poela je Anela, smatrali smo da je
bavljenje zemljoradnjom jedini nain da se obezbedi
siguran izvor hrane. A onda to omoguava ljudima da se
specijalizuju za druge poslove da budu uitelji,
inenjeri, da rade za vladu i slino.
Ponter je polako odmahivao glavom, kao da je
zapanjen onim to je uo. U mom svetu postoje ljudi koji
su odabrali da ive u skladu sa drevnim obiajima. ta
mislite koliko je nekome potrebno vremena da bi

obezbedio sebi ono najosnovnije to mu je potrebno, kao

i onima koji od njega zavise?
Anela je blago slegla ramena. Prilino vremena,
pretpostavljam.
Ne, rekao je Ponter, nije, bar ne ako je broj osoba
koje od njega zavise mali. Potrebno mu je oko devet
procenata ukupnog vremena koje ima. Zastao je, bilo da
je raunao u sebi ili da je sluao Haka. Potrebno mu je
oko ezdeset vaih sati meseno.
ezdeset sati meseno, ponovila je Anela. To je,
Boe, samo petnaest sati nedeljno.
Nedelja se sastoji od sedam dana? pitao je Ponter,
pogledavi u Meri. Ona je klimnula glavom. Da, tako je,
rekao je Ponter Aneli. Svo ostalo vreme ta osoba moe
da posveti drugim aktivnostima. Nama je od samog
poetka preostajalo dosta vremena.
Ponter je u pravu, rekao je Henri Jelen Koji Tri.
Petnaest sati nedeljno je danas prosek za drutva koja se
bave lovom i sakupljanjem plodova na ovoj Zemlji.
Zaista? upitala je Anela, sputajui au na sto.
Ali, kako ste stvorili stalne naseobine ako se niste bavili
zemljoradnjom? pitala je.
Henri se namrtio. Pogreno si shvatila. Nije
zemljoradnja ta koja omoguava stvaranje stalnih
naseobina, ve lov i sakupljanje plodova.
Ne, ne. Seam se iz kole
Koliko Indijanaca je bilo meu onima koji su ti
predavali u koli upitao je Henri ledenim glasom.
Nijedan, ali

Henri je pogledao u Pontera, a zatim ponovo u Anelu.

Belci ovo retko shvataju, ali je to potpuno tano. Oni koji
se bave lovom i sakupljanjem plodova ostaju na jednom
mestu. iveti od zemlje znai dobro je poznavati: koje
biljke gde rastu, gde ivotinje dolaze da bi pile vodu, gde
ptice polau jaja. Potreban je ceo ivotni vek da se zaista
upozna neka odreena teritorija. Preseliti se negde
drugde znai odbaciti svo to s mukom steeno znanje.
Meri je podigla obrve. Ali, zemljoradnicima je
neophodno da se negde ukorene hmm, da se tako
izrazim.
Henri nije pokazao da ceni ovu dosetku. Zapravo,
zemljoradnici su ti koji menjaju mesto boravka tokom
nekoliko narataja. Oni koji se bave lovom i sakupljanjem
plodova paze da broj lanova porodice ne postane
prevelik; uostalom, jedna usta vie koja je potrebno
nahraniti poveavaju posao koji odrasla osoba mora da
obavi. Zemljoradnici ele veliku porodicu: svako dete
predstavlja novog radnika u polju i to vie dece ima,
manje posla mora sam da obavi.
Ponter je zainteresovano sluao; njegov Pratilac koji
je to prevodio ispustio bi tiho zvuk biiip tu i tamo, ali
inilo se da Ponter uspeva da sve prati.
Pretpostavljam da to ima smisla, rekla je Anela, ali
u glasu joj se osealo da je i dalje sumnjiava.
Ima, rekao je Henri. Ali, kad potomci zemljoradnika
odrastu, oni moraju da se odsele i zaponu da rade na
novoj farmi. Pitaj nekoga ko se bavi zemljoradnjom gde je
iveo njegov ukun-deda, i on e navesti neko mesto
daleko od onog u kojem ivi; pitaj to isto nekoga iz

porodice koja se bavi lovom i sakupljanjem plodova i on

e ti odgovoriti: Ovde.
Meri je razmiljala o svojim roditeljima koji ive u
Kalgariju; o babama i dedama sa oeve i majine strane
koji su iveli u Engleskoj, Irskoj i Velsu i, Boe, nije imala
pojma odakle su joj pradede i prababe, a kamoli
ukun-dede i ukun-babe.
Teritorija nije neto to se olako naputa, nastavio je
Henri. Zbog toga oni koji se bave lovom i sakupljanjem
plodova toliko vrednuju starije.
Meri se i dalje neugodno oseala to joj je Ponter
rekao da misli da je aavo to ona farba svoju kosu. Reci
mi neto vie o tome, rekla je.
Henri je otpio gutljaj piva, a onda nastavio:
Zemljoradnici cene mlade, zato to je za obraivanje
zemlje potrebna fizika snaga. Meutim, lov i sakupljanje
plodova su zasnovani na znanju, na poznavanju teritorije.
to vie godina unazad pamti, tim vie uvia postojee
eme i tim bolje poznaje svoju teritoriju.
Mi cenimo nae starije, rekao je Ponter. Nita ne
moe da zameni mudrost.
Meri je klimnula glavom. Mi smo to i znali o
Neandertalcima, poela je, na osnovu fosilnih ostataka
koji su ovde pronaeni. Ali, nisam shvatala zato.
Ja sam specijalista za Australopithecuse, rekla je
Anela. Na koje tano fosilne ostatke misli?
Pa, poela je Meri. Najpre, primerak poznat kao
La-Chapel-le-aux-Saints, koji je bolovao od paralize i
artritisa i imao slomljenu vilicu i kojem je nedostajala
veina zuba. Oigledno su se o njemu godinama brinuli;

on nije mogao da sam sebi obezbeuje ono to mu je

potrebno. ak je neko, verovatno, morao i da mu
prethodno savae hranu. Bilo mu je etrdesetak godina
kada je umro, to je bilo poodmaklo doba u njegovo
vreme, s obzirom da su ljudi tada obino iveli jedva
dvadesetak godina. Koliku je samo koliinu znanja on
posedovao o teritoriji na kojoj je ivelo njegovo pleme!
Decenije iskustva! Isto je i sa anidarom I iz Iraka. Taj
siroti ovek je takoe imao etrdesetak godina i bio je u
jo gorem stanju od onog prvog; nije imao levo oko i i
desnu ruku.
Henri je poeo da neto zvidi. Meri je bio potreban
jedan trenutak da bi prepoznala melodiju, a onda se
setila: bila je to muzika tema iz oveka od est miliona
dolara. Nasmeila se i nastavila: I o njemu su se brinuli,
ali ne iz milosra, ve zato to je neko ko je toliko star
sasvim sigurno bio izuzetan poznavalac lova.
Mogue je da je tako, rekla je Anela, pomalo
zvuei kao da se brani, ali, ipak, zemljoradnici su bili ti
koji su podigli gradove, oni su bili ti koji su imali
potrebnu tehnologiju. U Evropi, u Egiptu mestima na
kojima su se ljudi bavili zemljoradnjom postojali su
gradovi hiljadama godina.
Henri Jelen Koji Tri je pogledao u Pontera, kao da od
njega trai podrku. Ponter je samo malo nagao glavu u
stranu, preputajui sve Indijancu. Ti misli da su
Evropljani posedovali tehnologiju metalurgiju i slino
a mi Indijanci nismo, zbog neke njihove uroene
superiornosti? pitao je Henri. Da li je to ono to
misli?
Ne, ne, rekla je sirota Anela. Naravno, da ne. Ali...

Evropljani su posedovali tu vrstu tehnologije pukom

sluajnou. Nalazita rude na povrini, kremen od kojeg
su pravili orue. Da li si ikada pokuala da obradi granit
a to je ono to ovde preovladava? Od njega se prave loi
vrhovi za koplja.
Meri se nadala da e Anela odustati, ali nije. Nije
samo orue bilo ono to su Evropljani posedovali. Oni su
bili i dovoljno pametni da pripitome ivotinje i tako sebi
obezbede tegleu marvu koja e da radi umesto njih.
Indijanci nikada nisu pripitomili nijednu od ovdanjih
ivotinja.
Nisu ih pripitomili zato to nisu mogli, rekao je
Henri. Na celoj planeti postoji samo etrnaest vrsta
velikih biljojeda koje je mogue pripitomiti, a samo jedna
od njih irvas ivi u Severnoj Americi, i to samo na
dalekom severu. Pet glavnih pripitomljenih vrsta potie
iz Azije: ovce, koze, goveda, konji i svinje. Ostalih devet su
one manje znaajne, kao to su kamile, jer su ta podruja
bila geografski izlovana. Ne moe da pripitomi
mega-faunu koja ivi u Severnoj Americi: losa, jelena,
medveda, bizona ili planinskog lava. Oni po svom
temperamentu ne odgovaraju. Oh, moda moe da ih
uhvati u divljini, ali ne moe da ih odgaja i oni nee da
dozvole da ih jae ma koliko da pokuava da ih
izdresira. U Henrijevom glasu se oseala sve vea
hladnoa dok je nastavljao. Nije superiorna inteligencija
bila ta koja je omoguila Evropljanima da imaju ono to
su imali. Zapravo, moglo bi da se raspravlja oko toga da
nismo, moda, mi Indijanci u Severnoj Americi pokazali
veu inteligencije tako to smo preiveli iako ovde nije

bilo ruda metala i biljojeda koje je bilo mogue

pripitomiti.
Ali, bilo je i Indijanaca koji su se bavili
zemljoradnjom, rekla je Anela.
Naravno. Ali, ta su oni uzgajali? Kukuruz, jer je to
ono to je ovde postojalo. A kukuruz sadri veoma malo
proteina u poreenju sa itaricama koje potiu iz Evrope
i Azije.
Anela je pogledala u Pontera. Ali, Neandertalci su
poreklom iz Evrope, a ne iz Severne Amerike.
Henri je klimnuo glavom. I imali su sjajno orue od
kamena.
Ali, oni nisu pripitomljavali ivotinje, iako si rekao da
ih je bilo mnogo u Evropi. I nisu se bavili zemljoradnjom.
Halo! rekao je Henri. Zemlja Aneli! Niko nije
pripitomljavao ivotinje u vreme kada su Neandertalci
iveli na ovoj Zemlji. I niko se tada nije bavio
zemljoradnjom ni Ponterovi preci, a ni tvoji i moji. Sa
bavljenjem zemljoradnjom se poelo pre deset i po
hiljada godina. Toje bilo mnogo poto su Neandertalci
izumrli bar u ovom svetu. Ko zna ta bi oni uradili da su
preiveli?
Ja znam, rekao je Ponter jednostavno.
Meri se nasmejala.
Dobro, rekao je Henri. Onda nam reci. Vi nikada
niste razvili zemljoradnju, zar ne?
Tano, rekao je Ponter.
Henri je klimnuo glavom. Vama je verovatno i bolje
bez zemljoradnje. Mnogo toga loeg ide uz nju.

ta, na primer? pitala je Meri, pazei da Henri koji

se bio, oigledno, malo smirio, u njenom glasu oseti samo
radoznalost, a ne da ga izaziva.
Pa, poeo je Henri, ve sam izneo aluziju na
prenaseljenost. A efekat na zemljite je oigledan: ume
se seku da bi se raskrilo zemljite za obraivanje. Uz to,
naravno, postoje bolesti koje potiu od domaih
ivotinja.
Meri je videla kako Ponter klima glavom. Ruben
Montego im je to objasnio onda u Sadberiju.
Diter, za koga se ispostavilo da je prilino otrouman
za oveka koji se bavi aluminijum oplatama, klimnuo je
glavom. A postoji i neto vie od fizikih bolesti; postoje i
bolesti drutva. Ropstvo, na primer: ono predstavlja
direktnu posledicu zemljoradnje i potrebe za radnom
snagom.
Meri je pogledala u Pontera, oseajui nelagodnost.
Ovo je ve bilo drugi put da Ponter uje za ropstvo otkako
su ovde u Vaingtonu. Meri je znala da e morati mnogo
toga da mu objasni.
Tano, rekao je Henri. Veina robova je radila na
plantaama. A ak i kada ne postoji bukvalno ropstvo,
zemljoradnja je dovodila do onog to se svodi na isto:
napoliarenje, prisilni rad zbog dugova i slino. A da ne
spominjemo
klasna
drutva,
feudalizam,
zemljoposednike i ostalo; sve su to direktne posledice
zemljoradnje.
Anela se vrpoljila na stolici. Ali, ak i kada se radi o
lovu, arheoloki dokazi pokazuju da su nai preci u tome
bili mnogo bolji od Neandertalaca, rekla je.

Ponter je delovao izgubljeno tokom razgovora o

zemljoradnji i feudalizmu. Ali, sada je oigledno shvatio
Anelinu izjavu. Na koji nain? pitao je.
Pa, poela je Anela, mi nemamo nikakve dokaze o
efikasnosti pristupa tvojih predaka lovu.
Ponter se namrtio. Na ta misli?
Neandertalci su ubijali samo po jednu ivotinju. im
je ovo izgovorila, Anela je oigledno shvatila da je
pogreila.
Ponter je podigao obrve. A kako su vai preci lovili?
Anela je delovala kao da joj je neprijatno. Pa, hmm...
ono to smo mi radili, bilo je... pa, mi bismo naterali
itava krda ivotinja da se stropotaju niz liticu i tako
smo istovremeno ubijali na stotine njih.
Ponter je razrogaio svoje zlaane oi. To je takvo...
rasipanje, rekao je. ak ni vi sa vaom brojnou niste
mogli da iskoristite svo to meso. A sem toga, mislim da je
takav nain ubijanja kukaviki.
Ja... ne znam da li bih to ba tako rekla, rekla je
Anela, pocrvenevi. Naime, mi mislimo da je ludost
izlagati se nepotrebnom riziku, i
Vi iskaete iz aviona, rekao je Ponter. Vi se penjete
na planine. Pretvorili ste tuu i udaranje u organizovan
sport. Sve sam to video na televiziji.
Ne radimo to svi, rekla je Meri, tiho.
Dobro, rekao je Ponter. Ali, osim tih rizinih
sportova, video sam i druge vrste ponaanja koje su ovde
uobiajene. Pokazao je po baru. Duvan, alkohol, a koliko
sam shvatio, i jedno i drugo je opasno, a , klimnuo je
glavom u pravcu Henrija, i jedno i drugo, uzgred budi

reeno, predstavlja produkt zemljoradnje. Nema sumnje

da ove aktivnosti mogu da se kvalifikuju kao nepotreban
rizik. Kako moete da tako kukaviki ubijate ivotinje, a
onda da tako rizikujete... oh, shvatio sam. Mislim da sam
shvatio.
ta? pitala je Meri.
Da, ta? pitao je Henri.
Dajte mi samo jedan trenutak, rekao je Ponter,
oigledno pokuavajui da uhvati neku misao koja mu je
izmicala. Neto kasnije, klimnuo je glavom i poeo: Vi
Gliksini pijete alkohol, puite i bavite se opasnim
sportovima da biste pokazali svoju sposobnost opstanka.
Vi time govorite onima oko sebe: Vidi, sada, tokom
vremena izobilja, ja mogu da se prilino iscrpljujem, a da
ipak funkcioniem dobro i time dokazujem da sam
odgovarajui partner i da trenutno ne funkcioniem na
vrhuncu svojih mogunosti. Stoga, u tekim vremenima,
ja u, oigledno, imati dovoljno snage i izdrljivosti i moi
da obezbedim sve to je potrebno.
Zaista? rekla je Meri. Fascinantna ideja!
Ja to shvatam zato to i mi to isto radimo ali na
druge naine. Kada idemo u lov
Meri je istog trena shvatila. Kada lovite, rekla je, vi
to ne radite na najlaki mogui nain. Ne terate ivotinje
da padnu u provaliju i ne gaate ih kopljem sa bezbedne
udaljenosti a to je neto to su moji preci inili, a tvoji
nisu, bar ne na ovoj Zemlji. Ovde su pripadnici tvoje vrste
lovili tako to su iz blizine napadali ivotinje, borei se s
njima oi u oi s kopljem u ruci. Pretpostavljam da je to
isto to i puenje i upotreba alkohola: Vidi, draga, doneo

sam kui meso koje sam ulovio golim rukama, tako da

ako postane gusto i ja budem morao da lovim na
bezbednije naine, moe da bude mirna. I dalje u moi
da kui donosim hranu.
Tano tako, rekao je Ponter.
Meri je klimnula glavom. Ima smisla. Pokazala je
rukom na jednog mravog mukarca koji je sedeo na
suprotnoj strani bara. Erik Trinkaus, koji sedi tamo,
otkrio je da mnogi fosili Neandertalaca imaju tragove iste
vrste povreda na gornjem delu tela to su povrede kakve
se danas javljaju kod onih koji uestvuju na rodeu,
recimo; povrede koje izgledaju kao da su ih ivotinje
zbacile, verovatno dok su se s njima borili iz blizine.
Oh, da, rekao je Ponter. I meni se deavalo da me
ponekad mamut zbaci i
ta se tebi deavalo? rekao je Henri.
Da me mamut zbaci...
Mamut? ponovila je Anela zapanjeno.
Meri se iroko osmehnula. Vidim da emo ovde da
provedemo prilino vremena. Ja plaam sledeu turu.

Poglavlje 25

Izvinite, ambasadorko Prat, poeo je mladi pomonik,

ulazei u hol zgrade Ujedinjenih nacija, iz Sadberija je
stigla diplomatska poiljka za vas.
Tukana Prat je bacila pogled na desetoro slavnih
Neandertalaca od kojih su neki sedeli, neki gledali kroz
velike prozore, a neki leali isprueni na leima na podu.
Uzdahnula je. Oekivala sam to, rekla im je na njihovom
jeziku, a onda se, preko svog Pratioca koji je prevodio,
zahvalila mladiu i uzela konu torbu sa utisnutim
kanadskim grbom.
U torbi se nalazila memorijska perlica. Tukana je
podigla poklopac na svom Pratiocu i namestila perlicu.
Rekla je svom implantu da pusti poruku preko
spoljanjih zvunika, tako da svi prisutni mogu da je uju.
Ambasadorko Tukana Prat, poeo je savetnik
Bedros besno, to to si uinila je neoprostivo. Ja... mi
Visoki savet sedokosih insistiramo da se ti i oni koje si
prevarom navela da otputuju s tobom, odmah vratite. Mi
smo... Zastao je i Tukana je pomislila da moe da ga uje
kako guta pljuvaku, verovatno pokuavajui da se smiri.
Mi smo veoma zabrinuti za bezbednost svih njih. Njihov
doprinos naem drutvu je neprocenjiv. im primi ovu
poruku, i ti i oni morate da se smesta vratite u Saldak.
Lonvis Trob je odmahnuo glavom. Mladi
uobraenko.

Pa, dok smo mi ovde, oni sasvim sigurno nee

zatvoriti kapiju, rekla je Derba Donk, strunjak za
matine elije.
U to nema sumnje, rekao je pesnik Dor Farer, iroko
se osmehujui.
Tukana je klimnula glavom. elim da vam svima
ponovo zahvalim to ste pristali da doete sa mnom
ovamo. Pretpostavljam da niko ne eli da poslua zahtev
savetnika Bedrosa?
Da li se ali? rekao je Lonvis Trob, dok su se
njegove plave mehanike oi okretale ka Tukani. Bar
deset meseci se nisam ovako dobro zabavljao.
Tukana se nasmeila. Dobro, rekla je. Hajde da
onda pregledamo na raspored za sutra. Krik, vi treba da
ujutru na video-programu Gliksina uestvujete u
programu pod nazivom Dobro jutro Ameriko. Oni e
platiti sve trokove za prenos ledene horne koja e
veeras biti doneta kroz kapiju; a uz to, da, shvatili su da
ona mora da ostane zaleena. Dalsk, ekipa trkaa iz SAD
koja e uestvovati na neemu to oni nazivaju Olimpijske
igre doi e sutra u Njujork da vas upozna; taj sastanak e
se odrati u Atletskom centru Njujorkog univerziteta.
Dor, jedan Gliksin po imenu Ralf Niinanca, koji je ono to
oni nazivaju knjievni agent, eli da vas odvede u podne
na ruak. Sudijo Harbron, naunie Klimilk, vi treba da
odrite predavanje na Pravnom fakuletu Univerziteta
Kolumbija sutra posle podne. Borle, vi i jedan zvaninik
Ujedinjenih nacija treba da se pojavite u nekom
programu koji se zove ou Dejvida Letermana, i to e biti
snimljeno danas posle podne. Lonvise, vi i ja treba da
sutra uvee govorimo u Rouz centru za Zemlju i kosmos. I

naravno, postoji jo gomila sastanaka kojima moramo da

prisustvujemo ovde u Ujedinjenim nacijama.
Kobast Gant, strunjak za vetaku inteligenciju,
nasmeio se. Kladim se da je moj stari drugar Ponter
Bodit zadovoljan to smo ovde. To je nesumnjivo
smanjilo sav onaj pritisak koji je bio na njemu. Znam
koliko on mrzi da je u centru panje.
Tukana je klimnula glavom. Da. Sigurna sam da mu je
potrebno da se malo odmori posle onoga to mu se
dogodilo.
Ponter, Meri i uvek prisutni ovek iz FBI-a konano su
izali iz hotelskog bara i uputili se ka liftu. Bili su sami;
niko drugi nije ekao lift, a recepcioner koji je bio
deuran nou, sedeo je za svojim pultom udaljenim
desetak metara od njih i itao utke asopis Ju-es-ej tudej,
grickajui jednu od jabuka sorte greni smit koje su u
hotelu posluivane besplatno.
Moja smena je zavrena, gospoo, rekao je Karlos.
Agent Burstajn je sada na dunosti na vaem spratu i on
e paziti na vas.
Hvala vam, Karlose, rekla je Meri.
Karlos je klimnuo glavom i neto rekao u malu
komunikacionu napravu. Opasna dama i Pitica od mesa
dolaze gore. Meri se nasmeila kada su im rekli da e im
FBI dati ifrovana imena to je bilo ba kul a onda je
pitala da li moe da ih sama smisli. Karlos je ponovo
pogledao u Meri i Pontera i rekao: Laku no, gospoo.
Laku no, gospodine. Naravno, on nije odmah otiao, ve

se samo malo diskretno udaljio i nastavio da eka da lift

stigne.
Meri je iznenada osetila da joj je vrue, iako je znala
da je ovde zapravo manje toplo nego to je bilo u baru. I,
ne, nije bila nervozna zato to e biti sama sa Ponterom u
liftu. Da se radilo o nekom nepoznatom mukarcu, to da,
od toga e oseati jezu do kraja ivota. Ali, Ponter? Ne,
nikada.
Pa ipak, Meri je oseala da joj je sve toplije. Uhvatila je
sebe kako trai pogledom bilo ta samo da bi izbegla
Ponterove oi zlatne boje. Gledala je u pokaziva
spratova; gledala je u poruku iznad dugmeta za poziv u
kojoj je uprava hotela reklamirala bran koji se slui
nedeljom; gledala je u uputstva u sluaju poara.
Jedan od liftova je stigao i vrata su se otvorila uz
neobian pratei zvuk bubnjeva. Ponter ju je galantno
propustio, pokazavi joj rukom da ue prva i Meri je to i
uinila, mahnuvi Karlosu, koji joj je s ozbiljnim izrazom
na licu uzvratio klimnuvi glavom. Ponter je uao za njom
i pogledao u kontrolnu tablu. Umeo je dobro da ita
brojeve iako Neandertalci nisu posedovali alfabetsko
pismo, imali su decimalni sistem, ukljuujui i oznaku za
nulu. Podigao je ruku i pritisnuo dugme sa brojem 12 i
nasmeio se kada se ono osvetlilo.
Meri je poelela da se njena soba ne nalazi na
dvanaestom spratu kao i njegova. Ve je priala Ponteru o
tome zato ne postoji trinaesti sprat. Ali, da je postojao
trinaesti sprat, moda bi ona bila na tom. Ne bi joj bilo
vano, jer nije bila sujeverna iako, pomislila je, Ponter
bi rekao da jeste. Po njemu, svako ko veruje u Boga je
sujeveran.

Ipak, da je postojao jo jedan sprat ili da je njena

soba bila na bilo kom drugom spratu onda bi se oni
brzo oprostili za laku no. Samo bi mahnuli jedno
drugom i onda bi onaj koji prvi izlazi rekao: Vidimo se
sutra.
Dugme sa brojem 8...
A ovako, pomislila je Meri, morae da bude neto vie.
Osetila je da se lift zaustavio i vrata su se s treskom
otvorila. Ispred njih ih je ekao agent Burstajn. Meri mu
je klimnula glavom. Ponadala se da e on stati pored
Pontera i ii hodnikom s njima, ali on se zadovoljio time
da ostane ispred lifta.
Ponter i Meri su krenuli hodnikom, proli pored
aparata za pravljenje leda, a onda su prolazili pored vrata
soba sve dok...
Pa, poela je Meri, dok joj je srce treperilo. Izvukla je
iz tane karticu za otvaranje vrata i nastavila: ovo je
moja soba.
Pogledala je u Pontera. Ponter je pogledao u nju. On se
nikada ne bi setio da izvadi klju na vreme, na to bi uvek
poslednje pomislio, s obzirom da su se u njegovom svetu
vrata veoma retko zakljuavala, a otvarala su se tako to
bi Pratilac poslao signal.
Ponter nije nita rekao. Pa, poela je, ovo je onda
sve za veeras.
Ponter je i dalje utao dok je pruao ruku, dodirnuvi
njenu, i spretno uzeo karticu za otvaranje vrata. Gurnuo
ju je u bravu i saekao da se led-diode osvetle. Zatim je
posegnuo za kvakom i otvorio vrata, pustivi da se irom
otvore.

Meri je bacila pogled preko ramena, proveravajui da

li u hodniku ima nekoga, Naravno, tu je, kao i uvek, bio
agent FBI-a. Jedva je i to nekako podnosila, ali bar nije
bilo nijednog paleo-antropologa.
Ponter je klizio rukom preko Merine ruke, polako,
neno, i stigao joj je sve do ramena. Zatim ju je jo nenije
pomerio do obraza i zagladio joj kosu iza uveta.
A onda, konano, dogodilo se.
Ponter je pribliio lice njenom i usnama joj dodirnuo
usne i Meri je osetila talas zadovoljstva koji ju je
preplavio. Sada su njegove ruke bile oko nje i njene oko
njega i
Meri nije mogla da kae ko od njih dvoje vodi, ali oni
su proli, i dalje zagrljeni, kroz vrata i Ponter ih je udario
nogom i zatvorio.
Iznenada, ispruio je ruke i podigao Meri u naruje i
poneo ju je, kao da nije tea od nekog deteta, i tako su
proli pored kupatila i stigli do velikog branog kreveta, i
onda ju je on neno poloio na njega.
Merino srce je zalupalo jo bre. Nije se ovako oseala
dvadeset godina, sve od svog prvog puta sa Donijem,
onda kada njegovi roditelji nisu bili kod kue za vikend.
Ponter je za trenutak stajao nagnut nad njom, s
podignutim obrvama i upitnim izrazom na licu, pruajui
joj tako priliku da sve prekine pre nego to ode dalje.
Meri mu se blago nasmeila i pruila ruke, obrglivi ga
oko njegovog irokog vrata, i privukavi ga ka sebi.
U jednom trenutku, Meri je pomislila da e se sve
odigrati kao u jednoj od onih scena kakve je toliko puta
viala u filmovima, a nikada nije imala prilike da ih doivi

u pravom ivotu, i da e odea na neki magian nain

spasti sa njih dok se prevru i prevru po krevetu.
Ali, naravno, nije bilo tako. Meri je shvatila da Ponter
nema pojma kako da otkopa dugmad na njenoj bluzi i da
strano petlja s njima, iako je ona uivala oseajui
njegove prste na svojim grudima dok je to pokuavao.
to se nje tie, Meri se nadala da e njoj bolje poi za
rukom da njega otkopa, s obzirom da joj je Hak posle
pucnjave objasnio kako da otvori kope na ramenu
Ponterove koulje. Meutim, onda kada je to uinila, bio
je dan. Sada su ona i Ponter bili gotovo u potpunom
mraku. Nijedno od njih dvoje nije upalilo svetlo kada su
uli u sobu; jedina svetlost je bila ona koja je dopirala
kroz prozor, na kojem nisu bile navuene teke zavese
smee boje.
Prevrnuli su se tako da se Meri sada nalazila odozgo, i
onda se ona pomerala sve dok nije sela, prebacivi noge
preko Ponterovih prsa. Uhvatila je prvo dugme na svojoj
bluzi. Ono se lako otkopalo i Meri je spustila pogled. Na
delu koe koji se ukazao videla je mali zlatni krst koji je
nedavno kupila umesto onog koji je dala Ponteru kada je
bio prvi put.
Otkopala je i drugo dugme i bluza se irom otvorila,
delimino otkrivajui jednostavno belo prslue koje je
imala na sebi.
Meri je pogledala u Pontera, pokuavajui da
protumai njegov izraz lica, ali on je gledao u njene grudi,
a zbog njegovog eonog luka nije mogla da mu vidi oi. Da
li ju je gledao sa uitkom ili gubei elju? Nije imala
pojma kolike grudi Neandertalke obino imaju, ali, sudei

po ambasadorki Prat, imale su dosta malja po telu, za

razliku od Meri.
A onda, u polutami, ula je Pontera koji je rekao na
engleskom: Ti si divna.
Meri je osetila kako sve njene brige i sve njene
inhibicije nestaju. Otkopala je i preostalu dugmad, a
onda posegnula rukom ka leima i otkopala prslue.
Pustila je da joj sklizne s grudi, dok je Ponter rukama
prelazio preko njenog stomaka, kreui se ka njima, sve
dok ih nije obuhvatio dlanovima, odmeravajui ih. A onda
ju je povukao nadole i usnama dodirnuo njenu levu dojku
i Meri je zastenjala, a on ju je onda celu obuhvatio
usnama i milovao jezikom.
Ponter je pomerio usne ka desnoj dojci, prelazei
jezikom preko ravnog dela izmeu dve dojke, a onda je
pronaao drugu bradavicu i uhvatio je usnama i neno
sisao i Meri je osetila kakao joj elektricitet struji niz
kimu.
Iako je Ponter i dalje bio potpuno obuen, Meri je
mogla da oseti da ima erekciju i da je penisom pritiska u
bedra. Iznenada je oajniki poelela da ga vidi; ve ga je i
pre videla golog, kada su bili u karantinu u Rubenovoj
kui, ali nikada kada je uzbuen. Odgurnula se rukama,
dok joj se bradavica i dalje nalazila u Ponterovim ustima,
i spustila se dole, skliznuvi niz njegovo telo, da bi mu
otkopala pantalone. Ali, nije znala kako da to uini; on je
skinuo svoj medicinski pojas im su uli u sobu, ali na
pantalonama na struku nije bilo kopi.
Ponter se nasmejao, pruio ruku dole i neto uradio
tako da su se iznenada pantalone olabavile u pojasu. Izvio
je lea u luk i smakao ih preko kukova i

Oigledno, Neandertalci ne nose donji ve, zakljuila

je Meri.
Ponterov penis je bio ogroman, debeo i dugaak. Nije
bio obrezan, iako su mogle da se vide ljubiaste vene.
Meri je polako prelazila dlanom du njega, oseajui kako
se pomera sa svakim otkucajem Ponterovog srca.
Zatim se odmakla i pomogla Ponteru da potpuno
skine pantalone. Stopala su mu se nalazila u posebnim
dodacima privrenim za nogavice, koji su bili vrsto
zakopani na dva mesta, ali on ih je brzo otkopao. Sada
je bio go od struka nadole, a Meri od struka navie.
Spustila je noge s kreveta i ustala, brzo zbacila cipele i
otkopala suknju, pustivi je onda da padne na pod.
Ponterov pogled je bio prikovan za njeno telo i videla je
kako su mu se oi razrogaile. Meri je spustila pogled i
nasmejala se: imala je na sebi jednostavne gaice be boje
i pri slaboj svetlosti izgledalo je kao da je potpuno glatka i
bez malja. Uvukla je prste ispod lastia i povukla gaice,
otkrivajui
Znala je da je sada moderno da ene depiliraju najvei
deo svojih pubinih dlaka; jednom je ula Hauarda Sterna
da o tome govori kao o pisti za sletanje. Ali Meri nije
inila nita sem to bi obrijala delove koji su prelazili
preko rubova gaica dok je brijala noge, i shvatila je da je
ovo prvi put da Ponter vidi guste dlake na eni Gliksina.
On se nasmeio, oigledno oduevljen tim otkriem i
skotrljao se s kreveta i ustao. Dodirnuo je kope na
ramenima na koulju na odreeni nain i one su se
otvorile i njegova koulja je pala na pod prekriven
tepihom.

Tako su stajali, na metar udaljenosti, oboje potpuno

goli, osim to je Ponter imao svoj implant na ruci i zavoj
na ramenu, na mestu na kojem je bio pogoen. Preao je
razmak izmeu njih dvoje, ponovo uzeo Meri u naruje i
onda su oboje pali postrance na krevet.
Meri je htela da ga oseti unutar sebe, ali ne jo, ne tako
brzo. Imali su mnogo vremena i ma kakav umor da je
Meri malo pre toga oseala i poelela da ode u sobu, sada
je on potpuno nestao. Pa, ipak, kako Neandertalci vode
ljubav? ta ako neto za njih predstavlja tabu, ili se
smatra odvratnim? Odluila je da pusti Pontera da
preuzme inicijativu, ali i on je oklevao, verovatno brinui
se oko istog pitanja i konano je Meri uhvatila sebe kako
radi neto to nikada pre nije sama zapoinjala, prelazei
jezikom du Ponterovog miiavog i maljama
prekrivenog grudnog koa i preko stomaka ravnog kao
daska. Posle jednog trenutka oklevanja u kojem je pruila
Ponteru priliku da je zaustavi ako eli, irom je otvorila
usta i obuhvatila usnama njegov penis.
Ponter je zadovoljno uzdahnuo. Meri je ve to radila
sa Kolmom, ali uvek pomalo nevoljno, inei to samo zato
to je znala da on u tome uiva ali ona nije oseala
zadovoljstvo. Ovog puta, meutim, ona je to inila udno,
strastveno, uivajui u ritminom pulsiranju njegovog
velikog penisa i slatkastom ukusu njegove koe. Ali, nije
elela da on dostigne vrhunac tako, a ako je bio samo
upola uzbuen koliko je ona bila, to e se nesumnjivo
uskoro dogoditi ako nastavi. Meri je pustila njegov penis,
podigla glavu, pogledala ga i nasmeila se. Ponter ju je
prevrnuo i uzvratio joj istom merom, jezikom odmah
pronaavi njen klitoris i pritisnuvi ga njime. Stenjala je,

tiho, i to samo zato to se svesno trudila da to ne ini

preglasno. Ponter je brzo pomerao jezik gore-dole.
Meri je uivala u svakoj sekundi, ali ni ona nije elela
da na taj nain doivi orgazam, ne prvi put s njim. elela
ga je unutar sebe. Izgleda da je Ponter isto to mislio, jer je
podigao glavu i pogledao je, dok mu je brada svetlucala u
tami od njene vlanosti.
Oekivala je da e on da jednostavno sklizne ka njoj i
pritom gurne svoj penis u nju, ali on ju je prevrnuo na
stomak. Meri je ponovo uzdahnula, ali ovog puta
iznenaeno. Nikada pre nije imala analni odnos i nije
uopte bila sigurna da to eli. Ali iznenada su Ponterove
ruke klizile po njenoj zadnjici i on ju je povukao tako da
je sada bila oslonjena na ruke i kolena i on je od pozadi
gurnuo svoj dugaki penis u njenu vaginu. Meri je poela
da stenje, ali je osetila olakanje to ipak nisu zali u njoj
nepoznatu teritoriju. Rukama ju je drao otpozadi za
dojke i pomerao se. Meri i Kolm su ponekad pokuavali
ovu pozu, ali Kolmov penis nije bio dovoljno dugaak da
bi ona osetila istinsko zadovoljstvo. Ali Ponterov
Divni, divni Ponter!
Dok je fantazirala o ovom trenutku a te fantazije je
pokuavala da obuzda svaki put kada bi je obuzele uvek
ih je zamiljala u misionarskoj pozi, dok on usnama
pritiska njene, dok se poput ekia zabija u nju. AliAli, postojao je razlog zato se to naziva misionarska
poza; to nije bila omiljena poza ak ni svih ovde na ovoj
Zemlji.
Ponter je, sasvim sigurno, pomislio to isto. Tiho je
progovorio, i Hak je preveo njegove rei podjednako tiho.

Ipak, shvativi da je Ponterov Pratilac svestan svega to

rade, Meri se na trenutak ukoila. Ona nikada nije to
radila dok je neko gleda i uspeno je odvratila Kolma dva
puta kada je on spomenuo mogunost da ih snima
kamerom dok vode ljubav.
Da li vi, poeo je Hak prevodei Ponterove rei, ovo
ovako radite?
Meri je pokuala da ne misli na Haka i rekla je: Mi to
obino radimo licem u lice.
Ah, rekao je Ponter i Meri je osetila kako se odvaja
od nje. Pomislila je da e on da je samo prevrne na lea,
ali je Ponter ustao, stao pored kreveta i pruio ruku ka
njoj. Zbunjena, Meri je pruila svoju i uhvatila je i on ju je
privukao sebi i uspravio na noge, udarivi je pritom
svojim vrstim penisom u stomak. Zatim je spustio obe
krupne ake, obuhvatio njima njenu zadnjicu i podigao je
sa poda. Meri je rairila noge, obuhvatila ga njima oko
struka i on je uao u nju, a onda ju je, bez imalo napora,
podizao i sputao dok je tako stajao. Usne su im se
pomerale dok su se ljubili i Meri je srce tuklo u grudima i
dostigla je vrhunac i osetila da joj celo telo drhti i zajeala
je, iako se trudila da to ne uini, i im je to uradila, Ponter
je poveao brzinu podizanja i sputanja i Meri se malo
odmakla od njega, pogledala ga u lice, u njegove divne
zlatne oi koje su poivale na njoj, dok mu se telo grilo u
orgazmu. I konano su pali na krevet i on ju je drao i ona
je drala njega.

Poglavlje 26

Meri i Ponter se nisu potrudili da navuku teke zavese u

hotelskoj sobi i Meri se kada je sunce izalo probudila i
videla da je Ponter ve budan. Dobro jutro, rekla je,
pogledavi ga. Ali, on je, oigledno, bio budan ve izvesno
vreme i kada je okrenuo glavu da bi je pogledao, Meri je
opazila suze u njegovim duboko usaenim oima.
ta nije u redu? pitala je Meri, neno mu briui
suze dlanom.
Sve je u redu, rekao je Ponter.
Meri se namrtila. Nije nego, rekla je. ta je?
ao mi je, rekao je Ponter. Prola no...
Meri je osetila da joj se srce stee. Ona je mislila da je
bilo divno. Zar nije i on mislio isto? ta s njom?
ao mi je, rekao je Ponter ponovo. To mi je bio prvi
put da vodim ljubav sa nekom enom otkako...
Meri je podigla obrve, shvativi. Otkako je Klast
umrla, zavrila je tiho umesto njega.
Ponter je klimnuo glavom. Mnogo mi nedostaje,
rekao je.
Meri je ispruila ruku, spustila je na njegova prsa i
osetila kako mu se grudni ko podie i sputa dok je
disao.
ao mi je to je nisam upoznala, rekla je.

Oprosti mi, rekao je Ponter. Ti si ovde, Klast nije, i

ne bi trebalo da...
Ne, ne, rekla je Meri tiho. U redu je. U redu je. Meni
se dopada to... Zastala je na trenutak. Meni se dopada
to ti poseduje tako duboka oseanja.
vre ga je stegla i privila se uz njega. Nije mogla da
mu zameri to misli na svoju pokojnu enu. Uostalom,
nije prolo mnogo vremena otkako je ona umrla i
Iznenada je Meri pomislila na neto to joj nije ni palo
na pamet otkako ju je Ponter uzeo u naruje: na ono
udovite bez lica koje nije uspelo da poremeti ovo
vreme koje su proveli zajedno. Shvatila je da je u stanju
da brzo odbaci tu pomisao i s rukom na Ponterovim
grudima i njegovom na njenim nagim leima, ona je
ponovo zaspala, oseajui se potpuno smireno.
Znai, ti i ta ena ste imali intimne odnose? pitao je
Selgan, oigledno pokuavajui da ne pokae da je
iznenaen. Ponter je klimnuo glavom.
Ali...
ta? pitao je Ponter.
Ali ona... ona je Gliksin. Selgan je zastao, a onda
slegao ramenima. Ona pripada drugoj vrsti.
Ona je ljudsko bie, rekao je Ponter odluno.
Ali...
Neu da ujem nikakvo ali, rekao je Ponter. Ona je
ljudsko bie. Svi oni su ljudska bia, svi ti ljudi sa one druge
Zemlje.
Ako ti tako kae. Ipak

Ti ih ne poznaje, rekao je Ponter. Nisi upoznao

nijednog od njih. Oni su ljudi, oni su isto to i mi.
Pomalo zvui kao da se pravda, rekao je Selgan.
Ponter je odmahnuo glavom. Ne. Moda si i bio u
pravu kada si rekao neke druge stvari, ali nisi u vezi s ovim.
Nema nikakve sumnje: Mer Von, Lu Benoa, Ruben
Montego, Elen Ganije i ostali koje sam tamo upoznao, oni
su ljudska bia. Ti e to shvatiti; svi nai ljudi e to
shvatiti.
A ipak si plakao.
Radilo se ba o onome to sam rekao Mer. Setio sam se
Klast.
Nisi oseao krivicu?
Zbog ega?
U tom trenutku nije bilo vreme Kada dvoje postaje
jedno.
Ponter se namrtio. Pa, da, to je tano. Ali, na to nisam
uopte ni pomislio. U svetu Gliksina mukarci i ene
provode ceo mesec zajedno i...
Kada si u Bistobu, ponaaj se kao Bistobijanci, zar ne?
Ponter je slegao ramenima. Tako je.
Da li misli da bi se tvoj muki partner sloio sa ovim
tvojim stavom?
Oh, Adikoru ne bi uopte smetalo, on bi bio oduevljen.
On je eleo da pronaem novog enskog partnera, a i...
Da?
Bolje ena koja pripada Gliksinima u vreme Kada je
dvoje razdvojeno nego Daklar Bolbej u bilo koje vreme u
mesecu. To bi bilo njegovo miljenje, siguran sam.

Meri i Ponter su konano izali iz hotelske sobe.

Propustili su prva tri predavanja tog jutra, ali to nije bio
nikakav problem; naime, Meri je pre nego to su krenuli
iz Njujorka skinula sa Interneta PDF-fajl koji je sadrao
izvode iz svih radova i znala je da je sastanak tog jutra bio
posveen Homo errectusu i pokuajima da se Homo
ergaster proglasi posebnom vrstom. Nikada niko nije
uspeo da izdvoji DNK iz fosila ovih drevnih formi ljudskih
bia, tako da Meri ionako nije bila previe zainteresovana
za ove radove.
Dok su ili hodnikom, jedan od agenata FBI-a se
pojavio. Izaslanie Bodit, ovo je upravo stiglo za vas iz
Sadberija preko Federal ekspresa.
Agent mu je pruio diplomatsku poiljku. Ponter je
uzeo tanu, otvorio je i izvadio memorijsku perlicu.
Okretao ju je u aci. Treba da ovo presluam.
Meri se nasmejala. Pa, ne elim da sluam kako neko
vie na tebe. Idem da malo razgledam plakate koji su dole
postavljeni.
Ponter se nasmeio i otiao u svoju sobu. Agent FBI-a
je ostao u hodniku, budno pazei, a Meri se uputila ka
liftu.
Lift je stigao. Meri je sila do mezanina gde su se
nalazili izloeni plakati Amerikog udruenja arheologa.
Njihova konferencija je trebalo da pone tek sutra i
Ponter i ona joj nee prisustvovati. Nekolicina uesnika je
ve bila izloila svoje plakate. Meri je stajala i posmatrala
plakat na kojem je bila prikazana grnarija Indijanaca iz

plemena Hopi. Posle izvesnog vremena, zabrinula se za

Pontera i vratila se na dvanaesti sprat.
Agent FBI-a je i dalje stajao u hodniku. Da li traite
izaslanika Bodita, gospoo? pitao je.
Meri je klimnula glavom.
On je u svojoj sobi, rekao je agent.
Meri je otila do vrata i pokucala. Posle jednog
trenutka vrata su se otvorila. Mer! rekao je Ponter.
Zdravo, rekla je Meri. Mogu li da uem?
Da, naravno.
Ponterov kofer neobian kofer oblika trapeza koji je
doneo iz svog sveta leao je otvoren na krevetu. ta to
radi? pitala je Meri.
Pakujem se.
Primorali su te da se vrati? Zar nisi rekao da nee
to da uini. Meri se namrtila. Naravno, pomislila je,
sada kada je desetoro Neandertalaca u Njujorku, on ne
mora da ostane da bi ih silom spreio da zatvore kapiju,
ali, posle onog prole noi...
Ne, rekao je Ponter. Niko me nije primorao. Moja
erka Dasmel Ket mi je poslala onu memorijsku perlicu.
Boe, da li je ona dobro?
Dasmel je dobro. Upravo je pristala da postane
enski partner Triona, mladia s kojim se viala.
Meri je podigla obrve. Hoe da kae da se udaje?
Da, to je neto slino tome, rekao je Ponter. Moram
da se vratim u svoj svet zbog te ceremonije.
Kada e se odrati?
Za pet dana.

Auu!, rekla je Meri. Stvari se ba brzo odvijaju u

tvom svetu.
Zapravo, Dasmel je prilino oklevala. Uskoro e doi
vreme kada treba da bude zaeta Generacija 149.
Dasmel jo nije izabrala svog enskog partnera, ali to i
nije toliko hitno.
Da li si upoznao Triona?
Da, video sam ga nekoliko puta. On je dobar deko.
Hmm, Pontere, da li si siguran da to nije neki trik?
Zna, neto ime pokuavaju da te namame da se vrati?
Nije nikakav trik. Poruku je zaista poslala Dasmel a
ona me nikada ne bi slagala.
Pa, onda, bolje da se to pre vratimo u Sadberi, rekla
je Meri.
Hvala ti. Ponter je utao nekoliko trenutaka, oito
razmiljajui o neemu. Onda je rekao: Da li bi ti... da li bi
ti elela da ide sa mnom na ceremoniji vezivanja?
Uobiajeno je da roditelji idu, ali....
Ali, Dasmelina majka Klast je mrtva, pomislila je
Meri. Onda se nasmeila i rekla: Volela bih, rekla je. Da
li imamo vremena da ostanemo ovde dok ne izloim svoj
rad? To je danas posle podne u pola tri. Ne elim da
koristim vojne metafore, ali zaista bih volela da bacim tu
bombu.
Molim? pitao je Ponter.
To e biti eksplozivno.
Ah, rekao je Ponter shvatajui. Da, naravno,
ostaemo.

Merin rad je zaista predstavljao vrhunac sastanka;

uostalom, ona je bila ta koja je stavila taku na jednu od
velikih dilema koje su dovodile do neprekidnih debata
meu antropolozima i definitivno dokazala da je Homo
neanderthalensis posebna vrsta. U uobiajenim
okolnostima, ona bi morala da unapred objavi izvod iz
svog rada, ali to to je uvrena u program u poslednji
as, kao i sam naslov njenog rada Neandertalska
nukleinska DNK i reavanje pitanja taksonomije
Neandertalaca kao posebne vrste bilo je dovoljan da sala
za sastanke bude prepuna.
Naravno, dolo je do velike galame istog trenutka
kada je izloila Ponterov kariotip. U tom trenutku je Meri
bila srena to ona i Ponter moraju da krenu za Sadberi
im se zavri njena petnaestominutna prezentacija.
Ponter je, primetivi koliko je predvieno da prezentacija
traje, zaueno rekao: Onaj tip to je slikao konzerve
supe bio bi ponosan na tebe.
Malo pre nego to su napustili hotel, Meri je pozvala
Doka Krigera u Sinerdi grup. inilo se da je Dok
oduevljen to Meri uiva u Ponterovom drutvu i da je
uzbuen to e posetiti svet Neandertalaca. Meutim,
imao je jedan zahtev. elim da uradite jedan jednostavan
eksperiment dok ste tamo.
Da?-rekla je Meri.
Uzmite kompas, obian magnetni kompas, i kada
stignete u taj drugi svet, orijentiite se na neki drugi
nain tako da ste sigurni da ste okrenuti ka severu. Ako je
no, koristite Severnjau, ili, ako je dan, izlazak ili zalazak

Sunca da biste pronali istok ili zapad. U redu? Onda

proverite u kom pravcu pokazuje igla na kompasu.
Trebalo bi da pokazuje sever, rekla je Meri. Zar ne?
Eto ta se deava kada se ne dolazi na sastanke
osoblja, rekao je Dok. Neandertalci tvrde da je u
njihovom svetu ve dolo do promene polova koja je
ovde tek poela. elim da utvrdite da li je to tano.
Zato bi oni lagali u vezi s tim?
Siguran sam da ne bi. Ali, moda gree. Setite se, oni
nemaju satelite, a veina naih prouavanja Zemljinog
magnetnog polja je obavljena iz Zemljine orbite.
Dobro, rekla je Meri.
Zastala je i Dok je preuzeo na sebe da zavri
razgovor. Onda, Meri, lepo se provedite.
Meri je spustila slualicu. U tom trenutku, Ponter je
uao u njenu sobu da bi proverio da li je spremna da
krene.
Dogovorila sam se da kola koja smo iznajmili
ostavimo u Roesteru, koji nije daleko odavde, rekla je
Meri. Tamo moemo da uzmemo moja kola i krenemo za
Sadberi i...
Da?
Pa, volela bih da svratimo u Torontu kada budemo na
putu za Sadberi, rekla je Meri. To ne predstavlja
preveliko skretanje, a ionako ne moemo da se
smenjujemo u vonji.
To bi bilo lepo, rekao je Ponter.
Meri je elela da mu sve objasni. Postoji nekoliko...
poslova koje moram da obavim.

Ponter ju je pogledao zbunjen njenom potrebom da se

pravda. Kao to biste vi rekli: Nema problema.
Meri i Ponter su stigli na univerzitet Jork. Ponter nije
ni pokuao da sakrije ko je; naime, da je bila zima, moda
bi mogao da navue skijaku kapu preko svog isturenog
eonog luka, ali, da to uini u jesen bilo bi podjednako
upadljivo koliko i da uopte ne pokuava da prikrije lice.
Sem toga, Meri se stresla i pri samoj pomisli na skijaku
kapu i nije elela da je Ponter nosi; nije elela da tu
dvojicu mukaraca po bilo emu povee u svojim
mislima.
Ostavili su automobil na parkingu i peice krenuli
preko kampusa. Ovde mi nije potrebno obezbeenje?
pitao je Ponter.
U Kanadi nije dozvoljeno posedovanje oruja, rekla
je Meri. To ne znai da ih uopte nema... Slegla je
ramenima. Ovo je drugaije mesto od onog u kojem smo
bili. Poslednji sluaj politikog ubistva u Kanadi se
dogodio 1970. godine, a i to je bilo zbog pitanja
otcepljenja Kvebeka. Zaista verujem da u Kanadi nema
razloga za brigu nita vie od bilo koje druge slavne
linosti. Sudei po asopisu Star, Dulija Roberts i Dord
Kluni su sada ovde i snimaju film. Veruj mi, oni privlae
mnogo vie znatieljnika nego bilo ko od nas.
Dobro, rekao je Ponter. Proli su pored niske zgrade
Jork lejns i nastavili dalje.
To je bilo neizbeno, Meri je znala im su krenuli sa
parkinga za posetioce. Ona i Ponter su upravo stigli do

mesta na kojem se ukrtaju dva betonska zida, mesta na

kojem je silovana.
Meri je pruila ruku i uhvatila Ponterovu krupnu aku
i ispreplela svoje prste s njegovim. Nije nita rekla, nije
ak ni pogledala u zid, samo je ila napred, pogleda vrsto
uprtog ispred sebe.
Ponter se, ipak, malo osvrnuo. Meri mu nikada nije
rekla na kojem tano mestu se silovanje dogodilo, ali
videla je kako on sada prouava prostor u kojem se
nalaze, zaklonjen drveem, daleko od najblie uline
svetiljke. Ako je Ponter i shvatio, nije nita rekao, ali Meri
mu je bila zahvalna to joj je pruao utehu svojim
stiskom.
Nastavili su dalje. Sunce se igralo murke i as
skrivalo, a as pojavljivalo iza velikih belih oblaka.
Kampus je bio prepun mladih ljudi, od kojih je nekolicina
i dalje nosila orceve, a ostali su bili u farmerkama, sem
nekoliko studenata prava koji su imali sakoe i kravate.
Ovo je mnogo vee od Lorentijana, rekao je Ponter,
okreui glavu levo-desno. Univerzitet Lorentijan, u ijoj
blizini je Ponter prvi put doao u Sadberi, bilo je mesto na
kojem je Meri obavila analizu Ponterove DNK kojom je
dokazala da je on Neandertalac.
Oh, jeste, rekla je. A ovo je samo jedan od dva... ne...
tri univerziteta ovde u Torontu. Ako eli da vidi neto
stvarno ogromno, pokazau ti jednom Univerzitet
Toronto.
Dok se Ponter osvrtao oko sebe, ljudi su gledali u
njega. U jednom trenutku, jedna ena je prila Meri i
obratila joj se kao da su dugogodinje prijateljice, ali Meri

nije mogla da se seti kako se ona zove, i prola bi pored

nje stotinu puta pre nego to bi ijedna od njih pokazala
da je svesna prisustva one druge. Ali, sada je, oigledno,
iako jedva da je i stisla Merinu ruku kada se s njom
rukovala, iskoristila priliku da bi izbliza pogledala
Neandertalca.
Konano su je se reili i krenuli su dalje. Ovo je
zgrada u kojoj ja radim, rekla je Meri. Zove se
Farkvarson zgrada za prirodne nauke
Ponter se ponovo osvrnuo oko sebe. Od svih mesta u
kojim sam bio u tvom svetu, mislim da su mi
univerzitetski kampusi najlepi. Otvoren prostor! Puno
drvea i trave.
Meri je razmiljala o ovome to je rekao. ivot na
univerzitetu je dobar ivot, rekla je. Mnogo
civilizovaniji, na razliite naine, u odnosu na stvaran
svet. Stigli su do zgrade i popeli se stepenicama na drugi
sprat. Kada su se nali u dugakom hodniku, Meri je na
njegovom suprotnom kraju ugledala nekoga koga je
dobro poznavala. Kornelijuse! povikala je.
ovek se okrenuo i pogledao. Zatim je malo zakiljio;
oigledno mu vid nije bio otar kao Merin. Ipak, posle
jednog trenutka, po izrazu lica mu se videlo da ju je
prepoznao. Zdravo, Meri, viknuo je, krenuvi ka njima.
Ne mora da deluje toliko zabrinuto, povikala je
Meri. Samo sam dola u posetu.
Zar se ti njemu ne svia? upitao ju je Ponter tiho.
Ne, nije stvar u tome, rekla je Meri zakikotavi se.
On e drati moja predavanja dok ja budem radila za
Sinerdi grup.

Kornelijus im je prilazio, a onda je razrogaio oi kada

je shvatio ko stoji pored Meri. Ipak, istini za volju, brzo se
pribrao. Doktore Bodit, rekao je, naklonivi se.
Meri je poelela da kae Kornelijusu: Vidi, ne zovu
sve vane ljude profesore, ali odluila je da to ne uini.
Kornelijus je ionako bio previe osetljiv.
Zdravo, rekao je Ponter.
Pontere, ovo je Kornelijus Raskin. Kao to je uvek
inila, Meri je ponovila njegovo ime i prezime sa
naglaenim razmakom izmeu njih da bi Ponter mogao
da ih razlikuje. On je doktor nauka to je naa najvia
akademska titula ija je specijalnost molekularna
biologija.
Drago mi je to sam vas upoznao, profesore Raskin,
rekao je Ponter.
Meri nije elela da ispravi Pontera, on se ba silno
trudio da naui kakva su ovde pravila kurtoaznog
obraanja i sasvim sigurno je zasluivao odlinu ocenu za
trud. Ali, ako je i Kornelijus to primetio, pustio je da
proe ne rekavi nita, oigledno i dalje fasciniran
Ponterovom pojavom. Hvala vam, rekao je. ta vas je
dovelo ovamo?
Merin automobil, rekao je Ponter.
Krenuli smo za Sadberi, rekla je Meri. Ponterova
erka se udaje i odrae se ceremonija kojoj on eli da
prisustvuje.
estitam, rekao je Kornelijus.
Da li je Darija Klajn ovde? pitala je Meri. Ili
Grejem Smajt?

Nisam video Grejema celog dana, rekao je

Kornelijus, a Darija je u tvojoj laboratoriji.
ta je sa Kvejzer?
Verovatno je u svom kabinetu, nisam siguran.
Dobro, rekla je Meri. Pa, treba da uzmem neke
stvari, Vidimo se kasnije.
uvaj se, rekao je Kornelijus. Dovienja, doktore
Bodit.
Prijatan dan, rekao je Ponter i krenuo za Meri. Stigli
su do jednog kabineta i Meri je zakucala na vrata.
Ko je? zauo se enski glas.
Meri je malo otvorila vrata.
Meri! uzviknula je jedna ena, iznenaeno.
Zdravo, Kvejzer, rekla je Meri osmehujui se.
Otvorila je irom vrata i Kvejzerine smee oi su se
rairile kada je ugledala Pontera.
Ovo je profesorka Kvejzer Remtula, rekla je Meri
Ponteru, a onda nastavila: Kvejzer, ovo je moj prijatelj
Ponter Bodit. Okrenula se ka Ponteru. Kvejzer je na elu
odseka za genetika ovde u Jorku.
Neverovatno, rekla je Kvejzer, uzimajui Ponterovu
ruku i rukujui se s njim. Potpuno neverovatno.
Meri je pomislila da kae: da, jeste, ali je zadrala to
za sebe. askala je sa Kvejzer nekoliko minuta i saznala
sve novosti sa odseka, a onda su Ponter i ona, poto je
Kvejzer morala da ode da odri as, krenuli dalje
hodnikom. Doli su do jednih staklenih vrata i Meri je
pokucala i ula.

Ima li koga? povikala je Meri ugledavi jednu

mladu enu koja je sedela okrenuta leima vratima,
nagnuta nad radnim stolom.
Mlada ena se okrenula. Profesorko Von!
uzviknula je oduevljeno. Divno je to vas vidim! Boe,
da li je to
Darija, ovo je Ponter Bodit. Pontere, ovo je Darija
Klajn.
Auu! rekla je Darija, a onda, kao da to nije bilo
dovoljno, ponovila: Auu!
Darija priprema svoju doktorsku disertaciju. Njena
specijalnost je ista kao moja, a to je izdvajanje drevne
DNK.
Meri i Darija su razgovarale nekoliko minuta, a
Ponter, koji je u svakoj prilici bio naunik, osvrtao se po
laboratoriji, kao i uvek fasciniran tehnologijom Gliksina.
Konano, Meri je rekla: Moramo da krenemo. Samo sam
htela da uzmem neke uzorke koje sam ovde ostavila.
Krenula je do friidera u kojem su drali bioloke
uzorke. Otvorila je metalna vrata i osetila nalet hladnog
vazduha.
Unutra se nalazilo dvadesetak boica za uvanje
uzoraka razliite veliine. Neke od njih su na sebi imale
etikete odtampane laserskim tampaem, a na nekima
su selotejpom bile zalepljene tanke trake od papira sa
slovima ispisanim flomasterom. Meri nije mogla da vidi
uzorke koje je traila; nema sumnje da ih je neko ko je
koristio friider dok nje nije bilo gurnuo pozadi, pomislila
je. Poela je da pomera boice, a onda je izvadila dve
velike na jednoj je pisalo Koa sibirskog mamuta, a na

drugoj Uzorak placente Inuita i spustila ih na pult da bi

mogla da bolje vidi ta je u friideru.
Osetila je da joj je srce jae zalupalo.
Ponovo je poela da pretura po boicama sa uzorcima,
da bi se uverila.
Ali, ne, nije pogreila.
Dve boice koje je obeleila recima Von 666, dve
boice u kojima su se nalazili dokazi da je bila silovana,
nestale su.

Poglavlje 27

Darija! povikala je Meri. Ponter joj je priao, pitajui

se, oigledno, ta nije u redu. Meri nije obratila panju na
njega i ponovo je uzviknula Darijino ime.
Vitka studentkinja je pojurila ka njoj i rekla: ta nije u
redu?, glasom u kojem se osealo da zapravo misli: U
emu sam pogreila?
Meri se malo odmakla od friidera da bi Darija mogla
da vidi ta se nalazi unutra, a onda je uperila prst ka njoj,
optuujui je.
Ovde sam ostavila dve boice sa uzorcima, rekla je
Meri. ta se s njima dogodilo?
Darija je odmahivala glavom. Ja nisam nita uzela.
Nisam ak ni otvarala friider otkako ste otili za
Roester.
Da li si sigurna? pitala je Meri, pokuavajui da
prikrije paniku koja joj se oseala u glasu. Dve boice,
obe od mutnog stakla, obe obeleene crvenim
flomasterom, s datumom 2. avgust seae se tog
datuma do kraja ivota i s oznakom Von 666.
Oh, da, rekla je Darija. Videla sam ih jednom, kada
sam radila na Ramzesu, ali nisam ih ni takla.
Da li si potpuno sigurna?
Da, naravno da jesam. ta nije u redu?

Meri nije obratila panju na njeno pitanje. Ko jo ima

pristup ovom friideru? rekla je, iako je ve i sama
znala odgovor.
Ja, poela je Darija, Grejem i svi ostali studenti
postdiplomci, ostalo nauno osoblje, profesorica
Remtula, i, pretpostavljam, osoblje koje se bavi
odravanjem, to znai svako ko ima klju od ove
prostorije.
Osoblje koje se bavi odravanjem! Meri se setila da je
videla jednog nastojnika kako neto radi u hodniku u
prizemlju malo pre nego to je...
Malo pre nego to je napadnuta.
Prokletstvo, kako sam mogla da budem toliko glupa,
pomislila je. Nije bilo neophodno da neko ima doktorat iz
genetike da bi shvatio da je neto to je obeleeno
imenom rtve, brojem Zveri i datumom silovanja upravo
ono to trai.
Da li je sve u redu upitala je Darija. Da li je to bio
uzorak goluba selice?
Meri je izvadila jednu boicu iz friidera. Ovo je
jebeni golub selica! povikala je, tresnuvi boicu na
pult.
Ponterov Pratilac se oglasio zvukom biiip. Mer....,
rekao je tiho.
Meri je duboko udahnula vazduh, a onda ga polako
ispustila. Celo telo joj se treslo.
Profesorko Von, poela je Darija, kunem se da
nisam
Znam, rekla je Meri, silei se da zvui mirno. Znam.
Pogledala je u Pontera, na ijem licu se videlo da je

zabrinut, i Dariju, iji se izraz menjao od zabrinutosti do

straha. Izvini, Darija. Stvar je u tome... tamo su bili uzorci
koje je nemogue zameniti. Slegla je ramenima, i dalje
besna na sebe, ali pokuavajui da to ne pokae. Nisam
smela da ih ostavim ovde.
ta je to bilo? upitala je Darija, ija je radoznalost
preovladala.
Nita, rekla je Meri, odmahnuvi glavom i krenula i
ne pogledavi da li Ponter ide za njom. Nita.
Ponter je stigao Meri u hodniku i dotakao je po
ramenu. Mer...
Meri je zastala i na sekundu sklopila oi. Rei u ti,
rekla je. Ali ne ovde.
Onda idemo, rekao je Ponter. Krenuli su niz
stepenice i dok su silazili, proli su pored jednog
nastojnika u plavoj koulji, koji se peo, preskaui po dve
stepenice istovremeno i Meri je pomislila da e joj srce
iskoiti iz grudi. Ali, ne, to je bio Franko; dobro ga je
poznavala. Franko je bio Italijan sa smeim oima.
Profesorko Von, poeo je, mislio sam da neete biti
sa nama ove godine!
I neu, rekla je Meri, silei se da zvui normalno.
Samo sam malo svratila.
Pa, prijatno vam bilo, rekao je Franko i proao pored
njih.
Meri je uzdahnula i nastavila. Izala je iz zgrade, dok
je Ponter iao za njom i onda su se uputili ka njenim
kolima, ali ovoga puta je Meri krenula zaobilaznim putem
da bi izbegla da proe kraj zida kod kojeg je bila
napadnuta. Konano su stigli do parkinga.

Uli su u kola. Unutra je bilo pakleno vrue. Meri je

obino leti ostavljala prozor malo odkrinut; sada je i
dalje bilo leto jesen je stizala tek 21. septembra ali
ovog puta je na to zaboravila, jer je bila usredsreena na
previe drugih stvari otkako su stigli u Jork.
Ponter se istog trena oznojio; mrzeo je vruinu. Meri
je okrenula klju i pokrenula motor, pritisla dugme za
sputanje prozora, ukljuila klima-ureaj i pustila ga da
radi punom snagom. Bio mu je potreban ceo minut da bi
poeo da isputa ohlaeni vazduh.
Dok su kola i dalje stajala na parkiralitu, s upaljenim
motorom, Ponter je rekao: Dakle?
Meri je zatvorila prozor, plaei se da bi neko ko
prolazi mogao da je uje.
Zna da sam bila silovana, rekla je.
Ponter je klimnuo glavom i blago je dodirnuo po ruci.
Nisam prijavila taj zloin, rekla je Meri.
Bez Pratilaca i Arhive alibija, poeo je Ponter,
siguran sam da to ne bi imalo previe smisla. Rekla si mi
da u ovom svetu mnogo zloina ostaje nereeno.
Da, ali... Meri nije mogla da nastavi i utala je neko
vreme, pokuavajui da se pribere. Nisam mislila na
posledice. Neka druga ena je silovana ovde u Jorku
prole nedelje. Blizu zgrade Farkvarson one zgrade u
kojoj smo upravo bili.
Ponterove duboko usaene oi su se rairile. A ti
misli da je to uinio isti mukarac?
Nema naina da to znam zasigurno, ali...
Nije morala da zavri misao; Ponter je oigledno
razumeo. Da je ona prijavila silovanje, moda bi silovatelj

bio uhapen pre nego to bi imao priliku da tu uasnu

stvar uini nekoj drugoj eni.
Nisi mogla da predvidi da e se to dogoditi, rekao je
Ponter.
Naravno da sam mogla, otro je uzvratila Meri.
Da li zna ko je rtva?
Ne, to dre u tajnosti. Zato?
Ti mora da izbaci taj bol iz sebe. Jedini nain da to
uini je tako to e dobiti oprotaj.
Meri se istog trena ukoila. Ne bih nikad mogla da se
s njom suoim, ma ko da je, poela je, poto sam
dopustila da joj se to dogodi.
To nije bila tvoja greka, rekao je Ponter.
elela sam da uinim ono to je ispravno, rekla je
Meri. Zato sam i htela da doemo ovamo u Jork. Htela
sam da predam policiji dokaze o tome da sam bila
silovana.
Da li se to nalazilo u boicama koje su nestale?
Meri je klimnula glavom. Sada je u kolima bilo prilino
hladno, ali ona nije ni takla kontrolno dugme za
klima-ureaj. Zasluila je da pati.
Poto mu Meri nije nita odgovorila, Ponter je posle
izvesnog vremena rekao: Ako nisi u stanju da
kontaktira tu drugu rtvu i od nje dobije oprotaj, onda
mora da sama sebi oprosti.
Meri je malo razmislila o ovome to je rekao, a onda
je, bez rei, pokrenula kola, krenula unazad i izala s
parkinga. Kuda idemo? pitao je Ponter. Tvojoj kui?
Ne ba, odgovorila je Meri, a onda okrenula kola,
udaljavajui se od parkinga.

Meri je ula u malu ispovedaonicu od drveta, klekla i

rekrstila se. Svetenik je pomerio pregradu koja ih je
delila i kroz mali otvor Meri je mogla da vidi otri profil
oca Kaldikota kako se ocrtava iza drvene reetke.
Oprosti mi, oe, rekla je Meri, zgreila sam.
Kaldikot je govorio s blagim irskim akcentom, iako je
iveo u Kanadi ve etrdeset godina. Koliko vremena je
prolo otkako si se poslednji put ispovedila, dete?
Nisam od januara; prolo je osam meseci.
U svetenikovom glasu nije se osealo da je osuuje.
Reci mi ta si zgreila.
Meri je otvorila usta, ali nije ispustila ni glasa. Posle
nekog vremena, svetenik ju je podstakao. Dete?
Meri je duboko udahnula vazduh, a onda ga pustila da
polako izae. Ja... bila sam silovana.
Kaldikot je utao nekoliko trenutaka, verovatno
sledei neki svoj tok misli. Rekla si silovana. Da li si bila
napadnuta?
Da, oe.
Nisi dala svoj pristanak?
Ne, oe.
Onda, dete, ti nisi zgreila.
Meri je osetila stezanje u grudima. Znam, oe. To to
sam silovana nije greh o kojem sam govorila.
Ah, rekao je Kaldikot, zvuei kao da shvata. Da li si
ostala u drugom stanju? Da li si izvrila abortus?
Ne, nisam ostala u drugom stanju.

Kaldikot je ekao da Meri nastavi, ali, poto ona to nije

uinila, pokuao je ponovo. Da li je to zbog toga to
koristi sredstva za kontracepciju? U tim okolnostima...
Meri je zaista uzimala pilule za kontracepciju, ali s tim
se ve bila davno pomirila. Ipak, nije elela da otvoreno
lae svetenika i paljivo je birala svoje rei. To nije greh
o kojem govorim, rekla je tiho. Ponovo je udahnula
vazduh, prikupljajui snagu. Moj greh je to nisam
prijavila silovanje.
Meri je ula kako drvena klupa pucketa dok se
Kaldikot pomerao na njoj. Bog zna za to, rekao je. I Bog
e kazniti osobu koja ti je to uinila.
Meri je sklopila oi. Ta osoba je ponovo nekoga
napala. U stvari, ja mislim da se radi o istoj osobi.
Oh!, rekao je Kaldikot.
Oh, pomislila je Meri. Oh. Ako je to najbolje to moe...
Ali, Kaldikot je nastavio: Da li ali zbog toga to to
nisi prijavila?
Ovo pitanje je, verovatno, bilo neizbeno; kajanje
predstavlja put ka razreenju od grehova. Ali, bez obzira
na to, Meri je osetila da joj glas podrhtava dok je
odgovarala: Da.
Zato to nisi uinila, dete?
Meri je razmiljala ta da mu odgovori. Mogla je da
kae da je, jednostavno, bila previe zauzeta, to je
gotovo i bila istina. Silovanje se dogodilo vee pre nego
to je odjurila za Sadberi. Ali, ona je bila donela svoju
odluku i pre nego to ju je telefonom pozvao Ruben
Montego, traei odgovarajueg strunjaka za
neandertalsku DNK. Plaila sam se, rekla je. Ja sam...

razdvojena od svog mua. Plaila sam se toga ta e rei,

ta e rei o meni, mom moralu, ako to ikada dospe na
sud.
A sada je neko drugi povreen zbog toga... zbog toga
to ti nisi nita preduzela, rekao je Kaldikot.
Svetenikov komentar prizvao joj je u seanje jedno
predavanje o vetakoj inteligenciji kojem je
prisustvovala pre nekoliko meseci. Predava iz MIT
Robotiks je govorio o zakonima robotike koje je ustanovio
Isak Asimov, od kojih prvi glasi: Robot ne sme da
povredi ljudsko bie ili da svojim nedelovanjem dozvoli
da ljudsko bie bude povreeno. Meri je tada pomislila
da bi svet moda bio mnogo bolje mesto kada bi i ljudi
iveli pridravajui se ovog zakona.
A ipak
A ipak, toliko mnogo principa kojih se pridravala
predstavljali su podsticanje na neinjenje. Veina od
Deset Bojih zapovesti odnosi se na ono to ovek ne sme
da uini.
Merin greh je bio onaj koji pripada grupi propusta.
Kaldikot e, verovatno, rei da je to oprostiv greh, a ne
smrtni, ali
Ali, neto je umrlo u Meri onog dana kada je
napadnuta. Bila je sigurna da se to isto dogodilo i drugoj
rtvi one zveri, ma o kojoj eni da se radi.
Da, rekla je Meri najzad, veoma tiho. Neko je
povreen zato to ja nisam nita uinila.
Videla je kako se Kaldikot pomera. Mogao bih da ti
kaem da izgovori neku molitvu ili neki deo iz Biblije za

kaznu, ali... Svetenik je zautao, oigledno preputajui

Meri da zavri misao.
Meri je klimnula glavom, konano izrekavi naglas
ono to je ve znala. Ali, jedino pravo reenje je da odem
u policiju i ispriam im sve to znam.
Da li moe da pronae dovoljno snage u sebi da to
uini? pitao je Kaldikot.
elela sam da to uinim, oe. Ali, dokazi o tome da
sam silovana su nestali.
Moda, ipak, poseduje neke informacije koje bi
mogle da pomognu. Ali, ako eli da ti odredim neku
drugu pokoru...
Meri je ponovo sklopila oi i odmahnula glavom. Ne.
Ne. Otii u u policiju.
U tom sluaju, poeo je Kaldikot, neka ti Gospod
Bog oprosti i podari ti mir. Milou Njegovom,
razreavam te od grehova tvojih...
Iako je tek sada trebalo da se suoi sa onim to joj je
bilo najtee da uini, Meri se oseala kao da je neki
ogroman teret spao sa nje.
U ime Oca...
Otii e danas, odmah.
I Sina...
Ali nee ii sama.
I Svetoga duha...
Meri se prekrstila. Amen, rekla je.

Poglavlje 28

Ponter je sedeo u klupi. Dok mu je prilazila, Meri se

iznenadila videvi da u krilu dri otvorenu knjigu i
prelistava njene stranice. Pontere!, pozvala ga je.
Ponter je podigao pogled. Kako je prolo? upitao
je.
Dobro.
Da li se osea bolje?
Donekle. Ali postoji jo neto to moram da uinim.
ta god da treba, rekao je Ponter. Pomoi u ti u
svemu to mogu.
Da li ti to ita Bibliju? pitala je Meri, zapanjivi se
kada je pogledala u knjigu.
Onda sam, znai, tano naslutio, rekao je Ponter.
Ovo je najvaniji tekst vae religije.
Da, odgovorila je Meri. Ali... mislila sam da ti ne
moe da ita engleski.
I ne mogu. Ne moe ni Hak, bar ne jo. Ali, on moe
da naini snimak svake stranice ove knjige i onda e,
kada stekne sposobnost itanja, moi da mi ih prevede.
Mogu da ti nabavim audio-snimak Biblije; zna, bilo
da se koristi elektronska sprava koja izgovara rei ili
snimak nekog glumca koji ita tekst. Postoji sjajna verzija
koju je uradio Dejms Erl Dons.

Nisam znao da postoji takva mogunost, rekao je

Ponter jednostavno.
Nisam znala da eli da ita Bibliju. Nije mi palo na
pamet da bi to moglo da te zanima.
Tebi je to vano, rekao je Ponter. Dakle, vano je i
meni.
Meri se nasmeila. Tako sam srena to sam te
pronala, rekla je.
Ponter je pokuao da se naali. Mene je lako primetiti
u gomili, rekao je.
I dalje se smeei Meri je odmahnula glavom. I jeste,
rekla je i podigla pogled ka raspeu iznad
propovedaonice i ponovo se prekrstila. Hajde, treba da
krenemo.
Kuda idemo? pitao je Ponter.
Meri je duboko udahnula. U policijsku stanicu.
Tebi je to vano, ponovio je Selgan. Dakle, vano je i
meni.
Ponter je pogledao u skulptora linosti. Da, tako sam
rekao.
Da li je to bio jedini razlog zato si gledao tu knjigu?
Na ta misli?
Da li je to bila knjiga koja sadri one njihove navodne
iskaze iz prolosti o kojima si mi govorio? Da li je to bila
knjiga u kojoj se nalaze njihovi glavni dokazi za postojanje
ivota posle smrti?
Zaista ne znam, rekao je Ponter. To je bila prilino
velika knjiga; nije bila previe debela, ali simboli su bili

jako sitni, a papir je bio najtanji koji sam ikada video. Bie
potrebno prilino vremena da se prevede.
I ti si osetio potrebu da je pregleda?
Bilo je mnogo primeraka te knjige u prostoriji u kojoj
sam ekao Mer. Po jedna je stajala ispred svakog mesta za
klupom.
Da li si presluao audio-verziju kao to ti je Mer
predloila?
Ponter je odmahnuo glavom.
Znai, i dalje se pita da li postoje ti njihovi navodni
dokazi?
Znatieljan sam.
Koliko znatieljan? pitao je Selgan. Koliko je to
vano za tebe?
Ponter je slegao ramenima. Ve si me pre optuio da
sam ovek ogranienih pogleda. Ali nisam. Ako postoji
imalo istine u toj neverovatnoj tvrdnji, ja elim da znam.
Zato?
Iz znatielje.
Da li je to sve? pitao je Selgan.
Naravno, odgovorio je Ponter. Naravno.
Narednik koji je sedeo za prijemnim pultom
odmeravao je Pontera od glave do pete. Ako bilo koji od
vas Neandertalaca ikada poeli novi posao, poeo je, mi
ovde bismo odmah mogli da iskoristimo stotinak vas.
Nalazili su se u Trideset prvoj policijskoj stanici u ulici
Norfin drajv, koja se nalazila na samo nekoliko blokova
od Jorka.

Ponter se neduno nasmeio, a Meri se nasmejala.

Policajac je bio jedan od najkrupnijih mukaraca iz vrste
homo sapiens kakvog Meri dugo nije videla, ali nije bilo
sumnje na koga od njih dvojice bi se kladila kada bi se
potukli.
Dakle, gospoo, ta mogu da uinim za vas?
Prole nedelje se na univerzitetu Jork dogodilo
silovanje, rekla je Meri. O tome je pisao Ekskalibur,
asopis kampusa, pa pretpostavljam da je i ovde
prijavljeno.
To spada u nadlenost odeljenja detektiva Hobsa,
rekao je policajac. Povikao je nekome. Hej, Doni, moe
li da vidi da li je Hobs tu?
Drugi policajac mu je potvrdio i nekoliko trenutaka
kasnije, jedan policajac u civilnoj odei belac rie kose
od tridesetak godina priao im je. ta je bilo? pitao
je, a onda, shvativi ko je Ponter, uzviknuo: Mili Boe!
Ponter se usiljeno nasmeio.
Ova gospoa bi elela da s tobom razgovara o
silovanju koje se dogodilo u Jorku prole nedelje.
Hobs im je pokazao rukom ka hodniku. Ovuda,
rekao je. Meri i Ponter su krenuli za njim do male sobe za
ispitivanje, osvetljene fluoroscentnom svetiljkom
postavljenom na plafonu. Saekajte trenutak, idem da
donesem dosije. Vratio se trenutak kasnije nosei u ruci
veliku kovertu koju je spustio na sto ispred sebe. Seo je, a
onda razrogaio oi. Boe, rekao je Ponteru, to niste
bili vi, zar ne? Isuse, morao bih da odmah stupim u
kontakt sa Otavom.
Ne, rekla je Meri otro. Ne, to nije bio Ponter.

Da li znate ko je to bio? pitao je Hobs.

Ne, odgovorila je Meri, ali..
Da?
I ja sam bila silovana u Jorku. U blizini iste zgrade
Farkvarson zgrade za prirodne nauke.
Kada?
U petak, 2. avgusta, oko 9 i 30 ili 9 i 35.
Uvee?
Da.
Ispriajte mi sve.
Meri je pokuala da prikupi svu svoju nauniku
objektivnost da bi obavila ovaj zadatak, ali, dok je priala,
suze su poele da joj teku niz obraze. To oigledno nije
bilo neuobiajeno za sobu za ispitivanje, budui da je na
stolu stajala kutija sa papirnim maramicama i Hobs ju je
ponudio Meri.
Meri je obrisala oi i nos. Hobs je neto upisao u
dosije. Dobro, rekao je. Videu
U tom trenutku se zaulo kucanje na vratima. Hobs je
ustao i otvorio ih. Jedan policajac u uniformi je bio tu i
neto je tiho govorio Hobsu.
Iznenada, na Merino zaprepaenje, Ponter je skoio,
zgrabio dosije sa stola i poeo da pretura po stranicama.
Hobs se okrenuo, moda zato jer mu je drugi policajac
dao znak. Hej! povikao je. Ne smete to da gledate.
Izvinjavam se, rekao je Ponter. Ne brinite. Ne umem
da itam va jezik.
Ponter je pruio dosije Hobsu i ovaj ga je zgrabio.

Koja je verovatnoa da ete uhvatiti tog kriminalca?

pitao je Ponter.
Hobs je utao nekoliko trenutaka. Iskreno govorei,
ne znam. Imamo dva prijavljena silovanja na istoj lokaciji
u razmaku od nekoliko nedelja. Saraivaemo sa
policijiom kampusa i paljivo sve pro-veriti. Ko zna,
moda e nam se posreiti.
Posreiti, ponovila je u sebi Meri, a onda shvatila da
Hobs misli na to da e, moda, jo neka ena biti
napadnuta.
Ipak..., poeo je Hobs.
Da?
Pa, ako on pripada Jorku, sasvim sigurno zna da je o
tome pisano u novinama kampusa.
Ne oekujete da ete uspeti, rekao je Ponter
jednostavno.
Uiniemo sve to moemo, odvratio je Hobs.
Ponter je klimnuo glavom.
Ponter i Meri su se vratili do njenih kola. Ona je
ostavila prozor malo otvoren, ali je ipak unutra bilo toplo.
Okrenula je klju, pokrenula motor, a onda ukljuila
klima-ureaj.
Dakle? rekla je.
Da? rekao je Ponter.
Pregledao si dosije. Ima li ita zanimljivo?
To ne bih mogao da kaem.
Postoji li neki nain da mi pokae ono to je Hak
video?

Ne ovde, odgovorio je Ponter. On, naravno, sve

snima, a sada mu je i memorija poveana, tako da e sve
to ovde vidi biti sauvano. Ali, dok ne budem u
mogunosti da unesem to to je snimio u moju Arhivu
alibija u Saldaku, ne postoji nain da to pogledamo. Ipak,
Hak bi mogao da ti opie ono to je video.
Meri je pogledala u Ponterovu ruku. Hak? rekla je.
Pratilac joj se obratio preko spoljanjeg zvunika.
Bilo je jedanaest listova od belog papira u dosijeu.
Prosean razmak izmeu visine stranice i njene irine
iznosio je od 0,77 do 1 cm. Izgleda da su est stranica bili
prethodno odtampani formulari, sa praznim mestima u
koja se tekst ispisuje rukom. Ja nisam strunjak za to, ali
mi se ini da je to isti rukopis kakav ima uvar zakona
Hobs i koji sam video dok je vodio beleke, iako je
mastilo razliite boje.
Ali, ne moe da mi kae ta je pisalo u
formularima? pitala je Meri.
Mogu da ti opiem. Vi itate s leva na desno, zar ne?
Meri je klimnula glavom. Prva re na prvoj strani
poinjala je simbolom koji ima vertikalnu liniju iznad
koje je horizontalna. Drugi simbol je bio krug, a trei
Koliko je ukupno simbola bilo u izvetaju?
Pedeset dve hiljade etiri stotine etrnaest, rekao je
Hak.
Meri se namrtila. To je previe da bi se svaki od njih
proverio, ak i kad bih uspela da te nauim naem
alfabetu. Slegla je ramenima. Pa, videu ta pie kada se
naemo u tvom svetu. Pogledala je na sat. Dug je put do
Sadberija. Bolje da krenemo.

Poglavlje 29

Poslednji put kada su se Meri i Ponter sputali u tom liftu

nalik metalnom kavezu, Meri je pokuala da mu objasni
da joj se on dopada da joj se mnogo dopada ali da nije
spremna da zapone vezu. Ispriala mu je ta joj se desilo
na univerzitetu Jork, i on je bio jedina osoba, sem Keje,
savetnice u Centru za rtve silovanja, kojoj je Meri
govorila o tome. Ponterova oseanja su odraavala kao u
ogledalu Merina: optu konfuziju i duboki bes na
silovatelja, ma ko da je on bio. Tada, tokom tog sputanja
liftom, Meri je mislila da e izgubiti zauvek Pontera.
Sada, kada su se ponovo sputali do dna rudnika
Krejton, do nivoa koji se nalazio na est hiljada osam
stotina stopa dubine, Meri nije mogla a da se svega ne
seti i pretpostavljala je da to to Ponter uti znai da se i
on svega sea.
Vodile su se brojne rasprave oko mogunosti da se
instalira novi, bri lift koji e voditi direktno do
detektorske komore, ali bi to bilo previe komplikovano;
naime, prokopati kroz slojeve granita kanal za lift dug
dva kilometra, predstavljalo bi pravi podvig, a uz to
geolozi kompanije Inko nisu bili sigurni da bi stene to
mogle da izdre.
Govorilo se i o tome da stara kabina lifta nalik kavezu
bude zamenjena modernijom i luksuznijom, ali to bi
znailo da e se on koristiti samo za dolaske i odlaske do

kapije koja spaja dva sveta. Rudnik Krejton je bio aktivan

rudnik u kojem se vadila ruda nikla i mada je kompanija
Inko predstavljala duu ove kooperacije, ipak je moralo
da se vodi rauna o tome da se svakog dana na stotine
rudara sputa i penje liftom.
I zaista, sada su se Ponter i Meri, za razliku od prolog
puta kada su bili sami u liftu, vozili zajedno sa est
rudara, koji su se sputali do razliitih nivoa rudnika,
poev od pedeset do dve stotine stopa. Meu njima je bilo
onih koji su utivo gledali u blatom zaprljani metalni pod
nije bilo pokazivaa nivoa koji bi mogli da pomno
prouavaju kao to to ine ljudi u liftovima u poslovnim
zgradama a bilo je i onih koji su otvoreno zurili u
Pontera.
Lift je gromoglasno kripao dok se sputao niz grubo
isklesani kanal, prolazei sada pored nivoa na dubini od
etiri hiljade est stotina stopa svi nivoi su bili oznaeni
natpisima. Ovaj nivo se sada, poto su zalihe rude bile
iscrpljene, koristio za gajenje drvea potrebnog za
projekat poumljavanja okoline Sadberija.
Lift se s treskom zaustavio na nivou na kojem su
rudari izlazili i vrata su se uz kripu otvorila, i oni su se
iskrcali. Meri je gledala kako odlaze; ranije bi za te
mukarce pomislila da su krupni, ali sada su joj se u
odnosu na Pontera uinili prilino slabanim.
Ponter je pritisnuo dugme i dao znak oveku koji je
upravljao liftom gore na povrini, obavetavajui ga da su
rudari izali. Lift je ponovo sa zveketom krenuo. Bilo je
previe buno da bi mogli da razgovaraju i proli put
kada su razgovarali, morali su da viu, bez obzira na
delikatnost teme.

Konano, lift je stigao na nivo na dubini od est hiljada

osam stotina stopa. Ovde je temperatura konstantno
iznosila 41 C, a pritisak vazduha je bio za trideset
procenata vii od onog na povrini.
Barem je ovde situacija s transportom bila poboljana.
Umesto da moraju da peke preu kilometar i dvesta
metara do postrojenja NOS, ekalo ih je jedno malo
terensko vozilo neka vrsta bagija predvienog za
vonju po pesku, na ijem prednjem delu se nalazila
nalepnica sa znakom NOS. Jo dva takva vozila su stajala
tu, ali ih je, verovatno, bilo jo negde drugde u rudniku.
Ponter je rukom dao znak Meri da zauzme vozako
sedite. Meri se uzdrala da se ne osmehne: krupni
momak zna mnogo toga, ali ne zna da vozi, pomislila je.
Ponter je seo pored nje. Meri je bio potreban jedan
trenutak da bi se upoznala sa komandama i proitala
razliita upozorenja i uputstva koja su bila istaknuta na
komandnoj tabli. inilo joj se da vozilo nije nimalo
komplikovanije od kolica za golf. Okrenula je klju bio
je zakaen za komandnu tablu pomou jednog lanca da ga
niko ne bi sluajno odneo i oni su krenuli niz tunel,
izbegavajui prugu kojom su ili vagoni sa izvaenom
rudom. Da bi se od lifta stiglo do postrojenja NOS bilo je
potrebno dvadesetak minuta hoda, a ovim vozilom su
stigli za etiri minuta.
Ironino, sada kada je korieno za putovanje u drugi
svet, u postrojenju NOS vie nisu odravani uslovi iste
sobe. Tuiranje vie nije bilo obavezno, iako su tuevi bili
i dalje dostupni svima koji su smatrali da su se previe
isprljali sputajui se liftom ovamo dole. Ponter i Meri su
samo proli pored njih. I jedna i druga vrata koja su

vodila do vakuumske komore koja je koriena da se

ukloni prljavtina sa onih koji dolaze u NOS bila su irom
otvorena. Ponter se ramenima probijao napred, a Meri je
ila za njim.
Proli su pored delova sfere u kojoj se nekada nalazila
teka voda, a onda i kroz kontrolnu odaju, u kojoj su sada
stalno bila dva naoruana straara koji su pripadali
Kanadskim snagama.
Dobar dan, izaslanie Bodit, rekao je jedan od
straara, ustajui sa stolice na kojoj je sedeo.
Dobar dan, rekao je Ponter sam; naime, ve je bio
nauio nekoliko stotina rei engleskog jezika koje je
mogao da koristi pod uslovom da moe da ih izgovori, a
da nije neophodno da Hak intervenie.
A vi ste profesorka Von, zar ne? pitao je vojnik.
Nema sumnje da mu se oznaka ina nalazila na uniformi,
ali Meri nije imala pojma kako te oznake izgledaju.
Tako je, rekla je Meri.
Video sam vas na televiziji, rekao je vojnik. Ovo
vam je prvi put, zar ne? pitao je.
Meri je klimnula glavom.
Uveren sam da ste upoznati sa procedurom.
Potrebno je da mi pokaete svoj paso, a moramo i da
uzmemo uzorak vae DNK.
Meri je, zaista, i ponela paso. Prvi put ga je izvadila
onda kada je ila u Nemaku zbog analize DNK fosila
Neandertalca koji se uvao u Rheinisches Landesmuseum i
od tada ga je stalno obnavljala; naime, kanadski paso
vai samo pet godina, za razliku od amerikog koji vai
deset godina. Izvadila je paso iz tane i pruila ga

vojniku. Ironino, delovala je starije na slici nego u

prirodi; naime, fotografija je snimljena u vreme kada jo
nije poela da farba kosu i pokriva sede.
Zatim je Meri otvorila usta i pustila vojniku da
prevue tapiem du sluzokoe na desnoj strani. Malo je
grub, pomislila je Meri, nije potrebno da toliko pritiska da
bi skinuo elije.
U redu je, gospoo, rekao je vojnik. elim vam
prijatan put.
Meri je pustila Pontera da krene prvi i izae na
metalnu platformu koja je stvarala neku vrstu krova
iznad cilindrine peine visine zgrade od deset spratova
u kojoj se nalazila Neutrinska Observatorija Sadberi.
Ovog puta nije morala da sie i proe kroz otvor irok
samo jedan metar, kao to je to uinila poslednji put kada
je bila ovde, zato to je u podu metalne platforme bio
napravljen veliki otvor i postavljen lift Ponter je
primetio da je to novina u odnosu na to kada je proli put
bio ovde. Lift je bio napravljen od akrilika i kroz njegove
zidove je moglo da se gleda; specijalno za ovo mesto lift
je napravila kompanija Polikast koja se bavila
proizvodnjom akrilnih ploa od kojih je bila izraena i
sada demontirana sfera u kojoj se nalazila teka voda.
Taj lift je predstavljao samo prvu od mnogobrojnih
planiranih novina u komori. Ako kapija bude zaista ostala
godinama otvorena, u komori e biti izgraena razliita
postrojenja postavljena na deset spratova, a tu e se
nalaziti i carinska sluba, bolnica, pa ak i nekoliko
hotelskih apartmana. Ipak, u ovom trenutku, lift se
zaustavljao samo na dva mesta: u prizemlju koje je,
zapravo, bilo granitni pod komore i na treem spratu

iznad njega, gde se nalazila platforma sagraena oko

kapije koja je spajala dva sveta. Ponter i Meri su tu izali
iz lifta bila je to iroka platforma od drveta i tu se
nalazilo jo nekoliko vojnika. Na jednoj strani platforme
bile su postavljene zastave Ujedinjenih nacija i tri drave
koje su zajedniki finansirale NOS: Kanade, SAD i Velike
Britanije. A ispred Meri se nalazio
Bila je ve postala nairoko poznata pod imenom
kapija, ali zbog Derkersove cevi koja je kroz nju prolazila,
vie je izgledala kao tunel. Meri je osetila kako je srce
poelo da joj jae udara: kroz tunel je mogla da vidi svet
Neandertalaca. Boe, pomislila je, Boe.
Jedna krupna figura se videla na drugom kraju tunela;
neko je tamo neto radio.
Neandertalac!
Meri je dobro poznavala Pontera, a donekle i Tukanu,
ali joj je, ipak, predstavljalo problem da prihvati da zaista
postoje milioni Neandertalaca, ali
Ali, tunelom je dolazio jo jedan.
Duboko je udahnula vazduh i, s obzirom da joj je
Ponter dao znak rukom galantno joj pokazujui da krene
prva, Meri Von, stanovnik jedne Zemlje, krenula je kroz
tunel koji je vodio do druge Zemlje.
Na mestu na kojem se zavravala Derkersova cev bila
je postavljena jedna ravna platforma nalik mostu kojom
je lako moglo da se hoda. Meri je videla plaviasti krug
kako okruuje cev, vidljiv kroz prozirne zidove cevi; bila
je to prava kapija, otvor, diskontinuitet.

Stigla je do praga kapije i zastala. Da, Ponter je proao

u oba pravca, i da, i izvestan broj Homo sapiensa je ve
tuda proao, ali...
Meri je osetila kako se znoji i to ne zbog vreline koja je
vladala tu duboko pod zemljom.
Ponter joj je stavio ruku na rame. U jednoj sekundi,
Meri je uasnuto pomislila da e da je gurne da proe.
Ali, naravno, on to nije uinio. Ne uri, proaputao
je, na engleskom. Kreni kada oseti da si spremna.
Meri je klimnula glavom. Duboko je udahnula vazduh i
krenula.
Dok je prelazila preko praga, osetila je neto nalik
tome da joj mravi idu po telu od prednjeg ka zadnjem
delu. Najpre je ila polako, ali je ubrzo pourila napred
samo da bi to pre nestao taj neprijatan oseaj.
I sada je bila tu nekoliko centimetara i deset
hiljada godina tokom kojih su dve vrste bile razdvojene
udaljena od sveta koji je poznavala.
Nastavila je da ide sve do kraja tunela. ula je
Ponterove teke korake iza sebe. A onda je izala i kroila
u ono za ta je znala da je komora sa kvantnim
kompjuterom. Za razliku od detektorske komore u NOS
koja je bila nalik peini, a kojoj je sada promenjena njena
prvobitna namena, Ponterov kvantni kompjuter je i dalje
bio u funkciji. Meri je reeno da bi se bez njega kapija
zatvorila.
etiri Neandertalca su se nala ispred nje; jedan u
odei srebrne boje, a ostali obueni u koulje bez rukava i
one iste neobine pantalone sa obuom privrenom za
nogavice kakve je i Ponter nosio. Svi oni su, kao i Ponter,

imali svetlu kosu koja je bila podeljena tano na sredini

glave; svi su bili krupni i miiavi, sa kratkim udovima;
svi su imali isturene eone lukove iznad obrva; svi su
imali ogromne noseve nalik krompiru.
Meri je zaula Ponterov glas iza sebe, kako govori
neto na neandertalskom. Okrenula se iznenaeno. Sve
vreme je sluala Pontera kako apue na svom jeziku, dok
Hak prevodi njegove rei na engleski mnogo glasnije, ali,
sve do ovog trenutka nije ula Pontera kako govori
glasno i jasno na svom maternjem jeziku. Ma ta da je
rekao, sigurno je bila neka ala, jer su sva etvorica
Neandertalaca poela da se smeju svojim dubokim
glasovima.
Meri je izala iz tunela, putajui Pontera da proe. A
onda
Ponter joj je esto govorio o Adikoru, naravno i
prihvatala je, racionalno, injenicu da Ponter ima
ljubavnika, ali...
Ali, uprkos svojim liberalnim shvatanjima, uprkos
svim svojim mentalnim priprema, uprkos brojnim
homoseksualcima u svom svetu koje je poznavala, ipak je
osetila kako joj se stomak stee dok je gledala kako
Ponter grli jednog Neandertalca koji je, nesumnjivo, bio
Adikor. Dugo i snano su se grlili, a onda je Ponter
prislonio svoje iroko lice uz Adikorov maljavi obraz.
Meri je u jednom trenutku shvatila ta to osea, ali,
bile su prole decenije otkako je iskusila tu posebnu
emociju i bilo ju je sramota zbog nje. Nije oseala
odbojnost kada bi posmatrala dve osobe istog pola kako
ispoljavaju svoja oseanja. Ne, doavola, nije mogao da

proe nijedan petak uvee a da bar na nekoj televizijskoj

stanici ne naleti na neki gej porno film. Ne, ona je bila
To je bilo sramotno, i znala je da e to morati brzo da
prevazie ako uopte eli da ostvari dugotrajnu vezu sa
Ponterom.
Ona je bila ljubomorna.
Ponter je poveo Adikora ka njoj, a zatim je podigao
svoju levu ruku okrenuvi dlan ka Adikoru. Adikor je
podigao svoju ruku na isti nain i Meri je videla simbole
kako svetlucaju na displejima njihovih Pratilaca. Ponter
je, verovatno, od Adikora primao poruke koje su stigle za
njega dok nije bio tu.
Spustili su ruke istovremeno, ali Ponter samo do pola
i onda je rukom pokazao ka Meri. Prisap tah Mare
Vonnnn daballita sohl, rekao je, ali poto se nije njoj
obraao, Hak nije preveo.
Adikor je zakoraio napred, smeei se. Imao je
prijatno lice, ire od Ponterovog iroko poput tanjira,
zapravo. Njegove okrugle duboko usaene oi bile su
neverovatne zelene boje.
Ponterov glas spustio se do apata, i Hak je preveo
glasno: Mer, ovo je moj muki partner, naunik Adikor
Huld.
Zdrevou, rekao je Adikor. Meri je bila zbunjena, a
onda je shvatila da pokuava da kae zdravo, ali da nije
dobro izgovorio vokale. Ipak, bila je impresionirana i
dirnuta time to je pokuao da naui poneku englesku
re.
Zdravo, rekla je Meri. ula sam mnogo toga o tebi.

Adikor je malo nagao glavu, verovatno sluajui

prevod kroz slune implante svog Pratioca i onda se,
nasmeio i rekao, svojim engleskim s jakim akcentom:
Sve dobro, nadam se.
Meri je morala da se nasmeje. Oh, da, rekla je.
A ovo je, zaula je Hakov glas, koji je preveo
Ponterove rei, Egzibicionista.
Meri je bila iznenaena. Ponter je govorio o oveku
obuenom u odeu srebrne boje. Nije bila posve sigurna
ta bi trebalo da uradi ako se taj nepoznati Neandertalac
pokae pred njom. Hmm, drago mi je to sam vas
upoznala, rekla je.
Egzibicionista nije znao za trik da treba da apue dok
njegov Pratilac glasno prevodi i Meri se namuila
pokuavajui da razdvoji ono to je on govorio na
neandertalskom od onoga to je njegov Pratilac govorio
na engleskom. Saznao sam, rekao je, da bi u vaem
svetu mene nazvali reporterom. Ja idem na zanimljiva
mesta i putam ljude da gledaju ono to emituje moj
Pratilac.
Svi Egzibicionisti nose odeu srebrne boje, rekao je
Ponter, i niko drugi sem njih. Ako vidi nekoga ko je tako
obuen, znaj da te mnogo hiljada ljudi posmatra.
Ah!, rekla je Meri. Egzibicionisti. Sada sam se
setilada si mi priao o njima.
Ponter joj je predstavio i preostalu dvojicu
Neandertalaca. Jedan od njih je bio uvar zakona
oigledno neto slino policajcu a drugi je bio zdepasti
Neandertalac koji se bavio robotikom po imenu Dern.

Jedan deli, Meri je, kao prava feministkinja, bila

besna to u kvantno-kompjuterskoj laboratoriji nema
nijedne ene, ali se setila da nigde u blizini nee ni biti
ena; naime, rudnik se nalazio ispod Oboda grada
Saldaka.
Ponter je poveo Meri izmeu niza cilindara
uvrenih za pod, a zatim uz nekoliko stepenika, pa kroz
vrata i onda su uli u kontrolnu odaju. Meri je bilo
hladno; Neandertalci nisu voleli vruinu, a ovde bi inae
bilo pretoplo kao ispod povrine zemlje u Merinom svetu.
Oni su, oigledno, hladili postrojenje; kada je Meri
spustila pogled, s nelagodnou je primetila da joj se
bradavice na grudima ocrtavaju ispod majice. Kako
hladite vazduh ovde dole? pitala je.
Superprovodnim pumpama za toplotu, rekao je
Ponter.
Meri se osvrnula oko sebe po kontrolnoj odaji.
Iznenadila se kada je videla kako neobino konzole
izgledaju. Nikada pre nije razmiljala o injenici da su
ljudi koji se bave industrijskim dizajnom proizvoljno
odluili kako instrumenti treba da izgledaju, kao da
njihov haj-tek dizajn predstavlja jedinu mogunost.
Umesto uglaanog metala i crvenih i sivih boja kakve je,
uglavnom, bila oprema na njenoj Zemlji, ove konzole su
bile ruiaste, nisu imale otre ivice i izgledalo je da
imaju veoma malo kontrolnih komandi, a i ona su se
izvlaila umesto da se pritiskaju. Nije bilo led-dioda, nije
bilo brojanika i prekidaa. Indikatori su izgleda sami
reflektovali svetlost, umesto da budu osvetljeni kao u
njenom svetu; a displeji s tekstom su imali tamno-plave
simbole na svetlo-sivoj pozadini pomislila bi da se radi

o tampanim etiketetama da se simboli nisu neprestano

menjali.
Ponter ju je brzo proveo kroz malu odaju i oni su uli
u postrojenje za dekontaminaciju. Pre nego to je Meri i
shvatila ta se deava, Ponter je otkopao kope na
koulji i skinuo je. Sekundu kasnije, skinuo je i pantalone.
Gurnuo je odeu u korpu cilindrinog oblika i uao u
odaju iji je pod bio krunog oblika. Stajao je potpuno
mirno dok se pod polako okretao, tako da je najpre bio
okrenut leima ka Meri i svim onim to se nalazi ispod
njih a zatim svojim krupnim prsima i svim onim to se
nalazi ispod njih. Mogla je da vidi laserske transmitore na
jednoj strani odaje i laserske zrake kako udaraju u
suprotnu stranu, prolazei kroz Ponterovo telo kao da
ono nije tu, ali tako joj je objanjeno pritom
unitavajui sve strane biomolekule.
Ceo proces je trajao nekoliko minuta i nekoliko
okretaja. Meri je pokuavala da sprei sebe da spusti
pogled. Ponter je bio potpuno nesvestan toga. Prethodni
put kada ga je videla nagog bilo je pri slaboj svetlosti, ali
ovde je bio osvetljen kao da se nalazi na snimanju porno
filma. Telo mu je bilo prekriveno nenim plaviastim
maljama, stomani miii su mu bili vrsti, a zbog irokog
grudnog koa delovao je pomalo zdepasto i..
Skrenula je pogled; znala je da ne treba da zuri.
Konano, Ponter je zavrio. Izaao je iz odaje za
dekontaminaciju i pokazao Meri da zauzme njegovo
mesto.
Iznenada je Meri osetila kako joj srce preskae jedan
otkucaj.
Bila
je
upoznata
sa
procedurom
dekontaminacije, ali...

Ali, nije joj uopte palo na pamet da e je Ponter

posmatrati dok prolazi kroz to. Naravno, mogla je da mu,
jednostavno, kae da joj je neprijatno, ali...
Meri je duboko udahnula. Kad si u Rimu...
Otkopala je bluzu i stavila je u istu korpu koju je
Ponter koristio pre nje. Izula je svoje crne cipele i poto
joj je Ponter klimnuo glavom potvrujui da to treba da
uini, stavila i njih u korpu. Zatim je skinula pantalone i
Ostala je samo u prsluetu be boje i belim gaicama.
Ako laseri mogu da unite bakterije i viruse polazei
kroz njeno telo, trebalo bi da to mogu da uine i prolazei
kroz rublje, ali...
Ali, njeno rublje, kao i sva odea, tana i prtljag
trebalo bi da budu soniki oieni i izloeni
ultraljubiastoj svetlosti visokog intenziteta. Laseri su bili
dobri za unitavanje mikroba, ali nisu bili dovoljno jaki
da bi unitili grinje koje su bile mnogo vee i deblje i koje
bi mogle da se zavuku u pregibe tkanine. Ponter joj je
rekao da e im sve biti vraeno kasnije kada proe kroz
temeljno ienje.
Meri je podigla ruku i otkopala prslue. Setila se
vremena kada je bila u koledu i mogla da proe test sa
olovkom, ali ti dani su bili davno iza nje. Grudi su joj vsile
i Meri je instiktivno prekrstila ruke ispred njih, ali je,
onda, morala da ih spusti da bi skinula gaice. Nije bila
sigurna da li je bolje da bude okrenuta Ponteru spreda ili
straga dok to ini; u svakom sluaju e se videti mnogo
toga. Konano, okrenula se i brzo ih skinula, i uspravila se
najbre to je mogla.

Ponter ju je i dalje gledao, smeei joj se ohrabrujue.

Ako mu se ona pri ovoj jakoj svetlosti i uinila manje
privlanom nego to mu je bila u polumraku hotelske
sobe, on to nije niim pokazao.
Meri je stavila gaice u korpu i zakoraila u odaju, koja
je poela svoje poniavajue okretanje. Da, ona jeste
gledala Pontera, ali je to inila s divljenjem uostalom,
bio je veoma lepo graen i miiav, a ne treba ni govoriti,
i prilino obdaren.
Ali, ona je ena koja se pribliava etrdesetoj, sa
desetak kilograma vika, sa pubinim dlakama koje su
jasno ukazivale na to da farba kosu. Kako bi Ponter
mogao uopte da uiva u svemu tome to vidi, pitala se.
Meri je sklopila oi i ekala da se proces zavri. Nije
nita oseala; ma ta da su laseri inili u njenom telu, bilo
je potpuno bezbolno.
Najzad je sve bilo gotovo. Meri je prela na drugu
stranu odaje i Ponter ju je odveo u drugu prostoriju u
kojoj su mogli da se obuku. Pokazao je prema zidu
prepunom udubljenja etvrtastog oblika; u svakom od
njih se nalazila odea. Probaj onu gornju, rekao je
Ponter. Poredane su od manje ka veoj; u tom gore bi
trebalo da se nalazi najmanja.
Najmanja, pomislila je Meri i malo se razveselila.
Izgleda da e u ovom svetu moi da kupuje odeu na
odeljenju za mrave.
Meri se obukla najbre to je mogla i Ponter ju je
poveo ka liftu. Ponovo je bila zapanjena oiglednom
razlikom koju je istog trena primetila izmeu tehnologije
Gliksina i Barasta. Kabina lifta je bila krunog oblika, sa

nekoliko pedala na podu pomou kojih se njime rukovalo.

Ponter je nagazio na jednu od njih i lift je poeo da se
penje. Koliko zgodno je to kada su oveku zauzete ruke!
Meri je jednom sluajno ispustila sve to je kupila u
prodavnici, ukljuujui i jaja, na pod lifta u svojoj zgradi.
Postojale su etiri vertikalne ipke postavljene na
podjednakom odstojanju jedna od druge. Meri je najpre
pomislila da su to nosei stubovi, ali nisu bili. Ubrzo
poto su poeli da se uspinju verovatno je trebalo da
preu dva kilometara, kao i na njenoj Zemlji, Ponter je
poeo da ee svoja lea o jedan od stubova. To je ona
njhova sprava za eanje lea, shvatila je Meri i smatrala
je da je to dobar nain da se iskoristi vreme provedeno u
liftu. Rekla je Ponteru da joj je udno to je kabina
krunog oblika. Zar e da rotira unutar svog kanala?
Ponter je klimnuo glavom. U tome i jeste stvar,
preveo je Hak njegove rei. Mehanizam lifta se nalazi
unutar zidova kanala, a ne iznad, kao to je to sluaj sa
vaim liftovima. Kanali kroz koje prolaze liftovi nisu
nikada potpuno vertikalni. Umesto toga, oni se veoma
blago spiralno uvijaju. U ovom kanalu, lift se kree
okrenut ka istoku na dnu, a bie okrenut ka zapadu kada
stignemo na vrh.
Tokom vonje liftom, Meri je, takoe, primetila vrstu
svetlosti koju su Neandertalci koristili. Boe, poela je
pogledavi paljivije, da li je to luciferin?
Jedna staklena cev pruala se du gornje ivice cilindra,
i bila je ispunjena tenou koja je emitovala
zelenkasto-plavu svetlost.
Hak se oglasio zvukom biiip.

Luciferin, ponovila je Meri. To je materija koju

koriste svici da bi im repovi svetleli.
Ah, rekao je Ponoter. Da, radi se o slinoj
katalitikoj reakciji.. To je na glavni izvor svetlosti
unutar prostorija.
Meri je klimnula glavom. Naravno, Neandertalcima
koji su prilagoeni za hladniju klimu nikako ne bi
odgovarale sijalice koje stvaraju vie toplote nego
svetlosti. Luciferin je bio potpuno efikasan i stvarao je
svetlost uz jedva neto toplote.
Lift je nastavio da se penje, dok je zelenkasto-plava
svetlost inila da Ponterova svetla koa deluje neobino
sivkasto, a njegove zlatno-smee oi gotovo utim.
Postojali su ventilacioni otvori na plafonu i podu kabine, i
prodiralo je neto hladnog vazduha i Meri je obgrlila sebe
rukama da bi se zagrejala.
ao mi je, rekao je Ponter, primeujui ta radi.
U redu je, rekla je Meri, znam da vi volite da je
hladno.
Nije samo to, rekao je Ponter. Stvar je u
feromonima koji se emituju u ovako zatvorenom
prostoru, a vonja dugo traje. Ventilatori su tu da bi se
obezbedilo da oni koji su u liftu ne ometaju previe jedni
druge svojim mirisom.
Meri je zavrtela glavom zaueno. Jo joj se nisu bili
slegli ni utisci o rudniku, a sada je ve bila preplavljena
svim moguim razlikama izmeu njihova dva sveta a
ona je bila pripravna na to da e se nai u drugom svetu!
U srcu je osetila jo veu ljubav prema Ponteru, koji se

naao iznenada na njenoj Zemlji, a ipak je nekako uspeo

da sauva zdrav razum.
Konano je lift stigao do vrha i vrata su se otvorila.
ak i to je bilo neobino; naime, vrata koja su izgledala
kao da na njima nema nikakvih spojeva, otvorila su se
poput meha harmonike.
Ponter i Meri su se nali u jednoj etvrtastoj odaji
moda pet metara irokoj. Zidovi su bili jarko zeleni, a
tavanica je bila niska. Ponter je otiao do jedne police i
doneo malu ravnu kutiju koja je izgledala kao da je
napravljena od neega to lii na karton plave boje.
Otvorio je kutiju i izvadio svetlucavi predmet napravljen
od metala i plastike.
Visoki savet sedokosih shvata da nema izbora sem da
pusti ljude iz vaeg sveta da posete na, rekao je Ponter,
ali mi je Adikor rekao da su postavili jedan uslov. Morate
da nosite ovo. Izvadio je predmet i Meri je mogla da vidi
da je to metalna traka iji je gornji deo bio veoma nalik
Haku.
Pratioci su, obino, implanti, rekao je Ponter. Ali,
shvatamo da ne treba oekivati od obinog posetioca da
se podvrgne operaciji. Ipak, ova traka ne moe da se
skine nigde drugde sem ovde, na ovom mestu; kompjuter
koji se nalazi u njoj zna njenu tanu lokaciju i dozvolie
da samo ovde bude ponovo otkopana.
Meri je klimnula glavom. Shvatam. Pruila je desnu
ruku.
Uobiajeno je, poeo je Ponter, da se Pratilac ugradi
u levu nadlanicu, sem u sluaju da je osoba levoruka.

Meri je povukla desnu i pruila mu levu ruku. Ponter

je prikaio Pratioca na nju. To sam nameravala da te
pitam, rekla je Meri. Da li je veina Neandertalaca
desnoruka?
Oko devedeset procenata.
Tako smo i mi mislili na osnovu fosilnih ostataka.
Ponter je zakolutao oima. Kako ste uopte mogli da
odredite kojom su se rukom koristili na osnovu fosilnih
ostataka? Ne verujem da mi imamo pojma o tome koju su
ruku vie koristili Gliksini u ovom svetu.
Meri se nasmeila, zadovoljna zbog domiljatosti
svoje vrste. Do toga smo doli na osnovu zuba.
Kakve veze imaju zubi sa upotrebom ruke?
Uraena je jedna studija osamdeset zuba sa dvadeset
fosilnih ostataka Neandertalaca. Zna, smatrali smo da
ste vi te vae velike vilice verovatno koristili tako da su
vam zubi sluili kao stezaljke da bi pridravali kou dok
derete ubijenu divlja. Pa, koa je abrazivna i ona
oteuje prednji deo zuba, stvarajui male useke. U
osamnaest sluajeva, ovi useci su ili nadesno to se i
moe oekivati ako se struga koristi desnom rukom,
tako da se koa gura u tom pravcu.
Ponterovo lice je poprimilo izraz za koji je Meri znala
da kod Neandertalaca znai da su zadivljeni, to se
sastojalo od uvlaenja usana i nabiranja srednjeg dela
izmeu spojenih obrva. Savreno rezonovanje, rekao je
Ponter. Zapravo sve mi i danas prireujemo posebna
okupljanja prilikom dranja ulovljene ivotinje i tada se
koa skida na taj nain; naravno, postoje i drugi,

mehaniki naini, ali ovakva okupljanja predstavljaju

drutveni ritual.
Ponter je zastao za trenutak, a onda rekao: Kad ve
govorimo o dranju koe.... Otiao je do suprotnog kraja
prostorije, do zida na kojem su se nalazile bunde koje su
visile tako to su bile kopama na ramenima privrene
za jednu horizontalnu ipku. Molim te, izaberi jednu,
rekao je. One na desnoj strani su najmanje.
Meri mu je pokazala jednu bundu i Ponter je neto
uradio to ona ba i nije shvatila ta, i onda se bunda
odvojila od ipke. Nije bila sigurna kako da je obue
inilo joj se da se otvara na strani, a ne na ramenima, ali
Ponter joj je pomogao. U jednom trenutku je Meri
pomislila da odbije da obue bundu; naime, nikada nije
volela krzno, ali, ovo je, ipak, bio sasvim drugi svet.
To nije bila luksuzna bunda kao to su one od nerca ili
samurovine; bila je gruba i crvenkasto-smee boje. Koje
je ovo krzno? pitala je Meri Pontera dok joj je
nametao kope.
Od mamuta, rekao je.
Meri je razrogaila oi. Moda nije bila toliko lepa kao
to je bunda od nerca, ali bunda od mamuta bi u njenom
svetu vredela beskrajno vie od bunde od nerca.
Ponter nije uzeo za sebe bundu. Krenuo je ka vratima.
Ova vrata su bila normalna, privrena na jednu
vertikalnu cev koja im je omoguavala da se njiu, kao da
se nalaze na arkama. Ponter ih je otvorio i
I bili su napolju, na povrini.
Iznenada, sva neobinost je nestala.

Ovo jeste bila Zemlja Zemlja koju je poznavala.

Sunce, nisko na zapadu, izgledalo je isto kao ono koje je
navikla da posmatra. Nebo je bilo plavo. Bilo je borova i
breza i drugih vrsta drvea koje je prepoznala.
Hladno je, rekla je Meri. Bilo je etiri stepena manje
nego to je bilo u Sadberiju kada su krenuli.
Ponter se nasmeio. Divno je, rekao je.
Iznenada, jedan zvuk privukao je Merinu panju i u
jednom kratkom trenutku ona je pomislila da se neki
mamut pribliava da bi osvetio svoju vrstu. Ali ne, nije
bilo to. To je bilo neko vozilo na vazdunim jastucima,
oblika kocke, ali sa zaobljenim ivicama, koje je letelo
iznad stenovitog zemljita ka njima. Zvuk koji je Meri ula
liio joj je na kombinaciju zvuka pokretakih ventilatora
koji se okreu i kovitlaju vazduh nadole, to omoguava
vozilu da leti na maloj visini i velikog ventilatora, nalik
propeleru kakav koriste brodovi u movarama Everglejd,
koji ostavlja iza sebe uskovitlani vazduh.
Ah, rekao je Ponter, evo putnike kabine koju sam
pozvao. Meri je shvatila da je on to uinio uz Hakovu
pomo i da to nije bilo prevedeno na engleski. Neobino
vozilo je stalo ispred njih i Meri je videla da je voza
krupan mukarac koji izgleda kao da ima dvadesetak
godina vie od Pontera.
Jedna strana kabine se otvorila i voza je neto rekao
Ponteru. Ponovo rei nisu prevedene i Meri nije mogla da
ih razume, ali je zamislila da one predstavljaju
neandertalski ekvivalent za nae: Kuda, prijatelju?
Ponter je pokazao rukom Meri da ue prva. A sada,
poeo je, rekao je, dozvoli mi da ti pokaem svoj svet.

Poglavlje 30

Ovo je tvoja kua? upitala je Meri.

Ponter je klimnuo glavom. Proveli su nekoliko sati
obilazei grad i razgledajui ga, ali sada je vee bilo
poodmaklo.
Meri je bila zapanjena. Ponterova kua nije bila
nainjena od cigle ili kamena. Bila je sagraena uglavnom
od drveta. Naravno, Meri je ve videla mnogo kua
sagraenih od drveta iako su zakonom o gradnji bile
zabranjene u mnogim delovima Ontarija ali nikada nije
videla nijednu nalik ovoj. Ponterova kua je izgledala kao
da je izrasla kao da se neko veoma debelo i nisko stablo
drveta rairilo da bi ispunilo svaki deli ogromnih kalupa
u obliku kocaka i cilindara veliine sobe, a onda su kalupi
uklonjeni i ostalo je samo drvo, ija je unutranjost onda,
na neki nain, delimino izdubljena, tako da ono ostane i
dalje ivo. Kua je spolja bila prekrivena smeom korom
drveta, a bilo je oigledno da je samo drvo i dalje ivo,
iako je lie na granama koje su rasle iz njegovog
centralnog dela sada, s dolaskom jeseni, postalo ukasto.
Ipak, bilo je oigledno da su obavljeni i neki dodatni
radovi. Prozori su bili savrenog etvrtastog oblika;
verovatno su bili proseeni kroz drvo. Trem koji se
pruao du jedne strane kue bio je napravljen od
dasaka.

Ovo je..., poela je Meri, traei odgovarajui pridev

od svih moguih koji su joj proletali kroz glavu
neverovatno, udesno, neobino, fascinantno i napokon,
odluivi se, zavrila reenicu: divno.
Ponter je klimnuo glavom. Neko ko pripada Merinoj
vrsti bi, verovatno, rekao: Hvala ti, zauvi ovakav
kompliment, ali Meri je ve bila nauila da Neandertalci
nemaju obiaj da tek tako prihvataju pohvale za neto za
ta nisu lino zasluni. Ve u samom poetku njihovog
poznanstva, jednom je rekla Ponteru da je primetila da
mu je jedna od onih koulja koje se zakopavaju na
ramenu kakve je nosio prilino lepa, a on ju je pogledao
zbunjeno, kao da se pita zato bi iko obukao neto to
nije lepo.
Meri je rukom pokazala prema velikom crnom
etvrtastom delu na zemljitu pored kue; imalo je
dvadesetak metara irine. ta je to? Mesto za sletanje?
To mu je sporedna funkcija. To je, zapravo, solarni
kolektor. On pretvara sunevu svetlost u elektrinu
energiju.
Meri se nasmeila. Pretpostavljam da zimi mora da
uklanja sneg, rekla je.
Ponter je odmahnuo glavom. Ne. Lebdei autobus
koji nas vozi na posao sputa se na tom mestu i dok to
ini, mlaznicama topi sneg.
Meri je mrzela da isti sneg i to je bio jedan od razloga
to je odluila da uzme stan u stambenoj zgradi kada su
se ona i Kolm razili. Pomislila je da je malo verovatno da
bi u njenom svetu TTC slao autobus s plugom za ienje

snega na prednjem delu do svaije kue svaki put kada

padne sneg.
Hajdemo, rekao je Ponter, krenuvi ka kui. Hajde
da uemo.
Vrata Ponterove kue su se otvorila. Unutra su zidovi
bili od poliranog drveta, i to od istog onog stabla koje je
oko njih raslo. Meri je videla na stotine soba obloenih
drvetom pre toga, ali nikada nijednu u kojoj bi se jedna
jedina neprekinuta ara pruala po celoj sobi. Da nije
videla ovu kuu najpre spolja, bila bi potpuno zbunjena
pitajui se kako je to postignuto. U zidovima su bile
izdubljene male nie u kojima su se nalazile male
skulpture i sline sitnice.
U prvom trenutku, Meri je pomislila da je pod obloen
nekim zelenim materijalom, ali je ubrzo shvatila da je to
mahovina. Izgleda da je to bila prostorija koja je
predstavljala dnevnu sobu. Tu se nalazilo nekoliko stolica
neobinog oblika i dva kaua koja su bila privreni za
zidove. Nije bilo uramljenih umetnikih dela, ali cela
tavanica je bila obojena i predstavljala je sloeni mural i
Iznenada, Meri se sledila.
U kui je bio vuk!
Meri je stajala potpuno ukoena dok joj je srce tuklo
kao ludo.
Vuk je krenuo u napad, jurei ka Ponteru.
Pazi! povikala je Meri.
Ponter se okrenuo i bacio se na lea na jedan od
kaua.
Vuk je sada bio na njemu, otvorenih eljusti i
Ponter se smejao dok mu je vuk lizao lice.

Ponter je ponavljao nekoliko rei iznova i iznova na

svom jeziku, ali ih Hak nije preveo.
Ipak, u Ponterovom glasu se osealo da se dobro
zabavlja.
Posle jednog trenutka, odgurnuo je vuka sa sebe i
ustao. Vuk se okrenuo ka Meri.
Mer, poeo je Ponter, ovo je moj pas Pabo.
Pas! uzviknula je Meri. ivotinja je bila po svemu
to je mogla da vidi pravi vuk: divlji, prodrljivi, prava
grabljivica.
Pabo se sklupala pored Pontera i podigavi njuku
poela da dugo, dugo zavija.
Pabo! rekao je Ponter, prekorevajui je. Sledee
to je rekao sasvim je sigurno znailo Ponaaj se
pristojno! Nasmeio se i izvinio Meri. Nikada nije videla
nekog Gliksina.
Ponter je poveo Pabo ka Meri. Meri je osetila da se
ukoila i pokuala je da ne drhti dok ju je zver sa velikim
zubima, koja je, sigurno, bila teka pedesetak kilograma,
njukala.
Ponter je neko vreme neto govorio psu to Hak nije
preveo, istim onim tonom kojim se ljudi u Merinom svetu
obraaju svojim kunim ljubimcima.
U tom trenutku, kroz jedan luni otvor je uao Adikor,
dolazei iz neke druge prostorije. Zdravo, Mer, rekao je.
Da li si uivala u obilasku?
Veoma.
Ponter je krenuo ka Adikoru i privukao ga u zagrljaj.
Meri je odvratila pogled za trenutak, ali kada ih je ponovo

pogledala, stajali su jedan pored drugog, drei se za

ruke.
Meri je ponovo osetila kako je hvataju kande
ljubomore, ali Ne. To nikako ne sme da osea. Ponter i
Adikor se ponaaju onako kako to uvek ine, jednostavno
pokazujui ta oseaju jedan za drugoga.
A ipak, da li je Adikor bio taj koji je prvi zagrlio
Pontera? Ili je Ponter prvi zagrlio Adikora? Nije bilo
naina da to zakljui. Sem toga, uhvatili su se za ruke dok
ih ona nije gledala; nije mogla da kae ko je prvi pruio
ruku. Moda Adikor samo obeleava svoju teritoriju,
pomislila je Meri, i pokazuje joj koliko je blizak sa
Ponterom.
Pabo, oigledno zadovoljna poto je zakljuila da Meri
nije nikakvo udovite, udaljila se od nje i skoila na
jedan od kaua koji su rasli bukvalno iz zida.
Da li bi elela da vidi ostatak kue? upitao ju je
Ponter.
Naravno, odgovorila je Meri. Ponter ju je poveo u
jedan drugi deo kue nije to bila potpuno zasebna
prostorija koji je, nedvosmisleno, sluio kao kuhinja.
Mahovina na podu bila je prekrivena nekom vrstom
stakla. Meri nije prepoznala nijedan od kunih aparata
koje je ugledala, ali je pretpostavila da bi mala kocka
mogla da bude neka vrsta mikro-talasne penice, a veliki
aparat koji se sastojao od dve identine plave kocke
postavljene jedna iznad druge neka vrsta friidera. Rekla
je ovo i Adikor se nasmejao.
Ono je, zapravo, laserska penica, pokazujui na
mali aparat. Koristi istu vrstu rotacionih frekvencija koja

je upotrebljena za sterilizator kroz koji si prola, ali tako

da pee meso ravnomerno iznutra i spolja. Mi vie ne
koristimo friidere za uvanje hrane, iako smo to nekada
inili. Ovo je vakuumska kutija.
Ah, rekla je Meri. Okrenula se i zapanjilo ju je ono
to je ugledala. Ceo jedan zid je bio prekriven sa etiri
savreno etvrtasta i ravna ekrana od kojih je svaki
pokazivao po jedan potpuno drugaiji prikaz
neandertalskog sveta. Od samog poetka su je brinuli
orvelovski aspekti neandertalskog drutva, ali nije
oekivala da e videti da se Ponter bavi posmatranjem
svojih suseda.
To je voajer, rekao je Adikor, priavi joj. Mi tako
posmatramo Egzibicioniste. Otiao je do monitora i
neto podesio na njima. Iznenada su se etiri odvojena
kvadrata stopila u jedan veliki, sa uveanom slikom
onoga to je prikazivao Egzibicionista koji se nalazio u
donjem desnom uglu. To je jedan od mojih omiljenih,
rekao je Adikor. Haust uvek ima neto zanimljivo da
pokae. Zatim je pogledao na trenutak. Ah, on upravo
prisustvuje utakmici daybatola.
Hajdemo, rekao je Ponter, pokazujui oboma da
krenu za njim. U glasu mu se osealo da misli na to koliko
je teko odvojiti Adikora od voajera kad pone da
posmatra utakmicu daybatola.
Meri je krenula za njim, a onda i Adikor. Sledea
prostorija je oigledno bila njihova spavaa soba i
kupatilo. Tu se nalazio veliki prozor kroz koji je mogao da
se vidi potok; jedan etvrtasti udubljeni deo ispunjen
etvrtastim jastucima, koji je predstavljao prostranu
povrinu za spavanje. Na vrhu je bilo nekoliko jastuka u

obliku diska. Na jednoj strani sobe se nalazio kruni

otvor, ponovo izdubljen u podu. Da li je to kupatilo?
pitala je Meri.
Ponter je klimnuo glavom. Slobodno moe da se
okupa ako eli.
Meri je odmahnula glavom. Moda kasnije. Ponovo
je pogledala krevet, zamiljajui Pontera i Adikora, nage...
Dakle, to je to, rekao je Ponter. Ovo je na dom.
Hajde da se vratimo u dnevnu sobu, rekao je Adikor.
To su i uinili. Ponter je iao prvi. Adikor je oterao
Pabo sa kaua i legao na lea. Ponter je pokazao Meri da
moe da legne na drugi kau. Moda je leei poloaj
uobiajen za Neandertalce, pomislila je, a u svakom
sluaju je to najbolji nain da se posmatra mural na
tavanici.
Meri je sela na drugi kau, mislei da e Ponter sesti
pored nje. Ali umesto toga on je krenuo ka kauu na
kojem je Adikor leao i s ljubavlju ga pomilovao po glavi.
Adikor je ustao na trenutak. Meri je oekivala da e
okrenuti noge i sesti na kau. Ali, im je Ponter seo na
drugi kraj kaua, Adikor je ponovo legao, stavivi glavu
Ponteru u krilo.
Meri je osetila stezanje u stomaku. Ipak, znala je da
nijedna ena s kojom je Ponter bio u romantinoj vezi,
nije nikada bila u njegovoj kui, osim nje, sada.
Pa, rekao je Ponter, ta misli o naem svetu?
Meri je iskoristila priliku da odvrati pogled od
Adikora i Pontera, ponaajui se kao da joj je potrebno da
vizualizuje ono to joj se mota po glavi. To je..., poela
je, a onda slegla je ramenima. Razliito. A onda,

shvativi da bi to moglo da zvui uvredljivo, brzo je

dodala Ali lepo, veoma lepo. Zastala je. isto.
Meri se odmah nasmejala samoj sebi kada je ovo
izrekla. isto. To je ono to Amerikanci uvek kau kada
vide Toronto. Kako vam je grad ist!
Meutim, Toronto je bio pravi svinjac u poreenju sa
onim to je Meri videla u Saldaku. Uvek je mislila da je
finansijski neizvodivo izbei da veliki broj stanovnika
razorno deluje na ivotnu sredinu, ali...
Ali, ne radi se o velikom broju stanovnika, shvatila je.
Radi se o neprestanom porastu broja stanovnika,
zapravo. inilo se da Neandertalci, zahvaljujui svojoj
podeli na Generacije, ve vekovima imaju nultu stopu
porasta stanovnitva.
Nama se dopada, rekao je Adikor, leei i oigledno
pokuavajui da pokrene razgovor. to, naravno, i jeste
razlog zato tako izgleda.
Ponter je pomilovao Adikora po kosi i rekao: I njihov
svet ima svojih ari.
Koliko sam shvatio, vai gradovi su mnogo vei,
rekao je Adikor.
Oh, da, rekla je Meri. U mnogima ivi i po nekoliko
miliona ljudi. U Torontu odakle sam ja ima skoro tri
miliona.
Adikor je vrteo glavom, u neverici. Neverovatno,
rekao je.
Odveemo te u Centar posle veere, rekao je
Ponter. Tamo je sve mnogo zbijenije; kue se nalaze na
rastojanju od samo nekoliko desetina koraka.

Da li e se ceremonija vezivanja tamo obaviti?

pitala je Meri.
Ne, obavie se na pola puta izmeu Centra i Oboda.
Neto iznenada pade Meri na pamet. Ja... nisam
ponela nita elegantno da obuem.
Ponter se nasmejao. Ne brini, niko ne zna koja je
odea Gliksina za svaki dan, a koja za posebne prilike.
Nama sve izgleda neobino. Ponter je malo sagao glavu i
pogledao u Adikora. Kad smo ve kod toga, ti sutra ima
sastanak sa Fluksatan konzorcijumom, zar ne? ta e da
obue? Da se Meri ne bi oseala iskljuenom iz
razgovora, Hak je nastavio da prevodi.
Ne znam, rekao je Adikor.
ta misli o zelenoj konoj jakni pitao je Ponter.
Svia mi se kako ti istie bicepse i
Iznenada, Meri vie nije mogla da izdri. Skoila je na
noge i jurnula ka vratima. ao mi je, rekla je,
pokuavajui da povrati dah, pokuavajui da se smiri.
Jako mi je ao.
Izala je napolje u mrak.

Poglavlje 31

Ponter je krenuo za Meri, izaao napolje i zatvorio vrata

za sobom. Meri je drhtala. inilo se da Ponteru uopte ne
smeta veernja hladnoa, ali je, oigledno, bio svestan da
se Meri trese. Priao joj je blie, elei da je obgrli svojim
velikim rukama, ali Meri je silovito zatresla ramenima,
odbijajui njegov dodir i okrenula se od njega, gledajui u
okolni predeo.
ta nije u redu? pitao je Ponter.
Meri je duboko udahnula, a onda polako ispustila
vazduh. Sve je u redu, rekla je. Znala je da zvui hirovito
i mrzela je sebe zbog toga. ta nije u redu? Od samog
poetka je znala da Ponter ima ljubavnika i
Ali, jedno je znati to kao apstraktnu injenicu, a
sasvim drugo to videti uivo.
I sama Meri je bila zapanjena. Osetila je sada veu
ljubomoru nego onda kada je prvi put videla Kolma sa
novom devojkom poto su se on i Meri rastali.
Sve je u redu, rekla je Meri ponovo.
Ponter je rekao neto na svom jeziku glasom koji je
istovremeno zvuao zbunjeno i tuno. U Hakovom glasu
dok je prevodio ta oseanja su bila mnogo manje
izraena. ao mi je ako sam te uvredio... nekako.
Meri je posmatrala tamno nebo. Ne radi se o tome da
sam uvreena, rekla je. Radi se o tome... zastala je.
Ovo e zahtevati malo prilagoavanja.

Znam da se moj svet razlikuje od tvog. Da li je moja

kua previe mrana? Previe hladna?
Nije to, rekla je Meri i polako se okrenula. Radi se
o... Adikoru.
Ponterove oi podigle su se sve do luka. Da li ti se on
ne dopada?
Meri je odmahnula glavom. Ne, ne. Nije to. On mi se
svia. Ponovo je uzdahnula. Problem nije Adikor.
Problem je ti i Adikor. To to sam vas videla zajedno.
On je moj muki partner, rekao je Ponter
jednostavno.
U mom svetu ljudi imaju samo jednog partnera. Nije
vano da li se radi o partneru suprotnog pola ili istog.
Htela je da doda: Zaista mi nije vano kog je pola, ali je
odustala, plaei se da bi to za-zvualo previe napadno.
Ali za nas je biti pa ta god da ste ti i on dok si ti u
vezi s nekim drugim.... Zastala je, a onda malo slegla
ramenima. To je teko. To to moram da posmatram vas
dvojicu kako ispoljavate svoja oseanja...
Ah, rekao je Ponter, a onda, kao da prvi put nije bilo
dovoljno, ponovio: Ah.
utao je neko vreme. Ne znam ta da ti kaem. Ja
volim Adikora i on voli mene.
Meri je elela da ga pita ta osea za nju, ali, sada nije
bio trenutak da to uini; verovatno bi ga samo odbila od
sebe svojom uskogrudou.
Osim toga, rekao je Ponter, unutar porodice nema
zle krvi. Sasvim sigurno ti ne bi pravila poreenje da si
me videla kako pokazujem svoja oseanja prema svom
bratu ili prema erkama ili prema roditeljima.

Meri je utala. razmiljajui o ovome to je rekao, i

posle nekoliko trenutaka, Ponter je nastavio: Moda
jeste trivijalno, ali mi imamo jednu izreku: ljubav je kao
hrana, nikad je nije dosta.
Meri je, uprkos svemu, morala da se nasmeje. Ali, to je
bilo neprijatan promukao smeh nakon kojeg su joj
potekle suze. Nisi me ni dotakao otkako smo doli
ovamo.
Ponter je razrogaio oi. Sada nije vreme Kada dvoje
postaje jedno.
Meri je dugo utala. Nama Gliksinima... i enama i
mukarcima... nama je potrebna ljubav sve vreme, a ne
samo etiri dana u mesecu.
Ponter je duboko udahnuo, a onda polako ispustio
vazduh. Uobiajeno je...
Zastao je i ove rei su ostale da vise u vazduhu. Meri je
osetila da joj se puls ubrzao. Uobiajeno je da ovde svako
ima dva partnera, jednog mukog i jednog enskog.
Neandertalke ne oseaju nedostatak ljubavi ali veinu
meseca je dobijaju od svog enskog partnera.
Znam, rekla je Meri, sklapajui oi. Znam.
Moda je ovo bila greka, rekao je Ponter, inilo se
koliko i sebi toliko i Meri, ali Hak je obavio svoju dunost
i preveo je njegove rei. Moda nije trebalo da te
dovedem ovamo.
Ne, rekla je Meri. Ne, elela sam da doem i drago
mi je to sam dola. Pogledala ga je i zurila u njegove oi
boje zlata. Koliko je jo ostalo do vremena Kada dvoje
postaje jedno? pitala je.

Tri dana, rekao je Ponter. Ali... Zastao je. Ali,

nastavio je, pretpostavljam da nikome ne moe da kodi
ako ti pokaem svoju ljubav pre toga.
Rairio je svoje ruke i posle jednog trenutka Meri je
pala u njegov zagrljaj.
Meri, naravno, nije mogla da ostane s Ponterom, zato
to je Ponter iveo u Obodu, koji je bio rezervisan
iskljuivo za mukarce. Adikor je predloio savreno
reenje: da Meri bude kod njegovog enskog partnera,
Lurt Fradlo. Uostalom, Lurt je bila hemiarka bar sudei
po tome kako su Neandertalci definisali taj termin neko
ko se bavi molekulima. A Meri je, po toj definiciji, bila
neka specijalizovana vrsta hemiara koji se bavi
dezoksi-ribo-nukleinskom kiselinom.
Lurt je odmah pristala a koji, pa, naunik iz bilo kog
od dva sveta ne bi smesta zgrabio priliku da ugosti
naunika iz onog drugog? I tako je Ponter rekao Haku da
pozove putniku kabinu i Meri se uputila ka Centru.
Ispostavilo se da je voza putnike kabine ena ili je,
moda, Hak namerno traio da bude ena; on je,
uostalom, znao sve to je i Ponter znao, pa i to da je Meri
bila silovana. Merin prenosni Pratilac je u sebi sadrao
Hakovu bazu podataka i Meri je sada to iskoristila i
otpoela je razgovor sa Neandertalkom koja je vozila
putniku kabinu.
Zato su vaa vozila u obliku kocke? pitala je Meri.
Mislim da to nije aerodinamino.

A kog bi pa oblika trebalo da budu pitala je ena,

iji je glas bio dubok kao i Ponterov i zvonak kao glas
Miel Bel dok peva.
Pa, u mom svetu, ona su zaokrugljena i Pomislila
je na trenutak na Monti Pajtona i uska na jednom kraju,
iroka u sredini i ponovo uska na drugom kraju.
ena je imala kratku kosu koja je bila tamnija od bilo
koje koju je Meri do tada videla kod Neandertalca, to
znai da je bila boje mlene okolade. Odmahnula je
glavom i upitala: Kako ih onda skladitite?
Skladitimo? ponovila je Meri.
Da. Znate, onda kada se ne koriste. Mi ih skladitimo
jedno na drugo, a onda ih tako poredana stavimo uz
drugu istu takvu gomilu. Time se smanjuje prostor koji
mora da bude odvojen za njih.
Meri je pomislila na svo ono zemljite u svom svetu
koje je pretvoreno u mesta za parkiranje. Ali, kako onda
moete da uzmete svoje vozila kad vam je potrebno, ako
se, recimo, nalazi na dnu takve gomile?
Svoje vozilo? ponovila je ena iznenaeno.
Da, ono koje pripada vama.
Sva vozila pripadaju gradu, odgovorila je ena.
Zato bih ja elela da imam svoje vozilo?
Pa, ne znam...
Naime, ona su skupa, barem ovde.
Meri je pomislila na svoju mesenu ratu za automobil.
I u mom svetu su skupa.
Pogledala je pejsa oko sebe. U daljini je videla drugu
putniku kabinu kako leti u suprotnom pravcu. Meri se
upitala ta li bi Henri Ford pomislio da mu je neko rekao

da e jedan vek poto napravi svoj model T, polovina

prostora u svakom gradu biti potrebna da bi se omoguio
prolazak ili parkiranje automobila, da e saobraajne
nesree postati osnovni uzrok smrti mukaraca mlaih
od dvadeset pet godina, da e automobili vie zagaivati
vazduh od svih fabrika i visokih pei u svetu.
Zato onda elite da imate svoje vozilo? pitala je
ena.
Meri je slegla ramenima. Mi volimo da posedujemo
stvari.
Volimo i mi, rekla je. Ali, vozilo ne moe da koristi
deset desetina jednog dana.
Zar se ne brinete da e onaj ko je vozilo koristio pre
vas ostaviti nered za sobom?
Neandertalka je malo pomerila kontrolnu ruku i
skrenula da bi izbegla neko drvee koje se pojavilo ispred
njih. Zatim je, utei, podigla svoju levu ruku, kao da time
sve objanjava.
Meri je shvatila. Niko ne bi za sobom ostavio ubre ili
otetio vozilo ako zna da postoji snimak onoga to je
uinio koji se automatski prenosi u Arhivu alibija. Niko
ne bi mogao da ukrade vozilo niti da ga koristi da bi
poinio neki zloin. A Pratioci, verovatno, vode rauna i o
svemu to ste uneli u vozilo; postoji vrlo mala mogunost
da sluajno zaboravite eir i da morate da traite vozilo
u kojem ste ga ostavili.
Postajalo je sve tamnije. Meri je shvatila da se vozilo
vie ne kree kroz ogolele predele, ve da se nalaze usred
Centra Saldaka. Gotovo da nije postojalo nikavo vetako
osvetljenje; Meri je videla da ena ne gleda kroz providni

prednji deo putnike kabine, ve da upravlja njome uz

pomo etvrtastog infracrvenom svetlou osvetljenog
monitora na komandnoj tabli ispred sebe.
Vozilo se spustilo na zemlju i jedna bona strana se
podigla i unutra je uleteo hladan noni vazduh. Evo nas,
rekla je ena. To je ona kua tamo. Pokazala je ka jedva
vidljivoj,
desetak
metara
udaljenoj,
neobinoj
konstrukciji.
Meri se zahvalila eni i izala. Planirala je da pouri i
to pre stigne do kue, oseajui nelagodnost to se nalazi
napolju nou u nepoznatom svetu, ali stala je kao
ukopana u mestu i podigla pogled.
Zvezde iznad njene glave bile su velianstvene; Mleni
put je bio jasno vidljiv. Kako ga je ono Ponter nazvao one
noi u Sadberiju, upitala se, a onda se setila: Nona reka.
A tu je bio i Veliki medved, odnosno, Glava mamuta.
Meri je povukla zamiljenu liniju i brzo pronala
Severnjau, to znai da je bila sigurna da je okrenuta ka
severu. Zavukla je ruku u tanu i izvadila kompas koji je
ponela na zahtev Doka Krigera, ali bilo je previe
mrano da bi mogla da vidi oznake na njemu. I tako,
poto se nagledala predivnog neba, Meri je krenula ka
Lurtinoj kui i zamolila svog Pratioca da obavesti
ukuane da je stigla.
Gotovo istog trenutka, vrata su se otvorila i na njima
se pojavila jedna Neandertalka. Prijatan dan, rekla je, ili
je, bar, tako Merin Pratilac preveo njene rei.
Zdravo, rekla je Meri. Uh, samo trenutak... Kroz
otvorena vrata je dopiralo dovoljno svetlosti i Meri je
bacila pogled na iglu kompasa i osetila da je zapanjeno

podigla obrve. Obojeni vrh igle, plav naspram srebrne

boje na drugom kraju, pokazivao je ka Severnjai, kao to
bi to uinio i na Merinoj Zemlji. Nasuprot onome to je
Dok rekao, izgleda da se na ovoj Zemlji jo nije dogodila
promena polariteta magnetnog polja.
Meri je provela prijatno vee u Lurtinom domu i
upoznala Adikorovog malog sina Daba i ostatale lanove
Lurtine porodice. Jedino neobino to se desilo bilo je
kada je krenula u toalet. Lurt joj je pokazala gde se on
nalazi, ali Meri je bila potpuno zbunjena onim to je
videla ispred sebe. Poto je zurila ispred sebe gotovo ceo
minut, oseajui se glupavo, izala je iz kupatila i pozvala
Lurt.
Izvini, poela je Meri, ali... ovo ne izgleda kao toaleti
u mom svetu. Nemam pojma kako se koristi.
Lurt se nasmejala. Izvini, rekla je. Evo. Stavi noge u
ove stremenove i uhvati se za ove kolutove iznad glave
ovako...
Meri je shvatila da e morati da potpuno svue
pantalone da bi uspela, ali je na zidu postojala jedna kuka
i pomislila je da je ona i predviena za tu svrhu.
Ispostavilo se da je, zapravo, bilo prilino udobno, iako je
jeknula od iznenaenja kada se neto vlano, slino
suneru, pojavilo samo od sebe da je opere kada je
zavrila.
Meri je primetila da u toaletu nema nieg za itanje. U
svom, tamo u Torontu, drala je na kotliu poslednje
brojeve asopisa Atlantik mantli, Kanedijen diografik,
Kantri mjuzik i razliite ukrtene rei. Ali, pretpostavila je

da se, bez obzira na postojanje odlinog vodovodnog

sistema, Neandertalci zbog svog otrog ula mirisa,
verovatno nikada ne zadravaju bez preke potrebe u
toaletu.
Meri je te noi spavala na gomili jastuka poredanih na
podu. U prvom trenutku je pomislila da je to neudobno, s
obzirom da je bila navikla na kompaktnu ravnu povrinu,
ali onda joj je Lurt pokazala kako da namesti jastuke tako
da joj podupiru vrat i lea, razdvoje kolena i tako dalje.
Uprkos neobinosti svega toga, Meri je ubrzo zaspala,
potpuno iscrpljena.
Sutradan ujutru, Meri je otila sa Lurt do njenog
radnog mesta. Zgrada je, za razliku od veine ostalih u
Centru, bila u potpunosti od kamena, to je bilo
neophodno zbog mogunosti izbijanja poara ili
eksplozije ako neki eksperimenet krene naopako,
objasnila joj je Lurt. Lurt je radila sa jo est ena i Meri je
ubrzo prelo u naviku da ih klasifikuje po Generacijama,
iako je, umesto da ih deli na brojeve 146, 145, 144, 143,
142, kao to je to Ponter inio, mislei na broj dekada od
nastanka modernog doba, ona o njima, iz potovanja,
razmiljala kao o enama koje se pribliavaju tridesetoj,
etrdesetoj, pedesetoj, ezdesetoj i sedamdesetoj godini
ivota. Iako Neandertalke nisu starile isto kao ene iz
vrste homo sapiens izgleda da je neto u nainu na koji
je luk iznad obrva vukao kou na elu spreavalo
nastanak izraenih bora Meri nije imala problema da
odredi koja ena pripada kojoj grupaciji. Zapravo, sa
Generacijama koje su se raale u intervalima od po deset
godina, pomisao da krije koliko ima godina nesumnjivo
nikada nije pala na pamet nekoj Neandertalki.

Ipak, nije bilo potrebno mnogo vremena da Meri

prestane da misli o enama u Lurtinoj laboratoriji kao o
Neandertalkama i da pone da o njima razmilja samo
kao o enama. Da, one su izgledale neobino bile su to
ene graene poput igraa ragbija, ene sa maljama na
licu ali njihovo dranje odraavalo je nedvosmisleno...
pa, ne ba enstvenost, pomislila je Meri, ali sasvim
sigurno enskost. Bile su prijatne, spremne na saradnju,
drueljubive, kolegijalne a ne takmiarski raspoloene, i
sve u svemu, veoma zabavne.
Naravno, Meri je pripadala narataju nadala se da je
to poslednje takvo u njenom svetu u kojem se mnogo
manje ena u odnosu na mukarce bavilo naukom.
Nikada nije radila na nekom odseku na kojem su ene
predstavljale veinu iako je u Jorku to poinjalo da se
deava a kamoli da su drale sva mesta. Moda bi u
takvim okolnostima radna sredina i na njenoj Zemlji bila
nalik ovoj. Meri je odrasla u Ontariju, koji, iz istorijskih
razloga, ima dva razdvojena kolska sistema: dravni koji
finansira vlada i katoliki. Budui da je religiozno
obrazovanje bilo dozvoljeno iskljuivo u religioznim
institucijama, mnogi roditelji koji su bili katolici slali su
svoju decu u katolike kole, ali Merini roditelji su
odluili uglavnom na insistiranje njenog oca da ona
ide u dravnu kolu. Ipak, kada je imala etrnaest godina,
razmiljali su o tome da je poalju u katoliku kolu samo
za devojke. U to vreme se Meri muila sa matematikom i
njenom ocu i majci je reeno da bi moda mogla bolje da
radi u okruenju u kojem nema deaka. Ali, na kraju su
njeni roditelji ipak odluili da ona ostane u dravnoj
koli, s obzirom da e smatrao je njen otac ionako

morati da se pozabavi mukarcima nakon srednje kole,

pa je bolje da se na to odmah navikne. Tako je Meri svoje
srednjokolske dane provela u koledu Ist Jork umesto u
oblinjem Sveta Tereza. Iako je Meri na kraju reila svoj
problem s matematikom, uprkos tome to se nalazila u
meovitom razredu, ponekad je razmiljala o
preimustvima kole u koju idu samo devojke. Nije bilo
sumnje da su neke od najboljih studentkinja prirodnih
nauka kojima je predavala na Jorku dole iz takvih
institucija.
I zaista, moda bi imalo ta da se kae u prilog tome
da se ta zamisao proiri i na ivote odraslih osoba, na
radno mesto, recimo, tako da na jednom poslu rade
iskljuivo ene, u sredini u kojoj nema mukaraca i
njihovih ega.
Iako su Neandertalci raunali vreme tako to su
prilino mudro podelili dan na deset jednakih delova,
poinjui od svitanja, Meri se i dalje oslanjala na svoj sat
marke svo, a ne na displej sa udnim znacima na svom
Pratiocu uostalom, iako se sada nalazila u drugom
univerzumu, ipak je i dalje bila u istoj vremenskoj zoni.
Meri je bila naviknuta na ritam jutarnjih i podnevnih
pauza za kafu i sat vremena za ruak, ali Neandertalci
zbog svog drugaijeg metabolizma nisu mogli da izdre
toliko duge vremenske periode bez hrane. U njihovom
svetu su postojale dve duge pauze tokom radnog dana,
jedna oko jedanaest sati pre podne, a druga oko tri sata
posle podne, i tada bi bile pojedene velike koliine hrane,
ukljuujui i sirovo meso ista laserska tehnika koja je
upotrebljena za unitavanje tetnih klica u ljudskom
organizmu, omoguavala je i da sirovo meso bude

bezbedno za ishranu, a zubi i vilice Neandertalaca bili su

potpuno dorasli tom zadatku. Meutim, Merin stomak
nije bio; sedela je sa Lurt i njenim koleginicama dok su
jele, ali pokuavala je da ne gleda u to ta jedu.
Mogla je da se izvini i ne prisustvuje tim pauzama za
jelo, ali to je bilo Lurtino slobodno vreme, a Meri je elela
da razgovara s njom. Bila je fascinirana onim to su
Neandertalci znali o genetici, a Lurt je bila voljna da to
znanje podeli s njom.
Zapravo, Meri je nauila toliko mnogo toga za kratko
vreme koje je provela sa Lurt da je poinjala da misli da
je gotovo sve mogue, pogotovu ako nema mukaraca u
blizini.

Poglavlje 32

Meri je u ivotu prisustvovala na vie od desetak

venanja nekoliko katolikih, jedno jevrejsko, jedno
tradicionalno kinesko i nekoliko graanskih. Mislila je da
zna ta bi,uopteno gledano, trebalo da oekuje od
Dasmeline ceremonije vezivanja. Nije bila u pravu.
Naravno, znala je da ova ceremonija nee biti
obavljena u nekom hramu Neandertalci nisu imali nita
slino. Ipak, oekivala je neku vrstu zvaninog mesta.
Umesto toga, sve se odigravalo u prirodi.
Ponter je ve bio tamo kada je putnika kabina
dovezla Meri; stigli su prvi i s obzirom da nikog nije bilo u
blizini, dopustili su sebi da se dugo grle.
Ah, rekao je Ponter kada su se razdvojili, evo ih
stiu. Sunce je bljetalo i Meri je shvatila da je zaboravila
da ponese iz svog sveta naoare za sunce i morala je da
mirka pokuavajui da vidi ko se pribliava. Bile su to tri
ene jedna u kasnim tridesetim, druga koja je bila
tinejderka i devojica od osam godina. Ponter je
pogledao u Meri, a zatim u ene koje su se pribliavale, a
onda ponovo u Meri. Meri je pokuala da protumai
njegov izraz lica; da je pripadao njenoj vrsti, pomislila bi
da se osea izuzetno nelagodno, kao da je shvatio da se
neoekivano naao u nekoj neprijatnoj situaciji. Tri ene
su dolazile sa istoka iz pravca Centra. Najstarija i
najmlaa nisu nita nosile, a ona u sredini je nosila veliki

ranac na leima. Dok su se pribliavale, devojica je

uzviknula: Tata! i potrala ka Ponteru, koji ju je zgrabio
u naruje.
Druge dve ene su hodale sporije, tako da je starija
drala korak s mlaom, koja se teko kretala zbog teine
ranca koji je nosila.
Ponter je pustio osmogodinju devojicu iz svog
zagrljaja i drei je za ruku okrenuo se ka Meri. Mer, ovo
je moja erka, Mega Bek. Mega, ovo je moja prijateljica
Mer.
Mega koja je oigledno do tog trenutka imala oi samo
za svog oca, odmerila je Meri od glave do pete. Auu!,
rekla je konano. Ti si Gliksin, zar ne?
Meri se nasmeila. Da, jesam, rekla je, a njen
privremeni Pratilac je prevodio njene rei na
neandertalski jezik.
Da li hoe da doe u moju kolu pitala je Mega.
Volela bih da te ostala deca vide!
Meri se malo trgla; nikad joj nije palo na pamet da mi
mogla da se nae u situaciji da predstavlja atrakciju koju
treba pokazivati. Hmm, dobro, ako budem imala
vremena, rekla je.
Dve ene su stigle do njih. Ovo je moja druga erka,
Dasmel Ket, rekao je Ponter, pokazujui na
osamnaestogodinju devojku.
Zdravo, rekla je Meri. Pogledala je u devojku, ali nije
imala pojma da li je ona privlana po neandertalskim
merilima. Ipak, imala je iste neverovatne oi zlatne boje
kao i njen otac. Ja sam... poela je, a onda zastala,
setivi se da ne bi trebalo da dovede devojku u nepriliku

time to e izgovoriti svoje ime tako da ona ne moe da

ga ponovi. Rekla je: Ja sam Mer Von.
Prijatan dan, naunice Von, rekla je Dasmel, koja je
oigledno ve o njoj sluala, jer inae ne bi imala pojma
kako da odvoji Merino ime od prezimena. I zaista, ono to
je sledee rekla, potvrdilo je to. Vi ste poklonili mom ocu
onaj predmet od metala, rekla je.
Meri u prvom trenutku nije imala pojma o emu
Dasmel govori, ali onda joj je sinulo. Raspee. Da, rekla
je Meri.
Ve sam vas videla, nastavila je Dasmel, na
monitoru kada smo spaavali mog oca, ali... Vrtela je
glavom, udei se. ak i sada, jo uvek ne verujem u sve
ovo.
Pa, poela je Meri, ovde sam. Zastala je. Nadam se
da ti ne smeta to sam dola na tvoju ceremoniju
vezivanja.
Bilo da joj je to smetalo ili ne, Dasmel je bila dobro
vaspitana kao i njen otac i ljubazno je odgovorila. Ne,
naravno da ne. Drago mi je to ste ovde.
Ponter je brzo progovorio, moda osetivi da njegova
erka zapravo nije zadovoljna i elei da nastave
razgovor pre nego to to izbije na videlo. A ovo je bila
je zakonska starateljka moje keri. Pogledao je u
tridesetosmogodimju enu. Ja... nisam oekivao da u te
videti ovde, rekao je.
Neandertalka je podigla svoje spojene obrve.
Oigledno nisi, rekla je gledajui u Meri.

Ah, rekao je Ponter, da, pa, ovo je Mer Von, ena iz

onog drugog sveta koju sam ti spominjao. Mer, ovo je
Daklar Bolbej.
Boe, rekla je Meri, a njen Pratilac se oglasio
zvukom biiip, ne znajui kako da prevede ovu re.
Da? rekla je Daklar, podstiui Meri da pokua
ponovo.
Drago mi je to sam vas upoznala. ula sam dosta
toga o vama.
I ja o vama, uzvratila joj je Daklar istom merom.
Meri se naterala da se nasmei, a onda je odvratila
pogled.
Daklar je, objanjavao je Ponter, bila enski partner
Klast koja je bila moj enski partner i zato je postala
starateljka Dasmel. Okrenuo se ka Daklar. I bila je to
sve dok Dasmel nije napunila 225 meseci ovog prolea i
postala punoletna.
Meri je pokuala da shvati ono to nije bilo izreeno.
inilo se da Ponter eli da kae da, s obzirom da Daklar
vie zvanino nema nikakvu ulogu u Dasmelinom ivotu,
ona i ne bi trebalo da bude ovde. Meri je shvatala zato je
Ponteru neprijatno. Daklar je bila ta koja je traila da
Adikor bude osuen i kastriran.
Meutim, ma ta da je bilo ono to je Ponter zaista
oseao, sve je prekinuto dolaskom jo dvoje ljudi; naime,
pojavili su se jedan mukarac i jedna ena, koji su oboje
izgledali kao da se pribliavaju svojoj pedesetoj godini.
Ovo su Trionovi roditelji, rekao je Ponter. Bal
Durban, nastavio je, pokazujui na mukarca, i Jabla Pol.
Bal, Jabla, ovo je moja prijateljica Mer Von.

Balov glas je zvuao gromko kada je progovorio.

Nema potrebe da je predstavlja, rekao je. Gledao sam
je na svom voajeru.
Meri se jedva uzdrala da se ne strese od jeze. Tu i
tamo bi krajikom oka opazila neku osobu obuenu u
odeu srebrne boje, ali nije imala pojma da je ona ta koja
predstavlja predmet panje Egzibicionista.
Pogledaj se! rekla je Jabla. Sama kost i koa! Da li
vi tamo na toj vaoj Zemlji imate dovoljno hrane?
Tokom celog njenog ivota niko nikada nije Meri
rekao da izgleda kao sama kost i koa. Dopalo joj se kako
to zvui. Da, rekla je, pocrvenevi.
Pa, veeras je gozba, rekla je Jabla. Jedan obrok ne
moe da nadoknadi desetine meseci slabe ishrane, ali to
e biti dobar poetak!
Meri se ljubazno nasmeila.
Bal se okrenuo ka svom enskom partneru. ta li je
zadralo onog tvog deaka? rekao je.
Ko zna? rekla je Jabla, dok joj se u glasu osealo da
ga zadirkuje. Oigledno je od tebe nasledio oseaj za
vreme.
Evo ga dolazi! uzviknula je Dasmel, koja je i dalje
nosila na leima svoj teki ranac.
Meri je pogledala u pravcu koji je devojka pokazivala.
Jedna osoba se videla u daljini kako se sporo kree ka
njima, nosei neto veliko prebaeno preko ramena.
Izgledalo je kao da e mu biti potrebno nekoliko minuta
da stigne do njih. Meri se malo nagla ka Ponteru i upitala
ga: Kako se bee zove deko tvoje erke?

Ponter se namrtio za trenutak, oito sluajui Haka

koji je pokuavao da shvati ovo pitanje. Oh, rekao je
najzad. Trion Rugal.
Ne razumem vaa imena, rekla je Meri. Naime, Von
je moje porodino ime: i moji roditelji i moja dva brata i
moja sestra ga nose. Zaklonila je oi rukom gledajui
mladia koji im je prilazio.
Ponter je, takoe, gledao u tom pravcu, ali njegov
istureni luk iznad obrva pruao mu je svu potrebnu
zatitu od sunca. Kod nas, drugo ime, ime koje osoba
koristi u drutvu, bira otac; prvo ime, ono koje koriste oni
koji dobro poznaju tu osobu, bira majka. Da li razume
smisao toga? Oevi ive u Obodu grada, a majke u Centru.
Moj otac je izabrao ime Bodit, to znai neopisivo zgodan,
a moja majka je izabrala Ponter, to znai neverovatno
inteligentan.
ali se, rekla je Meri.
Ponter joj uputi osmeh od uva do uva. Da, alim se.
Izvini, eleo sam samo da to zvui podjednako
impresivno kao ono da je tvoje ime isto kao ime majke
Boje. A sada ozbiljno: Ponter znai pun mesec, a Bodit je
grad u Evsoju koji je poznat po velikim slikarima.
Ah, rekla je Meri. Znai... oh, moj Boe!
Pa, poeo je Ponter i dalje se alei, sasvim sigurno
nije moj.
Ne, vidi! Pokazivala je rukom ka Trionu.
Da? rekao je Ponter.
On nosi ubijenog jelena!
Primetila si? Ponter se nasmeio. To je njegov dar
za Dasmel ivotinja koju je ulovio. A u svom rancu,

Dasmel nosi svoj dar za njega plodove koje je

sakupila.
I, zaista, u tom trenutku je Dasmel, konano, otvorila
svoj ranac. Moda je, pomislila je Meri, obiaj da se
saeka dok se mukarac ne uveri da je ena donela svoj
dar. Dok se Trion pribliavao, Ponter je krenuo ka njemu
i pomogao mu da spusti ubijenog jelena sa ramena.
Meri se okrenuo eludac. Koa jelena je bila krvava, a
na telu mu se videlo pet,est rana. Dok se Trion saginjao,
primetila je da su mu lea umazana krvlju.
Da li neko treba da zvanino obavi ceremoniju?
pitala je Meri.
Ponter je delovao zbunjeno. Ne.
Kod nas to ine ili predstavnik vlasti ili predstavnik
crkve, rekla je Meri.
Zaveti koje Dasmel i Trion budu dali jedno drugom
bie automatski snimljeni i sauvani u Arhivi alibija,
rekao je Ponter.
Meri je klimnula glavom. Naravno, pomislila je.
Sada kada Trion vie nije nosio jelena, potrao je
prema svojoj dragoj. Dasmel ga je doekala rairenih
ruku i oni su se vrsto zagrlili i liznuli jedno drugo po
licu, prilino strastveno. Meri je uhvatila sebe kako
odvraa pogled.
Hajde, rekao je Trionov otac Bal. Bie nam
potrebno nekoliko desetina dana da ispeemo ovog
jelena. Treba da to pre ponemo.
Dasmel i Trion su pustili jedno drugo. Meri je videla
da su Dasmeline ruke umrljane krvlju saTrionovih lea.
To je u Meri izazvalo gaenje, ali Dasmel se samo

nasmejala kada je primetila, i onda je, bez nekog

posebnog uvoda, ceremonija poela. Dobro, rekla je
Dasmel. Poinjemo. Okrenula se ka Trionu. Obeavam
da u te nositi u svom srcu dvadeset devet dana u mesecu
i da u te drati u svom naruju kad god je vreme Kada
dvoje postaje jedno.
Meri je pogledala u Pontera. Miii na njegovoj irokoj
vilici su podrhtavali; bilo je oigledno da je ganut.
Obeavam, nastavila je Dasmel, da e mi tvoje
zdravlje i tvoja srea biti vani koliko i moji.
I Daklar je oigledno bila ganuta. Uostalom, ona i
Dasmel su ivele zajedno otkako se Dasmel rodila,
shvatila je Meri.
Dasmel je ponovo progovorila: Ako me se ti ikada
zasiti, obeavam da u te pustiti bez gorine i u interesu
nae dece koji e mi uvek biti najprei.
Meri je bila impresionirna. Koliko bi njen ivot bio
jednostavniji da su Kolm i ona poloili neki slian zavet.
Ponovo je pogledala u Pontera i
Isuse!
Daklar se pomerila i stala blie njemu i
Meri je jedva mogla da poveruje svojim oima: njih
dvoje su se drali za ruke.
Sada je doao red na Triona. Obeavam, poeo je,
da u te nositi u svom srcu dvadeset devet dana u
mesecu i drati u svom naruju kad god je vreme Kada
dvoje postaje jedno.
Kada dvoje postaje jedno, pomislila je Meri. Sasvim
sigurno se to sa Daklar dogodilo u periodu od trenutka

kada se Ponter vratio kui i ponovo doao na njenu

Zemlju. Pretpostavljala je da je to vreme proveo sam, ali...
Obeavam, nastavio je Trion, da e mi tvoja srea i
dobrobit biti vani koliko i moji. A ako me se ti ikada
zasiti, obeavam da u te pustiti bez bola i u interesu
nae dece koji e mi uvek biti najprei.
U nekim drugaijim okolnostima, Meri bi bila
oduevljena to uje takvu apsolutnu jednakost u
branim zavetima; ona je morala da ubeuje Kolma da bi
izbacila rei i sluam te iz svog zaveta. Meutim, sada joj
je to bilo nevano u odnosu na ok koji je doivela kada je
shvatila da Ponter i Daklar pokazuju svoja oseanja jedno
prema drugome i to posle svega to je Daklar uinila
Adikoru!
Meri se trgla kada je mala Mega zatapala rukama.
Oni su vezani! uzviknula je. U deliu sekunde, Meri je
pomislila da devojica govori o Ponteru i Daklar, ali,
naravno, odmah je shvatila da je to smeno.
Bal se potapao obema rukama po stomaku. Sada
kada smo zavrili s ovim, poeo je, hajde da ponemo
da spremamo gozbu!

Poglavlje 33

ta si ti? pitao je Selgan, vrtei zapanjeno glavom.

Idiot?
Nije trebalo da Daklar bude tamo! rekao je Ponter.
Na ceremoniji vezivanja uestvuju samo roditelji dvoje
dece koja se vezuju. Nema potrebe da prisustvuju i partneri
roditelja.
Ali, Daklar je tabant tvojim erkama.
Nije Dasmelina, rekao je Ponter. Dasmel je dostigla
doba zrelosti; Daklar vie nije njen zakonski staratelj.
Ti si doveo Mer, rekao je Selgan.
Da, i nikome neu da se zbog toga izvinjavam. Imao
sam pravo da dovedem nekog umesto Klast, rekao je
Ponter i namrtio se. Nije trebalo da Daklar bude tamo.
Selgan se poeao po glavi na mestu na kojem vie nije
imao kosu. Vi ljudi koji se bavite prirodnim naukama,
poeo je, odmahujui glavom, oekujete da se ljudi
ponaaju predvidljivo i da slede neke nepromenljive
zakone. Ali, ljudi to ne ine.
Ponter je ironino uzvratio: Priaj mi malo o tome.

Meri je s uasom shvatila da se oekuje da svi uestvuju u

pripremanju jelena. Bal i Jabla, kao roditelji mladoenje
Meri je u mislima koristila ovaj izraz doneli su otre
metalne noeve i Bal je rasekao jelena od vrata do repa.

Meri nije bila pripremljena da e biti toliko mnogo krvi, i

izvinila se i udaljila.
Bilo je hladno i postajalo je sve hladnije. Sunce se
bliilo zalasku.
Meri je stajala okrenuta leima grupi, ali je posle
nekoliko trenutaka ula kako neko koraa po prvom
opalom jesenjem liu. Pretpostavila je da je to Ponter
koji dolazi da joj prui utehu... i objanjenje. Ali, Meri je
osetila kako joj je srce poskoilo kada je zaula Daklarin
dubok glas.
Izgleda da ti nije prijatno da gleda dranje koe s
jelena, rekla je.
Nikada pre nisam radila neto slino, odgovorila je
Meri, okrenuvi se. Videla je kako Jabla i mala Mega
sakupljaju granje za vatru.
U redu je. Ionako imamo jedan dodatni par ruku.
U prvom trenutku je Meri pomislila da Daklar misli na
sebe, budui da je Ponter, oigledno, bio iznenaen
njenim prisustvom. A onda joj je palo na pamet da Daklar,
verovatno, zajedljivo aludira na nju. Ponter me je
pozvao, rekla je, zaalivi to zvui kao da se pravda.
Vidim, rekla je Daklar.
Meri je nastavila znajui da e zaaliti to to ini, ali
nije mogla da se zaustavi. Rekla je: Ne razumem kako
moe da bude tako slatka i vedra posle svega to si
uinila Adikoru.
Daklar je utala neko vreme. Meri nije mogla da
protumai njen izraz lica. Vidim, poela je napokon
Neandertalka, da ti je na Ponter svata priao.

Meri se nije dopao izraz na Ponter, ali nije nita rekla.

Posle jednog trenutka Daklar je nastavila: ta ti je
ispriao?
Rekao mi je da si ti, dok je on bio u mom svetu,
optuila Adikora da ga je ubio. Adikora! Adikora kojeg
Ponter voli!
Daklar je podigla svoje spojene obrve. Da li ti je rekao
ta je bio moj glavni dokaz protiv Adikora?
Meri je znala da je Daklar ena a ene se bave
sakupljanjem plodova a ne lovom ali se oseala kao da
ju je saterala u klopku. Odmahnula je glavom. Nije
postojao nikakav dokaz, rekla je, zato to nije bilo
zloina.
Tog puta nije. Ali, pre toga, jeste. Daklar je zastala i
glas joj je zvuao istovremeno i bahato i snishodljivo.
Sigurna sam da ti Ponter nije nita rekao o svojoj
slomljenoj vilici.
Meri je elela da naglasi koliko je bliska s Ponterom.
Rekao mi je sve. Videla sam rentgenski snimak njegove
vilice.
Pa, onda, valjda shvata. Adikor je ve jednom
pokuao da ubije Pontera i tako
Iznenada Daklar je zastala i razrogaila oi kada je
ugledala izraz na Merinom licu. Ti ne zna da je to bio
Adikor, zar ne? Ponter nije iao toliko daleko i poverio ti
se do kraja, zar ne?
Meri je osetila da joj srce ubrzano udara. Nije mogla
da ita odgovori Daklar.
Onda, poela je Daklar, ja imam neke nove
informacije za tebe. Da, Adikor Huld je bio taj koji je

udario Pontera u lice. Ja sam podnela kao dokaz snimak

iz Ponterove Arhive alibija na kojem se vidi kako ga je
Adikor napao.
Meri i Kolm su imali svoje probleme, nema sumnje u
to, ali on je nikada nije udario. Iako je znala da se to
prilino esto deava, Meri nije mogla ni da zamisli da iko
moe da ostane sa partnerom koji ga fiziki zlostavlja,
ali...
Ali, to se dogodilo samo jednom i
Ne. Ne. Da je Ponter ena, Meri nikada ne bi oprostila
Adikoru to ga je udario, pa makar i samo jednom, kao
to nije
Nije elela ni da misli na to; oseala se loe svaki put
kada bi joj to palo na pamet.
Kao to nije nikada oprostila svom ocu to je jednom
udario njenu majku, jo pre mnogo decenija.
Ali, Ponter je mukarac i fiziki je ravnopravan sa
Adikorom i
Ne. Nita nita! ne moe da opravda takvo
ponaanje. Udariti nekoga koga navodno voli!
Meri nije znala ta da odgovori Daklar i posle nekog
vremena, kada je to postalo oigledno, Neandertalka je
nastavila. Vidi, moja tuba protiv Adikora nije bila
sasvim bez osnove. Sada alim zbog toga, ali...
Zastala je. S obzirom da nije pokazala spremnost da
glasno izrazi ono to misli, Meri se upitala ta je to to
ona ostavlja neizreenim. A onda joj je sinulo. Ali, ti si
bila zaslepljena samom pomilju da si izgubila Pontera.
Daklar nije ni klimnula ni odmahnula glavom, ali Meri
je znala da je pogodila. Pa, onda..., poela je Meri. Nije

imala pojma ta je Ponter rekao Daklar ako je ita i

rekao o svom odnosu sa njom tokom svog prvog
boravka u njenom svetu i...
A, sasvim sigurno, on nije imao prilike da razgovara sa
Daklar o tom njihovom odnosu koji se od tada produbio,
ali...
Ali, Daklar je bila ena. Moda je bila teka vie od sto
kilograma i moda je bila sposobna da podigne dvostruko
veu teinu i moda je imala nene malje na licu, ali...
Ali... ona je bila ena, ena iz roda Homo i bez sumnje
je mogla da stvari jasno vidi koliko i Meri. Ako Daklar do
danas i nije znala za Ponterovo interesovanje za Meri,
sada je sasvim sigurno znala. Ne samo zato to je to bilo
potpuno oigledno naime, Ponter je doveo Meri umesto
svoje pokojne ene na ceremoniju vezivanja svoje keri
ve i po nainu na koji je gledao Meri i nainu na koji je
stajao pored nje. Njegovo dranje, njegov govor tela su,
nesumnjivo, bili jasni Daklar koliko i Meri.
Pa, onda..., rekla je Daklar, ponavaljajui Merine rei.
Meri je pogledala u ostale. Ponter je sekao jelena
zajedno sa Dasmel, Trionom i Balom, ali je povremeno
bacao pogled prema njima dvema. Da je on bio Gliksin,
moda Meri ne bi uspela da protumai njegov izraz lica
na tolikoj udaljenosti, ali, s obzirom na to koliko je iroko
njegovo lice bilo, i crte na njemu i izraz bili su veoma
jasno vidljivi. Bilo je oigledno da je nervozan zbog toga
to ona i Daklar razgovaraju. I treba da bude, pomislila je
Meri.
Ponovo se okrenula prema Neandertalki koja je
stajala pored nje, drei ruke prekrtene ispred svog

grudnog koa koji jeste bio irok, ali joj grudi nisu bile
neto posebno velike. Meri je ve i pre primetila da
nijedna od Neandertalki koje je upoznala nije obdarena
kao Luiz Benoa. Pretpostavljala je da u drutvu u kojem
mukarci i ene ive veinu vremena odvojeno,
sekundarne polne karakteristike nisu previe vane.
On i ja pripadamo istoj vrsti, rekla je Daklar.
To je tano, zaista, pomislila je Meri, ali..
Ali
Izbegavajui Daklarin pogled i ne progovorivi vie ni
re, Meri Von, ena, Kananka, Homo sapiens krenula je
da se pridrui grupi ljudi koja je skidala
crvenkasto-smeu kou sa ivotinje koju je jedan od njih
ubio udarcem kopljem.
Meri je morala da prizna da je obrok bio izvrstan.
Meso je bilo sono i bogatog ukusa, a povre ukusno.
Pomalo ju je sve to podsetilo na njen boravak na Novom
Zelandu pre dve godine kada je tamo prisustvovala nekoj
konferenciju; jednom prilikom, svi su otili na maorsku
proslavu hangi.
Ali, gozba je uskoro bila zavrena i na Merino
iznenaenje, Trion je otiao sa svojim ocem. Meri se
primakla blie Ponteru i upitala ga: Zato se Trion i
Dasmel razdvajaju?
Ponter je delovao iznenaeno. Ostala su jo dva dana
do vremena Kada dvoje postaje jedno.
Meri se setila sumnji koje su je muile dok je s
Kolmom prolazila kroz crkvu, onda pre mnogo godina. Da
je imala nekoliko dana da razmisli jo jednom, moda bi

odustala od svega; uostalom, da brak nije bio

konzumiran, od crkve bi dobila pravo ponitenje braka, a
ne ovo lano kakvo e jednog dana morati da zatrai.
Ali...
Dva dana!
Znai..., poela je polako, prikupljajui hrabrost, ti
nee hteti da se vrati u moj svet sve dok se to ne zavri,
zar ne?
To je veoma vano vreme za... Ponter je zastao i
Meri se upitala da li je nameravao da zavri reenicu
reima za moju porodicu ili za nas u znaenju za moju
vrstu. To je predstavljalo ogromnu razliku.
Meri je duboko udahnula. Da li eli da se vratim kui
pre toga?
I Ponter je duboko udahnuo, a onda Tata! Tata!
povikala je mala Mega pritravajui ocu. Ponter se malo
sagao da bi mu se oi nale u istoj ravni sa Meginim.
Reci, duo.
Dasmel e me sada odvesti kui.
Ponter je zagrlio erku. Nedostajae mi, rekao je.
Volim te, tata.
I ja tebe volim, Megameg.
Mega je stavila ruice na kukove.
Izvini, rekao je Ponter, podiui ruku. I ja tebe
volim, Mega.
Devojica se nasmeila. Kada opet bude vreme Kada
dvoje postaje jedno, da li moemo da ponovo odemo na
piknik sa Daklar?
Meri je osetila da joj je srce poskoilo.

Ponter je pogledao u Meri, a onda brzo spustio glavu,

tako da mu eoni luk zakloni oi. Videemo.
Dasmel i Daklar su im prile. Ponter se ispravio i
okrenuo se ka svojoj starijoj keri. Siguran sam da ete ti
i Trion biti veoma sreni, rekao je.
Ponovo je Meri bila iznenaena frazama koje
Neandertalci koriste. U njenom svetu, re zajedno uz rei
biti sreni bi se podrazumevala, ali Dasmel i Trion, iako
su sada bili vezani, provee vei deo svojih ivota
razdvojeno. Dasmel bi uskoro trebalo da ima jo jednu
ceremoniju vezivanja, onda kada bude odabrala ko e joj
biti enski partner.
Meri je odmahnula glavom. Moda bi trebalo da se,
jednostavno, vrati kui.
Hajde, rekla je Daklar, kroivi napred, moemo da
se vratimo u Centar istom putnikom kabinom.
Pretpostavljam da e ponovo da boravi u Lurtinoj kui.
Meri je za trenutak pogledala u Pontera, ali, znala je
da ak ni mlada nee veeras spavati sa svojim
mladoenjom. Da, rekla je.
Dobro, rekla je Daklar. Hajdemo. Prila je Ponteru i
posle kratkog oklevanja, on ju je privukao u zagrljaj i oni
su se pozdravili. Meri je odvratila pogled.
Meri i Daklar jedva da su razgovarale dok su se
vraale u Centar. Zapravo, posle neprijatne tiine koja je
zavladala, Daklar je zapoela razgovor sa vozaem. Meri
je gledala napolje. U njenom Ontariju nije bilo starog
drvea, ali ovde ga je bilo mnogo.

Konano je stigla do Lurtine kue. Lurt i njen enski

partner su elele da uju sve o ceremoniji vezivanja i
Meri je pokuala da im udovolji. Pomislila je da je mali
Dab neverovatno lepo vaspitan, jer je sve vreme sedeo,
utei, u jednom uglu, ali joj je Lurt objasnila da je,
zapravo, potpuno zaokupljen priom koju mu njegov
Pratilac ita preko slunih implanata.
Meri je znala da joj je potreban savet, ali, ovde su
porodini odnosi bili previe sloeni: Lurt Fradlo je bila
enski partner Adikora Hulda, Adikor Huld je bio muki
partner Pontera Bodita. Ali, ako je Meri dobro shvatila,
nije postojao neki poseban odnos izmeu Lurt i Pontera,
kao to...
Kao to nije trebalo da postoji ni neki specijalan odnos
izmeu Pontera, iji enski partner je bila Klast Harbin, i
Daklar Bolbej, kojoj je Klast bila enski partner.
A, ipak, bilo je oigledno da postoji poseban odnos
izmeu njih dvoje. Ponter o tome nita nije rekao Meri
kada je prvi put bio na njenoj Zemlji, iako joj je esto
govorio koliko mu je teko to je izgubio one koje voli
time to je prenet iz svog sveta u ovaj drugi, bez
mogunosti da se ikada vrati kui. esto je govorio o
Klast, koju je ve bio izgubio, i o Dasmel i Megameg i
Adikoru. Ali, nikada o Daklar, bar ne kao o nekome ko mu
nedostaje.
Da li je mogue da je taj poseban odnos izmeu njih
dvoje nedavno uspostavljen, upitala se Meri.
Ali, ako jeste, da li bi Ponter napustio svoj svet na
toliko dug vremenski period?

Ne, saekaj, pomislila je Meri. Saekaj. To, zapravo, i

nije bilo toliko dugo; trajalo je manje od tri nedelje, i to tri
nedelje izmeu dva perioda Kada dvoje postaje jedno. On
ne bi mogao da vidi Daklar tokom te tri nedelje ak i da je
bio kod kue.
Meri je odmahnula glavom. Nije joj bio potreban samo
savet, bili su joj potrebni i odgovori na pitanja.
inilo se da je Lurt jedina osoba koja bi mogla da joj
prui te odgovore u tako kratkom roku izmeu dananjeg
dana i vremena Kada dvoje postaje jedno. Ali, morala je da
ostane nasamo sa Lurt, a to e se dogoditi tek sutradan
ujutru, u Lurtinoj laboratoriji.
Ponter je leao na jednom od kaua koji su bili izrasli
iz drvenih zidova njegove kue i zurio u slike na tavanici.
Pabo se ispruila pored njega na podu prekrivenom
mahovinom i spavala.
Ulazna vrata su se otvorila i Adikor je uao. Pabo je
ustala i pojurila ka njemu da ga pozdravi. Dobra
devojica, rekao je Adikor, sagnuvi je da bi je pomilovao
po glavi.
Zdravo, Adikore, rekao je Ponter ustajui.
Zdravo, Pontere. Kako je prola ceremonija
vezivanja?
Hajde da ovako kaem, poeo je Ponter, ta je
najgore to je moglo da se dogodi?
Adikor se namrtio. Da Trion sebe rani kopljem u
nogu?
Ne, ne. Trion je bio dobar, a zapravo je i ceremonija
bila dobra.

ta onda?
Daklar Bolbej je bila tamo.
Gristl! rekao je Adikor, nametajui se na sedite u
obliku sedla. To je, sasvim sigurno, bilo udno.
Zna, poeo je Ponter, kae se da su samo mukarci
oni koji uvaju svoju teritoriju, ali...
ta se dogodilo?
ak ni ne znam tano. Nije da su se Mer i Daklar
posvaale ili neto slino, ali...
Ali, sada obe znaju jedna za drugu.
U Ponterovom glasu se oseao odbrambeni ton, i to je
i on shvatao. Nisam nita krio ni od jedne od njih. Zna i
sam da me je Daklarino interesovanje za mene
iznenadilo, a tada nisam znao da li u ikada ponovo videti
Mer, ali sada...
Vreme Kada dvoje postaje jedno je dan posle sutra.
Nee provesti vreme sa Dasmel, to ti garantujem.
Seam se mog prvog Kada dvoje postaje jedno posle
ceremonije vezivanja sa Lurt: jedva da smo uopte i izali
napolje da udahnemo malo sveeg vazduha.
Znam, rekao je Ponter. A iako e Mega biti tu neko
vreme...
Ti, ipak, treba da odlui s kim e da provede ostalo
vreme i u ijem domu e da spava.
To je smeno, rekao je Ponter. Nemam nikakve
obaveze prema Daklar.
Nema nikakve obaveze ni prema Mer.
Znam. Ali ne mogu da je napustim u vreme Kada
dvoje postaje jedno. Ponter je zastao, nadajui se da se
Adikor nee uvrediti zbog onoga to je nameravao da

kae. Veruj mi, znam koliko tada neko moe da se osea

usamljeno.
Moda bi trebalo da se vrati u svoj svet, rekao je
Adikor.
Ne verujem da bi elela da to uini.
S kojom bi ti eleo da bude?
Sa Mer. Ali...
Da?
Ona ima svoj svet, a ja imam svoj. Prepreke su
ogromne.
Ako smem da budem drzak, dragi moj, gde se ja
uklapam?
Ponter je seo na kau. ta si eleo time da kae? Ti si
moj muki partner. Nikada ne bih dozvolio da se to
promeni.
Oh?
Naravno da ne bih. Ja te volim.
I ja volim tebe. Ali, priao si mi o obiajima Gliksina.
Mer ne trai mukog partnera kojeg e da via samo
nekoliko dana svakog meseca, a ne verujem da eli da
pronae enskog partnera.
Pa, tako je, nai obiaji se razlikuju, ali...
To je isto kao mamuti i mastodonti, rekao je Adikor.
Naravno, oni lie, ali pokuaj da spoji mukog mamuta
sa enskim mastodontom i uvaj se!
Znam, rekao je Ponter. Znam.
Ne vidim kako bi to moglo da uspe.
Znam, ali...
Mogu li ja neto da kaem? umeao se Hak.

Ponter je pogledao u svoju levu ruku. Naravno.

Ti zna da se ja obino ne meam u ovakve stvari,
rekao je Pratilac. Ali, postoji jedan faktor koji ne uzima
u obzir.
Da?
Hak se prebacio na Ponterove slune implante. Da li
eli da ti to kaem nasamo.
Glupost, rekao je Ponter. Nemam tajni pred
Adikorom.
Dobro, rekao je Hak, ponovo se prebacivi na
spoljanji zvunik. Naunica Von se oporavlja od
traumatinog iskustva. Moda njene emocije i ponaanje
u poslednje vreme nisu tipini za nju.
Adikor je malo nagnuo glavu na stranu. Kakvog
traumatinog iskustva? Naime, znam da to to je pojela
obrok u ijem pripremanju je Ponter uestvovao moe da
bude prilino uasno, ali...
Mer je bila silovana, rekao je Ponter. Tamo, u svom
svetu. Malo pre nego to sam ja stigao.
Oh, rekao je Adikor, odmah se uozbiljivi. ta su
uradili s tipom koji ju je silovao?
Nita. Pobegao je.
Kako je to mogue?
Ponter je podigao levu ruku. Nema Pratioca, nema
pravde.
Tako mi kosti bez sri!, rekao je Adikor. U kakvom
to svetu oni ive?

Poglavlje 34

Sutradan, Meri je prolazila hodnikom zgrade u kojoj se

nalazila Lurtina laboratorija, sklanjajui se svaki as u
stranu da bi propustila ponekog robota kojih je bilo
mnogo u svetu Neandertalaca. Razmiljala je nekoliko
trenutaka o tome kakva je privreda u njihovom svetu.
Razvili su vetaku inteligenciju, razvili su tehnologiju
robota, ali, imali su i ljude koji su radili kao vozai
oigledno je bilo da nisu svi poslovi koji su to mogli da
budu bili automatizovani.
Meri je nastavila dalje, sve dok nije stigla do prostorije
u kojoj je radila Lurt. Da li si, moda, planirala da uskoro
krene na pauzu pitala je Meri, znajui koliko ona sama
mrzi kada je neko prekida onda kada se posao dobro
odvija.
Lurt je bacila pogled na displej na svom Pratiocu,
verovatno da bi proverila koliko je sati. Naravno, rekla
je.
Dobro, rekla je Meri. Moemo li da odemo u etnju?
Potrebno mi je da razgovaram s tobom.
Meri i Lurt su izale na svetlost dana. Lurt je zauzela
dranje kakvo je Meri esto viala kod Neandertalaca
blago je sagla glavu tako da joj luk iznad obrva
omoguava maksimalnu zatitu oiju od svetlosti. Meri je
drala ruku na svom ravnom elu, pokuavajui da
postigne isti efekat. Iako je imala mnogo vanije stvari na

umu, to to je zaboravila da ponese iz svog sveta naoare

za sunce stvaralo joj je neprijatnosti. Da li vi imate
naoare za sunce ? pitala je Meri.
Osunana stakla?
Meri se nasmeila. Ne, ne. Pokazala je rukom uvis.
Naoare za sunce. Naoare kod kojih su stakla obojena
tako da blokiraju sunevu svetlost.
Ah, rekla je Lurt. Da, imamo to, samo mi to zovemo
Lurt je nastavila da govori, ali je dolo je do prekida u
prevoenju, dok je Merin Pratilac razmiljao kako da
prevede ono to je Lurt rekla zatitnik od odsjaja sa
snega.
Meri je odmah shvatila. Istureni lukovi iznad obrva
bili su sasvim dovoljni da im zatite oi od svetlosti
sunca, a iroka lica i veliki nosevi su, verovatno,
omoguavali da se njihove duboko usaene oi zatite od
svetlosti koja se reflektovala sa zemlje, ali, ipak su,
verovatno, postojali trenuci kada su im obojena stakla
bila korisna.
Da li bih negde mogla da nabavim par?
Potrebna su ti dva komada? pitala je Lurt.
Hmm, ne. Mi govorimo o naoarama uvek u mnoini.
Zna, zato to postoje dva stakla.
Lurt je odmahnula glavom, ali se videlo da se dobro
zabavlja. Tako bi mogla da govori i o paru pantalona,
rekala je. Pantalone imaju dve nogavice.
Meri je odluila da ne nastavlja sa ovom temom.
Dakle, da li je mogue da nabavim zatitnik od odsjaja sa
snega?
Naravno. Tamo je brusa stakla.

Meri je oklevala. Ja nemam novca, ne znam kako da

platim.
Lurt je pokazala ka Merinoj ruci, i posle jednog
trenutka Meri je shvatila da ona pokazuje na njenog
Pratioca. Meri je pruila ruku ka Lurt. Lurt je izvukla
nekoliko malih kontrolnih dugmadi i gledala simbole koji
su se smenjivali na displeju.
Tako sam i mislila, rekla je Lurt. Tvoj Pratilac ima
vezu sa Ponterovim raunom. Moe da kupi ta god
eli, a raun za to e biti njemu ispostavljen.
Zaista?
Hajdemo, brusa stakla je tamo.
Lurt je krenula preko jednog irokog pojasa zemljita
prekrivenog visokom travom, a Meri ju je sledila. Oseala
je izvesnu krivicu to e da troi Ponterov novac, s
obzirom na ono o emu je nameravala da razgovara sa
Lurt, ali je ve poinjala da je boli glava od sunca, a nije
elela da obavi toliko delikatan razgovor tamo gde
Lurtine koleginice mogu da je uju. Ali, ne, nije bilo u
pitanju samo to: Meri je postajala sve upuenija u obiaje
i nain ivota Nenadertalaca. Znala je da kada se nalazi
unutra i kada nema vetra, svaki Neandetralac moe da
zakljui mnogo toga o onome ta osoba s kojom je misli ili
osea i to samo na osnovu mirisa feromona te osobe.
Meri je oseala da je u takvim okolnostima na gubitku i
kao ogoljena. Danas je duvao prilino jak vetar i Meri je
znala da e Lurt, dokle god budu napolju, morati da
prihvati njene rei zdravo za gotovo.
Ule su u zgradu koju joj je Lurt pokazala. Bila je
velika, nainjena od tri oblikovana drveta koja su se

nalazila toliko blizu jedno drugog da su se njihove grane

isprepletale, stvorivi tako jedinstvenu celinu.
Meri je bila iznenaena onim to je videla. Oekivala
je neki Lens krafters iz alternativnog sveta, posveenu
pomagalima za oi, ali toliko mnogo toga to je imalo
veze sa naoarama bilo je pokretano iskljuivo
trgovakim i modnim razlozima to se tie okvira, a
Neandertalci, koji su po prirodi bili uvarni, nisu patili od
toga. Takoe, s manjim brojem stanovnika, beskrajna
specijalizacija u poslu oigledno je bila nemogua.
Oigledno je bilo da su ovde bile izraivane sve mogue
vrste optikih naprava. Radnja je bila ispunjena neim to
su oigledno bili teleskopi, mikroskopi, kamere,
projektori, lupe, reflektori i slino. Meri je pokuala da
sve to upije, sigurna da e je Lili, Kevin i Frenk obasuti
pitanjima kada se vrati u Sinerdi grup.
Pojavila se jedna stara Neandertalka. Meri je testirala
samu sebe, pokuavajui da otkrije kojoj Generaciji ona
pripada. inilo joj se da se ena pribliava sedamdesetoj
godini, a to znai da pripada da vidimo Generaciji 142.
ena je razrogaila oi kada je videla Meri, ali brzo se
pribrala. Prijatan dan, rekla je.
Prijatan dan, odgovorila je Lurt. Ovo je moja
prijateljica Mer.
Da, znam, rekla je pripadnica Generacije 142. Iz
drugog univerzuma! Moj omiljeni Egzibicionista vas je
povremeno viao od trenutka kada ste stigli ovamo.
Meri se stresla.
Meri je potreban zatitnik od odsjaja sa snega, rekla
je Lurt.

ena je klimnula glavom i nestala za trenutak u

zadnjem delu svoje radnje. Kada se vratila, drala je par
tamnih stakala tamno-plavih, izgleda, a ne zelenih ili
boje ilibara na kakve je Meri bila navikla koje su bile
privrene za iroku traku koja je izgledala kao lasti.
Probajte ove, rekla je.
Meri je uzela stakla koja joj je ena pruila, ali nije bila
sigurna kako da ih stavi. Lurt se nasmejala. Evo ovako,
rekla je, uzevi ih od Meri i rairivi lasti sve dok nije
mogla da ga lako prevue preko Merine glave. Obino,
traka legne ovde, rekla je Lurt, prelazei prstom preko
mesta izmeu svog dvostrukog luka i ela. To ih
spreava da skliznu nadole.
I zaista, inilo se da e traka da sklizne. ena koja je
izraivala stakla je to oigledno shvatila. Doneu vam
jedne namenjene za decu, rekla je i ponovo otila u
zadnji deo radnje.
Meri se trudila da sakrije da joj je neprijatno. Gliksini
imaju visoke glave, a Neandertalci dugake, pomislila je.
ena se vratila nosei drugi par stakala na kojima je
elastina traka bila kraa. inilo se da ove dobro
prijanjaju.
Moete da pomerate stakla gore dole, po potrebi,
rekla je ena, pokazujui Meri kako to da uini.
Hvala vam. Hmm, kako da....
Kako da plati? zavrila je reenicu Lurt, smeei
se. Samo izae iz radnje; tvoj raun e biti automatski
zaduen.
To je sasvim sigurno dobar nain da se izbegnu krae
po radnjama, pomislila je Meri. Hvala vam, rekla je, i

ona i Lurt su izale napolje. Spustivi stakla, Meri se

oseala mnogo prijatnije, iako je plaviasti odsjaj koji su
one bacale na sve inio da osea da je ak i hladnije nego
to je bilo. Dok su ona i Lurt hodale, Meri je pokrenula
temu o kojoj je elela da razgovara.
Ne znam kakva pravila vae ovde, poela je Meri. Ja
nisam ni politiar ni diplomata niti ita slino. Nikako ne
bih elela da te uvredim ili da te dovedem u neprijatnu
situaciju, ali...
Prelazile su preko jo jednog irokog pojasa zemljita
prekrivenog travom, koji je mestimino bio ukraen
izrezbarenim statuama u prirodnoj velini koje su,
verovatno, prikazivale neke znamenite ene iz
nenadertalske istorije.
Da? podstakla ju je Lurt.
Pa, zanima me kakva je Ponterova veza sa Daklar
Bolbej?
Daklar je bila enski partner ene koja je bila
Ponterov enski partner. Na izraz za tu vrstu odnosa je
tulagark. Ponter je Daklarin tulagarkap, a Daklar je
Ponteru tulagarlob.
Da li je to obino blizak odnos?
Moe da bude, ali ne mora. Ponter je, uostalom, moj
tulagarkap partner istog pola mog partnera suprotnog
pola, Adikora. Ponter i ja smo prilino bliski. Ali, esto se
deava da je to samo obian srdaan odnos, a povremeno
se ak javlja i neprijateljstvo.
ini mi se da su Ponter i Daklar... bliski.

Lurt se hladno nasmeila. Daklar je podnela tubu

protiv mog Adikora dok Ponter nije bio ovde. Nemogue
je da sada vlada srdaan odnos izmeu Pontera i Daklar.
To sam i ja mislila, rekla je Meri. Ali, vlada.
Pogreno si protumaila neke znake koje si videla.
Sama Daklar mi je to rekla.
Lurt je stala, moda zato to je bila zapanjena, a
moda da bi pokuala da oseti Merine feromone. Oh,
rekla je konano.
Da. I...
Da?
Meri je zastala, a zatim joj je dala znak rukom da
krenu dalje. Sunce se skrilo iza oblaka. Nisi videla
Adikora otkako je poslednji put bilo vreme Kada dvoje
postaje jedno, zar ne?
Lurt je odmahnula glavom.
Da li si razgovarala s njim?
Samo na kratko. O neemu u vezi s Dabom.
Ali ne o... Ponteru i meni?
Ne, odgovorila je Lurt.
Da li si... da li ti mora da sve podeli sa Adikorom?
Ne mislim na materijalna dobra, ve na ono to zna.
Ogovaranja, recimo.
Ne, naravno da ne. Mi imamo jednu izreku: ono to
se deava u vreme Kada je dvoje razdvojeno, i treba drati
razdvojeno.
Meri se nasmeila. Dobro. Zaista ne elim da ovo
stigne do Pontera, ali... pa, ja... on se meni dopada.
On je privlaan, rekla je Lurt.

Meri je potisnula osmeh. Sam Ponter joj je rekao da on

nije zgodan po merilima svoje vrste, iako to Meri uopte
nije bilo bitno niti je ikako to mogla sama da zakljui. Ali,
ovo to je Lurt rekla podsetilo ju je na to to se obino
kae za neugledne ljude u njenom svetu.
Htela sam da kaem, poela je Meri, da mi se mnogo
dopada. Boe, oseala se kao da ponovo ima etrnaest
godina.
Da? rekla je Lurt.
Ali, njemu se dopada Daklar. Proveli su bar jedan
deo, a moda i sve vreme, zajedno onda kada je poslednji
put bilo Kada dvoje postaje jedno.
Zaista? upitala je Lurt. Neverovatno. Malo se
pomerila u stranu da bi dve mlade ene koje su se drale
za ruke mogle da prou. Naravno, poslednji put je vreme
Kada dvoje postaje jedno bilo pre nego to je ponovo
uspostavljen kontakt sa tvojim svetom. Da li ste ti i
Ponter vodili ljubav kada je on prvi put bio tamo?
Meri je bila zbunjena. Ne.
A da li ste to radili od tada? Nije bilo vreme Kada
dvoje postaje jedno, ali znam da je Ponter proveo dosta
vremena u tvom svetu tokom poslednjih nekoliko
desetina dana.
Meri je znala od Pontera da razgovor o seksu ne
predstavlja tabu u njegovom svetu. Pa ipak, osetila je da
su joj se obrazi zaarili. Da.
Kako je bilo? pitala je Lurt.
Meri je razmiljala jednu sekundu, a onda, iako nije
imala pojma kako e njen Pratilac da prevede tu re, ali s

obzirom da nije mogla da pronae nijednu drugu,

jednostavno je odgovorila: estoko.
Da li ga voli?
Ja... ne znam. Mislim da ga volim.
On nema enskog partnera, to, sasvim sigurno, zna.
Meri je klimnula glavom. Da.
Ne znam koliko e kapija izmeu naa dva sveta
ostati otvorena, rekla je Lurt. Moda e biti stalno
otvorena, a moda e se sutra zatvoriti, bez obzira to je
toliko naih najznaajnijih ljudi u vaem svetu, jer moda
sama kapija nije stabilna. Ali, pod pretpostavkom da
ostane stalno otvorena, da li planira da provede ivot
sa Ponterom.
Ne znam. Ne znam ni da li to uopte i postoji kao
mogunost.
Da li ima dece?
Ja? rekla je Meri. Ne.
I nema mukog partnera?
Meri je duboko udahnula, i pomno se zagledala u tri
uskladitene putnike kabine pored kojih su prolazile.
Pa, poela je, to je komplikovano. Bila sam udata
vezana za mukarca po imenu Kolm O'Kejsi. Moja
religija zauo se zvuk biiip moj sistem verovanja ne
dozvoljava lako razreenje ovakve veze. Kolm i ja
godinama ne ivimo zajedno, ali sutinski smo i dalje u
vezi.
Ne ivite zajedno? ponovila je Lurt zapanjeno.
U mom svetu, rekla je Meri, mukarac ivi sa svojim
enskim partnerom.
A ta je sa njegovim mukim partnerom?

On nema mukog partnera. U vezi postoji samo dvoje

ljudi.
Neverovatno, rekla je Lurt. Ja mnogo volim
Adikora, ali sasvim sigurno ne bih elela da ivim s njim.
Kod nas je drugaije, rekla je Meri.
Ali, nije kod nas, rekla je Lurt. Pod uslovom da eli
da nastavi tu svoju vezu sa Ponterom, reci mi gde biste
vas dvoje iveli? U njegovom svetu ili u tvojem? On ovde
ima decu, zna, i svog mukog partnera, i posao u kojem
uiva.
Znam, rekla je Meri, osetivi bol u srcu. Znam.
Da li si uopte razgovarala s Ponterom o ovome?
Nameravala sam, ali.... ali onda sam saznala za
Daklar.
Bilo bi veoma teko uiniti da to uspe, rekla je Lurt.
Sigurna sam da ti je to jasno.
Meri je glasno uzdahnula. Jasno mi je. Zastala je. Ali,
Ponter nije kao ostali mukarci koje poznajem. Jedno
luckasto poreenje palo je Meri na pamet: Dejn Porter i
Tarzan. Dejn se zaljubila u Tarzana, koji zaista nije bio ni
nalik ijednom mukarcu kojeg je do tada upoznala. A
Tarzan kojeg su odgajili majmuni posle smrti njegovih
roditelja, lorda i ledi Grejstok, bio je jedinstven, zaista
jedinstven. Ali, Ponter joj je rekao da u njegovom svetu
ivi sto osamdeset pet miliona ljudi i moda su svi
mukarci nalik njemu, i nemaju nikakve slinosti sa
sirovim, zlim, sitniavim mukarcima iz njenog sveta.
Meutim, posle nekoliko trenutaka Lurt je klimnula
glavom. Da, Ponter ne lii ni na mnoge mukarce koje ja

poznajem. On je neverovatno inteligentan i zaista dobar.

I...
Da? rekla je Meri, eljno iekujui ta e Lurt rei.
Meutim, prolo je dosta vremena pre nego to je Lurt
nastavila. Postoji jedan dogaaj u Ponterovoj prolosti.
On je bio povreen...
Meri je neno dodirnula Lurtinu krupnu nadlanicu.
Znam ta se desilo s Ponterom i Adikorom. Znam za
Ponterovu vilicu.
Meri je videla da su se Lurtine spojene obrve podigle
sve do luka pre nego to je ponovo obratila panju na
stazu kojom su ile. Ponter ti je to ispriao? pitala je
Lurt.
O povredi, da videla sam to na rentgenskom
snimku. Ali, nije mi rekao ko je to uinio. To sam saznala
od Daklar.
Lurt je rekla neto to njen Pratilac nije preveo. A
onda je nastavila: Pa, onda zna da je Ponter to oprostio
Adikoru. To je neto to bi malo ljudi uinilo. Ponovo je
zastala. Pretpostavljam, s obzirom na taj njegov divljenja
vredan postupak, da nije nikakvo iznenaenje to je
oprostio i Daklar.
Pa, poela je Meri, ta bi trebalo da radim?
Ako sam dobro shvatila, pripadnici tvoje vrste veruju
u neku vrstu postojanja posle ovog ivota, zar ne?
pitala je Lurt.
Meri se malo trgla kada je zaula ovako oigledan non
sequitur. Hmm, da.
Uverena sam da ti je Ponter rekao da mi ne
verujemo. Moda bismo kada bismo verovali da postoji

neto vie sem ovog postojanja drugaije razmiljali, ali

dopusti mi da ti objasnim ta je na osnovni princip.
Molim te, rekla je Meri.
Mi se trudimo da proivimo svoj ivot tako da
oseamo najmanje mogue aljenje u naem samrtnom
asu. Ti pripada Generaciji 145, zar ne?
Da. Ja imam trideset osam godina.
Dobro. Znai, sada si proivela otprilike pola svog
ivotnog veka. Upitaj se da li e posle narednih trideset
osam godina da to kaem kako bi ti rekla kada ti se
ivot bude zavravao, aliti to nisi pokuala da ostvari
vezu sa Ponterom?
Da, verujem da bih alila.
Sasluaj paljivo moje pitanje, prijateljice Mer. Ne
pitam te da li bi se kajala to nisi nastavila tu vezu da bi
ona uspela. Pitam te da li bi alila to nisi pokuala ak i
da ne uspe.
Meri ju je pogledala malo zakiljivi oima skrivenim
iza plavih stakala. Nisam sigurna da razumem ta tano
misli.
Moj doprinos drutvu je hemija, rekla je Lurt. To je
sada tako. Ali, to nije predstavljalo moj prvi izbor. Ono to
sam elela je bilo da piem prie, da se bavim
knjievnou.
Zaista?
Da. Ali nisam uspela u tome. Nije bilo publike za moje
prie, nikakvog pozitivnog odgovora na ono to sam
radila. Onda sam morala da ponem da na neki drugi
nain doprinosim drutvu. Dobro su mi ile matematika i
prirodne nauke i tako sam postala hemiarka. Ali, ne

alim to sam pokuala i nisam uspela da se bavim

pisanjem. Naravno, vie bih volela da sam uspela, ali
znam da bih u svom samrtnom asu bila tunija da
nikada nisam ni pokuala, da nikada nisam probala da
vidim da li mogu da uspem u tome, nego to u biti sada
kada znam da sam pokuala i nisam uspela. Znai, ja sam
pokuala i nisam uspela. Ali, srena sam zbog toga to
sam pokuala. Lurt je zastala. Naravno, ti e biti srena
ako tvoja veza sa Ponterom uspe. Ali, da li e u svom
samrtnom asu biti srenija, prijateljice Mer, ako bude
znala da si pokuala i nisi uspela da ostvari dugotrajnu
vezu sa Ponterom nego da nisi uopte ni pokuala.
Meri je razmiljala o ovome. Ile su utei nekoliko
minuta. Konano, Meri je odgovorila: Moram da
pokuam, rekla je. Mrzela bih sebe ako ne bih bar
pokuala.
Onda poela je Lurt, jasno ti je ta treba da radi.

Poglavlje 35

Bio je preostao samo jedan dan do vremena Kada dvoje

postaje jedno, ali Ponter i Meri su se dogovorili da se nau
u paviljonu Arhive alibija. Ponter ju je odveo u juno krilo
i oni su sada stajali ispred zida ispunjenog malim niama,
a u svakoj od njih se nalazila kocka od preraenog
granita otprilike velika kao lopta za odbojku. Meri je
nauila da ita neandertalske brojeve. Alibi-kocka prema
kojoj je Ponter podigao svoju ruku sa Pratiocem bila je
oznaena brojem 16321. Na njoj nije bilo nikakve druge
oznake, ali je kao i sve ostale imala na sredini jedne
strane lampicu koja je sijala plavom svetlou.
Meri je vrtela zaueno glavom. Ceo tvoj ivot je tu
snimljen? pitala je.
Da, rekao je Ponter.
Sve?
Pa, sve sem onoga to sam radio u laboratoriji sa
kvantnim kompjuterom signal koji emituje moj Pratilac
ne moe da proe kroz stene debljine hiljadu duina
ruke. Oh, da, i ceo moj prvi boravak u tvom svetu takoe
nije snimljen.
A drugi boravak?
To je sve uneto od trenutka kada je u Arhivi alibija
primljen Hakov signal, odnosno od trenutka kada smo
izali iz rudnika. Ceo zapis o tom mom putovanju uva se
ovde.

Meri nije bila potpuno sigurna ta osea. Sasvim

izvesno da ona ba i nije bila uzorna katolika devojica,
ali pomisao da sada postoji snimak jednog estokog
porno-filma...
Neverovatno, rekla je Meri. Lili, Kevin i Frenk iz
Sinerdi grup bi dali sve na svetu samo da su sada tu.
Ponovo je pogledala kocku od obraenog granita. Da li
moe da menja sauvane uspomene?
Zato bih to poeleo da uradim? pitao je Ponter. A
onda je odvratio pogled. Izvini, glupo pitanje.
Meri je odmahnula glavom. Uprkos tome zato su se
sada ovde nalazili, Meri nije mislila na silovanje kada mu
je postavila ono pitanje. Zapravo, poela je, mislila sam
na svoj prvi brak.
Iznenada je osetila da su joj obrazi buknuli. Nikada o
tome nije govorila kao o svom prvom braku. Dobro,
rekla je, hajde da nastavimo.
Ponter je klimnuo glavom i otili su do prijemnog
stola i on se obratio jednoj starijoj eni. eleo bih da
pristupim svojoj Arhivi.
Identifikacija? rekla je ena.
Ponter je mahnuo rukom preko skenera. ena je
pogledala u etvrtasti ekran. Ponter Bodit? pitala je.
Zar ti nisi mrtav?
Ba smeno, rekao je Ponter. Duhovita si.
ena se osmehnula. Krenite za mnom. Povela ih je
do Ponterove alibi-kocke. Ponter je podigao ruku sa
Pratiocem do plave lampice. Ja, Ponter Bodit, elim da
pristupim svojoj Arhivi alibija iz razloga line prirode.
Vremenska oznaka.

Svetlost je postala uta.

Starija ena je podigla svoju ruku sa Pratiocem. Ja,
Mabla Dabdalb, uvarka Arhive alibija, potvrujem da je
identitet Pontera Bodita potvren u mom prisustvu.
Vremenska oznaka. Svetlost je postala crvena, a zatim se
zauo neki zvuk.
Sve je spremno, rekla je Dabdalb. Moete da
koristite sobu broj 7.
Hvala ti, rekao je Ponter. Prijatan dan.
I vama, rekla je ena dok se urno vraala ka svom
pultu.
Ponter je krenuo napred uputivi se ka sobi za
gledanje i Meri je pola za njim. Sada je po prvi put zaista
shvatila kako je Ponteru u njenom svetu. Oseala je da su
svi pogledi prisutnih u ogromnoj prostoriji uprti u nju.
Pokuala je da ne deluje zbunjeno.
Ponter je uao u sobu sa malom utom konzolom
privrenom za zid i dve stolice u obliku sedla kakve su
Neandertalci najvie voleli, verovatno zato to imaju
iroke kukove, smatrala je Meri. Krenuo je ka kontrolnoj
tabli i poeo da izvlai dugmad. Meri je virila iznad
njegovog ramena. Kako to da vi ne koristite prekidae?
upitala je.
Prekidae? ponovio je Ponter.
Zna, one mehanike prekidae koji se pritiskaju.
Koristimo ih za neke ureaje, ali ne previe. Ako se
neko saplete i padne, onda moe da se dogodi da sluajno
pritisne prekida rukom. Kontrolna dugmad moraju da se
izvuku. Mi smatramo da je to bezbednije.

Meri je na trenutak pomislila na jednu epizodu serije

Zvezdane staze u kojoj je Spok ba on, od svih moguih!
sluajno pritisnuo neku dugmad, upozorivi tako
Romulance na prisustvo svemirskog broda Enterprajz.
Ima smisla, rekla je.
Ponter je nastavio da izvlai kontrolnu dugmad.
Dobro, rekao je konano. Evo ga.
Meri je zapanjeno gledala ogromnu providnu sferu
koja se pojavila usred prostorije, lebdei. Zatim je poela
da se deli na sve manje i manje sfere, od kojih je svaka
bila razliite boje. Manje sfere su nastavile da se
pojavljuju sve dok Meri nije shvatila da posmatra
trodimenzionalnu sliku sobe za ispitivanje u policijskoj
stanici u Torontu. Tu je bio detektiv Hobs, okrenut
leima, i razgovarao s nekim. Tu je bila i ona delovala je
punije nego to je oekivala i to joj se nije svidelo a i
Ponter. Ponter je pruio ruku i zgrabio dosije koji je Hobs
ostavio na stolu, a onda je poeo da ga brzo prelistava.
Slike listova papira koji su se nalazili u dosijeu proletale
su toliko brzo da Meri nije mogla da ih vidi, ali je onda
Ponter vratio snimak na poetak i pustio ga da se odvija
manjom brzinom. Meri je bila zapanjena kada je videla da
slika nije uopte zamagljena; mogla je lako da ita ono to
je pisalo u dosijeu dok su stranice promicale ispred nje,
iako je morala da malo nakrivi glavu pod neobinim
uglom da bi to inila. Pa? pitao je Ponter.
Samo trenutak! rekla je Meri, traei bilo kakav
podatak koji jo nije znala. Ne, ne, nema nieg ovde. Da li
moe da pree na sledeu stranu, molim te? Tu!
Saekaj. Dobro, da vidim...

Iznenada Meri je osetila gr u stomaku. Oh, Boe!

rekla je. Oh, Boe!
ta je? pitao je Ponter.
Meri se malo zateturala unazad, udarivi u stolicu, na
koju se onda naslonila. Ona druga rtva..., poela je Meri
i zastala. Da? Da?
To je Kvejzer Remtula.
Ko?
Moj ef. Moja prijateljica. Nalazi se na elu Odseka za
genetiku u Jorku.
ao mi je, rekao je Ponter.
Meri je sklopila oi. I meni, rekla je. Da sam samo...
Mer, rekao je Ponter, stavljajui svoju ruku na njenu.
To je bilo i prolo. Ne moe nita da promeni. Ali,
moda postoji neto to bi mogla da uradi u budunosti.
Meri je podigla pogled, ali nije nita rekla.
Proitaj ostatak izvetaja. Moda e biti nekih
korisnih informacija.
Meri je bio potreban jedan trenutak da se pribere, a
zatim se vratila hologramu i nastavila da ita, uprkos
tome to su je oi pekle, sve dok
Da! povikala je. Da, da!
ta je?
Policija Toronta, poela je Meri. Imaju dokaze uzete
nakon to je Kvejz silovana. Kompletan fiziki dokaz.
Zastala je. Moda e uhvatiti to kopile.
Ponter se namrtio. Izgledalo mi je da uvar zakona
Hobs ba i ne veruje u to.

Znam, ali... Meri je uzdahnula. Verovatno si u

pravu. utala je neko vreme. Ne znam kako u ikada
uspeti da se suoim sa Kvejzer.
Meri nije imala nameru da potee pitanje svog
povratka kui, zaista nije. Ali, ako eli da ponovo vidi
Kvejzer, to znai da e morati da se vrati, i sada je to
pitanje bilo tu, i visilo u vazduhu.
Ona e ti oprostiti, rekao je Ponter. Opratanje je
hrianska vrlina.
Kvejzer nije hrianka, ve muslimanka. Meri se
namrtila, oseajui se neprijatno zbog svog neznanja. Da
li i muslimani opratanje smatraju vrlinom, pitala se. Ali,
ne. To nije ni vano. Da je situacija obrnuta, da li bi ona
mogla da oprosti Kvejzer?
ta emo da radimo? pitala je Meri.
Sa silovateljem? ta god da moemo, ta god da
moemo.
Ne, ne. Ne u vezi sa silovateljem. Ve u vezi sa sutra.
U vezi sa vremenom Kada dvoje postaje jedno.
Ah, rekao je Ponter. Da.
Dasmel e provesti svo vreme sa Trionom, zar ne?
Ponter se nasmejao. Oh, da.
A ti si nedavno video Megameg.
Nikad mi nije dosta, ali shvatam ta hoe da kae.
I to ostavlja...
Ponter je uzdahnuo. To ostavlja Daklar.
ta e da radi?
Ponter je razmiljao. Ve sam prekrio nae obiaje
time to sam doao u Centar jedan dan ranije.

Pretpostavljam da se stvari nee bitno pogorati ako sada

odem da vidim Daklar.
Meri je osetila da joj je srce preskoilo jedan otkucaj.
Sam?
Da, rekao je Ponter. Sam.
Ponter je stajao ispred vrata Daklarine kancelarije,
pokuavajui da skupi hrabrost. Oseao se kao da se
vratio u svet Glikisina: svaka ena pored koje je proao
zurila je u njega, gledajui ga kao da on ne bi trebalo da je
tu.
A zaista i nije trebalo ne ovde, ne sve do sutra. Ali,
ovo nije moglo da eka. Ipak, uprkos tome to je to
neprestano prevrtao u mislima celim dugim putem od
paviljona Arhive alibija, nije imao pojma kako da pone.
Moda
Iznenada, vrata Daklarine kancelarije su skliznula u
stranu. Pontere! uzviknula je. I pomislila sam da sam
osetila tvoj miris!
Daklar je rairila ruke, pripremivi se da ga zagrli i
Ponter joj je priao. Ali, ona je osetila da se ukoio. ta je
bilo? pitala je. ta nije u redu?
Mogu li da uem? pitao je Ponter.
Da, naravno. Daklar je ula u polukrunu odaju
izdubljenu u stablu ogromnog drveta, a Ponter je krenuo
za njom i zatvorio vrata.
Neu biti ovde, u ovom svetu, u vreme Kada dvoje
postaje jedno.
Daklar je razrogaila oi. Da li si pozvan na onu
drugu Zemlju? Da li tamo neto nije u redu?

Ponter je znao da sve ono to nije u redu ne moe ni

da nabroji, ali je odmahnuo glavom. Ne.
Osim toga, Pontere, tvoje erke e eleti da te vide.
Dasmel nee eleti da vidi nikoga sem Triona.
A Mega?
Ponter je klimnuo glavom. Da, ona e biti tuna.
A ja?
Ponter je sklopio oi na trenutak. ao mi je, Daklar,
mnogo mi je ao.
Radi se o njoj, zar ne? pitala je Daklar. O onoj eni
Gliksina.
Ona se zove... Ponter je silno eleo da moe da je
brani kako treba, eleo je da moe da pravilno izgovori
njeno ime Mer.
Ali Daklar je zgrabila priliku. Sluaj sebe! ak ne
ume ni da izgovori njeno ime! Pontere, vaa veza
nikada nee uspeti. Vi pripadate razliitim svetovima;
ona ak nije jedna od nas!
Ponter je malo ispravio ramena. Znam, ali...
Daklar je glasno uzdahnula. Ali, ti e, ipak, da
pokua. Gristl!, Pontere, vi mukarci ne prestajete da me
iznenaujete. Gurnuete ga u bilo ta.
Ponter se iznenada u seanju vratio dvesta dvadeset
meseci, u vreme kada je bio na Naunoj akademiji sa
Adikorom i onu njihovu glupu svau, kada je toliko
izazvao Adikora da ga je ovaj udario pesnicom po licu. On
je davno oprostio Adikoru, ali sada je, konano, shvatio,
shvatio da je mogue biti toliko besan da se nasilje ini
kao jedino reenje.

Okrenuo se i izjurio iz zgrade, traei neto to bi

mogao da razbije.

Poglavlje 36

Meri i Ponter su se vratili u laboratoriju s kvantnim

kompjuterom. Tamo ih je ekao jedan mukarac otmenog
izgleda, pripadnik Generacije 143, kojeg je Ponter odmah
prepoznao. Gusa Kusk, rekao je, dok mu se u glasu
osealo divljenje. ast mi je to sam vas upoznao.
Hvala ti, rekao je Gusa. uo sam za tu neprijatnost
koju si doiveo na drugoj Zemlji, kada si pogoen
projektilom iz neke njihove vrste oruja.
Ponter je klimnuo glavom.
Pa, Lonvis Trob me je kontaktirao i izneo mi je svoju
ideju kako da spreimo da se tako neto ponovo dogodi.
Njegov predlog je bio zanimljiv, ali ja sam odluio da
probam neto drugo. Podigao je jedan dugaak, ravan
metalni predmet sa stola. Ovo je generator polja sile,
rekao je. On detektuje svaki projektil im dospe u
senzorsko polje Pratioca i u roku od nekoliko
nanosekundi izbacuje snanu elektrinu barijeru. Ta
barijera je iroka samo tri duine dlana i traje samo jednu
etvrtinu otkucaja bilo ta due bi zahtevalo preveliku
snagu. Ali, ona je potpuno neelastina i potpuno
neprobojna. Bilo ta da udari u nju samo e se odmah
odbiti. Ako neko puca u tebe i izbaci neki od onih
metalnih projektila, barijera e ga zadrati. Ona e,
takoe, zadrati baeno koplje, baeni no, udarac i
slino. Sve to se kree sporije od unapred programirane

brzine, ne moe da izazove podizanje barijere, tako da to

nee spreiti druge ljude da te dodirnu ili tebe da ti
dodirne njih. Ali, ako neki drugi Gliksin bude eleo da
pokua da te ubije, morae da smisli neki bolji metod.
Auu! rekla je Meri. To je neverovatno.
Gusa je slegao ramenima. To je nauka. Okrenuo se
ponovo ka Ponteru. Evo, privruje se na tvoju ruku na
suprotnoj strani od one na kojoj se nalazi Pratilac, vidi?
Ponter je podigao levu ruku i Gusa je privrstio spravu.
A ovaj optiki kabl povezuje ga sa izlazom na Pratiocu...
ovako.
Meri je gledala zaueno. To je kao lini vazduni
jastuk. A onda je, primetivii izraz na Gusinom licu,
objasnila: Ne kaem da radi na isti nain vazduni
jastuci predstavljaju zatitu koja se gotovo trenutno
aktivira kada doe do sudara automobila koji se kreu
velikom brzinom. Ali, to je na neki nain slino
bezbedonosni tit koji se brzo aktivira. Odmahnula je
glavom. Mogli biste da zaradite itavo bogatstvo
prodajui to na mojoj Zemlji.
Gusa je odmahnuo glavom. Za nas ovde, ova sprava
postoji da bi se pozabavila jednim tekuim problemom:
vai ljudi pucaju na nas iz pitolja. Za vas, ona bi bila
samo neto to ublaava problem. Pravo reenje nije da
nosite zatitu od pitolja, ve da se otarasite pitolja.
Meri se nasmeila. Volela bih da vas vidim u debati sa
arltonom Hestonom.
Ovo je neverovatno, rekao je Ponter. Da li ste
sigurni da funkcionie? Video je Gusin izraz lica. Ne,
naravno da funkcionie, ao mi je to sam to rekao.

Ve sam poslao jedanaest ovakvih titova naima koji

se nalaze u drugom svetu, rekao je Gusa. Zastao je.
esto se nekome poeli bezbedno putovanje. Sada je to
osigurano. Tako, umesto toga, poeleu vam prijatno
putovanje.
Meri i Ponter su krenuli kroz tunel i proli kroz kapiju
koja je spajala dva univerzuma. Na drugoj strani,
porunik Donaldson, oficir Kanadskih snaga kojeg je
Ponter ve upoznao, pozdravio ih je. Dobro doli,
izaslanie Bodit. Dobro doli, profesorko Von.
Hvala vam, rekao je Ponter.
Nismo bili sigurni kada ete se vratiti niti da li ete se
uopte vratiti, rekao je Donaldson. Morate da nam date
malo vremena da organizujemo zatitu za vas. ta je vaa
odredite? Toronto? Roester? Zgrada Ujedinjenih
nacija?
Ponter je pogledao u Meri. Nismo jo odluili, rekao
je.
Pa, moraemo da isplaniramo marrutu i da se
pobrinemo da imate sve vreme odgovarajuu zatitu.
Postoji veza izmeu CSIS i komandnog centra policije
Sadberija i
Ne, rekao je Ponter jednostavno.
Molim? pitao je Donaldson.
Ponter je posegnuo rukom u jednu od prostranih
depnih kesa koje je nosio na svom pojasu i izvadio svoj
paso. Zar mi ovo ne omoguava slobodan pristup u ovu
zemlju? rekao je.
Pa, da, ali

Zar ja nisam kanadski dravljanin?

Jeste, gospodine. Gledao sam ceremoniju na
televiziji.
Zar kanadski dravljani ne mogu da slobodno izlaze i
ulaze u zemlju bez oruane pratnje?
Pa, da, u normalnim okolnostima, ali
Ovo su normalne okolnosti, uzvratio je Ponter. Ovo
je sada normalno: ljudi iz mog sveta dolaze u va svet, a
ljudi iz vaeg sveta dolaze u moj.
Sve ovo je zbog vae bezbednosti, izaslanie Bodit.
Shvatam to. Ali, ja ne elim zatitu. Nosim tit koji e
onemoguiti da budem ponovo povreen. Dakle, ja se ne
nalazim ni u kakvoj opasnosti i ja nisam kriminalac. Ja
sam slobodan graanin i elim da se kreem naokolo bez
ikakve smetnje i bez pratnje.
Ja...
morau
da
razgovaram
sa
svojim
pretpostavljenim, rekao je Donaldson.
Bolje da, onda, ne gubimo vreme na posrednike,
rekao je Ponter. Nedavno sam bio na veeri sa vaim
Premijerom i on mi je rekao da ga nazovem ako mi ikada
neto bude potrebno. Predlaem da ga pozovemo
telefonom.
Meri i Ponter su izali iz lifta u rudniku Krejton i uli u
Merina kola, koja su bila parkirana ispred povrinske
zgrade NOS sve otkako je ona otila u svet Neandertalaca.
Bilo je jo dovoljno rano da mogu da stignu do Toronta, a,
iako je Meri u poetku mislila da e ih, bez obzira na sve,
pratiti, uskoro su videli da su sami na putu.

Neverovatno, rekla je Meri. Nisam verovala da e ti

stvarno dozvoliti da se kree sam.
Ponter se nasmeio. Kakvo bi to romantino
putovanje bilo da nas neko prati kud god da krenemo?
Ostatak vonje do Toronta proao je bez ikakvih
deavanja. Otili su u Merin stan u ulici Observatori lejn
na Rimond Hilu, zajedno se istuirali, presvukli Ponter
je poneo svoj kofer oblika trapeza i napunio ga odeom
a onda su se odvezli do Trideset prve policijske stanice.
Meri je najpre morala da se pozabavi tim nezavrenim
poslom i rekla je Ponteru da nee moi da se opusti dok
to ne uini. Ponela je svoju svesku sa isecima lanaka iz
novina.
Da bi stigli do policijske stanice, morali su da prou
kroz kampus univerziteta Jork, a onda su zali u neto za
ta je ak i Ponter odmah mogao da kae da predstavlja
opasan kraj grada. To sam primetio jo kada sam prvi
put bio ovde, rekao je Ponter. Izgleda da je sve u ovom
kraju prilino propalo.
To je Driftvud, rekla je Meri, kao da to sve
objanjava. To je veoma siromaan deo grada.
Nastavili su dalje, proli pored nekoliko ruevnih
zgrada i kroz mali trgovaki centar sa elinim reetkama
na izlozima prodavnica, i konano se zaustavili na malom
parkingu ispred policijske stanice.
Dobar dan, profesorko Von, rekao je detektiv Hobs,
doavi do prijemnog pulta im su ga pozvali. Dobar dan,
izaslanie Bodit. Nisam oekivao da u vas ponovo
videti.

Da li moemo da razgovaramo nasamo? pitala je

Meri.
Hobs je klimnuo glavom i poveo ih u istu onu sobu za
ispitivanje u kojoj su ve bili.
Da li vi znate ko sam ja? upitala je Meri.
Nezavisno od ovog sluaja?, pitao je Hobs, a onda
klimnuo glavom. Vi ste Meri Von. O vama se u poslednje
vreme puno pisalo u tampi.
Da li znate zato?
Hobs je podigao palac i pokazao u pravcu Pontera.
Zato to se nalazite u njegovom drutvu.
Meri je odmahnula rukom. Da, da. Ali, da li znate
zato su ba mene pozvali da vidim Pontera?
Hobs je odmahnuo glavom.
Meri je podigla svoju svesku sa isecima i stavila je na
sto ispred Hobsa. Pogledajte ovo.
Hobs je otvorio kartonsku fasciklu. Na prvoj strani
nalazio se iseak iz Toronto stara i tu je pisalo: Kanadska
naunica primila nagradu u Japanu. Okrenuo je sledeu
stranicu. Tu se nalazio lanak iz Meklinsa: Lomljenje
leda: izdvojena drevna DNK u Jukonu. Na sledeoj
stranici nalazio se mali lanak iz Njujork tajmsa:
Naunica izdvojila DNK iz fosila Neandertalca.
Hobs je okrenuo novu stranicu. Tu se nalazilo
saoptenje za javnost univerziteta Jork koje je glasilo:
Profesor na univerzitetu Jork, Meri Von izdvojila DNK
drevnog oveka. Nasuprot ovome nalazio se lanak iz
asopisa Diskaver: Drevna DNK uva svoje tajne.
Hobs je podigao pogled. I? rekao je zbunjeno.
Ja sam... pa, neki bi mogli da kau da sam ja...

Ponter ju je prekinuo. Profesorka Von je genetiarka i

vodei strunjak na ovom svetu za prouavanje drevne
DNK.
I, poela je Meri, govorei mnogo sigurnije sada
kada se vie nije radilo o njoj, mi znamo da imate dokaze
da je Kvejzer Remtula silovana.
Hobs ju je otro pogledao. Ne mogu ni da potvrdim ni
da poreknem to, rekao je.
Naravno da je to tano, rekla je Meri, oseajui
krivicu dok je to izgovarala. Da li postoji bilo koji drugi
nain na koji bismo mi to mogli da saznamo sem da mi je
sama Kvejzer to rekla? Ona mi je prijateljica i koleginica,
pobogu.
Kako god da bilo, rekao je Hobs.
elela bih da ispitam te dokaze, rekla je Meri.
Hobs je izgledao kao da je zapanjen ovom idejom. Mi
imamo svoje strunjake.
Da, da. Ali
Niko od njih nije kvalifikovan koliko je profesorka
Von, rekao je Ponter.
Moda je to tano, ali
Da li ste obavili ispitivanje uzorka DNK? pitala je
Meri.
Hobs je duboko udahnuo vazduh, kupujui sebi
vreme. Konano je rekao: I da postoji uzorak, mi ne
bismo mogli da ita uradimo s njim sve dok ne postoji
subjekat s ijim DNK bismo mogli da ga uporedimo.
DNK brzo propada, rekla je Meri, pogotovu ako se
ne uva u apsolutno idealnim uslovima. Ako budete

ekali, mogue je da e biti nemogue izdvojiti uzorak

DNK.
Hobsov glas je zvuao bezizraajno. Mi znamo kako
da uvamo uzorke u friideru i postigli smo znaajne
uspehe u prolosti.
Svesna sam toga, ali
Gospoo, rekao je Hobs tiho. Shvatam da je ovaj
sluaj vaan za vas. Za svaku rtvu je njen sluaj
najvaniji.
Meri se trudila da ne zvui uznemireno. Ako biste mi
dozvolili da odnesem uzorak u svoju laboratoriju na
Jorku, sigurna sam da bih mogla da izdvojim mnogo vie
DNK nego to biste vi to mogli.
Ne mogu to da uinim, gospoo. ao mi je.
Zato ne?
Pa, kao prvo, Jork nema ovlaenje da se bavi
forenzikim analizama, a
Lorentijan, rekla je Meri odmah. Poaljite uzorak na
univerzitet Lorentijan i ja u tamo da obavim analizu.
Laboratorije u Lorentijanu, univerzitetu na kojem je Meri
obavila prouavanje Ponterove DNK, obavljala je
forenzike analize za RCMP i policiju Ontarija.
Hobs je podigao obrve. Pa, poeo je, Lorentijan je
neto drugo ali...
Ma koji papiri da su potrebni, nabavite ih rekla je
Meri.
Moda bih i mogao, rekao je Hobs, ali je delovao i
dalje sumnjiavo. To bi bilo krajnje nepropisno, ali...

Molim vas, rekla je Meri. Nije mogla da podnese

pomisao da se neto dogodi jedinom preostalom dokazu.
Molim vas.
Hobs je rairio ruke. Videu ta mogu da uinim, ali,
iskreno reeno, ne bih se mnogo uzdao u to. Imamo
veoma striktna pravila kada se radi o uvanju dokaza.
Ali, pokuaete?
Da, dobro, pokuau.
Hvala vam, rekla je Meri. Hvala vam.
Ponter je progovorio, iznenadivi Meri. Da li ona
moe da bar vidi dokaze?
Hobs je delovao isto onoliko zbunjeno koliko se Meri
oseala. Zato? pitao je detektiv.
Trebalo bi da moe da na prvi pogled kae da li je
uzorak u adekvatnom stanju kakvo je potrebno da bi
njena tehnika uspela. Pogledao je u Meri. Zar nije tako,
Mer?
Meri nije bila sigurna ta to Ponter smera, ali mu je
potpuno verovala. Hmm, da. Da, to je tano. Okrenula se
ka detektivu i uputila mu svoj najarmantniji osmeh. To
e trajati samo jednu sekundu. Moglo bi da se odmah
sazna da li uopte ima svrhe i pokuavati. Ne elim da
proete kroz sve one birokratske zavrzlame, a onda se
ispostavi da je uzorak oteen.
Hobs se namrtio i gledao je jedno vreme u prazan
prostor izmeu njih dvoje i razmiljao. Dobro, rekao je
najzad. Doneu dokaze.
Izaao je iz sobe i vratio se posle nekoliko minuta
nosei kartonsku kutiju veliine kutije za cipele. Podigao
je poklopac sa kutije i Meri je ugledala njen sadraj.

Ponter je ustao i pogledao preko njenog ramena. Unutra

se nalazilo nekoliko staklenih boica za uvanje uzoraka i
tri kesice za uzorke, svaka obeleena razliitim tekstom.
U jednoj su se nalazile enske gaice. U drugoj mali obini
ealj sa nekoliko dlaka na njemu. U treoj se nalazilo
nekoliko epruveta, a u svakoj od njih se, verovatno,
nalazio vaginalni sekret.
Sve vreme je uvano u friideru, rekao je Hobs,
zvuei kao da se pravda. Mi znamo kako
Iznenada je sevnula Ponterova desna ruka. Zgrabio je
kesicu u kojoj su se nalazile gaice, otvorio je, prineo
blie nosu i duboko udahnuo vazduh kroz njega.
Meri je bila skamenjena. Pontere, prestani!
Hobs je eksplodirao. Vraaj to! Pokuao je da otme
kesu Ponteru, ali Ponter ga je lako odgurnuo i ponovo
duboko udahnuo.
Isuse, ta si ti? vikao je Hobs. Nekakav
perverznjak?
Ponter je odmakao kesu od lica i bez rei je pruio
Hobsu koji ju je zgrabio. Gubite se odavde, odrezao je
Hobs. Dvojica policajaca su se pojavila na vratima,
verovatno reagujui na viku koju su uli.
Izvinjavam se, rekao je Ponter.
Samo se gubite odavde! rekao je Hobs, a onda se
obratio Meri: Mi emo se sami postarati za nae dokaze,
gospoo. A sada, gubite se!

Poglavlje 37

Meri je izjurila iz policijske stanice, kljuajui od besa. Ali,

nije izustila ni re sve dok se ona i Ponter nisu vratili u
njen automobil, koji se nalazio na parkiralitu.
Meri se okrenula ka Ponteru. ta je, doavola, ono
znailo? traila je da zna.
ao mi je, rekao je Ponter.
Sada nikada neu dobiti te uzorke na analizu, rekla
je Meri. Isuse, sigurna sam da jedini razlog zato nije
podigao optunicu protiv tebe to to bi morao da prizna
koliko je ispao glup to ti je dozvolio da se priblii
dokazima.
Jo jednom, izvini, rekao je Ponter.
Zato si, pobogu, to uradio?
Ponter je utao.
Dakle?
Znam, poeo je jednostavno, ko je silovao Kvejzer, a
verovatno i tebe.
Meri se, potpuno zapanjena, zavalila na seditu. Ko?
Tvoj kolega ne mogu da izgovorim pravilno njegovo
ime. Neto kao Kor-ne-l-jus.
Kornelijus? Kornelijus Raskin? Ne, to je suludo.
Zato? Da li je ita u njegovom izgledu u suprotnosti
sa onim ega se sea od one noi?

Meri se i dalje jedva uzdravala da ne vrisne, ali u

glasu joj se vie nije oseao bes, ve zapanjenost. Pa, ne.
Naravno, Kornelijus ima plave oi, ali ih imaju i mnogi
drugi. Sem toga, Kornelijus ne pui.
Da, pui, rekao je Ponter.
Nikada ga nisam videla kako pui.
Osetio sam taj miris na njemu kada smo se upoznali.
Moda je bio u jednom od pabova u kampusu i tamo
pokupio miris duvanskog dima.
Ne. Oseao se u njegovom dahu, iako je on pokuao
da ga prikrije nekom hemikalijom.
Meri se namrtila. Znala je nekoliko ljudi koji su
kriom puili. Ja nisam nikada to osetila.
Ponter nije nita rekao.
Osim toga, poela je Meri, Kornelijus ne bi povredio
ni mene ni Kvejzer. Mi smo kolege i
Meri je zautala. Ponter ju je podstakao da nastavi.
Da?
Pa, ja sam uvek mislila o nama kao o kolegama. Ali,
on je, zapravo, samo honorarni predava. On ima
doktorat, i to sa Oksforda, pobogu. Ali, sve to je mogao
da dobije je posao honorarnog predavaa, a i to ak ne sa
punim fondom asova, a nikako nije mogao da dobije
katedru. A Kvejzer i ja...
Da? rekao je ponovo Ponter.
Pa, ja sam ena, ali Kvejzer je zaista dobila na lutriji
kada je re o imenovanjima za stalnog profesora u
prirodnim naukama. Naime, ona je ena, a osim toga i
pripadnica manjine. Uvek se kae da silovanje ne
predstavlja seksualni in, ve in nasilja; da se tu radi o

pitanju moi. A Kornelijus je, oigledno, oseao da nema

nikakvu mo.
On je, takoe, imao pristup friideru i uzorcima koje
si tamo uvala, rekao je Ponter, a poto je i sam
genetiar, sasvim je izvesno da mu je bilo jasno ta bi
ena koja se bavi genetikom mogla da uradi u tim
okolnostima. Znao bi ta treba da trai i kako da uniti
dokaz.
Boe, pomislila je Meri. Ali, ne. Ne. Ovo su sve samo
posredni dokazi.
Bili bi samo posredni dokazi, poeo je Ponter, da ja
nisam ispitao uzorak uzet poto je Kvejzer silovana, koji
je bio bezbedno uvan u policijskoj stanici, gde Raskin
nije mogao da ga se doepa. Osetio sam njegov miris kada
sam ga upoznao u hodniku ispred tvoje laboratorije i taj
miris sam sada ponovo osetio u tim dokazima.
Dali si siguran?-pitala je Meri. Dali si potpuno
siguran?
Nikada ne zaboravljam miris, rekao je Ponter.
Boe, rekla je Meri. ta da radimo?
Mogli bismo da ovo kaemo uvaru zakona Hobsu.
Da, ali
ta?
Pa, mi nismo u tvom svetu, rekla je Meri. Ne moe
samo da zahteva od nekoga da dokae da ima alibi. Ne
postoji nita u onome to si rekao na osnovu ega bi
policija mogla da trai od Raskina da uzme njegov DNK.
Meri je primetila da ga vie ne zove Kornelijus.
Ali, ja bih mogao da svedoim o njegovom mirisu...

Meri je odmahnula glavom. Ne postoji nikakav

presedan da bi to bilo prihvaeno, ak ni kao trag. A ak i
kada bi Hobs prihvatio tvoju tvrdnju, ne bi mogao da na
osnovu toga pozove Raskina na ispitivanje.
Ovaj svet... rekao je Ponter, vrtei glavom s
gaenjem.
Potpuno si siguran? pitala je Meri. Ne postoji ni
senka sumnje?
Senka ega? Ah, shvatam. Da, potpuno sam siguran.
To ne predstavlja samo razumnu sumnju? pitala je
Meri. Uopte ne sumnja?
Uopte ne sumnjam.
Uopte?
Znam da su vai nosevi mali, ali moja sposobnost nije
uopte izuzetna u mom svetu. Svi pripadnici moje vrste, a
i mnogih drugih vrsta to mogu da uine.
Meri je razmiljala o ovome to je rekao. Psi, naravno,
mogu da razlikuju ljude po mirisu. Nije zaista postojao
nikakav razlog da misli da Ponter grei. ta moemo da
uradimo pitala je.
Ponter je dugo utao. Konano je progovorio, tiho.
Rekla si mi da je razlog zbog ega nisi prijavila da si
silovana bilo to to si se plaila kako e se prema tebi
odnositi tokom sudskog procesa.
Pa? otro je uzvratila Meri.
Nisam eleo da ti jo vie oteavam situaciju, rekao
je Ponter. Samo sam eleo da budem siguran da sam te
dobro razumeo. ta bi se desilo tebi ili tvojoj prijateljici
Kvejzer kada bi dolo do ispitivanja?

Pa, ak i ako bi dokaz sa njegovom DNK bio

prihvatljiv a moda ne bi bio Raskinov advokat bi
pokuao da dokae da smo Kvejzer i ja dale svoj
pristanak.
Ne bi trebalo da prolazi kroz to, rekao je Ponter.
Ne bi trebalo da iko mora da prolazi kroz to.
Ali, ako nita ne uinimo, Raskin e ponovo napasti
neku enu.
Ne, rekao je Ponter. Nee.
Pontere, ti ne moe nita da uini.
Molim te, odvezi me do univerziteta.
Ne, Pontere. Ne, ne elim.
Ako nee, ja u da tamo odem peice.
ak ni ne zna gde je.
Zna Hak.
Pontere, to je ludost. Ne moe tek tako da ga ubije!
Ponter je dodirnuo svoje rame, na mestu gde je bio
ranjen. Ljudi u ovom svetu se ubijaju sve vreme.
Ne, Pontere, neu ti dozvoliti.
Moram da ga spreim da ponovo nekoga siluje,
rekao je Ponter.
Ali
Iako bi, moda, mogla da me sprei da to uinim
danas ili sutra, nee moi da to veno ini. U nekom
trenutku ja u uspeti da te zavaram, da odem u kampus i
eliminiem ovaj problem. Nije skidao pogled svojih oiju
zlatne boje sa nje. Jedino je pitanje da li e se to desiti
pre nego to on nekoga siluje. Da li zaista eli da me
sprei?

Meri je na trenutak zatvorila oi i oslukivala, trudei

se vie nego ikada da uje Boji glas, ekajui da vidi da li
e se On umeati. Ali, nije bilo niega.
Ne mogu da ti dozvolim da to uini, Pontere. Ne
mogu da ti dozvolim da ubije nekoga hladnokrvno. ak
ni njega.
On mora da bude zaustavljen.
Obeaj mi, rekla je Meri. Obeaj mi da nee.
Zato ti je toliko stalo? On ne zasluuje da ivi.
Meri je duboko udahnula vazduh, a onda ga izdahnula.
Pontere, znam da misli da sam luckasta kada ti govorim
o ivotu posle smrti. Ali, ako ga ubije, tvoja dua e biti
kanjena. A ako ti ja dozvolim da ga ubije, i moja dua e
biti kanjena. Raskin mi je ve pokazao kako izgleda
pakao. Ne elim da u njemu provedem venost.
Ponter se namrtio. elim da to uinim zbog tebe.
Ne ovo, ne ubijanje.
Dobro, rekao je Ponter konano. Dobro. Neu ga
ubiti.
Da li obeava? Da li se zaklinje?
Obeavam, rekao je Ponter. A onda je posle jednog
trenutka nastavio: Gristl!
Meri je klimnula glavom. Ovo je bila jedina psovka
koju je Ponter koristio. Ali, onda je ona odmahnula
glavom. Postoji jedna mogunost koju nisi razmotrio,
rekla je.
A to je? pitao je Ponter.
Da su Kvejzer i Kornelijus imali seksualni odnos... pre
nego to ju je neko drugi silovao. Ne bi bio prvi put da
mukarac i ena koji rade zajedno to urade u kancelariji.

To ne bih znao, rekao je Ponter.

Veruj mi, to se stalno deava. Zar tako ne bi njegov
miris ostao na njenim gaicama i ostalom?
Biiip!
Gaice, rekla je Meri. Donji ve. Ono to si video u
kesi za uzorke.
Da. To to govori je mogue.
Moramo da budemo sigurni, rekla je Meri. Moramo
da budemo apsolutno sigurni.
Mogla bi da pita Kvejzer, rekao je Ponter.
Ne bi mi rekla.
Zato ne? Mislio sam da ste prijateljice.
Jesmo. Ali, Kvejzer je udata za drugog mukarca. A,
veruj mi, i to se stalno deava.
Pa, onda..., rekao je Ponter.
Nisam sigurna da postoji ita to bismo mogli da
uradimo, rekla je Meri.
Postoji mnogo toga to bismo mogli da uradimo, ali ti
si me naterala da ti obeam da neu.
Tano. Ali...
Treba da mu stavimo do znanja da je otkriven, rekao
je Ponter. Treba da zna da se nalazi pod prismotrom.
Ja ne mogu da se s njim suoim.
Naravno da ne moe. Mogli bismo da mu poaljemo
pismo.
Ne znam kako bi nam to pomoglo, rekla je Meri.
Ponter je podigao svoju levu ruku. U tome je cela
sutina zamisli postojanja Pratilaca. Ako zna da te neko
posmatra ili da se svi tvoji postupci snimaju, onda e

prilagoditi tome svoje ponaanje. To je uspelo u mom

svetu.
Meri je duboko udahnula vazduh, a onda ga je polako
ispustila. Pretpostavljam... pretpostavljam da to ne moe
da kodi. Na ta si tano mislio? Samo na anonimno
pismo?
Da, rekao je Ponter.
Misli da mu stavimo do znanja da e ga od sada neko
stalno posmatrati? Da nee moi da se ponovo izvue?
Meri je malo razmislila o ovome. Pa, pretpostavljam da
bi trebalo da bude potpuni idiot da bi ponovo silovao
nekoga kada zna da ga neko posmatra.
Tano tako, rekao je Ponter.
Verovatno bismo mogli da ubacimo pismo u njegov
ormari na Jorku.
Ne, rekao je Ponter. Ne treba da bude ostavljeno u
Jorku. Uostalom, tamo je preduzeo korake da uniti
dokaze. Pretpostavljam da je mislio da se ti nee vraati
cele godine i da moe bezbedno da se otarasi dokaza koje
si ti uvala, a da niko ne shvati kada su nestali. Ne, to
pismo treba da bude ostavljeno tamo gde on ivi.
Gde ivi? Misli na njegovu kuu?
Da, rekao je Ponter.
Shvatam, rekla je Meri. Nita ne predstavlja veu
pretnju za neku osobu od toga da neko zna gde on ivi.
Izraz Ponterovog lica je odavao zbunjenost, ali je
rekao: Da li zna gde je njegov dom.
Nije daleko odavde, rekla je Meri. On nema
automobil ivi sam i ne moe sebi da priuti da ga kupi.
Nekoliko puta sam ga ja tokom snenih meava vozila do

kue. Ima stan u ulici Dejn .. Uh, saekaj! Znam u kojoj

zgradi ivi, ali nemam pojma koji je broj njegovog stana.
Da li je njegova zgrada boravite za vie porodica kao
to je tvoja?
Da. Ali, nije uopte tako lepa kao to je moja.
Zar ne postoji spisak blizu ulaza na osnovu kojeg
moe da se utvrdi u kojem delu zgrade ivi neka osoba?
To vie ne koristimo. Imamo brojeve i interfon, a
smisao svega toga je da se spree ljudi da urade ba ovo o
emu upravo govorimo: da otkriju gde neko ivi.
Ponter je odmahnuo glavom, zapanjen. Dokle ste vi
Gliksini spremni da idete samo da biste izbegli da morate
da imate ugraene Pratioce...
Hajdemo, rekla je Meri. Proi emo pored njegove
zgrade na putu ka mojoj kui. Prepoznau je kada je
vidim i bar emo utvrditi koji je broj zgrade.
Dobro, rekao je Ponter.
Dok su se vozili avenijom Fin i skretali u ulicu u kojoj
se nalazila Raskinova zgrada, Meri je osetila kako postaje
napeta. Nije se plaila da e naleteti na njega, shvatila je
iako bi je to, nema sumnje, potpuno izbezumilo.
Jednostavno se radilo o samoj pomisli na eventualno
suenje za silovanje. Da li znate gde mukarac kojeg
optuujete da vas je silovao ivi, gospoo Von? Da li ste
ikada bili u njegovom domu? Zaista? A ipak i dalje tvrdite
da niste pristali na seksualni odnos s njim?
Driftvud, oblasti oko ulice Dejn i avenije Fin nije bilo
mesto na kojem bi iko ko je pri zdravoj pameti poeleo da
se dugo zadri. To je bio jedan od krajeva grada sa
najveom stopom kriminala u Torontu, ne, u celoj

Severnoj Americi. To to se nalazio blizu univerziteta Jork

predstavljalo je neprijatnost za univerzitet, a, verovatno,
uprkos godinama lobiranja, i razlog zato linija Spadina
podzemne eleznice nikada nije produena do kampusa
univerziteta.
Meutim, Driftvud je imao i jednu dobru stranu:
stanarine su bile niske. A za nekoga ko jedva sastavlja
kraj sa krajem radei kao honorarni predava, nekoga ko
ne moe da kupi automobil, predstavljao je jedino mesto
iz kojeg se peice moglo stii do univerziteta a koje sebi
moe da priuti.
Raskinova zgrada je bila bela viespratnica od cigle sa
zaralim balkonima prepunih ubreta, na kojoj na gotovo
treini prozora nisu postojala stakla, ve su bili
prekriveni novinama ili aluminijumskom folijom. inilo
se da ima petnaest, esnaest spratova i
Saekaj! rekla je Meri.
ta je bilo?
On ivi na poslednjem spratu! Sada sam se setila on
to naziva svojim potkrovljem u sirotinjskom delu grada.
Zastala je. Naravno, i dalje ne znam koji je broj stana, ali
on ovde stanuje barem dve godine. Sigurna sam da ga
potar poznaje; mi naunici dobijamo gomilu strunih
asopisa i slino.
Da? rekao jePonter, oigledno ne shvatajui.
Pa, ako poaljemo pismo naslovljeno na dr Kornelijus
Raskin na njegovu adresu i samo napiemo poslednji
sprat, sigurna sam da e ga dobiti.
Aha, rekao je Ponter. Dobro. Onda smo ovde
zavrili.

Poglavlje 38

Skulptor linosti Selgan gledao je Pontera neko vreme. Ti

ba voli ironiju, vidim.
Ne razumem na ta misli?
Na posao ovde je zavren. Rekao si mi da si poinio
zloin u svetu Gliksina i lako je pretpostaviti ta si uradio.
Da li je? Sumnjam da si shvatio.
Selgan je lagano slegao ramenima. Moda nisam. Ali,
shvatio sam neto to je tebi, moda, promaklo.
Ponter je zvuao iritirano. A ta to?
Meri je sumnjala da e neto da uini Raskinu.
Ne, ne, ona je potpuno nevina.
Da li je? ena njene inteligencije, a ipak je prihvatila
neuverljiv izgovor koji si joj pruio da bi ti pokazala gde
Raskin ivi?
Mi smo zaista nameravali da mu poaljemo pismo
upozorenja! Ba onako kako smo se dogovorili. Mer je
potpuno nevina, nije poinila nikakav greh to je ono to
njeno ime znai! Dobila je ime po majci Boga u kojeg
veruje, eni koja je bezgreno zaela dete i koja je bila
slobodna od prvobitnog greha. To sam nauio kada
samprviput bio u njenom svetu. Ona ne bi nikada-
Selgan je podigao ruku. Smiri se, Pontere. Nisam eleo
da te uvredim. Molim te nastavi svoju priu.

Pontere? pozvao ga je Hak obraajui mu se kroz

slune implante.
Ponter je malo nagao glavu i lagano klimnuo.
Sudei po njenom disanju, Mer je u dubokom snu.
Nee je uznemiriti ako sada ustane.
Ponter se polako izvukao iz Merinog kreveta.
Bljetave crvene brojke na satu koji se nalazio na nonom
stoiu pokazivale su da je jedan sat i etrnaest minuta.
Izaao je iz sobe i proao kroz mali hodnik koji je vodio
do Merine dnevne sobe. Kao i uvek, stavio je oko struka
svoj medicinski pojas i proverio u jednoj od depnih kesa
da li je tu rezervni klju koji mu je Mer dala; znao je da e
mu biti potreban da bi uao u zgradu kada se vrati.
Ponter je otvorio ulazna vrata, izaao u hodnik, uputio
se ka liftu i siao njime do prizemlja nauio je da ovde
ljudi ponekad piu broj jedan kao 1, a ponekad kao I.; ovo
drugo je korieno na kontrolnoj tabli u Merinom liftu.
Proao je kroz dugaak hodnik u prizemlju, a zatim
kroz dvostruka vrata zgrade izaao u no. Koliko se samo
ovde noi razlikuju od onih u njegovom svetu, pomislio
je. Svugde je bila svetlost dopirala je kroz prozore, sa
velikih sijalica postavljenih visoko na ulinim stubovima,
sa vozila koja su prolazila. Verovatno bi mu bilo lake da
je vladala potpuna tama. Iako je znao da se iz daljine ne
primeuje da se razlikuje od Gliksina bar ne od nekog
Gliksina koji se bavi dizanjem tegova mnogo bi vie
voleo da je mogao da pree po mraku put koji je trebalo
da pree.
Dobro, Hak, rekao je tiho Ponter. Kuda sada?

Levo, odgovorio je Hak i dalje govorei kroz slune

implante. Mer obino kada se vraa kui iz Jorka ide
putem koji je namenjen samo za motorna vozila, a ne i za
peake.
etiri-nula-sedam, rekao je Ponter. Tako to ona
zove.
U svakom sluaju, moraemo da pronaemo neki
drugi put, neki bezbedniji, koji je paralelan sa ovim.
Ponter je poeo da tri. Rastojanje odavde do
njegovog odredita iznosilo je oko pet hiljada duina ruke
i smatrao je da mu nee biti potrebno vie od jedne
desetine dana da stigne tamo, ako uspe da se kree
pristojnom brzinom.
No je bila hladna i Ponteru je to prijalo. Iako je u
svom svetu video mnogo lia koje je ve promenilo boju
i opalo, ovde je svo i dalje bilo zeleno; ak i usred noi
bilo je toliko svetlo da nije imao problema da razlikuje
boje.
Ponter nije nikada ni pomilio da bi mogao da ubije
nekoga, ali...
Ali, niko nije do tada ozbiljno povredio nekoga do
koga mu je toliko mnogo stalo, a...
A ak i da je neko to uinio, u njegovom svetu bi ta
osoba bila odmah uhvaena i njom bi se pozabavile vlasti.
A ovde! Ovde, na ovoj ludoj, drugoj Zemlji...
On mora da uini neto vie od toga da samo poalje
anonimno pismo, znao je to. On mora da se postara da
Raskin sazna ne samo da je otkriven, ve i ko ga je otkrio.
Mora da ga natera da shvati da nee moi da ponovo
pobegne ako poini takav zloin. Tek tada, Ponter je bio

siguran, Mer e moi da povrati svoj mir. A onda e on

znati da li postoji i zrnce istine u Hakovoj ranijoj tvrdnji
da Merino trenutno ponaanje nije tipino za nju.
Ponter je iao ulicom sa ije obe strane su se pruale
dvospratne kue, od kojih su mnoge imale dvorita sa
drveem i travnjakom. I dalje trei, ugledao je jednu
osobu Gliksina, mukarca svetle koe i gotovo bez kose
na glavi kako mu ide u susret. Ponter je pretrao preko
ulice, da ne bi morao da proe blizu njega i nastavio dalje,
uputivi se ka zapadu.
Ovde skreni levo, rekao je Hak. ini mi se da ne
postoji izlaz odavde na kraju ovog niza kua.
Ponter je uinio kako mu je Hak rekao i nastavio je da
lagano tri poprenom ulicom. Preao je samo jedan blok,
a onda mu je Hak rekao da skrene desno, i tako se
ponovo vrati na isti pravac ka zapadu i Jorku.
Jedna mala maka prela je preko ulice ispred
Pontera, visoko podignutog repa. Ponter je bio
zaprepaen time to su ljudi ovde odluili da pripitome
make koje su bile potpuno beskorisne za lov, a ak nisu
htele ni da donesu tap kada im se baci. Ali, pomislio je,
svakom svoje... Nastavio je da tri ulicom, tako da su mu
koraci odjekivali po tlu od vetakog kamena.
Neto dalje, ugledao je velikog crnog psa kako trkara
ka njemu. E, to je neto drugo: psi kao kuni ljubimci, to
moe da shvati! Primetio je da su Gliksini stvorili mnoge
vrste pasa, oigledno procesom selektivnog odgajanja.
Neki su izgledali kao da nisu sposobni da idu u lov, ali je
Ponter pretpostavljao da njihov izgled predstavlja
zadovoljstvo njihovim vlasnicima. S druge strane, Ponter
je sluao paleo-antropologe na njihovom sastanku u

Vaingtonu kada su govorili o njegovom izgledu. Oito,

njegove crte lica bile su kako su oni to nazvali tipino
neandertalske, i to u ekstremnoj formi. Naunici su bili
iznenaeni to kod pripadnika Ponterove vrste na
njegovoj Zemlji nije dolo do ublaavanja isturenosti
eonog luka i smanjenja veliine nosa, pa ak ni do prvih
znakova pojavljivanja te neverovatne izrasline na donjoj
vilici koju oni nazivaju brada.
Meutim, od trenutka kada se kod njegove vrste
pojavila svesnost onda kada se njihov univerzum odvojio
pre nekih pola miliona meseci, postojala je svesna
selekcija partnera koja je dovela do zadravanja, pa ak i
uveavanja tih karakteristika koje su pripadnici njegove
vrste smatrali toliko lepim.
Da li si se umorio? upitao ga je Hak.
Ne.
Dobro. Sada si negde na pola puta.
Iznenada, Pontera tre glasan lave. Jo jedan pas
veliki smei iao mu je u susret i nije se inio ni malo
veselim. Ponter je znao da ne moe da tri bre od nekog
etvoronoca i zastao je i okrenuo se. Dobro, dobro,
rekao je na svom jeziku, nadajui se da e pas osetiti
umirujui ton u tim recima. Dobar pas.
Smei pas je nastavio da se pribliava Ponteru, i dalje
lajui. Svetla su se upalila na jednom prozoru na drugom
spratu oblinje kue.
Dobra kuca, rekao je Ponter, ali je mogao da oseti da
je napet mada je znao da ne sme da bude. Kao i Barasti,
i psi mogu da osete miris straha na nekome...

Zato taj pas juri ka njemu, to Ponter nije znao.

Pretpostavljao je da ne napada svakoga ko prolazi tom
ulicom. Ali, ba kao to je on sam mogao da po mirisu
razlikuje Gliksine od Barasta, to je, nesumnjivo, mogao i
pas i, iako nikada nije sreo nekog pripadnika Ponterove
vrste, dobro je znao da se neto njemu nepoznato
pojavilo na njegovoj teritoriji.
Ponter se spremao da pokua da uhvati psa za vrat
kada se ivotinja sklupala, a onda skoila ka njemu i
Mlaz svetlosti u polutami Zvuk nalik onom kada mokra
koa udari o led Pas koji skii od bola.
Pas je skoio na Pontera s dovoljnom snagom da
aktivira tit koji mu je dao Gusa Kusk. Zapanjen i zbunjen,
i Ponter je to mogao da namirie krvave njuke,
okrenuo se, podvijenog repa, i otrao onoliko brzo koliko
se i pribliio Ponteru. Ponter je duboko udahnuo da bi se
smirio, a onda je ponovo poeo da tri.
Dobro, rekao je Hak posle izvesnog vremena. Ovde
treba da preemo na onaj put, 4-0-7. Skreni levo i prei
preko onog mosta tamo. Pazi da te ne udari neki
automobil.
Ponter je uinio ono to mu je Hak rekao i uskoro se
naao na drugoj strani auto-puta, trei ka jugu. Daleko
ispred sebe mogao je da vidi svetla koja su treperela na
vrhu CN tornja, dole na obali jezera. Mer mu je rekla da se
sa tog oblakodera prua velianstven pogled, ali do sada
ga je on video samo iz velike daljine.
Preao je preko jo jednog irokog puta po kojem su
automobiil jurili ak i u ovo doba noi; na svakih nekoliko
otkucaja bi proao po jedan. Ubrzo se naao u kampusu
univerziteta Jork i Hak mu je dao dalja uputstva kuda da

ide i Ponter je proao pored brojnih zgrada i parkiralita

sve dok se nije naao na drugom kraja kampusa.
Posle jo nekoliko stotina duina ruke koje je
pretrao, Ponter se naao u jednoj maloj prljavoj ulici,
blizu zgrade u kojoj je iveo Raskin. Sagao se i stavio ake
na kolena, teko dahui da bi povratio dah. Izgleda da
starim, pomislio je. Prijatan vetar mu je duvao direktno u
lice, hladei ga.
Mer se, moda, probudila i primetila da ga nema, palo
mu je na pamet, ali je znao, na osnovu ono malo vremena
koje je proveo delei postelju s njom, da inae vrlo vrsto
spava, a bilo je preostalo jo vie od dve desetine dana do
izlaska Sunca. On e se pre toga vratiti, iako ne mnogo
pre toga i
Ne mrdaj! prosiktao je neki glas iza Pontera i on je
osetio neto tvrdo kako mu pritiska bubreg. Iznenada,
shvatio je da tit koji je osmislio Gusa Kusk ima jednu
manu. Naravno, on je mogao da zaustavi metak ispaljen
sa izvesne udaljenosti, ali nita nije mogao da uini ako
ga neko ispali iz pitolja koji je u direktnom dodiru s
telom.
A ipak, ovo je bila Kanada, a Mer mu je rekla da tu ima
malo pitolja. Ali, pomisao da je to to mu pritiska bubreg
no a ne pitolj, nije uteilo Pontera.
Ponter nije znao ta da uini. U tom trenutku, pri
slabanoj svetlosti, s lea, ma ko da je bio taj koji ga je
napao, verovatno nije znao da je Ponter Neandertalac. Ali,
ako progovori, ak i tiho, na svom jeziku da bi Hak mogao
da to prevede, ta injenica e sasvim sigurno biti
otkrivena i

ta hoe? rekao je Hak na engleskom preuzevi

inicijativu.
Tvoj novanik, zauo se odgovor. Glas je pripadao
nekom mukarcu i Ponter je razoarano shvatio da
uopte ne zvui nervozno.
Nemam ga, rekao je Hak.
teta po tebe, rekao je Gliksin. Uzeu ti ili novac ili
krv.
Ponter nije uopte sumnjao da bi mogao da savlada
bilo kojeg nenaoruanog Gliksina u borbi licem u lice, ali,
ovaj je, oito, imao oruje. U tom trenutku je Hak, sasvim
sigurno shvativi da Ponter ne moe da vidi o kojem se
oruju radi, rekao kroz slune implante: On ima no od
elika sa reckastom otricom koja je dugaka oko 1,2
irine dlana, s drkom na koju je termikim putem unet
natpis da je izraena od uglaanog belogorinog drveta.
Ponter je pomislio da se naglo okrene, u nadi da e
prizor lica Barasta biti dovoljan da se Gliksin trgne, ali
nikako nije eleo da postoji bilo kakav svedok koji e ga
videti kako odlazi u zgradu u kojoj Raskin ivi.
Stalno se premeta s leve noge na desnu, rekao je
Hak kroz slune implante. Da li uje?
Ponter je polako klimnuo glavom.
Naslanja se na levu... sad na desnu... levu... Da il si
uhvatio ritam?
Ponter je ponovo lagano klimnuo.
I, ta emo sada? prosiktao je Gliksin.
Dobro, rekao je Hak Ponteru. Kada kaem sada,
podigni desni lakat unazad i uvis svom snagom. Trebalo
bi da ga pogodi u solarni pleksus i on e se, ako nita

drugo, bar zateturati unazad to e omoguiti tvom titu

da te zatiti od udarca noem koji bi mogao da usledi.
Hak se prebacio na spoljanji zvunik. Zaista nemam
novac, rekao je i istog trena je Ponter shvatio da je
pogreio, jer je glas i u rei zaista bio snimak glasa nekog
Gliksina koji se razlikovao od Hakovog glasa.
ta...? rekao je Gliksin zbunjeno. Okreni se, ti
kopile
Sada! rekao je Hak kroz Ponterove slune
implante. Ponter je svom snagom cimnuo lakat unazad i
osetio je da je udario Gliksina u stomak. Gliksin je
ispustio zvik uuf kada mu je vazduh silom izbijen iz plua
i Ponter se okrenuo da bi se suoio s njim.
Isuse, rekao je Gliksin, ugledavi Ponterovo maljama
obraslo lice sa isturenim dvostrukim lukom. Jurnuo je ka
Ponteru, dovoljno brzo da bi se Ponterov tit aktivirao i,
uz mlaz svetlosti, blokirao otricu noa. Ponter je podigao
desnu ruku i zgrabio Gliksina za njegov slabani vrat.
ovek je bio, inilo se, dvostruko mlai od Pontera. U
deliu sekunde, Ponter je pomislio da sklopi prste u
pesnicu i smrvi mladiev grkljan, ali to nije nikako mogao
da uini.
Baci no, rekao je Ponter. Mladi je pogledao u no.
Ponter je uinio isto i video da je otrica noa bila
iskrivljena od sudara sa titom. Ponter je pojaao svoj
stisak. Gliksin je popustio svoj i no je pao na ulicu sa
zveketom.
A sada se gubi, rekao je Ponter i Hak je to preveo.
Gubi se i nikome ne govori o ovome.

Ponter je pustio Gliksina i ovaj je odmah poeo da se

bori da doe do daha. Ponter je podigao ruku. Idi! rekao
je. Gliksin je klimnuo glavom i otrao, drei se jednom
rukom za stomak na mestu u koje ga je Ponter udario
laktom.
Ponter nije gubio vreme. Krenuo je po ispucalom
ploniku koji je vodio do ulaza u zgradu u kojoj je Raskin
stanovao.

Poglavlje 39

Ponter je u tiini ekao ispred samog ulaza u zgradu,

nakon to je proao kroz jedna vrata od stakla i naao se
ispred drugih. Bilo je potrebno nekoliko stotina otkucaja,
ali konano se neko pojavio, dolazei iz pravca gde se
nalazio lift koji je Ponter mogao da vidi kroz staklo na
vratima. Okrenuo se, sakrio lice i ekao. Gliksin je izaao
iz hodnika, proao kroz vrata i Ponter je uspeo da ih lako
uhvati pre nego to su se zatvorila. Brzo je preao preko
poda prekrivenog ploicama jedino mesto na kojem su
se mogle videti etvrtaste povrine, kada je re o
arhitekturi Gliksina, bile su ploice kojima su prekrivali
podove a onda je pritisnuo dugme i pozvao lift. Onaj iz
kojeg je Gliksin upravo izaao bio je jo tu i Ponter je uao
unutra.
Dugmad koja su oznaavala spratove bila su
podeljena na dve kolone i na poslednja dva su bili
ispisani simboli 15 i 16. Ponter je izabrao onaj na desnoj
strani.
Lift najmanji i najprljaviji od svih koje je video u
ovom svetu, ak prljaviji i od onog u rudniku u Sadberiju
pokrenuo se, glasno zakripavi. Ponter je posmatrao
pokaziva spratova smeten iznad metalnih vrata,
ekajui da se poklopi sa simbolom koji je odabrao, to se
konano i dogodilo. Izaao je iz lifta i uao u hodnik,
prekriven jednostavnim tepihom be boje koji je na
nekim mestima bio potpuno izlizan, a prljav na veini

drugih. Zidovi su bili prekriveni tankim listovima papira

ukraenim zeleno-plavim krivuljama; na nekim mestima
na zidu papir je bio oguljen.
Ponter je video po etvoro vrata na svakoj strani
hodnika koji se pruao nalevo i nadesno od mesta na
kojem ja stajao; bilo je ukupno esnaest stanova. Krenuo
je ka najbliim vratima, pribliio nos do spoja koji se
nalazio nasuprot arkama, brzo omirisao pomerajui nos
gore-dole, pokuavajui da izdvoji mirise koji su dopirali
iznutra od plesnivog smrada koji se irio iz tepiha u
hodniku.
To nisu ova, pomislio je. Krenuo je ka sledeim
vratima i ponovo pomirisao. Ovde je prepoznao miris
bio je to onaj isti otri miris neeg zapaljenog kakav bi
ponekad osetio da izlazi iz podruma Rubena Montega
kada su Ruben i Lu Benoa bili dole.
Krenuo je ka treim vratima. U stanu je bila jedna
maka, ali, bar u tom trenutku, nije bilo ljudi.
U sledeem stanu je osetio miris mokrae. Zato
Gliksini ne povuku uvek vodu u WC-olji nikada mu nee
biti jasno; od trenutka kada su mu objasnili kako
funkcionie, on nikada nije zaboravio da to uini. Osetio
je i mirise etvoro ili petoro ljudi. Mer mu je rekla da
Raskin ivi sam.
Ponter je stigao do kraja hodnika. Preao je na
suprotnu stranu i duboko udahnuo ispred prvih vrata.
Osetio je miris nedavno skuvanog goveeg mesa i nekog
povra. Ali, nije osetio miris nekog oveka.
Pokuao je sa sledeim vratima. Miris duvana i
feromona jedne ne, dve ene.

Krenuo je ka sledeim vratima, ali se ispostavilo da se

ona razlikuju od ostalih na njima nije bilo broja stana
niti brave. Kada ih je otvorio, ugledao je malu prostoriju
sa jednim vratacima koja su se otvarala tako to se
povuku nadole, otkrivajui neku vrstu tunela. Ponter se
uputio ka sledeem stanu, maui rukom ispred lica,
pokuavajui da otera smrad koji je dopirao iz tunela.
Duboko je udahnuo i ponovo osetio duvanski dim i
I miris nekog mukarca... mravog mukarca,
mukarca koji se previe znoji.
Ponter je ponovo pomirisao, pomerajui nos
gore-dole du vrata. Moglo bi da bude...
Da, jeste. Bio je siguran. Raskin.
Ponter je bio fiziar, a ne inenjer. Ali, on je obraao
panju na sve u ovom svetu, a i Hak. Razgovarali su
nekoliko trenutaka, dok je Ponter stajao u hodniku ispred
Raskinovog stana, tako to je on aputao, a Hak mu je
odgovarao kroz slune implante.
Na vratima se nalazi dvostruka brava, rekao je
Ponter. Ovako neto se retko moglo videti u njegovom
svetu; obino su vrata bila samo obezbeivana da bi se
deca zatitila od mogueg nesrenog sluaja.
Najjednostavnije reenje, poeo je Hak, je da on
sam otvori vrata.
Ponter je klimnuo glavom. Ali, da li e hteti? Mislim
da je ovo pokazao je rukom neka vrsta soiva kroz
koje moe da posmatra ko se nalazi u hodniku.
Uprkos svojim gnusnim osobinama, Raskin je
naunik. Kada bi se neko bie iz drugog sveta pojavilo

pred tvojim vratima u Obodu Saldaka, da li bi ih ti

otvorio?
Vredi pokuati. Ponter je udario zglobovima prstiju
po vratima, onako kako je jednom video da to Mer ini.
Hak je paljivo sluao. Vrata su uplja, rekao je. Ako
te ne pusti unutra, ne bi trebalo da ima problema da
provali.
Ponter je ponovo zakucao. Moda vrsto spava.
Ne, rekao je Hak. ujem ga kako se pribliava.
Dolo je do promene svetlosti iza staklenog otvora na
vratima; verovatno je Raskin pogledao kroz otvor da bi
video ko to kuca u to doba noi.
Konano, Ponter je zauo zvuk mehanizma na bravi
kako se pomera i vrata su se malo otvorila, otkrivajui
Raskinovo mravo lice.
Mali lanac zlatne boje u visini ramena izgleda da je
obezbeivao da vrata ne mogu dalje da se otvore.
Doktore Bodit? rekao je Raskin, oigledno zapanjen.
Ponter je planirao da mu ispria kako mu je potrebna
njegova pomo, nadajui se da bi tako mogao da ue u
stan, ali shvatio je da ne moe da na civilizovan nain
razgovara sa tim... tim primatom. Podigao je desnu ruku, s
dlanom okrenutim ka Raskinu, i gurnuo vrata. Lanac je
pukao, vrata su se irom otvorila, a Raskin je pao unazad.
Ponter je brzo uao i zatvorio vrata.
ta, doavola! povikao je Raskin, teturajui se i
podiui se na noge. Ponter je primetio da je Raskin
obuen u odeu za dan, uprkos tome to je bilo jako
kasno i to ga je navelo na pomisao da se tek vratio kui,
moda poto je ponovo napao neku enu.

Ponter mu je priao blie. Ti si silovao Kvejzer

Remtulu. Ti si silovao Mer Von.
ta ti to pria?
Ponter je nastavio da govori tiho. Mogao bih da te
ubijem golim rukama.
Da il si ti lud? povikao je Raskin, uzmiui unazad.
Ne. rekao je Ponter, kreui napred. Ja nisam lud.
Ovaj va svet je lud.
Raskinov pogled je leteo levo-desno po sobi koja je
bila u neredu, oigledno traei neki nain da pobegne ili
neko oruje. Iza njega se nalazio onaj otvor u zidu
prolaz, tako je Mer nazivala otvor u svom stanu a iza
njega neto to je moglo da bude prostorija za
pripremanje hrane.
Suoie se sa mnom, rekao je Ponter. Suoie se
sa pravdom.
Sluaj, poeo je Raskin, znam da si ti nov u ovom
svetu, ali mi imamo zakone. Ti ne moe tek tako
Ti si viestruki silovatelj.
Na kojim si ti drogama?
Mogu to da dokaem, rekao je Ponter jo vie mu se
pribliavajui.
Iznenada, Raskin se okrenuo i pojurivi stigao do
prolaza. Okrenuo se ponovo, i u ruci je drao teki tiganj
Ponter je ve video neto slino kada se nalazio u
karantinu u kui Rubena Montega. Raskin je drao tiganj
ispred sebe, steui ruku obema rukama. Ne pribliavaj
mi se, rekao je.
Ponter je nastavio da mu prilazi. Kada se naao na
korak od Raskina, ovaj je zamahnuo tiganjem. Ponter je

podigao levu ruku da bi zatitio lice. Otpor vazduha je,

verovatno, usporio zamah dovoljno da se tit ne aktivira i
Hak je primio na sebe najvei deo udara. Ponterova
desna ruka je sevnula i on je zgrabio Raskina za vrat.
Baci to, rekao je Ponter, ili u ti otkinuti grkljan.
Raskin je pokuao da neto kae, ali Ponter je stegao
prste. Onda je Raskin ponovo uspeo da jako udari
tiganjem Pontera po ramenu sreom, nije ga pogodio u
mesto gde je bio ranjen metkom. Ponter je podigao
Raskina sa poda, drei ga za vrat. Baci taj predmet!
zaurlao je Ponter.
Raskinovo lice je postalo ljubiasto, a njegove plave
oi su bile iskolaene. Konano je bacio tiganj, koji je
udario u pod od drveta glasno zazveavi. Ponter je
krenuo ka Raskinu i tresnuo ga o zid koji se nalazio uz
prolaz. Materijal od kojeg je zid bio nainjen nije mogao
da izdri udarac i na zidu se pojavila velika pukotina. Da
li si video izvetaj medija o tome kako je ambasadorka
Prat ubila oveka koji nas je napao?
Raskin se i dalje borio da doe do daha.
Da li si? ponovio je Ponter.
Konano, Raskin je klimnuo glavom.
Ambasadorka Prat pripada Generaciji 144. Ja sam
pripadnik Generacije 145, to znai da sam deset godina
mlai od nje. Iako nisam mudar koliko je ona, mnogo sam
jai od nje. Ako bude nastavio da me izaziva, smrskau
ti glavu.
ta... Poeo je Raskin hrapavim glasom. ta eli?
Prvo, rekao je Ponter, elim da ujem istinu. elim
da prizna svoje zloine.

Znam da ta stvar na tvojoj ruci sve snima, pobogu.

Priznaj zloine koje si poinio.
Ja nikada
uvari zakona Toronta imaju uzorke tvoje DNK do
kojih su doli poto si silovao Kvejzer Remtulu.
Raskin je, krkljajui, rekao: Da znaju da je to moja
DNK, oni bi bili ovde, a ne ti.
Ako nastavi da porie, ubiu te.
Raskin je uspeo da malo odmahne glavom, iako ga je
Ponter snano stezao. Iznueno priznanje nije nikakvo
priznanje.
Hak se oglasio zvukom biiip, ali Ponter je pogodio
znaenje rei iznueno. Dobro, onda me uveri u svoju
nevinost.
Ja ne moram tebe ni u ta da uveravam.
Kada je dolazilo do unapreenja na poslu, tebe su
preskakali, kako zbog tvoje boje koe, tako i zbog pola,
rekao je Ponter.
Raskin je utao.
Mrzeo si to drugi i to ene napreduju, a ti ne.
Raskin se vrpoljio, pokuavajui da se izvue iz
Ponterovog stiska, ali Ponter nije imao nikakvog
problema da ga dri.
eleo si da ih povredi, rekao je Ponter. eleo si da
ih ponizi.
Samo nagaa, peinski ovee.
Bilo ti je uskraeno ono to si eleo i tako si sam uzeo
ono to je trebalo da bude tvoje.
Nije bilo tako...

Kai mi, prosiktao je Ponter, iskrivivi jednu

Raskinovu ruku unazad. Kako je bilo?
Zasluivao sam da dobijem katedru, rekao je Raskin.
Ali oni su nastaviil da me zajebavaju. One kurve su
nastavile da me zajebavaju i
I ta?
I tako sam im ja pokazao ta mukarac moe da
uradi.
Ti predstavlja sramotu za sve mukarce, rekao je
Ponter. Koliko ena si silovao? Koliko?
Samo...
Da li si silovao jo nekog sem Mer i Kvejzer?
Tiina.
Ponter je odvojio Raskina od zida, a onda ga ponovo
tresnuo o njega. Pukotina se poveala. Da li je bilo i
drugih?
Ne. Samo...
Iskrivio je Raskinovu ruku jo vie. Samo ko? Raskin
je zaurlao od bola. Samo ko? ponovio je Ponter.
Raskin je stenjao, a onda kroz stisnute zube progovorio:
Samo Meri Von i onu pakistansku kuku...
ta? rekao je Ponter, zbunjeno, kada je zauo
Hakov biiip. Ponovo je zavrnuo Raskinovu ruku.
Remtulu. Silovao sam Remtulu.
Ponter je malo popustio stisak. S tim je sada gotovo,
razume li? Nikada vie nee to ponovo da uradi. Ja u
te posmatrati. I drugi e te posmatrati. Nikad vie.
Raskin je promrmljao neto neartikulisano.
Nikad vie! rekao je Ponter. Zakuni se.

Nikad... vie, rekao je Raskin kroz stisnute zube.

I nikada nee nikome rei da sam ja dolazio ovamo,
nikada. Ako to uini, drutvo kojem pripada kaznie te
za tvoje zloine. Da li shvata? Da li shvata?
Raskin je uspeo da klimne glavom.
Dobro, rekao je Ponter, na kratko popustivi stisak.
Ali, onda je ponovo tresnuo Raskina o zid i ovoga puta je
pare materijala od kojeg je zid bio napravljen otpalo.
Ne, ne, nije u redu, rekao je Ponter, stisnuvi zube.
Ovo nije dovoljno. Ovo nije pravda. Svom teinom se
naslonio na Raskina, pritisnuvi ga preponama. Sada e
saznati kako to izgleda biti ena.
Raskinovo celo telo se napelo. Ne, ovee, ne, ne to

To je jedino pravedno, rekao je Ponter, posegnuvi

rukom u svoj medicinski pojas i izvadivi neku vrstu
prica sa komprimovanim gasom.
Zaulo se itanje iz naprave kada ju je prislonio uz
Raskinov vrat.
ta je, doavola to! uzviknuo je Raskin. Ti ne
moe...
Ponter je osetio kako Raskin pada. Spustio ga je na
zemlju.
Hak, rekao je Ponter. Da li si dobro?
Ono je bio prilino jak udarac, rekao je Pratilac. Ali,
nisam oteen.
ao mi je. Ponter je pogledao u Raskina, koji je leao
na leima, zgren na podu. Zgrabio ga je za obe noge i
ispravio ih.

Ponter je zatim posegnuo sa Raskinovim pojasom.

Bilo mu je potrebno nekoliko trenutaka dok nije shvatio
kako kai funkcionie. Kada ga je otkopao, pronaao je
rajsferlus kojim su se zatvarale pantalone. Otkopao ih
je.
Prvo treba da mu skine obuu, rekao je Hak.
Ponter je klimnuo glavom. Tako je. Stalno
zaboravljam da su kod njih to odvojeni predmeti.
Spustio se do Raskinovih stopala i posle nekoliko
pokuaja uspeo da odvee pertle i skine cipele. Trgao se
kada je osetio miris koji je dopirao s nogu. Oslanjajui se
na kolena, podigao se sve do Raskinovog struka, povukao
pantalone i svukao ih. Zatim je poeo da mu svlai i donji
ve, vukui na dole niz njegove noge na kojima gotovo da
i nije bilo malja, a onda ga je konano svukao preko
stopala.
Ponter je pogledao u Raskinove genitalije. Neto nije
u redu, rekao je Haku. On ima neku deformaciju.
Pomerio je ruku da bi Hak mogao da vidi kroz svoje
soivo.
Neverovatno, rekao je Pratilac. On uopte nema
koicu.
ta? rekao je Ponter.
Nema koicu.
Da li je to tako kod svih Gliksina, pitam se.
Po tome bi bili jedinstveni u poreenju sa ostalim
primatima, rekao je Hak.
Pa, poeo je Ponter, to nee uticati na ono to
nameravam da uradim.

Kornelijus Raskin je doao svesti sutradan ujutru;

video je da je jutro po svetlosti koja se probijala kroz
prozore stana. U glavi mu je tutnjalo, grlo ga je bolelo,
lakat mu je goreo, u leima ga je probadalo, a oseao se i
kao da je udaren u testise. Pokuao je da podigne glavu sa
poda, ali ga je talas munine preplavio, tako da se ponovo
spustio na parket. Pokuao je ponovo trenutak kasnije i
ovog puta je uspeo da ustane oslonivi se na jedan lakat.
Na sebi je imao koulju i pantalone, kao i arape i cipele.
Ali, pertle su bile odvezane.
Prokletstvo, pomislio je, prokletstvo. Znao je da su
Nenadertalci biseksualni. Ipak nije bio spreman na ovo.
Prevrnuo se na bok i opipao rukom preko pantalona
svoju zadnjicu, nadajui se da nee osetiti krv na njima. U
grlu koje ga je bolelo osetio je da mu malo nedostaje da
povrati i silom je to potisnuo, progutavi pljuvaku.
Pravda, rekao je Bodit. Pravda bi bila da je dobio
pristojan posao, umesto to ga stalno preskae gomila
nekvalifikovanih ena i pripadnica manjina...
Raskina je glava toliko bolela da je pomislio da je
Ponter i dalje tu i da ga udara tiganjem, iznova i iznova.
Sklopio je oi, pokuavajui da prikupi snagu. Toliko ga je
sve bolelo i probadalo u celom telu, da uopte nije mogao
da se usredsredi ni na ta.
Prokleti ovekoliki majmun i njegove ideje o poetskoj
pravdi! Samo zato to ga je gurnuo Meri Von i Remtuli
pokazavi im ko je gazda, Bodit je, oigledno, smatrao da
je fer da on njega siluje.
Sem toga, to je, nema sumnje, bilo i upozorenje,
upozorenje da dri jezik za zubima, upozorenje na to ta
ga eka ako ikada optui Pontera za neto i ta bi moglo

da mu se dogodi u zatvoru ako ga tamo poalju zbog

silovanja.
Raskin je duboko udahnuo vazduh i prineo ruku
vratu. Mogao je da oseti tragove koje su na njemu ostavili
prsti peinskog oveka. Isuse, pomislio je, negde je,
sigurno, gadno nagnjeen.
Konano, u glavi je prestalo da mu se kovitla toliko da
je mogao da se uspravi na noge. Iskoristio je zid prolaza
da se pridri za njega i stajao je tako, ekajui da svetlost
prestane da mu seva pred oima. Da ne bi morao da se
sagne i vee pertle, zbacio je cipele s nogu.
ekao je jo jedan pun minut sve dok u glavi nije
prestalo da mu odjekuje toliko da je poverovao da nee
pasti ako pusti zid o koji se oslanjao. Zatim je hramljui
proao kroz mali hodnik koji je vodio u spavau sobu, iji
su zidovi bili obojeni uasnom zelenom bojom koju je
izabrao neko od prethodnih stanara. Uao je unutra i
zatvorio vrata, na kojima je bilo okaeno veliko ogledalo,
koje je bilo napuklo u jednom uglu na mestu na kojem je
bilo privreno za vrata. Otkopao je kai na
pantalonama i spustio ih, a onda se okrenuo leima ka
ogledalu, i, plaei se ta bi mogao da ugleda, smakao i
donji ve.
Plaio se da bi one iste tragove prstiju kakve je imao
na vratu mogao da ugleda i na svojoj zadnjici, ali nije bilo
niega sem jedne velike modrice na jednoj strani koja je,
verovatno, nastala kada ga je Ponter udario i bacio preko
sobe u trenutku kada je uleteo unutra provalivi vrata.
Povukao je malo rukom kou da bi mogao da pogleda
anus. Nije imao pojma ta bi trebalo da oekuje krv,
moda ali nije video nita neuobiajeno.

Nije mogao da veruje da nakon takve vrste napada ne

ostaje nikakav trag, ali inilo se da je ipak tako. Zaista, po
onome to je mogao da zakljui, nita se nije desilo.
Zbunjen, otumarao je do kupatila, sa sputenim
pantalonama. Priao je WC-olji i posegnuo rukom za
svojim penisom, izvadio ga i
Ne!
Ne, ne, ne!
Isuse Hriste, ne!
Okrenuo se, sagao, a onda oteturao tako do ogledala
da bi bolje pogledao.
Boe! Boe! Boe!
Mogao je da vidi sebe i svoje plave oi ispunjene
uasom, stisnutu vilicu i
Zurio je u ogledalo pokuavajui da dobro pogleda
svoje monice. Koa oko jedne vertikalne linije delovala
je kao da je
Da li je mogue?
Kao da je sprena.
Ponovo je poeo da opipava oputenu kou, nadajui
se da je po-greio.
Ali, nije.
Za ljubav Boju, nije.
Raskin je teturajui stigao do lavaboa, zateturao se
unazad i dugo i bolno urliknuo.
Njegovih testisa vie nije bilo.

Poglavlje 40

Selgan je utao nekoliko trenutaka. Naravno, ono to mu je

Ponter rekao bilo je u apsolutnom poverenju. Razgovori
izmeu pacijenta i skulptora linosti bili su pod
vremenskim peatom. Selgan ne bi ni pomislio da otkrije
ono to mu je neki pacijent rekao, a niko nije mogao da
pristupi Arhivi alibija nekog njegovog pacijenta i pogleda
snimak terapije. Ali, ipak, ono to je Ponter uinio bilo je...
Mi ne uzimamo zakon u svoje ruke, rekao je Selgan.
Ponter je klimnuo glavom. Kao to sam ti rekao odmah
na poetku, ne ponosim se onim to sam uinio.
U Selganovom glasu se oseala blagost kada je rekao:
Rekao si i i da bi to ponovo uinio kada bi se naao u istim
okolnostima.
Ono to je on uinio bilo je loe, rekao je Ponter.
Mnogo gore nego ono to sam ja njemu uinio. Rairio je
ruke kao da trai nain da opravda svoj postupak. On je
povredio dve ene i on bi nastavio da povreuje ene. Ja
sam to spreio. Ne tako to on zna da mogu da ga
identifikujem po njegovom mirisu, ve iz istog razloga zbog
kojeg smo mi uvek sterilisali nasilne mukarce ba na taj
odreen nain.Mi nismo samo spreavali da se njihovi geni
prenose dalje. Uklanjanje testisa dovodi do toga da se nivo
testosterona drastino smanji, to dovodi do toga da
prestanu da budu agresivni.

Ti misli da u sluaju da ti nisi reagovao, niko drugi ne

bi? pitao je Selgan.
Tano tako! On bi se izvukao! Mer Von je mislila da
silovatelj nije znao ta ini kada je napao enu koja se bavi
genetikom. Ali, ona nije bila u pravu. On je tano znao ta
radi. Znao je kako da se pobrine da nikada ne bude
optuen za zloin koji je poinio.
Kao to si ti, poeo je Selgan blago, znao da nikada
nee biti osuen za to to si ga kastrirao.
Ponter nije nita rekao.
Da li Mer zna? Da li si joj ispriao?
Ponter je odmahnuo glavom.
Zato nisi?
Zato nisam?, ponovio je Ponter zapanjeno. Zato
nisam? Ja sam poinio zloin, napao sam nekoga. Nisam
eleo da ona bude umeana u to. Nisam eleo da ona bude
kriva za bila ta.
Da li je to sve?
Ponter je utao i ispitivaki posmatrao zid obloen
uglaanom drvenom oplatom.
Da li je? ponovio je Selgan.
Naravno, nisam eleo da pokvari svoje miljenje o
meni, rekao je Ponter.
Moda je mogla da ga popravi, rekao je Selgan.
Uostalom, ti si to i uinio zbog nje, da bi zatitio i nju i
druge ene.
Ponter je odmahnuo glavom. Ne. Ne, ona bi se naljutila
na mene; bila bi razoarana.
Zato?

Ona je hrianka sledbenica Hrista, rekao je. On je

bio filozof ije uenje je ona prihvatila i on je smatrao da je
opratanje najvea od svih vrlina.
Selgan je podigao svoje sede obrve sve do luka. Neke
stvari je veoma teko oprostiti.
Zar misli da ja to ne znam? otro je uzvratio
Ponter.
Nisam mislio na ono to si ti uinio, mislio sam na ono
to je on taj Gliksin uinio Mer.
Ponter je duboko udahnuo vazduh, pokuavajui da se
smiri.
Da li je taj Raskin jedini Gliksin kojeg si kastrirao?
Ponter je oinuo pogledom Selgana. Naravno!
Dobro, rekao je Selgan. Stvar je u tome...
ta?
Selgan nije obratio panju na njegovo pitanje. Da li si
nekom drugom rekao ta si uinio?
Ne.
ak ni Adikoru?
ak ni Adikoru.
Ali, nema sumnje da njemu moe da veruje? rekao
je Selgan.
Da, ali...
Vidi li? rekao je Selgan poto je Ponter zautao. U
naem svetu mi ne steriliemo samo poinioce nasilnih
zloina, zar ne?
Pa, ne, mi...
Da? podstakao ga je Selgan da nastavi.

Mi steriliemo kriminalca i svakoga ko ima bar

pedeset procenata istog genetskog materijala.
A to znai?
Braa i sestre, roditelji.
Da. I?
I identini blizanci. Zato se i kae najmanje pedeset
procenata; identini blizanci imaju stopostotno istu DNK.
Da, da, ali zaboravio si na jo jednu grupu.
Braa, sestre. Majka kriminalca. Otac kriminalca.
I...
Ne znam na ta... Ponter je zautao. Oh, rekao je
tiho. Pogledao je ponovo u Selgana, a onda spustio pogled.
Potomci, deca.
A ti ima decu, zar ne?
Da, dve erke: Dasmel Ket i Megameg Bek.
Znai, ako bi iko saznao za zloin koji si poinio i
sluajno mu to izletelo ili se dogodi da sud naredi pristup
njegovoj Arhivi alibija, ti ne bi bio jedini koji bi bio kanjen.
I tvoje erke bi bile sterilisane.
Ponter je sklopio oi.
Zar to nije tano? pitao je Selgan.
Ponterov glas je bio veoma tih. Da.
Pitao sam te ranije da li si kastrirao ikog drugog u tom
drugom svetu, a ti si poeo da vie na mene.
Ponter nije nita rekao.
Da li sada zna zato si vikao?
Ponter je glasno uzdahnuo. Kastrirao sam samo
poinioca zloina, a ne i njegove roake. Zna, nikada
nisam mnogo razmiljao o tome da li je pravedna ta

sterilizacija nevinih samo da bi se dovelo do ienja

genetskog materijala. Ali... Hak i ja smo pogledali tu Bibliju
Gliksina. U prvoj prii govori se o tome da su svi potomci
dvoje prvobitnih ljudi bili prokleti zato to su ti prvi ljudi
poinili zloin. To mi se inilo potpuno pogrenim i
nepravednim.
Ma koliko da si eleo da genetski materijal Gliksina
bude oien od Raskinovog zla, nisi mogao da natera
sebe da pronae njegove bliske roake, rekao je Selgan.
Naime, da si to uinio, ti bi priznao da i tvoji bliski roaci,
tvoje dve erke, treba da budu kanjene za zloin koji si ti
poinio.
One su nevine, rekao je Ponter. Ma koliko da je
pogreno ono to sam ja uinio, one ne zasluuju da budu
kanjene zbog toga.
A bile bi kanjene ako bi ti priznao zloin?
Ponter je klimnuo glavom.
ta namerava da uini?
Ponter je slegao ramenima. Da uvam tajnu sve do
svoje smrti.
A onda?
Molim?
A kada umre, ta onda?
Onda. .. onda nita.
Da li si siguran u to?
Naravno. Istina je da sam prouavao tu njihovu Bibliju
i znam da je Mer zdrava i inteligentna osoba i da ne pati
od halucinacija, ali...

Uopte ne sumnja da bi ona mogla da bude u pravu?

Ne pomilja da ipak postoji mogunost da postoji neto
posle smrti?
Pa...
Da?
Nije vano. Zaboravi.
Selgan se namrtio, a onda zakljuio da nije pravi
trenutak da nastavi s ovom temom. Da li si se ikada upitao
zato si ba ti privukao Mer?
Ponter je odvratio pogled.
Sluao sam paljivo kada si govorio da su i oni ljudska
bia. A ipak, ti si joj manje slian od bilo kog drugog
ljudskog bia koje je upoznala pre tebe.
Moda fiziki gledano, rekao je Ponter. Ali, mentalno,
emotivno mi imamo mnogo toga zajednikog.
Ipak, poeo je Selgan, budui da je Mer povredio
mukarac koji pripada njenoj vrsti, ona je moda
Zar ne misli da mi je to ve i samom palo na pamet,
otro je uzvratio Ponter.
Reci to glasno, Pontere. Iznesi to na videlo.
Ponter se prezrivo nasmejao. Moda sam je ja
privukao zato to u njenim oima ja nisam ovek nisam
jedan od mukaraca koji su je povredili.
Selgan je utao nekoliko otkucaja. To je ideja o kojoj bi
vredelo razmisliti.
Nije vano, rekao je Ponter. To uopte nije vano. Ja
je volim. I ona voli mene. Nita sem toga nije vano.
Dobro, rekao je Selgan. Dobro.

Ponovo je zastao i u njegovom glasu se osetilo da je

zadubljen u misli kao da mu je neto neobino palo na
pamet, ali da eka pravi trenutak da to kae. Reci mi, da li
si ikada razmiljao o tome zato je ona tebe privukla?
Ponter je zakolutao oima. Vi skulptori linosti!,
rekao je. Sada e da mi kae da me ona, na neki nain,
podsea na Klast. Ali, to nije uopte tano. Ona uopte ne
lii na Klast. Kao linost je potpuno drugaija. Mer nema
nita zajedniko sa Klast.
Siguran sam da si upravu, rekao je Selgan,
odmaknuvi rukom kao da odbacuje tu pomisao.
Uostalom, kako bi i mogla? Ona ak ni ne pripada istoj
vrsti...
Tano, rekao je Ponter, prekrstivi ruke na grudima.
I njen sistem verovanja je potpuno razliit u odnosu na
na.
Tano.
Selgan je odmahnuo glavom. Tako udna ideja, zar ne?
Ta zamisao o ivotu posle smrti.
Ponter nije nita rekao.
Da li ikada razmilja o tome? Da li se, ipak, pita da li
moda samo moda... Selgan je zautao i strpljivo ekao
da Ponter nastavi njegovu misao.
Pa, rekao je Ponter najzad, to jeste privlana
zamisao. Otkako mi je Mer prvi put rekla za to, razmiljao
sam o tome. Ponter je podigao ruke. Naravno, naravno,
ja znam da ne postoji ivot posle smrti bar ne za mene.
Ali...

Ali, ona ivi u jednom drugom fizikom planu, zavrio

je Selgan. U drugom univerzumu, univerzumu u kojem su
stvari, moda, drugaije.
Ponter je polako klimnuo glavom.
A ona ak nije ni Barast, zar ne? Ona pripada drugoj
vrsti. To to mi nemamo te kako ih oni zovu? te
besmrtne due, to ne znai da ih i oni nemaju, zar ne?
U emu je poenta? Ako uopte postoji.
Uvek postoji, poeo je Selgan. Izgubio si svog enskog
partnera pre dvadeset meseci. Malo je zastao, a onda
blagim glasom nastavio: Mer nije jedina koja se oporavlja
od traume koju je doivela.
Ponter je podigao svoje spojene obrve. Slaem se s tim.
Ali ne mogu da shvatim kako je to to je Klast umrla moglo
da me baci u naruju ene iz drugog sveta.
Dugo je vladala potpuna tiina.
Konano se Hak, koji je utao sve vreme terapije,
obratio Selganu preko spoljanjeg zvunika. Da li eli da
mu ja kaem?
Ja u to da uinim, rekao je Selgan. Molim te,
Pontere, prihvati ovo mirno. Ti si mi priao o tome u ta
Gliksini veruju.
Pa, ta s tim? upitao je Ponter otro.
Oni veruju da mrtvi nisu stvarno mrtvi. Oni veruju da
svest neke osobe nastavlja da ivi i kada telo umre.
Pa?
Pa, moda ti pokuava da zatiti sebe i da ne doivi
ponovo isti bol kao onaj koji si oseao kada je Klast umrla.
Ako tvoj enski partner veruje u to... u tu besmrtnost duha,
ili ako si i ti pomislio da moda, ma kako iracionalno to

zvualo, ipak postoji ta vrsta besmrtnosti, onda... Selgan je

zautao, pozivajui Pontera da zavri misao.
Ponter je uzdahnuo, a onda je progovorio: Onda, ako
se dogodi ono nezamislivo i ja ponovo izgubim svog
enskog partnera, moda neu biti toliko oajan, moda
ona nee biti zaista mrtva.
Selgan je podigao obrve i slegao ramenima. Tano
tako.
Ponter je ustao. Hvala ti na vremenu koje si mi
posvetio, naunie Selgan. Prijatan dan.
Nisam siguran da smo zavrili, rekao je Selgan. Kuda
ide?
Idem da uradim ono to je trebalo davno da uradim,
odgovorio je Ponter, izlazei iz odaje krunog oblika.

Luiz Benoa je ula u kancelariju Doka Krigera u Sinerdi

grup. Dok nije imao nijednog biologa meu svojim
osobljem, ali Luiz je bila fiziar i provela je mnogo
vremena radei na dnu rudnika Krejton, tako da je Dok
njoj dodelio ovaj zadak.
Dobro, rekla je, Shvatila sam, mislim. Spustila je
dve velike tabele na veliki sto u Dokovoj kancelariji.
Dok, koji je dotad sedeo za svojim radnim stolom, ustao
je i priao Luiz.
Ovo ovde je, poela je Luiz, pokazujui prstima s
crveno obojenim noktima na tabelu s leve strane,
standardna paleo-magnetna hronologija koju smo mi
napravili.

Dok je klimnuo glavom. A ovo ovde je, poela je

pokazujui na drugu tabelu ispunjenu neobinim
znacima, ista vrsta tabele koju smo dobili od
Neandertalaca.
Iako Meri Von nije pronala dokaz da je magnetno
polje na Zemlji Neandertalaca promenilo polaritet, Dok
je iskoristio svoj uticaj da bi se pribavljanje informacija o
paleo-magnetnim promenama proglasilo prioritetnim
zadatkom. Ako su Neandertalci pogreili kada je re o
brzom kolapsu magnetnog polja, onda bi Dok znao da
brine bez razloga, ali, eleo je da bude potpuno siguran.
Dobro, rekla je Luiz. Kao to moete da vidite, mi
smo zabeleili mnogo vie geo-magnetnih promena nego
oni vie od tri stotine u poslednjih sto sedamdeset pet
miliona godina. Osnovni razlog za to je to postoje mnogo
kompletniji dokazi u stenama na morskom dnu nego to
postoje na mestima pada meteora i u njihovim ostacima.
Poen za nas, rekao je Dok suvo.
Dakle, nastavila je Luiz, ono to sam ja elela da
uinim je da uporedim sve promene koje se slau
odnosno one za koje i mi i oni posedujemo dokaze. Kao
to moete da vidite, iako u njihovim podacima ima
mnogo rupa, ipak postoji potpuna korespondencija
gotovo sve vreme do danas.
Dok je gledao tabele, pratei Luizin prst. Dobro.
Pa, poela je Luiz, to ima savrenog smisla,
naravno. Vi znate moju teoriju: postojao je samo jedan
univerzum sve do pojave svesnosti pre etrdeset hiljada
godina.

Dok je klimnuo glavom. Iako kvantna deavanja

izazivaju bezbrojna cepanja univerzuma koja traju kratko
i verovatno se sve to deavalo jo od poetka vremena, ta
razdvajanja nisu dovodila do makroskopskih razlika i
tako nastali univerzumi su se uvek ponovo spajali nakon
jedne ili dve nanosekunde. Ali, pojava svesnih bia
izazvala je razdvajanje univerzuma koje nije moglo da se
zalei i tako je dolo, pre etrdeset hiljada godina kada se
desio Veliki skok napred kada se pojavila svest do
prvog trajnog razdvajanja dva univerzuma.U jednom
unvierzumu, Homo sapiensi su bili ti koji su dobili svest, a
u drugom Homo neanderthalensis, i sve od tog trenutka
oni su bili razdvojeni.
Samo malo, rekao je Dok, gledajui u neandertalsku
tabelu. Ako je ovo ovde poslednja zabeleena promena
polariteta magnetnog polja za koju mi znamo
Jeste, rekla je Luiz. Kod njih je zabeleeno da se
dogodila pre deset miliona meseci to znai pre sedam
stotina osamdeset hiljada godina.
Dobro, rekao je Dok. Ali, ako je ovo poslednja koja
je zabeleeno na naoj tabeli, ta je ovo ovde? Dok je
pokazao na neto to je oigledno predstavljalo jednu
kasniju i skoranjiju promenu polariteta koja je bila
prikazana na neandertalskoj tabeli. Da li je to ona koja je
poela pre dvadeset pet godina?
Ne, rekla je Luiz. Dok je smatrao da je ona previe
pedagoki orijentisana; naime, bilo je oigledno da ga
navodi da sam doe do zakljuka, iako ona sama ve zna
odgovor na pitanje. Dok je poeleo da mu jednostavno
saopti sve to zna.
Onda, ta je to? Kada se to dogodilo?

Pre pola miliona meseci, rekla je Luiz.

Dok se nije potrudio da prikrije da je iznerviran. A
to znai?
Luizine pune usne rairile su se u osmeh. Pre
etrdeset hiljada godina.
etrdeset hiljada ! Ali tada je...
Tano, rekla je Luiz, zadovoljna svojim uenikom.
Tada se dogodio Veliki skok napred i tada se pojavila
svest i tada su se univerzumi zauvek razdvojili.
Ali... ali kako je mogue da oni znaju za tu promenu
polariteta magnetnog polja, a mi ne znamo?
Setite se ta sam vam prvi put rekla kada smo
razgovarali o ovome. Kada doe do kolapsa magnetnog
polja, postoji pedeset procenata verovatnoe da polaritet
novog polja bude promenjen. Pedeset procenata
verovatnoe je da e ostati nepromenjen.
Pedeset procenata da e biti promenjen! Ovo se,
sasvim sigurno, dogodilo nakon to su se univerzumi
razdvojili i poto oni vie nisu bili povezani, desilo se to
da je do promene polariteta dolo na Zemlji
Neandertalaca
Luiz je klimnula glavom. A o tome postoje dokazi u
meteorima.
A u naem svetu, na naoj Zemlji, ponovo je
uspostavljen isti polaritet kakav je bio i pre kolapsa
magnetnog polja i zbog toga o tome nema podataka.
Oui.
Fascinantno, rekao je Dok. Ali, saekaj, saekaj!
Kod njih se promena polariteta dogodila pre etrdeset
hiljada godina, zar ne? Ali, Meri je rekla da je kompas,

kada ga je pogledala u neandertalskom svetu, pokazivao

iste polove kao i u naem, to znai...
Luiz je klimnula glavom ohrabrujui ga; bio je
napravom putu.
to znai, nastavio je Dok, da se dogodio jedan
skoranji brzi kolaps polja u svetu Neandertalaca, ali,
ovoga puta, kada se polje ponovo uspostavilo, pre samo
est godina, ponovo je promenilo polaritet i tako je sada
on isti kao na naoj Zemlji.
Tano.
Dobro, rekao je Dok. To je ono to sam eleo da
znam.
Ali, ima jo, rekla je Luiz. Ima jo mnogo vie.
Reci ve jednom, devojko!
Dobro, dobro. Evo kako to je stvari. Na Zemlji onoj
jednoj jedinoj Zemlji koja je postojala u to vreme
dogodio se kolaps magnetnog polja pre etrdeset hiljada
godina. Dok je magnetno polje bilo u kolapsu, pojavila se
svesnost, i ja ne mislim da je to bila puka koincidencija.
Da li ti to hoe da kae da je kolaps magnetnog
polja imao neke veze sa tim to smo mi stvorili
umetnost?
I kulturu. I jezik. I simboliko miljenje. I religiju.
Ali, kako?
Ne znam, rekla je Luiz. Ali, setite se: anatomski
moderni homo sapiensi postojali su sto hiljada godina, ali
oni nisu posedovali svest sve do pre etrdeset hiljada
godina. Imali smo, fiziki gledano, iste mozgove ezdeset
hiljada godina, a nismo stvarali umetnika dela niti smo

pokazivali ijedan drugi znak istinske svesnosti. A onda

klik! neto se dogodilo i mi smo postali svesna bia.
Da, rekao je Dok.
Znate da neke ptice koriste magnetit u svom mozgu
da bi utvrdile pravac kojim lete?
Dok je klimnuo glavom.
Mi homo sapiensi takoe imamo magnetit u
mozgu. Niko ne zna zato, poto ga, oigledno, ne
koristimo kao kompas. Ali, kada je dolo do kolapsa
magnetnog polja pre etrdeset hiljada godina, mislim da
se neto dogodilo magnetitu i da je to dovelo do nagle
pojave svesti.
I, onda, ta e se dogoditi kada ponovo doe do
kolapsa magnetnog polja?
U svetu Neandertalaca nije se nita dogodilo posle
poslednjeg kolapsa, rekla je Luiz. Ali...
Ali?
Ali, oni ne koriste fosilna goriva. Oni nemaju
milijardu automobila. Oni ne koriste hloro-fluorini
ugljenik za hlaenje vazduha.
Da?
Njihova atmosfera i njihov ozonski omota su
potpuno ouvani. Nai nisu.
Kakve to veze ima sa promenom polariteta?
Zemlja ima dve metode za zatitu svoje povrine od
solarnog i interstelarnog zraenja: atmosferski omota i
magnetno polje. Ako jedno propadne, drugo ostaje...
Dok je razrogaio oi. Ali, kod nas je jedno ve
propalo!

Tano. Na ozonski omota je oteen, u naoj

atmosferi su se dogodile hemijske promene. Kada
ponovo bude dolo do kolapsa magnetnog polja a ini
se da je to upravo poelo da se deava nee postojati
drugi tit umesto njega.
ta e se dogoditi?
Je ne sais pas9, rekla je Luiz. Moraemo da obavimo
jo mnogo istraivanja da bismo bili sigurni. Ali...
Dosta vie tih ali! ta? ta?
Pa, svesnost se pojavila kada je dolo do kolapsa, a
ovaj kolaps e imati najjae efekte od svih koji su se do
sada dogodili.Ovog puta svesnost bi mogla pa, ne elim
da upotrebim prejaku metaforu ali ovog puta bi
svesnost mogla da nestane.

(* franc, je ne sais pas ne znam )

Epilog

Ponter se zahvalio vozau putnike kabine i iskrcao se.

Oseao je poglede ena na sebi i oseao je da ne
odobravaju to je tu. Ali, iako je bio preostao jo samo
jedan dan do vremena Kada dvoje postaje jedno, on nije
mogao da eka.
Ponter i Meri su se vratili u svet Neandertalaca pre tri
dana, nakon to su proveli veinu tog meseca na njenoj
Zemlji. Ponter je rekao da e tako moi da vidi i Adikora i
decu u razmaku od nekoliko dana, to je bilo istina. Ali, s
obzirom da je Meri morala da ode do Lurt i ostane kod
nje sve dok ne doe vreme Kada dvoje postaje jedno, to
mu je, takoe, omoguilo da poseti skulptora linosti, u
nadi da e mu on pomoi da se oslobodi nesanice i runih
snova koji su ga muili.
Ponter se sada pribliavao Lurtinoj laboratoriji; Hak
mu je govorio kojim putem da ide, jer Ponter nikada pre
nije bio tamo. Uao je u zgradu od kamena i zamolio prvu
enu koju je sreo da mu pokae gde radi Mer Von. ena
pripadnica Generacije 146 je bila zapanjena to ga vidi
tu i rukom mu je pokazala kuda da krene i Ponter je
nastavio dalje hodnikom. Uao je u prostoriju koju mu je
ena pokazala i ugledao Mer i Lurt nagnute nad radnim
stolom.
To je to, pomislio je, duboko udahnuo vazduh i-

Pontere! uzviknula je Meri podigavi pogled. Bila

je oduevljena to ga vidi, ali
Ovo je njegov svet, a sada nije pravo vreme. Pokuala
je da zvui mirno. ta nije u redu?
Ponter je pogledao u Lurt. Moram da razgovaram
nasamo sa Mer, rekao je.
Lurt je podigla obrve. Stisnula je Merinu ruku, a onda
izala iz prostorije i zatvorila vrata za sobom.
ta je bilo? upitala je Meri. Mogla je da oseti da joj
srce ubrzano kuca. Da li si dobro? Da li se neto dogodilo
Dasmel ili
Ne. Svi su dobro.
Iako je i dalje bila nervozna, Meri je pokuala da zvui
vedro. Ne bi trebalo da si ovde, zna. Jo nije vreme Kada
dvoje postaje jedno.
U Ponterovom glasu se oseala otrina. U... pakao s
tim, rekao je.
Pontere, ta ti je?
Ponter je duboko udahnuo, a onda rekao neto na
svom jeziku. Po prvi put, Hak nije odmah preveo njegove
rei i Meri je videla kako je Ponter malo nagnuo glavu kao
to obino ini kada slua ta mu Hak govori kroz slune
implante.
Ponter je ponovo progovorio, otro, i Meri je ula
neandertalsku re ka koja znai to je znala da. Moda
je Hak rekao: Da li si siguran da to eli da kae?
Ako je to bilo tako, Ponter mu je sigurno odgovorio
potvrdno, a, moda je i ukorio svog Pratioca to se mea.
Nekoliko trenutaka je vladala potpuna tiina, a onda je
Ponter ponovo zaustio da neto kae, ali je to, oito, bilo

dovoljno za Haka i on je, napokon, preveo na engleski

Ponterove rei. Volim te, rekao je Hak svojim
sintetizovanim, mehanikim glasom.
Koliko je Meri eznula da ovo uje! I ja volim tebe,
rekla je. Mnogo te volim.
Trebalo bi da stvorimo zajedniki ivot, ti i ja, rekao
je Ponter. Samo ako me hoe.
Da, naravno! rekla je Meri. Ali, onda je naglo
klonula duhom. Ali... ali, to e biti komplikovano. Bie
nam teko da odrimo takvu vezu. Naime, ti ima svoj
ivot ovde, ja imam svoj ivot tamo. Ti ima Adikora i
Dasmel i Megameg, a ja imam...
Zastala je. Spremala se da se ispravi i kae: A ja
nemam nikoga, ali, to nije tano, pomislila je. Imala je
mua, od koga se, nema sumnje, potpuno udaljila, ali je
on, ipak, i dalje, bio njen zakonit suprug.
Mili Boe, pomislila je, ako Bog ne odobrava razvod,
ta li misli o vezi dvoje pripadnika razliitih vrsta?
elim da pokuam, rekao je Ponter. elim da unim
sve da to uspe.
Meri se nasmeila. I ja. Ali, odmah je osetila kako joj
osmeh bledi. Ipak, mnogo toga treba uzeti u obzir. Gde
bismo iveli? ta sa Adikorom? ta sa...
Znam da e biti teko, ali...
Da? rekla je Meri
Ponter joj je priao i pogledao je u oi. Ali, vi ste stigli
do Meseca a mi smo otvorili kapiju koja vodi u drugi
univerzum. I ono to je teko, ipak moe da se uini.
Moraerno mnogo da se rtvujemo, oboje.

Moda, rekao je Ponter. A moda ne. Moda

moemo da izvuemo sr iz kosti a da kost i dalje moe
da poslui kao orue.
Meri se namrtila za trenutak, a onda shvatila. Da
imamo i jare i pare tako bismo mi to rekli. Verovatno si
u u pravu: nae dve vrste se ne razlikuju toliko mnogo.
eleti sve je... Meri je zautala ne uspevajui da pronae
odgovarajuu re.
Ponter je znao koja je. Ponter je tano znao koja je.
To je tako ljudski, rekao je uzimajui Meri u naruje.

O autoru

Robert Sojer je lan Paleo-antropolokog drutva i autor

desetak romana, meu kojima se posebno istiu The
Terminal Experiment za koji je dobio nagradu Nebula i
Starplex koji se naao u najuem izboru za nagradu
Nebula i za nagradu Hugo. Njegovi romani Frameshift,
Factoring Humanity i Calculating God, su, takoe, bili u
najuem izboru za nagradu Hugo.
Robert Sojer je za svoje romane dobio 25 nacionalnih
i internacionalnih nagrada, meu kojima se posebno
istiu: 7 nagrada Aurora za najbolji SF roman u Kanadi i
nagrada Le Grand Prix de l'Imagination u Francuskoj.
Po kanadskom asopisu Maclean's: Canada's Weekly,
Robert Sojer spada meu najuspenije kanadske pisce.
Njegovo ime se nalazi u kanadskom Ko je ko, a dao je i
vie od 150 intervjua brojnim televizijskim stanicama.
Robert Sojer ivi u Misisaugi u Ontariju, sa svojom
enom Karolin Klink.