TRANSFORMATORI

SADRAJ
1

TRANSFORMATORI................................................................................................... 3
1.1 Osnovni elementi konstrukcije transformatora.......................................................... 3
1.2 Princip rada, osnovne jednaine ................................................................................ 5
1.2.1 Prazan hod idealnog transformatora ................................................................... 6
1.2.2 Optereenje idealizovanog transformatora.........................................................8
1.3 Prenosni odnos .........................................................................................................12
1.4 Struja praznog hoda .................................................................................................12
1.5 Gubici praznog hoda ................................................................................................ 13
1.6 Ekvivalentna ema transformatora..........................................................................14
1.7 Ogled praznog hoda .................................................................................................15
1.8 Gubici usled optereenja..........................................................................................16
1.9 Ogled kratkog spoja .................................................................................................18
1.10

Stepen iskorienja...............................................................................................20

1.11

Promena napona ...................................................................................................20

1.12

Zagrevanje............................................................................................................21

1.12.1

Vrste hlaenja ...............................................................................................26

1.12.2

Nestacionarna termika stanja ......................................................................27

1.13

Zakon slinosti (dimenziona analiza)................................................................... 29

1.14

Prelazni procesi ....................................................................................................30

1.14.1

Ukljuenje transformatora u praznom hodu .................................................31

1.14.2

Udarni kratak spoj transformatora ................................................................34

1.14.2.1 Mehanika naprezanja namotaja transformatora u kratkom spoju............ 36

1.15

Trofazni transformatori .......................................................................................39

1.15.1

Glavne karakteristike pojedinih sprega trofaznih transformatora................. 40

1.16

Vii harmonici ...................................................................................................... 42

1.17

Paralelni rad transformatora .................................................................................45

1.18

Nesimetrian rad trofaznih transformatora ..........................................................47

1.18.1

Jednofazan kratak spoj..................................................................................50

1.19

Specijalni transformatori ...................................................................................... 52

1.20

Literatura ..............................................................................................................54

1 TRANSFORMATORI
Transformator je statiki elektrotehniki aparat koji, pomou elektromagnetne indukcije,
pretvara jedan sistem naizmeninih struja u jedan ili vie sistema naizmeninih struja iste
uestanosti i obino razliitih vrednosti struja i napona. Uloga transformatora u
elektroenergetskom sistemu je veoma znaajna jer on omoguuje ekonominu, pouzdanu i
bezbednu proizvodnju, prenos i distribuciju elektrine energije pri najprikladnijim
naponskim nivoima. Dakle, njegovom primenom se, uz veoma male gubitke energije,
reavaju problemi raznih naponskih nivoa i meusobne izolovanosti kola koje se nalaze na
razliitim naponskim nivoima. Ovde e, pre svega, biti rei o energetskim
transformatorima (Slika 2-1).

Slika 1-1 Trofazni distributivni transformator

Transformator treba da bude projektovan i izraen tako da izdri mogua naprezanja

kojima je izloen tokom svog ivotnog veka. Naprezanja u osnovi moemo da svrstamo u
tri glavne grupe: elektrina, mehanika i toplotna. Kod elektrinih naprezanja pre svega
treba obratiti panju na prenapone koji se javljaju kao posledica prekidanja u kolu,
atmosferskih pranjenja, lukova prema zemlji, kratkih spojeva, kao i ispitnih napona.
Pojave praene velikim strujama u odnosu na naznaene (nominalne, nazivne) (kratki
spojevi u mrei, kao i ukljuenje transformatora u praznom hodu), opasne su sa stanovita
mehanikih i toplotnih naprezanja (ova naprezanja su proporcionalna sa kvadratom struje).
Do poveanih toplotnih naprezanja dolazi i kod preoptereenja transformatora. Takoe
treba obratiti panju i na buku transformatora.
1.1

Osnovni elementi konstrukcije transformatora

U pogledu konstrukcije, transformator se sastoji iz sledeih osnovnih delova:

magnetskog kola,
namotaja,
izolacije,
transformatorskog suda,
pomonih delova i pribora.
3

Magnetsko kolo se gradi od visokokvalitetnih hladnovaljanih orijentisanih

transformatorskih limova. Da bi se smanjila struja magneenja (pobudna struja) tei se
uzimanju to kvalitetnijeg lima, sa velikom relativnom permeabilnou, i primenjuju se
odgovarajua konstrukciona i tehnoloka reenja u izradi magnetskog kola. Radi
smanjenja gubitaka usled vihornih (vrtlonih) struja, koriste se meusobno izolovani
limovi male debljine (0,30, 0,27 i 0,23 mm ). Osnovni fiziki elementi magnetskog kola su
stubovi (jezgra), oko kojih su smeteni namotaji i jarmovi (donji i gornji). Stubovi imaju
stepeniasti oblik i popunjavaju se paketima limova odgovarajue irine, kako bi ispuna
prostora opisanog kruga bilo to bolja. Kod transformatora velikih snaga, u jezgra se
stavljaju kanali (poduni, irine 6 mm ) i prema potrebi jedan popreni (irine 10 15 mm ),
kako bi kroz njih moglo da cirkulie ulje i hladi magnetsko kolo. Magnetsko kolo se
pritee odgovarajuim steznim sistemom kako bi se dobila to bolja mehanika
kompaktnost.
Namotaji se prave od okruglog, profilnog ili trakastog provodnika od bakra ili
aluminijuma, materijala koji imaju mali elektrini otpor. Namotaj koji se prikljuuje na
napajanje se naziva primar, dok se namotaj koji je spojen na prijemnik naziva sekundar.
Osnovni oblici namotaja prema nainu izrade su: spiralni, slojeviti i presloeni. Gustine
struje za namotaje uljnih transformatora su 2 4,5 A/mm 2 .
Izolacija predstavlja kombinaciju celuloze (papir, prepan) i izolacionog ulja u sluaju
uljnih transformatora, odnosno vrste izolacije (staklene tkanine impregnirane
epoksidnim, silikonskim ili drugim sintetikim smolama) u kombinaciji sa vazduhom kod
suvih transformatora (do 36 kV ). Izolaciono (transformatorsko) ulje, osim poboljanja
izolacionih svojstava, obezbeuje i hlaenje transformatora, jer zbog svog velikog
specifinog toplotnog kapaciteta mnogo bolje odvodi toplotu sa magnetskog kola i
namotaja na sud i rashladni sistem.
Meutim, treba imati u vidu da je ulje zapaljivo i da lako gori. Izolacija provodnika je
najee lak ili papir.
Transformatorski sud postoji kod uljnih transformatora i izrauje se od kvalitetnog elika
sa ojaanjima. Oblik suda zavisi od naina hlaenja, pa bone strane mogu biti glatke,
valovite ili sa cevima za hlaenje.
Pomoni delovi i pribor transformatora: natpisna ploica, provodni izolatori za
povezivanje sa mreom, dilatacioni sud (konzervator), regulator napona, prikljuak za
uzemljenje, dep termometra pokaziva nivoa ulja, slavina za isputanje ulja, itd.

dilatacioni sud
VN izolator
NN izolator
sud
magnetsko kolo
namotaj
rebra za
hlaenje
tokovi za
transport
kanal za oticanje ulja

Slika 1-2 Osnovni delovi transformatora

1.2

Princip rada, osnovne jednaine

Na primarni namotaj transformatora dovodi se elektrina energija u obliku naizmeninog

napona, koja u magnetno spregnutom sekundarnom namotaju indukuje odgovarajuu
naizmeninu elektromotornu silu, odnosno struju, koja se koristi za napajanje prijemnika.
Dakle, primarni namotaj se ponaa kao prijemnik, dok se sekundarni namotaj ponaa kao
izvor elektrine energije.

1.2.1 Prazan hod idealnog transformatora

i1 (t )

gornji jaram

u1 (t )

N1

N2

donji jaram

e2 (t )

srednji
stub

Slika 1-3 Jednofazni transformator jezgrastog tipa magnetskog kola u praznom hodu

Pretpostavke kojima emo se sluiti u analizi praznog hoda idealnog transformatora su:
1. sav fluks obuhvata obadva namotaja (rasipni fluksevi primarnog i sekundarnog
namotaja jednaki su nuli ( 1 = 2 = 0 ) i svaki zavojak obuhvata isti fluks,
2. magnetski otpor gvozdenog kola ne postoji ( Fe ),
3. gubitaka u gvou nema ( PFe = 0 ).
Za navedeni sluaj jednofaznog transformatora srednji stub je dvostrukog preseka u
odnosu na krajnje stubove. Magnetski fluks se deli na dve polovine krenuvi od srednjeg
ka krajnjim stubovima.
Oznaimo aktivni presek srednjeg stupa magnetskog kola sa S Fe .
Ako na prikljuke primarnog namotaja prikljuimo napon:
u1 (t ) = 2 U 1 sin t
u njemu e se uspostaviti naizmenina struja magnetisanja i (t ) iji se smer odreuje
pomou pravila desne ruke (ili desne zavojnice), a koja e po Faradejevom zakonu
indukovati protiv napon e1 (t ) :
e1 (t ) =

d m
d 1
,
=
dt
dt
6

gdje je 1 ukupni magnetski fluks primarnog namotaja, a m ukupni zajedniki magnetski

fluks.
Uz navedenu pretpostavku da u svim zavojcima namotaja postoji isti fluks, imamo:
e1 (t ) = N 1

d
d 1
= N1 m ,
dt
dt

gdje je 1 ukupni magnetski fluks primarnog namotaja po zavojku, a m

magnetski fluks po zavojku.

zajedniki

Prema jednaini naponske ravnotee (II Kirhofov zakon) imamo da je zbir svih
elektromotornih i elektro-otpornih sila jednak nuli, to napisano za elektrino kolo
primarnog namotaja glasi:
u1 + e1 R1 i1 = 0
U veini energetskih transformatora otpornost namotaja primara R1 je relativno mala, a
struja praznog hoda i1 (odnosno i ) je takoe vrlo mala (0,2 do 3 procenta naznaene
struje), tako da se proizvod R1 i1 moe zanemariti, pa imamo:
u1 + e1 = 0 ,
odnosno:
2 U 1 sin t = N 1

d m
.
dt

Iz prethodne jednaine za zajedniki magnetski fluks imamo:

d m =

2 U1
1
2 U 1 sin t dt m =
cos t = max cos t .
N1
N1

Za efektivnu vrednost napona prikljuenog na primarni namotaj, odnosno efektivnu

vrednost indukovane ems u primarnom namotaju, u praznom hodu vredi:
U 1 = E1 =

N 1 max
2

N 1 2 f Bmax S Fe
2

= 4,44 N 1 f Bmax S Fe .

Budui da isti fluks prolazi i kroz sekundarni namotaj, efektivna vrednost indukovane ems
u sekundarnom namotaju je preko odnosa broja zavojaka sekundarnog i primarnog
namotaja vezana sa efektivnom vrednou indukovane ems primarnog namotaja:
E2 =

N2
E1 .
N1

Kod crtanja ekvivalentne eme i faznog dijagrama pretpostavljeno je da su primarni i

sekundarni namotaj namotani u istom smeru oko magnetskog stuba, ta da prema tome
promenljivi magnetski fluks indukuje izmeu poetnog i krajnjeg prikljuka primarnog i
skeundarnog namota napon istog smera. Dodatno, poto su, u optem sluaju, naznaeni
naponi primarnog i sekundarnog namotaja razliiti, potrebno je sve veliine svesti
(redukovati, transformisati) na jedan od napona, obino primarni.
N
Za svedenu efektivnu vrednost ems sekundarnog namotaja, E 2 imamo: E 2 = 1 E 2 .
N2
7

U1

'

E1 E 2
Slika 1-4 Fazorski dijagram veliina u praznom hodu

1.2.2 Optereenje idealizovanog transformatora

Pri analizi optereenog idealnog transformatora pretpostaviemo da:
1. magnetski otpor gvozdenog kola ne postoji ( Fe ),
2. gubitaka u gvou nema ( PFe = 0 ).
Po optereenju prijemnikom impedanse Z 2 , uspostavi se struja u sekundarnom namotaju
i 2 , koja stvara amperzavojke N 2 I 2 . Smer indukovane struje u sekundaru je takav da
svojim fluksom tei da poniti fluks koji ju je izazvao. Radi lakeg snalaenja, propisima
su definisane oznake za prikljuke primarnog i sekundarnog namotaja istog polariteta.
Izmeu istoimenih prikljuaka se indukuje napon iste faze . Praktino pravilo: poetak
primara je prikljuak u kojeg struja ulazi, a za sekundar prikljuak iz kojeg struja izlazi .
Rezultantni amperzavojci proizlaze iz uticaja primarnih i sekundarnih amperzavojaka,
odnosno smera motanja ovih namotaja. Na slici 2-5 je prikazan sluaj sa odmaganjem
(ponitavanjem) delovanja primarnog i sekundarnog namotaja kod stvaranja magnetskog
polja, za koji vredi sledea jednaina amperzavojaka:
N1 I 1 N 2 I 2 = N1 I
i1

u1

i2

N1

N2

u2

Slika 1-5 Namotaji sa odmaganjem amperzavojaka sa je oznaen poetak namotaja

i1 (t )

i2 (t )

gornji jaram

u1 (t )
N1

N2

donji jaram

Z2

u 2 (t )

srednji
stub

Slika 1-6 Jednofazni transformator jezgrastog tipa magnetskog kola u optereenju

Hoemo da se diferencijalne jednaine napiu tako, da primarni i sekundarni napon imaju

istu fazu, te da se kao pozitivne raunaju primarna struja koja ulazi u poetak primarnog
namotaja i sekundarna struja koja izlazi iz poetka sekundarnog namotaja, to je u skladu
sa pojmom izvora i prijemnika.
Diferencijalne jednaine naponske ravnotee napisane za primarno i sekundarno
elektrino kolo transformatora, za sluaj ilustrovan slikom 2-5, imaju sledei oblik:
u1 = R1 i 1 + L1

d i1
di
M 2 ,
dt
dt

odnosno pisano u fazorskom obliku,

U 1 = R1 I 1 + j L1 I 1 j M I 2 ,
U 2 = R2 I 2 + j L2 I 2 j M I 1 .
U sluaju pomaganja delovanja amperzavojaka primarnog i sekundarnog namotaja
predznak lana naponske jednaine koji sadri meuinduktivnost bio bi pozitivan.
Izrazimo sada struju primarnog i sekundarnog namotaja iz jednaine ravnotee
amperzavojaka:
I1 = I +

N2
I2 ;
N1

I2 =

N1
N
I1 1 I .
N2
N2

Uvrstivi vrednost struje sekundarnog namotaja u jednainu naponske ravnotee

primarnog elektrinog kola dobijamo sledee jednainu:
N

N
U 1 = (R1 + j L1 ) I 1 j M 1 I 1 1 I ,
N2
N2

odnosno

N
N
U 1 = R1 + j L1 1 M I 1 + j 1 M I = (R1 + j L1 ) I 1 + E 1
N 2
N2

gde smo sa L1 oznaili rasipnu induktivnost primarnog namotaja. Za rasipnu induktivnost

primarnog namotaja vredi izraz:
L1 = L1

N1
M.
N2

Uvrstivi vrednost struje primarnog namotaja u jednainu naponske ravnotee

sekundarnog elektrinog kola dobijamo sledeu jednainu:

N
U 2 = (R2 + j L2 ) I 2 j M I + 2 I 2 ,
N1

odnosno

N
U 2 = R2 + j L2 2 M I 2 j M I = (R2 + j L2 ) I 2 E 2
N1

gde smo sa L2 oznaili rasipnu induktivnost sekundarnog namotaja:

L2 = L2

N2
M
N1

Prethodnju jednainu naponske ravnotee sekundarnog elektrinog kola pomnoimo sa

odnosnom broja zavojaka primarnog i sekundarnog namotaja (N 1 N 2 ) i deo vezan za
indukovanu ems u elektrinom kolu sekundarnog namotaja stavimo na levu stranu
jednaine:
2
N 2
N
N1
N1
N
1
R2 + j
L2 2 I 2 + 1 U 2
E 2 =
N2
N2
N 2
N 1
N2

Svedene vrednosti sekundarnih veliina na primarnu stranu imaju oblik:

N
N
N
'
'
'
U 2 = 1 U 2 ; E2 = 1 E2 ; I 2 = 2 I 2
N1
N2
N2
2

N
R2 = 1 R2 ;
N2

N
L2 = 1 L2
N2

Konano, imamo sledeu jednainu za naponsku ravnoteu sekundarnog elektrinog kola,

kod koje su sve veliine svedene na primarnu stranu:
10

'

E 2 = R2' + j L'2

'

'

I2 + U2

Posmatrano preko ukupnog, odnosno zajedninog i rasutih magnetnih flukseva, za

optereeni transformator imamo:

m
i1

u1

i2

u2

Z2

Slika 2-7 Princip rada transformatora

Fluksni obuhvati (ukupni magnetni fluksovi) primarnog i sekundarnog namotaja, 1 i 2 ,

su:

1 = N 1 1 = N 1 1 + N 1 m = L1 i1 + N 1 m ,
2 = N 2 2 = N 2 2 + N 2 m = L2 i2 + N 2 m ,
gde je:
N 1 i N 2 broj navojaka primarnog i sekundarnog namotaja, respektivno,

1 i 2 ukupni magnetni fluks po navojku primarnog i sekundarnog namotaja,

respektivno,
1 i 2 rasuti magnetni fluks po navojku primarnog i sekundarnog namotaja,
respektivno.
m zajedniki magnetni fluks po navojku,
L1 i L2 rasute induktivnosti primarnog i sekundarnog namotaja, respektivno.
Osnovne jednaine naponske ravnotee:
d 1
di
d
= R1 i1 + L1 1 + N 1 m ,
dt
dt
dt
dm
d 2
di
,
= R 2 i 2 + L 2 2 + N 2
u 2 = R2 i 2 +
dt
dt
dt
u1 = R1 i1 +

11

gde je:
u1 napon na koji je prikljuen primarni namotaj,
u 2 napon na prikljucima sekundarnog namotaj,
R1 i R2 aktivne otpornosti primarnog i sekundarnog namotaja, respektivno.
1.3

Prenosni odnos

Po definiciji iz propisa prenosni odnos (odnos transformacije), m , predstavlja odnos

naznaenih napona istaknutih na natpisnoj ploici, m12 = U 1n U 2 n . Prenosni odnos koji se
= k N 1 N 2 , i on
dobija merenjem u praznom hodu je funkcija odnosa broja zavojaka m12
obino sme da odstupa od deklarisanog za 0,5%.
1.4

Struja praznog hoda

Struja praznog hoda se sastoji od dve komponente, reaktivne (struje magneenja) kojom se
magneti magnetsko kolo i aktivne kojom se uzimaju u obzir gubici praznog hoda. Zbog
nelinearnosti karakteristike B = f (H), struja magneenja je nesinusoidalnog oblika, dakle
sadrava i vie harmonike, od kojih je najznaajniji trei. Zbog ekonomskih razloga,
naznaena radna taka se nalazi na kolenu (laktu) karakteristike B = f (H).
Konstrukcija struje praznog hoda prikazana je na slici 2-8, uz sledee oznake:
A - idealna kriva magneenja,
BB kriva magneenja uz uzimanje u obzir gubitaka histerezisa,
CC - kriva magneenja uz uzimanje u obzir i gubitaka usled vihornih struja.

12

B
B

C
A

i0

c
b
a
t

Slika 1-8 Konstrukcija struje praznog hoda

1.5

Gubici praznog hoda

Gubici praznog hoda priblino su jednaki gubicima u gvou, koji se sastoje od gubitaka
usled histereze i gubitaka usled vihornih struja. Analizu gubitaka emo sprovesti za
redovni sluaj iz prakse - napajanje iz izvora prostoperiodinog napona.
Utroena energija usled histereze po jedinici mase lima, [kg], u toku jedne periode
proporcionalna je povrini histerezisne petlje, odnosno zavisi o promeni amplitude
n
indukcije Bmax
, gde se n najee kree zavisno od vrste limova od 1,7 do 2,2:
n
wH = k H Bmax

[J/kg ] .

Obino se kod raunanja uzima kao neka prosena vrednost n = 2.

13

Utroena snaga usled histereze po jedinici mase lima proporcionalna je broju perioda u
sekundi, odnosno proporcionalna uestanosti:
2
p H = f wH = k H f Bmax

[W/kg] .

U masi limova mFe gubici usled histereze bie

2
PH = mFe p H = k H f Bmax
mFe [W ] .

Gubitke usled vihornih struja emo kvalitativno izraziti preko uticajnih veliina, budui da
je raspodelu i ukupni efekat ovih struja relativno teko tano sraunati sa dovoljnom
tanou.
Gubici usled vihornih struja proporcionalni su kvadratu indukovane ems u parazitnim
kolima a obrnuto proporcionalni specifinom otporu lima:
e2
.
PV

Indukovana ems u kolima vihornih struja po jedinici duine lima proporcionalna je

amplitudi indukcije Bmax, uestanosti f i debljini lima d, pa se gubici usled vihornih struja
mogu prikazati prema poznatom obrascu iz Elektromagnetike:
PV =

1
( d Bmax )2 VFe ,
24

gde je VFe zapremina magnetskih limova, ili

2
PV = kV f 2 Bmax
mFe ,

gde je kV koeficijent koji zavisi od specifinog otpora, specifine mase i kvadrata debljine
limova.
Ukupni gubici u gvou se mogu predstaviti izrazom:

PFe = PH + PV = k H f + kV f

)B

2
max

mFe .

Konstruktori transformatora obino snimaju karakteristike gubitaka magneenja za svaku

vrstu lima i oblik magnetskog kola koji se upotrebljava.

1.6

Ekvivalentna ema transformatora

Ekvivalentna ema transformatora predstavlja pojednostavljeni model pomou kojeg

moemo, na posredan nain, bez stvarnog optereenja, da predvidimo ponaanje
transformatora u raznim uslovima rada. Parametre ekvivalentne eme odreujemo na
jednostavan nain iz standardnih ispitivanja transformatora u ogledu praznog hoda i
kratkog spoja. Sve veliine i parametri ekvivalentne eme su fazne vrednosti, a veliine i
parametri sekundara svedeni su na primar (preraunati sa kvadratom odnosa broja
2
navojaka na primar, tako da je npr. R2' = (N 1 N 2 ) R2 .

14

I1

L1

R1

I 2

R2

L2

I0
Ip

U1

Im

R0

X0

Z 2

U 2

Slika 1-9 Ekvivalentna ema transformatora

Veliine i parametri ekvivalente eme su:

I 0 struja praznog hoda,
I p aktivna komponenta struje praznog hoda,
I m reaktivna komponenta struje praznog hoda (struja magneenja),
R0 ekvivalentna otpornost u praznom hodu (fiktivna otpornost pomou koje uzimamo u
obzir gubitke u praznom hodu),
X 0 reaktansa magneenja.
1.7

Ogled praznog hoda

Osnovni ciljevi sprovoenja ogleda praznog hoda su odreivanje:

gubitaka praznog hoda (priblino jednaki gubicima u gvou),

struje praznog hoda,

parametara ekvivalentne eme.

Ogled se provodi tako da na jedan od namotaja (obino nieg napona) prikljuimo

naznaeni (ili njemu bliski) napon, a prikljuke drugog namotaja ostavimo otvorenim.
Tokom ogleda meri se:

napon napajanja, U 0 , priblino ili tano jednak sa U n ;

struja napajanja I 0 ;

snaga uzeta iz mree P0 (snaga praznog hoda).

Izmerena snaga gubitaka praznog hoda priblino je jednaka gubicima u gvou:

P0 PFe .
15

Pod naznaenom strujom praznog hoda smatramo onu vrednost struje napajanja koja tano
odgovara naznaenom naponu, odnosno onu koja se, u optem sluaju, odreuje prema:
I 0, n =

Un
I0 .
U0

Relativna vrednost struje praznog hoda je oko 1-3% u odnosu na naznaenu struju (kod
transformatora velikih snaga i manje od 1%).
Prilikom odreivanja parametara ekvivalentne eme obino se zanemaruje uzduna
(redna) grana eme, budui da se pad napona na rednoj impedansi moe zanemariti.
Parametre poprene grane ekvivalentne eme (R0 i X0) jednofaznog transformatora tada
odreujumo na sledei nain:

impedansa praznog hoda

Z0=

U0
,
I0

faktor snage u praznom hodu

cos 0 =

P0
U0 I0

fiktivna aktivna otpornost kojom uzimamo u obzir gubitke praznog hoda:

U 02
Z0
,
R0 =
=
P0 cos 0

reaktansa praznog hoda:

X0 =

Z0
.
sin 0
1.8

Gubici usled optereenja

Gubici usled optereenja, PT, sastoje se od sledeih gubitaka:

u namotajima, koji su obino sainjeni od bakra. U ove gubitke ubrajamo osnovne

(Dulove) gubitke, RI 2 , i dopunske gubitke usled povrinskog (skin) efekta, tj.
poveanja omskog otpora koji nastaje zbog rasutog fluksa, odnosno usled indukovanih
lokalnih struja u provodnicima,

dopunske gubitke u drugim konstrukcionim delovima transformatora usled

indukovanih parazitskih struja.

( )

Dopuski gubici u namotajima se uzimaju u obzir preko faktora poveanja gubitaka,

odnosno tzv. Fildovog sainioca, kf , koji obino iznosi nekoliko procenata.
U literaturi se esto gubici usled optereenja, uz zanemarenje dopunskih gubitaka u
drugim kontrukcionim delovima, nazivaju gubicima u bakru, PCu .

16

Tada za gubitke usled optereenja imamo:

PT PCu = k f R I 2 .
Obino se gubici usled optereenja svode na referentnu temperaturu 75$ C .
Sledea jednaina prikazuje zavisnost otpora od temperature:
R = R ()= R0 (1 + 0 ) ,
gde su R0 i 0 vrednost otpora i temperaturnog sainioca pri temperaturi od 0 $ C . Za
bakar imamo 0 = 1 235 .
Odnos otpora pri temperaturama b i a je:
1
+ b
235 + b
Rb 1 + 0 b 0
,
=
=
=
1
235 + a
Ra 1 + 0 a
+ a
0
to ujedno predstavlja i odnos Dulovih gubitaka u namotajima.
Gubici u bakru za dvonamotajni transformator se mogu izraziti pomou Fildovog
sainioca, otpora i struje sledeom jednainom:

PCu = k f RI 2 = k f 1 R1 I 12 + k f 2 R2 I 22
Pretpostavimo da su namotaji od istog materijala (npr. bakra) i da je Fildov sainilac za
oba namotaja jednak jedinici.
Izrazimo sada otpor preko proizvoda specifine otpornosti i dimenzija provodnika, a struju
preko proizvoda gustine struje i preseka provodnika:
l
l
2
2
PCu = Cu 1 (J 1 S1 ) + 2 (J 2 S 2 ) = Cu l1 S1 J 12 + l 2 S 2 J 22
S2
S1

).

Ako zapreminu (proizvod l S ) u gornjoj jednaini izrazimo preko odnosa mase i

specifine mase, dobijamo sledeu jednainu u kojoj su Dulovi gubici izraeni preko
gustine struje i mase materijala:
mCu ,1 2 mCu , 2 2 Cu
PCu = Cu
J1 +
J 2 =
mCu ,1 J 12 + mCu , 2 J 22 .
Cu
Cu
Cu

Za pojedini namotaj specifini Dulovi gubici po jedinici mase iznose:

pCu = k 10 12 J 2 [W/kg] ,
gde je k 2 za bakar na 20 $ C , odnosno k 2,44 za bakar na 75 $ C .
Dopunski gubici usled skin efekta su srazmerni sa etvrtom potencijom irine provodnika
(dimenzije upravne na magnetsko polje), s kvadratom uestanosti i obrnuto srazmerni sa
kvadratom specifinog otpora. Nasuprot osnovnim (Dulovim) gubicima u namotajima,
dopunski gubici usled skin efekta opadaju znaajnije sa porastom temperature namotaja.

17

1.9

Ogled kratkog spoja

Osnovni ciljevi sprovoenja ogleda kratkog su odreivanje:

gubitaka usled optereenja,

napona kratkog spoja,

parametara ekvivalentne eme.

Ogled se provodi tako da jedan od namotaja (obino vieg napona), kod kratko spojenih
prikljuaka drugog namotaja, prikljuimo na napon koji postepeno poveavamo od nule
do vrednosti pri kojoj se uspostavlja naznaena (ili njoj bliska) vrednost struje, i tu
vrednost napona nazivamo naponom kratkog spoja.
Tokom ogleda meri se:

napon napajanja, koji se naziva napon kratkog spoja U k ,

struja napajanja I k (priblino ili tano I n )

snaga uzeta iz mree Pk (snaga kratkog spoja).

Izmerena snaga gubitaka, svedena na naznaenu struju, predstavlja priblino naznaene

gubitke usled optereenja transformatora PTn .
Pk ,n =

I n2
Pk PT ,n = PT 1, n + PT 2,n .
I k2

Napon kratkog spoja slui za odreivanje promene (pada) napona u transformatoru usled
optereenja (pomou tzv. Kapovog trougla), veliine stvarne ustaljene struje kratkog spoja
i mogunosti paralelnog rada dvaju ili vie transformatora.
Pod naznaenim naponom kratkom spoja smatramo onu vrednost napona napajanja koja
tano odgovara naznaenoj struji, odnosno onu koja se, u optem sluaju, odreuje prema:
U k ,n =

In
Uk .
Ik

Prilikom odreivanja parametara ekvivalentne eme obino se zanemaruje poprena grana

eme, budui da je struja praznog hoda puno manja od naznaene struje. Parametre
uzdune grane ekvivalentne eme jednofaznog transformatora tada odreujumo na sledei
nain:

impedansa kratkog spoja

Zk =

Uk
,
Ik

aktivna otpornost kratkog spoja

Rk = R1 + R2 =

Pk
,
I k2

reaktansa kratkog spoja

X k = X 1 + X 2 = Z k2 Rk2 .
18

Priblino se moe uzeti da su aktivne i reaktivne otpornosti primara jednake svedenim

aktivnim i reaktivnim otpornostima sekundara, tj:
R1 R2 , X 1 X 2 .
Trougao koji formiraju fazori prikljuenog napona napajanja i radnog i reaktivnog pada
napona esto se predstavlja relativnim vrednostima u odnosu na naznaeni napon, pri
emu je struja, po dogovoru, naznaena.
ux = X k In U n
u r = Rk I n U n

uk = U k U n

Slika 1-10 Trougao relativnih vrednosti napona kratkog spoja (Kapov trougao)

Izrazi za relativne vrednosti napona kratkog spoja i radnog i induktivnog pada napona,
izraenih u procentima. jednostavno se izvode:
u k [%] = 100

U k ,n
Un

= 100

Zk In
,
Un

u r [%] = 100

P,
Rk I n
= 100 k n ,
Un
Sn

u x [%] = 100

X k In
= u k2 u r2 .
Un

Relativna vrednost napona kratkog spoja se kod distributivnih transformatora kree od

4-6%.
Vrlo je korisno uoiti da je:
u k [%] = z k [%] ,
to sledi iz:
u k [%] = 100

Uk
Z I
Z
=100 k n = 100 k = z k [%] .
Un
Un
Zn

19

1.10 Stepen iskorienja

Na osnovu poznavanja gubitaka praznog hoda i gubitaka usled optereenja odreuje se
stepen iskorienja transformatora:

n =

P2 n
S n cos
izlazna snaga P2 n
,
=
=
=
ulazna snaga P1n P2 n + Pgn S n cos + P0 n + PTn

gde je S prividna snaga sekundara transformatora, indeks n oznaava naznaenu vrednost.

Kod proizvoljnog optereenja, izraenog pomou sainioca , gde je = I 2 I 2 n , stepen
iskorienja iznosi:

( ) =

S n cos
.
S n cos + P0 n + 2 PTn
1.11 Promena napona

Optereenje transformatora izaziva promenu napona. Ova promena se obino ispoljava

kao smanjenje (pad) napona u odnosu na onaj u praznom hodu, mada u izvesnim retkim
sluajevima u praksi taj pad moe da bude negativan. Izraunavanje promene napona,
'
U , se svodi na izraunavanje razlike intenziteta fazora U 1 i U 2 , tj.
'

U = U 1 U 2 .
Obino se kod izraunavanja promene napona polazi od ekvivalentne eme u kojoj je,
zbog malih struja u poprenoj grani ova zanemarena.
I1

U1

X 1 + X 2

R1 + R2

Zk

Z 2

Slika 1-11 ema za odreivanje promene napona

20

'

U2

Za induktivno optereenje nacrtaemo u relativnim jedinicama vektorski dijagram:

b

u1 = 1.0

ux

ur

u 2

I1

Slika 1-12 Vektorski dijagram za odredjivanje promene napona

Ovde su:
a = u r cos + u x sin
b = u r sin + u x cos .
Za relativnu promenu napona vredi sledei izraz:
u =

U
= a + u1 u12 b 2 .
U1

Uz u1 [%]= 100 , pri zadatom uglu , priblini konani izraz za procentualnu promenu
napona je:
u [%] a [%] +

b 2 [%]
.
200
1.12 Zagrevanje

Pri procesu preobraaja elektrine energije u transformatoru jedan deo energije se pretvara
u toplotu, to sa stanovita korisnika predstavlja gubitke. Toplota proizvedena gubicima
zagreva delove transformatora (magnetno kolo, namotaje, izolaciju, sud) i izaziva porast
njihove temperature u odnosu na okolnu sredinu (ambijent). U odnosu na gubitke usled
magneenja ("gubici u gvou"), gubici u usled optereenja ("gubici u bakru") su
znaajniji po veliini i posledicama, zato to izolacija provodnika namotaja predstavlja
najosetljiviji deo transformatora s obzirom na toplotna naprezanja. Porast temperature, u
optem sluaju, zavisi od veliine i vremenske funkcije optereenja (trajni rad, ciklini rad
i rad u vanrednim uslovima) i naina i efikasnosti hlaenja. Sa porastom snaga
transformatora problem zagrevanja postaje sve izraeniji, jer su gubici priblino srazmerni
sa zapreminom, a odvoenje toplote sa povrinom.
21

Ogranienja temperature su razliita za razne materijale. Kao to je ve istaknuto,

najosetljivija je izolacija provodnika, koja sa vremenom stari, tj. smanjuje joj se kvalitet i
to utoliko bre ukoliko joj je vea temperatura na kojoj se nalazi. Dakle, vek trajanja
izolacije zavisi od radne temperature maine. Srednja vrednost veka trajanja dananjih
transformatora iznosi nekoliko decenija.
Naznaena snaga je ona koja je istaknuta na natpisnoj ploici, to jest ona za koju je
transformator deklarisan. Stvarna snaga je ona pri kojoj je zagrevanje transformatora
jednako dozvoljenom. Sa stanovita korisnika prihvatljivo je da stvarna snaga bude vea
od naznaene snage, tj. da se transformator moe opteretiti veom snagom u odnosu na
deklarisanu.
Oznake koje emo koristiti za pojedine pojmove su sledee:

[ C ],

temperatura u uobiajenom smislu:

apsolutna temperatura: T [K ] ,

porast temperature u odnosu na okolinu (ambijent): [K ]= a i

razlika dvaju temperatura na bilo kom mestu: [K ]= 1 2 .

Propisima je za pojedine vrste izolacije definisan odgovarajui najvii dozvoljeni porast

temperature u odnosu na okolinu. Za uljne transformatore, gde se redovno upotrebljava
izolacija papir u ulju (klasa A), temperatura najtoplije take (negde u gornjem delu
transformatora) ne sme da pree 140 $ C normalnim uslovima rada (trajni i ciklini rad),
dok srednji porast temperature namotaja maksimalno sme da bude 65K ( Cu 65 K ). Kod
suvih, vazduno hlaenih transformatora ide se na znatno vie temperature namotaja, pa se
mora upotrebiti kvalitetnija izolacija, koja se razvrstava u klase.
Tabela 1-1 Klase izolacije

Klasa izolacije

max [K ]= max a

60

75

80

100

125

Napomena: najvia vrednost temperature okoline je 40 $ C

Kod uljnih transformatora moramo voditi rauna i o ogranienju vezanom za porast
temperature ulja u odnosu na okolinu. Za zatvorene sisteme sa dilatacionim sudom
dozvoljena vrednost porasta temperature ulja u odnosu na okolinu iznosi 60K ( u 60 K ).
Za ostale delove transformatora nisu propisana ogranienja, ve propisi nalau da njihova
temperatura ne sme nikada dostii takvu vrednost koja bi mogla da izazove oteenja u
transformatoru.
Kao i u drugim procesima, i ovde moemo da posmatramo ustaljena (stacionarna) stanja i
prelazna (nestacionarna) stanja.
Ustaljeno stanje nastupa, kada se izjednai dovedena i preneena (odvedena) toplota,
odnosno kada se temperatura ustali na nekoj vrednosti. Kod prelaznih stanja usled
nejednakosti izmeu dovedene i preneene toplote temperatura raste (zagrevanje),
odnosno opada (hlaenje).
22

Dovod toplote nastaje usled gubitaka, dok se odvod toplote vri na tri poznata naina:
provoenjem (kondukcijom), stujanjem (konvekcijom) i zraenjem (radijacijom).
Provoenje toplote slino je provoenju elektrine struje i odigrava se uglavnom u
vrstim telima. Osnovni (Furijeov) zakon glasi:
p= S

,
x

gde je p toplotna snaga koja prolazi kroz planparalelno telo, S povrina tela, x debljina
tela, a specifina toplotna provodnost.
Provoenje se odigrava u namotajima i jezgru sa konstrukcionim delovima. U provoenje
se uraunava i prelaz toplote preko kontaktnih povrina.
Strujanje je vezano za fluide - tenosti i gasove, kod kojih se osim toplote kreu i
molekuli, odnosno odnosno grupe molekula. Kod transformatora ovo je najvaniji vid
prenosa toplote, a fluidi su najee ulje i vazduh. Obino se strujanje svrstava u dve
podvrste: prirodno i prinudno.

Prirodno strujanje - npr. usled razliite gustine zagrejanih i hladnih molekula, odnosno
grupa molekula ulja, topliji delovi idu gore, hladniji dole i u svom kretanju, dodirujui
zagrejane povrine aktivnih delova odnose sa sobom izvesnu koliinu toplote hladei
tako te delove. Putujui dalje, oni stiu do hladnjaka (rebara ili radijatora) i njima
predaju sada tu toplotu, koja se sa ovih iri na okolinu.

Prinudno strujanje se primenjuje kada je odvoenje toplote prirodnim strujanjem

nedovoljno, to je sluaj kod transformatora velikih snaga. Cirkulacija se naini
intenzivnijom ako se za tenost (ulje) primeni pumpa, a za vazduh ventilator.

Sutina pojave je ista kod prirodnog i prisilnog strujanja, bilo da se radi o ulju ili vazduhu,
razlike su samo kvantitativne.
Za strujanje vredi sledei zakon:
p = S ,
gde sainilac (specifina snaga odoenja toplote sa tela) nije konstanta, ve sloena
funkcija temperature, porasta temperature, brzine strujanja, nagiba provrine u odnosu na
horizontalu, oblika i uglaanosti povrine, a naroito od toga da li je kretanje fluida
laminarno ili turbulentno.

23

kretanje vazduha
magnetsko kolo

kretanje ulja

Slika 1-23 Cirkulacija ulja u sudu i vazduha spolja

Zraenje je vid prenoenja toplote putem elektromagnetskih talasa relativno niske

uestanosti. Njihova talasna duina je utoliko kraa ukoliko je temperatura via. Predata ili
emitovana toplotna snaga rauna se prema tefan-Bolcmanovom zakonu:

p = S 1 T14 2 T24 ,
gde je T apsolutna temperatura oba tela meu kojima se vri razmena toplote, S povrina
a koeficijent koji zavisi od uglaanosti i boje povrine i najvei je za crno telo.
Kod transformatora se odavanje toplote zraenjem odigrava na povrini suda koji zrai u
okolinu i na taj nain se prenoenje toplote na tom mestu odvija sloeno - sabira se snaga
strujanja i zraenja, pri emu je prva znaajnija, pogotovu kod prinudnog strujanja
vazduha.
Prirodno je da su najvanije temperature namotaja, posebno najvea vrednost koja je ve
definisana pod nazivom temperatura najtoplije take. Na alost, ona je retko dostupna
merenju, pa se zato odreuje posredno, primenjujui obrasce definisane odgovarajuim
propisima (standardima).
Ameriki propisi preporuuju, za transformatore ija je dozvoljena srednja vrednost
porasta temperature namotaja sr = 65 K , ovu jednostavnu formulu za izraunavanje
porasta temperature u najtoplijoj taci: vt = sr + 15 K .

24


max

100

100 %

provoenje
konvekcija (ulje)

80
provoenje
60
40

konvekcija (vazduh)

20
x
namotaj

ulje

sud

vazduh

(poprena
dimenzija)

Slika 1-14 Priblini raspored porasta temperature u horizontalnom poprenom preseku

25

 s, g u, sl

h
mag. kolo

ulje

u, g

g vt

ulje
namotaji

u, sr

povrina suda

sr

namotaji
mag. kolo

u,d
40

50

60

70

80

90

100

110

Slika 1-15 Priblini raspored porasta temperature u vertikalnom poprenom preseku

1.12.1 Vrste hlaenja

Za obeleavanje vrste hlaenja usvojen je zapis sa 4 velika latinina slova, od kojih prvo i
drugo obeleavaju vrstu i nain strujanja rashladnog sredstva koje je u dodiru sa
namotajem, respektivno, dok se tree i etvrto odnose na vrstu i nain strujanja rashladnog
sredstva u dodiru sa spoljnjim hladnjakom (ako ga ima).
Za rashladno sredstvo koje je u dodiru sa namotajem usvojene su sledee oznake:
O (oil) za ulje, L (liquid) za sintetiku tenost i A (air) za vazduh.
Za nain strujanja usvojene su oznake:
N (natural) za prorodno i F (forced) za prinudno.
Za rashladno sredstvo koje je u dodiru sa spoljnjim hladnjakom usvojene su sledee
oznake:
A (air) za vazduh, G (gas) za gas i W (water) za vodu.
Najee upotrebljavani sistemi su:
AN - suvi transformator bez oklopa (zatitnog plata),
ANAN - suvi transformator sa oklopom (zatitnim platem),
ONAN - uljni transformatori sa prirodnim strujanjem ulja iznutra i vazduha spolja,
26

ONAF - isto, samo sa ventilatorem spolja,

ONAF/OFAF pumpa se ukljuuje samo pri velikim optereenjima,
OFAF - isto, samo je pumpa stalno ukljuena,
ONWF - ne postoji uljna pumpa, a spolja je vodeno hlaenje sa pumpom,
OFWF - isto, samo postoji i uljna pumpa.

sud transformatora

izvori
toplote
(namotaji)

pumpa

vazduh ili voda

ulje ili vazduh

hladnjak

ventilator ili
pumpa
Slika 1-16 Primer naina strujanja rashladnog sredstva transformatora

1.12.2 Nestacionarna termika stanja

Transformator skoro nikada ne radi u ustaljenom termikom reimu jer mu se optereenje
svaki as menja. Temperatura namotaja zavisi od veliine i trajanja optereenja, promena
temperature ambijenta odnosno temperature rashladnog sredstva. Za njegov vek (odnosno
brzinu starenja) bie merodavna neka ekvivalentna temperatura, pri emu se za
usrednjavanje (ponderisanje) moe uzeti dan, mesec ili godina. Uzimanje dana je logino,
jer se optereenje priblino ponavlja prema dnevnom dijagramu, a i temperatura ambijenta
ima znaajne dnevne oscijalacije. Takoe su znaajne i sezonske promene optereenja i
temperature okoline (tipine razlike izmeu leta i zime), pa tako uzimanje meseci i godine
za period usrednjavanja izgleda sasvim opravdano.
Za analizu toplotnih prelaznih procesa posluiemo se uproenim pristupom, koji
tretira transformator kao jednostavno telo koje ima samo jednu vremensku konstantu.
Za postavljanje diferencijalne jednaine prostiranja toplote poi emo od sledeih
pretpostavki:
27

transformator je termiki homogeno telo, to znai da sve take u svakom trenutku

imaju istu temperaturu,

toplotna snaga, tj. gubici su stalni - ne zavise ni od temperature, ni od vremena,

faktor prolaza toplote je takoe stalan, tj. ne zavisi od temperature,

temperatura ambijenta, odnosno rashladnog sredstva je stalna.

Pod tim uslovima, jednakost osloboene toplotne energije u kratkom intervalu

vremena P dt sa zbirom porasta akomulisane toplotne energije c m d energije predate
ambijentu, odnosno rashladnom sredstvu u istom vremenskom intervalu S d t , moe se
izraziti sledeom diferencijalnom jednainom:
Pdt = m c d + S dt .
Poetni uslov t = 0 , porast temperature transformatora u odnosu na okolinu je 0 .
U ustaljenom stanju je promena temperature jednaka nuli, tj. d = 0 , pa za porast
temperature u ustaljenom stanju st vredi:
Pd t = S st d t st =

P
.
S

Zgodno je uvesti oznaku za vremensku konstantu zagrevanja T :

T=

cm
.
S

Reenje po polazne diferencijalne jednaine po ima sledei oblik:

t

= st 1 e T

t
t

+ 0 e T = ( st 0 )1 e T

+ 0 .

Posle 4 do 5 vremenskih konstanti uspostavlja se stacionarno stanje.

Za proces hlaenja imamo da je P = 0 , pa reenje po ima sledei oblik:

= 0 e

t
T

U optem sluaju vremenske konstante zagrevanja i hlaenja ne moraju da budu jednake .

T

st

st
.

Slika 1-17 Proces zagrevanja i hlaenja transformatora

28

Ovaj uproeni pristup se u praksi primenjuje samo za aproksimaciju srednje temparature

ulja, a nikako i namotaja, magnetnog kola i suda.
Za kvalitativno taniji pristup primenjuju se sloeniji raunski postupci koji uvaavaju
nehomogenost transformatora, zavisnost gubitaka od temperature, zavisnost faktora od
porasta temperature, promenu temperature ambijenta i slino.
Danas se za odreivanje porasta temperature, tj. toplotnih naprezanja u transformatoru
koriste sloeni numeriki postupci.
1.13 Zakon slinosti (dimenziona analiza)
Uz pretpostavku da su broj navojaka, gustina struje J i magnetska indukcija Bm u radnoj
taki (na kolenu B(H ) karakteristike), stalne (jednake) veliine, analiziraemo uticaj
dimenzija transformatora na neke njegove interesantne veliine, iz ega se mogu izvui
mnogi korisni zakljuci.
Neka linearne dimenzije imaju odnos k = l l .
Iz tablice koja sledi mogu se izvui sledei zakljuci:

prividna snaga raste kao k 4 ,

relativna snaga u odnosu na masu i cenu raste sa k ,

relativni gubici opadaju u odnosu na snagu kao 1 k ,

porast temperature se poveava sa k ,

vremenske konstante rastu kao k ,

relativna struja magneenja opada kao 1 k ,

radna komponenta napona kratkog spoja opada kao 1 k , a induktivna raste sa k .

Dakle, transformatori veih snaga su ekonominiji, ali zbog porasta temperature sistem za
hlaenje se mora poboljati, primenom ulja, uvoenjem prinudnog strujanja ulja i
vazduha, primenom vode za hlaene ulja itd. Tek pod ovakvim uslovima se moe zadrati
ista gustina struje i ista magnetska indukcija.

29

Tabela 1-2 Dimenziona analiza transformatora

R. br. Veliina

Formula

Odnos

1.

Gustina struje

2.

Magnetska indukcija

Bm

3.

Povrine preseka i hlaenja

S =K l2

k2

4.

Zapremina i masa

m = V = C l 3

k3

5.

Struja

I = J S Cu

k2

6.

Fluks i (induk) napon

U = c = C Bm S Fe

k2

7.

Prividna snaga

Ps = U I

k4

8.

Otpornost

R = N l S Cu

1k

9.

Gubici u bakru

PCu = R I 2

k3

10.

Gubici u gvou

PFe = Bm2 V

k3

11.

Porast temperature

= (PCu + PFe ) / ( S )

12.

Relativni gubici

p g = (PCu + PFe ) / P

1k

13.

Relativna cena

= m Ps

1k

14.

Reaktansa rasipanja

X = K / h

15.

Relativna reaktansa rasipanja

x = X I / U

16.

Relativna snaga

p = Ps / m

17.

Reaktansa magneenja

X 0= N 2 S / l

18.

Relativna reaktansa magneenja

x0 = X 0 I / U

19.

Relativna struja magneenja

i = 1 / x 0

20.

Termika vremenska konstanta

T =C / K =c m / S

21.

Elektrina vremenska konstanta

Tel = X / ( R)

1k

1.14 Prelazni procesi

Za analizu i prouavanje ponaanje rada transformatora veoma su znaajni prelazni
procesi koji su praeni poveanim naponima (prenaponima) ili poveanim strujama:
kratak spoj i ukljuenje u praznom hodu. Naime, elektrina (naponska), mehanika i
termika naprezanja koja se javljaju u ovim prelaznim stanjima mogu da ugroze
funkcionisanje i izazovu znaajna oteenja transformatora. Kod elektrinih naprezanja
30

pre svega treba obratiti panju na prenapone koji se javljaju kao posledica prekidanja u
kolu, atmosferskih pranjenja, lukova prema zemlji, kratkih spojeva, kao i ispitnih napona.
Pojave praene velikim strujama u odnosu na naznaene (kratki spojevi u mrei, kao i
ukljuenje transformatora u praznom hodu), znaajne su sa stanovita mehanikih i
toplotnih naprezanja (ova naprezanja su proporcionalna sa kvadratom struje). Do
poveanih toplotnih naprezanja dolazi i kod preoptereenja transformatora.
Da bi se broj i teina kvarova transformatora smanjio na to mogue manju meru, mora
se voditi rauna o mnogim informacijama i postupcima, poevi od idejnog reenja, izrade
tendera, nuenja, razvoja, istraivanja, projektovanja, konstruisanja, izrade, ispitivanja,
transporta, montae, putanja u probni rad, eksploatacije, odravanja i konano posle
prestanka rada. Transformator treba da bude projektovan i izraen tako da izdri sva
mogua naprezanja kojima je izloen tokom svog ivotnog veka.
Ovde e biti vie rei o dva prelazna procesa; ukljuenju transformatora praznom hodu
i kratkom spoju transformatora.
1.14.1 Ukljuenje transformatora u praznom hodu
Struja prilikom ukljuenja transformatora na puni napon moe da bude viestruko vea od
naznaene struje I n , odnosno stotinu i vie puta vea od struje praznog hoda u ustaljenom
stanju I 0 . Prelazna pojava traje kratko vreme, ali moe da utie na prekostrujnu zatitu
koja treba da se podesi tako da ne deluje nepotrebno i iskljui transformator.
Uzrok ove pojave je u nelinearnosti magnetskog kola. Prilikom ukljuenja, radna taka na
karakteristici magneenja moe da se nae duboko u oblasti zasienja.
Primarni namotaj prilikom ukljuenja moe se pojednostavljeno prikazati kao redno RL
kolo, kod kojeg je induktivnost nelinearna i funkcija je fluksa: L = L( ) , gde je fluks
= Li .
R

L( )

Slika 1-18 Pojednostavljeni prikaz primarnog namotaja prilikom ukljuenja

Za elektrino kolo prikazano slikom 1-18 imamo sledeu naponsku jednainu:

u = Ri +

d
.
dt

31

Izrazivi struju preko induktivnosti i fluksa, dobijamo linearnu diferencijalnu jednainu

prvog reda:
U m sin ( t + 0 ) =

d
R
,
+
d t L( )

gde je pretpostavljeno napajanje sa sinusnim naponom sa poetnom fazom 0 . U prvoj

aproksimaciji uzeemo da je L = const. , to se moe pravdati time da je drugi lan na
desnoj strani za jedan ili vie redova veliine manji od prvog.
Reenje se sastoji od dva lana:

aperiodikog, koji potie od homogene jednaine (kod koje je desna strana jednaka
nuli) i

stacionarnog (koji predstavlja partikularni integral).

Konani oblik jednaine fluksa je:

= [ r m sin ( 0 )]e t T0 + m sin ( t + 0 ) ,

gde je:
T0 = L R elektrina vremenska konstanta koja kod transformatora velikih snaga iznosi reda
veliine 10 s , r remanentni fluks i 0 ugao ukljuenja.
Aperiodika komponenta ima svoj maksimum za 0 = 2 . Prvi, najvei maksimum
funkcije fluksa nastaje priblno za t = , i on iznosi:

max = r + m [1 + sin ( 2)]= r + 2 m .

Dakle, fluks neposredno po ukljuenju moe dostii vrednost preko dva puta veu od one
u ustaljenom stanju, to se, usled nelinearnosti, znatno jae odraava na struju.

32

= N

io

t
Slika 2-19 Vremenski tok struje ukljuenja

Maksimalna vrednost struje praznog hoda se danas rauna numerikim putem, pomou
raunara. Radi fizike predstave, ovde e biti objanjen analitiki postupak za priblino
raunanje maksimalne vrednosti struje ukljuenja. Ako prethodnu jednainu podelimo sa
brojem navojaka, N , dobijamo:

max = r + 2 m .
Fluks moemo posmatrati i kao zbir komponente koja se zatvara kroz magnetsko kolo i
komponente koja se zatvara kroz vazduh:

max = Fe + vaz = BFe S Fe + 0 H max (S vaz S Fe ) = 0 H max S vaz + (BFe 0 H max ) S Fe ,

gde je S Fe presek magnetnog kola, a S vaz povrina vazdunog prostora namotaja (slika
2-20).
Indukcija potpunog zasienja magnetskog materijala, B z , je: B z = BFe 0 H max
Sada moemo da piemo:

max = r + 2 m = Br S Fe + 2 Bm S Fe = 0 N I 0 max S vaz / l + B z S Fe .

Odavde se dobija vrednost maksimalne struje ukljuenja:
I 0 max =

S Fe 2 Bm + Br B z
.
l
0 N
S vaz
33

2 Bm + Br Bz

S Fe
2 Bm

BFe
Bz

Br

S vaz

H max

Slika 1-20 Povrine gvoa i vazdunog prostora, te karakteristika magneenja

Dakle, maksimalna vrednost struje ukljuenja je utoliko vea ukoliko se presek namotaja
vie pribliava preseku gvoa, iz ega sledi da sa gledita udarne struje ukljuenja primar
treba da bude spoljanji namotaj, to se esto i ini ako je on za vei napon. Dalje, vidi se
da je ta struja manja ako je remanentna indukcija Br manja i ako su dimenzije ( l ) manje.
1.14.2 Udarni kratak spoj transformatora
Prilikom udarnog kratkog spoja struja je viestruko vea od naznaene struje. Za razliku
od ukljuenja neoptereenog transformatora, prilikom kratkog spoja magnetsko kolo je
nezasieno, jer pad napona na primarnoj reaktansi i aktivnoj otpornosti iznosi priblino
polovinu napona. Posledica ovoga je opravdanost zanemarenja poprene grane
ekvivalentnog kola i stalnost induktivnosti L k , pa je ema jednostavna (Slika 2-21).
ik

Lk

Rk

Slika 1-21 Pojednostavljeni prikaz udarnog kratkog spoja

Za elektrino kolo prikazano slikom 1-21 imamo sledeu naponsku jednainu:

U m sin ( t + 0 ) = Rk i k + Lk

d ik
,
dt

gde je pretpostavljeno napajanje sa sinusnim naponom sa poetnom fazom 0 .

34

Reenje se sastoji od dva lana:

aperiodikog, koji potie od homogene jednaine (kod koje je desna strana jednaka
nuli) i

stacionarnog (koji predstavlja partikularni integral).

Konani oblik jednaine struje je:

ik = I km sin ( t + 0 k ) sin ( 0 k )e t Tk ,
gde je:
Tk = Lk Rk elektrina vremenska konstanta udarnog kratkog spoja. Usporedimo sada
trajanje prelaznih procesa udarnog kratkog spoja i ukljuenja. Vremenska konstanta
prilikom ukljuenja je: T0 = L0 R1 2 L0 Rk . Poto je L0 >> Lk , prelazna pojava udarnog
kratkog spoja traje puno krae; ona iznosi samo nekoliko poluperioda.
Odredimo sada maksimalnu vrednost udarne struje kratkog spoja. Aperiodika
komponenta ima svoj maksimum za 0 k = 2 . U tom sluaju izraz za struju
postaje:

ik = I km e t Tk sin ( t 2) = I km e t Tk cos t

Prvi, najvei maksimum funkcije fluksa nastaje priblno za t = , i on iznosi:

ik ,max = I km 1 + e Tk = k m I km ,
gde k m uzima vrednosti od 1,7 do 1,8 za transformatore velikih snaga, odnosno 1,3 do 1,4
za transformatore manjih snaga.
Znajui da je ustaljena struja kratkog spoja I k = U k Z k , ima se za maksimalnu struju u
prelaznom stanju, izraenu u procentima:
ik ,max [%]= 2 100 k m u k [%] .
Struja kratkog spoja je i u ustaljenom stanju velika, dok joj najvea vrednost u prelaznom
stanju dostie 30% do 80% vie od amplitude ustaljene struje kratkog spoja.

35

ik
I k max

Ik

Slika 1-22 Vremenski tok struje udarnog kratkog spoja

Posledice struje kratkog spoja u prelaznom stanju su dvojake- termike i mehanike.

Termike posledice nisu znaajne, jer je prelazna pojava kratkotrajna, a porast
temperature, iako premauje vrednost u normalnom radu, nije znaajan, jer kvar mora da
bude detektovan i transformator odmah iskljuen.
Mehanike posledice su poveane elektromagnetske sile na namotaje, o emu e biti vie
rei u narednom poglavlju.
1.14.2.1 Mehanika naprezanja namotaja transformatora u kratkom spoju
Transformatori su tokom normalnog rada, a pogotovu tokom kvarova, izloeni dejstvu
mehanikih sila, odnosno mehanikom naprezanju. Zbog potrebe za pouzdanim radom,
prilikom projektovanja i tokom ispitivanja transformatora vodi se rauna o nizu faktora i
problema vezanih za mehanika naprezanja.
Da bi prikazali naprezanja namotaja koja se imaju, potrebno je ukratko opisati sile koje
deluju na namotaj pri ovim naprezanjima, a to su radijalna i aksijalna komponenta sile.
Usled radijalne komponente sile pojavljuje se pritisak na unutranji namotaj koji tei da ga
nasloni na stub (suzi), a na spoljanji koji tei da ga istegne. Da bi poveali otpornost
provodnika namotaja s obzirom na radijalne sile namotaj se stavlja na izolacione
podupirae ("letvice", "lajsne"), koji se oslanjaju na izolacioni cilindar od prepana, dok se
u rashladne aksijalne kanale, na odgovarajuem razmaku, stavljaju pogodno iseeni
komadi prepana ("kanalni umeci"). Delovi namotaja optereeni su slino gredi sa
kontinualnim optereenjem koje tei da stvori ugib. Na slici 2-23 prikazane su radijalne
sile na namotaj transformatora i naprezanja kojima je pri ovim silama namotaj izloen.
Dimenzionisanje se svodi na odreivanje potrebnog broja podupiraa i umetaka, uz izbor
njihove irine iz niza standardnih dimenzija, tako da se dobije rastojanje kod kojeg su
naprezanja materijala provodnika manja od dozvoljenog. Prisutnost podupiraa ima za
posledicu pojavu lokalnih savijanja, o emu se takoe mora voditi rauna.

36

Slika 1-23 Dejstvo radijalnih sila na namotaj transformatora

Aksijalne sile nastoje da sabiju, odnosno pomere namotaj iz strujnog teita. Da bi

osigurali izdrljivost izolacije namotaja, s obzirom na aksijalne sile, u rashladne radijalne
kanale namotaja stavlja se odgovarajui broj izolacionih podmetaa ("repia") potrebne
irine. Dimenzionisanje se svodi na odreivanje potrebnog broja podmetaa, uz izbor
njihove irine iz niza standardnih dimenzija, tako da se dobije rastojanje kod kojega su
naprezanja materijala izolacije namotaja manja od dozvoljenog. Na stubove se stavlja
odgovarajui stezni sistem dimenzionisan tako da osigura kompaktnost aktivnog dela
prilikom montae i odravanja, odnosno delovanja sila kratkog spoja.
Da bi pravilno dimenzionisali namotaje potrebno je da se izraunaju naprezanja kojima su
oni izloeni, za ta se danas koriste numeriki prorauni na raunaru (slika 2-24).
Smanjenje specifinih naprezanja postie se poveanjem koliine ugraenog materijala,
odnosno poveanjem impedanse transformatora, to, u krajnjoj liniji, poveava cenu
transformatora.

37

Slika 1-24 Primer numerikog prorauna sila kratkog spoja

Slika 1-25 Oteenje namotaja transformatora usled kratkog spoja

38

1.15 Trofazni transformatori

Kod trofaznih transformatora mogua su, u osnovi, dva tehnika reenja - grupa od tri
jednofazna transformatora, sa zasebnim magnentskim kolima ili jedan trofazni
transformator sa zajednikim magnetskim kolom. Grupa jednofaznih transformatora se
obino primenjuje za velike jedinice u Americi (amerika transformacija) i ima prednost
vezanu za transport, odravanje i obezbeenje rezerve, jer su kvarovi transformatora
uobiajeno na jednoj fazi, ali je u osnovi skuplja (oko 15%) jer se ne koristi injenica da je
zbir trenutnih vrednosti uravnoteenih fluksova u sve tri daze jednak nuli i zahteva vie
prostora. Trofazni transformatori sa zajednikim magnetnim kolom se esto primenjuju u
Evropi (evropska transformacija).

Slika 1-26 Trofazni suvi transformator

Namotaji trofaznih transformatora spreu se u:

trougao,

zvezdu

slomljenu zvezdu (cik-cak sprega)

Prema vaeim standardima prikljune stezaljke, odnosno provodni izolatori oznaavaju

se sa slovnim oznakama U, V, W, N (ranije A, B, C, N ). Ispred slovne oznake za
pojedinu fazu se stavljaju brojane oznake za oznaavanje visine napona namotaja: broj
"1" za visokonaponski namotaj (VN), "2" za niskonaponski namotaj (NN) kod
dvonamotajnih transformatora, odnosno srednjenaponski namotaj (SN) kod tronamotajnih
transformatora i "3" za NN namotaj kod tronamotajnih transformatora. Krajevi namotaja
oznaavaju se brojnim oznakama "1" za poetak i "2" za kraj (svretak), i to posle slovne
oznake, npr. 1U2 za svretak VN namotaja prve faze. Uz krajeve potrebno je definisati i
smer motanja namotaja oko stuba ("desni" ili "levi").

39

3U

3V

a)

3W

1N

1U

1V

1W

2N

b)

2U

2V

2W

c)

Slika 1-27 Primeri trofaznih namotaja:

NN namotaj spojen u trougao a) i slomljenu zvezdu c), i VN namotaj spojen u zvezdu b)

1.15.1 Glavne karakteristike pojedinih sprega trofaznih transformatora

a) trougao (oznaka D za VN, odnosno d za NN) - budui da su meufazni i fazni naponi
jednaki, ova sprega, u odnosu na spregu zvezda, zahteva vei broj navojaka, manjeg
preseka (radi 3 puta manje struje) uz vee uee izolacije. Ovo ima za posledicu
veu koliinu bakra kod visokonaponskih transformatora.
b) zvezda (oznaka Y za VN, odnosno y za NN) - fazni napon je 3 puta manji od
meufaznog (prikljuenog) napona. Ako je namotaj sekundarni postoji mogunost
primene dva napona, meufaznog, izmeu krajeva prikljuaka i faznog napona izmeu
jedne faze i neutralne take.
c) slomljena zvezda (oznaka z ) - ova sprega se iskljuivo primenjuje za NN namotaje.
Namotaj pojedine faze sainjavaju dva redno povezana polunamotaja koji nisu na
istom stubu. U odnosu na spregu zvezda, ovaj namotaj je zahteva 15,5% vie bakra,
meutim lako podnosi nesimetrino optereenje, pa se unato tome to je skuplji
primenjuje kod distributivnih transformatora manjih snaga.
Kada je izveden i prikljuak na zvezdite ili neutralnu taku oznaci sprege dodaje se i
slovo N , odnosno n .
Sprega Yyn primenjuje se kod distributivnih transformatora manje snage. Prednosti
upotrebe ove sprege su manja potronja bakra i izolacije u odnosu na z-spregu (sa gledita
proizvoaa), odnosno mogunost raspolaganja sa dva naponska nivoa- linijski napon za
elektro motore, a fazni za osvetljenje i jednofazne potroae (sa gledita korisnika).
Nedostatak ove sprege je znatno odstupanje od normalnih vrednosti kada je optereenje
nesimetrino, to je naroito izraeno kada se primenjuje grupa od tri jednofazna
transformatora. Zato se ova sprega iskljuivo koristi kod trofaznog trostubnog
transformatora.
40

Sprega Yd se takoe upotrebljava u distributivnim mreama, kada su snage i naponi vei

nego u prethodnom sluaju. Ovakvi transformatori se uglavnom koriste za napajanje
trofaznih potroaa.
Sprega Dyn se primenjuje esto, u irokom dijapazonu snaga i u mnogim primenama- kod
elektrana (za povienje napona), odnosno kod prijemnika (za snienje napona).
Sprega Yzn ima sve dobre osobine sprege Yyn u pogledu raspoloivosti linijskih i
faznih napona, a uticaj nesimetrije je zanemarljivo mali. To je plaeno oko 15 % veim
utrokom bakra za namotaje u odnosu na spregu zvezda. Specijalno je ova sprega povoljna
za napajanje tiristorskih i diodnih ispravljaa, jer doprinosi redukciji viih harmonika koji
se iz ispravljaa prenose u mreu na koju je prikljuen primar i koji izazivaju izoblienje
napona.
Uz sprege, potrebno je definisati grupu sprege (satni broj) tj. fazni stav (pomeraj)
izmeu primarnih i sekundarnih napona istoimenih faza. Termin satni broj je uveden zbog
analogije sa satom (fazori se obeleavaju kao kazaljke sata), dok fazni stav o kome je re
iznosi n 30 $ , gde je n ceo broj od 0 do 11. Obino se fazor primarnog napona prve faze
( U , stara oznaka A ) stavlja u poloaj 0 (12) sati, bez obzira na njegovu spregu i fiziko
postojanje. Kod nas su standardizovane sledee sprege: grupa "0" - primenjuju se sprege
Yy0 , grupa "5" - primenjuju se sprege Yd5 , Dy5 i Yz5 .
Pri odreivanju faznih stavova primenjivaemo sledei postupak:
1. fazor primarnog napona faze U namotaja vieg napona stavlja se u poloaj 12 sati,
bez obzira na njegovu spregu i fiziko postojanje,
2. svi namotaji na istom jezgru imaju isti fazni stav napona, a smer im je pozitivan
ako se homologni krajevi podudaraju,
3. satni broj namotaja nieg naponskog nivoa se odreuje poloajem fazora faznog
napona faze u (a) bez obzira na fiziko postojanje.

41

homologni kraj:
struja ulazi u primar, izlazi iz sekundara

1U
1U
2N

2U

1V

1W

2V

2U

2W

1V

1W
sprega: Yzn1

Slika 1-28 Primeri odreivanja grupe sprege

1.16 Vii harmonici

U daljnjem tekstu bie analizirana pojava viih harmonika struje ili fluksa (indukovanog
napona) za razliite sluajeve sprega primarnog namotaja (strane magneenja) trofaznih
transformatora.
Kod transformatora iji su primarni namotaji spregnuti u zvezdu sa nul-vodom (YN) struja
magneenja je izobliena zbog nelinearanog odnosa B = f (H ) i sadri vie harmonike
lanove reda 3, 5, 7, 9 itd. Dakle, u ovom sluaju struja magnetisanja predstavlja izvor
viih harmonika kod transformatora. U analizi koja sledi zanemariemo petlju histereze i
uzeemo u obzir krivu prvog magneenja. Za ameriku transformaciju i uobiajeni oblik
krive prvog magneenja, Furijeova analiza daje ove amplitude pojedinih harmonika:
1. harmonik 100%
3. harmonik 24,5% (negativna sinusoida)
5. harmonik 3,43%
7. harmonik 1,72%
9. harmonik 0,26%

42

B
B(t )
i (t )
i1 (t )

T 2

i 3 (t )

Slika 1-29 B (H) karakteristika i sadraj prvog i treeg harmonika

U daljnjem razmatranju uzeemo u obzir samo osnovni (prvi) i trei harmonik, a ostale
emo zanemariti.
Struje magnetisanja prvog harmonika e biti:
i 1U = I 1U ,max sin t ,

(
)
sin ( t 240 ) .

i 1V = I 1V ,max sin t 120 o ,

i 1W = I 1W ,max

Struje magnetisanja treeg harmonika e biti:

i 3U = I 3 U ,max sin 3 t ,

(
)
sin (3 t 3 240 )= I

i 3V = I 3V , max sin 3 t 3 120 o = I 3V ,max sin 3 t ,

i 3W = I 3W ,max

3 W , max

sin 3 t .

Zakljuujemo da su trei harmonici istofazni.

U nulvodu je zbir prvih harmonika jednak nuli,
i 1U + i 1V + i 1W = 0 ,
Dok, zbog istofaznosti, kod treih harmonika imamo:
i 3 U + i 3V + i 3 W = 3 i 3
Dakle, neutralni vod predstavlja putanju za povratak tri trea harmonika struje.
U Evropi se upotrebljava sistem VN mrea bez uzemljenog nulvoda, jer bi svaki dozemni
kratki spoj predstavljao puni kratki spoj faze. Dozemni spojevi su esti, pa bi to bilo uzrok
estim prekidima pogona. U ovom sluaju, kada je primarni namotaj spregnut u zvezdu
bez nul voda (Y) nije mogue uspostavljanje treeg harmonika struje, pa je struja je
praktino sinusoidalna. Fluks tada mora da bude izoblien zbog nelinearanog odnosa
B = f (H ), to ima za posledicu pojavu viih harmonikih lanova u indukovanom
naponu. Osnovni harmonik fluksa indukuje osnovni harmonik protivnapona koji dri
43

ravnoteu sa naponom mree. Trei harmonik fluksa u svim fazama indukuje napone
trostruke frekvencije. Ovi naponi ne menjaju linijske napone, ve ine da nultaka igra
(plee) sa trostrukom frekfencijom ono nultake trofaznog sistema mree, menjajui tako
fazne napone.
U

1 (t )

(t )

3 (t )
W

T 2

Slika 1-30 Plesanje neutralne take trofaznog sistema

Amplituda treeg
transformatora.

harmonika

fluksa

zavisi

od

konstrukcije

magnetskog

kola

Kod trostubnih trofaznih transformatora, zbog velikog magnetskog otpora treem

harmoniku fluksa, koji se zatvara od jarma do jarma preko vazduha, suda i konstrukcionih
delova transformatora, amplituda ovog harmonika je redukovana i problem u izoblienju
indukovanog napona nije izraen. Meutim, zatvarajui se kroz sud i konstrukcine delove,
koji se u ovom sluaju ponaaju kao kratkospojeni namotaj, trei harmonik fluksa izaziva
dopunske gubitke u gvou, koji iznose 5 20% PFe , a prema tome i dopunsko zagrevanje.
Ovi dopunski gubici, odnosno zagrevanje se moe smanjiti uvoenjem debelog bakarnog
prstena oko magnetskog kola (jezge), ili dodavanjem namotaja spregnutog u trougao, ime
se postie bolje priguenje.
Za transformatore sa magnetskim povratnim putem za tree harmonike fluksa grupa
jednofaznih transformatora (amerika transformacija) i trofazne peterostupne
transformatore ova amlituda moe, zbog malog magnetskog otpora, kod veih zasienja da
iznosi i do 30% amplitude osnovnog harmonika.
Uz trostruku frekfenciju to moe uzrokovati da indukovani napon treeg harmonika moe
dosei i 90% vrednosti faznog napona:
U 3 = 4,44 (0,30 1m ) N 3 f = 0,9 (4,44 1m N f ) ,
to onemoguuje primenu sprege Y za navedene konstrukcije magnetskog kola
transformatora. Jedan od naina da se ovo izoblienje napona suzbije jeste da se omogui
uspostavljanje treeg harmonika struje magneenja dodavanje namotaja spregnutog u
trougao. Ovaj namotaj ima znaajno manju snagu u odnosu na primar i sekundar. Ako se
tereti nazivamo ga tercijar, a ako se ne tereti nazivamo ga stabilizacioni namotaj.
Treba napomenuti da izoblienje napona u sprezi cik-cak (z) ne izaziva primetno
izobliene krive napona, jer se istofazni indukovani naponi trostruke uestanosti u
pojedinim polunamotajima svake faze meusobo oduzimaju, a zbog njihove jednakosti i
istofaznosti njihova razlika je jednaka nuli.
44

Pogledajmo sada vie harmonike u trofaznom sistemu sa primarnom stranom spregnutom

u trougao (D).
i U
U1

i UW

i VU

W1

V1

Slika 1-31 Linijske i fazne struje primarnog namotaja spregnutog u trougao

Svaki fazni namotaj uzima iz mree potrebne harmonike lanove struje:

i VU = i VU1 + i VU3 + .....
i UW = i UW1 + i UW3 + .....
i WV = i WV1 + i WV3 + .....
Linijske struje moemo prikazati kao razliku dviju odgovarajuih faznih struja trougla:
i U = i VU i UW = (i VU1 i UW1 ) + (i VU3 i UW3 ) + .....
i V = i WV i VU
i W = i UW i WV
S obzirom da su trei harmonici struje magneenja istofazni i jednaki, njihova razlika je
jednaka nuli, tj. oni se ne pojavljuju u linijskim strujama magnetisanja, ali nesmetano
postoje u zatvorenom elektrinom kolu to ga ine tri namotaja spregnuta u trougao. Trei
harmonik struje magneenja se dakle javlja kao kruna (cirkularna) struja unutar trougla.
U ovom sluaju ni fluks, pa prema tome ni indukovani napon nemaju trei harmonik.
1.17 Paralelni rad transformatora
Paralelni rad dvaju ili vie transformatora se ostvaruje spajanjem istoimenih prikljuaka
visokonaponske strane svih transformatora na odgovarajue faze visokonaponske mree i
spajanjem istoimenih prikljuaka niskonaponske strane svih transformatora na
odgovarajue faze niskonaponske mree. Paralelni rad se moe vriti preko sabirnica ili
preko mree. Iako je u osnovi ovo reenje skuplje nego izbor jednog transformatora vee
snage, njemu se pribegava u sluajevima podmirivanja potrebe dodatnih prijemnika koji
ranije nisu bili predvieni, podmirenja povremenih dodatnih optereenja, etapne izgradnje
trafostanice ili potrebe za veom pogonskom sigurnou koja se ogleda u dranju
rezervnog transformatora za sluaju kvara jednog od transformatora.
45

sabirnice
U n1

TI

TII

S n I , uk I

S n II , u k II

U n2

sabirnice

Slika 1-32 Paralelni rad dva transformatora

Uslovi koje transformatori moraju da ispune, da bi radili u paralelnom radu, su sledei:

primarni namotaji moraju da budu predvieni za isti napon i odnosi transformacije

moraju biti jednaki ( mI = mII = ... = mn ), da bi sekundarni naponi u praznom hodu bili
jednaki. Pod odnosom transformacije, prema standardu, podrazumevamo odnos
naznaenih napona prikazan na natpisnoj ploici.

Da bi sekundarni naponi bili u fazi, transformatori moraju pripadati istoj grupi sprege.

Da bi izbegli struje izjednaenja (uravnoteenja), koje izazivaju preoptereenje jednog,

odnosno podoptereenje drugog transformatora, relativni naponi kratkog spoja moraju
biti jednaki - dozvoljava se tolerancija 10 % u odnosu na aritmetiku srednju
vrednost relativnih napona kratkog spoja svih transformatora. S ovim u vezi je i
preporuka da naznaene snage transformatora trebaju da budu priblino jednake (nema
smisla povezivati u paralelni rad transformatore koji imaju odnose naznaenih snaga
vei od 1:3).
Odnos snage prvog transformatora i ukupne snage svih paraleleno vezanih
transformatora je sledei:
100 I n I U n1
S nI
S nI
SI
1
1
=
=
=
K.
S u k I [%] U n1 100 (I ni u ki ) u k I [%] (S ni u ki ) u k I [%]
Za posmatranu snagu i date transformatore u paralelnom radu, zbir (S ni u ki ) je
konstantan.
Iz prethodne relacije se moe zakljuiti da je relativno optereenje transformatora
obrnuto proporcionalno njegovom relativnom naponu kratkog spoja.

46

Kompleksna vrednost struje izjednaenja (cirkulacione struje) je:

Ii =

U
Z k I + Z k II

1
1
U1

mII mI
.
=
Z k I + Z k II

Ako usvojimo da su fazni uglovi obeju impedansi jednaki ( k I = k II ) prethodna

jednaina postaje algebarska. Uvodei procentualne vrednosti impedansi (ili to je isto,
napona) kratkog spoja, dobija se konano:
Ii =

(mI mII )100

u k I [%] u k II [%] mI

I n I

I n II

mI
mII

Osnovno pravilo vezano za paralelni rad je da ne sme doi do trajnog preoptereenja

jednog od transformatora.

1.18 Nesimetrian rad trofaznih transformatora

Nesimetrine pojave kod trofaznih transformatora mogu biti izazvane nesimetrijama u
naponu napajanja (primarnom naponu) ili nesimetrinim optereenjima pojedinih faza.
Ekstremni sluajevi nesimetrinih optereenja su kratki spojevi i prekidi.
Nesimetrija u naponima sekundara transformatora ima nepovoljan uticaj kako na trofazne
prijemnike (npr. veoma rasprostranjen trofazni asinhroni motor), tako i na monofazne
prijemnike (npr. rasvetu). Ujedno nesimetrija moe da bude opasna i za sam transformator
izazivajui strujna i naponska preoptereenja. Naponska preopterenja su opasna ne toliko
sa stanovita ugroavanja izolacije, koliko zbog izazivanja zasienja feromagnetskog kola
i njegovih posledica.
Za analizu nesimetrinog rada trofaznih transformatora koristi se metoda simetrinih
komponenti. Osnov ove metode predstavlja rastavljanje polaznog nesimetrinog
(neuravnoteenog) trofaznog sistema na tri simetrina trofazna sistema: direktni, inverzni i
nulti. Direktni sistem ima isti redosled faza, a inverzni suprotni u odnosu na polazni
nesimetrini sistem. Nulti sistem se sastoji od tri po veliini i faznom stavu jednaka
vektora.

47

direktni sistem
nulti

C
B

inverzni

ABC

B
A
nesimetrini

A
Slika 1-33 Primer primene Metode simetrinih komponenti

Kada se saberu sve komponente koje pripadaju jednoj fazi, dobie se kao rezultanta fazor
odgovarajue faze:
'

I A = I Ad + I Ai + I A0 = I A + I 0
'

I B = I Bd + I Bi + I B 0 = I B + I 0
'

I C = I Cd + I Ci + I C 0 = I C + I 0

,
,
.

Polazni nesimetrini sistem ima redosled faza u smeru kazaljke na satu. Uvedimo sada
kompleksni operator a = e j 2 3 koji je jednak jedininom vektoru koji ima fazni stav 2 3
u pozitivnom smeru (suprotnom od kazaljke na satu!).
Uzimajui fazu A kao referentnu i primenjujui kompleksni operator a, za fazore
polaznog nesimetrinog sistema imamo:
I A = I Ad + I Ai + I A0
I B = a 2 I Ad + a I Ai + I A0
I C = a I Ad + a 2 I Ai + I A0
Prethodni sistem jednaina se moe napisati i u matrinom obliku:
I A 1
I = a 2
B
I C a

1
a
a2

1 I Ad
1 I Ai
1 I A0

48

Za komponente struje imamo:

1 a
I Ad
1
I = 1 a 2
Ai 3
1 1
I A0

a 2 I A

a I B
1 I C

Analogne relacije vae za napone.

Impedansa trofaznog sistema takoe se moe rastaviti na simetrine komponente. Budui
da transformator statiki aparat i da nijedan redosled faza nije privilegovan, kod
transformatora je direktna impedansa jednaka inverznoj. Ako zanemarimo granu
magneenja, direktna i inverzna impedansa priblino su jednake impedansi kratkog spoja
u sluaju simetrinog optereenja:
Z d = Z i Z k 12 = Z k1 + Z k 2 = Rk + jX k .
Impedansa nultog sistema zavisi od sprege primarnog i sekundarnog namotaja i naina
uzemljenja neutralne take.
Za analizu nesimetrinih optereenja koristimo uobiajenu ekvivalentnu emu, gde su
redne impedanse impedanse, Z k 1 i Z k 2 , impedansa rasipanja primara, odnosno svedena
impedansa rasipanja sekundara, respektivno, a antna impedansa, Z , impedansa
magneenja. Sa indeksom A su oznaene fizike veliine sa primara u fazi A, dok su sa
indeksom a oznaene fizike veliine sekundara svedene na primar u fazi A. Radi
jednostavnosti pretpostaviemo da je odnos broja navojaka n12 = N 1 N 2 =1 .
IA

Z k1

Ia

UA

Z k2

Ua

Slika 1-34 Ekvivalentna ema transformatora za analizu nesimetrinih optereenja

49

Kod direktnog i inverznog sistema obino zanemarujemo poprenu granu, budui da je

impedansa magneenja Z puno vea od impedansi rasipanja Z k 1 i Z k 2 .
Struje nultog sistema su po definiciji istovremene u sva tri fazna namotaja, stoga njihov
zbir, kao ni zbir flukseva koje stvaraju nije jednak nuli. Ova pojava je, donekle, slina
treim harmonicima struje magneenja. Zato se ekvivalentna ema za nulte komponente
razlikuje od gornje eme.
Redne nulte komponente impedanse, Z k10 i Z k 20 , su one kroz koju se nulta komponenta
struje uspostavlja od jednog namotaja transformatora prema drugom, i one su priblino
iste kao i kod simetrinih struja. U sluaju da se u namotaju ne mogu uspostaviti nulte
komponente struje (npr. zvezda bez nul voda), u rednoj grani tog namotaja emo imati
prekid, pa ekvivalneno kolo (etvoropol) sa odgovarajue strane ima otvorene prikljuke.
U sluaju sprege namotaja u trougao (npr. primar), koji za istovremene nulte struje
praktino predstavlja kratak spoj odgovarajui napon (npr. U A0 ) bie jednak nuli, tako da
su ekvivalentnom kolu sa odgovarajue strane prikljuci kratko spojeni.
antna nulta komponenta impedanse, Z 0 , je ona kroz koju se nulta komponenta
uspostavlja iz voda ka nuli i zavisi od snage (struje) magneenja, odnosno od naina
uzemljenje i vrste konstrukcije magnetnog kola, s obzirom na postojanje magnetnog
povratnog puta nultim (jednofaznim) strujama.
1.

za spregu Yyn
a) magnetsko kolo sa magnetnim povratnim putem: Z 0 = Z k 2 + Z 0 Z , jer je
Z 0 Z d , pa se moe zanemariti redna komponenta nulte impedanse,
b) magnetsko kolo bez magnetskog povratnog puta: Z 0 = Z k 2 + Z 0 << Z zbog potrebne velike struje magneenja, u ekvivalentnom kolu se javlja mala
impedansa, koju ne moemo da zanemarimo.

2. za spregu Dyn
Napon na grani magneenja je priblino U a 0 2 , intenzitet magneenja je slab,
pa se slino kao i kod ogleda kratkog spoja moe uzeti da je nulta komponenta
struje u poprenoj grani jednaka nuli, odnosno da je anta nulta komponenta
impedanse beskonana. Za ovaj sluaj se nulta impedansa pribliava
vrednostima impedanse kratkog spoja, tj.
Z 0 Z k 12 = Z k 1 + Z k 2

1.18.1 Jednofazan kratak spoj

Jednofazan kratak spoj predstavlja ekstremni sluaj nesimetrinog rada. Ovaj sluaj
kratkrog spoja ilustrovaemo za nekoliko razliitih sprega. Poznat je (ne) simetrian
sistem primarnih napona, a potrebno je odrediti struje u primarnom i sekundarnom
namotaju, kao i napone na sekundaru.
50

1. Sprega Yyn
Ovde nulte komponente struje mogu da postoje samo u sekundaru. Poto se tim
komponentama ne suprotstavlja primarna struja, njihov magnetski fluks zatvarae
se kroz vazduh i konstrukcione delove i sud kod trostubnih transformatora,
odnosno 4. i 5. stub kod peterostubnih transformatora.
Neka je nastao kratak spoj izmeu kraja a i neutralne take (zemlje). U namotajima
faza b i c nema struje:
I b = I c =0
Sa slike koja sledi i ranijeg izlaganja imamo:
I ad = I ai = I a 0 =

U Ad + U Ai
Ia
=
3 2 Z k 12 + Z k 2 + Z 0

2
I A = I ad + I ai = I a
3
1
I B = I C = I a0 = I a
3
I ad
U Ad

I ai

U Ai

Z k 12

Z k 12

Z k1

Z k2

U A0 = Z 0 I a 0

Z 0

I a0

U a0
I a0

Slika 1-35 Ekvivalentno kolo za jednofazni kratak spoj transformatora Yyn

51

Slika 1-36 Principijelna raspodela struja za jednofazni kratak spoj transformatora Yyn

Sa prethodne slike je vidljivo da u svakoj fazi postoje neuravnoteene nulte komponente

magnetskih napona (amperzavojaka), odnosno dodatni fluksevi. Ova pojava je
ekvivalentna delovanju tri dodatna redno spojena namotaja, a prikljuenih na izvor
jednofazne struje koja daje struju I 0 = 1 3 I k . Ova jednofazna, tj. nulta komponenta struje
stvara odgovarajui fluks, 0 , koji nazivamo jednofaznim fluksem. Taj jednofazni fluks se
superponira glavnom fluksu, ali po veliini i delovanju zavisi od vrste konstrukcije
transformatora. Kod transformatora sa magnetskim povratnim putem postie znatnu
vrednost i moe znaajno da utie na fazne vrednosti napona na sekundaru transformatora
i time onemoguava rad ove, Yy , sprege. Za transformatore bez magnetskog povratnog
puta, magnetski otpor je daleko vei, pa je deformacija faznih napona u granicama od
10%, to je podnoljivo. Tada se ova sprega moe primeniti u industriji, gde preovladavaju
trofazni prijemnici (motori). U visokonaponskim mreama esto moramo primeniti i na
sekundaru i na primaru spregu zvezda, jer moramo da uzemljimo nultaku (direktno ili
preko Petersenove prigunice). Istofazni fluks moemo, isto kao i kod treeg harmonika,
ponitavati tercijarnim namotajem.
1.19 Specijalni transformatori
Pod standardnim (najznaajnijim i najeim) transformatorom do sada smo
podrazumevali energetski, uljni, po broju faza trofazni ili jednofazni, po broju faznih
namotaja dvonamotajni (i to razdvojeni), po vrsti napona sinusnog oblika uestanosti
50 Hz . No, postoji veliki skup drugih specijalnih (nestandardnih) transformatora, koji se,
barem po nekoj osobini, razlikuju od standardnih. Ovde emo nabrojati i ukratko opisati
samo najznaajnije:

tronamotajni transformatori. Ovi transformatori imaju, osim primara i sekundara, jo

jedan namotaj za prenos snage. Mogue kombinacije su sa jednim primarom i dva
sekundara, odnosno dva primara i jednim sekundrom. Upotrebljavaju se u razvodnim
postrojenjima sa tri razliita naponska nivoa.
autotransformatori. Oni imaju samo jedan namotaj - primar i sekundar su fiziki
(galvanski) sjedinjeni, ali postoji visokonaponska i niskonaponska strana. Ovakva izvedba
je, u odnosu na dvonamotajne iste snage, ekonominija jer ima manju masu aktivnog dela
(magnetskog kola i namotaja), uz vei stepen iskorienja; meutim manje je pouzdana
zbog postojanja galvanske veze izmeu (delova) namotaja, a rektansa rasipanja je mnogo
manja. Trofazni autotransformatori se esto prave za velike snage.
52

I1
I2
N1
U1

N2
U2

Slika 2-37 Autotransformator

Kod autotransformatora se razlikuju dve (prividne) snage: jedna je ona koju on prenosi prenosna ili prolazna snaga ( S p = U 1 I 1 = U 2 I 2 ), a druga ona koja odreuje njegovu
fiziku veliinu, pa i cenu - instalisana ili tipska snaga. Za dvonamotajni transformator su
ove dve snage po definiciji jednake. Posmatra li se gornji deo namotaja na slici 2-37, moe
se zakljuiti da je on predvien samo za deo napona ( U 2 U 1 ), tako da je njegova tipska
ili instalisana snaga:

ST 1 = (U1 U 2 ) I1 = U1 (1 1 / m ) I1 = S p (1 1 / m) .
Drugi deo namotaja je napravljen za napon U 2 i struju ( I 2 I 1 ), pa je njegova tipska ii
instalisana snaga:

ST 2 = U 2 ( I 2 I 1 ) = U 2 I 2 (1 1 / m ) = S p (1 1 / m) .
Dakle, dobijen je isti rezultat kao za prvi deo namotaja. Oznaavajui razliku
1 1 / m = , moe se zakljuiti: S T / S P = .
Tipska snaga autotransformatora smanjena je za faktor u odnosu na dvonamotajni.
Najvea uteda u tipskoj snazi postie se za odnose m bliske 1, pa se autotransformatori
obino ne prave za m > 2 .
Zbog utede, drugo ime ovog ureaja je transformator u tednom spoju.
Treba napomenuti da se razlika izmeu prolazne i tipske snage ne prenosi preko
magnetskog jezgra, ona je isto elektrina, i iz primarne prelazi na sekundarnu stranu
zahvaljujui elektrinom spoju, tj. kontaku. Zbog manje mase gvoa i bakra, jasno je da
e gubici u gvou i bakru biti manji. Kako se stepen iskorienja, , rauna u odnosu na
prolaznu snagu, on ima vrlo visoke vrednosti. Nedostaci autotransformatora su:
1. izgubljena je izolacija izmeu primarnog i sekundarnog kola;
2. zbog galvanskog spoja, prenaponi sa visokonaponske strane se otrije prenose na
niskonaponsku stranu;
3. reaktansa rasipanja je mnogo manja, a to ima dve vane posledice:
- struja kratkog spoja, pa prema tome i mehanike sile su daleko znaajnije, te sama
konstrukcija mora da bude ojaana,
- pad napona je manji, to je esto povoljno.
53

transformatori sa izvodima (regulacioni transformatori) se koriste tamo gde je potrebno da

se odnos preobraaja menja: u elektrolunim peima radi prilagoenja napona
proizvodnom ciklusu, odnosno u elektroenergetskim sistemima radi odravanja napona u
propisanim granicama jer se padovi napona znatno menjaju sa optereenjem. To se
tehniki sprovodi promenom "aktivnog" broja navojaka jednog namotaja. Biranje izvoda se
vri u beznaponskom stanju ili pod optereenjem, to je sloenije jer se struja ne sme
prekidati, niti se dva susedna navojka ili grupe navojaka smeju direktno spojiti, jer bi u tom
sluaju njima tekla struja kratkog spoja.
merni transformatori su ureaji ije su osnovne funkcije svoenje velikih struja (strujni) i
napona (naponski) na one struje i napone koji se mogu meriti standardnom mernom
opremom i poveanje sigurnosti rada putem galvanskog odvajanja od kola sa velikim
strujama i naponima. Oni moraju verno da prenose, sa to manjom grekom, amplitudu i
fazni pomeraj primarnih struja, odnosno napona.
pretvarai za pretvaranje broja faza (3 u 2, 6, 12),
transformatori za energetske pretvarae - sa nesinusoidalnim naponima i strujama,
suvi transformatori (Slika 2-26 ) porast potronje elektrine energije i ograniavanje
graevinskog prostora za smetaj trafo stanice, nametnuli su zahtev da se transformator
umesto u posebnim i udaljenim trafo stanicama ugrauje u samim centrima potronje, kao
to su: veliki stambeni, poslovni, sportski, industrijski i drugi objekti. U ovakvim
objektima postavljaju se veoma strogi zahtevi za nezapaljivost transformatora, smanjenje
smetajnog prostora, niu buku, jednostavnu i jeftinu montau i odravanje i zatitu
prirodne sredine. Radikalan razvoj izolacionih materijala u visokim termikim klasama
(nomex, delmat, vitroplast, teflon...), kao i izolacionih lakova za impregnaciju namotaja,
omoguio je postizanje viih temperatura namotaja nego kod uljnih (via klasa izolacije).
Meutim, uz iste parametre (snaga, naponi), obino su nekoliko puta skuplji nego uljni.
Veliku panju treba posvetiti tehnologiji izrade namotaja.

Kao posebnu vrstu spomenuemo transformatore koji se upotrebljavaju u ureajima za

zavarivanje. Njegova osnovna uloga je da smanji napon mree ( 380 V, 220 V ), na napon
od 50 V , koji je dovoljan za paljenje luka, a bezopasan za rukovaoca. Zbog neprestanih
kratkih spojeva koje stvaraju kapljice istopljenog metala elektrode, aparati za zavarivanje
mogu da imaju poseban izvor struje, obrtnu mainu ili specijalni transformator. Dodatno,
kako ne bi dolo do trenutnog topljenja elektrode, struja kratkog spoja aparata za
zavarivanje mora biti ograniena na najvie dva puta veu vrednost od naznaene. Da bi se
to postiglo, transformator mora imati veliko rasipanje (relativni napon kratkog spoja oko
80 % ), ili se transformator izrauje sa normalnim rasipanjem, a na red sa njim se stavlja
navoj velike induktivnosti ili, ponekad, otpornost velikog omskog otpora.

1.20 Literatura
[1] . Kali, Transformatori, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1991.
[2] A. Dolenc, Transformatori, ETF Zagreb,

54