1)ovani Batista Belconi

(1778. 1823.), italijanski pustolov, inenjer i istraiva drevnog Egipta. Roen je u Padovi u
porodici rimskog porijekla, sa esnaest godina je u Rimu zapoeo studije hidraulike. Nakon Francuske
okupacije, 1800. godine je otiao u Holandiju. Godine 1803. otputovao je u Englesku gdje se oenio.
Godine 1812. je napustio Englesku, a nakon putovanja u paniju i Portugal , 1815. godine je stigao u
Egipat. Prema preporuci poznatog orijentalista Johana Ludviga Burkharda i unajmljen od strane
tadanjeg britanskog konzula u Egiptu, Belconi je posetio Ramaseum u Tebi (posmrtni hram Ramzesa
II koji je gradilo preko 3 000 radnika). Tamo je izveo uklanjanje jedne od dviju kolosalnih bista
Ramzesa II. Zahvaljujui Belconijevoj vetini i znanju, bista je brodom pristigla u Englesku dvije
godine kasnije. Belconi je istraivao i veliki hram u Edfuu, posetio Elefantinu i File te je 1817. godine
uklonio pesak sa velikog hrama u Abu Simbelu. Takoe je vrio iskopavanja u Karnaku i otvorio
grobnicu Setija I, zbog ega se ova ponekad naziva Belconijeva grobnica. Belconi je uao u drugu
piramidu u Gizi i prvi je moderni Evropljanin koji je posetio oazu Baharija. Takoer je identifikovao
ruevine Berenike na Crvenom moru.
Godine 1819. vratio se u Englesku gde je idue godine obavio izvetaj o svojim putovanjima i
otkriima Hramovi, Grobnice i iskopavanja u Egiptu i Nubiji.
Belconi je jedan od pionira arheologije i egiptologije, a ujedno je primer ranih istraivakih
ekspedicija koje su se najee svodile na potragu za blagom i dopremanje to veeg broja drevnih
spomenika u Europu.
2)Dominik Vivan Denon
1747-1825; francuski umetnik, pisac, diplomata i arheolog. Postao je prvi director muzeja Luvr,
posle Napoleonovog pohoda u Egipat. On se pohodu pridruio kao clan istraivakog tima naunika i
umetnika. Moe se rei da je on prvi Evropu upoznao sa lepotama Egipta, jer su sauvani njegovi
crtei svega neobinog i tajanstvenog to je video u Egiptu. Na primer, sauvan je crte sfinge kojoj iz
peska viri samo glava (u njegovo vreme, ona jo nije iskopana!).
3)an Fransoa ampolion
23. decembar 1790 Pariz, 4. mart 1832 je bio francuski naunik, filolog i orijentalista i smatra
se ocem moderne egiptologije.
Znao 10tak svetskih jezika (kopski, aramejski, grki, latinski). Sa 19 godina predavao na
univerzitetu u Grenoblu. Zasluan je za deifrovanje hijeroglifa. To je uinio pomou kamena iz
Rozete. Trei deo teksta je svima bio poznat jer je kopski oblik grkog jezika (obavezan grki iz
vremena Aleksandra III Makedonskog). ampolion je primetio da su neki znaci uokvireni, a neki ne, i
pretpostavio da se radi o imenu vladara. Do tada su naunici mislili da je to slikovno pismo, a
ampolion je video Ptolomej i naao tu re meu hijeroglifima i shvatio da svaka slika vredi neki
znak. Onda je pronaao Kleopatra. Nema samoglasnika. Izuzetak je glas o. To je sve morao da
dokae. Otiao je na ostrvo FILE (sredite Nila, tu Izidin hram znao da je sagraen u vreme
Ptolomaja. Taj hram takoe izmeten kad se napravila brana, danas stoji na armiranim vetakim
kockama.) Tamo uporedio tekst sa trekstom na obelisk. Stvarno naao Ptolomaja I Kleopatru u
KARTUAMA=uokvireni delovi teksta u koji su upisana imena vladara.

4)Vilijem Metju Flinders Petri

3. jun 1853 28. jul 1942 je bio engleski egiptolog i arheolog. Istraivao je najznaajnije
lokalitete u Egiptu, poput Amarne i Abidosa. Iskopao je Naukratis. Do 90tih godina XIX veka
pronaao je 18 piramida. Sve su bile na zapadnoj strani Nila. Nije se znalo ije su te piramide. Znalo se
jedino da je ulaz uvek na severu. On je u Egipat doao bez novca. iveo je u brlogu jedne prostorije u
samoj piramidi. Prvi je koji sproveo konkretno istraivanje o tome kako su piramide graene.
Precrtavao je i opisivao prostorije, etao kroz njihUtvrdio da se radi o piramidi Aminofisa III.
Zakljuio da bi lopovima trebalo 5 meseci da opljakaju ovu grobnicu. Sve grobnice faraona
opljakane ubrzo po njihovoj smrti. Smatrao da su u pljakama uestvovali i budui faraoni sa
dravnim vrhom. Ni u jednoj grobnici nisu nali mumiju vladara.
Pitri je predvodio ekspediciju koja je 1911. prilikom iskopavanja na prostoru Havara, otkrila
grobnicu Amenemheta III, gde je podignut veliki kompleks koji se sastojao iz hrama i grobnice u vidu
piramide.
5)Hauard Karter
(9. maj 1873 2. mart 1939) je bio uveni engleski arheolog i egiptolog.
Sa 17 godina poeo je da studira natpise i crtee Egipta. Radio je na iskopavanjima u Ben Hasanu,
kraljevskim grobnicama Srednjeg Egipta, a kasnije je saraivao sa Flindersom Pitrijem. Tokom
iskopavanja u Dolini kraljeva u Egiptu otkrio je grobnice Amenofisa I, Tutmesa IV i kraljice
Hatepsut. Njegovo najvee otkrie je grobnica faraona Tutankamona.
Karter i lord Karnavon bili su prvi ljudi koji su uli u Tutankamonovu grobnicu posle vie od 3.000
godina.
Karterova istraivanja oko grobnice Tutankamona finansirao je lord Karnavon. Ka istraivanju
Tutankamonove grobnice su na Kartera uticali manji nalazi iz nje i doveli ga do izraunavanja mesta
grobnice i 4. novembra 1922. godine je otkrio prvi ulaz. Dana 5. novembra stepenite, a 24. novembra
je stajao pred zidom sa Tutankamonovim peatima. Trajalo je pet godina dok nije zavrio svoja
istraivanja. Kraljevu mumiju je otkrio krajem oktobra 1925. godine a poslednji predmet koji je izaao
iz grobnice je bio 30. novembra 1927. godine. Utroio je mnogo vremena i mnogo energije. U
grobnicu je moralo da se dovede elektrino osvetljenje i morala je da se obezbedi od krae jer su nalazi
bili od zlata koje je bilo velike vrednosti. Samo iznoenje zlatnih krinja je trajalo 84 dana.
Tutankamonovo blago se sada nalazi u Egipatskom muzeju u Kairu i smeteno je u 12 prostorija.
Karter je naao u grobnici 4 krinje koje su bile ugraene jedna u drugu sve sa bogatim pozlatama.
Sarkofag koji je pronaen je od jednog komada utog kremen kamena u razmeri 2,75 puta 1,50 puta
1,50 metara i u njemu su se nalazika tri kovega od kojih je pored pozlaenih bio i jedan od istog
zlata sa teinom od 110,4 kg.
6)Doserova piramida
Doserova stepenasta piramida je sagraena kao grobnica drugog faraona tree dinastije Dosera
oko 2650. godine p. n. e. Kada je sagraena bila je visoka 62,5 metara i pokrivena belim krenjakom,
dok joj je danas visina 60 metara. Piramida je zapravo deo kraljevskog kompleksa koji ini niz
graevina. Nalazi se u nekropoli Sakara severozapadno od drevnog Memfisa. Arhitekt ove piramide
bio je faraonov vezir Imhotep.
Ova egipatska piramida sastojala se od est mastaba (plemike grobnice) razliite veliine,
sagraenih jedna na drugoj, to ukazuje da je originalni projekat vremenom modifikovan.
Kompleks, koji je imao 14 lanih i jedna prava vrata, ine: dvorite za Sed svetkovinu, severna i
juna palata, mali hram i juna grobnica.
Doserovu piramidu je istraivao i rekonstruisao an Filip Loeaje.

7)Piramide u Gizi
Piramide u Gizi ili Velike piramide su jedno od sedam svetskih uda. Nalaze se u Egiptu, u gradu
Giza, nekropoli antikog Memfisa (danas je to predgrae Kaira). One su najstarije i jedino do danas
ouvano svetsko udo. Velike piramide ine tri monumentalne graevine koje se razlikuju od ostalih
egipatskih piramida rasutih po pustinji Sahare.
Keopsova piramida je najvea i najstarija od tri piramide kod Gize i ujedno najvea piramida na
svetu. Piramida je izgraena kao grobnica egipatskog faraona etvrte egipatske dinastije Keopsa u
XXVI veku p. n. e. Zajedno sa Kefrenovom i Mikerinovom piramidom predstavlja jedino ouvano
antiko svetsko udo. Visoka je 138,75 metara, duine 225 metara i obuhvata povrinu od 5,3 hektara.
Na njoj je radilo 100.000 ljudi, dvadeset godina po tri meseca godinje, i to u vreme poplave Nila,
kada se nije mogla obraivati zemlja. Radili su robovi i seljaci. U Keopsovu piramidu ugraeno je oko
2,5 miliona blokova. Kameni blokovi su bili teki od dve do etiri tone. Glavni nadzornik radova na
Keopsovoj piramidi bio je verovatno Hemiunu, Keopsov neak. U njoj postoje tri do sada otkrivene
odaje.
Kefrenova piramida je druga po veliini piramida u Gizi. U njoj je sahranjen Kefren, etvrti faraon
etvrte egipatske dinastije. Piramida je izgraena sa bazom od 215,25m. Originalna visina mauzoleja
je bila 143,5 m, ali tokom vekova, piramida je znatno oteena. Sadanja visina iznosi 136,4 m.
Mikerinova piramida je grobnica Mikerena, petog faraona etvrte egipatske dinastije. Prvobitna
visina Mikerenove piramide bila je 65,5 m. Meutim usled vekovnih oteenja danas je ona visoka 62
m. Baza piramide iznosi 103,4 m.
8)Sfinga
Velika sfinga u Gizi u Egiptu je daleko najvea i najuvenija statua sfinge. Ona predstavlja leeeg
lava sa ljudskom glavom. Verovatno je podignuta u vreme etvrte egipatske dinastije, oko 27002600.
godina pre nove ere.
Duga je 73,5 metra, iroka 6 metara i visoka oko 20 metara. Ispruene noge su duge oko 15 metara.
Ostaci boje u uima ukazuju na injenicu da je skulptura originalno bila obojena ivim bojama.
Izgraena je od brda blokova kamena krenjaka preostalog od izgradnje Keopsove piramide. Pored
sfinge podignut je hram.
Sfinga je tokom vremena pretrpela mnoga oteenja. Klesana je u krenjaku a vremenom je dolo
do zatrpavanje skulpture peskom i obruavanju zasutih delova.
Sfingi fali prvobitno otprilike jedan metar iroki nos (njuka).
Godine 1817. protekle su prva savremena iskopavanja koja je vodio kapetan ovani Batista
Kavidlija koji je potpuno otkrio sfingine grudi. U potpunosti je otkopana 1925. godine.Velika sfinga
se nalazi u Dolini Gize, na zapadnoj obali Nila. Gleda prema istoku, strani sveta gde izlazi Sunce.
9)Memnosovi kolosi
Memnonovi kolosi su dve masivne statue faraona Amnehotepa III koje od oko 1370. godine p. n. e.
stoje u Tebanskoj nekropoli. Par statua predstavlja Amenhotepa III, egipatskog faraona iz 14. veka p.
n. e, u sedeem poloaju, sa rukama na kolenima i pogledom usmerenim ka istoku i reci. Dve manje
skulpture isklesane su spreda pored njegovih nogu; to su supruga Tij i majka Mutemvija. Sa strane je
prikazan bog Nila Hapi i simbolina unija Gornjeg i Donjeg Egipta predstavljena ljiljanom i
papirusom. Statue su izraene od blokova kvarcita.
Rastojanje meu kolosima je 15 metara. Obe statue su veoma oteene. Namena kolosa je bila da
straare na ulazu u posmrtni hram Amenhotepa III. Visina statua sa postoljem iznosi oko 18m.

10)Nefertiti
Nefertiti je bila ena egipatskog faraona Amenhotepa IV. Njeno ime priblino znai lepotica je
stigla. Iako je jedna od najpopularnijih linosti Starog Egipta, danas je od nje sauvano veoma malo
predmeta, od kojih je najpoznatija njena bista, koja se uva u muzeju u Berlinu. U istoriji je upamena
po verskoj reformi, koju je sprovela u Egiptu zajedno sa svojim muem, faraonom Amenhotepom IV.
Ne zna se mnogo o njenom poreklu i njenim roditeljima. Postoji mnogo teorija, ali je danas
najzastupljenija ona po kojoj je Nefertiti erka egipatskog velikodostojnika Aja i Tadukipe, princeze
kraljevstva Mitani.
Ona i faraon su verovali u Atona, boga svetlosti i njemu u ast podigli novu prestonicu - Amarnu.
Do danas nije pronaena njena mumija ve samo nekoliko komada nakita sa njenim imenom.
Glavni kipar, Tutmozis, nije na ovoj skulpturi izradio levo oko. Stoga se u poetku mislilo da nije
imala oko, ali su to osporili drugi nalazi.
U njihovoj (ove kuje i Ehnatona) umetnosti (umetnost Amarne), ovek se smeje, pravi prirodne
pokrete, slikan je i vajan realno, onakav kakav je u prirodi, a ne idealizovan i boanski lep faraon, kako
se radilo dve hiljade godina pre njih. Na osnovu toga se danas vidi da je Ehnaton imao izvesne
deformitete, i da, za razliku od svoje supruge, uopte nije bio lep.
11)Hram u Karnaku
Karnak je selo u Gornjem Egiptu na desnoj obali Nila, oko 2,5 kilometra severoistono od
Luksora. Po njemu je ime dobila severna polovina ruevina Tebe koja predstavlja najvei ansambl
hramova iz faraonskog doba Egipta.
Gradnja je poela u 16. veku p. n. e. Oko 30 faraona je dalo doprinos u izgradnji hramova. Glani
deo hrama (Amonova sekcija) podignut je u doba Osamnaeste dinastije.
Podeljen je na tri zidovima odvojena dela koja su posveena bogovima:
Amonu (centralni i najvei deo hrama, jedini koji je otvoren za posete)
Mentuu (tebanski bog-ratnik)
Mutu (boanska supruga boga Amona)
Tu su jo Atonov hram i hram Amenhotepa IV (sruen posle njegove smrti). Nekoliko aleja sfingi
spajaju Amonov i Mutov deo hrama sa hramom u Luksoru.
Hram u Karnaku je uven zbog svojih 134 masivnih stubova organizovanih u 16 redova u Sali
stubova. Od njih su 122 stuba visoka 10 metara, a preostalih 12 stubova su visoka 21 metar, sa
prenikom od preko tri metra. Arhitravi na vrhu ovih stubova teki su 70 tona.
Hram ima ak 10 pilona (monumentalnih kapija), odvojenih palatama i dvoranama.
12)Hram kraljice Hatepsut
Meu arhitektonskim poduhvatima koji su se sauvali iz Novog carstva najznaajniji je Pogrebni
hram kraljice Hatepsut, koji je sagraen oko 1485. p. n. e. u Deir-el-Bahriu u blizini Tebe uz kamenu
liticu i pored jo nekihm bogovima posveen je bogu Amonu. Poznat je njegov atrijum po izvanrednim
reljefima koji veliaju kraljicu Hatepsut i objanjavaju njeno boansko poreklo. Ova izvanredna
graevina je delo najboljeg arhitekte toga doba Senenmuta. Hatepsut znai Najplemenitija od svih
dama. Bila je prva ena vladar u istoriji (XV vek pre n.e.).

13)Obelisk (kartu)
Obelisk oznaava monolit s etiri stranice koji se suava prema vrhu na kojem se nalazi piramidion
prekriven ploicom elektruma (smesa zlata i srebra). Obelisci su se postavljali u paru ispred pilona
hramova. Obelisk predstavlja simbol Sunca i podsea na istorijski kult uspravljenog kamena na kojem
se odmaralo Sunce nakon zalaska. Sainjen je izjedna, ne iz delova.
Teina jednog velikog obeliska je iznosila izmeu 200 i 500 tona.
14)Dolina kraljeva
Dolina kraljeva je dolina u Egiptu, najpoznatija po tome to se u njoj nalaze grobnice faraona i
plemia, koji su tu pokopani tokom 18., 19., i 20. dinastije. Dolina je dio Tebanskih nekropola, a nalazi
se na zapadnoj obali Nila.
Dolina sadri 63 grobnice i odaje, koje su uglavnom lepo oslikane prizorima iz ivota faraona i
drevne egipatske religije. Sve grobnice, osim jedne, su opljakane.
Dolina kraljeva se od 1979.godine nalazi pod zatitpm UNESCO-a. Istraivanja u Dolini kraljeva
je pokrenuo an Batista Belconi koji je smatrao da s utu grobnice svih egipatskih vladara. Te grobnice
su bile stalna meta pljakaa. Vrhunac u istraivanju Doline kraljeva bilo je otkrie Tutankamonove
grobnice 1922 grobnice koja nije bila opljakana.
15)Aton prua svoje zrake

16)Tutankamonova maska (deo iz Hauarda Kartera i treba neto o Tuutankamonu)

Kralj je prikazan sa kobrom na elu, ogrlicom sa zlatnim i keramikim perlama, dok u rukama dri
skiptar i bi, simbole egipatskog kraljevstva. Tu je pronaena netaknuta mumija devetnaestogodinjeg
faraona prekrivena zlatom i draguljima. Lice mu je bilo prekriveno zlatom i poludragim kamenjem.

17)Hram u Abu SImbelu

Abu Simbel je lokalitet dva hrama koja je sagradio Ramzes II na levoj obali Nila u junom Egiptu
pored dananje sudanske granice u XIII veku p. n. e. Hramovi su urezani u stenu. Otkriveni su 1813.
godine. Usled izgradnje brane 1969., hramovi su iseeni i ponovo rekonstruisani na viljem niovu.
Sada se Abu Simbel nalazi na jezeru Naser.
Dva hrama sainjavaju kompleks u Abu Simbelu. prvi, vei hram je posveen Amonu, Ptahu i RaHarakhtu. Manji hram je posveen boginji Hator, a grobnica je kraljice Nefertari.
Meu najveim i najznaajnijim graevinama koje je podigao Ramzes II je svakako hram Abu
Simbel u Nubiji. Na samom ulazu u hram, s desne i leve strane, sede etiri velike figure Ramsesa II po dve sa svake strane vrata, visoke 18 metara. Oko nogu figura nalaze se puno manje isklesanih
figure njegovih ena. Unutranjost hrama je oslikana prizorima iz bitke s Hetitima kod Kadea, ratova
u Siriji i Libiji i dr., te prizorima iz ivota faraona.
18)Hram sa ostrva File
To je hram boginje Izide. Ispod ostrva su danas nasipi. Dugo je bilo pod vodom. Ima
karakteristine 2 kupole u obliku trapeza.

19)Merenje due ili tako neto

20) Kamen iz Rozete

stela od crnog bazalta. Otkrivena je 1799. u ED RAIDU (Rozeta) u severozapadnom delu Delte
tokom Napoleonovog pohoda na Egipat. Tekst na kamenu je ustvari dekret iz 13.godine vladavine
Ptolomaja V, tj iz 196.g.pre n.e. i upuen je kongregaciji svetenika iz Memfisa. Napisan je na 3 pisma
HIJEROGLIFSKOM, DEMOTSKOM I ALFABETSKOM. Deifrovao ga je 1822. an Fransoa
ampolion. Danas se nalazi u British Museum, u Londonu, gde je donet juna 1802. kao ratni trofej.