1.

Superprovodnost
Pojavu superprovodnosti otkrio je holandski naunik Ones (K. Onnes) 1911. godine.
Nekoliko godina ranije uspeo je da dobije teni helijum, koji je iskoristio za svoje eksperimente
sa metalima na izrazito niskim temperaturama. On je ustanovio da otpornost ive na temperaturi
od 4.15 K opada ak deset miliona puta u odnosu na vrednost koja odgovara sobnoj temperaturi.
Kasnije je u obrnutom procesu ustanovio da se na temperaturi od 4.2 K otpornost vraa u
materijal. Da bi ukazao na mogue koristi od superprovodnosti, Ones je u svom eksperimentu
1913. godine doveo elektrinu struju u superprovodni prsten. Kada je uklonio bateriju i potom
izmerio struju, pokazalo se da se njen intenzitet ne smanjuje sa vremenom. Za svoj rad na niskim
temperaturama Ones je 1913. godine dobio Nobelovu nagradu.
Temperatura TC na kojoj u odreenom materijalu dolazi do pojave superprovodnosti
naziva se kritina temperatura. Moglo bi se definisati da je za
=0

TC < T
odnosno, za
0.
TC > T

Meutim,
nije
samo
temperatura ono to utie na ovaj
fenomen. Sledei veliki korak u
razumevanju superprovodnosti desio
se
1933.
godine,
otkriem
Majsnerovog efekta (W. Meissner i R.
Ochesenfeld). Ustanovljeno je da
prelaz iz normalne u superprovodnu
elektrinu provodnost zavisi i od
vrednosti magnetnog polja H u kome
se materijal nalazi. Dovoljno jako
magnetno polje dovodi do razaranja
superprovodnog stanja, pa se moe
definisati i kritino magnetno polje.
Slika 1.
Osim toga, moe doi i do potpunog istiskivanja magnetnog fluksa iz superprovodnika
(slika 1.), pa je pri temperaturama ispod vrednosti TC
H < HC

B=0
odnosno,
H < HC

r = 0
gde je r vrednost relativne magnetne permeabilnosti.
Majsnerov efekat ukazuje i da se superprovodno stanje moe smatrati savreno
dijamagnetinim.
Kritino magnetno polje zavisi od temperature na sledei nain:


T2
H C = H 0 1 1.07 2 ,
TC

gde su vrednosti H0 i TC karakteristine za dati materijal.

Materijali koji iznad jedne vrednosti magnetnog polja HC prelaze direktno u stanje
uobiajenog
ponaanja
magnetne
indukcije
nazivaju
se
superprovodnicima I vrste (slika 2.).
Materijali koji imaju dve karakteristine vrednosti kritinog magnetnog polja Hc1 i Hc2
nazivaju se superprovodnicima druge vrste. Ispod prve kritine vrednosti indukcija je nula, a tek
iznad druge kritine vrednosti dolazi do uobiajenog ponaanja. Izmeu ove dve vrednosti
magnetnog polja postoji meano stanje koje karakterie delimino prodiranje magnetnog polja
unutar materijala, stanje koje se naziva ubnikova faza (slika 2.).

Slika 2.
Objanjenje fenomena superprovodljivosti najpre su dali London i London, nemaki
fiziari (F. London i H. London). Oni su pretpostavili egzistenciju dva nezavisna kolektiviteta
normalnih i superprovodnih elektrona. Normalne i superprovodne struje bi tekle po paralelnim
granama i pri dovoljno niskim temperaturama, slobodni elektroni bi se svodili na superprovodne.
Meutim, ova teorija nije dovela do zadovoljavajueg objanjenja na elektronskom nivou.
Kompletna mikroskopska teorija superprovodnosti data je 1957. godine od strane
Bardina, Kupera i ifera (Bardeen, Cooper i
Schriefer) i naziva se BCS teorija. Po ovoj teoriji,
jonska reetka aktivno uestvuje u formiranju
superprovodnog
stanja.
Interakcija
izmeu
elektrona i vibracija reetke (fonona) je
sinhronizovana tako da dok jedan elektron
uzajamno deluje sa reetkom i izaziva deformaciju,
drugi elektron to koristi da smanji svoju
potencijalnu energiju.Tako preko deformacije
reetke ili fononskog polja elektroni uzajamno
deluju to moe da rezultira privlanim dejstvom.
Kad ono nadjaa Kulonovsko odbijanje javlja se
superprovodno stanje (slika 3.).
Slika 3.
2

2. Superprovodni materijali
Fenomen superprovodnosti otkriven je na uzorku jednoatomskog materijala. Pokazalo se
da veliki broj elementarnih materijala poseduje ovakve osobine, ali ne i izrazito dobri provodnici
kakvi su srebro, zlato i bakar, iako se eksperimentisalo sa temperaturama koje su iznosile samo
stote delove stepena na skali Kelvina. To ukazuje da superprovodne osobine kod ovih materijala
najverovatnije izostaju.
S druge strane, daleko se otilo u prouavanju jedinjenja koja poseduju superprovodne
osobine. Kao bitne karakteristike ne uzimaju se u obzir samo vrednosti kritine temperature i
jaine kritinog magnetnog polja, ve i mnoge druge povezane sa cenom ili stabilnou
materijala. U tabeli 1. date su kritine vrednosti temperature pojedinih elemenata i jedinjenja.
Uzorak
TC(K)

-Hg
4.15

Pb
7.19

Tc
7.77

Nb
9.26

MoN
12.0

Nb3Ge
23.2

Nb3Al
17.5

Nb3Sn
18.1

Vremenom su vrednosti kritine temperature rasle. Krajem osamdesetih godina

dvadesetog veka sintetizovano je vie keramikih materijala sa temperaturama koje znaajno
prelaze temperature tenog azota. U ovakve materijale spadaju sistemi tipa:
La Sr Cu O
Bi Ba Ca Cu O
Tl Ba Ca Cu O
(X) Ba Ca Cu O
gde u poslednjem sistemu element oznaen sa X moe da bude La (lantan), Nb (niobijum), Sn
(kalaj), Eu (europijum), Gd (gadolinijum), Ho
(holmijum) ili Er (erbijum).
Za veinu ovih materijala je karakteristino da
naginju ka strukturi perovskita (slika 4.) i da u njima
egzistiraju bakar oksidne ravni.

Slika 4. Jednostavnija struktura perovskita, gde su

crveno oznaeni atomi kiseonika, a sivo i plavo atomi
metala razliite veliine, vei atomi najee atomi
bakra
Postoje jo neobiniji superprovodni sistemi od keramikih. Neki od njih u vezi su sa
treom formom postojanja ugljenika u kristalnom stanju fulerenima i o njima e biti rei u
nastavku.

3. Struktura i osobine fulerena

Struktura fulerena je najsavrenija simetrijska forma koju danas kristalografija poznaje.
Fulereni je opti naziv za familiju ugljeninih klastera koju ine dva stabilna homologa C60 i C70,
kao i vii: C76, C78, C84, C90, C94 i C96.
Specijalnim tehnolokim postupkom, uz pomo lasera visoke snage, 1985. godine
izvrena je sinteza molekula C60. Vizuelno ovaj molekul podsea na geodezijske kugle
amerikog arhitekte Riarda Bakminstera Fulera (Richard Buchmminster Fuller) i otuda naziv
fuleren (slika 5.).

Slika 5. Levo: Ameriki paviljon na izlobi u Montrealu 1967, rad Bakminstera Fulera
Desno: Fuleren C60
Fulereni se organizuju u zatvorene sferine strukture
sastavljene od razliitog broja petougaonika i estougaonika.
Ojler (L. Euler), matematiar iz 18. veka, pokazao je da svaki
zatvoren poliedar sastavljen od petougaonika i estougaonika
mora sadrati tano 12 petougaonika. Oblik koji ima C60 je
najmanja takva struktura u kojoj se petougaonici ne dodiruju, a
sadri 20 estougaonika; u svakoj manjoj petougaonici se
moraju dodirivati.
Slika 6. Fuleren C60 u kristalnoj formi
U vreme kada su otkriveni, fulereni su posmatrani kao prilino egzotina vrsta materijala.
Zna se da ih ima i u prirodi, npr. pri sagorevanju svea. Postupak za dobijanje veih koliina
fulerena razvijen je poetkom devedesetih godina prolog veka. Ovim metodom fulereni se
izdvajaju iz ugljenika koji je u obliku posebno pripremljene ai. Dobijanje veih koliina
materijala dovelo je do intenzivnih prouavanja njihovih osobina, u hemiji, fizici i biologiji.
4

Elementarna elija molekula C60 je kubna sa parametrom a = 1.417 nm . Realizuje se

gusto pakovanje u povrinski centriranoj kubnoj reetki (FCC). Meutim, ako se sa
monokristalne pree na formu veoma sitnih estica kristalnog praha, gde dominiraju neki novi
nanostrukturni efekti , zapaeno je pakovanje u heksagonalnoj reetki sa parametrima
a = 1.002nm i c = 1.636nm (slika 6.).

4. Superprovodljivi fulereni

Provodljivost i superprovodljivost fulerena kojima su pridrueni alkalni metali otkrivena

je 1991. godine, gotovo istovremeno kad i postupak za dobijanje veih koliina fulerena. Prvi
rezultat bila je kritina temperatura od 18 K
kod fulerena K3C60. Tako je fenomen
superprovodnosti kod najsavrenijeg od svih
molekula
izazvao
veliko
nauno
interesovanje. Fulerenski superprovodnici bili
su druga grupa materijala, posle bakar
oksidnih keramikih materijala, koji su uspeli
da prevaziu prethodno ogranienje kritine
temperature od TC = 23.2 K (Nb3Ge) kod
konvencionalnih superprovodnika. Najvea
vrednost kritine temperature (TC = 33 K)
zabeleena je kod fulerena RbCs2C60, dok je
kod Cs3C60 pod velikim pritiskom zabeleena
jo vea (TC = 40 K). Na slici 7. prikazana je
struktura Cs3C60, gde su atomi Cs obojeni
crveno.
Slika 7.
Prava priroda superprovodnosti kod fulerena jo
uvek nije razjanjena. Za sada je poznato da se
kritina temperatura poveava sa porastom
zapremine elementarne elije. Kako cezijum
formira najvei jon kod alkalnih metala,
fulerenski materijali koji ukljuuju cezijum su
naroito bitni. Smatra se da e kritine
temperature jo vie porasti u materijalima kod
kojih bi dolo do smanjenja rastojanja izmeu
fulerenskih kaveza, ali tako da njihova struktura
ostane nenaruena.
Slika 8.

To moe da objasni povoljne rezultate kod Cs3C60; dolo je do smanjenja rastojanja usled pritiska
(slika 8.).
S druge strane, eksperimentie se i sa manje
pravilnim ugljeninim strukturama od fulerena kako
su ovde definisani. Kako smo ranije naveli, fuleren
C60 je najmanja struktura koju ine petougaonici i
estougaonici tako da se petougaonici ne dodiruju.
Kod manjih struktura sastavljenih od istih oblika,
petougaonici se moraju dodirivati. U irem smislu, i
ovakve strukture se mogu smatrati fulerenima. Neki
naunici smatraju da superprovodnost zavisi od
zakrivljenosti kod ovakvih molekula, pa se tei ka
dobijanju veih koliina stabilnih molekula sa to
manje atoma (slika 9.).
Slika 9.
Osim nedovoljno jasnih objanjenja fenomena superprovodljivosti kod fulerena, dodatna
prepreka za njihovo prouavanje i primenu lei u injenici da postupci za njihovo dobijanje jo
uvek nisu dovoljno dobri. Fulereni sa alkalnim metalima mogu se lako dobiti zagrevanjem
meavina metala i fulerena ili dranjem fulerena u atmosferi metalnih isparenja. Meutim,
pojedinane uzorke od komercijalne upotrebe deli veliki broj ispitivanja fizikih osobina i
razvijanje tehnologija za masovnu proizvodnju, a za sada su ovako dobijeni materijali nestabilni
na vazduhu.

5. Literatura

1. S. Luki Eksperimentalna fizika kondenzovane materije

2. 2. V. Buntar, H. W. Weber Magnetic properties of fullerene superconductors
(www.sprg.ssl.berkeley.edu/~cepheid/240b/u608r1.pdf)
3. www.superconductors.org/atypical.htm
4. www.sciencedaily.com/releases/1998/07/980724080548.htm
5. www.spring8.or.jp/en/news_publications/press_release/2009/090320
6. www.en.wikipedia.org/wiki/Fullerene
7. www.en.wikipedia.org/wiki/History_of_superconductivity

Slike:
Slika 1. www. img.search.com/thumb/b/b5/EfektMeisnera.svg/180px-EfektMeisnera.svg.png
Slika 2. www.biocrawler.com/w/images/2/21/Superconductor-b-vs-h.png
Slika 3. www.berkeley.edu/news/media/releases/2004/08/images/electronphonon.gif
Slika 4. www.en.wikipedia.org/wiki/Perovskite_(structure)
Slika 5. Levo: www.blockprojekt.de/wp-content/uploads/buckminster-fuller-us-pavillion.jpg
Desno: www.nanowerk.com/images/fullerene.jpg
Slika 6. www.en.wikipedia.org/wiki/Fullerene
Slika 7. www.spring8.or.jp/en/news_publications/press_release/2009/090320
Slika 8. www.spring8.or.jp/en/news_publications/press_release/2009/090320
Slika 9. www.fulleren.com/images/img1.gif