ZAGAENJE VAZDUHA

VAZDUH
Vazduh je smea gasova (21% kiseonik, 79% azot).
Kada govorimo o zatiti vazduha, podrazumevamo da je to
vazduh u troposferi, na otvorenom.

Vazduh

Zagaenim vazduhom podrazumevamo onaj

vazduh u kome se nalaze supstance koje nisu
deo njegovog prirodnog i uravnoteenog stanja.
Zagaenje vazduha, gledajui uopteno moe biti:
- lokalno - vezano je za gradove i vee industrijske
regije, a u okviru ovih podruja susreemo se i sa
sublokalnim zagaenjem jer u velikim gradovima ili
regijama zagaenje nije ravnomerno rasporeeno,

- globalno - karaktreristino za celu atmosferu,

posledica je lokalnog zagaenja i uslovljeno je
vazdunim strujanjima koje zagaen vazduh prenosi
iz jedne u drugu oblast, esto veoma udaljenu.
3

Industrijska revolucija (kraj 18. i poetak 19. veka)

doprinela je poveanju koncentracije nekih od gasova
koji prouzrokuju efekat staklene bate u atmosferi.

Efekat staklene bate

Atmosfera Zemlje odbija deo (3739%) energije koju Sunce direktno
emituje, dok ostatak (zraenje
manjih talasnih duina) pada na tlo i
zagreva ga, a tlo potom emituje
infracrvene zrake (manjih talasnih
duina) koji, u normalnim
okolnostima, uglavnom odlaze u
svemir.
Meutim ukoliko u atmosferi postoje
gasovi koji upijaju ovakvo zraenje,
doi e do poveanja temperature
atmosfere. To se dogodilo sa
atmosferom Zemlje u poslednjem
veku.
5

Posledice klimatskih promena

- Srednja temp. u prizemnom sloju je via za 0.3 0.6 C u odnosu na kraj

19.veka;
- Porast nivoa mora (10 25 cm u poslednjih 100 god.);
- Promene u padavinama;
- Izmene hidrolokih reima i reima vodenih resursa (povlaenje snene linije);
6
- Uticaj na eko sisteme, poljoprivredu i umarstvo...

Gasovi staklene bate

1. Vodena para H2O
2. Ugljen-dioksid CO2 -Smatra se da ovaj gas uestvuje sa oko
50 55% u globalnom zagrevanju. Osnovni razlog poveanja
koncentracije ovog gasa u atmosferi je sve vee korienje
fosilnih goriva (ugalj, nafta, gas) i sea uma.
3. Metan CH4 oko 12% uea, nastaje raspadanjem organskih
jedinjenja, ali najvea koliina metana u atosferi potie iz
industrijskih postrojenja.
4. Hlorofluorougljovodonici CFC (HCF, PHCperfluorougljenik, F gasovi, fluorisani ugljo-vodonici)
uestvuju sa oko 25% u globalnom zagrevanju. CFC jedinjenja
se koriste za pravljenje plastinih masa i u rashladnim
ureajima.
5. Sumpor heksafluorid (SF6)
8

6. Azot (I) oksid (N2O) uestvuje sa 6% u globalnom

zagrevanju. Najveim delom se oslobaa u industriji,
ali velike koliine ovog gasa se oslobode i u
vulkanskim erupcijama.

Emisija ugljen - dioksida svetu usled sagorevanja

fosilnih goriva dostigla je 6.500 miliona tona godinje.
Zbog stalnog porasta emisije CO2 njegova
koncentracija je poveana za 32% u odnosu na
preindustrijsko doba (280 ppm).
Zadnjih 20 godina koncentracija CO2 u atmosferi se
uveavala skoro konstantnom stopom rasta od 1,5
ppm godinje.

10

11

Kjoto protokol (Kyoto Protocol)

Japan, Kjoto, 11. XII 1997.

Kriterijumi za stupanje na
snagu:

Stupio na snagu:

16. II 2005. god. (Rusija)

Vai do:

min 55 drava
ine 55% zagaivaa

2012. god. (2050)

Srbija ratifikovala Kjoto

protokol 24. IX 2007. god.

12

Do sada je potpisalo 170 drava.

13

Samit u Kopenhagenu

Globalni samit u Kopenhagenu o klimatskim

promenama (odran od 7-18. decembra 2009)
zavren je bez sporazuma i bilo kakvog dogovora.
Za jedne, koji su eleli da taj veliki skup bude
pokrie za njihove planove tanije da nametnu
svoje planove, samit je bio neuspean, gotovo
katastrofa, a za druge taj skup je bio veoma
uspean jer su se oduprli nametanju tue volje i
njihov glas se konano uo. Klimatski samit u
Kopenhagenu je, iz ugla hroniara, ipak bio
uspean.

14

Samit u Kopenhagenu

Mnogo se oekivalo od Samita u Kopenhagenu (7-18.12.2009)

15

Emisije GHG po sektorima

16

Vazduh se moe zagaivati i vrstim i gasovitim

sastojcima. Gasovi predstavljaju priblino 90% od
mase zagaivaa, a 10% ine vrste estice.
emisija

imisija

Emisija je proces isputanja zagaujuih materija u vazduh (emisija

iz prirodnih i antropogenih izvora), dok imisija predstavlja
koncentraciju zagaujuih supstanci u ivotnoj sredini (tj. u
prizemnom sloju gde se nalaze iva bia), odnosno pokazuje kvalitet
vazduha.

17

Izvori zagaenja vazduha u urbanim

sredinama su uglavnom rezultat ljudskih
aktivnosti i mogu se svrstati u tri grupe:
Stacionarni izvori zagaenja vazduha,
Pokretni izvori zagaenja vazduha,
Izvori zagaenja vazduha iz zatvorenog
prostora.

18

Postoji nekoliko podela zagaivaa (polutanata).

Generalna podela je na:
1. Primare polutante,
2. Sekundarne polutante
Primarni polutanti su one zagaujue supstance koje
se iz poznatih izvora direktno emituju u atmosferu. To
su najee:
- Izduvni gasovi razliitih saobraajnih sredstava,
- Izduvni gasovi preko dimnjaka razliitih
industrija ili industrijskih postrojenja,
- Termoelektrane,
- Drugi proizvoai energije.

19

Sekundarni polutanti nastaju jer je atmosfera

dinamian sistem stalnog fizikog i hemijskog
kretanja, tako da primarni polutanti stupaju u
meusobne reakcije kao i sa uobiajenim
sastojcima vazduha. Sekundarni polutanti se
obrazuju iz 2 tipa reakcija:
- termalne reakcije,
- fotohemijske reakcije.

20

Zagaivai (definisani od strane EPA):

Ozon, O3
Ugljen-monoksid, CO
Ugljen dioksid, CO2
Sumpor dioksid- SO2
Azot oksid, NOx
Olovo, Pb
estice, dim, aerosoli, praina, nitrati, pesticidiPM10 <10 mm
21

Gasovite zagadjujue komponente mogu se klasifikovati kao:

neorganske i organske.

Neorganske gasovite zagaujue komponente su:

- jedinjenja sumpora,
- jedinjenja azota,
- oksidi ugljenika,
- halogeni i jedinjenja halogena,
- cijanidi,
- amonijana jedinjenja.

Organske zagaujue gasovite komponente su:

ugljovodonici: parafini (metan i sl.), acetileni, olefini
(etilen, butadilen,...), aromati (benze, toluen, halogeni
aromati,...),
oksidi alifatinih jedinjenja: aldehidi, ketoni, organske kiseline,
alkoholi, organski hloridi, organski sulfidi i sl.

U gasovite zagaujue komponente spadaju i mirisi.

22

Ti_Pop_SEPA_06
23

Postupak odreivanja emisije zagaujuih

materija u gasu koji struji kroz tano odreene
preseke (dimnjaci, cevovodi, kanali) opisan je
standardom ISO 9096:2003 (E), to je u skladu
sa lanom 61. Pravilnika o graninim
vrednostima emisije, nainu i rokovima
merenja i evidentiranja podataka (Sl. glasnik
RS 30/97 i 35/97).

24

Zakon o zatiti vazduha (2009.god.)

U cilju efikasnog upravljanja kvalitetom vazduha uspostavlja se
jedinstveni sistem praenja i kontrole nivoa zagaenja vazduha i
odravanja baze podataka o kvalitetu vazduha.
Uredba o GVE osnovna poglavlja:
Uredba je koncipirana tako da sadri sedam poglavlja:
Osnovne odredbe,
Granine vrednosti emisija iz postrojenja za sagorevanje,
Maksimalne nacionalne emisije,
Granine vrednosti emisija za odreene vrste postrojenja,
Kriterijume za uspostavljanje mernih mesta,
Vrednovanje rezultata merenja emisija, sadraj izvetaja i
bilansa emisija i izvetavanje o izvrenim merenjima,
Prelazne i zavrne odredbe.
25

26

Arhuska konvencija
To je meunarodno-pravni instrument za zatitu ivotne
sredine koja sadri 3 grupe pravila koja se odnose na:
- prava graana na dostupnost informacijama,
- prava graana da uestvuju u donoenju odluka o
ivotnoj sredini,
- pristup pravosuu u sluaju da su prethodna dva
prava naruena (pravna zatita).
Arhuska konvencija je usvojena 25. juna 1998. godine na
etvrtoj Konferenciji ivotna sredina za Evropu u
gradu Arhus (Danska). Cilj usvajanja Arhuske
konvencije je zatita prava svakog pojedinca,
sadanjih i buduih generacija na ivot u ivotnoj
sredini adekvatnoj njegovom zdravlju i blagostanju.
27

Narodna skuptina Republike Srbije je usvojila Zakon o

potvrivanju Konvencije o dostupnosti informacija, ueu
javnosti u donoenju odluka i pravu na pravnu zatitu u
pitanjima ivotne sredine (ratifikovala Arhusku konvenciju)
12. maja 2009. godine
Kragujevac je prvi grad u Srbiji,
a 29. u regionu jugoistone
Evrope u kome je uz podrku
OEBS- a i Ministarstva zatite
ivotne sredine i prostornog
planiranja Republike Srbije
osnovan Arhus centar.
28

SITUACIJA U SRBIJI

Glavni izvori zagaenja vazduha su:

termoelektrane, toplane, kotlarnice, loita,
rafinerija nafte, industrija posebno hemijska,
deponije, otpadi i saobraaj. U znatnom porastu
je koncentracija zagaujuih materija koje
potiu od izduvnih gasova motornih vozila na
najprometnijim raskrsnicama i ulicama
Beograda, Nia, Novog Sada, Subotice,
Valjeva, aka, Kragujevca, Uica, Zrenjanina.

29

Ukupna godinja teta

koja nastaje zbog
zagaenja vazduha u
naoj zemlji procenjuje
se na sumu izmeu
447,2 miliona i 1,4
milijarde

30

Viedecenijski problem Srbije su etiri parametra: sumpordioksid, a, azotni oksidi i talone materije.

31

PALIC

46.0

PALIC

46.0

KIKINDA

SOMBOR

KIKINDA

SOMBOR

45.5

45.5

ZRENJANIN
N.SAD
VRSAC
B.Karlovac

45.0
SR.MITR.
44.5

LOZNICA

44.0

ZRENJANIN
N.SAD

Bor,BEOGRAD
koncentracija
V.GRADISTE
vea i 60 puta u
odnosuS.PALANKA
na
VALJEVO
C.VRH
evropske
propise
Kragujevac
CUPRIJA

POZEGA
ZLATIBOR
KRALJEVO
43.5

SR.MITR.

BEOGRAD
44.5

44.0

PEC

42.5

PRISTINA

20

20.0

40

20.5

60

80

DIMITR.

LESKOVAC
PEC

PRISTINA
VRANJE
PRIZREN

PRIZREN

42.0

42.0
19.5

NIS

KOPAONIK

43.0

42.5

VRANJE

.19.0

KRUSEVAC
SJENICA

DIMITR.

NEGOTIN

ZAJECAR

POZEGA
ZLATIBOR
KRALJEVO
43.5

LESKOVAC

C.VRH

Kragujevac
CUPRIJA

NIS

43.0

S.PALANKA

VALJEVO

ZAJECAR

KOPAONIK

V.GRADISTE

LOZNICA

NEGOTIN

KRUSEVAC
SJENICA

VRSAC
B.Karlovac

45.0

21.0

100

21.5

120

22.0

140

22.5

160

23.0

.19.0

19.5

20.0

20.5

21.0

10

12

21.5

14

BILANSIRANE EMISIJE SO2 i NO2, period 1999-2003.

(Izvor podataka: RHMZ Srbije)

22.0

16

18

22.5

20

23.0

22

32

33

dnevna koncentracija je
vea od dozvoljene oko
240 dana u godini
34

35

Kontrola kvaliteta
vazduha vri se
sistemskim merenjima
imisije preko mree
meteorolokih stanica,
ija brojnost zavisi od
broja stanovnika, broja
izvora emisije,
meterolokih parametara.
Najvie ih ima u
Beogradu (18), Novom
Sadu i Niu (16).
Mrea stanica za
kontrolu kvaliteta
vazduha
36

Briga o ivotnoj sredini - nekad i sad

Japan, Kitakyushu, 1990.

Japan, Kitakyushu, 1960.

Zagaenje
vazduha

Zagaenje
vode

37/35
37

Mehanizmi za ouvanje ivotne sredine

CDM projekti

Mehanizam istog razvoja (CDM - Clean Development

Mechanism), podrazumeva primenu projekata za
smanjenje emisija staklene bate. Po ovome zemlje u
razvoju koje su pristupile Protokolu mogu dobiti sredstva
od razvijenih zemalja za finansiranje projekata vezanih za
smanjenje emisije gasova staklene bate (meu kojima
je najzastupljeniji CO2). .

CDM omoguava razvijenim zemljama (lanicama

Aneksa I) da deo svojih obaveza za smanjenje emisije
gasova staklene bate realizuju u zemljama u razvoju
koje se pristupile Protokolu, ali nemaju obavezu za
smanjenjem u prvom periodu (2008-2012.). Razvijene
zemlje koje investiraju u projekte koji rezultiraju
smanjenju emisije gasova staklene bate dobijaju
certifikovano smanjenje emisije (CER Certified
Emission Reduction). Oni se izdaju poevi od 2000.
god.

1 tona smanjenja CO2 jednaka je 1 CER-u.

-Prvi CDM projekat na svetu odobren novembra

2004. za korienje deponijskog gasa u Brazilu.
- Ukupno 2424 CDM projekata (ukljuujui odbijene)

Zanimljivosti

Australija je usvojila zakon na osnovu kojeg e 500 najveih

zagaivaa u zemlji morati da plaaju poseban porez na
emitovanje gasova staklene bate. Veliki zagaivai e
plaati 24 dolara na svaku metriku tonu ugljendioksida i
drugih gasova staklene bate koju budu proizveli.
Australija je jedan od najveih emitera ovih gasova na svetu
po glavi stanovnika, s obzirom da za proizvodnju elektrine
energije zavisi od uglja.

41

Zagaenje vazduha, kao posledica aktivnosti

industrije i saobraaja u Britaniji, odnosi ak
50.000 ivota svake godine, a toj zemlji preti
kazna za neispunjavanje ekolokih ciljeva
Evropske unije u iznosu od ak 450 miliona
dolara.

Kina je poveala emisiju

ugljen dioksida za 80% u
roku od samo tri godine (u
periodu od 2002. do 2005.
god.)
42

Ekoloka taksa na vozila

Ministarstvo ivotne sredine je jo 2010. godine

uvelo subvencije za kupce vozila na elektro i
hibridni pogon od 100.000 dinara. Odnedavno je
akcija "Eko frendli proirena i na kupce vozila
koja emituju manje od 100 grama CO2 po
preenom kilometru.
Na kupovinu novih vozila u Srbiji uskoro e se
plaati ekoloka taksa koja e najverovatnije
iznositi 12.000 dinara po toni mase vozila.

43