TEHNOLOGIJE I

POSTROJENJA ZA
TRETMAN VAZDUHA

Metode preiavanja zagaenih

dimnih gasova
Prema grupama sila koje deluju na estice
metode preiavanja se mogu podeliti:
Fizike metode primenjuju se na grube i
sitne estice,
Fiziko-hemijske metode primenjuju se
na vrlo sitne estice i molekule,
Hemijske metode primenjuju se na
molekule.

Fizike metode:
Mehaniki izdvajai (otpraivai i otkapljivai)
Gravitacioni talonici
taloni kanali
talone komore
Centrifugalni talonici
cikloni
multicikloni
mehaniki rotacioni

Inercioni izdvajai:
udarni
obilazni (aluzinski)
venturi (kapljiasti) ispirai
samorasprsni
oroivai
penasti

Filtri:
neposredno cedilo
vreasto
ravno
s punjenjem
pokretno cedilo
namotajno
s beskrajnom
trakom

Fiziko-hemijske metode:

Toplotni izdvajai
Kondenzatori
Apsorpcioni izdvajai
Kapljiasi apsorberi
Apsorberi s punjenjem
Apsorberi s podovima
Adsorpcioni izdvajai
Adsorberi s nepokretnim adsorbensom
Adsorberi s pokretnim adsorbensom

Hemijske metode:

Proste hemijske reakcije

Reaktori za proste brze reakcije (neutralizacija,
redukcija, oksidacija)
Katalitike reakcije
Reaktori za homogenu katalizu
Reaktori za heterogenu katalizu
Piroliza
arne pei
Protone pei
Sagorevanje
Pei za prosto sagorevanje
Pei za katalitiko sagorevanje
5

POSTUPCI ELIMINACIJE OTPADNIH

GASOVA
APSORPCIJA
ADSORPCIJA
SAGOREVANJE

KONDENZACIJA
OKSIDACIJA
BIOFILTRACIJA

Apsorpcija je dovoenje u kontakt sa tenou

smee gasova sa ciljem da se jedna ili vie
komponenti iz smee gasova rastvori u tenosti.
Adsorpcija je dovoenje u kontakt smee gasova sa
povrinom vrstog tela (adsorbentom) sa ciljem da
se jedna ili vie komponenti izdvoji i pree u vrstu
fazu, odnosno to je prenos materije iz gasovite u
vrstu fazu.
6

Adsorber sa mirujuim slojem adsorbensa

1 Telo; 2 Otvor za uvoenje gasa-pare; 3 Otvor za
odvoenje inertne komponente; 4 Uvoenje primarne vodene
pare za desorpciju; 5 Otvor za odvoenje para posle
desorpcije; 6 Otvor za odvoenje kondenzata; 7 Otvor za
ubacivanje adsorbensa; 8 Otvor za vaenje adsorbensa
7

Sagorevanje se vri u kotlovima za sagorevanje gasova, a

primer kotla prikazan je na slici.

Prednosti eliminacije otpadnih gasova sagorevanjem su.

- jednostanost rada,
- mogunost iskorienja dobijene koliine toplote (proizvodnja pare i
slino),
- mogunost kompletne razgradnje organskih zagaivaa.
Nedostaci eliminacije otpadnih gasova sagorevanjem su:
- relativno visoki eksplatacioni trokovi,
- opasnost od eksplozije i izbijanja plamena u sluaju katalitikog
sagorevanja mogunost stvaranja otrovnih gasova,
- nepotpuno sagorevanje dovodi do dodatnih problema u
zagaivanju vazduha.

Koncentracija gasovitih zagaujuih komponenata moe biti

umanjena, tj. gasoviti polutant izdvojen iz gasa, primenom
kondenzacije.
Kondenzacija se izaziva smanjenjem temperature (hlaenjem),
poveanjem pritiska ili kombinacijom jedne i druge metode.

OKSIDACIJA - Na dovoljno visokim temperaturama i uz adekvatno

vreme zadravanja, sva organska jedinjenja mogu biti oksidovana do
ugljen-dioksida i vodene pare.

10

Ureaji za tretman vazduha

Otpraivanje se moe izvesti kao:

otpraivanje delovanjem sile tee,
otpraivanje delovanjem centrifugalnih sila ciklona,
mokro otpraivanje
filtracija,
otpraivanje delovanjem elektrostatikih sila.

11

Gravitacioni otpraivai

Kod otpraivanja delovanjem sile tee disperziona smesa

(gasovita ili tena) se dovodi u talonu komoru, gde se usled
delovanja gravitacije odvaja dispergovana materija.

12

Gravitaciono-centrifugalni otpraivai
Cikloni
(cikonski separatori)
Ciklonski separatori slue za razdvajanje
vrste od gasovite faze.
To mogu biti preistai zaprljanog vazduha,
ali mogu biti i odvajai proizvoda iz struje
vazduha ili nekog drugog gasa.
Izdvajanje je na principu centrifugalnih sila
koje nastaju zbog rotacionog kretanja praina.
estice se kreu ka periferiji, a u sreditu
ciklonske komore ostaje ist vazduh koji izlazi
na gore kroz centralnu cev. Donji deo aparata
je konian, a na dnu je ispust za vrstu fazu.

13

Brzina strujanja gasa mora biti manja od brzine

taloenja, jer u suprotnom ne bi dolo do
taloenja. Brzina strujanja gasa je max. 3 m/s.

14

15

Mokro otpraivanje

Vlani izdvajai estica - skruberi

16

Pri preiavanju zaprljanih gasova moe se koristiti i metod

vlanog preiavanja. Ova tehnoloka operacija zasnovana je
na stvaranju zavese u vidu vodene kie (magle) kroz koju
prolazi zaprljani gas ili stvaranju tankog filma tenosti preko
koje struji gas. vrsta faza, koja se nalazi u gasu, prelazi u
tenu fazu (lepi se za nju) i ostaje u njoj.
Tehnoloki aparati koji rade na ovim principima zovu se skruberi.

17

Filtersko otpraivanje

Filtersko otpraivanje se vri tako to se u otpraiva

dovodi zagaen gas, koji zatim nastrujava na filterski
materijal. Filterski materijal je porozan i moe biti
napravljen od tkanine u obliku vree, nabijenog vrstog
materijala (pesak), poroznih keramikih materijala

18

Elektrostatiko preiavanje
Kada se ele potpuno odstraniti najfinije (najsitnije) estice
u nekoj gasnoj suspenziji (praina) tada su klasine
mehanike metode nedovoljno efikasne. U takvim
sluajevima primenjuje se elektrostatiko preiavanje.
Ovaj oblik izdvajanja estica polazi od injenice da su
estice koje se kreu sa strujom gasa uvek naelektrisane.
Naelektrisanje estica, koje mogu biti veoma male - do
veliine jona, moe biti bez spoljnjeg dejstva ili sa
prinudnim spoljnim dejstvom. U ovom drugom sluaju
aparat sadri i jonizator, koji ima zadatak da prinudno
naelektrie estice.
Sam ureaj za izdvajanje estica moe biti cevni ili ploasti.
I u jednom i u drugom sluaju zaprljani vazduh prolazi
kroz prostor izmeu elektroda. Ovaj tehnoloki aparat
naziva se elektrofilter.
19

- Elektrofiltri slue za elektrostatiko izdvajanje estica svih

prenika, kod gasova temperatura do 400-450 0C.
Primenjuju se i u gasnim sredinama sa izraenom
korozijom. Koncentracija estica na ulazu moe biti 50 g/m3
i vie. Hidraulini otpori iznose 100-150 Pa, a potronja
energije od 0.1 do 0.5 kWh po 1000 m3 gasa.
Primenjuju se za gasove u kojima se ne moe stvoriti
eksplozivna smea.

20

Elektrostatiki filtar
21

Talone i emisione elektrode

Mehanizam za
otresanje
22

U principu postoje dva naina za smanjenje

otpadnih emisija poreklom iz industrije:
- poboljanje tehnolokog procesa i
- preiavanja otpadnih emisija odnosno
zadravanje tetnih komponenti emisije, pre
svega SO2, NO i drugo.
Primenom savremenih metoda kod termoelektrana
mogue je iz otpadnih emisija odstraniti 90%
sumpor-dioksida i 99% pepela.

23

TERMOELEKTRANE
Emisija gasovitih produkata iz dimnjaka termoelektrana je direktno
zavisna od kvaliteta i koliine sagorelog uglja. Termoelektrane koje
koriste domae lignite isputaju priblino 1,6 Nm3 dimnih gasova po
jednom MW elektrine snage. Dimni gasovi sadre: a, pepeo,
okside ugljenika, sumpora, azota i neke druge sastojke.
Najtetniji je sumpor-dioksid (SO2) u koji se pretvara skoro sav
sagorivi sumpor iz goriva, dok se u sumpor-monoksid (SO) pretvara
samo 3% sumpora.

24

Termoelektrana merna mesta

25

ODSUMPORAVANJE DIMNIH GASOVA

Dimni gasovi od sagorevanja uglja
prosenog kvaliteta sa sadrajem
sumpora od 3,4% sadre priblino
3.000 ppm SO2 i 30 ppm SO3.
Koncentracija SO2 na nivou tla
znatno zavisi od broja i veliine
dimnjaka i optih vremenskih
uslova, temperature vazduha,
pravca vetra u odnosu na datu
taku na povrini, kao i brzine
vetra.

26

ema postrojenja za odsumporavanje suvim postupkom

Postupak se zasniva na doziranju suvog sorbenta u loite
(najee kre). Doziranja sorbenta u loite moe biti:
neposredno meanje sa ugljem (npr. u mlinu),
uduvavanje u loite oko plamena, i
uduvavanje u loite iznad plamena (preporueni nain).

27

ema postrojenja za odsumporavanje suvim postupkom

sa upotrebom skrubera

28

Pneumatski
reaktor sa
separatorom

Polu-suvi postupak : ema postrojenja za odsumporavanje

postupkom WAFIT - tretiranje dimnih gasova sorbentom u

obliku kalcijum hidro-oksida Ca(OH)2.

29

Primer: TE
Sjera

30

ema postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova u TE

Belhatov kreno- mokrim (vlanim) postupkom

31

Tehnoloka ema otpraivanja livnice

Instalacije za otpraivanje obezbeuju odvoenje materija

koje nastaju u toku industrijskih procesa u drvnoj,
metalnoj, prehrambenoj i drugim industrijskim granama
van proizvodnih objekata i njihovo skladitenje.
32

OSNOVNI KRITERIJUMI ZA IZBOR

TEHNOLOGIJE ODSUMPORAVANJA
DIMNIH GASOVA

Uzimajui u obzir raznovrsnost kotlovskih

instalacija u odnosu na njihovu veliinu,
vrstu uglja koji se koristi i lokalne uslove,
teko je predloiti jednu, univerzalnu
tehnologiju odsumporavanja dimnih
gasova. Proces optimalnog izbora
tehnologije odsumporavanja dimnih
gasova u datim uslovima mora da bude
prethodno detaljno analiziran prema
raznovrsnim kriterijumima, od kojih su
najbitniji sledei:

33

1. Koliina i sastav dimnih gasova, kao i zahtevana

efikasnost odsumporavanja
2.Mogunost izgradnje postrojenja na objektu
Najmanje zahteve u tom pogledu postavlja suvi postupak, u
kome se glavni sistem (rezervoar sorbenta sa sistemom za
doziranje) moe smestiti u kotlarnicu ili ak iza nje. Polusuva
metoda zahteva dodatno mesto izmeu kotla i separatora za
izgradnju reaktora (skrubera).

Postrojenje vlano-krene metode ima sledee glavne veliko

gabaritne elemente:
absorber,
rezervoar havarijskog pranjenja,
zagreja dimnih gasova,
objekat za suenje gipsa i preiavanje otpada,
magacin gipsa, i
magacin sorbenta ili objekat za mlevenje i pripremu sorbenta.
34

3. Trokovi investicije i eksploatacije

Korienje bilo koje metode odsumporavanja dimnih

gasova povezano je sa dodatnim investicionim i
eksploatacionim trokovima. Trokovi se oblikuju u
zavisnosti od specifinosti energetskog objekta,
njegove veliine, vrste i hemijskog sastava goriva,
mogunosti rasporeda postrojenja itd., kao i vrste
primenjene metode.
Najskupnja metoda, koja ujedno dozvoljava postizanje
najvee efikasnosti, je kreno-mokra metoda.
Najjeftinija od predstavljenih metoda je suva metoda,
koja omoguava postizanje efikasnosti
odsumporavanja do 40%.
35

36

4. Vrsta procesnog otpadnog proizvoda kao i

mogunost njihovog iskoriavanja

U suvom postupku, kao i polusuvom postupku, otpadni proizvod

je meavina pepela sa neizreagovanima CaO i CaCO3, i
proizvodom reakcije sumpora sa sorbentom, tj. jedinjenja CaSO3
i CaSO4. U mokrom postupku, kada se koristi kre, glavni
proizvod je gips CaSO42H2O vlanosti do 10% sa parametrima
koji omoguavaju njegovo dalje iskoriavanje.
Dodatni proizvod su otpadne vode iz procesa ispiranja gipsa.
Ove otpadne vode sadre veliku koliinu hlorida, fluorida, sulfata,
tekih metala itd. Njihova dalja prerada u postrojenju za
preiavanje otpadnih voda omoguava eliminaciju tetnih
supstancija, kao to su na primer teki metali.

37