40 Stanislav Vinaver Manifest ekspresionistiéke Skole I Mi smo svi ekspresioniste. Mi svi uzimamo stvarnost.za sred= stvo svoga stvaranja. Nama je cilj: stvaranje, a ne ono stvore- no. Ono Sto je stvoreno, stvorila je priroda, po svojoj logici, pod imperativom svoje psihologije. Od prirode mi traZimo ne tu logiku, i ne tu njenu.psihologiju. Uzimamo i njih, po katkad, kao jednu igru naSega stvaranja. Od prirode zahtevamo: da nam d& elemente, ono Sto je od nekog i ona nasledila, a moZda i o- tela. a Mi te elemente formiramo u spregove misli, u spletove oseca~ nja, u spoj svetova, u dinamignost duhovnoga bivanja, koje ide preko neke organske konkretnosti. a Mi smo stvaraoci, kao Eto je i priroda, Mi ulezimo u panteon prouzrokivaéa, 0 kojima je drZao propoved sto8ulni pluralizam, od Vavilona i Neksika do Diemsa i Morisa. Mi postajemo bogovi, kao 3to je to predvidjao Verhari i slutio Van Lerberg. /A Bog, iskljuéujuéi samo Spinozino geometrijsko Sudoviste, udestvuje u stvaranju/. I do danas je tako bilo. Betoven je stvarao svet iznova, svet ogromnin zvutnih vulkana, svet kataklizama module- cija, iz drevnoga uZasa, koji je klicao i zapomagao, jer sam se- . be nije mogao ni nadvisiti ni natkriliti: jer nije bilo nikog drugog. sem njega u toj vaseljeni. I Bah je svoje svetove stvarao u beskrajnim perspektivima - zataranih volja, na bezdanim zazi- danim lukovima neumoljivih i saglasnih ritmignosti. I svi su, kada su bili najvedi, stvarali svet, a ne rekon- struisali svet, gradili vaseljenu, a ne precrtavali ono %emu je, u najboljem sluéaju, drugi neimar dao polazne moguénosti.5 A 7 Zato mi najvife oboZavamo Sekspira, koji je uzeo od prirode i travu, i 2miju, i Cezara i Sunce, i cvrkut tica i zveket oruzja, a stvorio svoga Arijela, Prospera, Fuka, i deo im de Zive na os- trvu koje je on, Sekspir, trijumfom svojih ludin jambova do&arao iz beskrajnog okeana troheja, jonika, horeja i bele proze jedno- sloinih talasa refi. - Mi smo doS1li do svesti o onome Sto smo i zbog onih koji su bi- 1i pre nas, u Evropi i Americi. Iz njih smo se mi i88aurili, uko- liko smo njihova antiteza, po neumoljivom zakonu dijalektike, ko- jim nas je vezao Hegel za proSlost. Impresionisti /Eija smo mi obrnuta moguénost i izvedena obrat- na konsekvencija/ hteli su da iz prirode iStupaju, klje3tama svo- je ligne jednaSine, eksere, sa kojima su ukovani predmeti. Impre- sionisti su hteli, preko sebe, da dadu onu istu prirodu koja je bila oko njih. I oni su verovali da Ge tako, preko dva apsoluta ~ ~ sebe i prirode, - postidi poslednji apsolut izraza, i pronadd: Sta drii materiju i duhove. Medjutim dva apsoluta: nai lini i o- riaj tudji oko nas, dovedeni u jedan nasilni, medjusobni odnos, ni- su umeli da izraze ni duhovnu bitnost okrugenog, ni suStinu okru- Zavajuéega. Mi, ekspresioniste, ne pitamo, Sta hoée priroda, mi to ostav- ljamo, ukoliko se to tite izraza, slugama prirode: pla3ljivim 1ju- | davnicina prirode, koji izugavaju njene cudi i prema njima se u- pravijaju. Mi, ekspresioniste, nikoga ne ispovedamo, da bismo ispoveSéu saznali njegovu tajnu. Mi tajnu postizemo, eko je ona vrh, na ko= me smo zaZeleli da se sunZamo, Mi ne Eitemo anonimna pisma, koji- ma prirodu kompromituju ili uzdiZu, u raznim slufajnostima, sve- kida3njice.,Mi smo ono isto $to i priroda, i mi stvaramo sa onim komadjen, koje uspemo da iz Kosmosa privudemo u svoju orbitu, kao ciglje za zgradu, koju mi neprestano podizemo i obaramo. Mi i oba- ramo semi sebe, jer mi, kao i priroda, nalazimo zadovoljstve nefe 4b uw konanosti jednoga postignuéa, veéfu periodi&nosti pobede i po~ Tazo. , U ovome kutu naSe planete samo mi i postojimo. J68 onda, kad smo os osetili bol naSe radjajuée se gravitacije i volju za zidenjem iz sa- min sebe, mi smo zatekli u Jugoslaviji prethodnike-impresioniste, © koji bi bludeli bakhantski za neispitanim i varljivim tragovima prirode. Kod nas nije bilo impresionista, koje mi zatizemo svugde Jo, po ovoj planeti, kao istorijske ostatke fela koje izumiru. Kod nas ovde, u knjiZevnosti, gotovo nisu ni Ziveli. Bojali su se .da idu Sak i za prirodom, za kojom mi vide ne idemo. Oni su se bojali poét ma za kim - da ne bi zalutali; oni nisu i81i ni jednim putem - da ne bi izgubili put... Mi ne moZemo da gre3imo u totalitetu naSe teinje. NaSe su pogreSke samo relativne prema nafem apsolutu. U na3 plan gradjenja i rezgradjivanja, kao zanosni i gorki podstrek za rad je- dne sve organskije i organskije logike, ulazi i pogre3ka, i nesklad, i neizvodljivost, i konstrast, i kontradikcija, NaSa jedina opasnost, naSa kob, leZi u moguénosti dinamidkog sa- vrSenstva, koje bi nas uklelo bezumnim eksplozijama svoje kosmitke mistike, i dovelo nas u bezizlaznost zaéaranoga kruga, na &ijoj pe- riferiji saznanje da su svi haosi stveranja i sve hermonije stvera- njat samo jedan sluéejnest muzike... Ir S jednim treba biti nagisto: sa realizmom /odnosio i psihdlogiz- mom/. . Pravi realizam, u najveéem broju slutajeva, jeste pokuSaj, ne da se stvori predstave onakve, kakve su, veé tako, da se rodi ubedje- nje, da su one gbilja takve. Sva snaga realizma jeste u ubedjenju, u ubedljivosti. Treba &i- taoce /gledaoce, oseéaoce/ ubediti da je to stvarnost. Ubedijivost se postiZe na dva nadine: akcentom i izborom teme.,Tema se izbira iz same dubine, sa dna konkretnost: rr - da bi se dala iluzije: kakobs a3 je i ono, Sto se razvija, konkretno. Medjutim tu konkretnost slu- #i samo kao polazna taka, Spoj konkretnosti sluZi kao points de are, keo taSka prolaska, kao stanice, kao viSe materijalnih stanja, preko kojih linija mora pro¢i. Linija moZe ispuniti taj uslov, pa ipak bude fantastitma, jer je broj konkretnosti uvek o- granigen. Akcenat se postizZe pre svega snagom talenta. Ima tale- nata fantastitnin, ima Edgara Poa ko suju najobiénije stva- ri: aunama se radja uverenje da to nije stvarnost, da je to ne- Sto izvan naSega sveta Gula, Sto taéniji, Sto precizniji, jedan Edgar Fo, jedan Sezan - izgledaju nam sve manje realni, sve dalji od obitnog bivanja. Medjutim, jo3 Vjateslav Ivanov i MereSkovski utvrdili su za Dostojevskoga da on nije realista onde, gde izgle- da najrealniji. : Gogolj nam izgleda, po akcentu, najveci realista onde, gde go- vori o stvarima koje se nisu dogodile i nisu se mogle dogoditi, Tako su svi razgovori gubernijskih dama o haljinama, u Mrtvim du~ Sama potpuno nemoguéi ze ondainje prilike. To su dokazeli ruski profesori, a to moZe biti jasno i a priori. U mnogim pozori3nim komadima scene se iznose sa izvesnim rea~ Lizmom koji izglede ubedljiv masom detalja i dramskim akcentom ce- line - dok, u stvari, mi gotovo ne moZemo znati je li to stvarno realistigki ili ne, Obi&aji tka&a pre nekoliko decenija, daju se izvesti /u Hauptmanom komadu/ neobiéno realistitki-psinoloSki: u- zmu se karakteristigni detalji: pokret, hod, ritam govora tka&a, i na®ini se celina koja dejstvuje sa ubedljivim realizmom, Medju- tim mi, ne znajuéi Zivot tih ljudi pre toliko godina, ne moZemo tvrditi da je sve to zbilja teko, i ako dolazimo do ubedjenja /po- zoriinom tehnikom/, da jeste. Dakle, realnost se postize time Sto nas samo opomenu na neSto poznato, realnost je kreativna, realnost se postize ubedjivanjem: nas ubede da je to realno. Dakle i realnost je jedna umetnitka ka- tegorija. Pomoéu umetnosti, nas ubede da je ne8to realno, a ne3to nTa4 nije. Realnost nije u stvarima, veé je realnost u dejstvu stvari na nas. Ima umetnosti koja nam stvara iluziju realnosti pa ma sve pilo varka, - a ima umetnosti koja nas drZi u atmosferi irealnoga 4 ako je sve, Sto se izhosi, stvaran odnos izmedju biéa. Realnost nije u jednom predmetu, realnost jeste neSto Sto se, kao neki ukras, kao neka jeza ili ponos, unese u stvari, da bi one na nas delovale. U snu, mi sanjamo’ najdisparatnije SeZnje. i vezu- jemo ih po jednoj logici naroéitoga stvaranja /posledice su tu ge- sto izvrnute, menjaju mesto sa uzrocima/. I u takvom snu, mi éesto imamo najdublje ubedjenje, da je sve stvarno, Stvarnost je jedno ubedjenje, da je stvarnc, Stvarnost je jedno ubedjenje i niSta vi- Be za umetnike. - I koliko god mi istigemo ovu moé davanja atmosfere stvarnosti, toliko udaramo-glasom i na obrnutu moé* na negativni pol: unoSenje neke karijerovske, irealne sumaglice u stvari Zivota. Realnost i irealnost podjednako su realne, ili podjednako su nerealne, sve za- visi od umetika, Rezime bi bio ovaj: pisci jednog naro¥itog talenta daju nem viziju reelnosti ili viziju ireainosti. Vizija uvek jaée od same stvarnosti, ukoliko stvarnost uo- Ste postoji za umetike. Umetnik se koristio detaljima stvarnosti, "s za svoje svrhe, jer nije ni od koga drugoga mogao dobiti materijal. Veliki realisti jesu, u stvari, veliki vizionari, i mi se vare- mo, kad mislino, da nam oni iznose ma’kakvu stvarnost. Oni nam iz- nose, onc, 3to zeZele ili zahtevaju, na nain koji nas ubedjuje da je ba& to. Takodje veliki idealisti jesu, u stvari, veliki vizionari Zija vizija ima ubedljivost ne-stvarnoga ili navlaS nema ubedljivost stvarnoga, i time nas prenosi u iluziju, u Neju indijsku i Sopen- hauerovu. Cista iluzija i gista stvarnost jesu ne kraju krajeva posledi-~ca umétnosti. Umeinik, iz prave stvarnosti, uzima ono, 3to mu treba, da bi njegova vizija dobila izvesnu solidnost, koherentnost 4 izrazi- tost. Umetnik iz stvarnosti izbacuje sve ono, Sto mu smeta da stvarnost uéini plastignijom, i reljefnijom, stvarnom. Mi, ekspresioniste, naéisto smo sa ovom lukavoSéu stvaranja, i mi pribegavamo i njoj. MoZemo mi stvarati kakve hoéemo svetove - nije glavno da oni budu realni, glevno je da se stvara iluzija, da su oni realni.- ako mi to Zelimo. Ili, ako Zelimo da se stvori oseéanje: nedostatke svakega realnoga tla, mi znamo, da se to po- stiZe ne: izbacivanjem toga tla, veé: ubacivanjem elemenata neu- pedljivosti, iluzornosti u naSu zgradu, u na3e svetove. Pa ipak, mi ekspresioniste, oti8li smo i jedan korek dalje, na- Sli smo jo3 jedan momenat za umetniéko iskori3cavanje, a to je mo= menat oscilacije izmedju dva ekstrema, izmedju bida i ne-bida, iz- medju stvarnosti i nestvarnost: Ekspresionizam je revolucionaranm On traZi smisao u dinamici ili moguénosti dinemike. On polazi od toga da je ravnoteZa pors- mecena, Ogromne sile koje su se drZale u ravnotezi podele su se oslobedjati. Prirodom se upravijalo,krmanilo, pomocu jednog vrio malog spleta sila. lajveGi deo energije bio je upotrebljen ne za lepotu bivanja, veé da jedno sputeva drugo. Stoga je mogude da je Bog mogao biti jedna ne toliko moéna bitnest, ali koja je bila iz- nad ramoteZe, i prema tome upravijala njome. Cim su velike s: ' otpoéele da izlaze iz ravnoteZe, uloga boZanstva postala je teza. Sada se traZi mnogo veéa snaga i moé za onoga koji kontrolike stve- : ranje, A i uloga svih stvaralaca postala je teZa, ukoliko oni Zele da bucu izvan svoga stvaranja. Pre se leko stvaralo: neutralisale su se sile, a jednim zreékom energije upudivahu se one, tako okovane i rr| oO sputane, pravcima, prostorima, vremenima. Da se bude objektivni stvarelac, kao nekad, - danas je to gotovo nemoguée. Dokle god se izlazak iz ravnoteZe oseéa bolno, dokle’ se god ne moge pobediti u sebi teinja ka ravnoteZi, sve ée mu&nije biti stva- raocu. On nema te moéi da reku vrati u korito. Njegova je uloga 2 vesplodna i donkihotska. MoZda ¢6\jednom, reka sama vratiti u ko- rito. Eto mu bar jedne nade - ali to je sve Sto sme traziti. Taj bol za ravnoteZom mora se pobediti i mora se igi, kao i pre, kao i uvek, u praveu stihije. Stihija ddnas teZi da se rezobrudi: na- 3a ée duZnost biti ne da je sputavamo, jo3 menje da budemo od nje noSeni. NaSa je dufnost, naSa snaga i intuicija, da pred stihiju, da se oslobodimo Ba%-Uelika, pre no Sto nas je on za to i zamolio /kad veé a pre, a posle, a naSom pomoéi, a i bez nas, Ba3-Celik mora doéi do slobode/, Mi idemo ispred oslobodilagkin lasa. Nas ne boli izgubljena ravnoteZa, jer mi moramo biti sti- hijniji od same stihije... Predmeti, pojmovi, rei, odrZavani su bili u ravnoteZi. Izgo- varajuéi redi i ukrStajuci ih, mi smo najéeSée spajali izmedju sebe samo ono Eto je najbezizraznije bilo u njima. Oni su izme- dju seve, igrom svojih privladenja i odbijanja, stvorili jedan. svet ravnoteZe, koji je donekle bio pogodan za nake stvaranje, jer smo mogli takav svet pokretati na3im pravcem, Njegovi. medju- . sobni kosmi&ki odnosi izmedju delova ostajali su gotovo isti, od- redjeni i uko&eni. Jezik je izgubio bio svaku plastiénost, reti i pojmovi nisu oznagavali gotovo niSta, a volja naSa davala je polet i pravac svakoj celini, Medjutim mi znamo da komadje danas Zivi, da je sve puno pokreta, jednog sveop3teg Braunovog treperenja, ida bi naSe delovanje na celinu, kao takvu, bilo gotovo bescilj- no“= to bi bila jedna sile viSe u bezbroju sila, koje su istupile iz ravnoteZe i uSle u akeiju. LJ4% Nije dovoljno stvoriti nov svet. Nov svet mora da se kreée, da se menja, de Zivi, da biva i da traje po svojin-svojstvenim dinamiémim besovima. Novi moraju biti: i pokret i pokrenute. I samo to opravdava, i samo to 8ini nov svete... Ima jo3 jedna moguénost, donekle izvedena kod mistik%, a to jet Uneti novu dinamiku, i nova obrazloZenja, nov ritam i nov tok, u stvarnost - ukoliko je to moguée. To zna8i, tuma€iti ljude, ovakve kekvi su pred nama, ne onim Sto su i gde su, veé neSim sasvim drugim, nefim bez neposredne veze sa njima. Tumaditi Hrista cvetom i talasom. Ovim putem poSla je donekle moderna jugoslovenska ekspresionis- titka njiZevnost, u KrleZi, Crnajanskom i Andridu. anski to zove sumatraizmom, Mi Zivimo dakle, da bi tice drukéije pevale i biljke izmenile negde nagin rastenja - ali ne kod nas, Dakle, preokreta ne more biti kod nas, ved na Sumatri, Andrié vidi u svakida3njici neke "Sini se" moguénosti, koje od nje stvaraju poeiziju i filozofiju, ne preobreZajuci je. Ti pesni- ci, uneli su u staru vaseljenu, nalu novu duSu, i hoée da nas uvere: da stara vaseljena ima novu duu, i da se ni’ta ne mora menjati - - jer sve ima, jer sve moZe imati novu du3u, ako mi samo zahtemo. "Kad oé2 dva moja oka nevesela", veli Crnjanski. To je Klingsorov vrt pred samim Vaskrsenjem. Oni misle da se mogu izbegnuti stvari, pomocu iluzije stvarf. To je strah umornih /moZda trenutno?/ ispred dolezece revolucije duha, umornih, Koji hoée da nas uvere da revo- luciju ne moramo ni Biniti, jer je pronadjen modus, na&in, da je i- mamo, ne vrSeéi je, da drvo novog Zivota urodi plodom i ako ni Jedno novo sunce nije grejalo. A znaju umorni, da je staro ce uarlo,18 Oni misle, kao Sto se misli na japanskim slikama, da i fantom sunca, budi rastenje i oslobadja polazak u vis. 4 ipak, podsves- To je poslednji i no, oni, valjda znaju, da nema kompromisa ogajn: zivo umetniéki pokuSaj pomirenja, sa biv- » i tako éesto Sim, sa spokojnim, sa onim Cega vide nema,AQ Milo3 Crnjanski . Objasnjenje "Sumatre" irednik "Srpskog Imjizemog glasnika", Bogdan Fopovié, pozvao me je, pri Stampanju Sumatre, de u obliku nekog dodatka izlozim sa niom i svoje "Vjeruju" o poeziji. Mada i mi, "najnoviji", imamo, ragume se, svoje intensije u wmjizevnosti, ne mogu o njima da govorim bez zbunjenosti, jer, yevo! drugi, oduSevljeniji od mene, bi to bolje izvrSili, a, o- sim toga, ja ne yernjeit da ubedjivanje, u Injizemnoj porbi, u borbi uopéte, ista pomaie. . Zato, i kad tin mogao da pretpostavim Uitacca koji nije cinik, ne bih mogao da pokaZem one vrednosti u nagoj najnovijoj lirici, koje ja, ligno, dr¥im da su velo velike. Viogu samo, u konturama, bez sinteza, da otkrijen misli koje vladaju, sa one strane, pa- pirnate, barikade, gde smo mi. Najnovija umetnost, a osobito lirika, napada se, veéinom, zbog njene "tame, nerazumljivosti, dekadentmosti" itd, 0 tome se ne moZe govoriti bez ironije! ‘Veéina nas, najnovijih, iako se nalazimo na politickoj levici, odbacuje sve korisne, popularne, higijenske duzmosti, ‘koje poezi- ji, kod nas, ljudi bez oseéanja za umetnost, eter! sociolos- kog samoljublja, tako Cesto namecu. Socijalizam, na primer, ai ne bismo Sirili lirskim pesmama! I teko, o toj naSoj knjiZemoj "kritici", koja‘je éesto ap surdna, mi ne govorino. ° . Ali da najnovija poezija nije ni ludorija, ni dekadentstvo, to ée svaki uvideti, kad bude saznao za uticaj ruskih futurista, i "dekadenata", njinog, prefinjenog, éasopisa koji se zove "Mir