060 Magi Starski

Univerzitet u Beogradu
Graevinski fakultet
piro L. Gopevi
Dinamika analiza skeletnih zgrada sa polukrutim

vezama
Magistarski rad
Beograd, 2002 godine
Univerzitet u Beogradu
Graevinski fakultet
piro L. Gopevi
Dinamika analiza skeletnih zgrada sa polukrutim

vezama
Magistarski rad
Rad ima 72 lista
Beograd, 2002 godine
Mentor:
Profesor dr Stanko Bri,

Graevinski fakultet Univerziteta u
Beogradu
lanovi komisije:
1.
2.
3.
4.
Datum odbrane
Magistarskog rada:
Datum promocije
Magistarskog rada:
Dinamika analiza skeletnih zgrada sa polukrutim vezama

Rezime
Predmet ovoga magistarskog rada je dinamika linearna analiza prostornih okvirnih elinih
konstrukcija sa polukrutim i ekscentrinim vezama greda-stub. Na osnovu ovakvog zahteva
napravljen je jedan od moguih matematiih modela. Polukruta veza krajeva tapa
modelirana je pomou rotacionih opruga na krajevima tapa koje imaju linearnu vezu
moment-rotacija. Ekscentrinost veze predstavljena je kratkim beskonano krutim
elementima. Uticaj polukrute i ekscentrine veze u proraun je uveden preko korektivne
matrice. Primenom korektivne matrice modifikovana je konvencionalna matrica krutosti
elementa sa krutim i centrinim vezama.
Kao dinamiko optereenje konstrukcije razmatrano je seizmiko optereenje koje moe biti
zadato preko akcelelograma ili preko krive spektra pseudoubrzanja. Naroita panja je
posveena spektralnoj modalnoj analizi pomou koje mogu da se odrede maksimalne i
ekstremne vrednosti uticaja u konstrukciji usled seizmikog optereenja.
Na osnovu predhodne analize uraena je objektno orijentisana analiza primenom jezika UML
(Unified modeling language) i dobijen je model podataka.
Kao rezultat predhodnih analiza napravljen je raunski program u jeziku C++. Pomou njega
je sprovedena parametarska analiza da bi se utvrdio uticaj polukrute i ekscentrine veze na
konstrukciju za dinamika optereenja.
Kljune rei: linearna dinamika analiza, nesimetrine prostorne skeletne zgrade, polukrute i
ekscentrine veze, spektralna modalna analiza, UML, C++
Dynamic Analysis of Frame Buildings with Semi Rigid

Connections
Summary
The subject of this Masters Thesis is dynamic analysis of non-symmetric space frame
buildings with semi rigid and eccentric beam-to-column connections. The corresponding
mathematical model is developed in this work. Semi rigid connections are modeled by the
corresponding rotational springs at both ends of beams, with linear moment-rotation
relationship. Eccentricity of connections is represented by the corresponding short infinitely
rigid elements. The overall effect of the semi rigid and eccentric connections is introduced by
the corresponding corrective matrix, which is then used to modify the conventional stiffness
matrix.
As one of the most important dynamic loadings upon structures, the seismic loading is
considered in this thesis. It is being defined either by the corresponding accelerogram, or by
the corresponding spectral pseudo-acceleration. The particular attention is being paid to the
multimode spectral analysis, which is currently considered, see, for example, the Euro code
EC8, as the most appropriate way to obtain the corresponding extreme effects of an
earthquake. However, direct numerical integration of differential equations of motion is being
considered too.
Considered approach to dynamic analysis of non-symmetric space frame buildings with semi
rigid and eccentric connections is then analyzed from the object-oriented viewpoint. The
corresponding object-oriented decomposition and modeling of the considered problem is
done using the UML (Unified Modeling Language) approach.
As result of the considered analysis, the corresponding computer implementation is made and
the program written in C++ language and Windows environment is developed. The computer
code called ELAN was tested on various examples. Also, in order to obtain some general
conclusions about the influence of semi rigid and eccentric connections upon dynamic
behavior of non-symmetric 3D frame buildings, the corresponding parametric analyses were
made.
Key words: linear dynamic analysis, non-symmetric space frame buildings, semi rigid and
eccentric connections, multimode spectral analysis, UML, C++
Sadraj
Sadraj
Predgovor
Deo I Matematiko modeliranje

1 Matematiko modeliranje fizikih sistema
1.1 Uvod
1.2 Klasifikacija matematikih modela
1.3 Modeliranje konstrukcije
1.3.1 Trodimenzionalni model
1.3.2 Pseudotrodimenzionalni model
1.4 Modeliranje veza elemenata

1.3.1 Modeliranje polukrutih veza
1.3.2 Modeliranje ekscentrinosti veza
1.5 Polazne pretpostavke analize
2 Statiki model konstrukcije sa polukrutim i ekscentrinim

vezama
2.1 Uvod
2.2 Odreivanje matrica krutosti na savijanje tapa u ravni
2.2.1 Uticaj polukrutih veza za tap tipa k
2.2.2 Uticaj polukrutih veza za tap tipa g
2.2.3 Uticaj ekscentrinih veza
2.2.4 Uticaj polukrutih i ekscentrinih veza
2.2.5 Matrica krutosti tapa na savijanje u ravni
2.3 Matrica krutosti prostornog tapa

2.4 Matrica krutosti sistema
2.4.2 Pseudo trodimenzionalni model
3. Dinamiki model konstrukcije sa polukrutim i

ekscentrinim vezama
3.1 Uvod
3.2 Matrica masa sistema
3.3 Oscilacije nepriguenog sistema
3.3.1 Jednaina kretanja trodimenzionalnog modela
3.3.2 Jednaina kretanja pseudo trodimenzionalnog modela
3.3.3 Preureenje jednaina kretanja sistema
10
11
11
11
13
13
14
16
16
19
20
21
21
23
24
27
30
30
31
33
35
35
36
42
42
42
43
43
43
46
3.3.4 Kondezacija sistema jednaina

3.3.5 Generalisani problem svojstvenih vrednosti
3.4 Oscilacije priguenog sistema

3.4.1 Oblici priguenja
3.4.2 Matrica priguenja sistema
3.5 Optereenje konstrukcije

3.6 Proraun pomeranja i presenih sila
3.7 Reavanje jednaina kretanja
3.7.1 Metode direktne integracije- Postupak
3.7.2 Modalna analiza
3.7.3 Alternativa konvolucionom integralu
3.7.4 Spektralna modalna analiza kod seizmikog optereenja
3.7.4.1 Pomeranja i unutranje sile
3.7.4.2 Ekstremna pomeranja i unutranje sile
46
47
49
49
50
51
54
56
56
58
59
61
65
68
Deo II Objektno orijentisano modeliranje i

implementacija
4. Objektno orijentisano modeliranje
4.1 Uvod
4.1.1 Objektno orijentisano programiranje
4.1.2 Objektno orijentisano modeliranje
4.2 Osnove objektno orijentisanog modeliranja na jeziku UML

4.2.1 Osnovni elementi jezika UML
4.2.2 Dijagram klasa
4.3 Dijagrami klasa

4.3.1 Dijagram klasa Elan
4.3.2 Dijagram klasa Misclaneous
4.3.3 Dijagram klasa Boundary conditions
4.3.4 Dijagram klasa FEConnections
4.3.5 Dijagram klasa FE
4.3.6 Dijagram klasa Functions
4.3.7 Dijagram klasa Loads
4.3.8 Dijagram klasa Methodes
4.3.9 Dijagram klasa Models
5. Implementacija modela u objektno orijentisanom jeziku

C++
5.1 Uvod
5.2 Raunarski program ELAN
5.2.1 Osnovne karakteristike programa
5.2.2 ema ulaznog dokumenta
11
73
73
73
75
76
76
79
82
82
83
84
86
87
88
89
90
91
92
92
93
93
94
Deo III Parametarska analiza i zakljuak

6. Parametarska analiza uticaja fleksibilnosti i
ekscentrinosti veza
105
6.1 Uvod
6.2 Analizirani primeri
6.3 Analiza dinamikih osobina konstrukcije
6.4 Analiza seizmikog odgovora konstrukcije
105
108
112
115
7. Zakljuak
123
Literatura
125
Prilog A
Prilog B
Prilog C
Prilog D
127
Oznake
Matrica transformacije prostornog tapa
Spektri odgovora
Hermite-ovi polinomi i presene sile
Biografija
129
131
135
139
12
Predgovor
Model je pojednostavljeni prikaz stvarnosti. Dobar model je onaj koji ukljuuje one elemente
posmatranog problema koji su bitni, a izostavlja one koji nisu bitni za dati problem. Jedan isti
problem moe se predstaviti na razliite naine. Izbor modela ima kljuni uticaj na to kako se
problem reava i kako se oblikuje reenje
U savremenom projektovanju i proraunu elinih konstrukcija optereenih dinamikim
optereenjima zahteva se analiza na to realnijim raunskim modelima. Konvencionalne
metode statike i dinamike analize okvirnih elinih konstrukcija zasnovane su na
pretpostavci o idealnim vornim vezama. To znai da su veze ili idealno krute ili idealno
zglobne.. Mnogobrojna ispitivanja su pokazala da su veze realno polukrute. Osim toga u
vezama postoji vea ili manja ekscentrinost, koja moe izazvati znaajne promene uticaja u
konstrukciji.
konstrukcija sa polukrutim i ekscentrinim vezama greda-stub.
Prvo je uraen matematiki model postavljenog problema. Model prostorne konstrukcije
definisan je na dva naina: kao klasian trodimenzionalni model sastavljen iz konanih
elemenata i kao pseudo trodimenzionalni model sastavljen iz makroelemenata. Pri definisanju
matrice krutosti konstrukcije ukljueno je i modeliranje polukrutih i ekscentrinih veza u
vorovima. Na ovako definisanom modelu, formulisane su diferencijalne jednaine kretanja i
metode za odreivanje reenja dobijenih diferencijalnih jednaina, kako za sluaj slobodnih,
tako i za sluaj prinudnih vibracija. Jednaine prinudnih vibracija su reavane na tri naina:
metodom alternative konvolucionom integralu, direktnom numerikom integracijom
postupkom i metodom spektralne modalne analize. Reavanjem jednaina na prvi ili drugi
nain moe da se dobije vremenski tok odgovora konstrukcije. Primena spektralne modalne
analize omoguava nam da naemo maksimalne i ekstremne uticaje u konstrukciji usled
seizmikog optereenja.
Na osnovu predloenog matematikog modela konstrukcije, uraena je i objektno
orijentisana analiza i napisan je program kojim je omoguen efikasan proraun i pomou
kojega je sprovedena odgovarajua parmetarska analiza.
13
Kratak sadraj rada

Rad se sastoji iz tri dela, sedam poglavlja i etiri priloga.
Prvi deo govori o matematikom modeliranju konstrukcije, o statikom i dinamikom modelu
posmatranog problema i ima tri poglavlja. Drugi deo govori o objektno orijentisanom modelu
i implementaciji i ima dva poglavlja, a u treem delu data je parametarska analiza i zakljuak
i ima dva poglavlja.
U prvom poglavlju govori se ta je to matematiko modeliranje. Navedena su objanjenja za
dva matematika modela konstrukcije: trodimenzionalni model i pseudo trodimenzionalni
model. Prikazane su i dve bitne osobine elinih veza greda-stub: fleksibilnost i
ekscentrinost veze. Na kraju poglavlja date su polazne pretpostavke prorauna.
U drugom poglavlju izvedena je matrica krutosti na savijanje grednog elementa sa polukrutim
i ekscentrinim vezama i to za obostrano ukljeten tap i tap koji ima ukljetenje samo na
jednom kraju. Izvedena je matrica krutosti sistema trodimenzionalnog modela i pseudotrodimenzionalnog modela.
U treem poglavlju opisana je primena predhodno definisanog konanog elementa u
dinamikoj analizi. Izvedene su diferencijalne jednaine kretanja za trodimenzionalni model
i pseudo-trodimenzionalni model. Dato je objanjenje numerikih metoda za reavanje
diferencijalnih jednaina kretanja. Kod primene spektralne modalne analize dat je postupak
za odreivanje maksimalnih i ekstremnih uticaja usled seizmikog optereenja.
U etvrtom poglavlju dato je objanjenje objektno orijentisanog programiranja i modeliranja.
Dat je kratak prikaz osnova objektno orijentisanog modeliranja na jeziku UML (Unified
modeling language) i dat je strukturni model naeg problema u vidu dijagrama klasa.
U petom poglavlju, kao rezultat predhodnih analiza, napisan je program ELAN (ELastina
ANaliza). Dat je opis formata ulaznih podataka u program. Sam program sa izvornim kodom
i primerima dat je na prateem CD-u.
U estom poglavlju, primenom programa ELAN, uraena je parametarska analiza ponaanja
elinih okvirnih konstrukcija.
U sedmom poglavlju, na osnovu parametarske analize u estom poglavlju, izvedeni su
zakljuci rada.
U prilogu A, prikazane su oznake koje su koriene u radu. Oznake koje nisu navedene u
dodatku objanjene su na mestu na kome se prvi put pojavljuju u tekstu.
U prilogu B objanjeno je odreivanje ugla u matrici transformacije prostornog tapa.
U prilogu C su date krive spektra odgovora konstrukcije, prema naim propisima i prema
Eurocode 8 , u tabelarnom i grafikom obliku.
U prilogu D dati su Hermite-ovi polinomi za obostrano ukljeten tap i tap ukljeten samo sa
jedne strane i dat je izraz za silu u proizvoljnom poprenom preseku tapa.
14
elim ovom prilikom da se zahvalim mentoru ove magistarske teze prof.dr. Stanku Briu ,
na pomoi, podrci, konsultacijama i sugestijama koje mi je pruio u toku rada.
15
DEO I
Matematiko modeliranje
10
Poglavlje 1
Matematiko modeliranje fizikih sistema
1.1 Uvod
U analizi posmatranog fizikog sistema, najvanija faza rada je izbor odgovarajueg modela.
Model treba, s jedne strane, da ukljui sve najvanije karakteristike sistema, a s druge strane
mora biti to jednostavniji. Ne mora da znai da se poveanjem komplikovanosti modela i
proraunske metode poveava i tanost rezultata.
esto se mogu dobiti odgovarajui rezultati i veoma prostim postupcima. Treba imati u vidu
da su takvi postupci zasnovani na nizu pretpostavki i da se mogu primeniti samo kada su te
pretpostavke ispunjene.
Izbor odgovarajueg modela ne zavisi samo od izbora konstrukcije nego i od optereenja i od
znaaja objekta. Treba imati u vidu da tanost rezultata uvek zavisti od tanosti najmanje
tane faze u postupku rauna. Ako je na primer tanost optereenja mala, kao to je sluaj na
primer kod seizmikog optereenja, onda veoma komlikovan model i velika tanost rauna
ne doprinose mnogo tanosti rezultata.
Pri modeliranju potrebno je da se prvo identifikuju svi parametri koji bitno odreuju
ponaanje sistema i da im se dodele odgovarajue fizike sobine. U zavisnosti od
sagledavanja i razumevanja posmatranog procesa, mogue je isti fiziki sistem prikazati
pomou vie matematikih modela. Najpoeljniji matematiki model razmatranog problema
je onaj koji je matematiki i konceptualno najjednostavniji, i pri tom istovremeno opisuje i
obuhvata sve bitne karakteristike fizikog sistema.
1.2 Klasifikacija matematikih modela

Matematiki modeli posmatranog fizikog sistema mogu da se formuliu na razliite naine.
Zbog toga je moguca i razliita klasifikacija modela na bazi vie razliitih i medjusobno
nezavisnih kriterijuma. U tabeli 1.1 data je klasifikacija modela na osnovu nekoliko
kriterijuma.
Matematiki model je nelinearan ako se neki od parametara sistema: masa, krutost ili
priguenje menja kroz vreme. U suprotnom je linearan.
Za dinamiku i statiku analizu se esto upotrebljavaju razliiti modeli. Model za dinamiku
analizu je esto jednostavniji nego za statiku analizu. Za to ima vei broj opravdanja:
42
nesigurnost podataka dinamikog optereenja (seizmiki uticaji, vetar,

eksplozije),
na ponaanje konstrukcije praktino utie samo nekoliko najniih osnovnih
tonova vibracija i na te tonove ima bitan uticaj samo manji broj stepeni slobode
pomeranja vorova,
inercijalne karakteristike konstrukcije mogu se opisati mnogo jednostavnijim
modelom od onoga kojim opisujemo krutost. Reenje problema svojstvenih
vrednosti moe se se dobiti dovoljno tano uz svoenje sistema na znatno manji
broj stepeni slobode od broja koji je potreban za dobijanje statikog reenja iste
tanosti,
dinamika analiza trai dosta vei obim rada nego statika analiza.
Pod pojmom deterministiki spoljanji dinamiki uticaji podrazumevamo da su funkcije

optereenja kroz vreme poznate. Meutim u praksi esto nailazimo da funkcije sile nisu
poznate, a u najboljm sluaju da su samo pretpostavljene. Pretpostavke su zasnovane na
iskustvu ili na osnovu eksperimenata. Predviena pobuda vie nije deterministika. Ne
postoji nain koji bi nam garantovao da e ova pretpostavljena pobuda stvarno nastati. U
najboljem sluaju se moemo nadati da stvarna pobuda nee mnogo odstupiti od predviene.
To su na primer: zemljotres, eksplozije, udari vetra itd. Zbog toga se ove pobude nazivaju
sluajne pobude.
Uobiajeno je da se i tako uobiajene sluajne pojave kao to su na primer zemljotresi
analiziraju na bazi deterministikog pristupa, tj pretpostavlja se da je funkcija optereenja
kroz vreme poznata .
Kontinualni modeli su praktini u sluajevima gde je mogue pomou njih dobiti analitiko
reenje. Ta reenja su obino data u tabelama i dijagramima. Diskretnim modelima se mogu
modelirati proizvoljne konstrukcije i za reavanje sistema jednaina je potrebna numerika
analiza.
Klasifikacija modela na osnovu spomenutih faktora je meusobno nezavisna. Mogue je
formirati modele sa proizvoljnom kombinacijom atributa na primer linearni dinamiki
diskretni deterministiki model u prostoru.
Tabela 1.1 Klasifikacija modela na osnovu nekih kriterijuma
Faktori
koji utiu na tip modela
Priroda jednaina
Tip optereenja
Dinamicki uticaji
Raspored parametara
u prostoru
(masa, krutost, priguenje)
Raspored parametara du
elementa
(masa,krutost,pri-guenje)
Modeli
Linearni
Statiki
Deterministicki
Ravanski (2D)
Nelinearni
Dinamiki
Probabilisticki
Prostorni (3D)
Kontinualni
Diskretni
43
1.3 Modeliranje konstrukcije

Postoji niz razliitih metoda kojima se vri diskretizacija posmatranog fizikog sistema.
Najvie se primenjuje diferencna metoda, metoda graninih elemenata, metoda konanih
elemenata (MKE), metoda konanih traka. MKE je danas dominantni metod u savremenoj
numerikoj analizi konstrukcija.
Za analizu inenjerskih konstrukcija po MKE razvijeni su posebni elementi za linijske
sisteme (okvirni nosai, tankozidni nosai), povrinske sisteme (ploe i ljuske) i
trodimenzionalna tela. U svakoj kategoriji egzistira veliki broj konanih elemenata koji se
medjusobno razlikuju oblikom, brojem nepoznatih generalisanih pomeranja, kao i nainom
aproksimacije polja osnovnih nepoznatih u elementu.
U naem sluaju, poto imamo okvirnu prostornu konstrukciju, diskretizacija je izvrena
MKE i to linijskim elementima-tapovima u prostoru. vorovi sistema imaju po est
generalisanih pomeranja i to tri obrtanja i tri pomeranja. Na taj nain formiran je raunski
model konstrukcije. Ovako formiran raunski model koristi se za statiku analizu i naziva se
statiki model konstrukcije. Ako se u modelu konstrukcije pojavi zidno platno, ono moe da
se zameni konzolnim nosaem sa odgovarajuim karakteristikama (slika 1.1)
Slika 1.1 Primer zidnog platna u okvirnoj konstrukciji

Posle formiranja statikog modela, za dinamiki proraun se formira dinamiki model
konstrukcije. Kod dinamikog modela bitno je prvo izvriti raspored masa konstrukcije. Mase
se rasporeuju u vorovima sistema. Mase mogu da budu rasporeene u svim vorovima
sistema ili samo u nekim. Posle raspodele masa po vorovima, treba voditi rauna koja su
bitna generalisana pomeranja masa koja e na najpogodniji nain opisati dinamika svojstva
44
konstrukcije. Na primer kod simetrinog trodimenzionalnog rama koji je optereen

horizontalnim optereenjem, za usvojene mase u vorovima, kao parametri pomeranja masa
mogu da se izaberu samo horizontalna pomeranja u pravcu ose X i Y (slika 1.2). Na ovaj
nain dobija se da dinamiki model konstrukcije koji ima manji broj nepoznatih pomeranja u
odnosu na statiki model.
Slika 1.2 Mogui dinamiki model prostorne konstrukcije

Za analizu zgrada kod horizontalnog optereenja (seizmika, vetar, eksplozija) u poslednje
vreme se u svetu najee upotrebljava takozvani pseudo-trodimenzionalni model koji, iako
relativno jednostavan u najveem broju sluajeva zadovoljavajue simulira stvarno
dinamiko ponaanje zgrada. Model je diskretan. Upotrebljiv je za zgrade sa simetrinom i
nesimetrinom osnovom.
Model je sastavljen iz niza elemenata koji se zovu makroelementi. Makroelementi mogu da
budu ravanski (ravni okviri, zidovi, zidovi sa otvorima) i prostorni (jezgro) i mogu biti
proizvoljno smeteni i orjentisani u tlocrtu. Prostorni makroelementi mogu dalje da se razbiju
na ravanske makroelemente. U visini spratova makroelementi su vezani sa medjuspratnim
ploama - tavanicama. Za tavanice se obino pretpostavlja da su beskonano krute u svojoj
ravni i da nemaju krutost upravno na tu ravan. Pretpostavlja se da ravanski makroelementi
primaju optereenje samo u ravni u kojoj lee (slika 1.3)
45
Slika 1.3 Elementi pseudo-trodimenzionalog modela

Razne varijante pseudo-trodimenzionalnog modela upotrebljene su u veini komercijalnih
programa koji se danas upotrebljavaju u svetu (TABS, COMBAT). Pseudo-trodimenzionalni
model je mogue kao posebnu opciju upotrebiti i u optem programu za MKE SAP90.
Gornji model se zove pseudo-trodimenzionalni jer kod konstrukcija u prostoru nisu ispunjeni
uslovi kompatibilnosti na mestima spajanja pojedinih makroelemenata. Na primer, ako
prostorni okvir raunamo kao konstrukciju koja je sastavljena od ravanskih okvira u
pojedinim pravcima, onda nije ispunjen uslov kompatibilnosti pomeranja u zajednikim
stubovima koji pripadaju dvema ravanskim okvirima A, C, E, G (slika 1.4).
Slika 1.4 Tlocrt sprata modela sa slike 1.3

Kod formiranja dinamikog modela pseudo trodimenzionalnog modela, mase konstrukcije
rasporedjuju se u centrima masa tavanica. Kao dinamiki model dobija se konzola kod koje
se za generalisana pomeranja usvajaju horizontalna pomeranja i obrtanje, oko vertikalne ose
koja prolazi kroz centar masa, svake tavanice (slika 1.5).
46
Slika 1.5 Dinamiki model pseudo trodimenzionalnog modela
1.4 Modeliranje veza elemenata

1.4.1 Modeliranje polukrutih veza
Prilikom idealizacije veza u vorovima polazi se od pretpostavke da su veze idealne: krute ili
zglobne. Veliki broj ispitivanja realnih veza pokazao je da veina krutih veza nije apsolutno
kruta, kao i da veina zglobnih veza nije idealna. Krute veze pri optereenju dozvoljavaju
izvesnu relativnu rotaciju na mestu veze, dok zglobne veze pri optereenju pokazuju odreen
stepen rotacione krutosti. Veze koje po svome ponaanju predstavljaju prelaz izmedju
zglobnih i krutih veza nazivaju se polukrute veze.
Veza greda-stub je medijum koji prenosi odgovarajue sile i momente sa elementa na
element. Veze greda-stub su izloene dejstvu momenata savijanja, torzije, transferzalnih i
normalnih sila. Uticaji momenata torzije, transferzalnih i normalnih sila na relativno obrtanje
veze su obino zanemarljivi, tako da su od praktinog znaaja samo uticaji od momenata
savijanja.
U optem sluaju ponaanje polukrute veze prikazuje se krivom M-, gde je M momenat
savijanja na mestu veze, a je relativno obrtanje. Na slici 1.6 prikazan je oblik funkcije M-
za neke karakteristine vrste veza. Idealno krute veze su u dijagramu M- prikazane
vertikalnom pravom linijom koja prolazi kroz kordinatni poetak, a idealno zglobne veze
horizontalnom pravom kroz koordinatni poetak
47
TSDWA- Top and Seat Double Web Angle veza sa dva ugaonika na rebru i noici
TSA- Top and Seat Angle veza sa ugaonokom na gornjoj i donjoj noici
DWA- Double Web Angle veza sa dva ugaonika na rebru
SWA- Single Web Angle veza sa ugaonikom na rebru
WSP- Web Side Plate prikljuni lim na rebru
Slika 1.6 Opti oblik funkcije M-
Za efikasan proraun i analizu elinih ramova, u kojima se razmatraju polukrute veze,
potrebno je usvojiti model koji moe adekvatno da predstavi ponaanje polukrute veze.
Potrebno je odrediti matematiku funkciju koja uspostavlja relaciju izmeu momenta M i
rotacije na kraju elementa koji je polukruto vezan
(1.1)
M=f()
Ove funkcije se najee zasnivaju na eksperimentalno utvrenom ponaanju veze i

ustanovljenoj fizikoj nelinearnosti veza, a prema nainu kako su formirani modeli mogu se
podeliti u tri glavna tipa: analitiki modeli, matematiki modeli, i meoviti modeli.
Analitiki modeli su zasnovani na geometrijsko-fizikim karakteristikama svih komponenata
jedne posebne veze. Za pretpostavljeni mehanizam deformacije veze i naponsko
deformacijsko ponaanje materijala procenjuje se globalno ponaanje cele veze. Matematiki
model je zasnovan na iznalaenju matematike funkcije koja e najbolje predstaviti
eksperimentalno dobijene podatke. Matematiki model je dobar ako je jednostavan, sa to
manje parametara koji treba da imaju odredjeno fiziko znaenje. Meoviti modeli nastali su
kombinacijom analitikog i matematikog modela.
Polukrute veze ponaaju se drugaije pri monotonom, a drugaije pri ciklinom optereenju.
Za isti tip veze imamo jednu krivu M- za statiko optereenje, a drugu za dinamiko
optereenje. U dinamikoj analizi uticaj polukrutih veza na odgovor sistema je jo izraeniji
nego u statikoj analizi. Kako su ramovski sistemi sa polukrutim vezama fleksibilniji od
48
sistema sa krutim vezama, uopteno se moe rei da se u seizmikoj analizi kod takvih
sistema dobijaju vea horizontalna pomeranja.
Na slici 1.7 prikazani su neki matematiki modeli veze M- za monotono rastue
optereenje, a na slici 1.8 neki matematiki modeli veze M- za ciklino optereenje. Na
slikama k predstavlja koeficijent rotacione krutosti i jednak je k=M/.
Slika 1.7 Matematiki modeli veze M- za monotono rastue optereenje.
Slika 1.8 Matematiki modeli veze M- za ciklino optereenje

Zbog velikog znaaja polukrutih veza na konane rezultate prorauna, poslednjih godina
definisanje ponaanja veze je predmet mnogobrojnih naunih istraivanja. O fleksibilnosti
veza vodi se rauna u mnogim aktuelnim standardima za projektovanje elinih konstrukcija,
49
kao to su na primer: American Load and Resistance Factored Design-LFRD, British

standard BS5950 (1990), Eurocode 3 (1992).
1.4.2 Modeliranje ekscentrinosti veza

Kao to su eline veze vie ili manje fleksibilne, tako su one takoe vie ili manje
ekscentrine. Najee se ekscentricitet veze zanemaruje, meutim u nekim sluajevima to
nema opravdanja. To je sluaj kada su veze ostvarene preko vornog lima, tako da odnos
ekscentriciteta i duine linijskog elementa nije mali. Obino se veze sa vornim limovima
ostvaruju kod reetlastih nosaa, a kod ramovskog sistema nosaa pojavljuje se u spregovima
i ukruenjima. Kod reetkastih nosaa odnos ekscentriciteta i duine tapa moe da iznosi i
do 20%, dok je kod ramovskih sistema on znaajno manji i iznosi oko 5%.
Karakteristike preseka linijskog elementa na delu ekscentriciteta u vezi nemaju iste
karakteristike kao i na ostalom delu elementa, ve su one znaajno vee, pa se taj deo moe u
proraunu tretirati kao potpuno krut ( slika 1.9 ).
Slika 1.9 Ekscentricitet linijskih elemenata a) kod ramova b) kod reetkastih nosaa
50
1.5 Polazne pretpostavke analize

Kako bi proraun sloenog problema bio racionalan i ininjerski prihvatljiv uvedene su neke
pretpostavke koje znaajno skrauju i pojednostavljuju proraun. Rad se zasniva na sledeim
pretpostavkama:
1. materijal je homogen, izotropan i elastian pretpostavka o materijalnoj
linearnosti,
2. pomeranja su mala - pretpostavka o geometrijskoj linearnosti,
3. deformacije su male - pretpostavka o geometrijskoj linearnosti,
4. Bernoulli-jevoj pretpostavci da se popreni preseci tapa ne deformiu, kao i da u
toku deformacije ostaju ravni i upravni na deformisanu osu tapa.
Posledica pretpostavke 2 je da su jednaine u vezama izmeu deformacija i pomeranja
linearne, posledica pretpostavke 3 je da su uslovi ravnotee (veze izmeu spoljanjih i
unutranjih sila) linearni i posledica pretpostavke 1 je da su veze izmeu statikih i
deformacijskih veliina elementa (konstitutivne veze) linearne. Posledica pretpostavke 4 je da
transferzalne sile nemaju uticaja na klizanja, jer se uzima da je proseno klizanje jednako
nuli.
Usvojene su dodatne pretpostavke:
- dijagram M- linearan,
- spoljanji uticaji na konstrukciji dati su kao koncetrisane sile u vorovima
sistema,
- kod trodimenzionalnog modela mase su direktno koncentrisane u vorovima
sistema,
- kod pseudo trodimenzionalnog modela:
- mase su koncentrisane u nivoima pojedinih tavanica,
- tavanice su beskonano krute u svojim ravnima,
- makroelementi poseduju krutost samo u svojim ravnima.
51
Poglavlje 2
Statiki model konstrukcije sa polukrutim i

ekscentrinim vezama
2.1 Uvod
Numeriko modeliranje efekata fleksibilnosti vornih veza grede moe se uvesti u diskretnu
analizu okvira na razliite naine. Po jednom pristupu, to se ostvaruje pomou posebnog
veznog polukrutog elementa (slika 2.1). Takav elemenat za modeliranje polukrute veze slui
da reprezentuje znaajne promene ugla izmeu linijskih elemenata. U voru na spoju dva
elementa uvode se dva fiktivna vora, ije se koordinate poklapaju, a izmeu njih se uvodi
fiktivni element. Fleksibilnost veze ogleda se u razlici obrtanja fiktivnih vorova u kojima su
usvojene globalne vorne rotacije.
Slika 2.1 Vezni polukruti element

Greda sa polukrutim vezama moe se predstaviti i pomou hibridnog elementa (slika 2.2).
Dodavanjem rotacione opruge na oba kraja grede formira se takav sloeni element.
Eliminisanjem unutranjih stepeni slobode opruge i modifikovanjem matrice krutosti
elementa definie se konani element za analizu ramova sa polukrutim vezama.
52
Slika 2.2 Hibridni element za gredu sa polukrutim vezama
53
Jedan od naina matematikog modeliranja takve veze je preko korektivnih matrica, kojima
se modifikuje konvencionalna matrica krutosti elementa sa krutim vezama. Elementi
korektivne matrice krutosti su obino funkcije bezdimenzionalnih parametara koji odredjuju
krutost veze.
Osim to je veza polukruta, ona u isto vreme moe da bude i ekscentrina. Ekscentrinost se
modelira tapom beskonane krutosti i u proraun se uvodi preko korektivne matrice koja
definie krutu ekscentrinu vezu. Tom matricom se modifikuje konvencionalna matrica
krutosti elementa sa centrinim vezama.
U ovom poglavlju razvijen je model za linearnu numeriku analizu koji ukljuuje u sebe
efekte fleksibilnosti i ekscentrinosti veza. Uticaj polukrutih i ekscentrinih veza uzet je u
obzir preko korektivne matrice koja u sebi ukljuuje efekte polukrutih i ekscentrinih veza .
Matrica krutosti tapa sa polukrutim i ekscentrinim vezama izvedena je varijacionim
postupkom. Za osnovna generalisana pomeranja usvojena su pomeranja i obrtanja vorova,
dok su pomeranja i obrtanja krajeva elementa eliminisana kondenzacijom sistema. Broj
generalisanih pomeranja ostaje isti kao i kod sistema sa krutim i centrinim vezama.
Linijski element u prostoru - tap ima 12 generalisanih pomeranja krajeva, po est na svakom.
Generalisanim pomeranjima na krajevima tapa odgovaraju generalisane sile. Konvencije o
njihovim pozitivnim znacima date su na slici 2.3.
Slika 2.3. Generalisana pomeranja i generalisane sile tapa u prostoru

Vektor generalisanih pomeranja u vorovima 1 i 2 q1, q2 i vektor generalisanih pomeranja
krajeva tapa q mogu da se prikau kao
[
= [u
= [q
q1T = u1
v1
q T2
v2
T
1
w1 x1 y1 z1
T
2
w2 x 2
] = [q
y2 z2 ]
(2.1)
q2 qn ]
a vektor generalisanih sila u vorovima 1 i 2 R1, R2 i vektor generalisanih sila krajeva tapa
mogu da se prikau kao
54
[
= [N
= [R
R1T = N1 Ty1 Tz1
T
2
RT
Ty 2
Tz 2
T
1
R T2 = [R1
M x1
M x2
M y1
M z1
M y2
M z2
]
(2.2)
R2 Rn ]
gde je n ukupan broj stepeni slobode tapa.

Veza izmeu vektora generalisanih sila R i vektora generalisanih pomeranja q tapa je data u
obliku
(2.3)
R=Kq
gde je K matrica krutosti tapa.

Na osnovu principa superpozicije, opti sluaj prostornog naponskog stanja tapa u okviru
linearne analize, moe da se razdvoji na: aksijalno naprezanje, torziju i savijanje u dve
ortogonalne ravni i predstavljaju etiri nezavisna problema. Korektivna matrica, preko koje
se uzima u obzir uticaj polukrutih ekscentrinih veza, ima uticaja samo na lanove matrice
krutosti elementa koji se odnose na savijanje.
Posle odreivanja matrice krutosti tapa na savijanje, odreena je kombinovana matrica
krutosti tapa usled savijanja, torzije i normalnih sila, a zatim je odreena matrica krutosti
sistema.
2.2 Odreivanje matrice krutosti na savijanje tapa u ravni

Da bismo odredili matricu krutosti tapa na savijanje u ravni, moramo prvo da naemo
matricu korekcije tapa kojom emo da modifikujemo matricu krutosti na savijanje.
Krenuemo od tapa koji je optereen na savijanje u jednoj ravni. Konani element tap sa
polukrutim i ekscentrinim vezama i sa usvojenim generalisanim pomeranjima prikazan je na
slici 2.4.
Slika 2.4 tap u ravni tipa k sa polukrutim i ekscentrinim vezama.

55
Fleksibilnost tapa modelirana je pomou rotacionih opruga na krajevima, a ekscentrinost

veze predstavljena je kratkim beskonano krutim elementima. Formulacija elementa izvedena
je tako da se moe razdvojiti uticaj usled polukrute veze i uticaj ekscentrine veze. Razmatra
se linearna polukruta veza. Izvedeni su izrazi za korektivne matrice za tapove tipa k i g.
.
2.2.1 Uticaj polukrutih veza za tap tipa k

Vektor generalisanih pomeranja na krajevima tapa je
q T = [v1 1
v2
(2.4)
2 ]
a vektor generalisanih pomeranja u vorovima sistema je

q T = [v1 1
v2
(2.5)
2 ]
Veza izmeu vertikalnog pomeranja ose tapa i generalisanih pomeranja vorova na

krajevima tapa moe se prikazati preko interpolacionih funkcija Ni(x)
v(x) = N(x) q
N ( x ) = [N 1 ( x )
N 2 ( x) N 3 ( x)
(2.6)
(2.7)
N 4 ( x )]
pri emu se za funkcije Ni(x) usvajaju Hermite-ovi polinomi prve vrste (prilog D).
Poto je obrtanje vorova sistema jednako zbiru obrtanja krajeva tapa i i dodatnog obrtanja
i kraja tapa nastalog kao posledica polukrute veze (slika 2.5)
(2.8)
i = i +i
Slika 2.5 Deformacija tapa tipa k

jednaina (2.6) se moe napisati
56
v1 0
v1
v1

1
1
1
= N ( x) 1 1
v( x) = N ( x) = N( x)
v 0
v2
v2
2

2
2 2
2 2
(2.9)
Ako uvedemo oznake
~T = v
q
1
1
1 2
v2
T = [0 1
0 2 ]
(2.10)
jednainu (2.9) piemo u skraenom obliku

~ )
v(x) = N( x)(q
(2.11)
Odavde se vidi da je
~
q=q
(2.12)
Izmeu momenata na krajevima tapa i dodatnog obrtanja moe se uspostaviti veza
i =
Mi
ki
(2.13)
i = 1, 2
gde je ki rotaciona krutost opruge u voru i tapa. Vektor sada moe da se pie kao
T = 0
M1
k1
M2
k2
(2.14)
~ . Iz veze sila i pomeranja

Momente na krajevima tapa treba sada izraziti u funkciji vektora q
na krajevima tapa
R = K 0q
(2.15)
6l 12 6l
T1
12

6l
4l 2 6l 2l 2
M 1 = EI
q
T2 l 3 12 6l 12 6l

2l 2 6l 4l 2
6l
M 2
(2.16)
i primenom jednaina (2.12) i (2.14) dobijamo momente na krajevima tapa
57
0
M1
M 1 EI 6 4l 6 2l ~ k1
= 2
(q 0 )
M 2 l 6 2l 6 4l
M 2
k
2
(2.17)
Ako jednainu (2.17) sredimo dobijamo

4
M 1 EI k1
+
M 2 l 2
k1
2
k 2 M 1 EI 6 4l
=
4 M 2 l 2 6 2l
k 2
6 2l ~
q
6 4l
(2.18)
Ako u jednainu (2.18) uvedemo bezdimenzionalnu rotacionu krutost opruge u voru i koju
definiemo kao
gi =
EI
lk i
i = 1, 2
(2.19)
i ako je reimo po momentima kao nepoznatim dobijamo
2l
M 1 EI 6(1 + 2 g 2 ) 4l (1 + 3 g 2 ) 6(1 + 2 g 2 )
~
q
= 2
2l
6(1 + 2 g 1 ) 4l (1 + 3 g1 )
M 2 l 6(1 + 2 g 1 )
(2.20)
= 1 + 4 g1 + 4 g 2 + 12 g1 g 2
Vektor rotacije moe sada da se napie
0
M1
k
~
= 1 =G q
0
M2
k
2
(2.21)
gde je uvedena korektivna matrica G za element tipa k sa polukrutim vezama na oba kraja
0
0
0
0
6
6 g1
2 g1
1 l ( 1 + 2 g 2 ) 4 g1( 1 + 3 g 2 ) l g1( 1 + 2 g 2 )
G=
0
0
0
0
6g 2
6
( 1 + 2 g1 )
2g 2
g 2( 1 + 2 g 1 ) 4 g 2( 1 + 3 g 1 )
l
l
58
(2.22)
S obzirom da je odreen vektor rotacije , on se moe eliminisati iz jednaine (2.6), a zatim

definisati vertikalno pomeranje proizvoljne take ose tapa u funkciji parametara pomeranja
krajeva tapa
~ ) = N( x)(q
~ Gq
~ ) = N ( x)(I G )q
~
v( x) = N ( x) q = N( x)(q
(2.23)
Kako je za sluaj polukrutih centrinih veza
v1 = v1
(2.24)
v2 = v2
~ je identian vektoru q sledi da je vektor interpolacionih funkcija za tap sa

vektor q
polukrutim centrinim vezama
(2.25)
N ( x) = N ( x)(I G )
2.2.2 Uticaj polukrutih veza za tap tipa g

tap tipa g , u jednom od vorova , ima zglobnu vezu. Matrica korekcije za tap tipa g moe
se dobiti na isti nain kao i za tap tipa k . U ovom sluaju sistem je samo jednaput statiki
neodreen i proraun je znatno jednostavniji.
tap g1
Pretpostavlja se da je veza u voru 1 tapa
generalisanih pomeranja na krajevima tapa je
q T = [v1 1
v2
polukruta, a u voru
2 zglobna. Vektor
(2.26)
0]

q T = [v1 1
v2
(2.27)
0]
Vektor interpolacionih funkcija N(x) je

N ( x ) = [N 1 ( x ) N 2 ( x ) N 3 ( x ) 0 ]
(2.28)
Vektor jednak je
T = [0 1
0 0] = 0
M1
k1
0 0
(2.29)
Vektor q~ jednak je
59
~T = v
q
1
1
v2
(2.30)
Ako sada krenemo od jednaine veze sila i pomeranja na krajevima tapa (2.15) imamo da je
3l
T1
3

3l 3l 2
M 1 = EI
T2 l 3 3 3l

0
0
0
3 0
3l 0
q
3 0
0 0
(2.31)
i ako sledimo postupak kao za tap tipa k (poglavlje 2.2.1), moment na kraju 1 tapa iznosi
EI
[3 3l
l 2
= 1 + 3g1
M1 =
~
3 0]q
(2.32)
Vektor rotacije sada se moe pisati u obliku
0
M1
~
= k1 = G q
0
0
(2.33)
gde je matrica G matrica korekcije za tap tipa g2 koji na kraju 1 ima polukrutu vezu, a na
kraju 2 zglobnu vezu i jednaka je
0
0
3
1 g1 3g1
G = l
0
0
0
0
0
3
g1
l
0
0
0
0
(2.34)
tap g2
Pretpostavlja se da je veza u voru 1 tapa
generalisanih pomeranja na krajevima tapa je
q T = [v1
0 v2
zglobna, a u voru
2 polukruta. Vektor
(2.35)
2 ]
q T = [v1
0 v2
(2.36)
2 ]
Vektor interpolacionih funkcija N(x)
60
N ( x ) = [N 1 ( x ) 0 N 2 ( x )
N 3 ( x )]
(2.37)
Vektor jednak je
T = [0 0 0 2 ] = 0 0 0
M2
k2
(2.38)
~ jednak je
Vektor q
~ T = [v
q
1
0 v2
(2.39)
2 ]
Ako sada krenemo od jednaine veze sila i pomeranja na krajevima tapa (2.15) imamo da je
T1
3

0 = EI 0
T2 l 3 3

3l
M 2
0
0
3
0
0 3
0 3l
3l
0
q
3l
3l 2
(2.40)
i ako sledimo postupak kao za tap tipa k (poglavlje 2.2.1), moment na kraju 2 tapa iznosi
EI
[3 0 3 3l ]q~
l 2
= 1 + 3g 2
M2 =
(2.41)
Vektor rotacije sada se moe pisati u obliku
0
0
~
= 0 = Gq
M 2
k2
(2.42)
gde je matrica G matrica korekcije za tap tipa g2 koji na kraju 1 ima zglobnu, a na kraju 2
polukrutu vezu i jednaka je
1 0
G= 0
3
l g 2
0
0
0
0
0
0
3
0 g
l 2
0
0
0
3g
2
(2.43)
61
2.2.3 Uticaj ekscentrinih veza

Ekscentricitet vornih veza tapa modeliran je kratkim idealno krutim elementima konane
duine e1 i e2 (slika 2.4). Za male rotacije, veza izmeu pomeranja krajeva tapa i pomeranja
vorova veze moe se napisati u obliku
v1 1 e1
0 1
1 =
v 2 0 0

2 0 0
0
0
0 v1
0 1
1 e2 v 2

0 1 2
(2.44)
ili matrino
~ = (I + E)q
q
(2.45)
gde je
0 e1
0 0
E=
0 0
0 0
0
0
0
0 e2
0
0
(2.46)
korektivna matrica koja definie krutu ekscentrinu vezu. Analiza zasnovana na uzimanju
pune duine ekscentriciteta u vorovima, moe dovesti do potcenjivanja deformacije obrtanja
vora (Wilson L. E i dr, 1984). Zbog toga uvodimo faktor redukcije krute zone z. On treba da
nadoknadi neku od deformacija koje postoje u zoni ogranienoj konanom dimenzijom vora.
Veza izmeu vertikalnog pomeranja krajeva tapa i vertikalnog pomeranja vorova veze za
sluaj ekscentrinih veza, vodei rauna i o faktoru redukcije krute zone, moe se napisati u
obliku
~ = N ( x)(I + zE)q = N ( x)q
v ( x ) = N ( x )q
(2.47)
gde je N ( x) vektor interpolacionih funkcija za ekscentrinu vezu. Preporuena vrednost

faktora redukcije krute zone je z=0.5.
2.2.4 Uticaj polukrutih i ekscentrinih veza

Uticaj polukrutih i ekscentrinih veza moe se odrediti primenom predhodno izvedenih
relacija. Polazei od jednaina (2.23), (2.45) i (2.47) deformaciona linija tapa sa polukrutim i
ekscentrinim vezama moe se izraziti kao
~ = N( x)(I G)(I + zE)q = N

( x)q
v(x) = N( x)(I G )q
62
(2.48)
( x) vektor interpolacionih funkcija za tap sa polukrutim i ekscentrinim vezama.

gde je N
( x ) prikaimo u drugaijem obliku
Sada izraz za N
( x) = N ( x)(I G)(I + zE) = N( x )(I G + zE zGE) = N( x )(I + G )
N
1
Jednainom (2.49) je
ekscentrinim vezama
uvedena nova korektivna matrica
(2.49)
G1 za tap sa polukrutim i
(2.50)
G 1 = ( G + zE zGE)
2.2.5 Matrica krutosti tapa na savijanje u ravni

Matricu krutosti tapa sa polukrutim ekscentrinim vezama izvodimo preko deformacionog
rada tapa koji iznosi
2
l
1
A = EI [v ( x )] dx + k1 12 + k 2 22
2 0
l = L z (e1 + e2 )
(2.51)
Prvi lan jednaine predstavlja potencijalnu energiju elastine deformacije tapa, a drugi i
trei lan potencijalnu energiju rotacionih opruga u polukrutim vezama tapa. Kod tapa tipa
k postoje obe rotacione opruge, a kod tapa tipa g postoji jedna od dve opruge u zavisnosti
gde je polukruta veza. Jednainu (2.51) moemo da izrazimo i u matrinom obliku
A=
l
1 T
( x) T N
( x ) dx q + 1 T S
q EI N
2 0
2
][
(2.52)
gde je matrica S za tap tipa k
0 0
0 k
1
S=
0 0
0 0
0 0
0 0
0 0
0 k2
(2.53)
a za tap tipa g postoji jedna od dve vrednosti u zavisnosti gde je polukruta veza.
Imamo da je prema jednainama ( 2.21) i (2.47)
~ = G(I + zE)q = G
q
= Gq
(2.54)
gde je matrica G
63
= G(I + zE)
G
(2.55)
Jednaina (2.52) ima sada oblik

A=
l
1 T
T SG
q
( x) T N
( x) dx q + 1 q T G
q EI N
2 0
2
][
(2.56)
ili kad se preuredi

A=
l
1 T
T SG
q
( x) T N
( x) dx + 1 G
q EI N
2 0
2
][
(2.57)
Predhodni izraz za deformacioni rad moe da se prikae u obliku

A=
1 T
q Kq
2
(2.58)
gde je K matrica krutosti tapa na savijanje

l
T SG
( x) T N
( x) dx + G
K = EI N
][
(2.59)
U jednaini (2.59) uvedimo smenu (2.49) te imamo

l
T
T SG
K = EI [N" (I + G 1 )] [N" (I + G 1 )]dx + G
(2.60)
odnosno
l
T
T SG
K = (I + G 1 ) T EI [N"] [N"]dx (I + G 1 ) + G
0
(2.61)
Ako uvedemo
l
K 0 = EI [N"] [N"]dx
T
(2.62)
gde je K0 matrica krutosti tapa sa krutim centrinim vezama, onda matrica krutosti na
savijanje tapa sa polukrutim i ekscentinim vezama glasi
T SG
K = (I + G 1 ) T K 0 (I + G 1 ) + G
(2.63)
64
zavisie od tipa tapa, tj da li je

Pri odredjivanju matrice krutosti K vrednosti G1, K 0 , S, G
tap tipa k ili g.
2.3 Matrica krutosti prostornog tapa

Na osnovu principa superpozicije, opti sluaj prostornog naponskog stanja tapa u okviru
linearne analize moe da se razdvoji na: aksijalno naprezanje, savijanje u ravni xoy (oko
ose z), savijanje u ravni xoz (oko ose y) i torziju oko ose x. Za prav prizmatian tap
konstantnog poprenog preseka (slika 2.3), elementi matrice krutosti za pojedine vrste
naprezanja su:
-
za aksijalno naprezanje
1
0
0
0
EF 0
=
l
1
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
1
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
1
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
(2.64)
11
12
za savijanje u ravni xoy (oko ose z)
K sz
0
0
0
0
0
=
0
0
0
0
0
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1
0 0 0 0 0 0 0 2
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 3
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 4
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 5
0 0 0 0 0 0 0 6
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 7
0 0 0 0 0 0 0 8
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 9
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 10
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 11
0 0 0 0 0 0 0 12
lanovi obeleeni sa x popunjavaju se vrednostima prema jednaini (2.63).
65
(2.65)
- za savijanje u ravni xoz (oko ose y)
K sy
0
0
0
0
0
=
0
0
0
0
0
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 2
0 0 0 0 0 0 0 3
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 4
0 0 0 0 0 0 0 5
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 6
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 7
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 8
0 0 0 0 0 0 0 9
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 10
0 0 0 0 0 0 0 11
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 12
(2.66)
lanovi obeleeni sa x popunjavaju se vrednostima prema jednaini (2.63).
za torziju
0
0
0
0
GI x 0
Kt =
l 0
0
0
0
0
0 0
0 0
0 0
0 0
0 0
0 0
0 0
0 0
0 0
0 0
0 0
0 0
0 0 0 0 0 0 0 0 1
0 0 0 0 0 0 0 0 0 2
0 0 0 0 0 0 0 0 0 3
1 0 0 0 0 0 1 0 0 4
0 0 0 0 0 0 0 0 0 5
0 0 0 0 0 0 0 0 0 6
0 0 0 0 0 0 0 0 0 7
0 0 0 0 0 0 0 0 0 8
0 0 0 0 0 0 0 0 0 9
1 0 0 0 0 0 1 0 0 10
0 0 0 0 0 0 0 0 0 11
0 0 0 0 0 0 0 0 0 12
0
(2.67)
U gornjim jednainama E je moduo elsatinosti tapa, G je moduo klizanja, Ix momenat

inercije oko x ose, F povrina poprenog preseka tapa.
Matrica krutosti prostornog tapa sada je
K =KN+Ksz+Ksy+Kt
(2.68)
66
2.4 Matrica krutosti sistema

Analiza elementa se sprovodi u pogodno izabranom lokalnom koordinatnom sistemu. Lokalni
koordinatni sistemi elemenata se obino ne poklapaju sa globalnim koordinatnim sistemom.
Zbog toga je pri formiranju globalne matrice krutosti, odnosno sistema jednaina za sistem
elemenata, neophodno izvriti transformaciju sa lokalnog na globalni sistem koordinata.
Pretpostavimo da promenjiva koja oznaava broj elementa se menja od i=1,2,...,M, a
promenjiva koja oznaava broj vora od j=1,2,...,N. Veza izmeu generalisanih pomeranja u
lokalnom i globalnom sistemu koordinata elementa i data je preko matrice transformacije T
(za tap u prostoru matrica transformacije data u prilogu B) i moe da se prikae u obliku
(2.70)
q i = Ti q i
gde je q i vektor generalisanih pomeranja elementa u lokalnom, a qi vektor generalisanih

pomeranja elementa u globalnom sistemu koordinata.
Poto nema spoljanjeg optereenja du elementa, vektor generalisanih sila u vorovima
sistema elementa i u lokalnom koordinatnom sistemu R i , dat je kao
(2.71)
R i = K i qi
Smenom (2.70) u (2.71) i mnoenjem sa leve strane sa TiT dobijamo
(2.72)
R i = K iqi
gde je
K i = TiT K i Ti
(2.73)
R i = TiT R i
U jednaini (2.72) Ki je matrica krutosti i Ri vektor generalisanih sila u vorovima sistema

konanog elementa i u globalnom sistemu koordinata.
Sa Q obeleimo vektor spoljanjeg vornog optereenja sistema
Q T = Q1 Q j
Q Tj = [Q1
QM
]
(2.74)
Qn ]
Q2 Qk
a sa R * vektor generalisanih sila u vorovima sistema
[
= [R
R *T = R 1* R *j
R
*T
j
*
1
*
2
R *M
*
k
]
R ]
(2.75)
*
n
67
gde je n broj generalisanih pomeranja vora sistema. Iz uslova ravnotee spoljanjih i

unutranjih sila R * = Q dobija se jednaina statike ravnotee za ceo sistem
(2.76)
Kq=Q
gde je K matrica krutosti sistema.

Pretpostavimo da imamo nesimetrinu skeletnu zgradu sa proizvoljnim rasporedom
vertikalnih elemenata - makroelemenata kojih ukupno ima M. Pretpostavimo da imamo i N
horizontalnih elemenata tavanica (slika 1.3)
Odredjivanje matrice krutosti pseudo trodimenzionalnog modela ima dve faze. U prvoj fazi
se odredjuju matrice krutosti makroelemenata, a u drugoj fazi matrica krutosti cele
konstrukcije.
Pretpostavimo da se promenjiva koja oznaava broj makroelemenata menja od i=1,2,...,M, a
promenjiva koja oznaava broj tavanica od j=1,2,...,N.
Makroelement
Uslov ravnotee makroelementa i dat je jednainom

(2.77)
K i u i = Qi
gde K i matrica krutosti, u i vektor horizontalnih pomeranja makroelementa i u visini

tavanica u ravni makroelementa
u Ti = u i1 u ij
u iN
(2.78)
a Qi je vektor ije komponente predstavljaju spoljanje sile u visini tavanica
QiT = Qi1 Qij
QiN
(2.79)
koje izazivaju pomeranja elemenata definisana vektorom u i .

Matrica krutosti K i makroelementa i je kvadratna matrica reda NxN i data je u obliku
68
S11,i
S
21,i

Ki =
S j1,i

S N 1,i
S12 ,i
S1 j,i
S 22 ,i
S 2 j,i
S j 2 ,i
S jj,i

S Nj,i
S Nj,i
S1N,i
S 2 N,i

S jN,i

S NN,i
(2.80)
Fiziko znaenje koeficijenata matrice K i moe se uoiti sa slike 2.6.
Slika 2.6 Fiziko znaenje koeficijenata matrice krutosti

Odavde se vidi da je
(2.81)
Sjj,i= Qij , u ij =1, u in = 0 n=1,2,,j-1,j+1,,N
Ovako definisana matrica krutosti okvira moe da se odredi na vie naina. Jedan od naina
je odredjivanje matrice krutosti K i preko matrice fleksibilnosti Di, kada se iskoristi uslov da
je
(2.82)
K i =Di-1
Matrica fleksibilnosti Di makroelementa i je kvadratna matrica reda NxN i data je u obliku
69
d 11,i
d
21,i

Di =
d j1,i

d N 1,i
d 12 ,i
d 1 j,i
d 22 ,i
d 2 j,i
d j 2 ,i
d jj,i

d N 2 ,i

d Nj,i
d1N,i
d 2 N,i

d jN,i

d NN,i
(2.83)
Da bi odredili matricu fleksibilnosti zadajemo jedinine sile u nivoima pojedinih tavanica i

sraunavamo odgovarajua horizontalna pomeranja (slika 2.7). Jedinine sile u nivoima
pojedinih tavanica zadajemo u jednom od vorova tavanice i u pravcu odgovarajueg
generalisanog pomeranja tog vora tavanice.
Slika 2.7 Fiziko znaenje koeficijenata matrice fleksibilnosti

Fiziko znaenje koeficijenata matrice Di moe se uoiti sa slike 2.7. Odavde se vidi da je
djj,i=uij , Qij=1 , Qin=0 n=1,2,,j-1,j+1,,N
(2.84)
Pseudo trodimenzionalni model konstrukcije

Kada smo odredili matrice krutosti makroelemenata, odrediemo matricu krutosti pseudo
trodimenzionalnog modela konstrukcije.
Uoimo makroelement i i tavanicu j. Na osnovu pretpostavke da su tavanice krute u svojoj
ravni, pomeranje tavanice j opisano je sa tri parametra: dva pomeranja uj i vj i obrtanjem j
oko vertikalne ose Z globalnog koordinatnog sistema (slika 2.8). Vektor generalisanih
pomeranja tavanice j je
70
qTj = uj vj j
(2.85)
Slika 2.8 Parametri pomeranja tavanice

Poloaj i-tog makroelementa definisan je pozicijom centroida makroelementa Ci(Xi,Yi) i
orijentisanim pravcem makroelementa datim uglom i= (X,xi) gde je xi osa lokalnog
koordinatnog sistema makroelementa i.
Horizontalno pomeranje makroelmenta i u njegovoj ravni u nivou tavanice j
generalisanih pomeranja tavanice j dato je kao
u =Aq
ij i j
preko
(2.86)
gde je A i matrica transformacije koja daje vezu izmeu pomeranja u makroelementa i u

ij
nivou tavanice j i generalisanih pomeranja tavanice j i data je kao
A i = [cos i
sin
hi ]
(2.87)
hi = xi sin i y i cos i
Ako sa q oznaimo vektor generalisanih pomeranja svih tavanica
q T = q1 q j
qN
(2.88)
sa Ai matricu transformacije koja daje vezu izmeu generalisanih pomeranja makroelementa

i i generalisanih pomeranja tavanica, koja je data kao
71
A1
Ai =
Ai
A N
(2.89)
onda je veza izmeu generalisanih pomeranja u lokalnom i globalnom sistemu

makroelementa i data kao
(2.90)
ui = Aiq
Veza izmeu makroelementa i i tavanice j moe se, kako je to prikazano na slici 2.8,
prikazati preko horizontalnog oslonca iji se pravac oslanjanja u ravni tavanice poklapa sa
pravcem vertikalnog elementa. Reakcije ovoga oslonca obeleiemo sa Rij . Vektor
generalisanih sila makroelementa i u nivou svih tavanica je
(2.91)
R *i = K i u i
gde je
R Ti = Ri1 Rij
RiN
(2.92)
Ako u jednaini (2.91) uvedemo smenu (2.90) imamo

(2.93)
R *i = K i A i q
Ako sada jednainu (2.93) pomnoimo sa leve strane sa AiT imamo
(2.94)
A i R *i = A Ti K i A i q
T
ili u skraenom obliku

(2.95)
R *i = K i q
U gornjoj jednaini je Ki matrica krutosti
(2.96)
K i = A Ti K i A
a R *i vektor generalisanih sila u vorovima
(2.97)
R *i = A i R *i
T
makroelementa i u globalnom koordinatnom sistemu. Za ceo sistem imamo da je

72
R*=Kq
(2.98)
gde je K matrica krutosti i R* vektor generalisanih sila u vorovima pseudo

trodimenzionalnog modela sistema. U gornjoj jednaini je
M
K = Ki
1
M
R = Ri
(2.99)
R *T = R 1* R *j
R *jT = [R1
R2
R *N
R3 ]
Iz uslova ravnotee reaktivnih i aktivnih sila u svim vorovima sistema R*=Q, dobija se
jednaina statike ravnotee za pseudo tordimenzionalni model
Kq=Q
(2.100)
Vektor aktivnih sila redukovan je u nivoima pojedinih tavanica na Z osu i iznosi
Q T = Q1 Q j
QN
Q j = FXj
73
FYj
M Zj
(2.101)
Poglavlje 3
Dinamiki model konstrukcije sa polukrutim i

ekscentrinim vezama
3.1 Uvod
U odnosu na proraun u statikoj analizi konstrukcija, dinamiki proraun je ne samo
obimniji, ve i znatno komplikovaniji. Razlog za to je vei broj potrebnih parametara i
ininjerski mnogo neizvesnija procena ulaznih veliina.
Za reenje problema usvojen je proraun zasnovan na metodi konanih elemenata (MKE). U
skladu sa usvojenim postupkom, potrebno je definisati osnovne dinamike karakteristike
sistema, odnosno treba odrediti matricu masa, matricu krutosti i matricu priguenja
razmatranog sistema. Odreivanje matrice krutosti za gredni elemenat sa ekscentrinim i
linearno polukrutim vezama definisano je u okviru predhodnog poglavlja u kojem je
razmatran sistem pri dejstvu statikog optereenja po teoriji prvog reda. U ovom poglavlju
izvedena je matrica masa i matrica priguenja sistema.
Izvedeni su izrazi za spektralnu modalnu analizu na osnovu kojih mogu da se odrede direktno
maksimalne vrednosti seizmikih uticaja za zadati pravac dejstva zemljotresa kao i ekstremne
vrednosti seizmikih uticaja.
3.2 Matrica masa sistema

Kod dinamikog modela bitno je izvriti raspored masa i odrediti matricu masa sistema.
Matrica masa sistema moe se dobiti na dva naina.
Prvi nain je da se prvo odredi matrica masa pojedinih elemenata u lokalnom koordinatnom
sistemu. U tom smislu postoje dva prilaza: zamena raspodeljenih masa direktno
koncentrisanim masama i zamena raspodeljenih masa ekvivalentnim masama. U prvom i
drugom sluaju , broj jednaina kretanja linijskog elementa moe, a ne mora da bude isti.
Kada su poznate matrice masa pojedinih elemenata, moe se zatim dobiti matrica masa
sistema.
Drugi nain je direktno odredjivanje matrice masa sistema. Mase se direktno koncentriu u
odabranim vorovima i u pravcima odabranih generalisanih pomeranja vorova u globalnom
koordinatnom sistemu. Ova matrica masa je dijagonalna
(3.1)
M = diag ( m j )
74
gde je mj masa u pravcu generalisanog pomeranja j u globalnom koordinatnom sistemu.

Neki elementi dijagonale mogu da budu jednaki nuli.
Ovako dobijenu matricu masa sistema koristimo dalje u proraunu.
3.3 Oscilacije nepriguenog sistema

3.3.1 Jednaina kretanja trodimenzionalnog modela
Poto smo pretpostavili da su mase direktno koncentrisane u vorovima i u pravcima
generalisanih pomeranja u globalnom koordinatnom sistemu, vektor ekvivalentnog
inercijalnog optereenja elementa jednak je 0 vektoru, te je vektor generalisanih sila elementa
i u vorovima sistema jednak
R i = K iqi
(3.2)
i=1,2,...,M
Ako na jednainu (3.2) primenimo postupak iz poglavlja 2.4.1 imamo da je vektor

generalisanih sila u vorovima sistema u globalnom koordinatnom sistemu
(3.3)
R * = Kq
Ako se primeni D Alambert-ov princip, jednaina ravnotee vorova za ceo sistem elemenata
glasi
Q+J=R*
(3.4)
gde je Q vektor spoljanjih dinamikih sila u vorovima, a J vektor inercijalnih sila usled
kretanja masa koje su direktno koncentrisane u vorovima i u pravcima generalisanih
pomeranja u globalnom koordinatnom sistemu i za koje se moe napisati veza
(3.5)

J = Mq
Sada moemo da napiemo jednainu dinamike ravnotee za ceo sistem

+ Kq = Q
Mq
(3.6)
3.3.2 Jednaina kretanja pseudo trodimenzionalnog modela
75
Kod statike analize, kao to smo videli, na osnovu pretpostavke da su tavanice krute u
svojoj ravni, pomeranje tavanice j opisano je sa tri generalisane koordinate: dva pomeranja uj
i vj i obrtanjem j oko referentne take na vertikalnoj osi Z.
76
Za dinamiku analizu, centri masa pojednih tavanica biraju se za referentne take. Sada su
generalisane koordinate pomeranja centara mase tavanice j usj, vsj i obrtanje sj. Centar
mase tavanice j ima poloaj u taki CS j(XSj , YSj ) (slika 3.1).
Slika 3.1 Parametri pomeranja tavanice j u koordinatnom sistemu 1 i 2

Generalisana pomeranja tavanica izraena preko generalisanih pomeranja oko referentnih
taaka na Z osi - koordinatni sistem 1, moemo jednostavnom transformacijom izraziti preko
generalisanih pomeranja kod kojih su referentne take centri masa tavanica - koordinatni
sistem 2.
Pretpostavimo da se promenjiva koja oznaava broj makroelemenata menja od i=1,2,...,M, a
promenjiva koja oznaava broj tavanica od j=1,2,...,N.
Neka je q j vektor generalisanih pomeranja tavanice j , a q vektor generalisanih pomeranja
sistema u koordinatnom sistemu 1
u j

qj = v j
j

q T = q1T
q Tj
q TN
(3.7)
Neka je j vektor generalisanih pomeranja tavanice j, a vektor generalisanih pomeranja

sistema u koordinatnom sistemu 2
u sj

j = v sj
sj

T = 1T
Tj
TN
(3.8)
Jednaina koja daje vezu izmeu pomeranja tavanice j u koordinatnom sistemu 1 i 2 glasi
77
(3.9)
q j = Tj j
gde je matrica Tj matrica transformacije generalisanih pomeranja tavanice j

koordinatnog sistema 2 u koordinatni sistem 1. Struktura ove matrice je
Ysj
1
T j = 1 X sj
iz
(3.10)
Jednaina koja daje vezu izmeu generalisanih pomeranja sistema u koordinatnom sistemu 1
i koordinatnom sistemu 2 glasi
(3.11)
q = T
gde je matrica T matrica transformacije ovih pomeranja iz koordinatnog sistema 2 u

koordinatnii sistem 1. Ona je dijagonalna matrica
T=diag(Tj)
(3.12)
Poto smo pretpostavili da su u dinamikom proraunu mase sistema koncentrisane u

centrima masa tavanica, vektor ekvivalentnog inercijalnog vornog optereenja jednak je 0
vektoru, te vektor generalisanih sila u vorovima pseudo trodimenzionalnog modela sistema
ima oblik dat jednainom (2.98). Ova jednaina data je u koordinatnom sistemu 1.
Izvriemo transformaciju jednaine (2.98) iz koordinatnog sistema 1 u koordinatni sistem 2.
U jednaini (2.98) izvrimo smenu sa jednainom (3.11) i pomnoimo je sa leve strane sa TT
i dobiemo
(3.13)
T T R * = T T KT
Ako sada uvedemo oznake
K S = T T KT
(3.14)
R *S = T T R *
jednaina (3.13) prelazi u
(3.15)
R *S = K S
R *S je vektor generalisanih sila u vorovima sistema u koorinatnom sistemu 2 i iznosi
R *ST = R *ST1 R *SjT

R *SjT = [RS1
RS 2
R *SNT
(3.16)
RS 3 ]
a matrica KS je globalna matrica krutosti sistema u koordinatnom sistemu 2.

78
Na isti nain na koji smo doli do jednaine kretanja trodimenzionalnog modela (poglavlje
3.3.1) dolazimo do jednaine kretanja pseudo trodimenzionalnog modela. Ona glasi
(3.17)
M + K S = Q S (t )
Ovde treba naglasiti. da je vektor spoljanjeg optereenja QS(t) dat u odnosu na centre masa
tavanica
[
= [F
Q TS = Q TS 1 Q TSj
Q TSN
T
Sj
Xsj
FYsj
M Zsj
(3.18)
3.3.3 Preureenje jednaina kretanja sistema

Matrina jednaina (3.6) ili (3.17) moe da se preuredi, tako da se prvo ispiu uslovi
ravnotee aktivnih i inercijalnih sila u pravcu nepoznatih qn, pa zatim poznatih pomeranja qp.
Uzmimo jednainu (3.6). Preureenjem dobija se jednaina oblika
M nn
M
pn
n K nn
M np q
+
p K pn
M pp q
K np q n Q n
=
K pp q p Q p
(3.19)
Odavde dobijamo jednainu za proraun nepoznatih pomeranja

(3.20)
n + K nn q n = Q n M np q
p K np q p
M nn q
Ako pretpostavimo da se oslonci ne pomeraju tada se nepoznata pomeranja odreuju iz

jednaine:
(3.21)
n + K nn q n = Q n
M nn q
3.3.4 Kondenzacija sistema jednaina

U postupku formiranja matrice masa sistema moe se desiti:
-
da su neki elementi na glavnoj dijagonali jednaki nuli,

da je kolinik dijagonalnih lanova matrice krutosti i matrice masa vei od neke
unapred zadate vrednosti , to znai da su inercijalne sile usled te mase male i mogu
se zanemariti.
K ii
>
M ii
(3.20)
79
Neka se u vektoru q generalisanih pomeranja vorova sistema gde je sa q1 oznaen vektor

pomeranja sa komponentama u pravcima pomeranja za koje postoje inercijalne sile ( bitni
stepeni slobode pomeranja), a vektor q2 vektor pomeranja u pravcima pomeranja za koje su
inercijalne sile male ili jednake nuli (nebitni stepeni slobode pomeranja).
Tada moemo da piemo
q
q= 1
q2
(3.23)
Matrice Knn i Mnn takodje treba da se preurede i mogu da se piu u obliku

0
M
M nn = 11
0 0
K 11
K nn =
K 21
K 12
K 22
(3.24)
Sada jednainu nepriguenih oscilacija piemo

M 11
0
1 K 11
0 q
+
2 K 21
0 q
K 12 q 1 Q 1
=
K 22 q 2 0
(3.25)
Iz druge jednaine (3.25) dobija se da je

q 2 = K 221 K 21q 1
(3.26)
Zamenom (3.26) u prvoj jednaini (3.25) i posle sreivanja dobija se

1 + K C q1 = Q C
M 11q
(3.27)
gde je KC kondenzovana matrica krutosti
K C = K 11 K 12 K 221 K 21
(3.28)
a Q C kondenzovani vektor spoljanjeg optereenja

Q C = Q1
(3.29)
Veza izmedju q1 i q2 je statika veza. U literaturi se mogu nai i drugi postupci

kondenzacije, koji priblino uzimaju u obzir i inercijalne sile vezane za nebitne stepene
slobode.
3.3.5 Generalisani problem svojstvenih vrednosti

Matrica masa M i matrica krutosti K su odgovarajue matrice sistema uz nepoznata
pomeranja. Ove matrice su i kondenzovane, ako je to potrebno.
Ako uoimo diferencijalnu jednainu kretanja slobodnih nepriguenih oscilacija sistema
80
(3.30)
+ Kq = 0
Mq
interesuje nas reenje gde se sve generalisane koordinate menjaju sinhrono i sinfazno. To je
takvo reenje u kome sve generalisane koordinate imaju istu vremensku zavisnot i opta
konfiguracija kretanja se ne menja sa vremenom izuzev po amplitudi.
Trai se reenje jednaine kretanja u obliku
q(t ) = q cos(t )
(3.31)
gde je q konstantan vektor reda n.

Zamenom (3.31) u (3.30) dobijamo
(3.32)
(K 2 M ) q = 0
Ova jednaina predstavlja u matematikom smislu, problem svojstvenih vrednosti para

matrica K i M. Ovaj sistem jednaina ima reenje osim trivijalnog samo ako je determinanta
ovoga sistema jednaka 0
(3.33)
det[K 2 M ] = 0
Jednainu (3.32) sada emo pogodnim transformacijama svesti na linearni standardni

problem. Matricu masa M izrazimo kao
M=LLT
(3.34)
gde je L donja trougaona matrica, a LT transponovana matrica matrice L. Izraz (3.34)

zamenimo u (3.32) i imaemo
(3.35)
(K 2 LLT ) q = 0
Jednainu (3.35) pomnoimo sa leve strane sa L-1 , a sa desne sa L-T i posle sreivanja
dobiemo
(3.36)
(A 2 I)Y = 0
gde je
(3.37)
(3.38)
A = L1KLT
Y = LT q
Jednaina (3.36) u razvijenom obliku predstavlja karakteristini polinom n-tog reda po 2.

Svi koreni ovoga polinoma predstavljaju svojstvene vrednosti. Kvadratni koreni ovih
vrednosti su svojstvene krune frekvencije sistema. Ako su matrice K i M simetrine i
pozitivno definitne svi koreni po 2 su meusobno razliiti, realni i pozitivni.
81
Svakoj svojstvenoj frekvenciji i odgovara svojstveni (karakteristini, modalni) vektor i .

Modalni vektori mogu da se grupiu u kvadratnu matricu reda n, tako to predstavljaju kolone
matrice
= [1 2 n ]
(3.39)
Modalni vektori su ortogonalni na matricu masa. Ako su jo i ortonormirani tada vai
T M = I ,
(3.40)
T K =
gde je
12
2
2
2
n
(3.41)
3.4 Oscilacije priguenog sistema

3.4.1 Oblici priguenja
Kod oscilacija konstrukcije, kojima se ne dovodi energija, amplitude oscilacija se vremenom
menjaju. Nekonzervativne sile koje se protive kretanju i umanjuju mehaniku energiju,
nazivaju se silama priguenja, a pojava umanjenja energije sistema naziva se disipacija
energije ili priguenje.
Dok su masa i krutost svojstvene karakteristike sistema, priguenje ne moe tako da se
kvalifikuje. Sile priguenja mogu da zavise od sistema koji vibrira, kao i od elemenata van
njega. Formulisanje izraza za sile priguenja predstavlja komplikovan problem i jo zahteva
intenzivno istraivanje.
U nekim proraunima priguenje se zanemaruje pretpostavljajui da su vrednosti otpora
priguenja male ili da nisu znaajne za neki mali vremenski interval za koji se posmatra
ponaanje sistema. Kod prinudnih oscilacija, kada frekvencija prinudnog optereenja nije
bliska rezonantnoj frekvenciji, uticaj priguenja se takodje moe da zanemari. Sa inenjerske
strane gledita uvoenje priguenja u proraun nema opravdanja, jer krune frekvencije i
drugi rezultati dinamikog prorauna se procentualno relativno malo razlikuju za priguen i
nepriguen sistem. Meutim, odgovor sistema razmatran preko amplituda uticaja se sutinski
menja. Ako se zahteva tanija dinamika analiza potrebno je u jednaine kretanja uvesti i sile
priguenja.
Najjednostavnije je pretpostaviti viskozan otpor, odnosno otpor proporcionalan brzini
kretanja. Taj tip priguenja obino preovladava kod oscilacija u elastinom podruiju i
jednostavno ga je matematiki modelirati. Model viskoznog priguenja esto se koristi za
modeliranje drugih vrsta priguenja. Kako su za nove nepoznate prorauna usvojena
82
generalisana pomeranja vorova linijskog sistema, sile priguenja su proporcionalne vektoru

brzine vorova q , te je jednaina dinamike ravnotee za priguen sistem
(3.42)
+ Cq + Kq = Q
Mq
gde je C matrica viskoznog priguenja sistema.
Kod linearne analize najee se koristi matrica priguenja proporcionalna matrici masa i
matrici krutosti sistema ili nekoj njihovoj linearnoj kombinaciji. Ovo omoguava da se
jednaine kretanja za neki linearni prigueni sistem, primenom normalnih koordinata, mogu
da razdvoje.
3.4.2 Matrica priguenja sistema

Matrica unutranjeg viskoznog priguenja C se uvodi da modelira utroak energije
izazvan nekonstruktivnim elementima zgrade i tlom ispod nje. Matrica priguenja C
sistema odreuje se direktno za celi sistem na osnovu ukupne disipativne energije
sistema u toku delovanja optereenja.
Matricu priguenja prikazujemo kao linearnu kombinaciju matrice masa i matrice krutosti
(3.43)
C=M+K
gde su i parametri priguenja. Dobijanje matrice priguenja C zasniva se na pretpostavci

da je totalno priguenje sistema jednako zbiru priguenja koje odgovara pojedinim
svojstvenim formama vibracija sistema.
Procenu parametara priguenja u domenu linearne dinamike analize, mogue je odrediti
primenom principa modalne analize. Po metodi modalne superpozicije, vai jednaina
proporcionalnosti
iTC
i= 2iiij
(3.44)
gde je i koeficijenat priguenja i-tog moda, a ij Kronecker-ov simbol. Ako su vektori i

ortonormirani tada je
(3.45)
Ti Ci = Ti (M + K)i = + i2
te iz jednaine (3.44) i (3.45) imamo
1
i = + i
2 i
Koeficijenti relativnog priguenja i

eksperimentalnim putem.
(3.46)
za pojedine modove vibracija odreuju se
83
Ako su i i j dve proizvoljne krune frekencije za dva bilo koja meusobno nezavisna tona
vibracija, a i i j odgovarajui koeficijenti priguenja odreeni eksperimentalno, tada iz dve
jednaine sa dve nepoznate po parametrima i prema (3.46) imamo
2 i j ( j i i j )
(3.47)
2j i2
2( j j i i )
=
2j i2
(3.48)
U praktinim proraunima obino se usvaja da su dva priguenja jednaka 1=n= te imamo
2 1 n
n + 1
2
=
n + 1
(3.49)
(3.50)
Tada je priguenje j-tog tona oscilovanja
1
n
j
j =
1 + n
j +
(3.51)
3.5 Optereenje konstrukcije

Dinamiko optereenje konstrukcije moe da bude dato kao: optereenje nekom
proizvoljnom dinamikom silom, seizmikim optereenjem datim preko dinamikog
pomeranja oslonaca ili seizmikim optereenjem datim preko krive spektra pseudoubrzanja
(poglavlje 3.7.4).
Pretpostavljamo da je sistem pobuen proizvoljnim dinamikim silama datim u obliku
deterministikih funkcija sila, tj poznatim funkcijama. One mogu biti periodine ili
neperiodine. Mogu biti izraene analitiki ili su iscrtane na osnovu podataka.
U optem sluaju u diferencijalnoj jednaini kretanja u generalisanim kordinatama, svako
optereenje moe da bude pobueno drugom vremenskom funkcijom. Ako je spoljanje
optereenje konstrukcije pobueno istom vremenskom funkcijom, to moe da se prikae kao
Q(t ) = f ( s) g (t )
(3.52)
U jednaini (3.52) f(s) predstavlja vektor koji prikazuje prostorni raspored sila i koji je
nezavistan od vremena, dok je g(t) funkcija vremenske promene optereenja..
Drugi est sluaj optereenja je seizmiko optereenje. Ono moe da bude dato preko vektora
generalisanog dinamikog pomeranja oslonaca a(t). Ovaj vektor sastoji se od vektora
84
dinamikog pomeranja oslonaca ad(t) i vektora dinamikog obrtanja oslonaca a(t). U

proraunu se pretpostavlja da je vektor dinamikog obrtanja oslonaca jednak nula vektoru.
Vektor dinamikog pomeranja oslonaca ad(t) ima proizvoljan pravac u prostoru. Vrh vektora
ad(t) jedne take na povrini zemlje za vreme zemljotresa opisuje proizvoljnu krivu u
prostoru. Vektor ad(t) moe da se razloi u koordinatnom sistemu 123 na tri komponente te
vektor generalisanog dinamikog pomeranja oslonaca iznosi
] [
a T (t ) = a Td (t ) a T (t ) = a Td (t ) 0
a Td (t ) = [a1
a2
a3 ]
(3.53)
a (t ) = [0 0 0] = 0
T
Pri seizmikom optereenju, ukupno pomeranje objekta sastoji se od pomeranja objekta kao
krutog tela qk(t) i relativnog pomeranja qr(t) (slika 3.2). Pomeranje objekta kao krutog tela
qk(t) jednako je vektoru generalisanog dinamikog pomeranja oslonaca
Slika 3.2 Pomeranje objekta pri zemljotresu

Neka osa 1 koordinatnog sistema 123 u kojem je dat vektor dinamikog pomeranja oslonaca
zaklapa ugao sa globalno osom X objekta, a osa 3 je u pravcu ose Z (slika 3.3). Kako
trenutno razmatramo objekat kao kruto telo, svi vorovi objekta (j=1,2,...,N) usled
seizmikog pomeranja oslonaca imaju ista pomeranja. Ako pretpostavimo da je broj
generalisanih pomeranja vora est, pomeranje vora j objekta u pravcu osa globalnog
koordinatnog sistema iznosie
q kj =
a d
= B j a
0
(3.54)
85
cos
= sin
sin
cos
gde je vektor transformacije dinamikog pomeranja oslonaca iz koordinatnog sistema 123

u koordinatni sistem XYZ. Vektor pomeranja svih vorova sistema iznosi
qk=Ba
(3.55)
gde je
B T = B1T
B Tj
B TN
(3.56)
Slika 3.3 Razlaganje vektora dinamikog pomeranja oslonaca

Pomeranje qk u konstrukciji izaziva inercijalne sile. Ako pretpostavimo da je vektor
spoljanjeg vornog optereenja Q(t)=0, tada je jednaina dinamike ravnotee data kao
r + Mq
k ) + Cq r + Kqr = 0
(Mq
r + Cq r + Kqr = MBa(t )
Mq
k = Ba(t )
q
(3.57)
Vektor a(t) uvodi se u proraun kao niz diskretnih vrednosti snimljenog akcelerograma.
Akcelelogram moe imati jednu, dve ili tri komponente. Uzimaju se akcelelogrami nekoliko
zemljotresa koji bi mogli da se jave na lokaciji objekta. Za svaki akcelelogram proraunavaju
se seizmike veliine pa se od njih za proveru konstrukcije ili dimenzionisanje uzimaju
najnepovoljnije vrednosti. Na slici 3.4 je dat primer dva akcelelograma
86
a)
b)
Slika 3.4 Vremenski tok horizontalnog ubrzanja tla ( akcelerogram) za vreme zemljotresa u a)
Meksiku 19.09.1985 registrovan u Mexico City-ju u pravcu N90W b) Crnoj Gori 15.04.1979
registrovan u Petrovcu u pravcu NS
Seizmiko optereenje dato preko krive spektra odgovora detaljno se obrauje u poglavlju
3.7.4.
3.6 Proraun pomeranja i presenih sila

Pomeranja konstrukcije koja smo dobili dinamikim proraunom su generalisana pomeranja
masa dinamikog modela. Sada je potrebno da naemo generalisana pomeranja vorova u
statikom modelu. Da bismo to postigli potrebno je uraditi sledee:
-
Trodimenzionalni model.
Ako sa KD oznaimo matricu krutosti sistema u dinamikom modelu koja ne mora,

ali moe da bude kondenzovana ( KD=KC), Q vektor generalisanih sila dinamikog
modela kojim optereujemo statiki model konstrukcije, a sa qdin oznaimo vrednosti
izraunatih generalisanih pomeranja dinamikog modela, imamo:
(3.58)
Q = K D q din
Poto je dinamiki model obino jednostavniji nego statiki model, ove sile treba
rasporediti u pravcima odgovarajuih generalisanih pomeranja statikog modela, a
zatim sa tim optereenjem izraunati generalisana pomeranja vorova.
87
Pseudo trodimenzionalni model
Kod pseudo trodimenzionalnog modela imamo dva koraka u proraunu:

-
Prvi korak je da se nau sile kojima se optereuje statiki model konstrukcije u

koordinatnom sistemu 1. Ako sa KD oznaimo matricu krutosti sistema u
dinamikom modelu koja ne mora, ali moe da bude kondenzovana ( KD=KC), QO
vektor generalisanih sila dinamikog modela u koordinatnom sistemu 2 kojim
optereujemo statiki model konstrukcije, a sa qdin oznaimo vrednost izraunatih
generalisanih pomeranja dinamikog modela, imamo:
(3.59)
Q O = K D q din
Ako je matrica krutosti koju smo koristili pri proraunu bila kondenzovana,
dobijene komponente vektora QO , moramo rasporediti tako, da odgovaraju
generalisanim pomeranjima statikog modela u koordinatnom sistemu 2 i taj
vektor oznaimo sa Q1.
Neka je T matrica transformacije data sa jednainom (3.12) . Tada je vektor
generalisanih sila u vorovima Q kojima optereujemo statiki model dat
jednainom
(3.60)
Q = T T Q1
Sa tim optereenjem sada raunamo nepoznata generalisana pomeranja qstat pseudo

trodimenzionalnog modela.
-
Drugi korak je proraun optereenja za svaki makroelement. Ako je K i matrica

krutosti makroelementa data jednainom (2.82), Ai vektor transformacije dat
jednainom (2.90) tada je vektor optereenja Qi makroelementa i
(3.61)
Q i = K i A i q stat
Komponente vektora Qi treba rasporediti u pravcima odgovarajuih generalisanih

pomeranja statikog modela makroelementa, a zatim sa tim optereenjem izraunati
nepoznata generalisana pomeranja vorova makroelementa i.
Kada su poznata pomeranja vorova sistema, sa tim pomeranjima mogu da se izraunaju
presene sile na krajevima ili du tapa.
88
3.7 Reavanje jednaina kretanja

3.7.1 Metode direktne integracije- Postupak
Posmatramo diferencijalnu jednainu priguenih prinudnih vibracija (3.42). Jednaina moe
da se reava direktnom numerikom integracijom, to znai da pre izvrenja numerike
integracije nije izvrena nikakva transformacija jednaina. Postupci direktne integracije
zasnivaju se na dvema idejama:
- umesto da se trai reenje koje zadovoljava diferencijalne jednaine kretanja u bilo kom
trenutku vremena t, trai se reenje koje zadovoljava jednaine samo u diskretnim
trenucima vremena meusobno udaljenim za neki interval vremena t,
- pretpostavlja se varijacija nepoznatih pomeranja, brzina i ubrzanja unutar svakog
intervala vremena t.
Postoji vie metoda direktne integracije. Ovde e biti razmatran postupak (Hilber Huges
Taylor)
Jednaine kretanja se posmatraju u trenutku tn+1 = tn + t
n +1 + (1+)C q n +1 -C q n + (1+)K qn+1 -K qn = Qn+
Mq
(3.62)
Pri tome je
Qn+=Q(tn+)
(3.63)
gde je
(3.64)
tn+=(1+)tn+1-tn=tn+1+t
dok se vektori pomeranja i brzine izraavaju na sledei nain

q
n +1
q n +1
(3.65)
t 2
n + 2 q
n +1 ]
[(1 2 )q
2
n + q
n +1
= q n + t[(1 )q
= q + tq n +
n
(3.66)
Iz jednaina (3.65) i (3.66) vektori brzine i ubrzanja na kraju intervala, znai u trenutku
n +1 izraavaju se preko vektora pomeranja na kraju intervala q n +1 . Na taj
tn+1=tn+t : q n +1 i q
nain dolazi se do jednaina
q n +1 =
n
(q n =1 q n ) 1)q n t (
1)q
t
(3.67)
n +1 =
q
1
1 n
1
n
(q n +1 q n )
q (
1)q
2
t
2
t
(3.68)
89
Ako se ove jednaine unesu u jednainu kretanja (3.62) dobija se jednaina ravnotee
oblika
K*qn+1 = Q*n+
(3.69)
gde je sada
K* =
*n+
(1 + )K +
t 2
M + (1 + )
C
t
(3.70)
= Q n + + M[ 1 q n + 1 q n + ( 1 1)q n ] +
2
t
2
t
n
C {(1 + )
q + [(1 + ) 1]q n +
t
n } + Kq n
t (1 + )(
1)q
2
(3.71)
Reavanjem jednaine (3.69) dobija se vektor pomeranja na kraju intervala vremena, tj. u
trenutku vremena tn+1=tn+t. Sa dobijenim vektorom pomeranja qn+1 se, prema jenainama
(3.67) i (3.68) , zatim odredjuju i vektori brzine i ubrzanja na kraju posmatranog intervala.
Kada se zapoinje postupak numerike integracije, tj kada se posmatra prvi interval vremena
t, onda su vektori pomeranja i brzine na poetku prvog intervala vremena zadati poetnim
uslovima kretanja
q(t = 0) = q0
(3.72)
q (t = 0) = q 0
Vektor ubrzanja na poetku prvog intervala vremena je takoe potreban za dobijanje reenja
na kraju intervala. Zbog toga se poetno ubrzanje izraunava iz diferencijalne jednaine
kretanja napisane za poetni trenutak vremena t=0
(3.73)
0 = M 1 (Q 0 C S q 0 Kq 0 )
q
postupak predstavlja bezuslovno stabilan postupak, ako se parametri , i izaberu u

skladu sa relacijama
1
3
[ ,0]
(3.74)
1
(1 )2
4
5
4
1
, onda je = i = . Sa ovim parametrima se efektivna matrica
6
9
3
krutosti (3.70) i vektor efektivnog optereenja (3.71) dobijaju kao
Ako usvojimo =
K* =
Q *n +
2
9
5
K+
M+
C
2
3
4t
4t
9
9 n 1 n
5 n 1 n 1
1
] + .C(
n ) Kq n
= Q n + + M[
qn +
q + q
q + q tq
2
4t
8
4 t
4
24
3
4t
90
(3.75)
(3.76)
pri emu je
(3.77)
(3.78)
tn+=tn+2/3t
Q n + = Q (t n +
2
t )
3
Brzine i ubrzanja na kraju intervala vremena, sa zadatim koeficijentima, se dobijaju iz

jednaina (3.67) i (3.68) i glase
15 n +1
7
1 n

(q q n ) q n t q
8 t
8
16
9
9 n 1 n

=
(q n +1 q n )
q q
2
4t
8
4t
q n +1 =
(3.79)
n +1
q
(3.80)
3.7.2 Modalna analiza

Sistem simultanih diferencijalnih jednaina (3.42) moemo transformisati u sistem
meusobno nezavisnih jednaina. Do ovakve transformacije dolazimo, ako koristimo glavne
forme sopstvenih nepriguenih oscilacija sistema, preko modalne matrice .
Izvriemo linearnu transformaciju vektora generalisanih koordinata q(t)
(3.81)
q(t)=
(t)
gde je (t) vektor novih koordinata.
Matrica je nezavisna od vremena, te je
q (t ) = (t )
(3.82)
(t ) = (t )
q
Unosei jednaine (3.81) i (3.82) u jednainu (3.42) i mnoei je sa leve strane sa T imamo
T M
(t) + T C
(t) + T K
(t) = T Q(t)
(3.83)
Ako su modalni vektori ortonormirani, vodei rauna o (3.40), jednaina (3.83) glasi
(t)+C* (t)+
(t)=N(t)
(3.84)
N (t ) = T Q(t )
gde je
C* = T C
(3.85)
simetrina matrica, ali u optem sluaju nije dijagonalna. Ako uzmemo da je matrica
priguenja proporcionalna matrici masa i matrici krutosti
C = M + K
(3.86)
91
i vodei rauna o relacijama ortonormiranosti modalnih vektora (3.40), dobijamo matricu

priguenja C* u dijagonalnom obliku:
C * = T C = T M + T K = I +
(3.87)
Po metodi modalne superpozicije, vai jednaina proporcionalnosti

iTC
i= 2iiij
(3.88)
gde je i koeficijenat priguenja i tog moda, a ij Kronecker-ov simbol. Tada je matrica

priguenja C* data u obliku
C*=diag(2ii)
(3.88)
i=1,2,,N
Sistem jednaina (3.84) prelazi u skup nezavisnih jednaina po normalnim koordinatama
i(t) + 2ii i(t) + i2 i(t) = Ni(t)
i=1,2,,N
(3.89)
Reenje ove jednaine moe biti dato u obliku integrala konvolucije
i =
N ( )e
i
i i ( t )
sin i ( t )d =
Di ( t )
(3.90)
3.7.3 Alternativa konvolucionom integralu

Primena reenja jednaine (3.89) u obliku integrala konvolucije mogua je kod onih
sluajeva kod kojih je optereenje zadato u analitikom obliku i kod kojih je podintegralna
funkcija integrabilna. Ova dva uslova nisu ispunjena kod seizmikih optereenja kao i kod
one vrste optereenja koje je definisano eksperimentalno utvrenim nizom brojnih vrednosti
u diskretnim takama.
Na slici 3.5 prikazano je modalno optereenje podeljeno na intervale duine t. Za
sprovoenje numerikog prorauna pogodno je da duine intervala budu meusobno jednake.
Pretpostavljamo da je promena modalnog optereenja du intervala linearna. Pri utvrivanju
vrednosti pomeranja i brzine na poetku jednog intervala uvaavamo vrednosti pomeranja i
brzine na kraju predhodnog intervala. Koordinatni sistem biramo tako da sa merenjem
vremena poinjemo na poetku intervala.
92
Slika 3.5 Podela modalnog optereenja na intervale

Modalno optereenje unutar intervala t je
N i( ) = N 0 +
N1 N 0
= a + b
t
(3.91)
Modalna jednaina postaje
i()+ 2ii i() + i2 i() = a+b
i=1,2,,N
(3.92)
Neka su dati granini uslovi q0 i q 0 za t=t0 ili =0. Poto je

q 0 ( t0 ) = 0 ( t0 )
(3.93)
q 0 ( t0 ) = 0 ( t0 )
mnoei izraze (3.93) sa leve strane sa TM i vodei rauna o relacijama ortonormiranosti,

poetni uslovi za jednainu (3.92) u trenutku t=t0 ili =0 glase
i ( = 0 ) = i 0 = Ti Mq 0 i ( = 0 ) = i 0 = Ti Mq 0
(3.94)
Reenje jednaine (3.92) sa poetnim uslovima (3.94) moe da se prikae u matrinom obliku
kao
i
i
N0
= A + B N
i t = t1
i t =t 0
1
(3.95)
Matrica A je matrica uveanja i predstavlja uticaj poetnih uslova na poetku vremenskog

intervala. Matrica A je prikazana kao
a
A = 11
a 21
a12
= aij (i , i ,t)
a 22
(3.96)
93
pri emu su elementi matrice A dati sa
a11 = e ii t (cos di t +
a12 = e i i t
a 21 = e
i 1 i2
i
t
i
2
i
1 i2
sin di t )
sin di t
sin di t = i2 a12
a 22 = e ii t (cos di t
i
1 i2
(3.97)
sin di t )
Matrica B predstavlja uticaj spoljanjeg optereenja i prikazana je kao
b
b
B = 11 12 = bij(i ,i ,t )
b21 b22
(3.98)
Elementi matrice B su dati sa

2
1 i t 2 i
2
2
1
b11 = e ii t [
sin di t ( 2 + 3 i ) cos di t ] + 3 i
3
2
i t
i i t
i t 1 i
2
b12 = e i i t [
2 i 1
i3 t 1 i2
b 21 = e i i t
b22 = e i i t
sin di t +
2 i
2
1
cos di t ] + 2 3 i
3
i t
i i t
t + i
1
1
[ i
sin di t + cos di t ] 2
2
2
i t
i t
1 i
(3.99)
i
1
1
[
sin di t + cos di t ] + 2
t 1 i2
i t
2
i
pri emu je
di = i 1 i
(3.100)
3.7.4 Spektralna modalna analiza kod seizmikog optereenja

U dosadanjim izvoenjima uvek smo traili kompletan vremenski tok odgovora konstrukcije
za dato optereenje. Ako znamo pomeranje konstrukcije u svakom trenutku moemo odrediti
maksimalnu veliinu pomeranja i tome pomeranju odgovarajue unutranje sile. Kod
dimenzionisanja obino uzimamo maksimalne veliine dok nas kompletan vremenski tok
manje interesuje. U praksi je, obzirom na to, korisno imati na raspolaganju dijagrame sa
kojih moemo da dobijemo maksimalne veliine odgovora za razliite konstrukcije. Takav
94
dijagram zovemo spektar odgovora. Spektar pokazuje maksimalne veliine odgovora (obino
pomeranja, brzine i ubrzanja) za sisteme sa jednim stepenom slobode.
Kod projektovanja ne koristimo spektar ubrzanja nekog odreenog zemljotresa, nego neki
prosean gladak spektar. Za veoma znaajne objekte takav spektar se odreuje na osnovu
detaljnog prouavanja moguih karakteristika oekivanog zemljotresa na lokaciji objekta. Za
obine objekte spektri su dati u propisima (prilog C). Za ilustarciju na slici 3.6 prikazan je
spektar koji je izradio Housner (1959) na osnovu analize nekih zemljotresa registrovanih u
Kaliforniji.
Slika 3.6 Normiran Housner-ov spektar ubrzanja za priguenje od 0 do 40% kritinog

Kod sistema sa jednim stepenom slobode pomeranja za spektar relativnih pomeranja Sd,
spektar relativnih brzina Sv i spektar apsolutnih ubrzanja Sa vai
S d = q r (t) max
(3.101)
S v = q r (t) max
S a = qr (t) max
Svi spektri su funkcije frekvencije i priguenja S=S(,).
U zemljotresnom ininjerstvu obino se umesto spektra relativnih brzina i spektra apsolutnih

ubrzanja, upotrebljavaju spektri pseudobrzine Spv i pseudoubrzanja Spa koji su jednostavno
vezani sa spektrom relativnih pomeranja
(3.102)
(3.103)
Spv=Sd
Spa=2Sd= Spv
Empirijski je pokazano da za frekvencije i priguenja obinih konstrukcija u zgradarstvu vai

Spv Sv
(3.104)
Spa Sa
Kod sistema sa jednim stepenom slobode pomeranja upotreba spektra odgovora daje uvek
tane vrednosti za maksimalnu veliinu, ako spektar tano odgovara zadatom optereenju.
95
Upotreba spektra kod sistema sa vie stepeni slobode uvek daje pribline rezultate koji su u
najveem broju sluajeva dovoljno tani za praktinu primenu.
Ograniimo se na sluaj pobuivanja konstrukcije u jednom pravcu. Ovo ogranienje
pojednostavljuje izvoenje, ali ne ograniava metodu. Poto radimo u elastinom podruiju,
vai zakon superpozicije i rezultati prorauna za pojedine pravce pobuivanja mogu da se
sabiraju.
Pretpostavimo da imamo pobudu (akcelerogram) u pravcu jedne od osa, na primer 1. Tada je
prema jednaini (3.53) vektor a(t )
(3.105)
aT (t ) = [a(t) 0 0 0 0 0]
Pretpostavimo da broj generalisanih pomeranja vora iznosi est. Uoimo vor j. Ako je =0
(slika 3.3) onda je prema jednaini (3.54) i (3.105)
1
0

0
B j a(t) = b j a(t ) = a(t )
0
0

0
= 1
Ako je
(3.106)
=90 onda je
= 1
0
1

0
B j a(t) = b j a(t ) = a(t)
0
0

0
(3.107)
Ako je pobuivanje u pravcu ose 3 onda je
0
0

1
B j a( t ) = b j a(t ) = a(t)
0
0

0
(3.108)
Sada matricu B datu jednainom (3.56) moemo da izrazimo kao
B T = b T = b1T
b Tj
b TN
(3.109)
96
i to je matrica kolona.
Spektar odgovora moe se primeniti samo sa modalnom analizom Polazimo od jednaine
(3.57), vodei rauna o (3.106), (3.107), (3.108) i (3.109) i potujui postupak u poglavlju
3.7.2 dolazimo do modalne jednaine, koju sada za sluaj pobuivanja u jednom pravcu
piemo
(3.110)
i + 2 i i i + i2 i = Ti Mba(t)
Reenje ove jednaine preko integrala konvolucije dato je u obliku
i =
Ti Mb
a( )e
i i ( t )
sin i ( t )d = i
Di(t)
i
(3.111)
gde je pretpostavljeno da se radi o sistemu sa malim priguenjem (Di i). Sa Di smo

oznaili integral. i je faktor participacije definisan izrazom
(3.112)
i = Ti M b
Maksimalna veliina kolinika Di(t)/i po analogiji sa sistemom sa jednim stepenom

slobode, jednaka je veliini u spektru pomeranja za krunu frekvenciju i i za priguenje i
S di = S di (i , i ) =
Di (t)
i
(3.113)
Na taj nain jednainu (3.111) koja daje maksimalnu veliinu i, vodei rauna o (3.112) i
(3.113), moemo napisati u obliku
(3.114)
i max = i S di
Maksimalna generalisana pomeranja u osnovnom koordinatnom sistemu (doprinos vibracija u

tonu i) su
(3.115)
qimax=
iimax
Maksimalna optereenja u pravcima generalisanih pomeranja sa kojima raunamo unutranje

sile nosaa (doprinos vibracija u tonu i) u osnovnom koordinatnom sistemu su
Si=Kqimax
(3.116)
Ako na jednainu (3.116) primenimo jednaine (3.114) i (3.115) imamo
Si=Kqimax = K iimax = M ii2 imax= M ii i2 Sdi
(3.117)
a zatim na jednainu (3.117) primenimo jednainu (3.112) dobijamo vektor sila (doprinos
vibracija u tonu i) kojima optereujemo nosa
97
(3.118)
Si = Mi Ti M bSpai
Karakteristike zemljotresnog opetreenja se za potrebe projektovanja najee zadaju u

obliku projektnog spektra. Projektni spektri obino odraavaju prosene vrednosti vie
spektara odgovora i daju se obino u obliku spektra pseudoubrzanja.
Sam projektni spektar je dat u bezdimenzionalnom obliku za razliite kategorije tla i mnoi se
sa seizmikim koeficijentom koji odraava oekivanu jainu zemljotresa. U pojedinim
propisima se tako dobijena vrednost koriguje raznim faktorima koji zavise od predvienog
ponaanja konstrukcije. Na taj nain dobijamo Spai koji se koristi u gornjoj jednaini (prilog
C).
Na osnovu vektora sila Si, za svaki ton, traimo uticaje (pomeranja i sile). Kombinacijom
uticaja, za pojedine tonove, posebnim metodama, traimo maksimale i ekstremne uticaje u
konstrukciji.
3.7.4.1 Pomeranja i unutranje sile

Spektralno optereenje u pravcu jedne od glavnih osa
Kao krajnji rezultat analize, potrebno je poznavati ukupan uticaj svih tonova vibracija.
Kombinaciju uticaja pojedinih tonova, kod primene spektra odgovora, mogue je nainiti
samo priblino. Poto se maksimalne vrednosti uticaja za pojedine tonove javljaju u
razliitim vremenima, jednostavno sabiranje maksimalnih vrednosti uticaja pojedinih tonova
je veoma konzervativan postupak. Zbog toga se u poslednje vreme upotrebljavaju dve
metode: SRSS (Square Root of Sum of Squares) i CQC (Complete Quadratic Combination).
Pretpostavimo da spektralno optereenje deluje u pravcu jedne od glavnih osa. Neka je
matrica Qmax
reda m x n gde je m broj sopstvenih frekvencija a n broj nepoznatih
parametara pomeranja. Neka je za ton i maksimalna vrednost za generalisano pomeranje j
q ij max . Tada imamo
Qmax
q11 max
=
qm1max
qij max
q1n max
= q1max q j max qn max
qmn max
(3.119)
gde je vektor q j max skup vrednosti pomeranja za generalisano pomeranje j za razliite tonove
oscilovanja.
Neka imamo matricu Fmax reda m x n gde je m broj sopstvenih frekvencija, a n broj
nepoznatih generalisanih pomeranja sistema. Neka je za ton i maksimalna vrednost presene
sile u pravcu generalisanog pomeranja j f ij max
98
f11 max
=
f m1 max
Fmax
f ij max
f1n max
= f1 max f j max f n max

f mn max
(3.120)
gde je vektor f j max skup maksimalnih presenih sila u pravcu generalisanog pomeranja j za
razliite tonove oscilovanja.
Sa qmax oznaimo vektor maksimalnih pomeranja, a sa fmax vektor maksimalnih presenih
sila usled svih tonova oscilovanja
[
= [f
]
]
qTmax = q1 max q j max qn max

T
f max
1 max
f j max
f n max
(3.121)
Kod SRSS metode vektor maksimalnih pomeranja i vektor maksimalnih presenih sila usled
svih modova oscilovanja iznosi
q max
q1 max q1Tmax q1 max

T
= q j max = q j max q jmax
T
q
n max qn max qnmax
f max
f1 max f1Tmaxf1 max

T
= f j max = f j maxf j max
T
f
n max f n maxf n max
(3.122)
Ako sada sa ij oznaimo faktore koji definiu povezanost pojedinih tonova i ija se vrednost
izraunava na osnovu izraza
ij =
8 i j ( i + rj j )r 3 / 2
(3.123)
( 1 r 2 )2 + 4i j r( 1 + r 2 ) + 4(i2 + 2j )r 2
gde je r =
.
i
Ove faktore moemo da grupiemo u matricu
11
=
m1
ij
1m

mm
(3.124)
Primenom CQC metode vektor maksimalnih pomeranja i vektor maksimalnih presenih sila
usled svih modova oscilovanja iznosi
99
q max
q1 max q1Tmax q1max

T
= q j max = q jmax q jmax
q
q T q
n max nmax nmax
fmax
f1 max f1Tmaxf1 max

T
= f j max = f j maxf j max
f
f T f
n max nmax nmax
(3.125)
CQC metod ne moe da se primeni u sluaju, ako imamo nepriguen sistem (=0) i r=1 jer
0
je tada vrednost ij =
tj. neodreena i tada moramo da primenimo SRSS metod.
0
Posebno je potrebno naglasiti da je u svim sluajevima mogue kombinovati samo konane
vrednosti. Nije pravilno pomou ve kombinovanih vrednosti raunati nove veliine.
Spektralno optereenje u vie pravaca
Sada imamo sluaj da seizmiko optereenje deluje prostorno. Neka imamo spektralno
optereenje dato sa tri spektaralne krive S1, S2, S3 koje deluju u tri ortogonalna pravca 1,2 i
3. Neka pravac 1 zaklapa sa globalnom X osom sistema ugao . Da bismo nali vektore
maksimalnih uticaja moramo da uradimo sledee.
Uoimo
q ikmax
q1ikmax

= q ikj max

q ik
n max
ik
f max
f1ikmax

= f jikmax

f ik
n max
i=1,2
k=1,2
(3.126)
ik
gde su q ikmax i f max
vektor maksimalnih pomeranja i vektor maksimalnih presenih sila,
prema jednainama (3.122) i (3.125), usled spektralnog optereenja Si koje za k=1 deluje pod
uglom =0, za k=2 deluje pod uglom =90.
Uoimo
qimax
q1i max

= q ij max

qi
n max
i
f max
f1imax

= f ji max

fi
n max
i=1,2,3
100
(3.127)
i
gde su q imax i f max
vektor rezultujueg maksimalnog pomeranja i vektor rezultujuih
maksimalnih presenih sila usled spektralnog optereenja Si..
Prvi korak je da izraunamo vektore
11
12
12
q11
max i f max za S1 i =0 i vektore q max i f max za S1 i
1
=90. Rezultujui vektori q1max i f max
za zadati ugao su
12
q1max = q11
max cos q max sin
(3.128)
1
11
12
f max
= f max
cos f max
sin
21
22
22
Drugi korak je da izraunamo vektore q 21
max i f max za S2 i =0 i vektore q max i f max za S2 i
2
=90. Rezultujui vektori q 2max , f max
za zadati ugao su
2
21
q max
= q max
sin q 22
max cos
(3.129)
2
21
22
f max
= f max
sin f max
cos
3
za S3 koje deluje u pravcu globalne Z ose.
Trei korak je proraun vektora q 3max , f max
Poto su S1, S2, S3 statistiki nezavisni, oekivane vrednosti vektora maksimalnih uticaja pri
spektralnom optereenju u vie pravaca iznose
q max
q1 max ( q11max )2 + ( q12max )2 + ( q13max )2

= q j max = ( q1j max )2 + ( q 2j max )2 + ( q 3j max )2

qn max ( q1 )2 + ( q 2 )2 + ( q 3 )2
n max
n max
n max
f max
f q max ( f
) +( f
) +( f
)

1
2
2
2
3
2
= f j max = ( f j max ) + ( f j max ) + ( f j max )
1
2
2
2
3
2
f n max
( f n max ) + ( f n max ) + ( f n max )
(3.130)
1
2
1 max
2
1 max
3
2
1 max
3.7.4.2 Ekstremna pomeranja i unutranje sile

Ugao za koji e uticaj j biti maksimalan nalazimo iz uslova
q j max
=0
f j max
=0
(3.131)
101
Kritini ugao je izraunat upotrebom znaka + u ( 3.128) i (3.129). Izraunati kritini ugao
iznosi
tan( 2 qjcr ) =
f
tan( 2 jcr
)=
22
2( q11j max q12j max + q 21
j max q j max )
2
22
2
(( q11j max )2 ( q12j max )2 ) (( q 21
j max ) ( q j max ) )
2( f j11max f j12max + f j21max f j22max )
(3.132)
(( f j11max )2 ( f j12max )2 ) (( f j21max )2 ( f j22max )2 )
gde ugao sa oznakom q je kritini ugao za generalisano pomeranje j, a ugao sa oznakom f je

kritini uglao za silu u pravcu generalisanog pomeranja j.
Uoimo matrice
Cu = diag (cos ujcr )
S u = diag (sin ujcr )
u=f,q
(3.133)
gde matrica sa oznakom u=q sadri kritine uglove za generalisana pomeranja, a matrica sa
oznakom u=f sadri kritine uglove za sile u pravcima generalisanih pomeranja.
Sada izraz (3.128) moemo da napiemo u obliku
q 12
q1max = Cq q11
max S q max
1
max
11
max
= C f
f
(3.134)
12
max
S f
f
a izraz (3.129) u obliku

2
21
q max
= Sq q max
Cq q 22
max
(3.135)
2
21
22
f max
= Sf f max
Cf f max
Sa dobijenim vrednostima u izrazima (3.134) i (3.135) raunamo ekstemne vrednosti

generalisanih
pomeranja
i
presenih
sila
primenom
izraza
(3.130).
102
DEO II
Objektno orijentisano modeliranje i implementacija
71
72
Poglavlje 4
Objektno orijentisano modeliranje
4.1 Uvod
Softver ima za cilj da modeluje realni svet. Kod softvera postoji nekoliko pristupa modelu.
Dva najea naina su iz perspektive algoritama i iz objektno orijentisane perspektive.
Tradicionalni pogled na razvoj softvera ima algoritamsku perspektivu. Kod tog pristupa,
osnovni graevni blokovi softvera moduli su procedure ili funkcije (sistem modelujemo
postupkom koji se sastoji iz koraka. Razmiljamo kako se i kada neto radi). Ovaj pogled
usmerava nas na pitanja redosleda odvijanja aktivnosti i razlaganja veih algoritama u manje.
Kako se menjaju projektni zahtevi i kako sistem raste, sistem stvoren u algoritamskom fokusu
sve se tee odrava.
Savremeni pristup razvoja softvera ima objektno orijentisanu perspektivu. U ovom pristupu
glavni gradivni delovi softverskog sistema su objekti. Objekat je bilo koji fiziki objekat ili
koncept predstavljen kao apstrakcija podataka iz renika prostora problema ili prostora
reenja. Svaki objekat ima svoj identitet (moe mu se dati ime ili ga razlikovati na neki drugi
nain), stanje (u optem sluaju pridruuju mu se neki podaci) i ponaanje (moete izvriti
akcije nad objektom, a on moe izvriti akcije nad drugim objektom).
Objektno orijentisan pristup razvoju softvera se dokazao u projektovanju sistema za razne
vrste problema ukljuujui sve nivoe veliine i komplekstnosti. Najmoderniji programski
jezici, operativni sistemi i alati su objektno orijentisani.
Kod objektno orijentisanog pristupa treba razlikovati objektno orijentisano modeliranje i
objektno orijentisano programiranje. Objektno orijentisano modeliranje (engl. object oriented
modeling, OOM) je iri pojam koji predstavlja nain razmiljanja o problemu i kreiranje
apstraktnog modela problema. Objektno orijentisano programiranje (engl. object oriented
programming, OOP) predstavlja tehniku realizacije ovoga modela, a objektno orijentisani
jezici poseduju koncepte koji omoguavaju lako uobliavanje objektnog modela u raunarski
program.
Kod OOM-a koncepti OOP-a i dalje vae, ali se koriste na niem nivou apstrakcije, prilikom
same implementacije objektno orijentisanog modela.
4.1.1 Objektno orijentisano programiranje

Objektno orijentisano programiranje smiljeno je pre tridesetak godina kao odgovor na tzv.
softversku krizu. Softverska kriza je fenomen koji je nastao kada su mogunosti raunara
naglo porasle, a time su porasli i zahtevi za kompleksnim softverom. Pokazalo se da
92
organizacija velikih softverskih projekata nije vie dovoljno dobra da bi bila u stanju da izae
na kraj sa velikim zahtevima korisnika. Projektovanje, izrada i odravanje softvera postali su
preskupi, preglomazni poslovi koji su davali sve manje rezultate u odnosu na rad koji se u
njih ulagao. Greke u softveru su postajale sve ozbiljnije i tee za uoavanje i otklanjanje.
Moe se izdvojiti nekoliko problema u realizaciji softvera koji su doveli do softverske krize:
-
Tradicionalno programiranje podrazumeva projektovanje softvera po modulima.

Moduli esto imaju prejake inetarkcije. Programski kod jednog modula vie puta se
oslanja na internu realizaciju drugog modula. Programer koji realizuje jedan modul
moe nenamerno da zanemari neku injenicu na koju se oslonio programer koji je
realizovao drugi modul, a koja nema nikakvog znaaja na rad modula u kome se
nalazi. Greka moe nastupiti tek kada se moduli sklope u celinu.
esto se dogaa da programer shvati da je ve mnogo puta realizovao neku strukturu

podataka ili algoritam koji mu ponovo treba ali ga ne moe ponovo upotrebiti bez
znaajnih izmena. Znai, tradicionalno programirane ne obezbeuje lak nain
ponovne upotrebe softvera.
Tradicionalno programiranje ne obezbeuje programe koji su jasno struktuirani,

itljivi i laki za modifikovanje. Jedna ispravljena greka u programu moe da generie
niz novih. Tradicionalno programiranje ne obezbeuje mehanizme koji mogu da
lokalizuju realizaciju nekog dela programa i tako spree da se izmene u nekom delu
softvera odraze na ostatak sistema.
Kako se menjaju projektni zahtevi i kako sistem raste, sistem stvoren na tradicionalan nain
sve se tee odrava.
Objektno orijentisano programiranje daje odgovore na nabrojane probleme. Ono nudi
mehanizme koji:
-
automatski kontroliu interakcije izmeu delova softvera,

omoguavaju viekratnu upotrebu ve napisanih delova softvera (eng. software
reuse),
omoguavaju da se lokalizuje realizacija nekog dela programa i tako sprei da se
izmene u nekom delu softvera odraze na ostatak sistema.
Objektno orijentisano programiranje je novi pristup realizaciji softvera kao modela realnog
sveta. To je poseban nain razmiljanja pri projektovanju programa. OOP daje kao reenje
sledee vane koncepte:
-
Apstarktni tipovi podataka (eng. abstract data type) omoguavaju korisniku da se u

programu definiu korisniki tipovi predstavljeni internom strukturom podataka
(atributi, osobine) i operacija koje se mogu vriti. Apstrakcijom se smatra skup
objekata iz problema koji imaju neka zajednika svojstva, bitna sa stanovita njihovog
okruenja. Apstarkcija se modeluje klasom (tip). U koliko se pravi razlika izmedju
tipa i klase objekta, najpogodnije je tretirati klasu kao implementaciju tipa.
Enkapsulacija (engl. encapsulation; information hiding) skrivanje detalja realizacije

neke klase. Realizacija neke klase moe da bude skrivena od ostatka sistema.
93
Korisnicima se definie samo ta se sa klasom moe raditi, a nain kako se to radi

skriva se od korisnika.
Nasleivanje (eng. inheritance) je relacija izmeu dve klase podataka: ako je klasa B
jedna vrsta klase A, klasa B e imati sve osobine klase A, ali e imati jo neke. Za
klasu B se kae da je naslednik klase A, tj da je izvedena iz klase A. Klasa A se tada
naziva osnovna klasa.
Polimorfizam (eng. polymorphism) je svojstvo koje obezbeuje izvrenje neke

operacije svojstvene izvedenoj klasi, i ako se pri tome objektu pristupa kao pripadniku
osnove klase.
Objektno orijentisano programiranje je metoda implementacije gde su programi organizovani

i vidu komunicirajuih skupova objekata, pri emu svaki objekat predstavlja jednu pojavu
neke klase, sa hijerarhijskom organizacijom i mogunou nasledjivanja osobina. U takvim
programima klasa obino ima statike osobine, dok objekti imaju dinamike osobine, sa
dinamikim vezanim vremenom i polimorfizmom.
4.1.2 Objektno orijentisano modeliranje i implementacija

Poveanjem sloenosti aplikacija, razvoj softvera samo primenom tehnika OOP-a na nekom
klasinom, tekstualnom objektno orijentisanom programskom jeziku pokazao se kao
nedovoljno efikasan. Metodolozi su zapoeli da eksperimentiu sa alternativnim pristupima
analizi i projektovanju. Zbog toga su formirane metode za OOM. Te metode podrazumevaju:
-
razvoj modela softvera na viem nivou apstrakcije, korienjem apstraktnijih

koncepata od onih koje nudi OOP ( ali i nekih koje podrava OOP),
specifikaciju modela pomou vizuelnih, grafikih notacija,
transformaciju tako visoko apstraktnih, vizuelnih modela u implementacione forme.
Implementaciona forma je tipino programski kod na nekom klasinom, tekstualnom
objektno orijentisanom programskom jeziku koji se dobija iz objektno orijentisanog
modela softvera.
Pojavio se veliki broj objektno orijentisanih metoda (preko 50). Meutim ni jedna od njih
nije zadovoljavala sve potrebe korisnika. Od svih metoda istakle su se tri metode: Object
Oriented Analysis and Design (OOA/D, autor Booch), Object Modeling Technique (OMT,
autor je Rumbaugh) i Object Oriented Software Engineering (OOSE, autor je Jacobson).
Iz ove tri metode nastala je jedinstvena metoda za OOM i UML jezik za modeliranje (The
Unifed Modeling Language Objedinjeni jezik za modeliranje).
Rezultat modeliranja je da se dobije model. Model obezbeuje ematski prikaz sistema. Svaki
sistem moe se opisati sa razliitih aspekata korienjem razliitih modela. Model moe biti
strukturni, naglaavajui organizaciju sistema ili dinamiki naglaavajui ponaanje sistema.
U radu je posebna panja posveena UML jeziku za modeliranje i to onim delovima UML
jezika koji opisuju strukturni model sistema preko dijagrama klasa.
94
Tokom faze implementacije model e se preslikati u ciljni implementacioni jezik, a to je ovde

C++. Poto se bavimo samo strukturnim modelom, koji je dat kao dijagram klasa, on e se
preslikati u deklaracije klasa, atributa i operacija u C++-u.
4.2 Osnove objektno orijentisanog modeliranja na jeziku UML

UML je standardni vizuelni jezik za OOM
softverskih sistema. On omoguuje:
-
dominantno, ali ne iskljuivo, sloenih
vizuelizaciju: UML je vizuelni, grafiki jezik;

specifikaciju: pomou UML jezika formiraju se precizni, nedvosmisleni i potpuni
modeli;
konstrukciju: UML nije vizuelni programski jezik, ali njegovi modeli se mogu
neposredno povezati sa raznim programskim jezicima. To znai da je mogue
preslikavanje iz UML modela u programski jezik, u tabele relacionih baza;
dokumentovanje: pomou UML jezika mogu se dokumentovati zahtevi, arhitektura,
projekat, izvorni kod itd.
4.2.1 Osnovni elementi jezika UML

Osnovni gradivni elementi jezika UML su:
-
opta sredstva - stvari (engl. things),

relacije (engl. relationship),
dijagrami (engl. diagrams).
Stvari su osnovni objektno orijentisani elementi za izgradnju u UML-u. Relacije spajaju

opta sredstava. Dijagrami grupiu zanimljive skupove optih sredstava. Elementi za
izgradnju UML-a ne mogu se spajati na proizvoljan nain. Kao i svaki jezik, UML poseduje
brojna pravila koja odreuju kako treba da izgleda dobro formiran model.
Ovde e se ukratko dati opis onih elemenata jezika UML koji e se kasnije koristiti u radu.
Opta sredstva
Postoji etiri vrste optih sredstava. To su:
-
strukturna opta sredstva. To su imenice modela. One ine renik sistema koji
modelujemo. To su statiki delovi modela i predstavljaju elemente koji su ili
konceptualni ili fiziki. Postoji vie optih strukturnih sredstava, a jedno od njih je
klasa;
opta sredstva za opis ponaanja. To su dinamiki delovi UML modela. Oni su
glagoli UML modela, koji predstavljaju ponaanje sistema;
95
grupiua opta sredstava. To su organizacioni delovi UML modela. To su kutije na

koje model moe da bude razloen. Postoji jedna osnovna vrsta grupiuih sredstava
paket;
anotaciona opta sredstva. To su delovi sa objanjenjima u UML modelu. To su
komentari koje moete da primenite za opis, rasvetljavanje i davanje primedbi o bilo
kom elementu modela. Postoji jedno osnovno opte sredstvo koje se zove napomena
(engl. note).
Klasa (engl. class) je najvanije strukturno opte sredstvo svakog

objektno orijentisanog sistema. Klasa je opis skupa objekata koji dele iste
atribute, operacije, relacije i semantiku. Svaka klasa mora da ima ime da bi se
razlikovala od drugih.
Atribut je imenovana osobina klase, koji opisuje vrednost koje konkretni primerci osobine
mogu da sadre. Klasa moe i ne mora da ima atribute.
Operacija je implementacija nekog servisa kojeg moe zahtevati od bilo kog objekta klase
da bi se uticalo na ponaanje.
Klasa se prikazuje posebnim pravougaonim simbolom u kome mogu postojati odeljci za ime
klase, atribute i operacije (slika 4.1)
Ime klase
Atributi
Operacije
Slika 4.1
Oznaka za klasu
Paket (engl. package) je grupiue opte sredstvo. Paketi se koriste za organizovanje

elemenata modela u vee blokove sa kojima moete manipulisati kao sa celinom. Svaki paket
ima ime. Paket se grafiki predstavlja samo sa imenom i u obliku kao na slici 4.2
Ime paketa
Slika 4.2 Oznaka za paket
96
Relacije
Postoje etiri vrste relacija u UML-u:
-
zavisnost (eng. dependency). To je semantika relacija izmeu dva opta sredstva za

koja vai da promena jednog (nezavisnog) opteg sredstva moe da utie na drugo
(zavisno) opte sredstvo. Zavisnost se prikazuje isprekidanom linijom sa otvorenom
strelicom na vrhu, koja polazi od stvari koja je zavisna i ide ka stvari od koje ova
zavisi. (slika 4.3 );
Slika 4.3 Oznaka za relaciju zavisnosti.

-
asocijacija (engl. association) To je strukturna relacija koja opisuje skup veza, gde je
veza spoj izmeu objekata. Asocijacija se grafiki predstavlja punom linijom, koja
moe biti usmerena, ponekad sa oznakom, a esto sa drugim detaljima kao to su
mogui broj i imena uesnika u asocijaciji. (slika 4.4);
Slika 4.4 Oznaka za relaciju asocijacije

-
generalizacija (engl. generalisation). To je relacija generalizacije/ specijalizacije kod

koje objekte generalizovanog elementa (roditelja) mogu zameniti objekti
specijalizovanog elementa (potomka). Potomak nasleuje strukturu i ponaanje
roditelja. Relacija se oznaava punom linijom sa praznom strelicom ka roditelju.
(slika 4.5);
Slika 4.5 Oznaka za realiciju generalizacije

-
realizacija (engl. realization). To je semantika veza u kojoj je jedan element ugovor

koji drugi element ispunjava (slika 4.6).
Slika 4.6 Relacija realizacije
Dijagrami
Dijagram je grafika prezentacija skupa elemenata koji predstavlja jedan pogled na jedan deo
modela. Dijagram se crta da bi se sistem vizuelizovao iz razliitih perspektiva tako da je
dijagram projekcija sistema. Poto se ni jedan kompleksan sistem ne moe u celini sagledati
97
iz samo jedne perspektive, u UML-u je definisano vie tipova dijagrama. Moemo da ih

podelimo na:
-
strukturne dijagrame. Oni prikazuju statike delove sistema. UML definie pet
strukturnih dijagrama. Jedan od strukturnih dijagrama koji je od interesa za nas je
dijagram klasa;
dijagrame za opis ponaanja. Oni opisuju dinamike aspekte sistema. UML definie
etiri dijagrama za opis ponaanja.
Koji e sve dijagrami biti izabrani za modeliranje zavisi od sistema koji se modelira: da li je
to jednostavna aplikacija koja se izvrava na jednom raunaru, da li se radi o sistemu
klijent/server ili je to kompleksan distribuirani sistem.
4.2.2 Dijagram klasa

Dijagram klasa je strukturni dijagram i slui za modeliranje statikog prikaza sistema. Ovi
dijagrami sadre: klase, pakete, relacije: asocijacije , zavisnosti, nasleivanja. Mogu da
sadre jo neka druga opta sredstva. Svi ovi elementi opisani su u predhodnim poglavljima.
Ovde emo dati neto vie detalja o relaciji asocijacije i nasleivanja.
Asocijacija je relacija izmeu klasa. Objekti kao instance tih klasa vezani su instancama te
asocijacije. Instanca asocijacije zove se veza (engl. link). Asocijacija najee slui da se
preko veze objekata razmenjuju poruke.
Asocijacijom se mogu povezati dve klase. Tada je to binarna asocijacija. Mogue su i
asocijacije koje povezuju tri ili vie klasa, ali su one nezgodne za realizaciju.
Kada klasa uestvuje u asocijaciji, ona igra specifinu ulogu (engl. role). Uloga se navodi
jedinstvenim nazivom (Rola) ili parom uloga koje se piu uz kraj asocijacije, prema klasi
koja igra tu ulogu (A, B) (slika 4.7).
Rola
Klasa A
Klasa B
A
Slika 4.7 Asocijacija izmeu dve klase

Posebno obeleije asocijacije je kardinalnost multiplikativnost (engl. multiplicity). Ona
govori koliko objekata jedne klase uestvuje u datoj asocijaciji sa objektima druge klase.
Specificira se navoenjem donje granice (minimalna vrednost, npr. 0), dve take (..) i gornje
granice (maksimalna vrednost, npr *, gde zvezda u tom sluaju oznaava nepoznat pozitivan
ceo broj (slika 4.8).
98
Rola
Klasa A
1...*
0..1
Klasa B
Slika 4.8 Multiplikativnost

Drugo vano obeleije asocijacije je navigabilnost (engl. navigability). Ona govori da se
polazei od objekta sa jedne strane veze moe doi do objekta sa druge strane veze date
asocijacije. Navigativnost u jednom smeru oznaava se otvorenom strelicom na
odgovarajuem drugom kraju asocijacije (slika 4.9).
Rola
Klasa A
1...*
0..1
Klasa B
Slika 4.9 Navigabilnost

Agregacija (engl. aggregation) je posebna vrsta asocijacije, vra asocijacija koja
predstavlja reelaciju celina-deo. Objekti klase koja predstavlja celinu sadre objekte koji
predstavljaju delove. Agregacija se oznaava tako to se na liniji asocijacije stavi rombi (
<>,diamond) na strani celine (slika 4.10).
Klasa A
0..*
Klasa B
Slika 4.10 Agregacija

Kompozicija (engl. composition) je posebna vrsta vre agregacije. Ona unosi posebnu
semantiku u relaciji celine i dela. Kod nje je strogo definisano pitanje vlasnitva objekta dela
i njegovog ivotnog veka. Kompozicija se prikazuje kao i agregacija, samo sa ispunjenim
rombom (slika 4.10).
Klasa A
0..*
Slika 4.10 Kompozicija
99
Klasa B
Relacija generalizacije je relacija izmeu opte stvari (osnovna klasa) i posebne stvari
(izvedena klasa). Generalizacijom (ili nasleivanjem) izvedene klase nasleuju sve atribute i
operacije osnovne klase, a mogu (ali ne moraju) dodati i nove operacije i atribute. Izvedena
klasa moe promeniti relaciju operacije iz osnovne klase, navoenjem svoje definicije
operacije kao operacija iz osnovne klase (polimorfizam).
Klasa moe imati jednu (engl. single inheritance) (slika 4.11) ili vie osnovnih klasa
(viestruko nasledjivanje, engl. multiple inheritance)
Klasa A
Klasa B
Klasa C
Slika 4.11 Jednostruko nasleivanje
100
4.3 Dijagrami klasa

U sledeim poglavljima dati su karakteristini dijagrami klasa. U dijagramima su navedene
samo klase bez atributa i metoda. Ovo omoguava da se uoe odnosi meu klasama. Za
svaku klasu dato je objanjenje ta predstavlja. Objanjenje je dato kod onog dijagrama gde je
klasa definisana.
4.3.1 Dijagram klasa Elan
Functions
(from Logical View)
Boundary
conditions
(from Logical View)
Methodes
(from Logical View)
Models
(from Logical View)
Loads
(from Logical View)
Misclaneous
(from Logical View)
Util
(from Logical View)
Finite elements
(from Logical View)
Type
(from Logical View)
FEConnections
(from Logical View)
Slika 4.11 Dijagram klasa Elan

Na slici 4.11 prikazan je dijagram paketa. Sadraj pojedinih paketa:
-
paket Misclaneous sadri dijagram klasa Misclaneous koji opisuje poprene preseke,
materijale, vorove itd.,
paket Boundary conditions sadri dijagram klasa Boundary conditions koji opisuje
granine uslove,
paket FEConnections sadri dijagram klasa FEConnections koji opisuje veze
konanih elemenata,
paket FE sadri dijagram klasa FE koji opisuje konane elemente,
paket Functions sadri dijagram klasa Functions koji opisuje diskretne funkcije,
paket Loads sadri dijagram klasa Loads koje opisuju optereenje vorova i konanih
elemenata,
101
paket Methodes sadri dijagram klasa Methodes koji opisuje diskretne metode koje
se koriste za reavanje diferencijalnih jednaina kretanja,
paket Models sadri dijagram klasa Models koji opisuje modele konstrukcija.
4.3.2 Dijagram klasa Misclaneous

CPoint
CCrossSection
CForce
CDisplacement
CNode
0..n
1
CCentroid
1
1
CMaterial
0..1
-m_pSpring
CVelocity
CBCDSpring
CLumpedMass
-m_pMass
-m_pRestraint
CBCDRestraint
(from Di splacements)
0..1
(from Di splacem ents)
-m_pDamper
0..1
CBCDDamper
(from Di splacements)
+ m_ppK1..6
CSpring
-m_ppC1..n
CDamper
Slika 4.12 Dijagram klasa Misclaneous
CCrossSection
CForce
CDisplacement
CMaterial
CVelocity
CCentroid
CLumpedMass
CPoint
Popreni presek konanog elementa sa podacima o: momenatu

inercije, povrine, povrine smicanja ...
Prostorna koncentrisana sila data preko komponenti sile u tri
ortogonalna pravca.
Prostorno pomeranje dato preko podataka o pomeranjima u tri
ortogonalna pravca.
Materijal elementa dat preko podataka o: modulu elastinosti,
modulu klizanja, gustine materijala itd.
Prostorna brzina preko podataka o brzinama u tri ortogonalna
pravca.
Centroid.
Koncentrisana masa data preko podataka o vrednostima
angaovanosti masa u pravcima generalisanih pomeranja vora.
Poloaj materijalne take u prostoru dat preko koordinata.
102
CSpring
CDamper
CNode
Opruga data preko podatka o njenoj krutosti.

Priguenje dato preko podatka o koeficijentu priguenje.
vor modela. Podaci o voru su njegov poloaj u prostoru,
identifikacioni broj, granini uslovi (elastino oslanjanje,
priguenje, oslonac ), masa.
4.3.3 Dijagram klasa Boundary conditions

CBC
CBCF
(from Forces)
CBCFNode
(from Forces)
CBCD
(from Displacements)
CBCDSpring
CBCDKnown
CBCFElement
(from Forces)
CBCFConc
(from Forces)
CBCDInitial
(from Displacem ents)
CBCDDamper
CBCDRestraint
Slika 4.13 Dijagram klasa Boundary conditions
CBCF
1
CBCFNode
#m_pConcentrate
0..1
CForce
#m_pMoment
(from Misclaneous)
0..1
Slika 4.14 Dijagram klasa Boundary conditions-Forces

103
CBCD
-m_ppC
CBCDDamper
1
1..n
#m_pRotationalDisp
1
CDisplacement
(from Misclaneous)
CBCDKnown
1
CBCDRestraint
CDamper
(from Misclaneous)
1
#m_pLinearDisp
-m_pRotationalVel
CVelocity
1
(from Misclaneous)
1
1
-m_pLinearVel
1
1
CBCDSpring
#m_pRestraint
1..6
(Vector< boolean >)
(from Mathematic)
CBCDInitial
+ m_ppK
1..6
CSpring
(from Misclaneous)
Slika 4.15 Dijagram klasa Boundary conditions-Displacements
CBC
CBCD
CBCF
CBCDRestraint
CBCDSpring
CBCDDamper
CBCDKnown
CBCDInitial
CBCFNode
Apstarktna klasa graninih uslova iz koj se izvode granini uslovi po

pomeranjima i po silama.
Apstraktna klasa iz koje su izvode klase za granine uslove po
pomeranjima.
Apstraktna klasa iz koje su izvode klase za granine uslove po silama.
Ogranienje pomeranja vora u pravcima generalisanih pomeranja.
Opruge u voru u pravcima izabranih generalisanih pomeranja.
Priguivai u voru u pravcima izabranih generalisanih pomeranja.
Poznata generalisana pomeranja vora.
Inicijalna generalisana pomeranja vora (pomeranje i brzine).
Poznate sile u vorovima u pravcima generalisanih pomeranja.
104
4.3.4 Dijagram klasa FEConnections

+m_eEType CTypeFE
(from Type)
1
CFEC
1
CSpring
+m_ppK
(from Misclaneous)
CFECSpring
1
CFECDamper
0..4
+m_ppC
CDamper
(from Misclaneous)
0..4
CFECRelease
CFECEccentricity
Slika 4.16 Dijagram klasa FEC
CFEC
CFECSpring
Apstraktna klasa veza u spoljanjim vorovima konanog elementa.

Polukrute veze u spoljnjim vorovima konanog elementa date
preko krutosti opruga u pravcima generalisanih pomeranja.
Priguenje veze u spoljanjim vorovima konanog elementa dato
CFECDamper
preko priguenja u pravcima generalisanih pomeranja.
Otputanje veza u pravcima generalisanih pomeranja u spoljanjim
CFECRelease
vorovima konanog elementa.
CFECEccentricity Ekscentricitet veze u spoljanjim vorovima konanog elementa.
105
4.3.5 Dijagram klasa FE
CFECRelease
(from FEConnections)
#m_pRelease
0..1
#m_pSpring
CFE
1
1
1
111
1
CFECSpring
0..1
0..1
#m_pEccentricity
CFECEccentricity
1
#m_pMaterial
-m_ppNode
#m_eEType
1..n
CNode
(from Misclaneous)
CMaterial
(from Misclaneous)
1
CTypeFE
(from Type)
#m_pSection
1
CCrossSection
(from Misclaneous)
#m_pDamper
0..1
CFECDamper
CFEMember3D
Slika 4.17 Dijagram klasa FE
CFE
CFEMember3D
Apstrakta klasa za konani elemenat iz koje se izvode svi konani

elementi.
Prostorni tap kao konani elemenat.
106
4.3.6 Dijagram klasa Functions

+m_ppFunction CDiscretFnct
CDiscretFnctList
1..n
1
Matrix
(from Mathematic)
0..1
-m_pDynamicEqGeneralDsp
CDFLLoadCond
1
CTime
CDFLGeneralDsp
#m_pPoint
1..n
CPoint
(from Misclaneous)
-m_pFnctGeneralDsp
0..1
(Vector< int >)
(from Mathematic)
CGroundAccList
CTHForceList
Slika 4.18 Dijagram klasa Functions
CDiscretFnct
CDiscretFnctList
CDFLGeneralDsp
CGroundAccList
Ctime
CDFLLoadCond
CTHForceList
Diskretna funkcija data preko niza taaka.

Lista diskretnih funkcija iji broj moe da bude proizvoljan.
Veza izmeu diskretne funkcije i generalisanog pomeranja.
Lista vrednosti ubrzanja pri zemljotresu za tri orotogonalna pravca.
Vremenski period dejstva dinamikog optereenja i korak
integracije.
Veza izmeu diskretne funkcije i nezavisnog uslova optereenja za
dinamiko optereenje.
Veza izmeu dinamike sile i nezavisnog uslova optereenja sa
vremenskim periodom dejstva i korakom integracije.
107
4.3.7 Dijagram klasa Loads

CLoad
CLElement
0..1
-m_pElementLoads
1
CLNode -m_pNodeLoads
0..1
CLoadCondition
1
Slika 4.19 Dijagram klasa Loads
CLoad
CLNode
CLElement
CLoadCondition
Apstarktna klasa za optereenje konstrukcije.

vorno optereenje.
Optereenje konanog elementa.
Uslovi optereenja konstrukcije dati preko optereenja vorova i
optereenja konanih elemenata.
108
4.3.8 Dijagram klasa Methodes

CStaticCondensation
CMethod
CMA
CMAClassic
CDIM
CDIMAlpha
Slika 4.20 Dijagram klasa Methodes
CMethod
Apstraktna klasa metoda za numeriko reavanje dinamikih

jednaina.
Apstraktna klasa za metode modalne analize.
CMA
Apstraktna klasa za metode direktne integracije.
CDIM
Klasina modalna analiza.
CMAClassic
Metod direktne integracije postupak.
CDIMAlpha
CStaticCondesation Kondezacija sistema jednaina statikom metodom.
109
4.3.9 Dijagram klasa Models
CLoadCondition
#m_pLoad
(from Load)
0..1
CModel
CSystem
1..n
#m_ppNodeModel
CNode
CPseudo3D
(from M iscl aneous)
C3D
-m_ppNode
1..n
CFE
(from Fi nit el ement)
1..n
CMacroElement
-m_pLocations
CMacroElementLocation
CMEForP3D
1
0..1
CME2DD1
Slika 4.14 Dijagram klasa Models
CSystem
Sistem sadri globalne podatke za proraun kao to su tip

modela, metod prorauna pri dinamikoj analizi, da li se
trae maksimalne ili ekstremne vrednosti...
Apstraktna klasa iz koje se izvode modeli.
CModel
Trodimenzionalni model konstrukcije.
C3D
Opti makro element.
CMacroElement
Makro element za pseudo trodimenzionalni model sa
CMEForP3D
horizontalnim pomeranjima i obrtanjima tavanica oko
globalne Z ose.
Makro element za pseudo trodimenzionalni model koji ima
CME2DD1
krutost samo u ravni u kojoj lei i krutost mu je data u
pravcima horizontalnih pomeranja tavanica.
Pseudo tordimenzionalni model.
CPseudo3D
CMacroElementLoaction Polozaj makroelementa da preko centoida makroelementa i
Ugla koji pravac makroelementa zaklapa sa globalnom X
osom.
110
Poglavlje 5
Implementacija modela u objektno orijentisanom jeziku
C++
5.1 Uvod
Kao to smo rekli, objektno orijentisani jezici poseduju koncepte koji omoguavaju lako
uobliavanje objektnog modela u raunarski program. Pet najboljih objektno orijentisanih
jezika sa kojima je realizovan veliki broj sistema u praksi su:
-
Smalltalk
Objektni paskal
C ++
CLOS(Common Lisp Object Sistem) i
Ada
Pored njih u poslednje vreme pojavio se jedan vrlo moan objektno-orijentisani jezik pod
imenom Java koji je iroko primenjen na mnogim platformama.
Jezik C++ je danas svakako najpopularniji objektno orijentisani jezik opte namene. Pogodan
je kako za sistemsko tako i za aplikativno programiranje svih namena. Jezik C++ je sredstvo
za primenu objektno orijentisanih koncepata.
Jezik C++ nije isto objektno orijentisani jezik. On je nastao kao naslednik jezika C, pa je
zadrao i koncepte tradicionalnog programiranja.
Jezik C++ nudi jo jedan koncept koji ne spada u grupu osnovnih objektno orijentisanih
koncepata. To je koncept preklapanja operatora (engl. operator overloading). Da bi tipovi
koje je definisao programer bili sasvim ravnopravni sa ugraenim tipovima i za njih se mogu
definisati znaenja operatora koji postoje u jeziku.
Tokom faze implementacije model je preslikan u ciljni implementacioni jezik, a to je ovde
C++. Poto se samo bavimo strukturnim modelom datim preko dijagrama klasa, on e se
preslikati u model podataka tj. u deklaracije klasa, atributa i operacija u C++-u. Deklaracije
dobijenih klasa su date na prateem CD-u u fajlovima sa ekstenzijom h.
111
5.2 Raunarski program ELAN

5.2.1 Osnovne karakteristike programa
Program slui za statiki i dinamiki proraun okvirnih konstrukcija.
Razvijena su dva modela za proraun prostorne okvirne konstrukcije. Jedan model je klasini
trodimenzionalni model, a drugi model je pseudo trodimenzionalni model.
Kod klasinog trodimenzionalnog modela, konstrukcija je predstavljena linijskim konanim
elementima povezanim u vorovima. Osnovne nepoznate su tri translacije i tri rotacije
vorova. Mase sistema su direktno koncetrisane u pojedinim ili svim vorovima sistema.
Kod pseudo trodimenzionalnog modela, konstrukcija je predstavljena skupom
makroelemenata povezanih u nivoima tavanica. Osnovne nepoznate su dve translacije i jedna
rotacija tavanica. Kod ovog modela i za statiku i za dinamiku analizu osa Z je usmerena
navie. Mase sistema koncentrisane su u centrima masa tavanica.
Kod elinih ramova mogue je u proraun uvesti i uticaje polukrutih i ekscentrinih veza.
Polukruta veza se tretira kao linearna.
Za konstrukciju se usvaja globalni tip priguenja. Za zadati koeficijenat relativnog
priguenja, za prvi ton, raunaju se koeficijenti i i rauna se matrica priguenja sistema za
koju se pretpostavlja da je proporcionalna matrici masa i matrici krutosti sitema.
Na osnovu izraunate matrice krutosti i matrice masa sistema, mogu se odrediti frekventne
karakteristike i oblici oscilovanja sistema.
Za numeriku integraciju izabran je postupak i postupak alternative konvolucionom
integralu.
Dinamiko optereenje moe da se zada preko vremenske funkcije sile, akcelelograma i
krive spektra pseudoubrzanja. Primenom krive spektra pseudoubrzanja mogu da se dobiju
maksimalne vrednosti uticaja za zadati pravac spektra pseudoubrzanja ili ekstremne vrednosti
uticaja.
112
5.2.2 ema ulaznog dokumenta

GLOBAL CONTROL VARIABLE
tModel
tMethod nld popt
tModel
tMethod
Nld
Popt
Nfq
nInd
nfq
nInd
Tip modela:
tModel=M3D (trodimenzionalni model)
tModel=PSEUDO3D (pseudo trodimenzionalni model)
tModel=MACRO (makroelement)
Metod prorauna korien kod dinamike analize:
tMethod=ALPHA_METHOD ( postupak)
tMethod=CMA_METHOD (alternative konvolucionom integralu)
Broj nezavisnih uslova optereenja.
Trenutno nije u upotrebi. Staviti da je vrednost popt=0.
Broj krunih frekvencija koje e biti izraunate. Za sada nije u upotrebi.
Ako se radi dinamiki proraun staviti samo da je Nfq>0.
nInd=0 raunaju se ekstremne vrednosti uticaja usled primenjenog
spektara odgovora. Ako je naveden ugao on se
zanemaruje.
nInd=1 raunaju se vrednosti uticaja usled primenjenog
spektara odgovora za dati ugao .
Koeficijent relativnog priguenja.
Ugao koji osa 1 akcelelograma ili spektra odgovora zaklapa sa
globalnom X osom sistema. Pozitivna vrednost ugla je u smeru
suprotnom od smera kazaljke na satu. Vrednost ugla daje se u
stepenima.
< If tModel=PSEUDO3D >
PSEUDO3D
ID numNodeP3D numDiffME
MEID IDOfDiffME
nodeIDMEt
XC YC ZC
CMEID
JOINTS (SUBMODEL)
ID
numNodeP3D
numDiffME
METotalNumb
MEID
IDOfDiffME
METotalNumb
<1METotalNumb>
<1 numNodeP3D >
<1... METotalNumb>
<1...numNodeP3D >
Identifikacioni broj nosaa.

Broj spratova.
Broj makroelemenata koji imaju razliite karakteristike.
Ukupan broj makroelemenata.
Identifikacioni broj makroelementa.
Identifikacioni broj makroelementa ije se karakteristike dodeljuju
makroelementu iji je identifikacioni broj dat u MEID.
113
nodeIDMEt
XC
YC
ZC
CMEID
JOINTS
(SUBMODEL)
Dovodi u vezu vorove PSEUDO3D modela (tavanice) i vorove

makroelementa MEID nodeIDME (oznaka definisana dalje u tekstu).
Za dati makroelemenat MEID navode se brojevi vorova nodeIDME
makroelementa koji odgovaraju redom tavanicama od 1 pa navie.
Ako makroelement nije vezan za tavanicu vrednost ovog polja je 0.
X koordinata centorida makroelementa.
Y koordinata centorida makroelementa.
Z koordinata centorida makroelementa.
Ugao koji ravan makroelementa zaklapa sa globalnom X osom.
Pozitivna vrednost ugla je u smeru suprotnom od smera kazaljke na
satu. Vrednost ugla daje se u stepenima.
Identifikacioni broj makroelementa za koji se daje poloaj centroida
Podaci o vorovima. Struktura ovog ulaza je ista kao i kod unosa
vorova u JOINTS (SUBMODEL).
Pri navoenju poloaja vorova pseudo modela ( to su u stvari centri
masa tavanica) koordinatna osa Z mora da bude usmerena navie.
Numeracija vorova PSEUDO3D modela moe da se daje u
proizvoljnom redosledu po visini konstrukcije.
SUBMODEL
<If tModel=PSEUDO3D then 1..numDiffME

else 1>
MODEL CONTROL BLOCK

ID
numNodes
ID
numNodes
numFE
numMaterials
numSections
numFE
numMaterials
numSections
Identifikacioni broj nosaa.

Broj vorova nosaa.
Broj konanih elemenata.
Broj linija sa razliitim materijalima.
Broj linija sa razliitim poprenim presecima.
STRUCTURE OF STIFFNES MATRIX

FOR MACROELEMENT
NumNodeME
nodeIDME nodeIDC3D enx eny enz enx eny enz
NumNodeME
<If tModel=PSEUDO3D OR
tModel=MACRO>
<1...numNodeP3D >
Broj vorova modela makroelementa.

Ako makroelement pripada PSEUDO3D modelu, ovaj broj je
jednak ili manji od broja spratova.
114
nodeIDME
nodeIDC3D
enx
eny
enz
enx
eny
enz
Identifikacioni broj vora makroelementa.

Kada makroelement pripada PSEUDO3D modelu: Na svakom
spratu M3D modela makroelementa izaberemo vor koji e
reprezentovati sprat u PSEUDO3D modelu. Brojevi ovih vorova
idu od 1 <= NumNodeME. Numeracija ovih vorova po visini
modela moe da se obavi u proizvoljnom redosledu. Broj vora n
makroelementa ne mora da se poklapa sa n-tim spratom
PSEUDO3D modela.
Identifikacioni broj vora u M3D modelu makroelementa koji
odgovara identifikacionom broju vora makroelementa nodeIDME.
Brojevi jednaina za generalisana pomeranja u vorovima
makroelementa u matrici krutosti makroelementa. Za svako
izabrano generalisano pomeranje u vorovima oznaenim sa
nodeIDME oznaava se jednaina koja odgovara tom
generalisanom pomeranju. Oznaavanje jednaina se radi za svaki
vor makroelementa idui od prvog vora pa do NumNodeME, po
redosledu kako su pomeranja data u vektoru generalisanih
pomeranja vora.
Kada je makroelement element PSEUDO3D modela, vorovi
makroelementa imaju samo horizontalna pomeranja u ravni
makroelementa te e samo
enxK0 .
JOINTS
X Y Z
Rx Ry
mx my
Sx Sy
Cx Cz
ID
Rz
mz
Sz
Cz
<1...numNodes >
Rfx Rfy
m fx m fy
Sfx Sfy
Cfx Cfy
ili
ili
ili
ili
ili
Rfz
m fz
Sfz
Cfz
X Y Z
Koordinate vorova.
ID
Identifikacioni broj vora. Oznaavanje vorova ide od 1 do

numNodes u rastuem poretku.
Otputanje generalisanih pomeranja.
Ri=1 generalisano pomeranje vora ne postoji.
Ri=0 generalisano pomeranje vora postoji.
i=x, y, z, fx, fy, fz.
Ako su sva otputanja jednaka 0 moe se umesto navoenja
podataka staviti samo ???.
Rx Ry Rz
Rfx Rfy
R fz
115
???
???
???
???
???
Angaovane mase u pravcima generalisanih pomeranja. Mase e biti

uzete u proraun samo tamo gde Ri=0.
Vrednost za masu mora da bude mi>=0.
Ako su sve koncentrisane mase jednake 0 moe se umesto
navoenja podataka staviti samo ???.
Krutost opruga u pravcima generalisanih pomeranja. Opruge e biti
uzete u proraun samo tamo gde Ri=0.
Vrednost za krutost opruge mora da bude Si>=0 ili Si=B
(oznaava ).
Ako nema opruga u vorovima moe se umesto navoenja podataka
staviti samo ???.
Priguenje u pravcima generalisanih pomeranja. Priguivai e biti
uzeti u proraun samo tamo gde je Ri=0.
Vrednost priguenja mora da bude Ci>=0.
Ako nema priguenja u vorovima moe se umesto navoenja
mx my mz
mfx mfy
m fz
Sx Sy Sz
Sfx Sfy
Sf z
Cx Cz Cz
Cfx Cfy
Cf z
MATERIALS
IDmat EYoung
<1numMaterials >
Identifikacioni broj materijala.

Young-ov moduo elastinosti.
Moduo klizanja.
Gustina materijala ( za sada nije u upotrebi. Navesti 0).
Poisson-ov koeficijent (za sada nije u upotrebi. Navesti 0).
Koeficijenat termikog irenja materijala (za sada nije u upotrebi.
Navesti 0).
IDmat
EYoung
G
SECTIONS
IDS
IDS
F
Ixx
Iyy
Izz
Ay
Az
th
Ixx
<1...numSections >
Iyy
Izz Ay
Az
th
Identifikacioni broj poprenog preseka.

Povrina poprenog preseka.
Moment inercije poprenog preseka oko lokalne ose .
Moment inercije poprenog preseka oko lokalne ose y
Moment inercije poprenog preseka oko lokalne ose z.
Povrina smicanja poprenog preseka u pravcu lokalne y ose.
Povrina smicanja poprenog preseka u pravcu lokalne z ose.
Debljina povrinskog elementa..Nije u upotrebi. Navesti da mu je
vrednost jednaka 0.
116
FINITE ELEMENTS
IDFE typeFE ID1 ID2 .... IDn
M1y M2y M1z M2z N Mt
S1y S2y S1z S2z

e1 e2 z
C1y C2y C1z C2z
IDFE
typeFE
ID1... Idn
IDM
IDS
M1y M2y
M1z M2z
N
Mt
S1y S2y
S1z S2z
e1 e2
z
C1y C2y C1z
C2z
<1numFE >
IDS IDM
ili
ili
???
???
ili
???
Identifikacioni broj konanog elementa. Ovi brojevi moraju da idu u

rastuem redosledu od 1 pa navie.
Tip konanog elementa. Za sada moe da ima vrednost:
typeFE=MEMBER3D
Identifikacioni brojevi krajnjih vorova konanog elementa.
Identifikacioni broj karakteristika materijala.
Identifikacioni broj karakteristika poprenog preseka.
Otputanje krajeva konanog elementa. Vai samo za element
typeFE=MEMBER3D. Oznake 1 i 2 oznaavaju prvi i drugi kraj
tapa. Slova x,y,z oznaavaju ose lokalnog koordinatnog sistema
elementa.
Ako je vrednost 1 sila na kraju tapa ne postoji.
Ako je vrednost 0 sila na kraju tapa postoji.
Ako su sva otputanja jednaka 0 moe se umesto navoenja podataka
staviti samo ???.
Ugao koji lokalna osa z tapa zaklapa sa X osom globalnog
koordinatnog sistema. Ugao se daje u stepenima. Odreivanje
vrednosti ugla je dato je u prilogu B.
Krutost polukrute veze u krajnjim vorovima tapa.
S>=0 ili S=B (oznaava )
Ako su navedeni podaci za otputanje krajeva konanog elementa, oni
se zanemaruju. Ako nema polukrute veze moe se umesto navoenja
Ekscentricitet veze u krajnjim vorovima tapa.
Ako nema ekscentriciteta u vorovima moe se umesto navoenja
Faktor redukcije krute zone. Vrednost mora da bude u granicama
0 z1
Nije trenutno u upotrebi upotrebi.
Umesto podataka staviti ???.
117
NODE LOADS
ili
???
Ako nema optereenja vorova umesto celog ovog bloka staviti ???
totalPlaces
IDJ1 forceID1 .... forceIDnld
IDJ2 knownDspID1... knownDspIDnld
IDJ3 initDspID1... initDspIDnld
diffPlForces
diffForces
diffPlKnownDsp diffDsp
diffPlInitDsp
diffInitDsp
Fx Ffy Fz Mx My Mz
ux uy uz x y z
dx dy dz dx dx dx
dx dy dz dx dy dz
totalPlaces
IDJ1
forceID1 ...forceIDnld
IDJ2
knownDspID1...
knownDspIDnld
IDJ3
initDspID1...
initDspIDnld
diffPlForces
diffForces
diffPlKnownDsp
diffDsp
diffPlInitDsp
diffInitDsp
Fx Ffy Fz
Mx My Mz
<1...diffPlForces >
<1...diffPlKnownDsp>
<1...diffPlInitDsp>
<1...diffForces>
<1...diffDsp>
<1...diffInitDsp>
=diffPlForces+ diffPlKnownDsp+ diffPlInitDsp

Identifikacioni broj vora koji sadri silu.
Identifikacioni broj vorne sile za dati nezavisni uslov optereenja.
Identifikacioni broj vora koji sadri poznato pomeranje.
Identifikacioni broj poznatog pomeranja za dati nezavisni uslov
optereenja.
Identifikacioni broj vora u kojem su zadati poetni uslovi za
dinamiko optreenje.
Identifikacioni broj poetnih uslova za dinamiko optreenje za dati
nezavisni uslov optereenja.
Broj linija koje povezuju identifikacioni broj vora koji sadri silu i
identifikacioni broj vorne sile za dati nezavisni uslov optereenja.
Broj linija sa vornim silama.
Broj linija koji povezuje identifikacioni broj vora koji sadri
poznato pomeranje i Identifikacioni broj poznatog pomeranja za
dati nezavisni uslov optereenja.
Broj linija sa poznatim pomeranjima.
Broj linija koji povezuje identifikacioni broj vora koji sadri
poetne uslove za dinamiko optreenje i identifikacioni broj
poetnih uslova za dinamiko optreenje za dati nezavisni uslov
optereenja.
Broj linija sa poetnim uslovima za dinamiko optereenje.
Komponente vornog optereenja. Prvo optereenje koje se navede
smatra se da ima identifikacioni broj 1 pa redom. Kod PSEUDO3D
modela komponente sila kod statikog optereenja su date u odnosu
na globalnu Z osu, a kod dinamikog optereenja u odnosu na
centre masa tavanica.
118
ux uy uz x y z
dx dy dz
dx dx dx
dx dy dz
dx dy dz
Komponente poznatog pomeranja vora. Prvo pomeranje koje se

navede smatra se da ima identifikacioni broj 1 pa redom. Kod
PSEUDO3D modela komponente poznatih pomeranja kod statikog
optereenja su date u odnosu na take na globalnoj Z osi, a kod
dinamikog optereenja u odnosu na centre masa tavanica.
Komponente poetnih uslova za dinamiko optereenje. Prvi poetni
uslov koji se navede smatra se da ima identifikacioni broj 1 pa
redom.
Kod PSEUDO3D modela komponente poetnih uslova su date u
odnosu na centre masa tavanica.
ELEMENT LOADS
ili
???
Za sada nema podataka koji se unose. Staviti umesto ovoga bloka ???
FORCETH LOADS
ili
???
Ako nema ovog optereenja umesto celog ovog bloka staviti ???
Pre definisanja ovog bloka treba da bude definisan blok NODE LOADS.
nDt
nTime
DISCRET FNCT
Fnct1 ... Fnctnld
nDt
nTime
DISCRET FNCT
Fnct1 ... Fnctnld
Vremenski inkrement.
Period vremena za koji se rauna.
Struktura bloka data dalje u tekstu.
Povezuje identifikacioni broj funkcije sa nezavisnim uslovom
optereenja navedenom u bloku NODE LOADS. Broj podataka u
ovome redu jednak je broju nezavisnih uslova optereenja. Ako
nezavisni uslov optereenja nije povezan ni sa jednom funkcijom unosi
se 0.
STEADY STAY LOADS
ili
Za sada nema podataka koji se navode. Staviti umesto ovoga bloka ???.
119
???
ACCELERATIONS
ili
???
Ako nema ovog optereenja umesto celog ovog bloka staviti ???.
nDt
nTime
DISCRET FNCT
Fnct1 ... Fnct6
nDt
nTime
DISCRET FNCT
Fnct1 ...
Fnct6
SPECTRUM
Vremenski inkrement.
Period vremena za koji se rauna.
Struktura bloka data dalje u tekstu Broj diskretnih funkcija moe da
bude od 1 do 3. Prva funkcija se pridruuje angaovanoj masi u smeru
generalisanog pomeranja X , druga angaovanoj masi u smeru Y , a
trea angaovanoj masi u smeru Z.
Povezuje identifikacioni broj funkcije sa odgovarajuim generalisanim
pomeranjem. Kod ovoga tipa optereenja navesti da je svih est
komponenti jednako 0.
ili
???
Ako nema ovog optereenja umesto celog ovog bloka staviti ???.
DISCRET FNCT
Fnct1 ... Fnct6
DISCRET FNCT
Fnct1 ...
Fnct6
Struktura bloka data dalje u tekstu. Broj diskretnih funkcija moe da

bude od 1 do 3. Prva funkcija se pridruuje angaovanoj masi u smeru
generalisanog pomeranja X , druga angaovanoj masi u smeru Y , a
trea angaovanoj masi u smeru Z.
Povezuje identifikacioni broj funkcije sa odgovarajuim generalisanim
pomeranjem. Kod ovoga tipa optereenja navesti da je svih est
komponenti jednako 0.
120
Dodatak: Objanjenej bloka DISCRET FNCT

DISCRET FNCT
numDiscFnct
numPoints AX AY
X Y
<1...numDiscFnct>
<1... numPoints.>
numDiscFnct
Ukupan broj diskretnih funkcija.
Ovaj blok podataka navodi se za svaku funkciju. Prva funkcija koja se navede smatra se da
ima identifikacioni broj 1.
numPoints
Broj taaka diskretne funkcije.
AX
Mnoitelj u pravcu X ose.
AY
Mnoitelj u pravcu Y ose.
X Y
Kordinate take funkcije. Pri navoenju taaka treba voditi rauna da je
Xi<=Xi+1.
121
DEO III
Parametarska analiza i zakljuak
103
104
6. Parametarska analiza
6.1 Uvod
Parametarska analiza uticaja fleksibilnosti i ekscentinosti veza na dinamike osobine i
seizmiki odgovor konstrukcije izvrena je na dva primera: ramu u ravni i prostornom ramu.
Kao optereenje ramova korieno je seizmiko optereenje dato preko akcelelograma i
preko krivih spektra pseudoubrzanja.
Za analizu uticaja fleksibilnosti i ekscentinosti veza na dinamike osobine i seizmiki
odgovor konstrukcije korieno je nekoliko vrsta dijagrama:
-
dijagram: Koeficijent krutosti - Normalizovani uticaj ( Kk-u(Nk) )

Koeficijent krutosti veze dat je kao:
Kk =
1
3EI
1+
lk
(6.1)
gde je k krutost veze u voru, a l duina, E moduo elastinosti i I moment inercije

tapa.
Normalizovani uticaj je dat kao
u ( Nk ) =
u Kk
u Kk =1
(6.2)
gde je uKk posmatrani uticaj za Kk=Kki, a uKk=1 je isti taj uticaj za Kk=1
-
dijagram: Koeficijent ekscentrinosti -Normalizovani uticaj
( Ke-u(Ne) )
Koeficijent ekscentrinosti veze dat je kao
Ke =
lk
l
(6.3)
gde je lk duina krute zone u voru, a l duina tapa.

Normalizovani uticaj je dat kao
105
u ( Ne) ==
u Ke
u Ke= 0
(6.4)
gde je uKe posmatrani uticaj za Ke=Kei , a uKe=0 je isti taj uticaj za Ke=0.
-
dijagram: Vreme Pomeranje
Kao uticaji, u gornjim jednainama, pojavljuju se pomeranja vorova (U1, U11, U19 ), presene
sile tapa 1 u voru 21 (M, T, M3, T2 ) i krune frekvencije (Omegai i=1,2,3,4,5). Svi
posmatrani uticaji su posledica seizmikog optereenja konstrukcije datog preko:
-
akcelerograma (slika 6.1),

krivih spektra pseudoubrzanja (slika 6.2).
Poto nas pri analizi preko dijagrama Kk-u(Nk) i Ke-u(Ne) interesuju normalizovane
vrednosti pomeranja vorova i presenih sila tapa, kao optereenje mogu da se koriste
normalizovane vrednosti spektara pseudoubrzanja (slika 6.2b). Ova normalizacija je izvrena
u odnosu na maksimalnu vrednost pseudoubrzanja za svaki dijagram posebno.
Osim normalizovanog spektara pseudoubrzanja SEc1, SEc2, SYu uveden je jo i spektar Sc=1
da bi se iz prorauna eliminisao uticaj oblika krive spektra pseudoubrzanja. Normalizovani
uticaji dobijeni na ovakav nain predstavljaju granine vrednost normalizovanih uticaja
usled fleksibilnosti i ekscentinosti veza za posmatranu konstrukciju.
Vrednosti uticaja dobijene programom ELAN, uporeivane su sa vrednostima uticaja
dobijenim programom SAP90 (Wilson L.E. i dr, 1984). Dobijene vrednosti uticaja, za
granine vrednosti Kk=0 i Kk=1, su u saglasnosti. Takoe, dobijene vrednosti uticaja za
razliite vrednosti Ke su u saglasnosti.
1,5
a (m/s/s)
1
0,5
0
0
10
12
-0,5
-1
-1,5
t[sec]
Slika 6.1 Akcelerogram zemljotresa El Centro (AElC )
106
Spa[m/s/s]
5
4
S'Ec1
S'Ec2
S'Yu
2
1
0
0
T[sec]
a)
1,2
Spa[m/s/s]
1
SEc1
0,8
SEc2
0,6
SYu
0,4
Sc
0,2
0
0
T[sec]
b)
Slika 6.2
a) Krive spektra pseudoubrzanja prema:
- Eurocode 8:
m
, tip tla=B, =0%
s2
m
-S'Ec2 projektni spektar sa parametrima: a = 1.2 2 , tip tla=B, faktor
s
ponaanja q=1, =5%
- Pravilniku o tehnikim normativima za izgradnju objekata visokogradnje u
seizmikim podruijima:
- S'Yu kategorija tla II, kategorija objekta II, tip konstrukcije 1,
seizmiko podruije IX
b) Normalizovane krive spektra pseudoubrzanja sa slike a.
-SEc1 - elastini spektar sa parametrima: a = 1.2
107
6.2 Analizirani primeri

Analiza uticaja fleksibilnosti i ekscentrinosti veza na seizmiki odgovor konstrukcije
uraena je na dva primera:
-
simetrini ram u ravni (u daljem tekstu u oznaci 2DS),

nesimetrini ram u prostoru ( u daljem tekstu u oznaci 3DN).
Ekscentricitet i krutost veza uzimani su u obzir samo na vezi grede sa stubom. Za zadati
koeficijent ekscentrinosti u intervalu od 0 do 0.1 sa korakom 0.02 raunat je stvarni
ekscentricitet veze grede i stuba, a za zadati koeficijent krutosti u intervalu od 0.1 do 1 sa
korakom 0.1 raunata je stvarna krutost veze grede sa stubom. Tako dobijene vrednosti
unoene su ulazni fajl za program ELAN i raunati su traeni uticaji.
Kod oba rama usvojene su iste karakteristike poprenih preseka i date su u tabeli 6.1:
Tabela 6.1 : Karakteristike poprenih preseka ramova

greda
stub
l[m]
8
4
F[m2]
0.306
0.1224
I2[m4]
0.001798
I3[m4]
0.002569
0.001798
Za materijal je usvojen E= 210000000 kN/m2.
Simetrini ram u ravni 2DS:

Na slici 6.3 je data dispozicija 2DS. Pri proraunu uticaja korien je M3D model.
kN sec 2
i
Mase su koncentrisane u svim vorovima rama. Njihova vrednost je m X = 20
m
deluju samo o pravcu globalne koordinatne ose X.
Prilikom traenja uticaja, optereenje AElC , SEc1, SEc2, SYu i SC dato je samo u pravcu ose 1
(slika 3.3) koja sa globalnom osom X zaklapa ugao =0.
Nesimetrini ram u prostoru - 3DN

Na slici 6.4 je dat prostorni izgled 3DN. Osnovna kula rama ima deset spartova, dok
sporedne kule imaju est, odnosno etiri sprata.
Poto je za proraun korien PSEUDO3D model, 3DN je razloen na makroelemente.
Njihova dispozicija je prikazana na slici 6.5.
Mase su koncentrisane u teitima tavanica i vrednosti su im date u tabeli 6.2. Tavanice su
numerisane od osnove pa navie.
108
Tabela 6.2: Vrednosti masa kod 3DN
Tavanica
1- 4
5- 6
7-10
kN sec 2
mX
kN sec 2
mY
mZ kNm sec 2
120
80
40
120
80
40
7263
2133
426
Prilikom traenja uticaja, optereenje:

- AElC dato je samo u pravcu ose 1 koja sa globalnom osom X zaklapa ugao =0,
- SEc1, SEc2 , SYu i SC dato je u pravcu ose 1 i 2. Kod ovoga optereenja traene su
ekstremne vrednosti uticaja (poglavlje 3.7.4.2).
109
Slika 6.3 2DS sa oznaenim vorovima i tapom gde se trae uticaji
Slika 6.4 Izgled 3DN

110
Slika 6.5 Elementi PSEUDO3D modela 3DN sa oznaenim vorovima i tapom gde se trae uticaji
111
6.3 Analiza dinamikih osobina konstrukcije

Na slici 6.6 prikazano je kako koeficijent krutosti utie na normalizovane vrednosti prvih pet
krunih frekvencija. Najnia normalizovana frekvencija je oznaena sa brojem 1.
Na slici 6.6a za 2DS, moe se videti da koeficijent krutosti ima vei uticaj na nie, nego na
vie normalizovane krune frekvencije, dok na slici 6.6b za 3DN, vidi se da koeficijent
krutosti ima priblino isti uticaj na svih pet prvih normalizovanih krunih frekvencija.
Sa smanjenjem koeficijenta krutosti opadaju vrednosti normalizovanih krunih frekvencija.
Najvei pad normalizovanih krunih frekvencija je za Kk=0.1. Kod 2DS prva
normalizovana kruna frekvencija opadne za 67%, a peta normalizovana kruna frekvencija
za 34%. Kod 3DN prva normalizovana kruna frekvencija opadne za 67%, a peta
normalizovana kruna frekvencija za 61%.
Na slici 6.7 prikazan je uticaj koeficijenta ekscentrinosti na prvu normalizovanu krunu
frekvenciju za 2DS i 3DN. Tri krive, na svakoj slici, koje odgovaraju koeficijentima krutosti
0.1, 0.5 i 1.0 pokazuju da se prva normalizovana kruna frekvencija poveava sa porastom
koeficijenta ekscentrinosti. To je posledica injenice da vei koeficijenat ekscentrinosti
utie na redukciju duinu rigle, a to ima za posledicu da cela konstrukcija postaje krua.
Krive za razliite koeficijente krutosti su veoma bliske jedna drugoj. Ovo pokazuje da je
promena prve normalizovane krune frekvencije usled promene koeficijenta ekscentinosti
skoro nezavisna od koeficijenta krutosti.
Na slici 6.7 se takoe vidi da je promena prve normalizovane krune frekvencije za obe
konstrukcije mala. Za najveu razmatranu vrednost koeficijenta ekscentrinosti Ke=0.1, njeno
uveanje iznosi priblino oko 20% za sve razmatrane vrednosti koeficijenta krutosti Kk.
Promena krunih frekvencija je znaajna za seizmiku analizu. Vrednosti krunih frekvencija
utiu na veliinu seizmikih sila kojom se konstrukcija optereuje pri proraunu metodom
spektralne modalne analize (poglavlje 3.7.4).
112
1,0
1,0
0,9
Omega1
0,8
Omega(Nk)
Omega(Nk)
0,9
Omega2
0,7
Omega3
0,6
Omega4
0,5
Omega5
0,4
Omega 1
0,8
Omega 3
0,7
Omega 4
0,6
Omega 2
0,5
Omega 5
0,4
0,3
0,3
0,1
0,2
0,3
0,4
0,5
0,6
0,7
0,8
0,9
1,0
0,1
0,2
0,3
Kk
0,4
0,5
0,6
0,7
0,8
0,9
1,0
Kk
1,25
1,25
1,20
1,20
Omega(Ne)
Omega1(Ne)
a)
b)
Slika 6.6 Uticaj krutosti veze na normalizovane krune frekvencije kod a) 2DS b) 3DN
Kk=0,1
1,15
Kk=0,5
1,10
Kk=1,0
1,05
Kk=0.1
1,15
Kk=0.5
1,10
Kk=1.0
1,05
1,00
1,00
0
0,02
0,04
0,06
0,08
0,1
Ke
0,02
0,04
0,06
0,08
0,1
Ke
a)
b)
Slika 6.7 Uticaj ekscentriciteta veze na prvu normalizovanu krunu frekvenciju za razliite krutosti kod a) 2DS b) 3DN
113
Slike 6.8 i 6.9 prikazuju horizontalno pomeranje levih vorova na svakom spratu 2DS u
prvom i drugom modu oscilovanja usled razliitih koeficijenata krutosti veza.
Slika 6.8 pokazuje da se u prvom modu, modalno pomeranje na viim spratovima uveava sa
smanjenjem koeficijenta krutosti, dok se na niim spratovima smanjuje. Koeficijent krutosti
takoe utie i na vie modove i to razliito za razliite visine.
To se moe videti na slici 6.9 za drugi mod oscilovanja. Sa smanjenjem koeficijenta krutosti,
prvo se na viim spratovima pomeranja poveavaju, zatim idui nanie se smanjuju, pa se
opet poveavaju.
10
9
8
Sprat
7
6
Kk=0.1
Kk=0.5
Kk=1
3
2
1
-0,10
-0,08
-0,06
-0,04
-0,02
0
0,00
Slika 6.8 Uticaj koeficijenta krutosti na horizontalna pomeranja u prvom modu za 2DS
10
9
8
Sprat
7
6
Kk=0.1
Kk=0.5
Kk=1.0
3
2
1
-0,10
-0,05
0
0,00
0,05
0,10
Slika 6.9 Uticaj koeficijenta krutosti na horizontalna pomeranja u drugom modu za 2DS
114
6.4 Analiza seizmikog odgovora konstrukcije

Na slici 6.10 prikazan je uticaj promene koeficijenta krutosti na normalizovana pomeranja
kod 2DS, a na slici 6.11 na normalizovana ekstremna pomeranja kod 3DN, vorova na tri
sprata. Normalizovana pomeranja kod 2DS i normalizovana ekstremna pomeranja kod 3DN
su uveana u svim posmatranim vorovima za Kk<1.0. Za dati koeficijenat krutosti, uveava
se normalizovano pomeranje kod 2DS i normalizovano ekstremno pomeranje kod 3DN, sa
uveanjem sprata (na slici sa smanjenjem broja vora).
Sa opadanjem koeficijenta krutosti, normalizovana pomeranja kod 2DS i normalizovana
ekstremna pomeranja kod 3DN, se poveavaju. Mali pad normalizovanog pomeranja vidi se
kod 2DS na :
-
slici 6.10a za normalizovano pomeranje U11 sa 2.0 za Kk= 0.2 na 1.9 za Kk= 0.1 i za
normalizovano pomeranje U19 sa 1.33 za Kk= 0.2 na 1.16 za Kk= 0.1,
slici 6.10b za normalizovano pomeranje U19 sa 1.69 za Kk= 0.2 na 1.55 za Kk= 0.1.
Normalizovana pomeranja kod 2DS i normalizovana ekstremna pomeranja kod 3DN, ne

prelaze granine vrednosti date dijagramima na slici 6.10d za 2DS i slici 6.11d za 3DN.
Na slici 6.12 prikazan je uticaj koeficijenta ekscentrinosti na normalizovano pomeranje kod
2DS, a na slici 6.13 na normalizovano ekstremno pomeranja kod 3DN, vora 1 (sprat 10). Sa
slike se vidi da to je vei koeficijent ekscentrinosti, za bilo koji koeficijenat krutosti,
normalizovano pomeranje kod 2DS, odnosno normalizovano ekstremno pomeranje kod 3DN,
se smanjuje. Ni jedno normalizovano pomeranje kod 2DS i normalizovano ekstremno
pomeranje kod 3DN, ne prelazi granine vrednosti date dijagramima na slici 6.12d za 2DS i
slici 6.13d za 3DN.
Na slici 6.14 prikazan je uticaj promene koeficijenta krutosti na normalizovane presene sile
kod 2DS , a na slici 6.15 na normalizovane ekstremne presene sile kod 3DN, u oslonakom
voru 21. Na dijagramima se vidi da sa smanjenjem koeficijenta krutosti normalizovane
transferzalne sile kod 2DS i normalizovane ekstremne transferzalne sile kod 3DN,
ravnomerno opadaju za sve primenjene spektre pseudoubrzanja. Normalizovani momenti
savijanja kod 2DS, odnosno normalizovani ekstremni momenti savijanja kod 3DN, sa
smanjenjem koeficijenta krutosti, a u zavisnosti od posmatrane konstrukcije i primenjenog
spektra psudoubrzanja, mogu da opadaju (slika 6.14a za 2DS i slika 6.15a za 3DN i spektar
SEc1 ), da rastu pa opadaju (slika slika 6.14b za 2DS i spektar SEc2) , da opadaju pa rastu (slika
6.15b za 3DN i spektar SYu) i da rastu (slika 6.14c za 2DS i spektar SYu). Ni jedna
normalizovana presena sila kod 2DS i normalizovana ekstremna presena sila kod 3DN, ne
prelaze granine vrednosti date dijagramima na slici 6.14d za 2DS i slici 6.15d za 3DN.
Kada se uporeuju odgovarajui dijagrami normalizovanih pomeranja (slika 6.12), odnosno
normalizovanih ekstremnih pomeranja (slika 6.13) sa odgovarajuim dijagramima
normalizovanih presenih sila (slika 6.14), odnosno normalizovanih ekstremnih presenih
sila (slika 6.15), a to su dijagrami koji odgovaraju istoj konstrukciji i istom optereenju
krivom spektra pseudoubrzanja, vidi se da promena koeficijenta krutosti ima dosta veeg
uticaja na pomeranja i nego na presene sile.
Iz gore navedenog se vidi, da oblik krivih i vrednosti uticaja, zavise od posmatrane
konstrukcije i oblika krive spektra pseudoubrzanja.
115
10
7
U1
6
5
U(Nk)
U(Nk)
U11
U19
U1
U11
U19
1
0,1
0,2
0,3
0,4
0,5
0,6
0,7
0,8
0,9
1,0
0,1
Kk
10
U11
U19
0,7
0,8
0,9
1,0
3
2
1
0,6
0,7
0,8
0,9
U1
U9
U19
2
0,5
0,6
6
5
0,4
0,5
U1
6
5
U(Nk)
U(Nk)
0,3
0,4
b)
10
0,2
0,3
Kk
a)
0,1
0,2
1
0,10 0,20 0,30 0,40 0,50 0,60 0,70 0,80 0,90 1,00
1,0
Kk
Kk
c)
d)
Slika 6.10 Uticaj krutosti veze na normalizovane vrednosti pomeranja vorova kod 2DS u pravcu X usled a) SEc1 b) SEc2 c) SYu d)SC
116
10
10
8
7
U1
6
5
(U)Nk
U(Nk)
U11
U19
U1
6
5
U11
U19
1
0,1
0,2
0,3
0,4
0,5
0,6
0,7
0,8
0,9
1,0
0,1
0,2
0,3
0,4
0,5
Kk
0,6
0,8
0,9
1,0
Kk
a)
b)
10
10
U1
6
5
U(Nk)
U(Nk)
0,7
U11
U19
U1
6
5
U11
U19
1
0,1
0,2
0,3
0,4
0,5
0,6
0,7
0,8
0,9
1,0
0,1
Kk
0,2
0,3
0,4
0,5
0,6
0,7
0,8
0,9
1,0
Kk
c)
d)
Slika 6.11 Uticaj krutosti veze na normalizovane ekstremne vrednosti pomeranja vorova kod 3DN u pravcu X usled a) SEc1 b) SEc2 c) SYu d)SC
117
1,00
1,00
0,95
0,95
0,90
Kk=0.1
0,85
U1(Ne)
U1(Ne)
0,90
Kk=0,5
0,80
Kk=1,0
Kk=0,5
0,80
0,75
0,75
0,70
0,70
0,65
Kk=0.1
0,85
Kk=1,0
0,65
0
0,02
0,04
0,06
0,08
0,1
0,02
0,04
Ke
0,06
a)
0,1
b)
1,00
0,95
0,95
0,90
0,9
Kk=0.1
0,85
U1(Ne)
U1(Nk)
0,08
Ke
Kk=0.5
0,80
Kk=1.0
0,75
Kk=0.1
0,85
Kk=0.5
0,8
Kk=1.0
0,75
0,70
0,7
0,65
0,65
0
0,02
0,04
0,06
0,08
0,1
Ke
0,02
0,04
0,06
0,08
0,1
Ke
c)
d)
Slika 6.12 Uticaj ekscentriciteta veze na normalizovana pomeranja vora U1 kod 2DS usled a) SEc1 b) SEc2 c) SYu d) SC
118
1,00
1,00
0,95
0,95
0,90
Kk=0.1
0,85
(U1)Ne
U1(Ne)
0,90
Kk=0.5
0,80
Kk=1.0
Kk=0.5
0,80
0,75
0,75
0,70
0,70
0,65
Kk=0.1
0,85
Kk=1.0
0,65
0
0,02
0,04
0,06
0,08
0,1
0,02
0,04
Ke
0,06
a)
0,1
b)
1,00
1,00
0,95
0,95
0,90
0,90
Kk=0.1
0,85
U1(Ne)
U1(Ne)
0,08
Ke
Kk=0.5
0,80
Kk=1
Kk=0.5
0,80
0,75
0,75
0,70
0,70
0,65
Kk=0.1
0,85
Kk=1.0
0,65
0
0,02
0,04
0,06
0,08
0,1
Ke
0,02
0,04
0,06
0,08
0,1
Ke
c)
d)
Slika 6.13 Uticaj ekscentriciteta veze na normalizovane ekstremne vrednosti pomeranja vora U1 kod 3DN u pravcu X usled a) SEc1 b) SEc2 c) SYu d)
SC
119
F(Nk)
F(Nk)
2,8
2,6
2,4
2,2
2,0
1,8
1,6
1,4
1,2
1,0
0,8
0,6
0,4
0,2
T
M
0,1
0,2
0,3
0,4
0,5
0,6
0,7
0,8
0,9
2,8
2,6
2,4
2,2
2,0
1,8
1,6
1,4
1,2
1,0
0,8
0,6
0,4
0,2
1,0
T
M
0,1
0,2
0,3
0,4
0,5
Kk
0,6
2,8
2,6
2,4
2,2
2,0
1,8
1,6
1,4
1,2
1,0
0,8
0,6
0,4
0,2
T
M
0,2
0,3
0,4
0,5
0,8
0,9
1,0
b)
F(Nk)
F(Nk)
a)
0,1
0,7
Kk
0,6
0,7
0,8
0,9
1,0
2,8
2,6
2,4
2,2
2,0
1,8
1,6
1,4
1,2
1,0
0,8
0,6
0,4
0,2
T
M
ss
0,1
Kk
0,2
0,3
0,4
0,5
0,6
0,7
0,8
0,9
1,0
Kk
c)
d)
Slika 6.14 Uticaj krutosti veze na normalizovane vrednosti presenih sila kod 2DS usled a) SEc1 b) SEc2 c) SYu d) SC
120
2,50
2,50
2,25
2,25
2,00
2,00
1,75
(F)Nk
F(Nk)
1,75
T2
1,50
1,25
M3
1,00
1,00
0,75
0,75
0,50
0,50
0,25
T2
1,50
1,25
M3
0,25
0,1
0,2
0,3
0,4
0,5
0,6
0,7
0,8
0,9
0,1
0,2
0,3
0,4
0,5
Kk
0,6
a)
0,8
0,9
b)
2,50
2,50
2,25
2,25
2,00
2,00
1,75
F(Nk)
1,75
F(Nk)
0,7
Kk
T2
1,50
1,25
M3
1,00
1,00
0,75
0,75
0,50
0,50
0,25
T2
1,50
1,25
M3
0,25
0,1
0,2
0,3
0,4
0,5
0,6
0,7
0,8
0,9
0,1
Kk
0,2
0,3
0,4
0,5
0,6
0,7
0,8
0,9
Kk
c)
d)
Slika 6.15 Uticaj krutosti veze na normalizovane ekstremne vrednosti presenih sila kod 3DN usled a) SEc1 b) SEc2 c) SYu d) SC
121
Na slikama 6.16 i 6.17 dat je vremenski odgovor konstrukcije usled zemljotresnog

optereenja. Posmatrano je pomeranje U1 za tri razliite vrednosti koeficijenta krutosti. Sa
slika se vidi da sa opadanjem koeficijenta krutosti pomeranja rastu. Porast pomeranja moe
da bude znaajan. Maksimalna pomeranja za Kk=0.1 su priblino 4.7 puta vea nego za
Kk=1.0 kod 2DS, a kod 3DN 5 puta.
0.2
0.15
U1 [m]
0.1
0.05
Kk=0.1
0
-0.05
Kk=0.5
0
Kk=1.0
-0.1
-0.15
-0.2
t[sec]
Slika 6.16 Vremenski odgovor 2DS usled SElC
0.20
0.15
0.10
U1 [m]
0.05
Kk=0.1
0.00
-0.05 0.00
1.00
2.00
3.00
4.00
5.00
6.00
Kk=0.5
Kk=1
-0.10
-0.15
-0.20
-0.25
t [sec]
Slika 6.17 Vremenski odgovor 3DN usled SElC
122
7. Zakljuak
konstrukcija sa polukrutim i ekscentrinim vezama greda-stub.
Na osnovu ovakovog zahteva napravljen je jedan od moguih matematiih modela problema.
Na osnovu matematikog modela uraena je objektno orijentisana analiza i dobijen je
objektni model. Objektni model je implementiran u raunarski program ELAN. Pomou
ovoga programa je uraena parametarska analiza.
Na osnovu parametarske analize izvedeni su odreeni zakljuci.
Kada posmatramo dinamike karakteristike konstrukcije i to krune frekvencije:
-
promena koeficijenta krutosti znaajno i najvie utie na promenu najnie

frekvencije. Promena krutosti dosta utie na promenu i ostalih frekvencija;
promena koeficijenta ekscentrinosti utie na promenu prve krune frekvencije, koja
je ovde posmatrana, ali dosta manje nego promena koeficijenta krutosti.
Poznavanje stvarnih vrednosti krunih frekvencija je znaajno jer vrednosti krunih

frekvencija, pri proraunu metodom spektralne modalne analize, utiu na vrednosti
pseudoubrzanja koja se koriste za odreivanje seizmikih sila kojima se konstrukcija
optereuje.
Kada posmatramo dinamiki odgovor konstrukcije, kod koje je optereenje dato preko krivih
spektra pseudoubrzanja, vidimo da:
-
promena koeficijenta krutosti znaajno utie na pomeranja. Sa smanjenjem

koeficijenta krutosti pomeranja se poveavaju;
promena koeficijenta krutosti ima manji uticaj na presene sile nego na pomeranja.
Transferzalne sile sa smanjenjem koeficijenta krutosti opadaju. Oblik dijagrama
momenata zavisi od primenjene krive spektra pseudoubrzanja;
promena koeficijenta ekscentrinosti ima dosta manjeg uticaja na pomeranja nego
promena koeficijenta krutosti.
Oblik krive i vrednosti uticaja za posmatranu konstrukciju, pri proraunu metodom spektralne
modalne analize, zavise od oblika krive spektra pseudoubrzanja.
Kada posmatramo dinamiki odgovor konstrukcije, kod koje je optereenje dato preko
akcelerograma, vidimo da sa smanjenjem koeficijenta krutosti maksimalne vrednosti
pomeranja mogu da budu znaajno uveane.
Sa razvojem nauke matematiki modeli posmatranih problema postaju sve kompleksniji i
njihova analiza bez raunara postaje nemogua. Da bi se napisao dobar program (kojim se
implementira eljeni matematiki model), a to podrazumeva program koji se lako odrava,
proiruje i koristi danas se koriste objektno orijentisane metode analize i dizajna. Program,
koji je rezultat objektne analize i dizajna, implementira se tada u nekom od objektnih
programskih jezika. Takav je i program koji je korien u ovome radu.
123
Literatura
Anii D., Fajfar P., Petrovi B., Szavits-Nossan A., Tomaevi M., Zemljotresno
ininjerstvo visokogradnja, Graevinska knjiga, Beograd 1990.
Booch G., Rumbaugh J., Jacobson I., UML Vodi za korisnike, CET, Beograd 2000.
Bri S., Dinamika diskretnih sistema, Studentski kulturni centar, Beograd 1998.
Bri S., Discrete Analysis of Non-Symmetric Buildings, Theoretical and Applied
Mechanics 22, pp. 1-20, 1996.
Bri V., Dinamika konstrukcija, Graevinska knjiga, Beograd 1981.
Dimitrijevi D., Tana metoda deformacije, Graevinski fakultet Univerziteta u
Beogradu, Beograd 1981.
Ford B.W.R., Foschi O.R., Stiemer F.S., Object Oriented Finite Element Analysis,
Computer & Structures Vol 34, No 3, pp. 355-374 1990..
Harti C.V., Rubintajn F.M., Dinamika konstrukcija, BIGZ, Beograd 1973.
Kernighan B., Ritchie M.D., Programski jezik C, Savremena administracija, Beograd
1989.
Markovi Z., Analiza ponaanja polukrutih veza u elinim konstrukcijama, Magistarski
rad, Graevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd 1995.
Markovi Z., ori B., Matrina analiza ravnih okvirnih nosaa sa polukrutim vezama,
Izgradnja 50, pp. 461-468, Beograd 1996.
Miliev D., Objektno orijentisano modelovanje na jeziku UML, Mikro knjiga , Beograd
2001.
Miliev D., Objektno orijentisano programiranje na jeziku C++, Mikro knjiga, Beograd
1995.
Petrovi B., Odabrana poglavlja iz zemljotresnog inenjerstva, Graevinska knjiga,
Beograd 1985.
Rankovi S., ori B., Dinamika konstrukcija, Nauna knjiga, Beograd 1989.
Salati R., Analiza i kontrola ponaanja elinih ramova pri dejstvu zemljotresa,
Doktorska disertacija, Graevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd 2000.
Sekulovi M., Matrina analiza konstrukcija, Graevinska knjiga, Beograd 1991.
Sekulovi M., Metod konanih elemenata, Graevinska knjiga, Beograd 1984.
Sekulovi M., Salati R., Analiza okvirnih nosaa sa polukrutim ekscentrinim vezama
po teoriji drugog reda, XXII jugoslovenski kongres teorijske i primenjene mehanike, pp.
147-152, Vrnjaka banja 2-7. jun 1997.
Stroustrup B., Programski jezik C++, Mikro knjiga , Beograd 1991.
Suarez E.L., Singh P.M., Matheus E.E., Seismic Response of Structure Frameworks
with Flexible Connections, 1996.
Wilson L. E., Button R.M., Three Dimensional Dynamic Analysis for Multicomponent
Earthquake Spectra, Earthquake Engineering and Structural Dynamics, Vol 10, pp. 471476, 1982.
Wilson L. E., Habibullah A., SAP80 Finite Element Analysis Program on
Microcomputer, University of California, Berkely 1984.
Wilson L.E., Dovey H.H., Three Dimensional Analysis of Building Systems TABS,
Earthquake Engineering Researche Center, Report No. EERC 72-8, College Of
Engineering University of California Berkele 1972.
Zeglinski W.G., Han P.R.,Aitchison P.,Object Oriented Matrix Classes for Use in a
Finit Element Code Using C++, International Jurnal for Numerical Methodes in
Engineering, Vol 37, pp. 3921-937, 1994.
124
Literatura
Anii D., Fajfar P., Petrovi B., Szavits-Nossan A., Tomaevi M., Zemljotresno
ininjerstvo visokogradnja, Graevinska knjiga, Beograd 1990.
Booch G., Rumbaugh J., Jacobson I., UML Vodi za korisnike, CET, Beograd 2000.
Bri S., Dinamika diskretnih sistema, Studentski kulturni centar, Beograd 1998.
Bri S., Discrete Analysis of Non-Symmetric Buildings, Theoretical and Applied
Mechanics 22, pp. 1-20, 1996.
Bri V., Dinamika konstrukcija, Graevinska knjiga, Beograd 1981.
Dimitrijevi D., Tana metoda deformacije, Graevinski fakultet Univerziteta u
Beogradu, Beograd 1981.
Ford B.W.R., Foschi O.R., Stiemer F.S., Object Oriented Finite Element Analysis,
Computer & Structures Vol 34, No 3, pp. 355-374 1990..
Harti C.V., Rubintajn F.M., Dinamika konstrukcija, BIGZ, Beograd 1973.
Kernighan B., Ritchie M.D., Programski jezik C, Savremena administracija, Beograd
1989.
Markovi Z., Analiza ponaanja polukrutih veza u elinim konstrukcijama, Magistarski
rad, Graevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd 1995.
Markovi Z., ori B., Matrina analiza ravnih okvirnih nosaa sa polukrutim vezama,
Izgradnja 50, pp. 461-468, Beograd 1996.
Miliev D., Objektno orijentisano modelovanje na jeziku UML, Mikro knjiga , Beograd
2001.
Miliev D., Objektno orijentisano programiranje na jeziku C++, Mikro knjiga, Beograd
1995.
Petrovi B., Odabrana poglavlja iz zemljotresnog inenjerstva, Graevinska knjiga,
Beograd 1985.
Rankovi S., ori B., Dinamika konstrukcija, Nauna knjiga, Beograd 1989.
Salati R., Analiza i kontrola ponaanja elinih ramova pri dejstvu zemljotresa,
Doktorska disertacija, Graevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd 2000.
Sekulovi M., Matrina analiza konstrukcija, Graevinska knjiga, Beograd 1991.
Sekulovi M., Metod konanih elemenata, Graevinska knjiga, Beograd 1984.
Sekulovi M., Salati R., Analiza okvirnih nosaa sa polukrutim ekscentrinim vezama
po teoriji drugog reda, XXII jugoslovenski kongres teorijske i primenjene mehanike, pp.
147-152, Vrnjaka banja 2-7. jun 1997.
Stroustrup B., Programski jezik C++, Mikro knjiga , Beograd 1991.
Suarez E.L., Singh P.M., Matheus E.E., Seismic Response of Structure Frameworks
with Flexible Connections, 1996.
Wilson L. E., Button R.M., Three Dimensional Dynamic Analysis for Multicomponent
Earthquake Spectra, Earthquake Engineering and Structural Dynamics, Vol 10, pp. 471476, 1982.
Wilson L. E., Habibullah A., SAP80 Finite Element Analysis Program on
Microcomputer, University of California, Berkely 1984.
Wilson L.E., Dovey H.H., Three Dimensional Analysis of Building Systems TABS,
Earthquake Engineering Researche Center, Report No. EERC 72-8, College Of
Engineering University of California Berkele 1972.
Zeglinski W.G., Han P.R.,Aitchison P.,Object Oriented Matrix Classes for Use in a
Finit Element Code Using C++, International Jurnal for Numerical Methodes in
125
Engineering, Vol 37, pp. 3921-937, 1994.
126
Biografija
piro Gopevi je roen 1960 godine u Kotoru.
Gimnaziju, prirodno-matematiki smer, je zavrio 1979 godine u Beogradu.
1986 godine diplomirao je na Graevinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu na
konstruktivnom smeru, odseku za metalne konstrukcije.
Od 1986 do 1996 radio je u Institutu Kirilo Savi u Beogradu u Sektoru za graevinske
poslove i inenjering na mestu glavnog vodeeg istraivaa, a na poslovima ispitivanja
konstrukcija. U tom periodu uestvovao je u ispitivanju vie od tri stotine graevinskih
objekata.
Od 1996 do danas zaposlen je u TP Beograd u Sektoru za informatiku na mestu glavnog
projektanta, a na poslovima projektovanja informacionih sistema.
Kontakt e-mail: sgopcevic@yahoo.com, spiro@ptt.yu .
127

060 Magi Starski

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

060 Magi Starski

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Univerzitet u Beogradu

Dinamika analiza skeletnih zgrada sa polukrutim

Beograd, 2002 godine

Dinamika analiza skeletnih zgrada sa polukrutim

Beograd, 2002 godine

Profesor dr Stanko Bri,

Dinamika analiza skeletnih zgrada sa polukrutim vezama

Dynamic Analysis of Frame Buildings with Semi Rigid

Deo I Matematiko modeliranje

1.4 Modeliranje veza elemenata

1.5 Polazne pretpostavke analize

2 Statiki model konstrukcije sa polukrutim i ekscentrinim

2.3 Matrica krutosti prostornog tapa

3. Dinamiki model konstrukcije sa polukrutim i

3.3.4 Kondezacija sistema jednaina

3.4 Oscilacije priguenog sistema

3.5 Optereenje konstrukcije

Deo II Objektno orijentisano modeliranje i

4.2 Osnove objektno orijentisanog modeliranja na jeziku UML

4.3 Dijagrami klasa

5. Implementacija modela u objektno orijentisanom jeziku

Deo III Parametarska analiza i zakljuak

Kratak sadraj rada

Matematiko modeliranje fizikih sistema

1.2 Klasifikacija matematikih modela

nesigurnost podataka dinamikog optereenja (seizmiki uticaji, vetar,

Pod pojmom deterministiki spoljanji dinamiki uticaji podrazumevamo da su funkcije

1.3 Modeliranje konstrukcije

Slika 1.1 Primer zidnog platna u okvirnoj konstrukciji

konstrukcije. Na primer kod simetrinog trodimenzionalnog rama koji je optereen

Slika 1.2 Mogui dinamiki model prostorne konstrukcije

1.3.2 Pseudo trodimenzionalni model

Slika 1.3 Elementi pseudo-trodimenzionalog modela

Slika 1.4 Tlocrt sprata modela sa slike 1.3

Slika 1.5 Dinamiki model pseudo trodimenzionalnog modela

1.4 Modeliranje veza elemenata

Ove funkcije se najee zasnivaju na eksperimentalno utvrenom ponaanju veze i

Slika 1.7 Matematiki modeli veze M- za monotono rastue optereenje.

Slika 1.8 Matematiki modeli veze M- za ciklino optereenje

kao to su na primer: American Load and Resistance Factored Design-LFRD, British

1.4.2 Modeliranje ekscentrinosti veza

1.5 Polazne pretpostavke analize

Statiki model konstrukcije sa polukrutim i

Slika 2.1 Vezni polukruti element

Slika 2.2 Hibridni element za gredu sa polukrutim vezama

Slika 2.3. Generalisana pomeranja i generalisane sile tapa u prostoru

R1T = N1 Ty1 Tz1

gde je n ukupan broj stepeni slobode tapa.

gde je K matrica krutosti tapa.

2.2 Odreivanje matrice krutosti na savijanje tapa u ravni

Slika 2.4 tap u ravni tipa k sa polukrutim i ekscentrinim vezama.

Fleksibilnost tapa modelirana je pomou rotacionih opruga na krajevima, a ekscentrinost

2.2.1 Uticaj polukrutih veza za tap tipa k

a vektor generalisanih pomeranja u vorovima sistema je

Veza izmeu vertikalnog pomeranja ose tapa i generalisanih pomeranja vorova na

Slika 2.5 Deformacija tapa tipa k

Ako uvedemo oznake

jednainu (2.9) piemo u skraenom obliku

Izmeu momenata na krajevima tapa i dodatnog obrtanja moe se uspostaviti veza

~ . Iz veze sila i pomeranja

i primenom jednaina (2.12) i (2.14) dobijamo momente na krajevima tapa

Ako jednainu (2.17) sredimo dobijamo

i ako je reimo po momentima kao nepoznatim dobijamo

S obzirom da je odreen vektor rotacije , on se moe eliminisati iz jednaine (2.6), a zatim

R ST = R ST1 R *SjT