IVAN OLOVI

Urednik

37

BIBLIOTEKA
XX VEK

BEOGRADSKI IZDAVAKOGRAFIKI ZAVOD

1979.

TOTEMIZAM DANAS

Klod Levi Stros

Naslov originala:

Tehniki urednik
DRAGAN PAUNOVI

Korice
IVAN MESNER

IVAN OLOVI (Uvod, I i II poglavlje)

BOKO OLAKANTI (, IV i V poglavlje)

Preveli:

Presses Universitaires de France, 1962

Claude LeviStrauss: LE TOTEMISME AUJOURD'HUI

Ogist Kont

. . . logiki zakoni, koji konano

upravljaju svetom intelekta, po
svojoj prirodi su nepromenljivi i
optevaei, ne samo za sva vremena i sva mesta, ve i za sve
stvari, bez obzira na razliku
meu onima koje nazivamo
stvarnima ili nestvarnima: njih,
u sutini, ima i u snovima . . .

Sa totemizmom je isto kao sa histerijom. Kad se

najzad posumnjalo da se izvesne pojave mogu proizvoljno izdvajati i grupisati, da bi se tako dobili
dijagonostiki znaci neke bolesti ili objektivne ustanove, i sami simptomi su nestali ili su poeli da se
opiru izjednaujuim tumaenjima. U sluaju velike" histerije, ova promena se ponekad objanjava kao
posledica evolucije drutva, koja je, navodno, simboliki izraz mentalnih poremeaja premestila sa somat
skog na psihiko podruje. Ali poreenje sa totemizmom ukazuje na drukiju vezu izmeu naunih
teorija i stanja civilizacije, gde se uticaj duha naunika osea isto koliko i uticaj duha ljudi koje oni
prouavaju, pa i vie od toga. Reklo bi se da su prvi,
naunici, pod velom naune objektivnosti, nesvesno
nastojali da druge bilo da je re mentalnim
bolesnicima ili tobonjim primitivnim ljudima"
uine u veoj meri drukjima nego to doista jesu.
Moda histerije i moda totemizma dolaze u isto vreme,
nastale su u istoj civilizacijskoj sredini, a njihovo
paralelno opadanje treba, najpre, objasniti zajednikom tenjom vie naunih grana krajem XIX veka da
konstituiu posebno i to, prema tada omiljenom
izrazu, u obliku prirode" ljudske fenomene koje
su naunici voleli da dre izvan svog moralnog sveta,
da bi zatitili svoju mirnu savest u odnosu na njega.

UVOD

Klod

Levi

Stros

Prvi nauk Frojdove kritike arkoovog shvatanja

histerije bio je u tome to nas je on uverio da ne
postoji bitna razlika izmeu zdravih stanja i mentalnih bolesti; da ono do ega dolazi na putu od jednih
do drugih najvie ako je izvesna promena u odvijanju
optih operacija koje svako moe posmatrati sam na
sebi, te da je, prema tome, bolesnik na brat, jer se od
nas razlikuje samo po involuciji po prirodi neznatnoj, po obliku sluajnoj, po definiciji proizvoljnoj i,
bar u pravu, privremenoj istorijskog razvoja, koji
je u biti razvoj svake individualne egzistencije. Bilo je
udobnije gledati na mentalnog bolesnika kao na retko
i osobito bie, objektivni proizvod spoljnjih ili unutarnjih zlih kobi, kao to su naslee, alkoholizam ili
debilnost.
Na isti nain, da bi likovni akademizam mogao da
spava mirnim snom, El Greko nije smeo da bude
zdravo bie, kadro da odbaci izvesne naine predstavljanja sveta, nego je morao biti bolesnik iji izdueni
likovi samo potvruju da mu je vid bio poremeen . . .
U oba sluaja, svojstva kulture uvruju se tako to
se ukljuuju u prirodni poredak, jer da su bila
prihvaena kao takva, to bi ubrzo dovelo do partiku
larizacije drugih svojstava kojima je bila data univerzalna vrednost. Pravei od histerine osobe ili od
slikara novatora nenormalnog oveka, dozvoljavamo
sebi luksuz da verujemo kako oni nemaju nita
zajedniko sa nama i da to to oni postoje ne dovodi u
pitanje prihvaeni drutveni, moralni ili intelektualni
poredak.
U spekulacijama koje su dovele do nastanka totem
ske iluzije ponovo nalazimo uticaj istih motiva i trag
istih pristupa. Nesumnjivo, vie nije re neposredno
prirodi (mada se, kao to emo videti, esto javlja

danas

Da bi se sauvao integritet oblika miljenja normalnog, belog i odraslog oveka, i da bi se istovremeno ti oblici miljenja postavili na vrstu osnovu,
najzgodnije je bilo sakupiti podalje od njega obiaje i
verovanja uistinu veoma raznorodne i teko izdvo
jive oko kojih e se kristalizovati, kao neka
intertna masa, ideje koje ne bi bile tako bezalene da je
bilo prihvaeno da one postoje i da deluju u svim
civilizacijama, pa i u naoj. Totemizam je pre svega
izbacivanje iz naeg sveta, kao u nekoj vrsti egzorcizma, mentalnih stavova nespojivih sa zahtevom za
diskontinuitetom izmeu oveka i prirode, koji hri
anska misao smatra bitnim. Dakle, mislilo se da e
taj zahtev biti potvren ako se njemu suprotan zahtev
uini atributom one druge prirode", koju civilizova
ni ovek, u uzaludnoj nadi da e se nje osloboditi, a s

pribegavanje instinkitvnim" verovanjima i stavovima). Ali pojam totemizma mogao je da pomogne da se

na skoro isto tako radikalan nain napravi razlika
izmeu drutava, ako ne uvek tako to bi se neka od
njih prebacivala u prirodu (postupak koji dobro
izlustruje izraz Naturvlker), ono bar razvrstavanjem
shodno njihovom stavu prema prirodi, stavu na koji
ukazuje mesto dato oveku u ivotinjskoj seriji i
pretpostavljeno poznavanje ili nepoznavanje mehanizma raanja. Nije, dakle, sluajno Frejzer spojio
totemizam i nepoznavanje fiziolokog oinstva: totemizam pribliava oveka ivotinji, a tobonje nepoznavanje uloge oca u zaeu na kraju dovodi do toga
da ljudski roditelj bude zamenjen duhovima, koji su
jo blii prirodnim silama. Ova prirodnost" nudila je
probni kamen koji je dozvoljavao da se, u samom
krilu kulture, divljak odvoji od civilizovanog oveka.

Totemizam

Klod Levi Stros

Istiui na samom poetku labavost hipoteze

totemizmu, ova razmatranja pomau nam da shvatimo njenu jedinistvenu sudbinu. Jer ona se rairila
neobino brzo, osvojivi itavu oblast etnologije i
istorije religije. Meutim, uviamo sada da su se znaci
koji su nagovestili njen raspad javili maltene jo u
vreme kad je njen ugled bio najvei: ve se raspadala
u trenutku kad se inilo da je najvra.
U svojoj knjizi l'Etat actuel du probleme totemi
que, udne meavine uenih obavetenja, pristra
snosti, pa ak i nerazumevanja, sve to povezano sa

njom i prve, pretvara u primitivna" ili arhaina"

stanja sopstvenog razvoja.
U sluaju totemizma to je odgovaralo utoliko vie
to je rtvovanje, iji se pojam zadrao u velikim
religijama Zapada, predstavljalo tekou istog tipa.
Svako rtvovanje podrazumeva solidarnost prirode
izmeu vrioca obreda, boga, i rtvovane stvari, bilo
da je re ivotinji, biljci ili nekom predmetu koji se
uzima kao da je iv, jer njeno unitavanje ima
znaenje samo u obliku holokosta. Dakle, ideja rtvovanja takoe nosi u sebi klicu poistoveenja sa
ivotinjom, a to poistoveenje ak preti da se protegne, preko oveka, sve do boanstva. Pomou spajanja
rtvovanja i totemizma dobija se objanjenje prema
kome je prvo od njih ostatak li trag ovog drugog, a
time i mogunost da se sterilizuju verovanja koja se tu
kriju, tako to e biti osloboena svega to moe biti
neisto u ideji ivom i delotvornom rtvovanju ili, u
najmanju ruku, tako to e ovaj pojam biti rastavljen
da bi se napravila razlika izemeu dva tipa rtvovanja, od kojih svaki ima posebno poreklo i posebno
znaenje.

10
danas

11

1. Vidi Bibliografiju, str. 151

Prognoza je razumljiva, jer dolazi nekoliko godina

posle objavljivanja Frejzerovog monumentalnog dela
Totemism and Exogamy, godina kad je meunarodni
asopis Anthropos otvorio svoje stranice raspravi
totemizmu, koja je imala zmaajno mesto u svakom
broju. Meutim, teko je bilo varati se i dalje. Van
Genepova knjiga bila je poslednji celovit rad posveen
tom pitanju i, kao takva, ostaje nezaobilazna. Ali,
daleko od toga da predstavlja prvu etapu jedne
sinteze koja e biti nastavljena, ona je bila labudova
pesma umovanja totemizmu. A upravo u smeru
prvih Goldenvajzerovih (Goldenweiser) radova, [1]
koje je Van Genep prezrivo odbacio, uporno e se
raditi na razbijanju danas ve dovrenom
hipoteze totemizmu.
Naem radu, zapoetom 1960, godina 1910. dala je
zgodnu polaznu taku: razmak iznosi tano pola veka
a, uz to, 1910. pojavila su se dva dela nejednakog
obima, mada su, u krajnjoj liniji, Goldenvajzerovih
110 stranica [l] 1 izvrile trajniji teorijski uticaj nego
Frejzerova etiri toma sa svojih 2200 stranica . . . U
trenutku kad je Frejzer objavljivao, poto ih je
sakupio, sve tada poznate injenice, da bi temizam
zasnovao kao sistem i da bi objasnio njegovo poreklo,

Totemizam je ve stavljao na probu otroumnost i

domiljatost mnogih naunika; i moe se s razlogom
verovati da e tako biti tokom mnogih sledeih godina.

retkom teorijskom smelou i slobodom duha Van

Genep (Van Gennep) je, na kraju predgovora koji nosi
datum: april 1919, napisao:

Totemizam

Klod Levi Stros

Goldenvajzer je osporavao da je opravdano staviti na

isto mesto tri pojave: klanovsku organizaciju, p r i d a vanje klanovima ivotinjskih ili biljnih imena ili
amblema, i verovanje u srodstvo izmeu klana i
njegovog totema, jer se opsezi ovih pojava poklapaju
samo u malom broju sluajeva i svaki od njih moe da
se javi bez ostalih.
Tako, Indijanci sa reke Tompson imaju toteme ali
ne i klanove, Irokezi klanove sa imenima ivotinja
koje nisu totemi, dok Jukagiri, podeljeni na klanove,
imaju religijska verovanja u kojima ivotinje igraju
znaajnu ulogu, ali posredstvom pojedinih a m a n a a
ne drutvenih grupa. Tobonji totemizam izmie svakom pokuaju apsolutne definicije. On se, u najboljem
sluaju, zasniva na sluajnom rasporedu nespecifinih
elemenata. To je skup pojedinosti, empirijski uoljivih
u izvesnom broju sluajeva, a da iz toga ne proistiu
izvorna svojstva; ali to nije organska sinteza, objekt
drutvene prirode.
Posle Goldenvajzerove kritike, prostor posveen
totemskom p r o b l e m u u amerikim raspravama iz
godine u g o d i n u postaje sve manji. U francuskom
prevodu Lovijeve (Lowie) knjige Primitive Society, jo
se na 8 stranica govori totemizmu: tu se najpre
osuuje Frejzerov poduhvat, a zatim se rezimiraju i
podravaju p r v e Goldenvajzerove ideje (i to uz pri
medbu da je njegova definicija totemizma kao socijalizacije emotivnih v r e d n o s t i " suvie ambiciozna i
uoptena: dok uroenici sa Buina imaju prema svojim
totemima s k o r o religijski odnos, totemi Kariera iz
Zapadne Australije nisu predmet nikakvog t a b u a niti
oboavanja). Ali Lovi pre svega zamera Goldenvajzeru
to je delimino odustao od svog skepticizma, pa je
prihvatio empirijsku vezu izmeu totemizma i kla

12

13

Vratimo se Loviju: u An Introduction to Cultural

Anthropology (1934), on totemizmu raspravlja na
pola stranice, a njegova druga studija sociologiji
primitivnih drutava Social Organization (1948) p o 
minje re t o t e m i z a m " samo jedanput, i to uzgred, da
bi bilo objanjeno stanovite P. mita (P. Schmidt).
Godine 1938, Boas objavljuje General Anthropo

. . . drugi par polovina . . . ne odnosi se na brane

veze: on je totemski drugim recima, izvesne ivotinje i
prirodni predmeti slue u svrhe simbolikog predstavljanja svake polovine (str. 396).

Otada, likvidacija se ubrzava. To se vidi k a d

uporedimo dva izdanja Kreberove Anthropology. Ono
iz 1921. jo sadri brojne reference, ali se samom
problemu govori samo da bi se povukla razlika
izmeu klano va i polovina, kao metoda drutvene
organizacije, i totemizma, kao simbolikog sistema.
Meu njima ne postoji n u a n odnos, ali postoji
stvarna povezanost koja predstavlja nereen problem.
A u izdanju iz 1948, uprkos tome to ima 856 stranica,
indeks koji sam zauzima 39 stranica sadri
samo jednu jedinu referencu, a ona upuuje na jednu
uzgrednu n a p o m e n u povodom Kanela, malog plemena
centralnog Brazila:

Izjavljujem da, uprkos pronicljivosti i erudiciji koje su

u tu svrhu utroene, nisam uveren da je dokazano stvarno
postojanje totemskog fenomena (str. 151).

novske organizacije: meutim, plemena Vrana, H i 

daca, Veliki S t o m a k i Apai imaju klanove bez totem
skih imena, a Arande imaju totemske grupe razliite
od njihovih klanova. I Lovi zakljuuje:

Totemizam danas

Klod Levi Stros

Jedna Lintonova neobina studija svakako je do

prinela sve veoj ravnodunosti amerikih naunika
prema ovom problemu, kome je nekad toliko
raspravljano.

. . . ako pretpostavimo da drutvene grupe moraju biti

imenovane, izrazi iz ivotinjskog sveta imaju izgleda da
b u d u upotrebljeni isto koliko i bilo koji drugi (str. 50).

U Social Structure (1949) Mardok (Murdock) se

izvinjava to se tu ne bavi pitanjem totemizma,
primeujui da se on veoma malo ispoljava na razini
formalnih struktura:

totemizmu je suvie pisano . . . da bismo mogli sebi

da dopustimo da ga p o t p u n o ostavimo po strani. . . Ali
on se u svakom delu sveta ispoljava na veoma raznovrsne
naine, slinosti su sasvim povrne, a fenomeni se mogu
javiti u mnogim kontekstima bez veze sa stvarnim ili
pretpostavljenim krvnim srodstvom, tako da je apsolutno
nemoguno svrstati ih u istu kategoriju (str. 430).

logy, raspravu od 718 stranica, koju je napisao uz

saradnju svojih uenika. Razmatranje problema tote
mizma zauzima 4 stranice. Njihov autor, Gledis Raj
hard (Gladys Reichard), primeuje da su pod imenom
totemizma sakupljeni raznorodni fenomeni: repertoari imena ili amblema, verovanje u natprirodnu vezu sa
neljudskim biima, zabrane koje se mogu, ali ne
moraju, odnositi na hranu (na primer, gaziti travu i
jesti iz iste zdele, u Santa Krusu; dodirnuti bizonov
rog ili zametak ili, pak, ugalj ili oksid bakra, insekte i
gamad, kod indijanaca Omaha) i izvesna pravila
egzogamije. Ovi fenomeni se vezuju as za srodnike
grupe, as za vojnika ili religijska bratstva, as za
pojedince. U zakljuku stoji".

14

danas

15

U maju 1918, 42. divizija nala se u blizini 77.

divizije, koja je na svojoj opremi imala poseban amblem,
kip Slobode. Divizija D u g a " prihvatila je taj obiaj,
podraavajui svoje susede, ali i u nameri da se od njih
razlikuje. Negde avgusta ili septembra, itava divizija
prihvatila je noenje z n a k a u obliku duge, uprkos
verovanju da je obeleavanje posebnim znakom najpre
bilo oblik kanjavanja jedinica koje su pretrpele poraz u
bici. Tako je na zavretku r a t a ameriki ekspedicioni
korpus bio organizovan kao niz jasno razgranienih i
esto meusobno ljubomornih grupa, od kojih se svaka
odlikovala posebnim skupom ideja i ponaanja" (str.
298). Autor nabraja: 1. podela na grupe svesne svoje
individualnosti; 2. oznaavanje svake grupe imenom
neke ivotinje, predmeta ili prirodne pojave; 3. korie
nje tog imena kao oznake jedinice u razgovorima sa
strancima; 4. noenje amblema na oruju i opremi
jedinice, ili kao linog ukrasa, uz odgovarajui t a b u
upotrebe amblema u drugim grupama; 5. potovanje
zatitnika" i njegovog znaka; 6. nejasno verovanje u
njegovu zatitniku mo i ulogu predznaka. Skoro da
nema istraivaa koji bi, kad bi u nekoj necivilizovanoj
ljudskoj zajednici naiao na takvo stanje stvari, oklevao

F e b r u a r a 1918, to jest 5 ili 6 meseci poto je divizija

dobila svoje ime, bilo je opte prihvaeno da pojava duge
predstavlja za nju srean predznak. Tri meseca kasnije,
svaki p u t k a d bi divizija ulazila u borbu, ljudi su tvrdili
da su videli dugu, pa ak i onda kad su metereoloki
uslovi takvu pojavu iskljuivali.

Za vreme prvog svetskog r a t a Linton je bio pripadnik

42 divizije ili divizije D u g a " , to je bilo ime koje je tab
divizije na svoju r u k u izabrao, jer je ona okupljala
jedinice iz raznih amerikih drava, tako da su boje
njenih pukova bile raznolike kao boje duge. Ali im je
divizija stigla u Francusku, ovaj naziv uao je u svakodnevnu upotrebu: Ja sam D u g a " , odgovarali bi vojnici na
pitanje: Iz koje si jedinice?"

Totemizam

da taj skup verovanja i obiaja povee sa totemskim

kompleksom. . . Nesumnjivo, sadrina je ovde veoma
siromana u poreenju sa visoko razvijenim totemizmorn
Australijanaca i Melaneana, ali je bogata koliko i
totemski kompleksi severnoamerikin plemena. Osnovna
razlika, u odnosu na pravi totemizam, ogleda se u
odsustvu pravila za sklapanje b r a k a i verovanja u
roditeljsku ili prosto srodniku vezu sa totemom." Meutim, primeuje Linton u zakljuku, ova verovanja su pre
funkcija klanovske organizacije nego totemizma u p r a vom smislu, jer ga ne p r a t e uvek.

Klod Levi Stros

Sve dosad izloene kritike amerike su; ne zbog

toga to amerikoj etnologiji dajemo povlaeno me
sto, ve zato to je istorijska injenica da je razbijanje
totemskog problema zapoelo u Sjedinjenim Dravama (i pored nekoliko Tajlorovih proroanskih stranica, koje su ostale bez odjeka i na koje emo se vratiti),
i da je tamo bilo uporno nastavljeno. Da bismo se
uverili da nije re razvoju ogranienom na jedno
mesto, razmotriemo ukratko razvoj ideja u Engleskoj.
Jedan od najistaknutijih teoretiara totemizma, V.
H. R. Rivers (W. H. R. Rivers), 1914. definisao je
totemizam kao skup tri elementa. Jedan od njih je
drutveni: vezivanje neke ivotinjske ili biljne vrste,
ili nekog neivog predmeta, ili, pak, klase neivih
predmeta za odreenu grupu zajednice i, to je
tipino, za egzogamijsku grupu ili klan. Drugi je
element psiholoki: verovanje u rodbinsku vezu izmeu lanova grupe i ivotinje, biljke ili predmeta, to se
esto ogleda u ideji da je ljudska grupa od njih
potekla. Trei element je obredni: potovanje ukazano
ivotinji, biljci ili predmetu, koje se tipino ispoljava
u zabrani jedenja ivotinje ih biljke ili, pak, u zabrani

16

danas

17

2 Totemizam danas

2. Tekst je prenet iz ranijih izdanja bez znaajnijih izmena.

. . . pojam totemske veze podrazumeva da se ona

potvruje izmeu bilo kog lana vrste i bilo kog lana

Ovoj definiciji dodata su jo tri uslova:

totemizmu, u najirem smislu, moe se govoriti: 1.

kad je pleme ili grupa . . . sastavljena od grupa (totemski h) u koje ulazi sva populacija i od kojih se svaka
nalazi u izvesnim odnosima sa jednom klasom ivih ili
neivih bia (totem); 2. kad su odnosi izmeu drutvenih
grupa i bia ili predmeta obino svi istog tipa; .'i. kad
nijedan lan grupe ne moe (izuzev u naroitim okolnostima, na primer kad je re usvajanju) da se preseli u
drugu grupu.

Zatim,
najnoviji
consensus, ispoljen u 6. i z d a n j u
(1951)
zbornika
Notes and Queries on Anthropology,
koji j e o b j a v i o R o y a l A n t h r o p o l o g i c a l I n s t i t u t e d

Vidi se da je termin totemizam" primenjen na

neverovatno raznolike veze izmeu ljudskih bia i prirodnih vrsta ili pojava. Tako je nemoguno doi do
zadovoljavajue definicije totemizma, mada su pokuaji
da se to uini bili esti . . . Svaka definicija totemizma je
ili toliko uska da iskljuuje mnoge sisteme koji se,
meutim, obino nazivaju totemskim" ili toliko iroka
da obuhvata mnoge pojave koje se ne bi mogle tako
oznaiti (Piddington, str. 203204).

upotrebe predmeta, sem pod odreenim uslovima

( R i v e r s , t o r n I I , s t r . 75).
B u d u i d a e ideje s a v r e m e n i h e n g l e s k i h e t n o l o g a
biti analizirane i pretresene u n a s t a v k u ovog rada,
ovde emo samo suprotstaviti Riversu najpre jedan
esto korieni prirunik:

Totemizam

grupe. Po optem pravilu, lanovi iste totemske grupe ne

mogu stupiti u brak.
Cesto su na snazi pravila obaveznog ponaanja . .
ponekad zabrana jedenja totema; ponekad naroite oznake pripadnosti, upotreba ukrasa ili amblema, i propisano ponaanje. . . (str. 192).

Klod Levi Stros

Treba znati da li uporeujemo kulturne realnosti ili

samo fantazme proistekle iz naih logikih obrazaca
klasifikacije (Lowie /4/, str. 41.).

Ali, ova obazrivost u rukovanju pojmom totemizma, koji je ovde sauvan tek poto je uklonjena
njegova supstanca, poto je, u neku ruku, dezinkarni
ran, samo potvruje vanost naelnog upozorenja koje
je Lovi uputio izumiteljima ustanova:

Termin totemizam odnosi se na jednu formu drutvene organizacije i magijskoreligijske prakse za koju je
karakteristino vezivanje izvesnih grupa (obino klanova
ili rodova) unutar jednog plemena za izvesne klase ivih
ili neivih predmeta, s tim to je svaka grupa vezana za
posebnu klasu (ibid.).

Ova definicija je sloenija i tananija od Riversove,

mada obe sadre po tri take. Ali, tri take iz Notes
and Queries razlikuju se od Riversovih. Taka 2
(verovanje u srodstvo sa totemom) nestala je; take 1 i
(veza izmeu prirodne klase i tipino" egzogamne
grupe, z a b r a n a h r a n e kao t i p i a n " oblik potovanja)
prebaene su, sa drugim nestalnim momentima, meu
sporedne uslove. Umesto njih, Notes and Queries
navode: postojanje u uroenikoj misli dvostruke
serije, p r i r o d n e " i drutvene; homologiju odnosa
izmeu lanova dveju serija; i stalnost ovih odnosa.
Drugim reima, od totemizma, kome je Rivers hteo da
da sadrinu, ovde je ostala samo forma:

18

19

Prelaz sa konkretne na formalnu definiciju totemizma u stvari potie od Boasa. Jo 1916, ciljajui kako
na Dirkema tako i na Frejzera, on je osporavao
shvatanja da se kulturne pojave mogu svesti na
jedinstvo. Pojam m i t a " je kategorija naeg miljenja
koju proizvoljno upotrebljavamo da bismo jednom
reju oznaili pokuaje objanjenja prirodnih pojava
dela usmene knjievnosti, filozofske spekulacije i
sluajeve pojavljivanja lingvistikih procesa u svesti
subjekta. Isto tako, totemizam je vetaka celina koja
postoji samo u misli etnologa i kojoj u spoljnom svetu
ne odgovara nita specifino.
Kad se govori totemizmu u stvari se brkaju dva
problema. Najpre, problem este identifikacije ljudskih bia i biljaka ili ivotinja, koji vodi veoma
irokim pogledima na odnose izmeu oveka i prirode, pogledima koji se tiu umetnosti i magije koliko i
drutva i religije. Drugi problem predstavlja imenovanje grupa zasnovanih na srodstvu, to se moe uiniti
pomou reci za oznaavanje ivotinja ili biljaka, ali i
na mnoge druge naine. Izraz totemizam pokriva
samo sluajeve podudarnosti izmeu dva reda.
U izvesnim drutvima nailazimo na pojavu da se
veoma rasprostranjena tendencija za uspostavljanjem
prisnih odnosa izmeu oveka i prirodnih bia ili
predmeta koristi da bi se ko nkretno oznaile klase
srodnika ili ljudi za koje se pretpostavlja da su u
srodstvu. Da bi se takve klase odrale u posebnom i
trajnom obliku, potrebno je da ta drutva imaju
vrsta pravila za stupanje u brak. Moe se, dakle, rei
da tobonji totemizam uvek pretpostavlja izvesne
oblike egzogamije. U ovoj taki Van Genep je pogreno protumaio Boasa: ovaj se zadovoljava time da
istakne logiko i istorijsko prvenstvo egzogamije u

Totemizam danas

Klod Levi Stros

odnosu na totemizam, ali ne tvrdi da je totemizam

rezultat ili posledica egzogamije.
I sama egzogamija moe biti shvaena i primenjena
na dva naina. Eskimi svode egzogamnu jedinicu na
porodicu koja obuhvata veze stvarnog srodstva. Budui da je sadrina svake jedinice tano odreena,
demografsko irenje povlai za sobom stvaranje novih
jedinica. Grupe su statine; poto ih odreuje celina
jedne vrste odnosa, one nemaju sposobnost integracije, i opstaju pod uslovom da pojedince, ako se tako
moe rei, izbacuju napolje. Ovaj oblik egzogamije
nespojiv je sa totemizmom, jer su drutva koja ga
primenjuju bar na ovom planu liena formalne
strukture.
Nasuprot tome, ako je egzogamijska grupa sama
sposobna da se iri, oblik grupa ostaje postojan: raste
samo sadrina svake od njih. Postaje nemoguno da se
pripadnost grupi odredi neposredno, pomou empirijskih rodoslovlja. Otuda neophodnost da postoje:
1. pravilo nedvosmislene rodbinske veze, kao to je
jednostrano poreklo;
2. ime, ili bar diferencijalno obeleje, koje se
prenosi putem rodbinske veze i zamenjuje poznavanje
stvarnih veza.
Po optem pravilu, u drutvima ovog poslednjeg
tipa dolazi do progresivnog smanjivanja broja grupa
koje ih ine, jer demografska evolucija dovodi do
irenja nekih od njih. U odsustvu institucionalnog
mehanizma koji bi dozvolio cepanje grupa u ekspanziji, to bi vaspostavilo ravnoteu, ova evolucija na
Kraju dovodi do drutava svedenih na dve egzogamij
ske grupe. To bi moglo biti poreklo takozvanih vojnih
organizacija.

20
danas

21

Ukratko, Boasova teza, koju je Van Genep pogreno shvatio, svodi se na stav da je obrazovanje sistema
na drutvenom planu nuan uslov za pojavu totemi
zma. Zbog toga on iskljuuje Eskime, ija je drutvena organizacija nesistematska, i zahteva jednolinijsku
rodbinsku vezu (kojoj se moe dodati dvolinijska, jer
ona nastaje razvijanjem, putem sastavljanja, prve,
mada se esto pogreno brka sa nediferenciranom
rodbinskom vezom), budui da je samo ona strukturalna.
To to sistem pribegava imenima ivotinja i biljaka
predstavlja poseban sluaj diferencijalnog imenovanja, ija svojstva ostaju ista bez obzira na tip upotre
bljene denotacije.
Moda upravo ovde Boasov formalizam promauje cilj: jer ako denotirani predmeti moraju, kao to on
tvrdi, da sainjavaju sistem, nain denotacije, da bi
integralno ispunio svoju funkciju, takoe mora biti
sistematski; Boasovo pravilo homologije suvie je
apstraktno i suvie uplje da bi zadovoljilo ovaj

. . . homologija distinktivnih obeleja drutvenih po

deia u n u t a r jednog plemena dokazuje da se njihovo
poreklo nalazi u sklonosti ka klasifikaciji (Boas 111, str.
323).

S druge strane, u svakom drutvu diferencijalna

obeleja moraju formalno biti istog tipa, s tim to se
meusobno razlikuju po sadrini. Inae, jedna grupa
bi se odreivala po imenu, druga po obredima, trea
po grbu . . . Ima, meutim, sluajeva ovog tipa, istina
retkih, koji dokazuju da Boasova kritika nije ila
dovoljno daleko. Ali on je bio na dobrom putu kad je
zakljuio:

Totemizam

Klod Levi Stros

Znamo da je izumitelj totemizma na teorijskom

planu bio kotlananin Maklenan, (Mclennan) u
ijim se lancima iz Fortnightly Review, objavljenim
pod naslovom The Worship of Animal and Plants",
nalazi uvena formula: totemizam je fetiizam plus
egzogamija i matrilinearna rodbinska veza. Ali bilo je
potrebno da proe samo 30 godina da bi bili formuli
sani, ne samo kritika skoro doslovce nalik na Boaso
vu, ve i stavovi koje smo ukratko izloili na kraju
prethodnog stava. Tajlor je 1899. objavio deset stranica totemizmu: njegove opaske" pomogle bi da se
izbegnu mnoga stara i novija zastranjivanja da nisu
ile toliko protiv struje. Jo pre Boasa, Tajlor je eleo
da se prilikom ocenjivanja mesta i znaaja totemizma . . .

zahtev. Znamo za drutva koja ga ne potuju, pri

emu nije iskljueno da sloenije diferencijalne razlike koje ta drutva koriste takoe predstavljaju sistem. S druge strane, postavlja se pitanje zato
ivotinjsko i biljno carstvo daju najprihvatljiviju
nomenklaturu za denotiranje sociolokog sistema, i
koji logiki odnosi postoje izmeu denotativnog i
denotiranog sistema. ivotinjski i biljni svet ne koriste se samo zato to su pri ruci, ve zato to oveku
nude jedan metod miljenja. Veza izmeu odnosa
oveka prema prirodi i karakterizacije drutvenih
grupa, koju Boas smatra sluajnom i proizvoljnom,
izgleda takva samo zato to je stvarna veza izmeu
ova dva reda posredna i to ide preko ljudskog duha.
Ovaj uspostavlja homologiju, ne toliko u okviru
denotativnog sistema koliko izmeu diferencijalnih
odstupanja koja postoje, s jedne strane, izmeu vrste
Ari vrste y i, s druge strane, izmeu klana a i klana b.

22

danas

23

zakljuuje:

Na taj nain je postavljen problem logike snage

denotativnih sistema pozamljenih od carstva prirode.

Mudrije je saekati . . . dok totem ne bude sveden na

pravu meru u teolokim shemama oveanstva. A nemam
n a m e r u ni da se latim podrobnog razmatranja sociolokih zapaanja koja se navode da bi se totemizmu pridao
socioloki znaaj jo vei od njemu pripisanog znaaja na
religijskom p l a n u . . . Egzogamija moe postojati, i ona
doista i postoji, bez totemizma . . . ali uestalost njihovog
spajanja na 3/4 zemljine kugle pokazuje koliko je delova
nje totema moralo biti staro i efikasno, da bi se klanovi
uvrstili i da bi se meusobno povezali tako da na kraju
obrazuju iri krug plemena (str. 148).

Bez oklevanja protestujem zbog naina na koji su

totemi postavljeni, ili bezmalo postavljeni, u temelj
religije. Totemizmu, tom n u s p r o d u k t u teorije prava,
poteklom iz irokog konteksta primitivne religije, pridaje
se znaaj nesrazmeran njegovoj pravoj teolokoj ulozi
(str. 144).

Tako posmatran, totemizam moe biti definisan

k a o povezivanje jedne ivotinjske vrste i jednog klana.
Ali T a j l o r n a s t a v l j a :

. . . vodi rauna tenji ljudskog d u h a da ovlada

svetom pomou klasifikacije (to classify out the universe)
(str. 143).

Totemizam

Kad god se za temu diskusije uzme neka kategorija

koja se inae smatra lanom, postoji opasnost da se,
time to joj se poklanja panja, podri iluzija
njenom stvarnom postojanju. Da bi se bolje odredila
neka nejasna prepreka, jae istiemo njene obrise,
mada elimo samo da pokaemo njenu nepostojanost;
jer, kad se obara na neku ravo zasnovanu teoriju,
kritika poinje da joj ukazuje neku vrstu poasti.
Privienje, nesmotreno prizvano u nadi da e biti
konano odagnano, iezava samo zato da bi ponovo
iskrslo, i to, na nae iznenaenje, ne tako daleko od
mesta gde se prvi put javilo.
Moda bi bilo mudrije prepustiti zaboravu prevazi
ene teorije i ne buditi mrtve. Ali, s druge strane,
kao to kae stari Arkel, istorija ne stvara nekorisne
dogaaje. To to su tokom toliko godina veliki duhovi
bili skoro opinjeni jednim problemom koji nam
danas izgleda nestvaran nesumnjivo svedoi tome
da su oni nejasno oseali da te pogreno predstavljene, proizvoljno grupisane i ravo analizirane pojave
ipak zasluuju panju. Kako bismo mogli da do tih
pojava dopremo, da bismo ponudili njihovo drugaije
tumaenje, ako ne pristanemo da najpre ponovo
preemo, korak po korak, put, koji e nas, mada
nikuda nije vodio, podstai da traimo novi i moda
pomoi da ga obeleimo?

I
TOTEMSKA ILUZIJA

Klod

Levi

Siros

Poto od poetka sumnjamo u stvaro postojanje

totemizma, stalo nam je da naglasimo da emo termin
totemizam upotrebljavati samo kao navod iz autora sa
kojima emo ovde ui u raspravu. Ne bi bilo zgodno
da ga stalno stavljamo pod znakove navoda ili da mu
dodajemo epitet tobonji". Potrebe dijaloga doputaju ustupke u reniku. Ali znakove navoda i pomenuti
epitet uvek emo podrazumevati, tako da bi bilo
neumesno ukazivati na neku reenicu ili neki izraz
koji naizgled protivree naem jasno iznetom uve
renju.
Pokuajmo sada da odredimo spolja, i to u njegovim najoptijim vidovima, semantiko polje u kome su
smetene pojave obino grupisane pod imenom totemizma.
U ovom, kao i u drugim sluajevima, metod koji
nameravamo da sledimo sastoji se iz sledeeg:
1. definisati prouavanu pojavu kao odnos izmeu
dva ili vie stvarnih ili virtuelnih termina;
2. konstruisati sliku mogunih permutacija izmeu
ovih termina;
3. uzeti ovu sliku kao opti predmet analize koja,
samo na toj razini, moe da doe do nunih veza, pri
emu je empirijska pojava uzeta na poetku samo
jedna moguna kombinacija meu drugima, iji celo
viti sistem mora da bude prethodno rekonstruisan.
Re totemizam pokriva odnose, posmatrane idealno, izmeu dve serije, jedne prirodne, druge kulturne.
Prirodna serija sadri, s jedne strane, kategorije, s
druge strane, individue; kulurna serija sadri grupe i
osobe. Svi ovi izrazi odabrani su proizvoljno, da bi se,
u svakoj seriji, napravila razika izmeu dva vida
postojanja, kolektivnog i individualnog, i da bi se
izbeglo brkanje serija. Ali, na ovom uvodnom stupnju,

26

danas

27

Kategorija.
Grupa.

Individua.
Osoba.

Grupa

KULTURA

Osoba

Kategorija

Osoba

Individua

Grupa

Individua

Svakoj od ove etiri kombinacije odgovaraju pojave koje se mogu posmatrati u jednoj ili vie populacija. Australijski totemizam, u svom takozvanom socijalnom" i seksualnom" obliku, uspostavlja odnos
izmeu jedne prirodne kategorije (ivotinjske ili biljne
vrste, ili klase predmeta ili pojava) i jedne kulturne
grupe (polovina, odeljak, pododeljak, religijsko bratstvo, ili skup osoba istog pola); druga kombinacija
odgovara individualnom" totemizmu Indijanaca Se
verne Amerike, kod kojih pojedinac nastoji, podvrgavajui se probama, da zadobije za sebe neku prirodnu
kategoriju. Kao primer tree kombinacije naveemo
Mote sa Benksovog ostrvlja, gde se dete smatra
inkarnacijom ivotinje ili biljke koju je njegova majka
nala ili pojela u trenutku kad saznaje da je trudna;
tome se moe dodati primer izvesnih plemena iz grupe
Algonkin, koja pretpostavljaju da se naroita veza
uspostavlja izmeu novoroeneta i ivotinje koja je
primeena u blizini kolibe njegovih roditelja. Kombi

Kategorija

PRIRODA

Ima etiri naina da se povezu, dva po dva, termini

uzeti iz razliitih serija, to jest da se, pod najmanjim
uslovima, zadovolji poetna hipoteza da postoji odnos
izmeu dve serije:

PRIRODA. . .
KULTURA . . .

mogu se upotrebiti bilo koje reci, pod uslovom da su

razliite:

Totemizam

Klod

Levi

Stros

naciju grupapojedinac potvruju primeri iz Polinezije i Afrike, svaki put kad su izvesne ivotinje (guteri
uvari na Novom Zelandu, sakralni krokodili i lav i
panter u Africi) predmet koletktivne zatite i oboavanja; verovatno je da su stari Egipani imali verova
nja ovog tipa, a njima su srodni i ongoni iz Sibira,
mada ovde nije re stvarnim ivotinjama nego
figurativnim likovima prema kojima se grupa odnosi
kao da su ivi.
Govorei jezikom logike, etiri kombinacije su
ekvivalentne, jer ih stvara ista operacija. Ali, samo su
prve dve bile ukljuene u sferu totemizma (pri emu
se jo i raspravljalo tome koja je od njih osnovna a
koja izvedena), dok su preostale dve bile samo
posredno vezane za totemizam, jedna kao njegov
nagovetaj (tako je Frejzer postupio kad je bilo reci
plemenu Mota), druga kao ostatak. Mnogi autori ak
najradije ih ostavljaju potpuno po strani.
Dakle, totemska iluzija potie, najpre, od iskrivljavanja semantikog polja kome pripadaju pojave istog
tipa. Izvesni vidovi polja bili su povlaeni na raun
drugih, pa su im tako date originalnost i neobinost
koje oni u stvari nemaju: jer oni su uinjeni tajanstvenim ve time to su odvojeni od sistema iji su
integralni deo kao njegove transformacije. Da li su se
od drugih vidova razlikovali bar po veoj prisutnosti" ili veoj koherentnosti? Dovoljno je razmotriti
primere, a pre svega onaj koji predstavlja izvor svih
spekulacija totemizmu, pa da se uverimo da njihova
prividna vrednost potie od ravog rezanja stvarnosti.
Poznato je da je re totem napravljena na osnovu
odibva (ojibwa), algonkinog jezika plemena nastanjenih na severu Velikih Jezera u Kanadi. Izraz
ototeman, koji otprilike znai on mi je rod", razlae

28
danas

29

se na: prvo sufiks 3. lica, t epentezu (da bi se

razdvojili samoglasnici), prisvojno m, an sufiks 3.
lica i, najzad, ote, koje izraava srodstvo izmeu ega i
mukog ili enskog roaka, odreujui, dakle, egzoga
mnu grupu na razini narataja kome pripada subjekt.
Tako se izraava pripadnost odreenom klanu: mak
wa nindotem medved je moj klan"; pindiken
nindotem ui, brate po klanu", itd. Doista,
klanovi Odibva pre svega nose ivotinjska imena, to
je Tavne (Thavenet) francuski misionar koji je
iveo u Kanadi krajem XVIII i poetkom XIX veka
objasnio seanjem, sauvanim u svakom klanu, na
neku ivotinju iz njegove postojbine: najlepu, najpi
tomiju, najopasniju, najeu ili, pak, onu koja je bila
obino lovljena (Cuoq, str. 312313).
Ovaj sistem kolektivnog imenovanja ne treba brkati sa verovanjem istih Odibva da svaki pojedinac
moe da stupi u vezu sa nekom ivotinjom koja e
postati njegov duh zatitnik. Jedinu re za koju se
pouzdano zna da oznaava tog duha zatitnika tran
skribovao je kao nigouimes jedan putnik iz sredine
XDC veka; ona, dakle, nema nita zajedniko sa reju
totem ili nekim drugim izrazom istog tipa. U stvari,
istraivanja Odibvama pokazuju da je prvi opis
tobonje institucije totemizma" iz pera engleskog
trgovca i tumaa Longa, krajem XVIII veka
rezultat brkanja klanovskog renika (gde ivotinjska
imena odgovaraju nazivima kolektiva) i verovanja u
vezi sa duhovima zatitnicima (koji su zatitnici
pojedinaca) (Handbook of American Indians, lanak
Totemism"). To e jo bolje pokazati analiza drutva
Odibva.
Ovi Indijanci bili su organizovani u vie desetina,
ini se, patrilinearnih i patrilokalnih klanova, od

Totemizam

Klod

Levi

Stros

Uprkos tome to je ovaj mit do nas doao u

okrnjenom obliku, on je za nas veoma zanimljiv.
Najpre, on potvruje da izmeu oveka i totema ne
moe postojati neposredan odnos, zasnovan na dodiru. Jedina moguna veza mora biti preruena", dakle
metaforika, to dokazuje injenica, potvrena u
Austriji i Americi, da je totemska ivotinja ponekad
oznaena imenom razliitim od imena stvarne ivotinje, t a k o da klanovski nazivi ne izazivaju, neposredno
i normalno, zooloke ili botanike asocijacije u u r o  e 
nikoj svesti.
Zatim, mit uspostavlja jednu drugu opoziciju,
izmeu linog i kolektivnog odnosa. Indijanac ne
umire samo zato to je bio vien, ve i zbog osobitog
ponaanja jednog od n a t p r i r o d n i h bia, dok druga
postupaju opreznije i u grupi.
Ova dvostruka veza implicitno odvaja totemski
odnos od odnosa sa d u h o m zatitnikom, koja p r e t p o 

Jedan mit objanjava da ovih pet prvobitnih" klano

va vode poreklo od natprirodnih antropomorfnih bia
koja su izila iz okeana da bi se pomeala sa ljudima.
Jedan od njih imao je zavezane oi i nije smeo da gleda
Indijance, mada se inilo da on to arko eli. Ne mogui
da se savlada, on najzad odbaci svoju koprenu i njegov
pogled pade na jednog oveka, koji ostade na mestu
mrtav, kao gromom pogoen. Jer, mada je posetilac bio
prijateljski raspoloen, njegov pogled je bio suvie jak.
Zato ga njegovi prijatelji naterae da se vrati u morske
dubine. Ostala petorica ostala su meu Indijancima i
obasula ih mnogim blagodetima. Od njih potiu veliki
klanovi ili totemi: riba, dral, gnjurac, medved, los ili
kuna (Warren, str. 4344).

kojih su pet mogli biti stariji od drugih, ili, u svakom

sluaju, uivati poseban ugled.

30
danas

31

vodeni duh. som, tuka, moruna, losos iz

Velikih Jezera, riba titonosac;
orao, kobac;
galeb, morski gavran, divlja guska;
vuk, ris;
kuna, sob, dabar.
Mikelson (Michelson) je 1925. zabeleio sledee
klanove: kuna, gnjurac, orao, losos (bullhead), medved, moruna, veliki ris, ris, dral, koko. Nekoliko
godina kasnije, u jednoj drugoj oblasti (jezero S t a r a
Pustinja), Kinic (Kinietz) je otkrio est klanova:
vodeni duh, medved, som, orao, kuna, pile. On je t o m
spisku dodao dva nedavno iezla klana: dral i neka
neodreena ptica.
Kod istonih Odibva sa ostrva Peri (Parry) (u

dral:
Gnjurac:
Medved:
Los:

Riba:

stavlja stupanje u neposredan dodir, na kraju linog i

usamljenog traganja. Dakle, sama uroenika teorija,
izraena u mitu, poziva n a s da razlikujemo koletivne
toteme od linih zatitnika i da istaknemo posrednost
i metaforinost odnosa izmeu oveka i klanovske
eponimije. Najzad, ona nas uva od iskuenja da
konstruiemo totemski sistem zbrajanjem odnosa, od
kojih je svaki uzet posebno i svaki p u t spaja jednu
grupu ljudi sa jednom ivotinjskom vrstom, dok, u
stvari, prvobitni odnos spaja dva sistema: jedan
zasnovan na razlikovanju grupa, drugi na razlikovanju vrsta, t a k o da su u isti m a h stavljene u korelaciju i
u opoziciju, s jedne strane, mnoina grup, s druge
strane, moina vrsta.
Prema Varenovim (Warren) obavetenjima on je
i sam bio Odibva od pet glavnih kamova potekli
su drugi klanovi:

Totemizam

Klod

Levi

Stros

Dordijskom zalivu, delu jezera Hjuron (Huron),

Denes (Jenness) je 1929. sastavio seriju ptijih"
klanova: drdal, gnjurac, orao, galeb, kobac, gavran;
seriju klanova sisara": medved, sob, los, vuk, dabar,
vidra, rakun, jazavac; seriju klanova riba": moruna,
tuka, som. Postojao je i klan polumesec i itav niz
imena koja odgovaraju pretpostavljenim ili iezlim
klanovima iz te oblasti: veverica, kornjaa, kuna,
pekan, vizon, kora breze. Jo ivi klanovi sveli su se
na est: sob, dabar, vidra, gnjurac, soko, kobac.
Moguno je, takoe, da je postojala podela na pet
grupa, izvedena daljim deljenjem ptica na nebeske"
(orao, kobac) i vodene" (sve druge) i sisara na
kopnene" i vodene" (one koji se sreu u movarnim
oblastima, kao kanadski jeleni, ili one koji love ribu:
pekan, vizon, itd.).
U svakom sluaju, kod Odibva nikad nije zapaeno verovanje da su lanovi klana potekli od totemske
ivotinje, niti je ta ivotinja bila predmet kulta. Tako
Land (Landes) primeuje da konani nestanak soba iz
june Kanade nimalo nije uznemirio lanove klana
oznaenog njegovim imenom: To je samo ime", rekli
su oni istraivau. Totem je bio slobodno ubijan, i
jeden, uz izvesne obredne predostronosti: prethodno
traenje dozvole za lov od same ivotinje i naknadno
izvinjenje. Odibva su ak tvrdili da se ivotinja radije
izlae strelama lovaca njenog klana i da je zato treba
osloviti imenom totema" pre no to se ustreli.
Koko i svinja ivotinje evropskog porekla
upotrebljavane su da bi se meancima poteklim od
indijanske ene i belog oveka dao konvencionalni
klan (zbog patrilinearne rodbinske veze, koja bi ih
inae liila klana). Ponekad su, takoe, oni dodeljiva
ni klanu orla, jer se ta ptica nalazi na grbu Sjedinje

32

danas

33

3 Totemizam danas

nih Drava, ija je slika postala irom poznata

zahvaljujui metalnom novcu. Sami klanovi bili su
podeljeni na grupe, oznaene pomou delova tela
klanovske ivotinje: glava, zadnji cerek, salo itd.
Kad se sakupe i uporede obavetenja potekla iz
mnogih oblasti (a svako od njih nudi samo deo spiska,
jer klanovi nisu svuda podjednako predstvljeni), nasluuje se trodelna podela: voda (vodeni duh, som,
tuka, titonosac, moruna, pastrmka itd., to jest svi
klanovi riba"); vazduh (orao, kobac, i: dral, gnjurac, galeb, morski gavran, guska, itd.); zemlja (najpre
sa grupom: sob, los, kanadski sob, kuna, dabar,
rakun; zatim: pekan, vizon, jazavac, veverica: najzad:
medved, vuk, ris). Mesto zmije i kornjae je neizvesno.
Potpuno razliit od sistema totemskih naziva, koji
je ureen po naelu ekvivalencije, sistem duhova" ili
manido javlja se u obliku hijerarhizovanog panteona.
Besumnje, kod Algonkina postojala je hijerarhija
klanova, ali ona nije poivala na nadmoi ili podreenosti pripisanih eponimnim ivotinjama, sem u ali:
Moj totem je vuk, tvoj je svinja . . . Pazi se! Vukovi
jedu svinje!" (Hilger, str. 60). Najvie ako su zapaeni
nagovetaji fizikih ili duhovnih specijalizacia, shvaenih kao specifina sojstva. Nasuprot tome, sistem
duhova" oito je bio ureen po dve ose: s jedne
strane, osa velikih i malih duhova, s druge strane, osa
dobrih i zlih duhova. Na vrhu je veliki duh; zatim,
njegove sluge; dalje, idui nanie duhovno i fiziki
sunce i mesec; 48 gromova koji se suprostavljaju
mitskim zmijama; mali nevidljivi Indijanci"; vodeni
duhovi, muki i enski; etiri strane sveta; najzad,
horde manidosa, znanih i bezimenih, koje se kreu
nebom, zemljom, vodom i podzemnim svetom. U
izvesnom smislu, ova dva sistema totemi" i

Totemizam

Klod Levi Siros

Za sitem manido" vezane su sve zabrane u odnosu

na hranu koje su zabeleene kod Odibva, i sve se one
objanjavaju na isti nain: nekome se u snu javio
izvesni duh i zabranio mu da jede jednu vrstu mesa ili

SISTEM MANIDO"

manidosi" seku se pod pravim uglom, jedan je

priblino vodoravan, drugi okomit, i podudaraju se
samo u jednoj taki, jer se samo vodeni duhovi
nedvosmisleno nalaze i u jednom i u drugom. Time se
moda moe objasniti zato su natprirodni duhovi, od
kosih, prema ranije navedenom mitu, potiu totemski
nazivi i podela na klanove, prikazani kako se pojavljuju iz okeana.

34

danas

35

. . . treba znati, kad su u pitanju ljudi, da li veza (sa

prirodnim vrstama ili predmetima) obuhvata celinu
populacije ili se tie samo nekih osoba, i, kad su u

Preimo sada u jedan drugi kraj sveta, sledei

Rejmonda Firta (Raymond Firth), ije su analize
mnogo doprinele da se uvidi krajnja sloenost i
raznorodnost verovanja i obiaja koji su suvie brzo
podvedeni pod znak tetomizma. Njegove analize su jo
ubedljivije zato to se odnose na jednu oblast
Tikopija za koju je Rivers mislio da prua najbolji
dokaz postojanju totemizma u Polineziji.
Meutim, primeuje Firt, pre nego to se tako neto
ustvrdi,

. . . neki poseban sisar ili ptica, neka od onih ivotinja

koje su mogle preko dana da se vide oko vigvama, ve
natprirodno bie koje je predstavljalo itavu vrstu (Jen
ness, str. 54).

deo tela odreene ivotinje, meso bodljikavog praseta,

jezik losa itd. ivotinja kojoj je ovde re ne nalazi se
nuno na spisku klanovskih naziva.
Isto tako, sticanje duha zatitnika dolazi kao
rezultat striktno individualnog poduhvata, na koji se
'devojice i deaci podstiu u vreme ulaska u pubertet.
U sluaju uspeha, oni za sebe pribavljaju natprirodnog zatitnika, ije osobine i okolnosti u kojima se
javio, govore zainteresovanima njihovim sklonostima i njihovoj vokaciji. Ove prednosti su zajamene
samo pod uslovom da se tienik prema svom zatitniku odnosi sa dunom poslunou i panjom. Nezavisno od svih ovih razlika, Longovo brkanje totema i
duha zatitnika delimino se moe objasniti time to
taj duh nikada nije bio:

Totemizam

pitanju ivotinje, da li je re vrstama uzetim ucelo ili

pojedinim primercima; da li se prirodni predmet
smatra predstavnikom ili amblemom ljudske grupe; da li
se potvruje, u jednom ili drugom obliku, poimanje
identiteta (izmeu jedne osobe i jednog prirodnog stvora
ili predmeta) i poimanje rodbinske veze koja ih spaja;
najzad, da li se panja posveena ivotinji ili biljci tie
neposredno nje ili je, pak, treba objasniti njihovom
pretpostavljenom vezanou za duhove predaka ili boanstva. U ovom poslednjem sluaju, neophodno je
razumeti kako uroenici shvataju jednu takvu vezu
(Firth /l/, str. 192).

Klod Levi Siros

Ovaj tekst nam pokazuje da dvema ve izdvojenim

osama: grupapojedinac i prirodakultura, mora biti
dodata trea, po kojoj se razmetaju razliiti zamislivi
tipovi odnosa izmeu krajnjih lanova prve dve ose:
odnos amblema, identiteta, rodbinske veze, interesa,
neposrednog i posrednog itd.
Drutvo Tikopija sastoji se iz etiri patrilinearne
grupe, nazvane kainanga, koje nisu nuno egzogamij
ske. Na elu svake grupe nalazi se poglavica, ili ariki,
koji odrava povlaene odnose sa atua. Ta re
oznaava bogove u pravom smislu, duhove predaka,
due ranijih poglavica itd to se tie uroenike
predstave prirodi, njome vlada osnovno razlikovanje
izmeu stvari za jelo", e kai, i stvari koje nisu za
jelo", sise e kai.
Stvari za jelo" su, p r e svega, biljna h r a n a i ribe.
Meu biljkama, etiri vrste imaju najvei znaaj, jer
je svaka od njih u naroitom odnosu sa jednim od
etiri klana: jam slua" klan sa Kafika, pokorava
mu se"; isti odnos vlada izmeu kokosa i klana sa
Tafua, taroa i klana sa Taumako, hlebnog drveta i
klana sa Fangarere. U stvari, kao na Markizima,

36

37

U svakom sluaju, jasno je da se u oblasti Tikopija

veza izmeu ljudi i izvesnih biljnih vrsta javlja na dva
plana: sociolokom i religijskom. Kao kod Odibva,
mit ima z a d a t a k da spoji ta dva plana:

Ova diferencijalna ponaanja nisu zanimljiva samo

zato to ukazuju na korelaciju izmeu obreda i
verovanja, s jedne strane, i izvesnih objektivnih
uslova, s druge. Ona, takoe, potkrepljuju nau kritiku Boasovog pravila homologije, jer tri klana izraavaju svoju vezu sa prirodnim vrstama p u t e m obreda,
a etvrti p u t e m z a b r a n a i propisa. Homologiju, ako
postoji, moramo, dakle, traiti na dubljoj razini.

smatra se da biljka neposredno p r i p a d a klanovskom

bogu (koga otelovljuje jedan od mnogobrojnih varijeteta slatkovodne jegulje ili jegulje sa priobalnih
grebena), a poljoprivredni obred se najpre javlja kao
molba upuena bogu. Poglavica klana ima, pre svega,
ulogu da n a d z i r e " jednu biljnu vrstu. Uz to, treba
uoiti razliku izmeu ovih vrsta: saenje i branje
jama i taroa, i skupljanje ploda hlebnog drveta padaju
u odreeno godinje doba. To nije sluaj sa kokosima,
koji se spontano mnoe i iji orasi zru preko ele
godine. Toj razlici moda odgovara razlika zapaena
izmeu odgovarajuih oblika nadzora: svi imaju, gaje,
skupljaju plodove tri prve vrste, ljute ih i jedu, a
samo odreeni klan slavi obrede. Ali ne postoji
poseban klanovski obred za kokose, i klan Tafua, koji
ih nadzire, samo je podvrgnut nekolikim t a b u i m a :
njegovi lanovi, kad piju mleko kokosovog oraha,
moraju da naprave otvor u njegovoj ljusci, umesto da
je razbiju; a kad razbijaju orah. da bi izvadili njegovo
jezgro, mogu koristiti samo kamen, a ni u kom sluaju
neko napravljeno orue.

Totemizam danas

Pre mnogo vremena, bogovi se nisu razlikovali od

ljudi, i bogovi su na zemlji bili direktni predstavnici
klanova. Ali, jednom je neki strani bog, po imenu
Tikarau, posetio Tikopiju, i domai bogovi su mu spremili velianstvenu gozbu. Pre gozbe, priredili su takmienje u snazi i brzini, elei da se nadmeu sa svojim
gostom. U sred trke, ovaj toboe posrnu i ree da je
povreen. Pravei se da hrama, on iznenada priskoi
pripremljenom jelu i ponese ga u brda. Porodica bogova
krenu u poteru za njim; ovoga puta Tirakau se stvarno
saplete i pade, tako da su klanovski bogovi mogli da
uzmu nazad: ', kokosov orah, drugi, taro, trei, plod
hlebnog drveta. a poslednji, jam . . . Tikarau je uspeo da
stigne na nebo sa veim del om hrane pripremljene za
gozbu, ali su etiri jestive biljko spaene za ljude (Firth
/l/, str! 296).'

Klod Levi Stros

1. Ova knjiga je ve bila u tampi kad smo dobili najnovije

Firtovo delo /4/, gde se mogu nai druge verzije istog mita.

Uz sve razlike izmeu ovog mita i mita Odibva,

oni imaju nekoliko zajednikih taaka koje treba
istai. Najpre, zapaamo istu opoziciju izmeu individualnog i kolektivnog ponaanja, pri emu je prvo
kvalifikovano kao negativno, a drugo kao pozitivno u
odnosu na totemizam. U oba mita, individualno i
tetno ponaanje vezano je za lakomog i bezobzirnog
boga (uostalom, slinog skandinavskom Lokiju koga je magistralno prouio . Dimezil). U oba sluaja, totemizam kao sistem uveden je u vidu onoga
to ostaje od jedne osiromaene celine, to je moda
nain da se kae da lanovi sistema vrede samo ako su
razmaknuti jedni od drugih, jer oni ostaju sami da
pokriju jedno prvobitno bolje popunjeno semantiko
polje, u koje je prodro diskontinuitet. Najzad, ova dva
mita upuuju nas na pomisao da je neposredan dodir
(u jednom sluaju, izmeu bogovatotema i ljudi, u

38

39

. Kad se posmatra s tog stanovita moe se primetiti da se dva

mita poreklu totemizma koje smo ovde ukratko izloili i uporedili
mogu smatrati i mitovima poreklu metafore. A budui da je
metaforika struktura uopte svojstvena mitovima, oni tako predstavljaju metafore na drugom stupnju.

drugom, izmeu bogovaljudi i totema), to jest veza

po bliskosti, neto suprotno duhu institucije: totem
postaje ono to je samo pod uslovom da najpre bude
udaljen.
U oblasti Tikopija, kategorija stvari za jelo"
sadri i ribe. Meutim, nije primeena nikakva neposredna veza izmeu klanova i jestivih riba. Pitanje
postaje jo sloenije kad se razmotri u vezi s bogovima. S jedne strane, etiri biljke smatraju se svetim
zato to predstavljaju" bogove jam je telo"
Kafike, taro Taumakoa; plod hlebnog drveta i kokosov orah su glava" Gangarerea, odnosno Tafuaa
ali, s druge strane, bogovi jesu" ribe, i to jegulje.
Dakle, ponovo nalazimo, u izmenjenom obliku, razliku izmeu totemizma i religije, koja n a m se ve
ukazala posredstvom opozicije izmeu slinosti i
bliskosti. Kao kod Odibva, totemizam Tikopija izraava se pomou metaforikih odnosa.
Nasuprot tome, na religijskom planu, veza izmeu
boga i viotinje je metonimijska. Najpre, zato to se
smatra da atua ulazi u ivotinju, ali se ne pretvara u
nju; zatim, to nikad nije u pitanju celina vrste, ve
samo jedna posebna ivotinja (dakle, deo vrste), po
ijem se netipinom ponaanju vidi da se kroz nju
javlja neki bog. Najzad, do ove vrste dogaaja dolazi
samo povremeno i ak izuzetno, dok je posrednija
veza izmeu biljne vrste i boga stalna. Kad se ovako
posmatra, moglo bi se skoro rei da metonimija
odgovara redu dogaaja, a metafora redu strukture
(up. Jakobson i Halle, pog. V).2

Totemizam danas

Klod Levi Stros

Dvoznanost pripisana ivotinjama ini se da je jo

vea, jer bogovi upranjavaju vie oblika ivotinjskog
otelotvorenja. Za pripadnike sa Tafua klanovski bog
je jedna jegulja, koja ini da sazru kokosovi orasi
njenih vernika; ali on, takoe, moe da se pretvori u
slepog mia i da, u tom obliju, uniti palme drugih
klanova. Otud potie zabrana jedenja slepih mieva,
kao i liske i drugih ptica; najzad, i zabrana jedenja
riba, koje su u naroito bliskoj vezi sa izvesnim
boanstvima. Ove zabrane, koje mogu biti opte ili
ograniene na jedan klan ili jedan rod, ipak nisu
totemske prirode: goluba, koji je u bliskoj vezi sa
klanom Taumako, ne jedu, ali ga ipak bez ustezanja
tamane zato to nanosi tetu vrtovima. S druge
strane, zabrana je ograniena na odrasle.
Iza posebnih verovanja i zabrana ocrtava se jedna
osnovna shema, ija formalna svojstva postoje nezavisno od veza izmeu neke ivotinjske ili biljne vrste i

. . . sve ove pojave moramo smatrati sastavnim delovi

ma totemizma, onda moramo priznati da u Tikopiji
postoje dva razliita oblika te institucije: jedan je
pozitivan, odnosi se na biljnu h r a n u i naglaava plodnost; drugi je negativan, tie se ivotinja i daje prednost
onima koje nisu za jelo (Firth /l/, str. 301).

Jo jedna temeljna opozicija izmeu atua i hrane

potvruje da jestive biljke i ivotinje nisu same
bogovi. U stvari, imenom atua oznaavaju se ribe,
insekti i gmizavci koji ne slue za jelo; bez sumnje,
objanjava Firt, zato to stvorenja nepogodna za jelo
ne pripadaju normalnom redu prirode . . . U sluaju
ivotinja, za natprirodna bia vezuju se one koje ne
slue za jelo, a ne jestive" (str. 300). Ako, nastavlja
Firt:

40

danas

41

nekog klana, potklana ili roda, povodom kojih se ova

shema ispoljava.
Tako je delfin u naroitoj bliskosti sa rodom
Korokoro iz klana Tafua. Kad se dogodi da se delfin
nasue na al, ova proodica ga daruje sveom biljnom
hranom, darivanje nazvano putu: dar na grobu
nedavno preminulog". Zatim se delfinovo meso kuva i
razdeljuje meu klanovima, izuzev pomenute porodice, za koju je ono tapu, jer je delfin omiljeno
otelotvorenje njenog atuae.
Pravila ove deobe delfina glavu dodeljuju klanu
Fangarere, rep klanu Tafua, prednji deo tela klanu
Taumako i zadnji deo tela klanu Kafika. Dakle, dva
klana ije su biljne vrste (jam i taro) telo" boga
imaju pravo na delove tela", a druga dva, ije su
vrste (plodovi kokosa i hlebnog drveta) glava" boga,
dobijaju krajeve (glavu i rep). Forma jednog sistema
odnosa proirena je, i to koherentno, na jednu situaciju koja, na prvi pogled, moe da se ini da joj je
potpuno tua. I kao kod Odibva, jedan drugi sistem
odnosa sa natprirodnim svetom, koji podrazumeva
zabrane u vezi sa hranom, slae se sa jednom formalnom strukturom, i dalje se od nje jasno razlikujui,
dok bi hipoteza totemizmu vodila njihovom brkanju.
Divinizirane vrste, predmeti ovih zabrana, ine sisteme odvojene od sistema klanovskih funkcija, koje su i
same vezane za biljnu hranu: na primer, hobotnica,
povezana sa planinom, iji svetlucavi potoci lie na
pipke, i, iz istog razloga, sa suncem i njegovim
zracima; i jegulje, jezerske i morske, koje su predmet
tako stroge zabrane jedenja da ponekad i sam pogled
na njih izaziva povraanje.
Zajedno sa Firtom, moemo zakljuiti da u oblasti
Tikopija ivotinju ne smatraju ni amblemom, ni

Totemizam

Klod Levi Siros

pretkom ni roakom. Potovanje, zabrane, iji predmet mogu biti izvesne ivotinje, zahtevaju sloeno
objanjenje, i to na osnovu trostruke ideje: da je grupa
potekla od jednog pretka, da se bog otelovljuje u
jednoj ivotinji i da je u mitska vremena postojala
rodbinska veza izmeu pretka i boga. Potovanje
prema ivotinji do grupe stie zaobilaznim putem.
S druge strane, stavovi prema biljkama i ivotinjama meusobno se suprotstavljaju. Ima poljoprivrednih obreda, ali ne i obreda ribolova ili lova. Atua se
pojavljuju pred ljudima u ivotinjskom obliju, ali
nikad u obliku biljke. Zabrane vezane za hranu, kad
ih ima, odnose se na ivotinje, ne na biljke. Veza
bogova sa biljnim vrstama je simbolina, dok je
njihova veza sa ivotinjskim vrstama stvarna; u
sluaju biljaka, ona se javlja na razini vrste, dok
ivotinjska vrsta nije nikada atua, ve je to samo odreena igotinja i to u odreenim okolnostima. Najzad,
biljke obeleene" diferencijalnim ponaanjima uvek
su jestive; u sluaju ivotinja, to je obrnuto. Ponavljajui, skoro doslovno, jednu Boasovu formulaciju, a
posle brzog poreenja injenica oblasti Tikopija sa
ostalim zapaanjima Polineanima, Firt je doao do
zakljuka da totemizam nije pojava sui generis, ve
poseban sluaj odnosa izmeu oveka i inilaca
njegove prirodne sredine (str. 308).
Jo udaljenije od klasinog shvatanja totemizma su
injenice Maorima, koje se neposredno vezuju za
one navedene Tikopiji i tako potkrepljuju dosadanje izvoenje. Izvesni guteri su potovani kao uvari
pogrebnih peina i drvea na kome se zamkama love
ptice, zato to guter predstavlja boga Vira (Whiro),
personifikaciju bolesti i smrti. Besumnje, postoji rodbinska veza izmeu bogova i prirodnih elemenata ili

42

danas

43

Novi Zeland nikada nije pominjan kao oblast koja

prua tipine primere totemizma. Ali on predstavlja
granini sluaj, koji pomae da se u istom stanju
izdvoje meusobno iskljuive kategorije, iju su us
kladljivost hipoteze totemizmu bile prinuene da
potvrde. Upravo stoga to Maori doista smatraju
viotinje, biljke i minerale precima, ovi ne mogu da
igraju ulogu totema. Kao u evolucionistikim" mitovima na Samoi, serija obrazovana od elemenata
poteklih iz tri velika prirodna reda shvata se kao
neprekidna, sa genetikog i dijahronijskog stanovita.
No, ako su prirodna bia i elementi preci i potomci
jedni drugima i, svi zajedno, ljudima, svaki od njih
postaje nepogodan da potpuno sam igra ulogu pretka

Za Maorije itav svet se grana kao dinovska loza, gde

su nebo i zemlja najstariji preci svih bia i svih stvari:
mora, obalskog peska, uma, ptica, ljudi. Kao da se
uroenik ne osea dobro ako ne moe i to do
najsitnijih pojedinosti da predoi sebi rodbinske veze
koje ga spajaju sa ribama iz okeana ili sa putnikom kome
prua gostoprimstvo. Sa pravom strau Maori visokog
roda istrauje genealogije, uporeuje ih sa genealogijama
svojih gostiju, nastojei da otkrije zajednike pretke,
razdvajajui starije ogranke od mlaih. Navode se pri
meri pojedinaca koji su pamtili genealogije sa po 1400
osoba (PrvtzJohansen, str. 9).

bia: iz spajanja stene i vode roene su sve vrste

peska, ljunka, peanih stena i drugi minerali: nefrit,
sileks, lava, zgura; takoe, insekti, guteri i gamad.
Bog Tanenuia Rangui i boginja Kahuparauri rodili
su sve ptice i sve umske plodove; Rongo je predak
kultivisanih biljaka, Tanagoa predak riba, Haumira
predak divljih biljaka (Best).

Totemizam

Klod Levi Siros

Pored toga to pomae da se rasplete zbrka izmeu

pojmova geneze i sistema, etnografija Maorija dozvoljava da se stane na put brkanju (za koje je takoe
odgovorna totemska iluzija) pojma totema i pojma
mane. Maori odreuju svako bie, ili tip bia, na
osnovu njegove prirode" ili norme" tika, i na
osnovu njegove posebne funkcije, njegovog distinktiv
nog ponaanja tikanga. Posmatrane sa jednog
diferencijalnog stanovita, stvari i bia se razlikuju
po tapuu, koji im dolazi iznutra, i ija se ideja
suprotstavlja ideji mane, koji im dolazi spolja i pre
predstavlja naelo poravnanja i brkanja:

odreene ljudske grupe. Reeno modernom terminologijom, totemizam, gde se smatra da su svi klanovi
potekli od razliitih vrsta, samim tim mora biti
plurigenetski (dok je polineanska misao monogenet
ska). Ali ovaj plurigenetizam pokazuje jedno naroito
svojstvo, jer totemizam, kao u nekim igrama, od
samog poetka pokazuje sve svoje karte: ne uva
nijednu za obeleavanje prelaznih stupnjeva izmeu
ivotinjskog ili biljnog pretka i njegovog ljudskog
potomka. Dakle, prelaz izmeu njih nuno je zamiljen
kao diskontinuiran (svi prelazi istog tipa uostalom su
istovremeni): prava ,,otvorena promena" bez ikakvog
vidljivog dodira izmeu poetnog i konanog stanja.
U najveoj mogunoj meri udaljene od obrasca prirodnih geneza, totemske geneze se svode na primene,
projekcije ili disocijacije; one se sastoje iz metafori 
kih veza, ija je analiza vie stvar etnologike" nego
etnobiologije": rei da klan A potie" od medveda
a klan od orla, samo je konkretan i saet nain da se
odnos izmeu A i postavi kao analogan odnosu
izmeu vrsta.

44

45

Ono to obiaje tapu povezuje i ini institucijom . . .

to je duboko potovanje p r e m a ivotu, s t r a h p u n potovanja koji navodi ljude as na uasavanje as na slavljenje. Ovaj s t r a h p u n potovanja ne odnosi se na ivot
uopte, ve na pojedinana lspoljavanja ivota, i to ne na
sva: samo na ivot zatvoren u krugu srodnike grupe,
krugu koji obuhvata vrtove, ume i mesta gde se lovi
riba, iji je najvii izraz linost poglavice, ali su to i
bogatstva i posveena mesta (PrytzJohansen, str. 198).

I obiaji vezani za tabue (tapu, to ne treba brkati

sa tupu) postavljeni su na plan diskontinuiteta, koji
ne dozvoljava spajanje (kome su esto teili Dirkem i
njegova kola) pojmova mane, totema i tabua:

Smisao mane ima mnogo ta zajedniko sa smislom

tupua, ali u jednoj znaajnoj taki oni su potpuno
razliiti. Obe reci iskazuju rast, delanje, ivot; ali dok se
tupu odnosi na prirodu stvari i ljudskih bia ispoljenu
iznutra, mana izraava uee, aktivni oblik praenja,
koji, po prirodi, n i k a d nije neraskidivo vezan za n e k u
posebnu stvar ili posebno ljudsko bie (PrytzJohansen,
str. 85).

Totemizam danas

Van Genep je 1920. nabrojao etrdeset i jednu

razliitu teoriju totemizma, meu kojima su one
najznaajnije i najnovije bile nesumnjivo zasnovane
na injenicama sakupljanim u Australiji. Nije zato
udno to je A. P. Elkin, istaknuti savremeni strunjak za Australiju, polazei od istih injenica, pokuao da na nov nain pristupi ovom problemu, n a d a h nut istovremeno empirijskom i deskriptivnom metodom i analitikim okvirima koje je nekoliko godina
ranije postavio RedklifBraun.
Elkin se tako vrsto dri etnografske stvarnosti da
je neophodno da se najpre podsetimo izvesnih osnovnih podataka, bez koji bi bilo nemoguno pratiti
njegovo izlaganje.
Mnoga merenja radioaktvnosti ugljenika 14 ve
dozvoljavaju zakljuak da se prvi ovek u Australiji
pojavio p r e 8. milenijuma. Danas se ne smatra da su u
toku tog ogromnog razdoblja australijski uroenici
bili p o t p u n o odseeni od spoljnog sveta: bar na
severnoj obali moralo je biti mnogobrojnih dodira i
razmena sa Novom Gvinejom (bilo neposredno, bilo
prako ostrva iz Toresovog moreuza) i sa junom
Indonezijom. Meutim, govorei u relativnom smislu,
verovatno je da su se australijska drutva u celini

II
AUSTRALIJSKI NOMINALIZAM

Klod

Levi

Stros

razvijala izolovano, i to u mnogo veem stepenu nego

drutva u drugim krajevima sveta. Time se mogu
objasniti mnogobrojne njima zajednike osobine, n a roito u oblasti religije i drutvene organizacije, i
esto karakteristini raspored modaliteta jednog istog
tipa.
Sva drutva nazvana besklasnim" (to jest, bez
polovina, odeljaka i pododeljaka) nalaze se na periferiji kontinenta, na obalama Dampijerove zemlje, Ar
nemove zemlje, Karpentarijskog zatona, Rta Jork,
Novog Junog Velsa, Viktorije i Velikog australijskog
zaliva. Razloge takvog rasporeda treba traiti bilo u
tome to su ovi oblici najstariji, te su se njihovi ostaci
zadrali na obrubu kontinenta, bilo u marginalnom
raspadanju sistema sa klasama, to je verovatnije.
Drutva sa matrilinearnim polovinama (bez odeljaka i pododeljaka) rasporeena su na jugu; ona u
velikom broju nastanjuju jugoistok (jug Kvinslenda,
Novi Juni Vels, Viktoriju i istone krajeve june
pokrajine) i, takoe, malu obalnu oblast na jugozapadu zapadne pokrajine.
Drutva sa patrilinearnim polovinama (sa odeljci
ma i pododeljcima) nastanjena su na severu kontinenta, od Dampijeove Zemlje do Rta Jork.
Najzad, organizacije sa 4 odeljka susreu se na
severozapadu (u pustinjskoj oblasti i sve do zapadne
obale) i na severoistoku (Kvinslend), s obe strane
centralne oblasti, koju zauzimaju organizacije sa 8
pododeljaka (od Arnemove zemlje i Rta Jork do
oblasti jezera Ejr na jugu).
Podsetiemo u k r a t k o na emu se zasnivaju ove
organizacije sa branim klasama". Skoro da to i nije
neophodno k a d su u pitanju polovine, jer njih odreuje prosto pravilo da osoba koja p r i p a d a jednoj polovi

48

danas

49

Diran iz Pariza = Dipon iz Liona <i

Diran iz Liona = Dipon iz Pariza. <I

4 Totemizam danas

Na isti nain, ali polazei od 4 mesne grupe,

umesto od 2, doiemo do sistema sa 8 pododeljka.
Ako slovima oznaimo mesne patrilinearne grupe, a
brojevima matrilinearne polovine, tako da, bez obzira
na smer itanja (sleva nadesno ili zdesna.nalevo), prvi
binom predstavlja oca, drugi majku, a strelica povezuje binom majke sa binomom dece (sistem Aran
da"), dobiemo dijagram:

To znai: ako mukarac Diran, iz Pariza, uzme enu

Dipon, iz Liona, deca e biti Dipon (kao njihova
majka), i iz Pariza (kao njihov otac). To se zove
sistemom sa 4 odeljka, ili sistemom tipa Karijera, po
imenu jednog plemena iz Z a p a d n e Australije.

Zamislimo sada dve grupe, koje stanuju na odvojenim teritorijama i verne su, svaka za svoj raun,
pavilu egzogamije polovina, i pretpostavimo (jer je to
ei sluaj, m a d a bi nas i suprotna pretpostavka
dovela do simetrinog rezultata) da je rodbinska veza
matrilinearna. Da bi se zdruile, dve grupe odluuju
da njihovi lanovi mogu uzimati brane partnere
samo iz grupe kojoj sami ne pripadaju, i da e ena i
deca iveti kod oca. Nazovimo Diran i Dipon dve
matrilinearne polovine, a Pariz i Lion dve mesne
grupe. Pravilo za b r a k i filijaciju bie:

ni (po patrilineamoj ili matrilinearnoj rodbinskoj

vezi, jer se u Australiji susreu oba sluaja) mora
obavezno da svog branog p a r t n e r a uzme iz druge
polovine.

Totemizam

. . . rezultat a verovatno i cilj egzoganije je meusobno

povezivanje izvesnih osobitih drutava, koja bez toga ne
bi imala bolje kontakte od onih izmeu ruanskih zidara i
marsejskih frizera. Kad se s tog stanovita prouavaju
brani propisi . . . dolazi se do zakljuka da je pozitivni
element egzogamije u socijalnom pogledu snaan koliko i
njen negativni element, ali da se tu, kao i u svim drugim
zakonicima, blie propisuje samo ono to je zabranjeno .. . Ova institucija, u svoja dva nerazdvojna vida,
slui jaanju kohezije, ne toliko izmeu lanova jednog
klana koliko izmeu raznih klanova i drutva u celini.
Tako dolazi do branog ukrtanja, od narataja do n a r a taja, koje je to sloenije to pleme, politika jedinica,
postoji due i to je podeljeno na vei broj ogranaka,
do meusobnog ukrtanja i meanja, iju pravilnost i
periodino vraanje obezbeuje egzogamija (Van Gen
nep, str. 351)

Smisao ovih pravila lepo je izloio Van Genep:

Klod Levi Stros

Ovo tumaenje, koje je i nae (up. Les structures

elementaires de la parente), ini nam se i danas
prihvatljivijim od RedklifBraunovog. On je, ak i u
svojim poslednjim spisima, izvodio sisteme sa 4 odelj
ka iz jedne dvostruke dihotomije: dihotomije matrili
nearnih polovina (koja se ne osporava) i dihotomije
mukih loza iz naizmeninih narataja, imenovanih ili
neimenovanih. Doista, u Australiji se esto dogaa da
se loze dele na dve kategorije, tako da jedna od njih
sadri narataje sa parnim, a druga narataje sa

50

51

4*

Originalnost Elkinovog pokuaja sastoji se upravo

u tome to on prouavanju australijskih drutava
pristupa preko totemizma. On nudi tri merila za
odreivanje totemskog sistema: forma, ili nain na

neparnim brojem, raunajui od oveka ija se loza

odreuje. Tako e neki mukarac biti svrstan u istu
kategoriju sa svojim dedom i unukom, dok e mu otac
i sin biti u drugoj kategroji. Ovu klasifikaciju bilo bi
nemoguno objasniti ako se u njoj ne bi videla
neposredna ili posredna posledica sloenih pravila za
sklapanje braka i rodbinsku vezu. Sa logikog stanovita, ona se ne moe smatrati primarnim fenomenom.
Nasuprot tome, svako ureeno drutvo, bez obzira na
to kakva je i koliko sloena njegova organizacija,
mora se, na jedan ili drugi nain, odrediti u odnosu na
boravite; dakle, opravdano je u posebnom pravilu
koje se odnosi na mesto boravka videti strukturalno
naelo.
Zatim, tumaenje zasnovano na dijalektici boravita i rodbinske veze ima tu veliku prednost to
dozvoljava integraciju klasinih australijskih sistema
Karijera i Aranda u jednu optu tipologiju, koja
nee ostaviti po strani nijedan takozvani nepravilni
sistem. Meutim, ovde nije od velike koristi isticanje
ovog drugog vida, jer se pomenuta opta tipologija
zasniva iskljuivo na sociolokim svojstvima i zanemaruje totemska verovanja i obiaje: oni kod Karijera
imaju sporednu ulogu, i mada se to ne moe rei za
Arande, njihova totemska verovanja i obiaji, bez
obzira na svoj znaaj, javljaju se potpuno nezavisno
od branih pravila i reklo bi se da na njih ne utiu.

Totemizam danas

Klod

Levi

Siros

koji su totemi raspodeljeni meu pojedincima ili

grupama (prema polu, ili pripadnosti jednom klanu,
polovini itd.); znaenje, s obzirom na ulogu koju
totem igra u ivotu pojedinca (pomonik, zatitnik,
drug ili simbol drutvene ili kulturne grupe); najzad,
funkcija, koja odgovara ulozi totemskog sistema u
grupi (brani propisi, drutvene i moralne sankcije,
filozofija itd.).
Uz to, Elkin daje naroito mesto dvema formama
totemizma. Individualni" totemizam susree se najvie na jugoistoku Australije. On podrazumeva vezu
izmeu vraa i neke ivotinjske vrste, uglavnom
reptila. ivotinja pomae vrau, s jedne strane, u
svojstvu vrioca dobrih ili zlih dela, s druge strane,
kao glasnik ili uhoda. Poznati su sluajevi kad vra
pokazuje neku pripitomljenu ivotinju kao dokaz
svoje moi. Ovaj oblik totemizma zapaen je u Novom
Junom Velsu, kod Kamilaroja i Kurnaja, a u Sever
noj pokrajini, sve do Kampijerove zemlje, on se
susree u vidu verovanja u mitske zmije, koje ive u
telima vraeva. Zamiljeno izjednaavanje totema i
oveka povlai za sobom zabranu jedenja ivotinje, jer
bi ono bilo ravno autokanibalizmu. Tanije reeno,
zooloka vrsta javlja se kao posrednik izmeu due
vrste i vraeve due.
Seksualni" totemizam sree se od oblasti jezera
Ejr do obale Novog Junog Velsa i Viktorije. Dijeri
polove dovode u vezu sa dvema biljkama. Ponekad se
navode i ptice": slepi mi i sova (Dijeri); slepi mi i
detli (Vorirni); cari" (emuwren) i grmua" (superb warbler) (Kurnaj); cari" i slepi mi (Juin). U
svim ovim plemenima, navedeni totemi slue kao
obeleje polne grupe. Ako se desi da predstavnik
jednog pola povredi totem drugog pola, itava polna

52
danas

53

S nekoliko retkih izuzetaka, zapaenih na obali

Novog Junog Velsa i Viktorije, ini se da je seksualni
totemizam vezan za matrilinearne polovine. Otuda
potie hipoteza da bi seksualni totemizam mogao da
odgovara elji da se snanije obelei" enska grupa:
kod Kurnaja ene prisiljavaju suvie uzdrane mukarce da im ponude, brak tako to ubijaju muki
totem; to dovodi do sukoba koji se moe izgladiti
samo zarukama. Meutim, Rohajm (Roheim) je seksualni totemizam naao i uz reku Finke, kod izvesnih
Aranda na severozapadu i kod pripadnika plemena
Alurida. A Arande imaju patrilinerane polovine
obrednog karaktera, potpuno odvojene i od mesnih
totemskih kultova i od totemizma zaetnikog"
oblika, kome e jo biti rei. Drugi obiaji i
institucije imaju izvesnih slinosti sa onim to se sree
kod Kurnaja. Kod Aranda ene takoe ponekad
uzimaju stvari u svoje ruke: obino da bi odredile
totem svog deteta, tako to same objavljuju mesto
njegovog zaea; zatim, prilikom specifino enskih,
erotski nadahnutih, obrednih igara. Najzad, bar u
nekim grupama Aranda, materinski totem potuje se
isto koliko i sopstveni.

grupa smatra to uvredom i izbija svaa izmeu

mukaraca i ena. Ovakva funkcija totema poiva na
verovanju da svaka polna grupa ivi u zajednici sa
ivotinjskom vrstom. Kao to kau pripadnici plemena Vodzobaluk: ivot slepog mia je ljudski ivot".
Ne zna se tano kako uroenici shvataju ovo srodstvo:
da li je po sredi verovanje u reinkarnaciju svakog pola
u obliku odgovrajue ivotinje, ili u prijateljsku ili
bratsku vezu, ili se imaju na umu mitovi u kojima
preci nose ivotinjska imena.

Totemizam

Klod Levi Stros

Doista, u toj oblasti, zabrana ili dozvola stupanja u

brak ne zasniva se na pripadnosti grupi, nego na
rodbinskoj vezi.
Nije li isto sa izvesnim drutvima sa pododeljcima?
U istonom delu Arnemove zemlje, pododeljci imaju
razliite toteme, to znai da se pravila za stupanje u
brak i totemske veze podudaraju. Kod Mungaraja i

pododeljci, odeljci i polovine . . . oblici totemizma, (nain

da se odrede) veze oveka (ne sa drutvom nego) sa
prirodom . . . (Elkin 121, str. 66).

Veliki problem australijskog totemizma predstavljaju njegovi odnosi sa pravilima za sklapanje braka.
Videli smo da ova pravila dovode u svojim
najprostijim oblicima do podela i potpodela grupe
na polovine, odeljke i pododeljke. Veoma je izazovno
protumaiti tu seriju prema prirodnom" redu: 2, 4, 8.
Tako bi odeljci bili rezultat deljenja polovina, a
pododeljci deljenja odeljaka. Ali kakvu ulogu u ovoj
genezi imaju totemske strukture u pravom smislu? I,
ire, kakvi odnosi postoje, u australijskim drutvima,
izmeu drutvene organizacije i religije?
Zbog ovog problema, Arande sa severa Australije
jo odranije su privukli panju istraivaa, jer imaju
totemske grupe, mesne grupe i brane klase, ali
izmeu ta tri tipa struktura ne postoji neka jasna
veza, pa se ini da se one nalaze na razliitim
planovima i funkcioniu nezavisno jedna od druge.
Zauzvrat, na granici istonog Kimberleja i Severne
pokrajine utvreno je da postoji spajanje drutvenih i
religijskih struktura; ali zbog toga prve od njih
prestaju da slue kao osnova pravila za sklapanje
braka. Tu se sve dogaa kao da su:

54

danas

55

Jungmadna iz Severne pokrajine i Kimberleja, gde su

totemi vezani za lokalitete a ne za drutvene grupe,
stvari se svode na isto, zahvaljujui domiljatoj teoriji
da se duhovi zaea uvek staraju da se smeste u krilu
ene iz odgovarajueg pododeljka, da bi se sauvala
teorijska podudarnost izmeu totema i pododeljka.
To je potpuno drukije kod Kaitia, severnih
Aranda i Lorida sa australijskog severozapada. Njihov totemizm je zaetniki", to znai da totem
dodeljen svakom detetu nije vie totem njegovog oca
ili njegove majke, niti pak njegovog dede, nego je to
ivotinja, biljka ili prirodna pojava koju mitovi dovode u vezu sa mestom na kom je (ili pored kojeg je)
majka prvi put osetila da je u drugom stanju.
Besumnje, ovo naizgled proizvoljno pravilo esto
doteruju duhovi zaea, koji gledaju da izaberu ene
iz onog pododeljka kome pripada i majka totemskog
pretka. Uprkos tome, kao to su nekad pokazali
Spenser (Spencer) i Dilen, (Gillen) dete iz plemena
Aranda ne mora nuno pripadati ni totemskoj grupi
svog oca ni grupi svoje majke, ve, prema sluajnom
mestu na kome je budua majka postala svesna svog
stanja, deca istih roditelja mogu pripadati razliitim
totemima.
Prema tome, postojanje pododeljaka ne dozvoljava
da se identifikuju drutva koja su dosad izjednaavana samo na osnovu tog merila. Ponekad se pododeljci
podudaraju sa totemskim grupama, prestajui da
budu osnova branih pravila, koja se odreuju na
osnovu utvrenog stepena strodstva. Ponekad pododeljci funkcioniu kao brane klase, ali tada nisu u
neposrednom odnosu sa totemskim povezivanjima.
Istu neizvesnost nalazimo i u sluaju drutava sa
odeljcima. as je totemizam u skladu sa podelom na

Totemizam

RASPORED NAJEC'K "OMINJANIH AUSTRALIJSKIH PLEMENA

Klod

Levi

Siros

odeljke, as su brojni totemski klanovi raspodeljeni na

etiri grupe, u skladu sa etiri odeljka. Budui da
odeljani sistem decu smeta u odeljak u kome se ne
nalazi nijedan od njihovih roditelja (u stvari, taj
odeljak je u istoj polovini u kojoj je i majin odeljak,
to je oblik prenosa nazvan neizravnom matrilinear
nom rodbinskom vezam), deca imaju toteme koji se
nuno razlikuju od totema njihovih roditelja.
Drutva sa polovinama bez odeljaka i pododeljaka
rasporeena su na periferiji kontinenta. Na australij
skom severozapadu, ove polovine su dobile imena
prema dve vrste kengura; na jugozapadu, prema dve
ptice: beli kakatoe (austral, papagaj) i vrana, ili soko i
vrana; na istoku, p r e m a dve podvrste kakatoea, belog
i crnog, itd.
Ovaj dualizam se protee na itavu prirodu, dakle,
bar teorijski, sva bia i sve pojave podeljene su na dve
polovine: tenja vidljiva ve kod Aranda, jer su
njihovi totemi a nabrojeno ih je preko 400
grupisani u nekih ezdeset kategorija. Polovine nisu
nuno egzogamijske, pod uslovom da se potuju
pravila totemske egzogamije, rodbinske i mesne. Najzad, polovine mogu postojati i same, kao to je to
sluaj u drutvima na periferiji kontinenta, ili imati
odeljke, pododeljke, ili oba oblika. Tako, plemena iz
oblasti Laverton imaju odeljke, ali nemaju ni polovine
ni pododeljke; u Arnemovoj zemlji zapaena su plemena sa polovinama i pododeljcima, ali bez odeljaka.
Najzad, Nangiomeri imaju samo pododeljke, bez polovina i odeljka. Izgleda, dakle, da se polovine ne
zasnivaju na genetskoj seriji koja bi ih nainila
nunim uslovom postojanja odeljaka (kao to bi ovi,
sa svoje strane, bili n u a n uslov postojanja pododeljaka); da njihova funkcija nije nuno i automatski u

58
danas

59

Matrilineari klanovi preovlauju u istonoj Australiji, Kvinslendu, Novom Junom Velsu; zapadnom
delu Viktorije, i u jednoj maloj oblasti na jugozapadu
Zapadne Australije. Doista, iz tobonjeg nepoznavanja (pre e biti da je re poricanju) uloge oca u
zaeu deteta proizlazi da dete od majke dobija telo i
krv, koji se stalno odravaju u enskoj lozi. Za
lanove istog klana t a d a se kae da ine jedno telo",
a jezici na istoku June Australije istom reci oznaavaju telo i totem. Iz ovog telesnog poistoveenja k l a n a

Razmotrimo sada onaj oblik totemizma koji je

Elkin nazvao ,,klanovskim". Australijski klanovi mogu biti patrilinearni ili matrilinearni ili, pak, ,,zaet
niki", kad okupljaju sve osobe za koje se pretpostavlja da su zaete na istom mestu. Bez obzira na to
kome od ovih tipova pripadaju, klanovi su redovno
totemski, to znai da njihovi lanovi potuju zabrane
jedenja jednog ili vie totema i da imaju povlasticu, ili
obavezu, da izvode obrede iji je cilj da se obezbedi
razmnoavanje totemske vrste. Veza izmeu lanova
klana i njihovih totema odreena je, ve prema tome
kome je plemenu re, kao genealoka (totem je predak
klana) ili mesna (kad je neka horda vezana za svoje
toteme preko svoje teritorije, gde se nalaze totemska
mesta, na kojima, kako se veruje, borave duhovi izili
iz tela mitskog pretka). Veza sa totemom moe ak
biti i samo mitska, kao u sluaju organizacija sa
odeljcima, gde ovek u okviru svoje matrilinearne
polovine, p r i p a d a istom odeljku kome pripada i otac
njegovog oca, i ima s njim zajednike toteme.

ureivanju branih veza; i da je njihovo najstalnije

svojstvo u vezi sa totemizmom, preko podele sveta na
dve kategorije.

Totemizam

Kind

Levi

Stros

U prvom sluaju, p a t r i n i n e a r n i totemizam nita ne

dodaje mesnoj egzogamiji. Religija i drutvena strukt u r a skladno su povezane: sa stanovita poloaja
pojedinaca, one se udvostruuju. To je suprotno od
onoga to smo zakljuili u sluaju matrilinearnih
klanova, jer, budui da je u Australiji prebivalite
uvek patrilokalno, odnos izmeu pravila rodbinske
veze i pravila prebivanja je neskladan, pa se njihova
dejstva moraju sloiti da bi se odredio poloaj
pojedinca, koji se nikad ne p o d u d a r a do kraja sa

Klanovi patrilinearnog tipa susreu se u Zapadnoj

Australiji, u Severnoj pokrajini, na Rtu Jork i na
obali, izmeu Novog Junog Velsa i Kvinslenda. Ovi
klanovi su totemski kao i matrilinearni klanovi, ali,
za razliku od ovih drugih, svaki od njih se p o d u d a r a
sa nekom patrilinearnom mesnom hordom, a duhovna
veza sa totemom ne uspostavlja se telesno, ve na
osnovu mesta, posredstvom stanita totema smetenih
na teritoriji horde. Iz takve situacije proizlaze dve
posledice, zavisno od toga da li se prenos totema
takoe vri po oevoj liniji, ili je taj prenos ,,za etnikog" tipa.

U takvim sistemima svaki klan obino ima svoj

glavni totem i veoma veliki broj drugorazrednih i
treerazrednih totema, poredanih prema znaaju. Na
kraju su sva bia. sve stvari i prirodne pojave
obuhvaeni jednim pravim sistemom. S t r u k t u r a sveta
reprodukuje strukturu drutva._j

i totema proistiu istovremeno pravilo klanovske

egzogamije, na drutvenom planu, i zabrane jedenja,
na religijskom planu: slino ne srne da se mesa sa
slinim, bilo da je re jelu ili sparivanju.

60
danas

61

2. U toj taki su Spenserova i Dilenova zapaanja danas

osporena. Na to emo se vratiti u jednom drugom delu. Recimo
ovde samo to da ak i u modernim tumaenjima (Elkin /3/
institucije Aranda ostaju diferencijalno obeleene u odnosu na
institucije njihovih severnih i junih suseda.

1. Termini skladan (harmonique) i neskladan (dysharmonique)

definisani su i njihove implikacije prouene su u delu Structures
lementaires de la parente.

poloajem jednog ili drugog roditelja 1 . S druge strane,

totemizam nije u vezi sa uroenikom teorijom
raanja. Pripadnost istom totemu izraava samo
jednu mesnu pojavu: solidarnost horde.
Kad se totem odreuje na osnovu zaea (bilo da je
re, kao kod Aranda, mestu zaea ili, kao na
zapadu June Australije, mestu roenja), situacija
postaje sloenija: budui da je i tu prebivalite
patrilokalno, zaee i roenje imaju sve izglede da se
dogode na teritoriji oeve horde, dajui tako pravilu
prenoenja totema posredno p a t r i l i n e a m i karakter.
Ipak, mogu se dogoditi izuzeci, naroito kad se
porodice sele, i u takvim drutvima samo je verovatno
da e totem dece biti jedan od totema oeve horde.
Bilo da je u pitanju posledica ili pratea pojava, tek
kod Aranda (bar kod onih sa severa) ne susree se
pravilo totemske egzogamije. Oni preputaju egzoga
mijske propise srodnikim odnosima ili sistemu podo
deljaka, koji su potpuno nezavisni od totemskih
klanova 2 . udno je to su zabrane jedenja u takvoj
korelaciji da su blae, pa ih ak ponekad i nema (kao
kod Jaraldija) u drutvima sa patrilinearnim klanovi
ma, dok su strogi oblici ove zabrane izgleda uvek
vezani za matrilinearne klanove.
Dovoljno e biti da navedemo samo poslednji oblik
totemizma koji opisuje Elkin: totemizam iz s n a "

Totemizam

Levi

Stros

(dream totemism), zapaen na severozapadu, kod

Karaerija, i u dve oblasti na zapadu June Australije, kod Dijeria, Makumba i Lorida. Totem iz sna"
moe se otkriti buduoj majci kad ona oseti prve
znakove trudnoe, ponekad poto je pojela komad
mesa koji joj se ini natprirodan zato to je nenormalno mastan. Sanjani" totem ostaje odvojen od obrednog" totema koji se odreuje na osnovu mesta roenja
deteta.
Na osnovu duge analize, nastavljene i upotpunjene
u drugim radovima, a koju smo mi ovde samo ukratko
izneli i komentarisali, Elkin dolazi do zakljuka da u
Australiji postoje raznorodni oblici totemizma. Vie
njih mogu se nai na istom mestu: tako Dijeri, koji
ive na severozapadu june Australije, istovremeno
imaju totemizam polovine, seksualni totemizam, tote
mizam matrilinearnog klana polovine, seksualni totemizam, totemizam matrilinearnog klana i obredni
totemizam vezan za patrilokalno prebivalite. Uz to,
neak potuje totem svog ujaka, pored totema svoga
oca (jedinog koji e sam preneti svom sinu). U
severnom Kimberleju susreu se povezani totemizmi
polovine, mesne patrilinearne horde i sna. Arande sa
juga imaju patrilinearne totemske obrede (koji se
podudaraju sa totemima iz sna) i totemske obrede
nasleene od ujaka, dok se kod drugih Aranda susree
individualni zaetniki" totemizam, povezan sa potovanjem materinskog totema.
Umesno je, dakle, razlikovati nesvodljive vrste":
individualni totemizam; drutveni totemizam i njegove podvrste: seksualni totemizam, totemizam polovine, odeljka, pododeljka i klana (patrilinearnog ili
matrilinearnog); obredni totemizam, u sutini religijski, sa njegove dve podvrste: jedna je patrilinearna a

62

Klod

danas
63

Kao to se vidi, Elkinov rad zapoinje kao zdrava

reakcija protiv nepromiljenih ili bezonih meavina
kojima su pribegavali teoretiari totemizma, da bi
postavio totemizam u obliku jedinstvene ustanove,
svojstvene velikom broju drutava. Nema sumnje da
ogroman istraivaki napor koji su, sledei Redklif
Brauna, uloili etnolozi Australije, a naroito Elkin,
ostaje neophodna osnova svakog novog tumaenja
australijskih drutava. Uz sve divljenje prema jednoj
od najplodnijih savremenih antropolokih kola i
njenom glasovitom efu, moemo se pitati nije li
Elkin, kako na teorijskom tako i na metodolokom
planu, dozvolio da ga zarobi jedna dilema koja nikako
nije nereiva.
Mada njegov rad ima objektivnu i empirijsku
formu, ini se da Elkin nastoji da ponovo gradi ono
to je amerika kritika razruila. Njegov odnos prema
RedklifBraunu jo je neodreeniji. Kao to emo
kasnije videti, RedklifBraun se 1929. izjasnio
totemizmu, pobijajui ga isto koliko i Boas; meutim,
on je vie naglaavao primere iz Australije, predlaui
razlikovanja koja su praktino istovetna sa Elkino
vim. Ali, dok je RedklifBraun koristio ova razlikovanja da bi, ako se tako moe rei, razbio pojam
totemizma, Elkin se okree u drugom pravcu: na
osnovu raznovrsnosti australijskih oblika totemizma,
on ne zakljuuje, posle Tajlora, Boasa, i posle samog
RedklifBrauna, da je pojam totemizma nepostojan i
da paljivo proveravanje injenica vodi njegovom

druga zaetnika"; najzad, totemizam sna, koji moe

biti drutveni ili individualni.

Totemizam

Klod

Levi

Siros

Ovaj pokuaj bio bi bezazlen, i mogao bi biti prosto

razvrstan kao 42, 43. ili 44. teorija totemizma, da
njegov autor za razliku od veine prethodnika
nije jedan od najveih terenskih etnografa. Kad je
takav sluaj, postoji opasnost da teorija povratno
deluje na empirijsku stvarnost i da je tako razbije. A
to se ovde i dogaa: homogenost i ustaljenost injenica australijskim drutvima (zbog kojih ona imaju
tako znaajno mesto u etnolokoj misli) mogu se
sauvati, ali samo pod uslovom da se odustane od
totemizma kao sintetikog vida njihove stvarnosti; a
ako totemizam zadrimo makar i u mnoini kao
realnu seriju, izlaemo se opasnosti da i same injenice budu zaraene tim pluralizmom. Umesto da pusti
da se doktrina raspadne da bi vie potovao injenice,
Elkin razlae injenice da bi spasao doktrinu. Ali,
elei da po svaku cenu sauva realnost totemizma,
on se izlae opasnosti da svede etnografiju Australije

ukidanju. On se zadovoljava time da ospori njegovo

jedinstvo, kao da veruje da e moi da spase realnost
totemizma ako ga svede na mnotvo raznorodnih
oblika. Za njega ne postoji vie jedan totemizam, nego
ima vie totemizama, od kojih je svaki nesvodljivi
enititet. Umesto da doprinese unitenju hidre (i to na
terenu gde bi takav poduhvat bio odluujui, s
obzirom na ulogu australijskih primera u stvaranju
totemskih teorija), Elkin je komada i miri se sa njenim
delovima. Ali varljiv je i sam pojam totemizma, a ne
samo njegovo jedinstvo. Drugim recima, Elkin veruje
da moe da reifikuje totemizam, i to samo tako to e
ga atomizirati. Oponaajui Dekarta, mogli bismo rei
da on deli tekou pod izgovorom da e je tako bolje
otkloniti. \

64

danas
65

5 Totemizam danas

na zbirku raznorodnih injenica, meu kojima postaje

nemoguno da se uspostavi neka veza.
U kakvom stanju je Elkin zatekao etnografiju
Australije? Bez sumnje, ona je bila gotova da podlegne pod nasrtajima duha sistema. Kao to smo ve
reku, bilo je vrlo izazovno da se uzmu u obzir samo
oblici koji su izgledali najbolje organizovani, da se oni
poredaju prema stepenu sloenosti, a da se odluno
zanemare oni njihovi vidovi kao totemizam Aranda
koji se teko mogu uklopiti.
Ali, na takvo stanje stvari moe se reagovati
dvojako. Ili tako to e se, kako kau Englezi, zajedno
sa prljavom vodom iz korita izbaciti i dete, to jest,
naputajui svaku veru u sistematsko tumaenje,
umesto da se ono pokua na temelju novih injenica.
Ili tako to e se pokloniti poverenje ve nasluenim
obrisima reda, da bi se perspektive proirile, da bi se
tragalo za optijim stanovitem, koje dozvoljava da se
integriu oblici ija je redovnost ve utvrena i oni
koji se opiru sistematizaciji, moda ne zato to imaju
svoja unutranja svojstva, ve zato to su ravo
definisani, nepotpuno analizirani ili posmatrani iz
suvie uskog ugla.
Upravo na taj nain iskrsava problem u vezi sa
pravilima sklapanja braka i sistemima srodstva i mi
smo se, u jednom drugom radu, trudili da damo
obuhvatno tumaenje kadro da istovremeno uzme u
obzir ve teorijski analizirane sisteme i one druge za
koje se smatra da su nepravilni ili nastrani. Pokazali
smo da je moguno pod uslovom da se izmeni
uobiajeno shvatanje pravila sklapanja braka i sistema srodstva dati koherentno tumaenje svih injenica tog tipa.
No, u sluaju totemizma, Elkin radije ne dira u

Totemizam

Klod

Levi

Stros

(0)
Pododeljci
Drugim reima, organizacije mogu biti samo sa
polovinama, ili sa odeljcima, ili sa pododeljcima, ili,
pak, mogu ih initi makoja dva od ovih oblika,
izostavljajui
trei kao to je Elkin pokazao. Ali, da li
3. Na ovo pitanje vratiemo se u drugom delu.
na osnovu toga treba zakljuiti da se konani smisao

Polovine

pojam (s tim to on tobonju socioloku vrstu"

zamenjuje nesvodljivim varijetetima, koji, na taj nain, i sami postaju vrste), i pristaje na to da pojave
takoe budu podvrgnute usitnjavanju. Nasuprot tome,
nama se ini (mada ovde neemo to pokazati 3 ), da je
bilo bolje najpre obnavljajui pristup na koji smo
ukazali u prethodnom stavu traiti mogunost da
se proiri polje tumaenja i zatim mu pripojiti dodatne dimenzije, u nadi da e se takb rekonstruisati
globalni sistem, ali koji e sada u sebe ukljuiti
drutvene i religijske pojave, pa makar sintetiki
pojam totemizma ne izdrao takav postupak.
Vratimo se sada aritmetikoj progresiji klasa, jer
sve polazi odatle. Kao to smo ve rekli, mnogi autori
su je objasnili kao genetiku seriju. U stvari, to nije
tako jednostavno, jer se polovine ne pretvaraju" u
odeljke, niti odeljci u pododeljke. Logika shema ne
sastoji se iz tri stupnja, za koje bi se moglo pretpostaviti da su suksesivni: 2, 4, 8; ona je pre ovakva:

66
danas
67

5*

4. Up., vie str. 21

ovih naina grupisanja ne moe nai na sociolokom

planu, i da ga treba traiti na religijskom planu?
Razmotrimo najpre najjednostavniji sluaj. Teorija
dualistikih organizacija dugo je patila od brkanja
sistema sa polovinama, koji su empirijski dati i koji se
mogu posmatrati kao institucije, i dualistike sheme,
uvek sadrane u organizacijama sa polovinama, ali
prisutne i drugde, u nejednako objektiviranim oblicima, sheme koja ak moe biti univerzalna. Dualistika shema je u osnovi ne samo sistema sa polovinama,
ve i onih sa odeljcima i pododeljcima, i ona se
ispoljava ve u injenici da su odeljci i pododeljci
uvek deljivi sa 2. Dakle, pitanje da li su organizacije
sa polovinama nuno vremenski prethodile sloenijim
oblicima predstavlja lani problem. One su to mogle,
tamo gde se shema ve bila konkretizovala kao
institucija; ali dualistika shema mogla je odmah da
se na institucionalnom planu javi u razvijenijem
obliku. Moe se, dakle, zamisliti da prost oblik,
zavisno od okolnosti, nastaje saimanjem sloenog
oblika, ili da mu prethodi u vremenu. Boas 4 je dao
prednost prvoj pretpostavci, ali ona svakako ne
odgovara jedinom mogunom obliku geneze, jer mi
smo i sami videli, kod Nambikvara iz centralnog
Brazila, kako se pred naim oima jedna dualistika
organizacija stvara, ne svoenjem veeg broja grupa
na dve ve spajanjem dve proste drutvene jedinice,
koje su prethodno bile izdvojene.
Dualizam se, dakle, ne moe smatrati prvobitnom
strukturom drutva, ili starijom od drugih. Bar kao
shema, on je zajednika osnova organizacija sa polovinama, sa odeljcima i sa pododeljcima. Ipak, nije

Totemizam

Klod Levi Siros

(d =

f)

e)

DRUTVO II

Istina, RedklifBraun je pokazao da Karijere, u svojim propisima za sklapanje b r a k a veu panju posveuju stepenu srodstva nego pripadnosti odgovarajuem odeljku. A kod Vulamba (ranije nazivanih M u r n 
din) iz Arnhemove zemlje pododeljci ne igraju stvarnu ulogu u propisima za sklapanje braka, jer se on
sklapa sa sestrom od tetke, to bi bolje odgovaralo

(c =

DRUTVO I

izvesno da to vai i za poslednju od navedenih

organizacija, jer za razliku od dualizma u
australijskoj misli nema etvorodelne niti osmodelne
sheme koja se moe otkriti nezavisno od konkretnih
institucija koje pokazuju strukture tog tipa. Za celu
Australiju autori navode samo jedan sluaj gde pode
la na etiri odeljka (oznaena imenima raznih vrsta
kopca) moda potie od iscrpnog i sistematskog
etvorenja (quadripartition). S druge strane, kad bi
podele ne odeljke i pododeljke bile nezavisne od svoje
socioloke funkcije, one bi se morale nai u makojem
broju. Rei da odeljaka ima uvek etiri, a pododeljaka
osam, predstavljalo bi tautologiju, jer je njihov broj
sastavni deo njihove definicije; ali znaajno je da
sociologiji Australije nije bilo potrebno da iskuje
druge termine da bi opisala sisteme ograniene ra
zmene. Doista, ukazano je na to da u Australiji ima
organizacija sa est klasa: one se javljaju u drutvima
sa etiri odeljka, koja su esti brakovi izmeu njihovih lanova naveli na to da po dva svoja odeljka
oznae istim imenom:

68

69

Pododeljci Murudina zasnovani su na sistemu braka i

rodbinske veze, i oni u sutini predstavljaju jednu
strukturu srodstva. U njima dolazi do uoptavanja strukture razgranatog srodstva, gde je broj veza mnogo vei.
tako to se svrstavaju zajedno grupe srodnika i oznaavaju istim izrazom. Ovim metodom grupisanja izrazi

sistemu sa etiri odeljka. Posmatrano sa jednog opti

jeg stanovita, ako datoj klasi (odeljku ili pododeljku)
pripadaju najpogodniji ili propisani p a r t n e r i za sklapanje braka, oni nisu i jedini koji se u njoj nalaze.
Otuda ideja da jedina, pa moda ak i glavna funkcija
podele na odeljke i pododeljke nije u usmeravanju
branih veza: prema mnogim autorima, m e  u kojima
je i Elkin, ona e pre biti neka vrsta saetog metoda,
korienog prilikom meuplemenskih svetkovina, za
razvrstavanje pojedinaca na srodnike kategorije, u
skladu sa potrebama odreda.
Podela na odeljke i pododeljke svakako moe da
ima tu funkciju, kao neki pojednostavljeni kod, koji je
pogodniji za korienje kad se postavljaju pitanja
ekvivalentnosti izemu vie dijalekata ili jezika. Poto je pojednostavljen u poreenju sa sistemima
srodstva svojstvenim svakoj grupi, ovaj kod nuno
zapostavlja razlike. Ali, i kad treba da ostvari svoju
ulogu, on ipak ne moe da bude u protivurenosti sa
sloenijim kodiranjima. Prihvatiti da svako pleme ima
dva koda za izraavanje svoje drutvene straukture:
sistem srodstva i pravila za s k b r a n j e braka, s jedne, i
organizaciju po odeljcima ili pododeljcima, s druge
strane, nikako ne povlai za sobom da su ti kodovi
svojom prirodom odreeni za prenoenje razliitih
poruka, nego to ak iskljuuje. Poruka ostaje ista;
samo okolnosti i poiljaoci mogu biti razliiti:

Totemizam danas

srodstva svedeni su na osam, jer sistem pododeljaka

sadri osam delova (Warner, str. 117).

Klod Levi Siros

Svakako. Ali: 1) On ne moe da uzme neku drugu, i

tako sistem, na svoj nain, izraava propise sklapanju braka na razini odeljaka, ako ne na razini
pododeljaka; 2) ak i na razini pododeljaka ponovo je
uspostavljena podudarnost izmeu klase i rodbinskog
odnosa, pod uslovom da se prihvati da se dva tipa
braka upranjavaju naizmenino; 3) ,,Miljenje starih
a u t o r a " temeljilo se na razmatranju grupa koje moda
nisu same shvatale sistem pododeljaka, sa svim njegovim sociolokim implikacijama, ali su ga zato potpuno usvojile. To nije sluaj sa Murndinima, koji ne
mogu biti stavljeni na isti plan.

. nasuprot miljenju starih autora, sistem odeljaka i

pododeljaka ne odreuje propise za sklapanje brakova . . jer rodbinska veza izmeu oveka i ene konano
odreuje koga e oni uzeti . . kod Murndina. ovek
uzima enu Bl ili B2 ako je on sam A1 ili A2 {ibid str
122123).

Ali kao to smo na drugom mestu pokazali

pogreno je na osnovu toga zakljuiti da:

Na velike svetkovine dolaze ljudi sa podruja iji

opseg iznosi vie stotina kilometara . . . i njihove terminologije srodstva mogu biti potpuno razliite. Ali imena
odeljaka su praktino ista. i ima ih samo osam: dakle,
domorocu je relativno lake da na osnovu podele na
odeljke otkrije u kakvoj je vezi sa nekim strancem
(Warner, str. 122)

Metod je naroito koristan za vreme meuplemen

skih skupova:

70

71

5. Izneto je i suprotno miljenje (Lane), ali mada sistem tipa

Karaeri moe teorijski da funkeionie sa samo tri roda, nita u
posmatranim injenicama ne ukazuje na stvarno postojanje trojne
podele, jer je sami Elkin utvrdio da postoji i etvrti rod (Elkin /3/,
12 donje 12 1961, str. 7779).

Dakle, verujemo da nema nikakvog razloga da se

vratimo na tradicionalnu koncepciju branih klasa.
Sistem sa etiri odeljka moe se u poetku objasniti
samo kao postupak socioloke integracije jednog
dvostrukog dualizma (pri emu nije neophodno da
jedan istorijski prethodi drugome), a sistem sa osam
pododeljaka kao udvajanje istog postupka. Jer, dok
nita ne govori tome da su organizacije sa etiri
odeljka najpre bile organizacije sa polovinama, ini
n a m se da ima razloga da se prihvati postojanje
genetike veze izmeu organizacija sa 8 pododeljaka i
organizacija sa 4 odeljka: najpre zato to, kad ne bi
bilo tako, morale bi se nai organizacije sa makojim
drugim brojem podrazreda; i, najzad, zato to, za
razliku od dvostrukog dualiteta, koji je i dalje duali
tet, trostruki dualitet unosi novo naelo. Ovaj se moe
nai u sistemima sa 6 klasa tipa AmbrimDuhovska
ostrva. Ali upravo takvih sistema nema u Australija,
gde sistemi sa 8 pododeljaka mogu, prema tome,
biti samo rezultat operacije tipa: 2X4.
Kako onda protumaiti one sluajeve, koje navodi
Elkin, gde izgleda da su pododeljci isto totemski i
bez uticaja na propise sklapanju braka? Najpre,
njegovo korienje ovih primera nije sasvim ubedljivo.
Ograniimo se na sluaj Murndina. Sistem pododle
jaka tu je tako malo odvojen od enidbenih propisa da
je, na vrlo domiljat i sloen nain, podeen samo zato
da bi se vaspostavila saglasnost: uvodei pododeljke,
domoroci su izmenili njegov mehanizam (dodajui

Totemizam danas

Klod Levi Siros

Dva junjaka su ove pridolice razvrstale u razliite

klase, jer je jedan od njih uzeo enu iz neke grupe sa 8

Ponekad, takoe, spolja nametnut sistem ostaje

nerazumljiv. T. D. H. Strelou (T.G. H. Strehlow)
iznosi sluaj dvojice junih Aranda, koje su njihovi
susedi doli sa severa razvrstali u razliite podeljke,
mada su oni oduvek jedan drugoga nazivali bratom:

Nekada su Murinbatae imali samo patrilinearne polovine. Pododeljici su skoranjeg d a t u m a , uveli su ih neki
izuzetno inteligentni uroenici, veliki putnici, koji su u
stranim logorima savreno nauili mehanizam pododeljaka. ak i k a d su neshvaena, ova pravila uivaju
veliko uvaavanje, m a d a ponegde ima reakcionara. N e ma sumnje, sistem pododeljaka neodoljivo privlai ova
plemena . . . Meutim, zbog prethodnog patrilinearnog
sistema, pododeljci su nespretno odreeni, zbog ega
dolazi do velikog broja brakova nepravilnih sa formalnog stanovita, m a d a su rodbinske veze potovane (po
Stanneru).

pravilo sklapanja braka po izboru, koje se primenjuje

priblino u jednom od dva sluaja), tako da potru
uticaj podele na pododeljke na brane razmene. Jedini
zakljuak koji se iz ovog primera moe izvesti jeste taj
da Murndini, kad su uveli pododeljke, nisu nastojali
da nau bolji metod socijalne integracije od onog koji
su ranije primenjivali, niti metod zasnovan na drukijim naelima. Zadravajui tradicionalnu strukturu,
oni su je, ako se tako moe rei, zaodenuli, pokrili
pozajmicama od susednih populacija, nadahnuti divljenjem koje australijski domoroci, ini se, oseaju
prema vrlo sloenim drutvenim institucijama.
Poznati su i drugi primeri takvih pozajmica:

72

73

Recimo, dakle, da je funkcija odeljaka i pododeljaka, svaki put kad su oni bili izumevani, kopirani ili
inteligentno pozajmljivani, najpre bila socioloka, to
jest da su oni sluili i jo esto slue za to da se
srodniki sistem i sistem branih razmena kodiraju na
relativno jednostavan nain, primenljiv i izvan plemenskih granica. Ali, kad su te institucije jednom
date, one poinju da ive nezavisno: kao predmet
radoznalosti ili estetskog divljenja; takoe, zahvaljujui svojoj sloenosti, kao simbol civilizacije na viem
stupnju razvoja. Zbog tih odlika, vie puta su ih
pozajmljivala susedna plemena, koja su tek nejasno
shvatala njihovu funkciju. U takvim sluajevima, one
su bile donekle prilagoene starijim drutvenim pravilima, ili ak uopte nisu. One postoje ideoloki,
domoroci se igraju" odeljaka i pododeljaka ili ih
trpe, ali ne znaju da se njima stvarno slue. Drugim
recima, a nasuprot onome u ta veruje Elkin, ove
sisteme ne treba proglasiti nepravilnim zato to su
totemski: zato to su nepravilni oni mogu biti samo
totemski, totemizam im daje kad ve to nije
drutvena organizacija jedini plan gde i mogu
funkcionisati, jer su po prirodi spekulativni i izmiljeni. Uz to, re nepravilan" nema isti smisao u oba

pododeljaka; i b r a k je sada bio ozakonjen" na osnovu

t u  e teorije. Na kraju ovih objanjenja oni su izneli
ogorene primedbe na r a u n severnih Aranda, koji su
tako uobraeni da nameu svoj sistem staroj junoj
pokrajini, gde ljudi od pamtiveka ive podeljeni u 4
klase: Za nas, ljude s juga, bolji je sistem sa 4 klase; mi
uopte ne razumemo onaj sa 8 klasa. To je neshvatljiv
sistem koji niemu ne slui, sasvim dobar za one lude
severne Arande; ali mi, mi nismo od naih p r e d a k a
nasledili taj glupi obiaj" (Strehlow, str. 72).

Totemizam danas

Klod Leid Stros

sluaja. Elkin navodi ove primere da bi preutno

osudio svaki pokuaj sistematske tipologije, koju on
nastoji da zameni obinim inventarom, ili empirijskim opisom raznorodnih modaliteta. Ali, po naem
miljenju, re nepravilan" ne opovrgava postojanje
pravilnih oblika; ona se odnosi samo na patoloke
oblike, rede nego to se obino misli, i koji se ne
javljaju pod pretpostavkom da je njihovo stvarno
postojanje pouzdano utvreno na istom planu sa
normalnim oblicima. Kao to je govorio Marks, osip
nije tako pozitivan kao koa.
Uostalom,
iza Elkinovih empirijskih kategorija moe se naslutiti obris jednog sistema. On, s pravom,
suprotstavlja totemizam matrilinearnih klanova tote
mizmu patrilinearnih klanova. U prvom sluaju, totem je meso": u drugom, on je san". Dakle, u
jednom sluaju, on je organski i materijalan, a u
drugom, spirituelan i netelesan. tavie, matrilinearni
totemizam potvruje dijahronijski i bioloki kontinuitet klana, to je meso i krv, koje ene roda prenose
sa jednog narataja na drugi; a patrilinearni totemizam izraava mesnu povezanost horde", to jest
spoljnu, a ne unutarnju, teritorijalnu, a ne bioloku
vezu, koja sinhronijski a ne vie dijahronijski 
spaja lanove klana.
Sve je to tano, ali da li na osnovu toga treba
zakljuiti da su pred nama razliite socioloke
vrste"? To je toliko neizvesno da opozicija moe da
se preokrene: matrilinearni totemizam takoe ima
sinhronijsku funkciju, koja se sastoji u tome na
svakoj patrilokalnoj teritoriji gde se nastanjuju supruge iz razliitih klanova da se u simultanom
obliku ispolji diferencijalna struktura plemenske grupe. Patrilinearni totemizam ima dijahronijsku funkci

74

danas

75

Zar su bila potrebna tolika posmatranja, tolika

istraivanja, da bi se dolo do jednog ovakvog za

. . . filozofija koja . . . uliva dovoljno vere, nade i h r a b r o sti da ovek, suoen sa svojim svakodnevnim potrebama,
eli da istraje i da opstane, kako kao pojedinac tako i
kao lan drutva (Elkin 2., str. 131).

ju: on izraava vremenski kontinuitet horde, tako to,

pomou obradnih grupa, periodino obnavlja seanje
na dolazak mitskih predaka u odreenu oblast.
Dakle, dva oblika totemizma ne pokazuju se kao
heterogeni, ak se pre ini da se nalaze u komplementarnom odnosu. Sa jednog na drugi prelazi se pomou
preobraaja. Mada razliitim sredstvima, oba uspostavljaju vezu izmeu materijalnog i duhovnog sveta,
dijahronije i sinhronije, strukture i dogaaja. To su
dva razliita, ali korelativna puta, dva meu drugim
mogunim nainima da se ispolje paralelna svojstva
prirode i drutva, j
Elkin to osea tako jasno da se trudi poto je
najpre razbio totemizam na odvojene entitete da
tim entitetima ipak vrati neko jedinstvo. Svi tipovi
totemizma, zakljuuje on, ispunjavaju dvostruku
funkciju: s jedne strane, oni izraavaju srodstvo i
saradnju oveka sa prirodom, s druge strane, kontinuitet izmeu sadanjosti i prolosti. Ali to reenje je
suvie neodreeno i uopteno, tako da vie ne razume
mo zbog ega taj vremenski kontinuitet trai da se
prvi preci javljaju u ivotinjskom obliju, i zbog ega
solidarnost drutvene grupe nuno mora da se potvruje u obliku mnoine kultova. Svaka filozofija i
svaka religija, ma kakve one inae bile, imaju svojstva
kojima bi Elkin hteo da odreai totemizam:

Totemizam

Klod Levi Siros

kljuka? Covek ne vidi nikakvu vezu izmeu Elkino

vih bogatih i prodornih analiza i ove saete sinteze.
P r a z a n prostor izemeu dva plana neodoljivo podsea
na p r a z n i n u u Gretrijevoj (Gretry) harmoniju, zbog
koje su mu njegovi savremenici zamerali, govorei da
bi izmeu njegovih visokih i niskih tonova mogle
proi koije.

76

Upravo smo videli kako je Elkin pokuao da spase

totemizam: razmiui svoj borbeni poredak da bi
propustio ameriku ofanzivu, dok je izvrio pregrupi
savanje svojih snaga na dva krila, od kojih se jedno
oslanja na detaljniju analizu, a drugo na grublju
sintezu nego to je to bilo sluaj s njegovim prethodnicima. Istini za volju, ova strategija odraava glavne
uticaje kojima je bio izloen i koji su ga vukli u
suprotne pravce: od RedklifBrauna. nasledio je me
tod briljivog posmatranja i sklonost ka klasifikaciji;
s druge strane, primer Malinovskog navodi ga na
brzopleta uoptavanja i sveobuhvatna reenja. Elki
nove analize pothranjuju se poukama RedklifBrauna; njegov pokuaj sinteze pridruuju se pokuajima
Malinovskog.
Malinovski zaista priznaje stvarno postojanje tote
mizma. Pa ipak, njegov odgovor na amerike kritike
ne sastoji se, kao u sluaju Elkina, u vaspostavljanju
totemizma na injenicama, po cenu da ga raspara u
odreene celine, ve u tome da se odmah prevazie
razina zapaanja, da bi se totemizam intuitivno
shvatio u njegovom jedinstvu i u njegovoj ponovo
pronaenoj jednostavnosti. U tom cilju, Malinovski
prihvata vie bioloku i psiholoku perspektivu nego

III
FUNKCIONALISTIKI TOTEMIZMI

Klod Levi Siros

Postaviee se pitanje na emu se zasnivaju verovanje

u afinitet oveka sa biljkama i ivotinjama, obredi
razmnoavanja, p r e h r a m b e n e zabrane, i sakralni oblici jedinjenja. Afinitet oveka i ivotinje moe se lako
proveriti: kao i ovek, ivotinja se kree, odaje zvuke,
izraava emocije, ima telo i lik. tavie, moi ivotinje
izgleda da su vee od moi oveka: ptica leti, riba
pliva, gmizavci menjaju kou. ivotinja zauzima srednji poloaj izmeu oveka i prirode i podstie kod
oveka meovita oseanja: divljenje ili strahovanje,
elju za jelom, to su sastavni delovi totemizma.
Nepokretni predmeti biljke, prirodne pojave ili
proizvedene stvari pojavljuju se tek u obliku
drugorazredne tvorevine . . . . koja nema nieg zajednikog sa sutinom totemizma".

Kratak je put koji vodi od devianske ume do

stomaka a zatim do duha divljaka: svet mu se predstavlja
kao zbrkana slika na kojoj se razaznaju samo korisne
ivotinjske i biljne vrste i, prvenstveno, one koje su
jestive. (Malinowski 1. str. 27).

isto etnoloku. Njegovo tumaenje vie je n a t u r a l i 

stiko, utilitarno i afektivno.
Po njemu se tobonji totemski problem svodi na tri
pitanja na koja je lako odgovoriti kada se uzimaju
izdvojeno. P r e svega, zbog ega totemizam naglaava
ivotinje i biljke? Zato to oveku pruaju h r a n u i to
potreba za h r a n o m zauzima prvo mesto u svesti
primitivnog oveka, gde izaziva intenzivna i raznovrsna oseanja. Stoga nije nimalo iznenaujue to
izvestan broj ivotinjskih i biljnih vrsta, koje predstavljaju osnovnu ishranu plemena, postaju za njegove
lanove arite interesovanja:

78

79

Problem je stoga dvostruko obrnut; totemizam nije

vie k u l t u r n a pojava, ve prirodni rezultat p r i r o d n i h
uslova". U svom korenu, i u svojim manifestacijama,
on potie od biologije i psihologije, a ne od etnologije.

Totemizam nam izgleda kao blagoslov koji je religija

dala primitivnom oveku, u njegovom naporu da izvue
iz sredine ono to mu moe biti korisno, kao i u njegovoj
borbi za ivot (str. 28).

Poto porodica sama po sebi tei da se preobrazi u

klan, davanje razliitog totema svakom klanu predstavlja problem.
Na taj nain, totemizam se sam po sebi podrazu
meva:

U totemizmu, magijsko razmnoavanje svake vrste

mora prirodno postati zadatak ili privilegija jednog
strunjaka, kome pomau njegovi bliski roaci (str. 28).

to se tie kultova, oni odgovaraju elji da se

upravlja vrstom, bez obzira da li je ona jestiva,
korisna ili opasna, i verovanje u takvu mo povlai za
sobom ideju ivotnoj zajednici: potrebno je da ovek
i ivotinja postoje u istoj prirodi, da bi prvi mogao da
deluje na drugu. Iz toga proistiu oevidna ogranienja", kao zabrana ubijanja ili jedenja ivotinja, ukljuujui i korelativnu p o t v r d u moi date oveku da
izazove njeno razmnoavanje.
Poslednje pitanje tie se istovremenog postojanja, u
totemizmu, jednog sociolokog i jednog verskog stanovita, jer do sada se vodilo rauna samo prvom.
Meutim, injenica je da svaki obred tei magiji, a
svaka magija tei pojedinanoj ili porodinoj specijalizaciji:

Totemizam danas

Klod Levi Stros

Pojam totemizma iskovan je od elemenata pozajmljenih od razliitih institucija. Samo u Australiji

mora se praviti razlika izmeu vie totemizama:

uvajmo se zaista da ne pomislimo da se pod

udarima arobnog tapia Malinovskog dosta lakih
udara, u oba smisla reci totemizam rasprio kao
oblak. Problem je jednostavno obrnut i, u tom sluaju,
jedino bi etnologija, sa svim svojim tekovinama, sa
svojim znanjem i svojim metodima, mogla zaista da
nestane.
RedklifBraun je, pri kraju svog ivota, odluujue
doprineo likvidiranju totemskog problema, uspevajui
da izdvoji i razotkrije stvarne probleme koji se kriju
iza fantazmagorije teoretiara. To emo nazvati njegovom drugom teorijom. Meutim, neophodno je da
prvo prouimo prvu, ije postavke, mnogo analitinije
i mnogo stroe u svom naelu od postavki Malinovskog, ipak dovode do veoma slinih zakljuaka.
Polazna taka RedklifBrauna, mada on to bez
sumnje ne bi rado priznao, podudara se sa polaznom
postavkom Boasa. Kao i ovaj, pita se da li izraz
totemizam, uzet u tehnikom smislu, nije nadiveo
svoju korisnost". Kao i Boas, i skoro istim recima,
nagovetava svoj projekt da svede tobonji totemizam
na specifian sluaj odnosa oveka i prirodnih vrsta,
onako kako to formuliu mitovi i odredi.

Ne radi se vie tome da se sazna zato totemizam

postoji, tamo gde postoji, i to u razliitim vidovima,
ije posmatranje, opis i analiza izazivaju samo drugorazredno interesovanje. Jedini problem koji bi mogao
da se postavi ali da li se on postavlja? bio bi da
se shvati zato on ne postoji svuda . . .

80

danas

81

6 Totemizam danas

Dirkem je bio prvi koji je tako postavio problem.

Odajui mu priznanje, RedklifBraun ipak odbacuje
njegovu argumentaciju, koja polazi od nepotpune
analize pojma sakralnog. Rei da je totem sakralan,
znai konstatovati da postoji obredni odnos izmeu
oveka i njegovog totema, ako obredni odnos" oznaava celinu obaveznih stavova ponaanja. Prema
tome, pojam sakralnog ne daje objanjenje; on samo
ukazuje na opti problem obrednih odnosa.

Moemo li pokazati da je totemizam specifian oblik

jedne opte prisutne pojave u ljudskim drutvima i da se
usled toga pojavljuje u svim kulturama, ali u razliitim
oblicima? (str. 123).

Do sada, uglavnom se pokuavalo da se doe do

porekla svakog oblika, Meutim, s obzirom da nita
nije poznato, ili skoro nita, prolosti domorodakih
drutava, itav poduhvat ostaje nesiguran i pun
nagaanja.
RedklifBraun eli da zameni istorijska prouavanja jednom induktivnom metodom, podstaknut prirodnim naukama. Prema tome, teie se nalaenju
nekih jednostavnih naela iza emipirijske sloenosti:

Sve to totemski sistemi imaju zajedniko jeste u o p 

tena tendencija da se karakteriu segmenti drutva
povezivanjem svakog segmenta sa nekoliko prirodnih
vrsta ili sa jednim delom prirode. Ovo povezivanje moe
dovesti do velikog broja razliitih oblika (Radcliffe
Brown 2., str. 122).

seksualnog, mesnog, individualnog; polovine, odeljka,

pododeljka, klana (patrilinearnog i matrilinearnog),
horde, itd.

Totemizam

Klod Levi Stros

oseanja

vezanosti

Time se objanjava uloga koju u savremenim

drutvima imaju simboli, kao to su zastave, kraljevi,
predsednici, itd.
Ali zato se totemizam obraa ivotinjama ili
biljkama? Dirkem je dao ovoj pojavi mogue objanjenje: stalnost i kontinuitet klana zahtevaju samo jedan
amblem koji moe biti i koji najpre to mora biti
proizvoljan znak, dosta jednostavan da bi svako
drutvo moglo da shvati ideju, ak i u nedostatku
mogunosti za umetniki izraz. Ako su u ovim znacima kasnije prepoznati" likovi ivotinja ili biljaka, to
je zato to su ivotinje i biljke prisutne, pristupane,
lake za obeleavanje. Za Dirkema, u skladu s tim.
mesto koje totemizam daje ivotinjama i biljkama
predstavlja jednu vrstu zakasnele pojave. Bilo je
prirodno da do nje doe, ali ona ne donosi nita
sutinsko. Naprotiv, RedklifBraun tvrdi da ritualiza
cija odnosa oveka i ivotinje prua mnogo optije i

grupe

ritualizovana

predmet

ponaanja,

Reprezentativni

Kolektivna

Pojedinana

Da bi drutveni poredak bio ouvan (a da to nije

sluaj, ne bi vie bilo problema, jer bi p o s m a t r a n o
drutvo nestalo ili bi se preobrazilo u drukije
drutvo), treba obezbediti stalnost i solidarnost kla
nova, koji predstavljaju segmente od kojih se sastoji
drutvo. Ta stalnost i ta solidarnost mogu se zasnivati
samo na pojedinanim oseanjima, a ova zahtevaju,
da bi se efikasno manifestovala, kolektivni izraz, koji
treba da se usredsredi na konkretne stvari:

82

danas

83

veina naroda koji se nazivaju primitivniu svojim obiajima i u svojim mitovima

prema ivotinjama i drugim prirodnim
129)

6*

Ove analize su, kako misli RedklifBraun, pruile

odgovor: opte je potvrena injenica da svaka stvar
ili svaki dogaaj koji imaju znaajan uticaj na
materijalno ili duhovno blagostanje nekog drutva

Zbog ega
ma prihvata
obredni stav
vrstama? (str.

ire okvire od totemizma, i u kojima je totemizam

razraen. Ovakav obredni stav dokazan je k o d n a r o d a
bez totemizma, kao to su Eskimi, a poznati su i drugi
primeri isto tako nezavisni od totemizma, jer Anda
mani na ostrvima potuju obredno ponaanje prema
kornjaama koje zauzimaju znaajno mesto u njihovoj
ishrani, kalifornijski Indijanci pokazuju isti stav
prema lososima, a svi arktiki narodi prema medvedi
ma. Ova ponaanja su u stvari opte prisutna u
lovakim drutvima.
Stvari bi na tome ostale da ne dolazi do drutvene
segmentacije. Meutim, kada do nje doe, automatski
je slede obredna i verska segmentacija. Tako se u
katolicizmu razvio kult svetaca sa organizacijom
parohija i verskom individualizacijom. Ista tendencija
je bar nagovetena kod Eskima, u vidu podele na
ljude zime" i ljude leta" i odgovarajue obredne
dihotomije.
Uz dvostruki uslov da se prihvati, na ta nas
posmatranje uvek i svuda navodi da prirodni interesi
podstiu obredna ponaanja, i da obredna segmentacija sledi drutvenu segmentaciju, problem totemizma
nestaje i u s t u p a mesto jednom drugom problemu, ali
koji ima tu prednost to je mnogo uopteniji:

Totemizam

Klod

Levi

Siros

Meutim, neuporedivi istraiva, kakav je bio

Malinovski, znao je bolje nego iko da se ne moe doi
do kraja jednog konkretnog problema kroz uopteno
sti. Kada prouava, ne totemizam u celini, ve
osobeni oblik koji on ima na ostrvima Trobrijanda,

RedklifBraun na taj nain obre Dirkemovo t u m a enje, prema kome su totemi predmet obrednih stavova (kako bi Dirkem rekao, sakralni"), jer prvobitno
su posluili kao socioloki amblemi. Za Redklif
Brauna, priroda je ukljuena u drutveni poredak a
nije mu podreena. U stvari, i u toj fazi razvoja
njegove misli, RedklifBraun naturalizuje", ako se to
tako moe rei, Dirkemovu misao. On ne moe da
prizna da jedan metod, oevidno pozajmljen od prirodnih nauka, vodi paradoksalnom rezultatu postavljanja drutvenog na izdvojenu razinu. Rei da
etnologija opravdava metod prirodnih nauka svodi se,
po njemu, na tvrenje da je etnologija prirodna nauka
Prema tome, nije dovoljno posmatrati, opisivati i
klasirati kao to to ine prirodne nauke, ali na
jednoj drugoj razini: predmet posmatranja mora sam
poticati od prirode, pa m a k a r i neznatno. Konano,
tumaenje totemizma moe da da prednost drutvenoj segmentaciji nad obrednom i verskom segmentacijom: i jedna i druga ostaju i dalje funkcije prirodnih interesa". Prema prvoj teoriji RedklifBrauna,
kao i prema Malinovskom, ivotinja postaje totem
ska" tek ako je prvo dobra za jelo".

tee da postanu predmet obrednog stava. Ako totemi

zam bira prirodne vrste koje treba da poslue kao
socioloki amblemi segmentima drutva, to je jednostavno zato to su ove vrste, pre pojave totemizma.
bile predmet obrednih stavova.

84
danas

85

bioloka, psiholoka i moralna razmatranja ostavljaju

slobodno polje etnografiji, pa ak i istoriji.
U blizini sela Labaj, nalazi se jedna jama, nazvana
Obukula. iz koje su. kako se smatra, etiri klana koja
sainjavaju trobrijandsko drutvo, izila iz dubina
zemlje. Prvo je iziao iguan, ivotinja klana Lukula
buta; zatim pas. iz klana Lukuba. koji je onda
zauzimao prvo mesto. onda je dola svinja, koja
predstavlja klan Malasi, danas glavni klan; najzad,
totem klana Lukvasisiga: krokodil,zmija ili oposum,
zavisno od verzije. Pas i svinja poeli su da lunjaju
okolo. Pas je pronaao na zemlji jedan plod drveta
noku. onjuio ga i pojeo. Onda je svinja rekla: Pojeo
si noku, pojeo si ubre, ti si niskog roda. Ja u biti vo".
Od tada, vodstvo pripada najviem rodu klana Malasi.
Zaista, voe noku koje se bere jedino u periodu
oskudice, smatra se hranom nie vrste (Malinowski
2., tom II, str. 499).
Po priznanju samog Malinovskog, ove totemske
ivotinje daleko su od toga da budu podjednako
znaajne u domorodakoj kulturi. Rei. kao to on to
ini, da se beznaajnost prvopomenutog iguana i
na kraju pristiglih krokodila, zmije ili oposuma,
objanjava drugorazrednim rangom koji se pridaje
tim klanovima, u protivrenosti je sa njegovom op
tom teorijom totemizma, jer je to objanjenje kulturne, a ne prirodne vrste: socioloko, a ne vie bioloko.
Da bi vodio rauna hijerarhiji klanova, Malinovski
mora pored ostalog i da razmotri hipotezu po kojoj
dva klana potiu od osvajaa koji su doli morskim
putem, dok druga dva predstavljaju domorodako
stanovnitvo. Pored toga to je ova hipoteza istorij
ska, pa se prema tome ne da uoptiti (nasuprot naoj
teoriji, koja tei univerzalnosti), ona pretpostavlja da

Totemizam

Klod levi Stros

bi pas i svinja mogli da se pojave u mitu kao

..kulturne" ivotinje, a druge kao ..prirodne" ivotinje, jer su vre vezane za zemlju, vodu ili umu. Ako
bismo krenuli ovim putem, ili nekim paralelnim,
trebalo bi da se osvrnemo na melanezijsku etno
zoologiju (to znai na pozitivna saznanja koja
domoroci ovog dela sveta imaju ivotinjama, na
nain na koji ih koriste na tehnikom i obrednom
planu, i na verovanja u vezi sa njima), a ne na
predrasude korisnosti, liene svake osobeno empirijske osnove. S druge strane, jasno je da odnosi, kao to
su ovi koje smo pomenuli kao primer, predstavljaju
neto pojmljeno, a ne doivljeno. Iskazujui ih, duh se
rukovodi vie teorijskom nego praktinom svrhom.
Drugo, traenje korisnosti ,, svaku cenu" sukobljava se sa onim mnogobrojnim sluajevima u kojima
totemske ivotinje ili biljke ne pruaju nikakvu korist
sa stanovita domorodake kulture. Da bi se potovala naela, potrebno je onda manipulisati pojmom
interesa, svaki put mu davati odgovarajui smisao,
tako da se empirijski zahtev postavljen na poetku
postepeno preobrazi u verbalnu igru, pogreno zakljuivanje ili tautologiju. I sam Malinovski nije u stanju
da se pridrava aksioma (koji meutim predstavlja
osnovu njegovog sistema) na osnovu koga svodi t o temske vrste na korisne vrste, a naroito jestive:
odmah mu je potrebno da iznese druge motive:
divljenje ili strahtvanje. Ali otkud onda u Australiji
tako raznovrsni totemi, kao to su smeh. razliite
bolesti, povraanje i le?
Tvrdoglava skonost ka utilitaristikim tumaenjima ponekad vodi u udnu dijalektiku. Tako gospoica
Makonel (McConnel) tvrdi da totemi VikMunkana,
na obali zaliva Karpentarija u severnoj Australiji,

86

87

Muice i komari predstavljaju takvu nevolju da se na

prvi pogled teko moe shvatiti zato postoje sveanosti

U vezi s tim teko bi se mogla nai neka stvar za

koju se ne bi moglo rei da u ovom ili onom vidu,
pozitivno ili negativno, (ili ak zbog svoje indiferent
nosti) neemu slui i utilitarna i naturalistika teorija
svela bi se na stavove liene svake sadrine.
Meutim, Spenser i Dilen predloili su ve odavno
jedno objanjenje koje mnogo vie zadovoljava da bi
se meu toteme ukljuile vrste koje bi se na osnovu
naivne teorije korisnosti jednostavno smatrale kao
tetne:

. . . . totemi mogu da predstavljaju opasne ili neprijatne

stvari, kao to su krokodili, muice (na drugim mestima
pijavice) za koje postoji negativan drutveni interes u
tom smislu to ne mogu da se zanemare, ali mogu da se
razmnoavaju da bi naneli tetu neprijateljima i strancima (McConeel, str. 138).

odravaju privredne interese: obalska plemena imaju

za toteme dugong, morsku kornjau, razne ajkule,
krabe, ostrige i druge mekuce, kao i grom, koji
nagovetava sezonu severnog vetra". plimu, ..koja
donosi h r a n u " i jednu malu pticu za koju se smatra
da titi ribolovce". Stanovnitvo u unutranjosti ima
isto tako toteme u vezi sa svojom sredinom: pacova iz
ikare, kengura valabi, mladu travu kojom se ove
ivotinje h r a n e " , koren streljae, jam, itd.
Tee je ve objasniti privrenost zvezdi padalici
drugom totemu koji nagovetava smrt jednog
roditelja". Meutim, nastavlja na autor, pored svoje
pozitivne funkcije, ili umesto nje,

Totemizam danas

Levi

Stros

posveene obezbeivanju njihovog r a z m n o a v a n j a . . .

Meutim, ne treba zaboraviti da su muice i komari,
m a d a v e o m a o m r z n u t i s a m i p o sebi, b l i s k o p o v e z a n i s
o n i m t o d o m o r o d a c eli d a d o b i j e u o d r e  e n i m p e r i o d i m a g o d i n e ( v e l i k u k i u ) (str. 161).

Klod

. . . . veina totemskih ivotinjskih vrsta nema primetan

ekonomski znaaj (Firth, /1/, str. 395).

Teorija je otroumna; meutim, i ako bi ona bila

prihvaena, pokazivala bi ve da je odnos oveka i
njegovih potreba uslovljen kulturom i ne moe biti
shvaen jednostavno kao prirodan. Kao to je i sam
Firt pomenuo:

. . . . k a d a se radi jestivim biljkama, drutvo se

interesuje za njihovo gajenje, k a d a se r a d i ribi, o n o se
i n t e r e s u j e z a n j e n o h v a t a n j e ( F i r t h /l/, s t r . 614).

To se svodi na postavku i ta formula bi mogla da

bude proirena na itavo polje totemizma da
muice i komari nisu posmatrani kuo stimulansi, ve
su pojmljeni kao znaci.
U studiji koju smo analizovali u jednoj prethodnoj
glavi, Firt izgleda da je naklonjen objanjenjima koja
se svode na korisnost. Jam, taro, kokosov orah, plod
hlebnog drveta, glavni su jestivi plodovi Tikopije i
kao takvi smatraju se izvanredno dragocenim. Meutim, kada ovek eli da shvati zato su jestive ribe
iskljuene iz totemskog sistema, ovakva vrsta tumaenja mora da bude nijansirana: pre lova, riba predstavlja nejasnu i nediferenciranu celinu; ona nije tu,
prisutna i primetna, kao jestive biljke u batama i
vonjacima. Stoga obredi ribolova nisu podeljeni
meu klanovima; oni ih solidarno proslavljaju oko
sakralnih piroga, pomou kojih ljudi love ribu:

88

danas

89

()

( F i r t h /2/, str. 65).

hlebno drvo Fangerere

sago
Tafua
kokos

banana
pulaka

kokos
banana
hlebno drvo
sago
pulaka

Kafika
Taumaku

(V)
jam
taro

(IV)
jam
taro

(III)

Ova tabela ne odgovara totemskom sistemu, jer je

broj biljaka koje se na njoj nalaze vei: jam, koji
kontrolie najvii klan i iji obred je t a k o  e najsloeniji, kako kod gajenja, tako i kod branja, zauzima
ptslednje mesto po p r e h r a m b e n o m znaaju, a drugo
mesto po potrebnom radu. Banana i sago palma,
netotemske" biljke, predmet su znaajnijeg obreda,
kako kod gajenja tako i kod berbe, od hlebnog drveta
i kokosa, koji su meutim totemski", itd.

taro
taro
hlebno drvo jam
kokos
pulaka
(Alocasia sp.)
banana
kokos
pulaka
banana
sago
hlebno drvo
jam
sago

(I)

ak i to se tie biljne hrane, Firt u jednom drugom

delu iznosi da su stvari sloenije nego to to doputa
utilitarno tumaenje. Pojam ekonomskog interesa sadri vie vidova koje treba razlikovati i koji nisu uvek
meusobno usklaeni, niti su usklaeni sa sociolokim i religijskim ponaanjem. Tako se jestive biljke
mogu poredati po njihovom mestu u ishrani (I), po
teini r a d a potrebnog za njihovo gajenje (II), po
sloenosti obreda berbe (IV) i, najzad, po religijskom
znaaju klanova koji kontroliu glavne vrste (V),
naime: Kafika (jam), T a u m a k o (taro), Tafua (kokos),
Fangarere (hlebno drvo). Rezimirajui Firtova obave
tenja, dolazimo do sledee tabele:

Totemizam

Klod Levi Stros

Malo je verovatno da je RedklifBraun bio sasvim

svestan evolucije svoje misli u toku poslednjih trideset
godina svog ivota, jer ak i njegovi pozni napisi
svedoe velikoj vernosti d u h u ranijih radova. Uostalom, ova evolucija nije bila postepena: reklo bi se da
su kod njega dve tendencije uvek zajedniki postojale
i da se ponekad jedna a ponekad druga vie potvrivala, zavisno od t r e n u t k a i prilike. Sa njegovim
starenjem, svaka tendencija se precizirala i preia
vala, inei opoziciju oiglednijom, ali nemogue je
rei da li je jedna ili druga konano stekla kod njega
prevagu.
Stoga ovek ne bi trebalo da bude suvie iznenaen
to se tano deset godina poto je formulisao svoju
prvu teoriju totemizma, RedklifBraun suprotstavio
Malinovskom u vezi sa magijom i to je tumaenje ove
pojave koje je t a d a izneo. mada veoma blisko prethodnom, bilo toliko daleko od njegovih ranijih ideja.
Koherentniji u tom pogledu, Malinovski je razmatrao
problem magije na isti nain kao i problem totemizma: oslanjajui se na uoptena psiholoka r a z m a t r a nja. I obredi i praksa magije svode se za oveka na
sredstvo za otklanjanje ili ublaavanje strepnje koju
osea kada se uputa u poduhvate iji je rezultat
neizvestan. Magija bi prema tome imala p r a k t i n u i
afektivnu svrhu.
Pomenimo odmah da veza izmeu magije i rizika
koju istie Malinovski nije ni u kom sluaju oevidna.
Svaki poduhvat sadri rizik, pa m a k a r i samo opasnost od neuspeha, ili da rezultat nee odgovarati
p o t p u n o n a d a m a autora. Dakle, u svakom drutvu,
magija zauzima tano odreen sektor, koji obuhvata
neke poduhvate a druge ostavlja van. Tvrditi da su
prvi upravo oni koje drutvo smatra nesigurnim.

90

91

. . . . naime, da usled nedostatka obreda i povezanih

verovanja, pojedinac ne pokazuje strepnju; i da obred
ima. kao psiholoku posledicu, stvaranje stanja nesigurnost i opasnosti. Malo je verovatno da bi jedan ostrvski
Andaman smatrao opasnim da jede meso dugonga, svinje
ili kornjae, ako ne bi postojao skup specijalnih obreda,
iji je proklamovani cilj da se on zatiti od tih opasnosti.

Empirijska veza kojoj govori Malinovski nije

prema tome proverena. I svakako, kao to je primetio
RedklifBraun, argumentacija koju on iznosi (to je u
stvari nastavak onoga to je izneo Loazi (Loisy) bila
bi sasvim prihvatljiva ako bi se obrnuli izrazi, da bi se
dolo do jedne upravo suprotne teze:

Vodei rauna tome da pelarstvo izlae oveka

mnogim rizicima: dugim nonim kretanjima opasnom
umom, susretima sa ne manje neprijateljskim rojevima
na velikim visinama, moglo bi izgledati zapanjujue to
ono nije propraeno nikakvim obredom. Meutim, ukazano mi je na to da opasnost ne zahteva neophodno
obred. Vie plemena koja ive od lova napadaju najveu
divlja bez mnogo ceremonije. I obred ima veoma malo
veze sa svakodnevnim traganjem pripadnika plemena
Ngindo za hranom (CrosseUpcott, str. 98).

predstavljalo bi pogrean zakljuak jer ne postoji

objektivni kriterijum koji bi omoguio da se utvrdi
koje poduhvate ljudska drutva smatraju vie ili
manje rizinim, nezavisno od injenice to su neki od
njih propraeni obredima. Poznata su drutva gde su
vrste delatnosti koje sadre sigurne opasnosti ostala
van magije. To je sluaj malog Bantu plemena Ngin
do, na veoma niskoj tehnikoj i privrednoj razini,
koje vodi nesiguran ivot u umama june Tanganji
ke, i kod koga umsko pelarstvo igra znaajnu ulogu:

Totemizam danas

Ako, prema tome, etnoloka teorija tvrdi da magija i

religija ulivaju oveku poverenje u sebe, moralno blagostanje i oseanje bezbednosti, moglo bi se isto takn rei
da to dovodi do raanja strahova i strepnji kojih bi inae
bio lien (RadcliffeBrown /3/, str. 148149).

Klod Levi Stros

Da bi pribegavanje strepnji pruilo makar i nago

vetaj objanjenja, bilo bi potrebno da se prvo zna u
emu se ta strepnja sastoji, a zatim kakvi odnosi
postoje izmeu zbrkane i poremeene emocije, s

Prema tome, ljudi ne pribegavaju magiji zato to

oseaju strepnju u nekim situacijama, ve zato to
pribegavaju magiji te situacije izazivaju strepnju.
Dakle, argumentacija vai i protiv prve teorije tote
mizma RedklifBrauna, jer se ona svodi na tvrenje
da ljudi zauzimaju obredni stav prema ivotinskim i
biljnim vrstama koje izazivaju njihov interes ovde
to znai: spontani interes. Ne bi li se moglo isto tako
rei (a bizarnost spiska totema na to najbolje ukazuje)
da vie zbog obrednih stavova koje pokazuju prema
tim vrstama ljudi tee da u njima nau neki interes.
Moglo bi se svakako zamisliti da su na poetku
ivota u drutvu, pa ak i danas, pojedinci ispunjeni
strepnjom izmislili, i jo uvek izmiljaju, prinudna
ponaanja slina onima koja se zapaaju kod psihopata: na ovaj niz pojedinanih varijacija primenjuje
se neka vrsta drutvene selekcije koja, kao to je to
sluaj s prirodnom selekcijom mutacija, tei da ouva
i uopti one koje su korisne za odravanje grupe i za
ouvanje reda, a da eliminie druge. Meutim, hipoteza, koja se teko moe proveriti u dananje vreme i
uopte ne moe u dalekoj prolosti, nita ne dodaje
jednostavnoj konstataciji da se obredi neredovno
raaju i nestaju.

92

93

jedne, i ponaanja oznaenih s najveom preciznou

igom, i koja se mogu raspodeliti izmeu vie odreenih kategorija, s druge strane, kojim mehanizmom bi
prva izazvala druge? Strepnja nije uzrok, to je nain
na koji ovek shvata, subjektivno i nejasno, unutranji nered za koji ni sam ne zna da li je fiziki ili
mentalni. Ako postoji razumna veza, nju bi trebalo
traiti izmeu artikulisanih ponaanja i struktura
nereda, iju teoriju tek treba razraditi, a ne izmeu
ovih ponaanja i odraza nepoznatih pojava na ekranu
oseajnosti.
Psihijatrija, na koju se implicitno poziva Malinov
ski, trudi se i sama da nas naui da su ponaanja
bolesnika simbolina i da njihovo tumaenje potie od
jedne dramatike, to znai od jedne ifre koja je, kao i
svaka ifra, po prirodi vanindividualna. Ova ponaanja mogu biti propraena strepnjom, ali nije strepnja
ta koja ih izaziva. Osnovna greka teze Malinovskog
je u tome to se uzima kao uzrok ono to najverovat
nije ne predstavlja nita drugo nego posledicu, ili
prateu pojavu.
Poto je afektivnost najmutnija strana oveka,
stalno postoji tenja da se njoj pribegne, pri emu se
zaboravlja da ono to se opire objanjenju samim tim
ne moe da mu poslui. Jedan podatak nije osnovni
zato to je nerazumljiv: njegov karakter samo ukazuje
na to da objanjenje, ako postoji, treba traiti na
drugom planu. U suprotnom, zadovoljiemo se da
priijemo problemu drugu etiketu, verujui da smo ga
reili.
Ve prvo stanje doktrine RedklifBrauna dovoljno
je da pokae da je ova iluzija iskrivila razmiljanja
totemizmu. Ona takoe razara Frojdov pokuaj u delu
Totem i tabu. Zna se da je Kreber donekle izmenio

Totemizam danas

Klod

Levi

Stros

1. Za razlku od Krebera, na stav prema delu Totem i tabu se

dakle vie zaotrio tokom godina: vidi Les structures elementaires
de la parente, str. 609610.

stav prema ovom delu. dvadeset godina poto ga je

prvo osudio zbog netanosti i nedovoljno naunog
metoda. Meutim, 1939. godine, on je priznao svoju
nepravdu: nije li ubio muicu pneumatikim ekiem?
Ako je Frojd odustao, to izgleda da je bio sluaj, od
toga da ubistvo oca smatra istorijskim dogaajem, u
tome bi se mogao videti simbolini izraz povratne
virtuelnosti: generiki i vanvremenski model psiholokih stavova impliciranih pojavama ili institucijama
koje se ponavljaju, kao to su totemizam i tabui
(Kroeber 3/. str. 306).
Meutim, pravo pitanje nije u tome. Nasuprot
onome to podrava Frojd, drutvene prinude, pozitivne i negativne, ne mogu se objasniti ni u pogledu
svog porekla, ni u pogledu svoje postojanosti, kao
posledica nagona ili emocija koji e se ponovo pojaviti
sa istim karakteristikama, tokom vekova i mileniju
ma, kod razliitih pojedinaca. Jer, ako bi povratnost
oseanja objasnila postojanost obiaja, poreklo obiaja trebalo bi da se p o d u d a r a sa pojavom oseanja, a
Frojdova teza ne bi bila izmenjena, ak i ako bi
oceubilaki nagon odgovarao jednoj tipinoj situaciji
umesto istorijskom dogaaju 1 '.
Ne znamo nita i nikada neemo nita saznati
prvom izvoru verovanja i obiaja iji se koreni nalaze
u dalekoj prolosti; meutim, to se tie dananjice,
sigurno je da drutvena ponaanja nisu ono to
spontano ima svaki pojedinac, pod uticajem t r e n u t n i h
emocija. Kao lanovi grupe, ljudi se ponaaju, u
skladu s onim to svako osea kao pojedinac: svaki
ovek se osea zavisno od naina na koji mu je to

94

danas

dozvoljeno ili propisano da se ponaa. Obiaji su dati

kao spoljne norme, pre izazivanja unutranjih oseanja, a te norme odreuju pojedinana oseanja, kao i
okolnosti u kojima se ona mogu ili moraju izraziti.
Uostalom, ako bi institucije i obiaji imali svoju
vitalnost zato to se stalno osveavaju i osnauju
individualnim oseanjima slinim onima u kojima su
se nalazili njihovi prvi koreni, onda bi trebalo stalno
da oslobaaju afektivno bogatstvo, koje bi predstavljalo njihovu pozitivnu sadrinu. Poznato je da to
nije sluaj i da vernost koja im se pripisuje potie
najee od konvencionalnog stava. Bez obzira kom
drutvu pripada, subjekt je retko u stanju da nae
neki uzrok tog konformizma: sve to zna da kae jeste
da su stvari uvek bile takve i da je on postupio onako
kao to se postupalo i pre njega. Ovaj vid odgovora
izgleda potpuno istinoljubiv. U poslunosti i u praksi
nema revnosti, kao to bi trebalo da bude sluaj ako
bi svaki pojedinac prihvatao drutvena verovanja zato
to ih je u ovom ili onom trenutku svog postojanja
intimno i lino doiveo. Emocije se javljaju, ali kada
je obiaj, po sebi indiferentan, prekren.
Izgleda da se pridruujemo Dirkemu; meutim, u
krajnjoj liniji, i Dirkem izvodi drutvene pojave iz
afektivnosti. Njegova teorija totemizma polazi od
potrebe i na kraju pribegava oseanju. Kao to smo
ve podsetili, po njemu postojanje totema dovodi do
prepoznavanja ivotinjskih ili biljnih likova u onome
to su prvobitno bili samo nefigurativni i proizvoljni
znaci. Ali zbog ega su ljudi poeli da simbolizuju
svoje klanovsko pripadnitvo? Dirkem kae da je to
zbog instinktivne tendencije" koja navodi ,,,ljude sa
inferiornom k u l t u r o m . . . povezane zajednikim ivot o m . . . da oslikaju ili tetoviraju telo slikama koje

Totemizam

Klod Levi Siros

podseaju na tu zajednicu postojanja" (str. 332). Ovaj

grafiki instinkt" je prema tome u osnovi sistema
koji nalazi svoj vrhunac u afektivnoj teoriji sakralnog. Meutim, kao i one koje su upravo kritikovane,
Dirkemova teorija kolektivnog porekla sakralnog zasniva se na pogrenom zakljuivanju nisu trenutne
emocije, koje se oseaju prilikom skupova i sveanosti, te koje izazivaju ili ovekoveuju obred, ve je
obredni in taj koji podstie emocije. Daleko od toga
da je religijska ideja roena iz uzavrelih drutvenih
sredina, iz same ove uzavrelosti" (Durkheim, str. 313).
ve je ona u njihovoj osnovi.
U stvari, nagon i emocija nita ne objanjavaju; oni
uvek proistiu: bilo iz snage tela, bilo iz nemoi duha.
U oba sluaja oni su posledica i nikada nisu uzrok.
Uzroci se mogu traiti samo u organizmu i onako
kako samo biologija zna da uini, ili u intelektu, to je
jedini put otvoren psihologiji, i etnologiji.

96

7 Totemizam d a n a s

Nemogue je otkriti neto zajedniko svim ovim

ivotinjama. Neke zauzimaju znaajno mesto u domorodakom privrednom ivotu, kao izvori hrane, ali veina
je u tom pogledu beznaajna. Mnoge su dobar obrok za
one koji imaju pravo da ih jedu; meso drugih je prezreno.
Nijedan odrastao ovek nee rado jesti skakavca, k a n a rinca, ili male jestive zmije, samo mala deca, koja jedu
sve to nau. Vie vrsta se smatra opasnim, stvarno ili na
magijskom planu; to je sluaj sa krokodilom, zmijama,

Pleme Talensi, na severu Zlatne obale, podeljeno je

u patrilinearne klanove koji potuju razliite totem
ske zabrane. Istu karakteristiku imaju plemena Gornje Volte, i ak plemena zapadnog Sudana. Ne radi se
samo formalnoj slinosti: ivotinjske vrste koje su
najee zabranjene, iste su na itavoj povrini ove
ogromne teritorije, kao i mitovi koji su stvoreni da bi
se opravdale zabrane.
Totemske zabrane plemena Talensi obuhvataju
ptice kao to su: kanarinac, grlica, domaa kokoka;
gmizavce, kao to su krokodil, zmija, kornjaa (kopnena i vodena); neke vrste riba; velikog skakavca,
glodare: vevericu i zeca; preivare: kozu i ovcu;
mesodere kao to su maka, pas i leopard; konano,
druge ivotinje: majmuna, divlju svinju, itd:

IV
KA INTELEKTU

leopardom i svim divljim zverima. S druge strane, mnoge

ivotinje su potpuno bezopasne, kako sa praktinog
stanovita, tako i sa magijskog. Neke od njih nalaze
mesto u skromnom folkloru Talensija, kao to je sluaj sa
tako razliitim ivotinjama kao to su majmun, grlica i
maka. Usput da pomenemo, klanovi koji imaju maku
kao totem, ne pokazuju nikakvo potovanje za domae
make, a prema domaim psima jednako se odnose i oni
koji mogu i oni koji ne mogu da ih jedu. Prema tome,
totemske ivotinje Talensija ne predstavljaju klasu, ni u
zoolokom niti u utilitarnom ni u magijskom smislu. Sve
to se moe rei jeste da one uopteno pripadaju dosta
estim divljim ili domaim vrstama (Fortes, str. 141
142).

Klod Levi Sti'os

Otili smo daleko od Malinovskog. Meutim, Fortes

naroito istie jedan problem koji se, jo od Boasa,
nazire iza iluzija izazvanih totemizmom. Da bi se
shvatila verovanja i zabrane ove vrste, nije dovoljno
da im se pripie jedna globalna funkcija: jednostavan
konkretan postupak, koji se moe lako preneti u vidu
navika steenih u detinjstvu, da bi se uinila oevidnom sloena struktura jednog drutva. Jer ostaje jo
jedno pitanje, koje je verovatno sutinsko: zbog ega
ivotinjski simbolizam 9 1, naroito zbog ega jedni
simboli pre nego neki drugi, poto je utvreno, bar
negativno, da izbor nekih ivotinja ne moe biti
objanjen sa utilitarnog stanovita?
U sluaju Talensija, ii emo po etapama. Postoje
pojedinane ivotinje, ili ak ponekad geografski
lokalizovane vrste, koje su predmet tabua, poto se na
njih nailazi u susedstvi; hramova posveenih kultu
odreenih predaka. Tu se ne radi totemizmu u
uobiajenom znaenju tog izraza. Tabui zemlje"
predstavljaju posebnu kategoriju izmeu ovih sakral

98

99

7"

nih ivotinja ili vrsta i totema: to je sluaj sa velikim

gmizavcima krokodilom, pitonom, raznim vrstama
gutera, koji ne mogu biti ubijeni u prostoru h r a m a
zemlje. To je ,,narod Zemlje" u istom smislu u kome se
kae narod ovog ili onog sela", i simbolizuje mo
Zemlje, koja moe biti korisna ili tetna. Ve tu se
postavlja pitanje zbog ega su neke suvozemne ivotinje izabrane, a druge nisu: piton je naroito sveta
ivotinja na teritoriji koju uva neki odreeni klan, a
krokodil na teritoriji nekog drugog klana. Pored toga,
ivotinja nije samo predmet zabrane: to je predak, ije
bi unitenje predstavljalo ubistvo. To nije zato to
Talensi veruju u metampsihozu, ve zato to pretke,
njihove ljudske potomke i ivotinje koje naseljavaju tu
teritoriju sjedinjuje ista teritorija. P r e c i . . . duhovno
su prisutni u drutvenom ivotu svojih potomaka, isto
kao to su svete ivotinje prisutne u svojim barama, ili
na mestu sa kojim se grupa identifikuje" (str. 143).
Drutvo Talensija se moe uporediti sa t k a n i n o m
ija potka i osnova odgovaraju boravitima i rodovima. Iako su blisko isprepleteni, ovi elementi ipak
predstavljaju izrazite realnosti, propraene osobenim
sankcijama i obrednim simbolima, u optim okvirima
kulta predaka. Pripadnici plemena Talensi znaju da
pojedinac, k a o drutveno bie, ima viestruke uloge,
od kojih svaka odgovara jednom vidu ili jednoj
funkciji drutva i da se pred njega problemi orijentacije i izbora stalno postavljaju: Totemski simboli su,
kao i svi drugi odredni simboli, ideoloke reperne
take koje pojedinac koristi da bi se po njima
upravljao" (str. 144). Kao p r i p a d n i k proirenog klana,
ovek potie od zajednikih i dalekih predaka, koje
simbolizuju svete ivotinje; k a o p r i p a d n i k roda, od
bliih predaka, koje simbolizuju totemi; konano, kao

Totemizam danas

Klod Levi Stros

U ovakvoj slinosti Fortes nalazi objanjenje glavne uloge date ivotinjama mesoderima: onima koje
pripadnici plemena Talensi nazivaju vlasnici onjaka", koje opstaju i brane se napadajui druge ivotinje i ak ponekad ljude; njihova simbolina veza sa
potencijalnom agresivnou predaka" oevidna je. Po
svojoj vitalnosti, ove ivotinje su veoma pogodan
simbol besmrtnosti. injenica to je ovaj simbolizam
uvek jedne vrste, to znai ivotinjske, potie od
sutinskog karaktera drutvenog i moralnog kodeksa,
koji predstavlja kult predaka: to to se upotrebljavaju
razliiti ivotinjski simboli, objanjava se injenicom
to ovaj kodeks ima razliite vidove.

Meutim, koja je zajednika psiholoka tema svih

ovih oblika ivotinjskog simbolizma? Za pripadnike
plemena Talensi, ljudi i njihovi preci vode beskrajnu
bitku. Ljudi trae, posredstvom rtvovanja, da se suprotstave precima ili da se sa njima pomire. Meutim,
ponaanje predaka je nepredvidljivo. Oni mogu naneti
tetu; nameu se panji ljudi i iznenadnim nasrtajima na
svakodnevnu bezbednost, vie nego kao dobronamerni
zatitnici. Agresivnim meanjem u ljudske poslove oni
doprinose ouvanju drutvenog poretka. Bez obzira ta
inili, ljudi ne mogu n i k a d upravljati precima. Kao i
rene i umske ivotinje, oni su pokretni, neuhvatljivi,
svuda prisutni: njihovo ponaanje je nepredvidljivo i
agresivno. Odnosi izmeu ljudi i ivotinja, kako se
zapaaju u ivotu, pruaju odgovarajui simbol odnosa
izmeu ljudi i predaka, na planu mistine kauzalnosti
(str. 145).

potomak odreenih predaka, koji mu otkrivaju njegovu linu sudbinu i mogu mu se javiti posredstvom
neke domae ivotinje ili neke divljai:

100

101

Ova tumaenja Firta i Fortesa mnogo vie zadovoljavaju od tumaenja klasinih pobornika totemizma,
ili njihovih prvih protivnika, kao to je Goldenvajzer,
jer izbegavaju dvostruki greben proizvoljnosti i lane
oevidnosti. Jasno je da u takozvanim totemskim
sistemima prirodne vrste ne predstavljaju tek bilo
kakve nazive drutvenih jedinica koje se mogu imenovati i na drugi nain. Isto tako je jasno da time to
uzima ivotinjski ili biljni eponim, drutvena jedinica
ne potvruje implicitno da izmeu nje i njega postoji
sutinski afinitet: da ona potie od njega, da su iste
prirode, ili da se njime hrani. . . Veza nije proizvoljna,
isto tako to nije odnos susedstva. Ostaje, kao to to
Firt i Fortes nagovetavaju, da je ona zasnovana na
percepciji slinosti. Treba jo saznati gde se nalazi ta
slinost i na kom planu se moe otkriti. Moe li se
rei, kao to su uinili autori koje smo citirali, da je
ona fizike ili duhovne vrste, prenosei na taj nain

Prirodne vrste, predstavljene u polinezijskom totemizmu, najee su ivotinje, kopnene ili vodene; mada se
povremeno pojavljuju, biljke nikada nemaju glavno me
sto. Izgleda da se ova sklonost ka ivotinjama objanjava
verovanjem da ponaanje totema odaje postupke ili
namere boga. Poto su biljke nepokretne, one sa tog
stanovita nisu interesantne. Isto se tako pokazuje sklonost ka vrstama sa osobinama pokretljivosti i gipkosti,
sposobne za najraznovrsnije pokrete, jer one imaju isto
tako esto, upadljive osobine oblik, boju, svirepost, i
naroito krike koje se jo pre mogu ubrojiti meu
sredstva koja natprirodna bia koriste da bi se oglasila
(Firth, (1), str. 393).

U svojoj s t u d i j i t o t e m i z m u u P o l i n e z i j i , F i r t je v e
bio sklon ovakvoj vrsti objanjenja:

Totemizam danas

Klod

Levi

Stros

empirizam Malinovskog sa organske i afektivne razine na razinu percepcije i rasuivanja?

Primetie se, pre svega, da je tumaenje razumljivo
samo u sluaju drutava koja razdvajaju totemski niz
od genealokog niza, priznajui im istovremeno podjednak znaaj: jedan niz moe uputiti na drugi, jer
nisu meusobno povezani. Meutim, u Australiji.
dva niza se preklapaju i intuitivno uoena slinost, na
koju se pozivaju Fortes i Firt, bila bi nezamisliva ve
zbog samog ovog susedstva. U velikom broju plemena
Severne ili June Amerike, nikakva slinost nije
implicitno ili eksplicitno pretpostavljena; veza izmeu predaka i ivotinja je spoljna i istorijska: oni su se
upoznali, susreli, sukobili ili udruili. To je ono to
govore i mnogi afriki mitovi, pa ak i Talensi. Sve
ove injenice navode na traenje veze na jednoj mnogo
optijoj razini, i autori kojima raspravljamo ne bi
imali razloga da se tome suprotstavljaju, jer je veza
koju oni nagovetavaju samo izvedena.
Na drugom mestu, ova hipoteza ima veoma ogranieno polje primene. Firt je prihvata za Polineziju,
zbog tamo uoene sklonosti prema ivotinjskim totemima; Fortes priznaje da ona vai naroito za neke
ivotinje vlasnike onjaka". ta da se radi sa drugim
i ta da se radi sa biljkama, tamo gde one imaju
znaajnije mesto? ta e se, konano, uiniti sa
prirodnim pojavama ili predmetima, normalnim ili
patolokim stanjima, napravljenim predmetima, koji
svi mogu posluiti kao totemi, i koji igraju ulogu koja
nije zanemarljiva, ponekad je ak i bitna, u nekim
vidovima austrarijskog i indijanskog totemizma?
Drugim reima, tumaenje Firta i Fortesa je dvostruko usko. Ono je, pre svega, ogranieno na kulture
koje imaju veoma razvijen kult predaka, kao i d r u 

102
danas

103

tvenu s t r u k t u r u totemskog tipa; zatim, meu njima,

na oblike totemizma uglavnom ivotinjskog tipa, ili
svedenog na neke tipove ivotinja. Dakle i u tom
pogledu smo saglasni sa RedklifBraunom ne moe
se izii na kraj sa tobonjim totemskim problemom,
smiljajui reenje ogranienog polja primene, a zatim
manipuliui nepokornim sluajevima sve dok se
injenice ne priklone, ve se treba o d m a h vinuti na
dovoljno optu razinu da svi zapaeni sluajevi mogu
da se uklope kao posebni vidovi.
Najzad i p r e svega, Fortesova teorija zasniva se na
nepotpunoj analizi. Mogue je da se, sa izvesnog
stanovita, ivotinje daju grubo porediti sa precima.
Meutim, ovaj uslov nije n u a n i nije dovoljan. Ako
smemo tako da se izjasnimo, razlike su, a ne slinosti
meusobno sline. Time elimo rei, prvo, da nema
ivotinja koje su meusobno sline (jer je svima
svojstveno ivotinjsko ponaanje) i p r e d a k a koji su
meusobno slini (jer im je svima svojstveno ponaanje predaka), konano, da nema opte slinosti izmeu dveju grupa, ve su, s jedne strane, ivotinje koje
se meusobno razlikuju (jer potiu od razliitih vrsta,
od kojih svaka ima osoben fiziki izgled i nain
ivota) a, s druge strane ljudi iji preci predstavljaju proseban sluaj koji se meusobno razlikuju (jer
su podeljeni izmeu segmenata drutva i svaki zauzima poseban poloaj u drutvenoj strukturi). Slinost,
koju pretpostavljaju takozvane totemske predstave,
je slinost izmeu ova dva sistema razlika. Firt i
Fortes su postigli veliki n a p r e d a k prelazei sa s t a n o vita subjektivne utilitarnosti na stanovite objektivne analogije. Meutim, kada je ovaj n a p r e d a k jednom
postignut, ostaje da se izvri prelaz sa spoljne analogije na unutranju homologiju.

Totemizam

Klod Levi Stros

Uope, totemi plemena Nir nisu nita vie ni bia na

koja bi ovek mogao da oekuje da e da naie zbog
nekih upadljivih osobenosti, k a d r i h da privuku panju.

Argument je otvoreno upren protiv Redklif

Brauna, i EvansPriard podsea da je to ve formu
lisao Dirkem u vezi sa analoginim teorijama. Ovo to
sledi moglo bi se primeniti na tumaenje Firta i
Fortesa:

. . . moe se rei da nikakav vidljivi inilac korisnosti ne

dovodi do njihovog izbora. Sisari, ptice, ribe, biljke i
predmti koji su najkorisniji za pripadnike plemena Nir,
ne pojavljuju se na listi njihovih totema. Posmatranja
totemizma plemena Nir nisu prema tome u skladu sa
tezom onih koji u totemizmu vide uglavnom ili iskljuivo
obredni izraz empirijskih interesa (EvansPritchard /3/,
str. 80).

Ideja objektivno opaenoj slinosti izmeu ljudi i

totema naii e na problem ve u sluaju pripadnika
plemena Azande, koji imaju meu svojim totemima
izmiljene ivotinje: ubastu zmiju, duginu zmiju,
vodenog leoparda, ivotinjumunju (EvansPritchard
/l/, str. 108). Meutim, ak i kod pripadnika plemena
Nir, iji svi totemi odgovaraju stvarnim biima ili
predmetima, treba zapaziti da spisak sadri dosta
udnu zbirku: lav, jedna vrsta papkara, guter
penja, krokodil, razne zmije, kornjaa, noj, bela
aplja, ptica dura, razno drvee, papirus, bundeva,
razne ribe, pela, crveni mrav, reka i potok, stoka sa
razliitim bojama koe i dlake, monorhidne ivotinje,
koa, rog (tesarski), konopac, razni delovi ivotinjskog tela, konano i razne bolesti. Kada se ovi totemi
posmatraju u celini

104

105

Na autor se donekle uzdrava da odgovori na

pitanje na koje se stalno nailazi i koje predstavlja
neku vrstu lajtmotiva od poetka ovog izlaganja
zbog ega su sisari, ptice, gmizavci i drvee postali
simboli odnosa izmeu duhovne sile i rodova. On
samo primeuje da rairena verovanja mogu da pripreme izvesna bia za ispunjavanje ove funkcije: ptice
lete, pa prema tome u boljem su poloaju da stupe u
vezu sa vrhovnim duhom, koji se nalazi na nebu. Ovaj
se argument ne moe primeniti na zmije, mada su one
na svoj nain isto tako manifestacije duha. Drvee,
retko u savani, smatra se za boanskog dobroinitelja,
zahvaljujui hladu koji prua; reke i potoci imaju
veze sa duhom voda. Sto se tie monorhidnih ivotinja, a naroito onih ija dlaka ima upadljiv izgled,
veruje se da su one vidljivi znaci izuzetno snane
duhovne delatnosti.
Ako ne elimo da se vratimo na empirizam i
naturalizam koje EvansPriard sasvim opravdano
odbacuje, treba uvideti da ova domorodaka razmatranja imaju mali domet. Jer, ako se iskljui da su
vode predmet obrednih stavova zbog svoje bioloke ili
privredne funckije, njihova pretpostavljena veza sa
duhom svodi se na sasvim verbalan nain za izraavanje duhovne vrednosti koja im se pripisuje, to ne
moe biti objanjenje. Isto vai i za druge sluajeve. S
druge strane, EvansPriard je znao da produbi neke
analize koje mu dozvoljavaju da rasklopi, ako se tako
moe kazati, deo po deo, odnose koji po miljenju

Naprotiv, bia su inspirisala mitopoetsku matu pripadnika plemena Nir, i ona koja zauzimaju prvo mesto u
njihovim bajkama, ne pojavljuju se kao totemi, odnosno
veoma retko i na beznaajan nain (ibid., str. 80).

Totemizam danas

Klod

Levi

Stros

Tako uspostavljena veza izmeu blizanaca i ptica

ne moe se objasniti ni naelom uea, kao to to ini
LeviBril, ni razmatranjima utilitarnosti koja iznosi
Malinovski, niti intuicijom osetnoj slinosti, to
prihvataju Firt i Fortes. Suoeni smo s nizom logikih
veza koje ujedinjuju mentalne odnose. Blizanci su
ptice", ne zato to se brkaju sa njima ili to su im
slini, ve zato to su blizanci, u odnosu na druge
ljude, kao lica odozgo", u odnosu na lica odozdo", i,
u odnosu na ptice, kao ptice odozdo" u odnosu na

Da bi definisali blizance, pripadnici plemena Nir

upotrebljavaju izraze koji, na prvi pogled, izgledaju
protivreni. S jedne strane, kau da su blizanci jedna
linost" (ran); a s druge strane, tvrde da blizanci nisu
linosti" (ran), ve ptice (dit). Da bi se pravilno
tumaili ovi izrazi, t r e b a razmotriti, k o r a k po korak,
razmiljanja koja oni podrazumevaju. Kao manifestacije duhovne moi, blizanci su pe svega boja d e c a "
(gal kwoth) i s obzirom na to da je nebo boan
sko sedite moe se isto t a k o rei da su oni lica
odozgo" (ran nhial). U tom smislu, oni stoje n a s u p 
rot obinim ljudima, koji su lica o d o z d o " (ran piny).
Poto su i ptice odozgo", blizanci su sa njima povezani. Ali, blizanci ostaju ljudska bia: ostajui odozgo", oni su relativno odozdo". Meutim, ista razlika se
odnosi na ptice, poto neke vrste lete nie i slabije od
drugih: U skladu s tiim, na svoj nain i ostajui u
celini odozgo", i ptice mogu biti podeljene prema
tome da li su gore ili dole. Tako razumemo zato se
blizanci nazivaju imenima zemaljskih" ptica: biserka, afrika prepelica, itd.

p r i p a d n i k a plemena Nir vezuju neke vrste ljudi sa

nekim vrstama ivotinja.

106

danas
107

ptice odozgo". Stoga oni zauzimaju, kao i ptice,

srednji poloaj izmeu vrhovnog duha i ljudi.
Mada ovo gledite EvansPriard nije izriito for
mulisao, ono ga vodi znaajnom zakljuku. Jer ovakva
vrsta zakljuivanja ne odnosi se samo na specifine
odnose koje pripadnici plemena Nir uspostavljaju
izmeu blizanaca i ptica (koji su, uostalom, tako
blisko paralelni sa odnosima koje pripadnici plemena
Kvakiutl iz Britanske Kolumbije nalaze izmeu lososa i blizanaca, da je ve sama ova bliskost dovoljna da
ukae na to da se u oba sluaja stanovite zasniva na
jednom optijem naelu), ve sa svakim odnosom
uspostavljenim izmeu grupa ljudi i ivotinjskih
vrsta. Kao to je i sam EvansPriard rekao, ovaj
odnos je metaforian (ibid) str. 90: poetic metaphors).
Pripadnici plemena Nir govore prirodnim vrstama
po analogiji sa svojim sopstvenim drutvenim segmentima, kao to su rodovi, i odnos izmeu jednog

Totemizam

Klod

Levi

Siros

ije je

Ma koliko su plodna ova gledita, ona i p a k izazivaju dve rezerve. Prvo, analiza domorodake teorije

Na b i a se projektuju pojmovi i oseanja

p o r e k l o v a n njih ( E v a n s  P r i t c h a r d /4/, str. 19).

To je formula kojoj je EvansPriard nedavno dao

stroi izraz:

P r e m a t o m e , t o t e m s k i o d n o s ne m o e se traiti u
s a m o j p r i r o d i t o t e m a , v e u asocijacijama koje on i z a z i v a
u d u h u (ibid., str. 82).

roda i jedne totemske vrste zasniva se na modelu

onoga to nazivaju buth: odnos izmeu bonih rodova, koji vode poreklo od zajednikog pretka.
ivotinjskom svetu se p r e m a tome misli na isti nain
kao i drutvenom svetu. Postoji zajednica (cieng)
mesodera lav, leopard, hijena, akal, divlji pas i
domai pas, koja obuhvata, kao jedan od svojih
rodova (thok dwiel), mungose, koji se dele u podrodo
ve: varijeteti mungosa, male make, itd. Travojedi
obrazuju kolektiv ili klasu (bab), gde su svi papkari;
antilope, gazele, bivoli, krave; i zeeve i ovce, koze
itd. Svet bez n o g u " grupisan je u rodove zmija, a
svet r e k a " okuplja sve ivotinje koje ive u vodi, na
obalama i u movarama: krokodile, vodene gutere,
sve vrste riba, vodene ptice i ptice ribolovce, uostalom, kao i domoroce plemena Anuk i Balak Dinka, jer
oni gaje stoku i bave se ribolovom i batovanlukom na
obalama. Ptice obrazuju iroku zajednicu koja se deli
na vie rodova: boju decu", neake boje dece" i
sinove ili keri plemia" (ibid., str. 90.).
Ove teorijske klasifikacije nalaze se u osnovi
totemskih predstava.

108

danas

109

1. Uporedi sa ovog stanovita shemu na str. 107. ovog rada sa

shemom koju smo dali u Geste d'Asdiw, str. 20. Pretampano u Les
Temps modernes, broj 179, m a r t 1961. str. 1099.)
2. Jo 1960. godine, EvansPriard izgleda da veruje da se
doprinos RedklifBrauna problemu totemizma svodi na njegov
lanak iz 1929. godine (Evans Pritchard /4/, str. 19, n. 1).

Verovanje u neko najvie boanstvo nije meutim

potrebno da bi se uspostavili odnosi ove vrste, jer smo
i sami to dokazali u drutvima sa mnogo manje
teolokim duhom nego to je to sluaj sa pripadnicima
1
plemena Nir. '. Formuliui na ovaj nain svoje t u m a enje, EvansPriard rizikuje prema tome da ga
ogranii: kao Firt i Fortes (mada u manjem stepenu),
daje opte tumaenje na jeziku jednog odreenog
drutva, i time ograniava njegov domet.
Drugo, EvansPriard izgleda nije dobro odmerio
znaaj revolucije, koju je nekoliko godina pre objavljivanja njegove knjige Nuer Religion, izveo Redkif
2
Braun svojom drugom teorijom totemizma '. Ona se
mnogo radikalnije razlikuje od prve nego to engleski
etnolozi obino misle. Po naem uverenju, ona ne
samo to dovrava likvidaciju totemskog problema
ve i osvetljava pravi problem, koji se postavlja na
drugoj razini i na drukiji nain, problem koji jo nije
bio jasno sagledan, mada se njegovo prisustvo moe, u
krajnjoj liniji, pokazati kao duboki uzrok velikih
previranja koja je totemski problem izazvao u entolo

Formula (koja povezuje blizance sa p u c a m a ) ne odraav?

dvojni odnos izmeu blizanaca i ptica, ve trojni odnos izmeu blizanaca, ptica i boga. Upravo u odnosu na boga
blizanci i ptice imaju zajedniki k a r a k t e r . . . (Evans
Pritchard /3/ str. 132).

blizanatva suvie je usko podreena samoj teologiji

pripadnika plemena Nir:

Totemizam

Klod

Levi

Stros

koj misli. Zaista bi izgledalo malo verovatno da su se

mnogobrojni i veliki duhovi muili bez razumnog
motiva, ak i ako su im postojea saznanja i uvreene
predrasude suavali vidik, ili su im samo otkrivali
iskrivljeni stvarni privid. Prema tome, treba sada da
poklonimo panju ovoj drugoj teoriji RedklifBrauna.
Ova teorija, iako njen autor sam ne naglaava
novinu, pojavila se 22 godine posle prve, u Huxley
Memorila Lecture for 1951, pod naslovom "The
Comparative Method in Social Anthropology". U
stvari, RedklifBraun je nudi kao primer one upored
ne metode koja jedina moe da dozvoli antropoligiji
da formulie opte stavove". Na isti nain je najavljena prva teorija (vidi gore, str. 78). Prema tome.
meu njima postoji kontinuitet na metodolokom
planu. Meutim, slinost se tu zavrava.
Australijanska plemena na reci Darling u Novom
Junom Veslu imaju podelu na dve egzogamijske i
matrilinearne polovine, koje se nazivaju Soko (Eagle
hawk) i Vrana (Crow). Takvu drutvenu organizaciju
moemo da pokuamo da objasnimo istorijski: na
primer, dva neprijateljska naroda jednog d a n a odlue
da uspostave mir i da bi ga bolje obezbedili saglasili
su se da e se ubudue mukarci iz jedne grupe eniti
enama iz druge grupe, i obrnuto. S obzirom na to da
n a m nije nita poznato prolosti tih plemena,
ovakva vrsta objanjenja osuena je da ostane u
podruju nagaanja i nesigurnosti.
Umesto toga pogledajmo da li i na drugim mestima
postoje sline situacije. Pripadnici plemena Haida na
Ostrvima kraljice arlote u Britanskoj Kolumbiji
podeljena su na matrilinearne egzogamijske polovine,
koje se nazivaju Orao (Eagle) i G a v r a n (Raven).
Haidski mit pria da je u poetku orao bio gospodar

110

danas

111

celokupne vode na svetu, koju je uvao u jednoj

hermetiki zatvorenoj korpi. Gavran je ukrao korpu,
ali dok je nadletao ostrva, voda se prosula po zemlji:
tako su stvorena jezera i reke, gde ptice od tada piju
vodu, a docnije su se naselili lososi, koji predstavljaju
glavnu h r a n u ljudi.
Eponimne ptice ovih australijskih i amerikih
polovina pripadaju, prema tome, veoma bliskim vrstama, ali simetrino suprotnim. Ipak, u Australiji
postoji jedan mit veoma slian onome koji smo upravo
prepriali: soko je nekada drao vodu zatvorenu u
jednom b u n a r u sa malim otvorom na kome se nalazio
veliki kamen, koji je on podizao kada je eleo da pije.
Vrana je primetila ta on radi i u elji da i sama pije,
podigla je kamen, poeala svoju glavu p u n u vaiju
iznad vode i zaboravila da zatvori bunar. Sva voda je
istekla, i tako je stvorena hidrografska mrea istone
Australije, a vai iz glave ptice pretvorile su se u ribu
kojima se sada hrane domoroci. Da li je trebalo, u
duhu istorijskih rekonstrukcija, pomiljati da su nekada postojali odnosi izmeu Australije i Amerike, i
time objasniti ove analogije?
To bi znailo zaboraviti da se australijske egzogamijske polovine matrilinearne i patrilinearne
esto oznaavaju imenima ptica i da, u skladu s tim, u
samoj Australiji plemena du reke Darling samo
ilustruju optu situaciju. U Zapadnoj Australiji se
nailazi na belog kakatoa (australijski papagaj) su
protstavljenog vrani, a u provinciji Viktorija beli
kakatoe je suprotstavljen crnom kakatou. Ptice totemi
isto tako su rasprostranjene u Meleneziji. Polovine
nekih plemena Nove Irske nazivaju se jedna po
morskom orlu, a druga po kopcuribolovcu. Daljim
uoptavanjem, pribliie se prethodne injenice, one

Totemizam

Klod

Levi

Stros

Uporedni metod se upravo sastoji u integrisanju

jedne osobene pojave u celinu, koju napredak upore
ivanja ini sve optijom. Na kraju, suoeni smo sa
sledeim problemom: kako da se objasni da se drutvene grupe, ili segmenti drutva, razlikuju jedni od
drugih po tome to se svaki udruuje sa jednom
osobenom prirodnom vrstom? Ovaj problem, koji je
problem totemizma, pokriva druga dva: kako svako
drutvo poima odnos izmeu ljudskih bia i drugih

Prema tome, proiruje se pitanje koje smo postavili na

poetku: zbog ega sve te ptice? Pored egzogamijskih
polovinai druge vrste dvojnih podela oznaene su parovima ptica. tavie, ne radi se uvek pticama. U Australiji, polovine mogu biti povezane i sa drugim ivotinjskim
parovima: dve vrste kengura u jednom podruju, dve
vrste pela u drugoom. U Kaliforniji, jedna polovina se
povezuje sa kojotom, druga sa divljom makom
(RadcliffeBrown /4/ str. 113).

koje se odnose na seksualni totemizam (a ne vie na

polovine), koji se isto tako oznava asimilovanim
pticama ili ivotinjama: u istonoj Australiji slepi mi
je muki totem, sova enski; u junom delu Novog
Junog Velsa, ove funkcije imaju slepi mi i ptica
puzaica (Climactens sp.) Konano, deava se da se
australijski dualizam manifestuje na planu narataja,
to znai da se pojedinac stavlja u istu kategoriju kao
njegov ded i njegov unuk, dok su otac i njegov sin u
suprotnoj kategoriji! Ove polovine obrazovane od
alternativnih narataja najee nemaju ime. Meutim, kada je to sluaj, one mogu imati imena ptica: na
primer, u zapadnoj Australiji, to su martinribolovac i
ptica koja gradi visea gnezda (Vespa), ili, pak, crvena
ptica i crna ptica:

112

danas

113

8 Totemizam danas

Ovaj korak je odluujui. On povlai za sobom

ponovnu integraciju sadrine u formu i otvara na taj
nain put pravoj strukturalnoj analizi, koja je daleko
od formalizma koliko i od funkcionalizma. Upravo je

Na osnovu kog naela su izabrani parovi kao to su

soko i vrana, orao i gavran, kojot i divlja maka, da bi
predstavljali polovinu dvojne organizacije? Pitanje nije
podstaknuto samo praznom radoznalou. Ako shvatimo
naelo, biemo moda u stanju da saznamo, iznutra,
kako sami domoroci sebi predstavljaju dvojnu organizaciju u okviru svoje drutvene strukture. Drugim recima,
umesto da se upitamo zato sve te ptice?, moemo
postaviti pitanje: zato ba soko i vrana i svi ostali
parovi? (ibid., str. 114)

prirodnih vrsta (problem iri od totemizma, kao to to

dokazuje primer pripadnika plemena Andaman); i
kako se, s druge strane, drutvene grupe identifikuju
pomou amblema, simbola, ili amblemskih predmeta?
Ovaj drugi problem isto tako prevazilazi okvire
totemizma, jer sa tog stanovita, ista uloga moe biti
pripisana, zavisno od vrste zajednice koja se posma
tra, zastavi, bogu, svecu ili nekoj ivotinjskoj vrsti.
Do sada, RedklifBraunova kritika obnavlja onu
koju je formulisao 1929. striktno u skladu, kao to
smo ve videli, sa Boasovom kritikom (cf. gore
str. 19. i 21). Meutim, njegovo predavanje iz
1951. godine uznosi novinu, objavljujui da ova
kritika nije dovoljna, jer preostaje jedan nereen
problem. ak i ako se pretpostavi da se moe dati
zadovoljavajue objanjenje ,,totemske" sklonosti ka
ivotinjskim vrstama, trebalo bi jo uvek shvatiti zbog
ega je jedna vrsta izabrana i ima prednost nad
nekom drugom:

Totemizam

Klod Levi Stros

strukturalna analiza ono to preduzima RedklifBraun,

s jedne strane, uvrujui institucije pomou predstava, a s druge, tumaei zajedno sve varijante istog
mita.
Ovaj mit, poznat u vie podruja Australije, izvodi
na scenu dva protagonista, iji sukobi daju glavnu
grau prii. Jedna verzija iz Zapadne Australije
odnosi se na Sokola i Vranu, od kojih je prvi ujak
druge, i moguni svekar, zbog prednosti date braku sa
sestrom od ujaka. Svekar, stvarni ili moguni, ima
pravo da zahteva od svoje neake i snahe poklone u
hrani, i stoga Soko nareuje Vrani da mu donese
kengura Valabija. Posle uspenog lova, Vrana podlee
iskuenju: ona pojede lovinu i pravi se da se vratila
praznih ruku. Meutim, ujak odbija da veruje i
postavlja pitanje zato joj se naduo trbuh: to je zato,
kae Vrana, to se napila soka akacije da bi utolila
glad. Jo uvek ne verujui, Soko eka svoju neaku
po trbuhu dok ona ne povrati meso. Za kaznu, on
baca krivca u vatru i dri ga dok mu oi ne pocrvene i
perje ne pocrni, a bol tera vranu da isputa krike koji
e otad biti karakteristini za ovu pticu. Soko donosi
odluku da Vrana vie nee loviti za njegov raun, i da
e ubudue samo krasti lovinu. Od tada, to se i
deava.
Nemogue je, nastavlja RedklifBraun, shvatiti
ovaj mit bez osvrta na etnografski kontekst. Australi
janac sebe smatra ovekom koji jede meso" i soko i
vrana, ptice mesoderi, glavni su mu konkurenti.
Kada domoroci love palei vatre u ikarama, sokoli se
brzo pojavljuju da bi im, nadletajui plamen, otimali
lovinu: i oni su lovci. Stojei na granama nedaleko od
vatri logora, vrane ekaju priliku da ukradu neto za
sebe.

114

115

8*

Da bi se postigao ovaj rezultat, prirodne vrste

klasifikuju se u opoziciju, a to je mogue samo pod
uslovom da se izaberu vrste koje imaju bar jednu
zajedniku odliku, koja omoguava da se porede.
Naelo je jasno u sluaju sokola i vrane, koji su dve
glavne ptice mesoderi, mada se meusobno razliku

Svakako to je samo pria tek t a k o " (a justso"

story) i koja se moe s m a t r a t i detinjastom. Ona zabavlja
sluaoce, k a d a govornik zna da upotrebi pravi ton.
Meutim, ako se razmotri nekoliko desetina pria istog
tipa, otkriva se zajednika tema. Slinosti i razlike meu
ivotinjskim vrstama prevedene su kao prijateljstvo i
sukob, solidarnost i suprotstavljanje. Drugim recima,
ivot u ivotinjskom svetu predstavljen je u obliku
drutvenih odnosa, onako kako preovlauju u drutvu
ljudi (RadcliffeBrown /4/, str. 116).

Mitovi ovog tipa mogu se porediti sa drugima, ija

je struktura analogna, mada se tu radi drugim
ivotinjama. Tako, na primer, domoroci koji ive na
granicama June Australije i provincije Viktorija,
priaju da su kengur i vombat (jedan drugi torbar, ali
mnogo manji), koji predstavljaju njihovu glavnu lovinu, nekada bili prijatelji. Jednoga dana je Vombat
odluio da sebi napravi ,,kuu" i Kengur je poeo da
mu se podsmeva i da ga gura. Meutim, kada je prvi
put kia poela da pada i kada se Vombat sklonio u
svoju , r kuu", odbio je da primi Kengura, tvrdei da
je ona suvie mala za obojicu. Ljutiti Kengur udario je
Vombata kamenom po glavi i spljotio mu lobanju.
Vombat je na to odgovorio zabivi koplje u zadnjicu
Kengura. Od tada, vombat ima pljosnatu glavu i ivi u
jazbini iskopanoj u zemlji, a kengur ima rep i ivi na
otvorenom prostoru:

Totemizam danas

Klod

Levi

Stros

3. Poto malo prevazilazimo okvire RedklifBrunovog teksta,

moe nam se postaviti pitanje u emu ivot ptica koje svijaju
gnezda u kronjama drvea podsea na ljudski ivot. Meutim,
poznato je bar jedno australijsko pleme u kome se polovine
nazivaju po delovima drvea: Kod p r i p a d n i k a plemena Ngeumba
polovina Gvajmudten deli se na nhurai (osnovu) i wangue (sredinu),
dok se polovina Gvajgulir identifikuje sa winggo (vrh). Ova imena
se odnose na razliite delove senke koju baca drvee i njima se
aludira na odgovarajua mesta koja delovi plemena zauzimaju u
logorima . . ." (Thomas, str. 152).

ju, prva kao lovac, a druga kao strvojed. Meutim,

kako da se tumai par: sovaslepi mi? RedklifBraun
priznaje da je bio prvo zaveden time to su oni none
ptice. Meutim, u jednom podruju Novog Junog
Velsa, lepom miu je suprotstavljena dnevna ptica
puzaica, kao enski totem: u stvari, jedan mit pria
da je ova pticapuzaica nauila ene vetini penjanja
po drveu.
Ohrabren ovim prvim objanjenjem koje je dobio
od jednog informatora, RedklifBraun pita: Kakva
slinost postoji izmeu slepog mia i pticep uza ie?",
na ta domorodac odgovara, po svemu sudei iznenaen takvim neznanjem: Ali zaboga, obe ptice ive u
upljim stablima!" Dakle isti je sluaj i sa sovom
(night owl) i legnjem (night jar). Jesti meso, iveti u
upljinama stabla, predstavlja zajedniku odliku po
smatranog para i to prua mogunost za uporeivanje
sa ljudskim ivotom 3 . Meutim, postoji i jedna suprotnost unutar para, i koja je podreena slinosti:
mada su obe ptice mesoderi, jedna je lovac", a
druga lopov". Pripadnici iste vrste, kakatoei se
razlikuju po boji, beloj ili crnoj; ptice koje na slian
nain ive na drveu su dnevne ili none, itd.
U skladu s tim, podela sokovrana" plemena na
reci Darling, odakle smo poli na kraju analize,

116
danas

117

pokazuje se samo kao jedna vrsta veoma este

primene izvesnog strukturalnog naela" (str. 123); ovo
naelo sastoji se iz spajanja suprotnih lanova. Pomou specijalne nomenklature, stvorene od ivotinjskih i
biljnih izraza (i u tome je njegovo jedino osobeno
svojstvo), tobonji totemizam samo izraava, na svoj
nain, (danas bi se reklo pomou posebnog koda),
korelacije i opozicije koje se mogu formalizovati i
drukije; tako, kod nekih plemena Severne i June
Amerike pomou opozicija tipa nebozemlja, ratmir,
uzvodnonizvodno, crvenobelo, itd., iji se najoptiji
model i najsistematinija primena moda susreu u
Kini, u suprotstavljanju dva naela, Jang i Jin: muko
i ensko, dan i no, leto i zima, iz ijeg jedinstva
proistie organizovana celina (tao): brani par, dan ili
godina. Totemizam se stoga svodi na izvesan nain
formulisanja jednog opteg problema: uiniti tako da
suprotnost, umesto da bude prepreka za integraciju,
poslui njenom stvaranju.
Dokazni postupak RedklifBrauna definitivno ukida dilemu u ijim okvirima su bili sputani i protivnici
i pristalice totemizma, jer su samo dve uloge mogle da
budu pripisane ivim vrstama: uloga prirodnog stimulansa, ili uloga proizvoljnog izgovora. ivotinje
totemizma prestaju da budu, jedino ili prvenstveno,
bia od kojih se strahuje, kojima se divi ili koja se
rado jedu: iza njihove ulne realnosti naziru se
pojmovi i odnosi, koje spekulativna misao stvara
polazei od podataka dobijenih posmatranjem. Shva
ta se najzad da prirodne vrste nisu izabrane zato to
su dobre za jelo", ve zato to su dobre za
miljenje". Izmeu ove teze i one koja joj prethodi
postoji toliko veliki jaz da bi ovek eleo da sazna da
li je RedklifBraun bio svestan preenog puta. Odgo

Totemizam

Klod

Levi

Stros

Tano je da bi jedna posledica uostalom jo

Australijska koncepcija onoga to ovde oznaavamo

izrazom opozicija" je specifina primena vezivanja po
suprotnosti, to je opta odluka ljudske misli i to nas
navodi da razmiljamo parovima suprotnosti: gore i
dole, jako i slabo, crno i belo. Meutim, australijski
pojam opozicije kombinuje ideju paru suprotnosti sa
idejom paru protivnika (ibid., str. 118).

vor se moda nalazi u belekama sa predavanja koja

je drao u Junoj Africi i u neobjavljenom tekstu
jednog predavanja australijskoj kosomologiji, to su
poslednje prilike koje je imao da iznese svoje miljenje
pre smrti koja ga je zadesila 1955. godine. On nije bio
ovek koji bi dobrovoljno priznao da je mogao da
promeni miljenje, niti da prizna mogue uticaje.
Meutim, teko je ne primetiti da su deset godina koje
su prethodile njegovom .,Huxley Memorial Lecture"
bile obeleene pribliavanjem antropologije i strukturalne lingvistike. Svi oni koji su uestvovali u ovom
poduhvatu dovedeni su ipak u iskuenje da poveruju
da je to moglo da n a  e odjek u misli RedklifBrauna.
Pojmovi opozicije i korelacije, parova opozicija, imaju dugu istoriju; meutim, strukturalna lingvistika
i, sledei je. strukturalna antropologija, ponovo
su im dale vano mesto u reniku humanistikih
nauka. Neobino je sresti ih pod perom Redklif
Brauna, sa svim njihovim implikacijama, koje su ga,
kao to smo videli, navele da odbaci svoje ranije
stavove, obeleene peatom naturalizma i empirizma.
Ovo odstupanje nije, meutim, uinjeno bez oklevanja.
U jednom kratkom trenutku, RedklifBraun izgleda
da je nesiguran u pogledu dometa svoje teze i njenog
proirenja van okvira australijskih primera:

118

119

uvek ne sasvim jasno izraena savremenog strukturalizma bila vraanje ugleda asocijativistike psihologije. Asocijacionizam ima veliku zaslugu to je
ocrtao obrise ove elementarne logike, koja je skoro
najmanji zajedniki imenitelj svake misli, i samo je
propustila da prizna da se tu radi jednoj originalnoj
logici, neposrednom izrazu strukture duha (i, iza
duha, bez sumnje, mozga), a ne jednom pasivnom
proizvodu dejstva sredine na amorfnu svest. Meutim,
suprotno onome emu je RedklifBraun jo uvek
nakonjen, upravo ova logika opozicija i korelacija,
iskljuenja i ukljuenja, usklaenosti i neusklaenosti,
objanjava zakone asocijacije, a ne suprotno: obnovljeni asocijacionizam morao bi da se zasniva na
sistemu operacija koji ne bi bio bez analogije sa
Bulovom algebrom. Kao to i sami zakljuci Redklif
Brauna pokazuju, njegova analiza injenica austra
lijskim drutvima vodi ga dalje od jednostavnog
etnografskog uoptavanja; do zakona jezika, pa ak i
misli.
To nije sve. Ve smo primetili da je RedklifBraun
shvatio da u strukturalnoj analizi nije mogue razdvajati formu od sadrine. Forma nije spolja, ve
iznutra. Da bi se shvatio razlog upotrebe imena
ivotinja, treba to konkretno razmotriti; jer nemamo
slobodu da postavimo granicu van koje bi proizvoljnost vladala. Smisao se ne ograniava, on ne postoji
nigde ako ne postoji svuda. Istina je da n a m naa
ograniena saznanja esto onemoguavaju da tragamo
za njim do kraja: usled toga RedklifBraun ne objanjava zbog ega neka australijska plemena poimaju
afinitet izmeu ivota ivotinja i ljudskog ivota u
svetlosti mesoderskog ukusa, dok se druga plemena
pozivaju na zajednitvo stanovanja. Meutim, njegov

Totemizam danas

Klod

Levi

Stros

postupak preutno pretpostavlja da je i ta razlika isto

t a k o znaajna i da bismo, ako bismo bili dovoljno
obaveteni, mogli da je stavimo u korelaciju sa
drugim razlikama koje se mogu otkriti izmeu vero
vanja dveju grupa, izmeu njihovih tehnika ili izmeu
odnosa koje svaka od njih odrava sa svojom sredinom.
U stvari, metod koji sledi RedklifBraun je isto
toliko vrst kao i tumaenja koja iz njega proistiu.
Svaka razina drutvene stvarnosti izgleda mu kao
neophodan sastavni deo bez koga bi bilo nemogue
shvatiti druge razine. Obiaji vode verovanjima, a
verovanja vode tehnikama; meutim, razliite razine
se ne ogledaju jednostavno jedne u drugima: one
meusobno dijalektiki dejstvuju na takav nain da
se ovek ne moe nadati da e upoznati jednu od njih,
a da prethodno nije procenio, u njihovim odnosima
opozicije i korelacije institucije, predstave i situacije. U svakom od ovih praktinih poduhvata, a n t r o pologija samo potvruje homologiju strukture izmeu ovekove misli na delu i ovekovog predmeta
kojim se ona bavi. Metodoloka integracija sutine i
forme odraava, na svoj nain, jednu bitniju integraciju: integraciju metoda i stvarnosti.

120

1. Vidi pismo RedklirBrauna autoru ovog rada u S. Tax, L. C.

Eiselev, I. Rouse, C. F. Vogelin, ed., An Appraisal of Anthropology
Today, ikago, 1953, str. 109.

Bez sumnje bi RedklifBraun odbacio zakljuke

koje smo izveli iz njegovog izlaganja, jer se do kraja
svog ivota, kao to to potvruje jedno pismo.' drao
empiristike koncepcije strukture. Verujemo, meutim, da smo otkrili, bez iskrivljavanja, poetak jednog
p u t a otvorenog njegovim predavanjem iz 1951. godine. ak i ako tim putem nije iao, on potvruje
plodnost jedne misli koja, mada zamagljena starou i
boleu, sadri u sebi obeanja obnove.
Ma koliko poslednja teorija totemizma Redklif
Brauna izgledala nova u etnolokoj literaturi, nju
ipak nije on otkrio; meutim, malo je verovatno da se
inspirisao svojim prethodnicima, ije je mesto van
isto etnoloke misli. Vodei rauna intelektualistikom k a r a k t e r u koji smo priznali ovoj teoriji, oveka
bi moglo da iznenadi to to je Bergson branio veoma
bliske ideje. Meutim, u njegovom delu Deux Sources
de la morale et de la religion nalaze se obrisi jedne
teorije koja u nekim t a k a m a ima interesantnu analogiju sa teorijom RedklifBrauna. To n a m prua priliku da postavimo jedan problem koji zadire u istoriju

V
TOTEMIZAM IZNUTRA

Klod Levi Stros

U delu Deux Sources Bergson r a z m a t r a totemizam

posredstvom kulta ivotinja, koji svodi na jedan
modalitet kulta duhova. Totemizam se ne poklapa sa
zoolatrijom, ali on i p a k pretpostavlja da ,.ovek
posmatra jednu ivotinjsku ili pak biljnu vrstu, ponekad ak jednostavan neivi predmet, sa potovanjem
koje ima izvesnu slinost sa religijom" (Str. 192). Ovo
potovanje izgleda da je u mislima domorodaca povezano sa verovanjem u identitet izmeu ivotinje i biljke
i lanova klana. Kako se ovo verovanje moe objasniti?
Skala predloenih tumaenja prostire se izmeu
dve ekstremne hipoteze, pa e biti dovoljno razmotriti
samo njih: hipotezu ..ueu", po LeviBrilu, koja
olako koristi viestruke smislove koje u razliitim
jezicima imaju izrazi kod nas prevedeni glagolom biti,
ije je znaenje i tu dvosmisleno, i hipotezu koja svodi
totem na ulogu amblema i jednostavne oznake klana,
kao to to ini Dirkem, ali u t o m sluaju bez
mogunosti da se pokloni panja mestu koje zauzima
totemizam u ivotu ljudi koji ga primenjuju.
Ni jedno ni drugo tumaenje ne omoguava da se
jednostavno i nedvosmisleno odgovori na pitanje koje
postavlja oevidna sklonost ka ivotinjskim i biljnim
vrstama. To nas navodi da potraimo ega ima

ideja i, isto tako, omoguava da se doe do postulata

koje impliciraju spekulacije totemizmu: kako se
moe desiti da jedan filosof, za koga se zna kakvo
mesto poklanja afektivnosti i doivljenom iskustvu,
dolazi, kada razmatra jedan etnoloki problem, na
stanovite p o t p u n o suprotno stanovitu onih etnologa
za koje bi se moglo rei da u svemu drugom imaju
doktrinarni stav slian njegovom?

122

123

Nemamo potrebe da pratimo Bergsona do kraja

njegove teorije, jer bismo se nali na nesigurnom
terenu. Bergson u totemizmu vidi sredstvo egzogami
je, koja je sama rezultat instinkta usmerenog na
spreavanje bioloki tetnih brakova izmeu bliskih

Iz toga to jedan klan kae da je ova ili ona ivotinja,

ne moe se nita zakljuiti, ali to to dva klana istog
plemena moraju neophodno biti dve razliite ivotinje,
mnogo je pounije. Pretpostavimo, zaista, da treba istai
da ova dva klana predstavljaju dve vrste u biolokom
smislu reci . . . . onda emo dati jednom klanu ime jedne
ivotinje, a drugom ime druge. Svako od ovih imena,
uzetih izdvojeno, bie samo naziv: zajedno,' oni imaju
vrednost iskaza. Oni u stvari kau da su dva klana
razliite krvi (Bergson, str. 193194).

Ova neposredna percepcija vrste, preko njenih

predstavnika, karakterie odnos izmeu oveka i
ivotinje ili biljke; ona isto tako pomae da se bolje
shvati ova jedinstvena pojava koju predstavlja totemizam". U stvari, istinu treba traiti na pola puta
izmeu dva ekstremna reenja koja smo pomenuli:

Istovremeno kada priroda ivotinje izgleda da se

koncentrie u jedinstveno svojstvo, reklo bi se da se
njena individualnost rastapa u vrsti. Prepoznati oveka
znai razlikovati ga od drugih ljudi, ali prepoznati
ivotinju znai obino prepoznati vrstu kojoj ona pripada . . . Ma koliko ivotinja imala konkretnog i individualnog, ona se u sutini javlja kao kvalitet. u sutini je
samo vrsta (Bergson, str. 192).

originalnog u nainu na koji ovek vidi i poima biljke

i ivotinje:

Totemizam danas

Klod Levi Stros

Uprkos razlikama u njihovim polazitima, Redklif

Braun je dvadeset godina posle Bergsona doao do
istog zakljuka.

Prema tome. kada oni [lanovi dva klana] izjavljuju

da predstavljaju dve ivotinjske vrste, ne stavljaju naglasak na animalnost. ve na dvojnost (ibid., str. 195).

roaka. Meutim, ako bi takav instinkt postojao

pribegavanje institucionalnim putevima bilo bi suvino. tavie, usvojeni socioloki model bio bi u
udnoj protivrenosti sa zoolokim originalom kojim
je inspirisan: ivotinje su endogame, ne egzogame;
one se p a r e i razmnoavaju iskljuivo u granicama
vrste. Specifikacija" svakog klana i specifino"
razlikovanje jednih od drugih, dali bi ako se
totemizam zasniva na biolokim tendencijama i prirodnim oseanjima rezultat suprotan traenom:
svaki klan bi morao biti endogaman. kao bioloka
vrsta, i klanovi bi ostali meusobno strani.
Bergson je toliko svestan ovih tekoa da uri da
izmeni svoju tezu u dvema takama. Zadravajui
stvarno postojanje potrebe ljudi da izbegavaju b r a k o ve sa osobama u krvnom srodstvu, priznaje da tome
ne odgovara nikakav stvarni i dejstvujui" instinkt.
Priroda ispravlja ovaj nedostatak p u t e m inteligencije,
podstiui imaginitivnu predstavu koja upravlja ponaanjem onako kako bi to uinio i n s t i n k t " (str. 195).
Meutim, osim toga to se ovde zalazi u istu
metafiziku, ova imaginativna p r e d s t a v a " imala bi,
kao to smo videli, sadrinu upravo suprotnu svom
pretpostavljenom predmetu. Bez sumnje da bi preva
ziao ovu drugu prepreku. Bergson mora da svede
imaginativnu predstavu na jedan oblik:

124

125

Izraz podeljen" oevidno sadri dvosmislenost, jer

stvarna podela nije posledica uzajamnog i nepredvi

Mada se totemsko naelo najee javlja u vezi sa

nekom ivotinjskom ili bujnom vrstom, ono ne moe da
se na to svede. Sakralnost je u najveem stepenu
zarazna: ona se stoga iri od totemskog bia na sve to je
s njim u blioj ili daljoj vezi . . . : ono ime se hrani . . .
stvari koje su mu sline . . . razna bia sa kojima je stalno
u vezi . . . Konano, ceo svet biva podeljen izmeu
totemskih naela istog plemena (Durkheim, str. 318).

Ova filosofska otroumnost koja mu daje, m a k a r i

protiv volje, tano reenje etnolokog problema koji
profesionalni etnolozi jo nisu resili (Deux Sources
dolazi neznatno posle prve teorije RedklifBrauna),
utoliko je znaajnija to je tom prilikom dolo do
pravog ukrtanja izmeu Bergsona i Dirkema, koji su
meutim bili savremenici. Filosof kretanja naao je
reenje totemskog problema na terenu opozicija i
pojmova; suprotnim postupkom, Dirkem, ma koliko
bio sklon da se uvek vraa kategorijama i ak
antinomijama, traio je reenje istog problema na
razini gde se razlike briu. U stvari Dirkemova teorija
totemizma razvija se u tri etape, od kojih se Bergson,
u svojoj kritici, zadovoljava da zadri prve dve. Klan
najpre instinktivno" uzima jedan amblem (vidi gore
str. 92), koji moe biti samo grub crte, sveden na
nekoliko poteza. Docnije, u tom crteu se prepoznaje" ivotinjski lik i u skladu s tim se on menja.
Konano, ovaj lik postaje sakralan, usled brkanja
oseanja p r e m a klanu i p r e m a njegovom amblemu.
Ali kako ovaj niz operacija, koje svaki k l a n vri za
svoj r a u n i nezavisno od drugih klanova, moe
konano da se organizuje u sistem? Dirkem odgovara:

Totemizam danas

Klod Levi Stros

Navodimo iscrpno ove redove bez sumnje prvo zato

to predstavljaju ono najbolje kod Dirkema: tu on

Stoga, izmeu logike religijske misli i logike naune

misli ne postoji provalija. I jedna i druga sainjene su od
istih sutinskih elemenata, ali nejednako i razliito
razvijenih. Ono to izgleda da naroito karakterie prvu
jeste prirodna sklonost kako ka neumerenom brkanju
tako i ka kontrastima. Ona rado preteruji u oba smisla.
Kada pribliava, brka; kada razlikuje, suprotstavlja. Ona
ne poznaje meru i nijanse, ona trai ekstreme; u skladu s
tim, upotrebljava logike mehanizme sa nekom vrstom
nespretnosti, ali nijedan ne zanemaruje (Durkheirn, str.
340342).

Nije taj mentalitet bez veze sa naim. Naa logika

roena je iz te logike . . . Danas, kao i ranije, objanjavati
znai pokazivati kako je jedna stvar srodna jednoj
drugoj ili sa vie drugih stvari . . . Svaki put kada
povezujemo unutranjom vezom heterogene lanove, nei
zbeno identifikujemo suprotnosti. Bez sumnje, lanovi
koje povezujemo na taj nain nisu isti koje spaja
Australija: biramo ih po drugim kriterij uma i iz drugih
razloga; meutim, sam postupak na osnovu koga ih duh
dovodi u vezu ne razlikuje se sutinski.

enog ogranienja vie krugova koji se ire, od kojih

bi svaki obuhvatio celokupno polje da ga ne spreava
irenje drugih krugova. Podela do koje bi usled toga
dolo bila bi proizvoljna i sluajna; ona bi izvirala iz
istorije i sluaja i bilo bi nemogue shvatiti kako bi
pasivno doivljene razlike, prihvaene m a d a nikad
nisu bile pojmljene, mogle biti u osnovi ovih primitivnih klasifikacija" za koje je Dirkem, zajedno sa
Mausom, naao da su sistematske i koherentne:

126

127

prihvata da celokupan drutveni ivot, ak i elementaran, pretpostavlja ovekovu intelektualnu delatnost,

ije formalne osobine, u skladu s tim, ne mogu biti
odraz konkretne organizacije drutva. Meutim, naroito u Formes elementaires, kao i u onome to bismo
mogli da izvuemo iz drugog predgovora delu Regies i
iz eseja primitivnim oblicima klasifikacije, on pokazuje protivrenosti svojstvene obrnutoj perspektivi,
koje Dirkem suvie esto usvaja kada tvrdi da postoji
prevlast drutvenog nad intelektom. No, upravo kad
Bergson hoe da bude neto suprotno od sociologa, u
Dirkemovom smislu te reci, on moe od kategorije
vrste i od pojma opozicije da naini neposredne
podatke u m a koje hoe drutveni poredak da koristi
za svoje konstituisanje. A kada Dirkem hoe da iz
drutvenog poretka izvede a p s t r a k t n e kategorije i
ideje, onda za prikaz tog poretka ima na raspolaganju
samo oseanja, afektivne vrednosti ili nejasne ideje,
kao to su ideje prilepivosti i irenju. Njegova
misao ostaje rastrzana protivrenim zahtevima. Time
se i objanjava paradoks, koji dobro ilustruje istorija
totemizma, da je Bergson u boljem poloaju od
Dirkema za utemeljenje prave socioloke logike, a da
Dirkemova psihologija, isto onoliko koliko i Bergso
nova, ali na simetrian i obrnut nain, mora da se
obraa neiskazanom.
D sada, Bergsonov p o s t u p a k n a m je izgledao
sainjen od uzastopnih povlaenja: kao da je prinuen
da se povue pred prigovorima koje je izazvala njegova teza, Bergson je uprkos sebi, idui unazad doao do
istine totemizma. Meutim, ovo tumaenje ne zalazi u
sutinu stvari, jer moe biti da je Bergsonova daleko
vidost zasnovana na pozitivnijim i dubljim razlozima.
Nije li on uspeo, bolje od etnologa ili pre njih, da

Totemizam danas

Klod

Levi

Stros

Velika struja stvaralake energije prodire u materiju

da bi postigla ono to moe. U veini taaka, ona je

Da bismo bolje istakli slinost, naveemo odmah i

mesto iz Deux sources, gde Bergson rezimira svoju
metafiziku:

Svaka stvar, u svom kretanju, ima ovaj ili onaj

trenutak, tu i tamo, u kome se zaustavlja. Ptica koja leti
zaustavlja se na jednom mestu da bi svila gnezdo, na
drugom da bi se odmorila. ovek koji hoda zaustavlja se
kada to eli. Tako se i Bog zaustavio. Sunce, tako svetio i
velianstveno, predstavlja mesto gde se on zaustavio.
Mesec, zvezde, vetrovi, tamo je on boravio. Drvee,
ivotinje, sve su to njegove take zaustavljanja i Indijanac misli na ta mesta i upuuje im svoje molitve da bi
one doprle do taaka gde se Bog zaustavio, te on dobio
pomo i blagoslov (Dorsey, str. 435).

shvati neke aspekte totemizma, zato to njegova

misao svedoi udnim analogijama sa misli mnogih
takozvanih primitivnih naroda, koji doivljavaju ili su
doivljavali totemizam iznutra?
Za etnologa, Bergsonova filosofija neodoljivo pod
sea na filosofiju Indijanaca plemena Su, a i on sam je
mogao da primeti slinost poto je proitao Formes
elementaires de la vie religieuse i razmiljao tom
delu. Zaista, Dirkem prenosi (str. 284285) priu
jednog mudraca iz plemena Dakota, koji izlae,
jezikom slinim onome upotrebljenom u delu Evolution creatrice, metafiziku zajedniku svim plemenima
Sua, od plemena Oza na jugu do plemena Dakota na
severu, i prema kojoj stvari i bia predstavljaju samo
zgusnute oblike stvaralakog kontinuiteta. Navodimo
po amerikom izvoru:

128

danas

129

9 Totemizam danas

2. Ova analogija zaluuje da bude produbljena. Jezik plemena

Dakota nema re za vreme, ali zna da izrazi raznovrsne naine
bitisanja u vremenu. Za misao kod Dakota, zaista vreme se svodi na
trajanje, u kome nema mere: to je raspoloivo i neogranieno dobro
(Malan'i McCone, str. 12).

Dva teksta su u tolikoj meri podudarna da je posle

njihovog itanja lake prihvatiti da je Bergson mogao
da shvati ta se krije iza totemizma, zato to je
njegova sopstvena misao, mada on to nije znao, bila
bliska mislima totemskih naroda. ta im je zajedniko? Izgleda da srodnost potie od iste elje za
celovitim poimanjem ona dva vida stvarnosti koje
filosof oznaava recima neprekidnost i ispreMdanost;
od istog odbijanja da se napravi izbor meu njima, i
istog napora da se izrade dve perspektive koje se
meusobno dopunjuju i koje vode istoj istini 2 '. Dobro
se uvajui metafizikih razmatranja koja bi bila
strana njegovom temperamentu, RedklifBraun je iao
istim putem kada je svodio totemizam na osobeni vid
sveopteg pokuaja da se pomire opozicija i integracija. Do ovakvog susreta praktinog etnografa, koji je
izvanredno bio obaveten nainu na koji misle
divljaci, i kabinetskog filosofa, ali koji, u izvesnom
smislu, razmilja kao divljak, moglo je doi samo na
jednom sutinskom planu, na koji treba ukazati.

zaustavljena; ova zaustavljanja javljaju se u naim oima

kao pojava ivih vrsta, to jest organizama gde na
pogled, u sutini analitiki i sintetiki, otkriva mnotvo
elemenata koji se usklauju da bi obavili mnotvo
funkcija; organizovanje je meutim samo zaustavljanje,
jednostavan in, isti kao otisak noge u pesku, koji o d m a h
prisiljava hiljade zrnaca peska da se meusobno usklade
k a k o bi se otisak ocrtao (Bergson, str. 221).

Totemizam

Klod Levi Stros

Prelaz sa prirode na kulturu bio je uslovljen

demografskim rastom; meutim, on nije delovao neposredno, kao prirodan uzrok. On je prvo prinudio
ljude da uine svoj nain ivota raznovrsnijim, da bi
mogli da opstanu u razliitim sredinama i da poveaju broj svojih veza sa prirodom. Meutim, da bi ova
diversifikacija i ovo poveanje veza mogli da dovedu

RedklifBraun je imao jednog daljeg prethodnika, i

skoro isto toliko neoekivanog, u linosti anak
Rusoa. Svakako, Ruso je pokazivao prema etnografiji
mnogo vie ara od Bergsona. Meutim, pored toga
to je poznavanje etnologije bilo jo uvek veoma
ogranieno u XVIII veku, Rusoova pronicljivost iznenauje nas jo vie zbog toga to je za vie godina
prethodila prvim pojmovima totemizmu. Setiemo
se da ih je uveo Long, u knjizi koja datira iz 1791, dok
Discours sur l'origine de l'inegalite potie iz 1754.
godine. Meutim, kao RedklifBraun i Bergson, Ruso
vidi u ovekovom shvatanju specifine" strukture
ivotinjskog i biljnog sveta izvor prvih logikih operacija i, u skladu s tim, izvor drutvene diferencijacije
koja moe biti doivljena jedino pod uslovom da je
pojmljena.
Discours sur l'origine et les fondaments de
inegalite parmi les hommes bez sumnje je prvo delo u
francuskoj literaturi optoj antropologiji. Na skoro
savremeni nain, Ruso postavlja centralni problem
antropologije, naime, prelaz sa prirode na kulturu.
Oprezniji od Bergsona, uva se da pomene instinkt,
koji s obzirom da pripada prirodi, ne bi dozvolio da se
ona prevazie. Pre nego to je ovek postao drutveno
bie, instinkt raanja, slepi nagon . . . dovodio je
samo do isto ivotinjskog ina".

130
danas

131

. . . sposobnosti koja . .. lei u nama, kako u vrsti tako i u

pojedincu; dok ivotinja, u roku od nekoliko meseci

Poslednji deo reenice ne treba shvatiti kao prome

nu stava: u Rusoovoj misli, obazrivost i radoznalost
povezane su kao dve strane intelektualne delatnosti.
Kada vlada prirodno stanje obe nedostaju oveku, jer
se on predaje jedino oseanju trenutnog postojanja".
Za Rusoa, uostalom, afektivni i intelektualni ivot se
suprotstavljaju jedan drugome, na isti nain kao
priroda i kultura: njih razdvaja celo rastojanje izmeu
istih oseta i najjednostavnijih saznanja".To je toliko
tano da se kod njega ponekad nalazi, kao suprotnost
prirodnom stanju, ne drutveno stanje, ve stanje
razuma" (i.e., str. 41, 42, 54).
Uspon kulture dolazi, prema tome, istovremeno sa
raanjem intelekta. S druge strane, suprotnost izmeu neprekinutog i isprekidanog, koja izgleda da se ne
moe umanjiti na biolokom planu, jer se izraava u
serijalnosti pojedinaca u okviru vrste, i u meusobnoj
heterogenosti vrsta, prevaziena je u okviru kulture,
koja se zasniva na sposobnosti oveka da se usavrava:

l
Stalna bliskost sa razliitim biima, i tih bia meusobno, prirodno je morala da izazove u d u h u oveka
percepciju nekih odnosa. Ovi odnosi, koje izraavamo
recima veliki, mali, jak, slab, brz, spor, straljiv, smeo i
drugim slinim idejama, uspostavljeni po potrebi i skoro
bez razmiljanja, konano su kod njega stvorili neku
vrstu misli, ili, bolje reeno, spontanu opreznost, koja mu
je ukazivala na mere predostronosti najpotrebnije za
njegovu bezbednost (Rousseau /l/, str. 63).

do tehnikih i drutvenih preobraaja, bilo je potrebno da oni postanu predmet i sredstvo ovekove misli:

Totemizam

postaje ono to e biti celog ivota, a njena vrsta, posle

hiljadu godina ostaje ono to je bila prve od tih hiljadu
godina (Rousseau III, str. 40).

Klod Levi Stros

Kako onda shvatiti, pre svega, trostruki prelaz

(koji je, u istinu, samo jedan), sa ivotinje na oveka,
sa prirode na kulturu, sa afektivnosti na intelektual
nost, zatim mogunost primene ivotinjskog i biljnog
sveta na drutvo, koju je ve pojmio Ruso, i gde
vidimo klju totemizma? Jer, ako ove izraze radikalno
razdvajamo, izlaemo se opasnosti (kao to je to
Dirkem docnije shvatio) da vie ne shvatimo njihovu
genezu.
Rusoov odgovor se sastoji u tome da se, bez
ukidanja razlika, prirodni ivot oveka definie samo
pomou jednog psihikog stanja ija je sadrina
podjednako afektivna i intelektualna, i gde je pojava
svesti dovoljna za prelaz sa jednog stanja na drugi: to
je milosre, ili kako Ruso takoe kae, identifikacija
sa drugim, pri emu dvojnost izraza do izvesne take
odgovara dvojnosti aspekta. Zato to se ovek prvobitno osea istovetnim sa sebi slinima (u koje treba
ubrajati, kako Ruso izriito tvrdi, i ivotinje), on e
docnije stei sposobnost da se razlikuje, isto kao to
njih razlikuje, to znai da uzme raznovrsnost vrsta
kao konceptualni oslonac za drutvenu diferencijaciju.
Ova filosofija prvobitne identifikacije sa drugima
najudaljenija je od Sartrovog egzistencijalizma, koji u
ovom pogledu preuzima Hobsovu tezu. Ona, uostalom, vodi Rusoa do neobinih hipoteza: tako dolazimo
do beleke 10 u Discours, gde on kae da bi orangutani i drugi antropoidni majmuni Azije i Afrike mogli
biti ljudi koje su putnici puni predrasuda zlonamerno

132

danas

133

Obuhvatni izrazi, koji utapaju u neku vrstu na

drealnosti predmete percepcije i oseanja koja oni
izazivaju, prethode analitikoj redukciji u pravom
smislu. Metafora, iji smo znaaj u totemizmu u vie
mahova isticali, nije pozno ulepavanje jezika, ve
jedan od njegovih osnovnih naina. Ruso ju je postavio na istu razinu sa opozicijom i ona stoga, sa istim
pravom, predstavlja jedan od prvih oblika diskurzivne
misli.
To to se ogled sa naslogom Totemizam danas
zavrava retrospektivnim razmatranjima, predstavlja
neku vrstu paradoksa. Ali paradoks je samo jedan vid
ove totemske iluzije, koju stroa analiza injenica u

Kako su prvi motivi koji su naveli oveka da progovori bile strasti, njegovi prvi izrazi bili su Tropi. Najpre je
roen slikoviti jezik, a doslovni smisao je poslednji
pronaen. Stvari e se nazvati pravim imenom tek kada
budu viene u svom pravom obliku U poetku se samo
govorilo kroz poeziju; razmiljanje je poelo tek mnogo
docnije (Rousseau 2 str 565).

svrstali u ivotinjski svet. Meutim, ona mu takoe

omoguava da formulie izvanredno savremeno gledite o prelasku sa prirode na kulturu, zasnovano, kao
to smo videli, na logici koja koristi binarne opozicije
i koja se poklapa sa prvim pojavama simbolizma.
Celovito gledanje na ljude i vljotinje kao ulna bia,
u emu se sastoji identifikacija, trai svest suprotnostima i prethodi joj: najpre suprotnosti izmeu
logikih osobina shvaenih kao sastavni delovi polja,
a zatim u okviru samog polja izmeu ljudskog" i
neljudskog". To je, za Rusoa, postupak svojstven
jeziku: njegov izvor nije u potrebama, ve u strastima,
pa je usled toga prvi jezik morao da bude slikovit:

Totemizam

Klod Levi Stros

njenoj osnovi moe da raspri, a istina koju ona krije

vie pripada prolosti nego sadanjosti. Jer totemska
iluzija se sastoji prvenstveno u tome to su jedan
filosof koji nije imao pojma etnologiji, kao Bergson,
i jedan drugi, koji je iveo u vreme kada pojam
totemizma jo nije dobio svoj oblik, mogli, pre
dananjih strunjaka i, u sluaju Rusoa, jo i pre
otkrivanja" totemizma, da prodru u prirodu verova
nja i obiaja koji im nisu bili bliski, i ije stvarno
postojanje jo niko nije pokuao da utvrdi.
Bez sumnje je Bergsonov uspeh bio posredna
posledica njegovih filosofskih predrasuda. Kao i njegovi savremenici, on tei tome da ozakoni vrednosti,
ali se od njih razlikuje po tome to povlai granice tih
vrednosti u ovkiru normalne misli belog oveka,
umesto da u njih sve zatvori. Logika razlika i
opozicija pripada, prema tome, divljaku i zatvorenom drutvu", jer joj Bergsonova filosofija daje nie
mesto u odnosu na druge vidove saznanja: istina tu
stie, ako se tako moe rei, zaobilazno".
Ali ovde je za nas znaajno to to su Bergson i Ruso
uspeli da prodru do psiholokih osnova egzotinih
ustanova (pri emu Ruso nije ni znao da one postoje)
unutranjim pristupom, to jest ispitujui na sebi
naine miljenja najpre zapaene spolja, ili jednostavno zamiljene. Time oni pokazuju da je celokupan
ovekov duh poprite virtuelnog iskustva, i da se tako
upravlja onim to se deava u duhovima ljudi, bez
obzira na rastojanja koja ih razdvajaju.
Zahvaljujui bizarnosti koja mu je pripisana, i jo
vie uveliana u tumaenjima posmatraa i nagaanjima teoretiara, totemizam je u jednom trenutku
posluio za jaanje pritiska na primitivne ustanove da
bi se one odvojile od naih, to je bilo naroito

134

danas

135

potrebno u sluaju religijskih pojava, ije bi pribliavanje ukazalo na postojanje suvie upadljivih afiniteta. Obuzetost stvarima religije uinila je da se totemizam stavi u religiju, ali to je moguno dalje pa i
po cenu njegovog karikiranja od takozvanih civili
zovanih religija, iz straha da one ne dou u opasnost
da se raspadnu u dodiru s njim; osim ako, kao u
Dirkemovom sluaju, ta kombinacija ne dovede do
neeg novog, bez prvobitnih osobina kako totemizma
tako i religije.
Ali nauke, pa i humanistike, mogu efikasno da
deluju samo na osnovu jasnih ideja, ili ukoliko se
uini napor da se one naprave takvima. Ako postoji
zahtev da se religija konstituie kao nezavisni red,
vezan za naroitu vrstu prouavanja, onda ona ima da
deli sudbinu zajedniku svim naunim predmetima.
Ako se ona odredi nasuprot tome, neizbeno e doi
do toga da se ona u oima nauke ukae kao carstvo
zbrkanih ideja. Usled toga, svaki poduhvat koji tei
objektivnom prouavanju religije bie prinuen da
napusti podruje ideja, koje su pretenzije religijske
antropologije ve izopaile i prekrojile. Ostae otvoreni samo afektivni ako ne ak i organski i
socioloki pristupi, koji se samo okreu oko pojava.
Nasuprot tome, ako se religijskim idejama prida
ista vrednost kao i svakom drugom konceptualnom
sistemu, to jest ako smatramo da nas i one pribliavaju mehanizmu misli, religijska antropologija imae
valjane pristupe, ali e izgubiti svoju autonomiju i
svoju specifinost.
To je ono to smo videli da se desilo sa totemi
zmom, ije se stvarno postojanje svodi na poseban
primer nekih naina miljenja. Svakako, tu se ispolja
vaju oseanja, ali naknadno, kao rezultat upljina i

Totemizam

Klod

Levi

Stros

mana jednog skupa ideja koji nikada ne moe da se

zaokrui. Tobonji totemizam temelji se na rasuivanju, a zahtevi na koje on odgovara, naini na koje
pokuava da ih zadovolji, pre svega su intelektualnog
reda. U tom smislu u njemu nema nieg arhainog ili
dalekog. Njegova slika je projektovana, nije primljena; njegova bit nije spolja. Jer, ako iluzija pokriva
jedan deli istine, ta istina nije van nas, ve u nama.

136

E L K I N (A. P.), [2] Studies in Australian Totemism. The Nature of

Australian Totemism, Oceania, vol. 4, n 2, 19331934.
E L E K I N (A. P.) [3] The Australian Aborigines, 3' ed., Sydney-London, 1954.

ANTHROPOS, Das Problem des Totemismus, t IX, X, XI, 1914

1916.
BERGSON (H.), Les Deux Sources de la morale et de la religion,
164 ed, Paris, 1967.
BEST (E.), Maori Religion and Mythology, Dominion Museum,
Bulletin n 10, section I, Wellington, 1924.
BOAS (F.), ed., [1] General Anthroplogy, Boston, New York,
London 1938.
BOAS (F.), [2] The Origin of Totemism, American Anthropologist,
vol. 18, 1916.
COMTE (.), Cours de Philosophie postive, 6 vol., Paris, 1908.
CROSSEUPCOTT (A. R. W.), Social Aspects of Ngindo BeeKee
ping, Journal of the Royal Anthropological Institute, vol. 86, p a r t
II, 1956.
CUOQ (J. .), Lexique de la langue algonquine, Montreal, 1886.
DORSEY (J. O.), A S t u d y of S i o u a n Cults, Xlth Annual Report
(18891890), B u r e a u of American Ethnology, Washington, 1894.
D U M E Z I L (G.), Loki, Paris, 1948.
DURKHEIM (E.), Les Formes elmentaires de la vie religieuse, 5e
ed., Paris, 1868.
ELKIN (A. P.), [1] Studies in Australian Totemism. Sub-Section,
Section and Moiety Totemism, Oceania, vol. 4, n 1, 19331934.

Bibliografija totemizma je ogromna. italac e ovde nai samo

radove p o m e n u t e u ovoj knjizi.

BIBLIOGRAFIJA

Klod

Levi

Siros

EVANSPRICHARD (. .), [1] Zande Totems, Man, vol. 56, n 110,

1956.
EVANSPRITCHARD (. .), [2] Zande Clan Names, Man, vol. 56
n 62, 1956.
EVANSPRICHARD (. .), [3] Nuer ReUgion, Oxford, 1956.
EVANSPRITCHARD (E. E ) , [4] Preface to: R. HERTZ, Death and
the Right Hand, London, 1960.
FIRTH (R.), [1] Totemism in Polynesia, Oceania, vol. I, n 3 et
19301931.
FIRTH (R.), [2] Primitive Polynesian Economy, Londres 1939.
FIRTH (R.), [3] History and Traditions of Tikopia, Wellington, 1961.
FORTES (M.), The Dynamics of Clanship among the Tallensi,
Oxford, 1945.
FRAZER (J. G.), Totemism and Exogamy, 4 vol. London, 1910.
F R E U D (S.), Totem et Tabou. trad, francaise, Paris, 1924.
GOLDENWEISER (. .), [1] Totemism, an Analytical Study,
Journal of American Folklore, vol. XXIII, 1910.
GOLDENWEISER (. .), [2] Form and Content in Totemism,
American Anthropologist, vol. 20, 1918.
Handbook of American Indians,
North
of Mexico,
Bureau of
American Ethnology, Smithsonian Institution, Bulletin 30, 2 vol.,
Washington, 19071910.
HILGER (Sister M. I.), Some early customs of the Menomini
Indians, Journal de la Societe des Americanistes, t. XLIX, Paris,
1960.
JAKOBSON (R.) et HALLE (M.), Fundamentals of Language,
'SGravenhage, 1956.
J E N N E S S ( D ) , The Ojibwa Indians of Parry Island. Their Social
and Religious Life, Bulletin of the Canada Department of Mines,
78, Ottawa, National Museum of Canada, 1935.
KINIETZ (W. V.), Chippewa Village. The Story o of Katikitegon,
Cranbook Institute of Science, Detroit, Bull,
25, 1947.
KROEBER (A. L ) , [1] Anthropology, New York, 1923.
KROEBER (A. L.), [2] Anthropology, new ed.. New York, 1948.
KROEBER (A. L ) , [3] Totem and Taboo: An Ethnologic Psychoanalysis (1920), in The Nature of Culture, Chicago, 1952.
KROEBER (A. L.), [4] Totem a n d Taboo in Retrospect (1939), in The
Nature of Culture, Chicago, 1952.
L A N D E S (R.), Ojibwa Sociology, Columbia University Contributions to Anthropology, vol. XXIX, New York, 1937.

138
danas

139

LANE (B. S.), Varieties of Crosscousin marriage and Incest

Taboos: S t r u c t u r e and Causality, in: Dole and Carneiro, eds,
Essays in the Science of Culture in Honor of Leslie A. White,
New York, 1960.
LEVISTRAUSS ( C ) , Les Structures elementaires de la parente,
Paris, 1949.
LINTON (R.), Totemism and t he A. E. F., American Anthropologist,
vol. 26, 1924.
LONG (J. K.), Voyages a n d Travels of an Indian Interpreter and
T r a d e r (1791), Chicago, 1922.
LOWIE (R. H ) , [1] Traite de sociologie primitive, trad, francaise,
Paris, 1935.
LOWIE (R. H ) , [2] An Introduction to Cultural Anthropology, New
York, 1934.
LOWIE (R. H.), [3] Social Organization, New York, 1948.
LOWIE (R. H.), [4] On the Principle of Convergence in Ethnology,
Journal of American Folklore, vol. XXV, 1912.
McCONNEL (U.), The WikMunkan Tribe of Cape York Peninsula,
Oceania, vol. I, n" 1 et 2, 19301931.
McLENNAN (J. F.), The Worship of Animals a n d Plants, The
Fortnightly Review, London vol. 6, 1869 et vol. 7, 1870.
MALAN (V. D.) a n d McCONE (R. Clyde), The Time Concept
Perspective a n d Premise in the Sociocultural Order of the
Dakota Indians, Plains Anthropologist, vol. 5, 1960.
MALINOWSKI (B.), [1] Magic, Science and Religion, Boston, 1948.
MALINOWSKI (B.), [2] The Sexual Life of Savages in NorthWe
stem Melanesia, New York, London, 2 vol., 1929.
MICHELSON (T.), Explorations and FieldWork of the Smithsonian Institution in 1925, Smithsonian Miscellaneous Collections,
vol. 78, n 1, Washington, 1926.
MURDOCK (G. P.), Social Structure, New York, 1949. Notes and
Queries on Antrhropology, 6 e ed., London, 1951.
PIDDINGTON (R.), An Introduction to Social Anthropology, 2 vol.,
vol. I, EdinburghLondon, 1950.
PRYTZJOHANSEN ( J ) , The Maori and his Religion, Copenhagen,
1954.
RADCLIFFEBROWN (A. R ) , [1] The Social Organization of
Australian Tribes, Oceania, vol I, 19301931.
RADCLIFFEBROWN (A. R.), [2] The Sociological Theory of
Totemism (1929), in Structure and Function in Primitive Society,
Glencoe, ., 1952.

Totemizam

Klod

Levi

Siros

RADCLIFFEBROWN (A. R ) , [3] Taboo (1939), in: Structure and

Function in Primitive Society, Glencoe, ., 1952.
RADCLIFFEBROWN (A. R ) , [4] The Comparative Method in
Social Anthropology. Huxley Memorial Lecture for 1951, Journal
of the Royal Anthropological Institute, vol. 81, parts I and II,
1951 (Published in 1952). (Novo izdanje: Method in Social
Anthropology Chicago 1958, chap. V.)
RIVERS (W. H. R ) , The History of Melanesien Society, 2 vol.,
Cambridge, 1914.
ROUSSEAU (J. J.), Discours sur I'origine et les fondements de
Inegalite parmi les hommes, OEuvres melees, nouv, ed.,
Londres, 1776, t. II.
ROUSSEAU (J. J ) , [2] Essai sur I'origine des langues, Oeuvres
posthumes, Londres, 1783, t. II.
SPENCER (B.) et G I L L E N (F. J.), The Northern Tribes of Central
Australia, London, 1904.
STANNER (W. E. H.), Murinbata Kinship and Totemism, Oceania,
vol. 7, n 2, 19361937.
STREHLOW (T. G. H ) , Aranda Traditions, Melbourne, 1947.
THOMAS (N. W.), Kinship Organizations and Group Marriage.in
Australia, Canvridge, 1906.
TYLOR (. ) , Remarks on Totemism, Journal of the Royal
Anthropological Institute, vol. I, 1899.
VAN G E N N E P (.), L'Etat actuel du probleme totemique, Paris,
1920.
WARNER (W. L.), A Black Civilizaon, Revised ed., New York,
1958.
WARREN (W), History of t h e Ojibways, Minnesota Historical
Collections, Saint-Paul, vol. 5, 1885.
Z E L E N I N E (D.), Le culte des idoles en Siberie, trad, f r a n c , Paris,
1952.

140

5
25
47
77
97
121
137

UVOD
I TOTEMSKA ILUZIJA
II AUSTRALIJSKITOTEMIZAM
FUNKCIONALISTIKITOTEMIZMI
IV KA INTELEKTU
V TOTEMIZAM IZNUTRA
BIBLIOGRAFIJA

SADRAJ