ajld Harold, 1.

pevanje
Na poetku se obraa Heladi i kako on putnik ne eli da budi 9 muza. Ve u
2.strofi opisuje se ajkd Harold kao mladi mlad vitez jedan koji je voleo da
bludi i pijani. Bio je plemenitog roda ali je ukaljao ast poropdice time to je
uinio zlo delo (ovde se misli na ubistvo roaka zbog koga je bio osuen). Zbog
toga, zbog neostvarene ljubavi, on naputa svoj kraj, odlazi na puteestvije.
Nikome se nije javio, ni majci, ni sestri, ali moli itaoce da ne misle da je on bio
gvozdenog srca.
Otisnuo se morem i kad je sunce zalo poeo da peva svoju tunu pesmu.
Zbogom, zbogom! Mojoj rodnoj grudi!... u alosnom tonu saoptava kako on i
nema koga da ostavi, ak i pas koga ostavlja, brzo e ga zaboraviti i nee
prepoznati ako se vrati.
Dalje se opisuju utisci o zemljaka kraj kojih i kroz koje prolazi, Francuska,
Engleska, Portugalija. Daje opis drutvenog, socijalnog stanja, svuda je
siromatvo.. posledica ratova i odluka spoljnopolitikih deavanja u ono vreme
izmeu Francuske i Engleske. Crkvu naziva bludnica vavilonska, jer ona je u
raskoi dok je narod siromaan.
Zapahnut je duhom panije, on joj klike: O, predivna, panijo! Tle arobno,
slavno! (35.strofa)
Spominje i zaziva vreme kada je Pelagiov steg bio herojski (Pelagio je junak za
koga se po legendi veruje da mu je sam Bog usred bitke podario s neba taj steg),
spominje jo niz detalja iz panske herojske istorije, a zatim se obraa sinovima
panije traei od njih da se probude, da budu hrabri. Spominje i aludira na bitku
kod Tavalera koja se zbila 1809.godine i opisuje pance kao rtve, Francuze kao
ljute osvajae, a Engleze kao one koji tite slabije. Ima gaenja na rat uopte,
sve te takozvane ideologije zbog kojih se vode ratovi naziva praznim
sofizmima, a to su argumenti iz kojih se izvodi pogrean zakljuak. On klike
slavnom bolu jezera Albuera blizu Valensije gde su Englezi i panci pobedili
Francuze 1811.godine.
Harold kree put Sevilje grad slobodan, koji pljaka bi da zgrabi i opisuje ga
kao stecite za one koji su mladi i puni poude i ludosti, grad koji je ispunjen
porocima.
Narod je nekada kliktao Da ivi kraj! i kleo Godoja (koji je bio panski premijer,
ljubavnik panske krajice, koji je potpisao ugovor sa Francuskom koji je kasnije
Francuzima posluio kao razlog za pohod na paniju). On ali zato to mladi,
gordi, hrabri hrle u rat, ne vide da korist od rata imaju samo voe koje zgru
mo na taj nain.
Strofe od 54.do 57. Govore o Avgustini, mladoj panjolki koja je nastavila da puca
iz topa kada je njen dragi poginuo. On se divi ovoj hrabroj dami koja je isto ena
kao i druge i ona udi za poljupcima, ali je i junak i mnogo je vea i lepa od svih
drugih bledih dama.

U 59.strofu napisao je u Turskoj

Strofe od 60.do64. napisane su u Grkoj u podnoju Parnasa (po predanju to je
planina na kojoj borave muze) Kae da nije udno to se oduevljava i da bi
svako eleo da lirom dozove muze, ali one ne ire vie krila s planine ove. On
pada na kolena pred slikom velianstva Parnasa i radostan je.
Zatim se opisuje nedelja i kako je svuda slave.. u nizu strofa zatim se panja
poklanja izvanredno opisanoj slici borbe matadora sa bikovima, do detalja
opisuje kako bik pada, kako ga gaa strela, kako rope, kako svi kliku, i uopte
kao je u toj pranjavoj areni ceo mladi svet i puno panjolki. One su prikazane
kao zavodnice, one lepo igraju i neodoljive su.
U 82.strofi kae da je Harold bio esto zaljubljen, ali nije nauio da pije sa izvora
Letinog (tj.,ne ume da zaboravi) pa je o ljubavi spoznao da je ona ta koja donosi
nenost i lepotu, ali se one brzo raspre preko cvea gorka i otrovna pena.
Gledao je dugo prizor veselja u areni, ali se nije veselio, jer jo uvek na bledom
elu nosi Kainovu kob. Nijedan mu prizor nije odagnao tugu. Napisao je tada
pesmu za Inez i pretpostavlja se da je ona bila namenjena eri engleskog
vicekonzula u Atini, Terezi.
On se u toj pesmi divi njenoj naklonosti, ali ona nije uspela i ne moe da ga
usplamsa, jer on jo luta i osea se kao Jevrej iz predanja (ovek koji po
predanju nije dozvolio Hristu da se odmori uz njegovu ogradu pa je osuen da
veno luta).
Prokle me sudba da lutam sam,
I da me mnoga seanja mue:
to god me snae, teim se znam
Sve najgore me ve snalo jue.
On zna da bi ona htela da sazna ta to njega mui, ali je bolje da ne sazna.
Zatim se opet vraa pokliu narodnog opteg ara da brani slobodu spram
plemikih kukavikih izdajstava, spominje ak i pokli koji je narod panije
govorio 1808.godine kada je krenuo u odbranu od Francuske : Rat do noa.
On saosea sa pancima koji brane slobodu, pita se koliko e jo krvi protei i
proi dana da se oruje spusti.
U 91.strofi obraa se svom prijatelju (misli na oficira Don Vitfilda koji je umro od
groznice 1811.godine) i srce mu je ispunjeno tugom, bilo bi mu lake da je
njegov prijatelj poginuo u borbi sa maem, nega ovako.
U 92.strofi kae da e se sa njim sresti kada i on strada, tj. U smrti.

U 93.strofi, poslednjoj u prvom pevanju, obraa se itaocima i kao da polemie sa

njima uti!Strpljiv budi! imperativno se obraa i eli da se strpe do idueg dela
i da onaj koji eli moe dalje da ita ta je bilo na putu kroz istoriju Helada.