KORUPCIJA NEKAD

KORUPCIJA U VREME
VLADAVINE
MILO[A OBRENOVI]A
nez Milo{ Obrenovi} vladao je Srbijom u
dva navrata: od 1815. do 1839. i od 1858.
do 1860. godine, a afirmisao se posle
sloma Prvog srpskog ustanka kada su ga Turci
amnestirali i promovisali u obor-kneza rudni~ke,
kragujeva~ke i ^a~anske nahije. Namera Turaka
da postavljanjem sprskih stare{ina umire narod
nije uspela, po{to je ve} 1815. godine buknuo
Drugi srpski ustanak upravo pod vo|stvom
jednog od njih Milo{a Obrenovi}a. Strah carigradske Porte da vi{e vojnih pobeda ustanika ne
dovede do me{anja evropskih sila uticao je na
brzo postizanje dogovora izme|u Milo{a i
Mara{li Ali-pa{e o zajedni~koj srpsko-turskoj
upravi u Beogradskom pa{aluku.1 Srpski knez je
neprekidno slao deputate u Carigrad ne bi li
dobio pisane garancije obe}anih povlastica, pri
~emu se nije libio ni podmi}ivanja turskih
velikodostojnika. Uporedo je u~vr{}ivao li~nu
vlast, oduzimaju}i beogradskom veziru funkcije. Uspon kneza Milo{a u polumra~noj Srbiji
bio je usredsre|en na dva cilja: obnovu nezavisne srpske dr`ave i osnivanje dinastije. Stoga je
vrhunac njegove diplomatske aktivnosti bilo
dobijanje Hati{erifa izdatih 1829, 1830. i 1833.
godine saglasno tursko-ruskim ugovorima, na

Magazin o korupciji

Visoka Porta je bio diplomatski naziv za tursku

carsku vladu.

PULS
48

novembardecembar 2005

osnovu kojih je Srbija stekla sve elemente dr`ave

devetnaestog veka. Vazalni polo`aj je postepeno
prerastao u formu bez sadr`aja, a sultanskim
Beratom iz 1830. godine Milo{u Obrenovi}u je
priznato nasledno kne`evsko dostojanstvo.2
Tokom tridesetih godina devetnaestog veka
sprovedene su tri upravne reforme radi centralizacije zemlje, ~ime je vlast preneta u ruke kneza
i njegove Kancelarije. Gu{enje narodne
samouprave i pretvaranje ~inovnika u pokorno
oru|e despotske vladavine postepeno je generisalo nezadovoljstvo naroda i stare{inskog sloja.
Najve}a u nizu oru`anih pobuna \akova
buna, izbila je 1825. godine za vreme prve vlade
kneza Milo{a u smederevskom kraju usled
nezadovoljstva seljaka preteranim da`binama i
kulukom. Buna je bila surovo ugu{ena, ali je
knez Milo{, shvativ{i njenu poruku, energi~nije
pristupio modernizaciji primitivnog dr`avnog
aparata.
Iako je 1831. godine formalno oslobodio seljake
feudalnih odnosa, knez Milo{ je ipak zadr`ao
pojedine feudalne obaveze, {to ga 1835. godine
2

Hati{erif je bio sve~ana sultanova povelja, dok je

Beratom (dekretom ili ukazom) sultan dodeljivao
zvanja, odlikovanja i posede.

Korupcija u vreme vladavine Milo{a Obrenovi}a

umalo nije ko{talo prestola. Po{to je knez na

dr`avu gledao kao na privatan posed, srpska
revolucija se 1833. godine na{la u ozbiljnom
raskoraku: nacionalni proces je ve} bio okon~an,
dok je istovremeno socijalni potpuno zaustavljen. Miletina buna od 1835. godine prisilila je
Milo{a Obrenovi}a da brojne poreske obaveze
objedini u jednu nov~anu sumu, pa je kratak
period srpskog polufeudalizma okon~an
dono{enjem Sretenjskog ustava 1835. godine
prvog nagove{taja gra|anskog dru{tva i moderne epohe.3 Ipak, nakon procene tada{njih
velikih sila da je preterano demokratski i da je
njime prenagla{ena politi~ka individualnost
Srbije, ustav je suspendovan i 1838. godine
zamenjen tzv. Turskim ustavom. Novim ustavom kne`eva vlast ograni~ena je Savetom sastavljenim od stare{ina ~iji su izbor i smena bili mogu}i samo uz pristanak Porte. Ne nalaze}i motiva da pod takvim uslovima vlada, Milo{ Obrenovi} je abdicirao i naredne godine napustio
Srbiju. Kada se posle dve decenije egzila vratio u
Srbiju, nije uspeo da se pomiri sa novim politi~kim i dru{tvenim okolnostima, ve} je do{ao u
sukob sa ljudima koji su ga vratili na vlast.
Knez Milo{ je stekao ogromno bogatstvo prvenstveno zahvaljuju}i polo`aju, {tedljivosti i
dobrom vo|enju sopstvene ekonomije.4
Obrenovi} je iako ro|en u najve}em siroma{tvu,
tridesetih godina devetnaestog veka postao
jedan od najbogatijih ljudi na Balkanu, spreman
da daje pozajmice ~ak i sultanu.5 Ipak, kne`evi
trgova~ki ideali i poglavarske du`nosti veoma
brzo su do{li u sukob, zbog ~ega je prestao razlikovati narodnu kasu od li~ne.6 Neizvesnost
vladarskog polo`aja uzdrmanog tokom dvadesetih godina narodnim nemirima i bunama,
gonila je kneza Milo{a da se obogati preko svake
mere da bi mogao novcem voditi prvo svoju
li~nu, a posle i dinasti~ku politiku. Kod njega
3

5
6

Obrenovi}eva uprava u periodu od 1816. do

1826. godine sadr`ala je obele`ja tipi~na za azijske despotije, pa su je brojni istori~ari opisivali
kao ne{to popravljen turski re`im. Sam knez je
posredstvom uhoda (potajnih prijatelja)
oslu{kivao narodno raspolo`enje, ali se nije
puno obazirao na o{tre aluzije koje su pravljene
na ra~un njegove samovolje i beskrupuloznosti
njegove bra}e: {to je nekad na hiljadu Turaka
pripadalo, to sad njih trojica-~etvorica sisaju,
izjavio je jedan rezignirani seljak.9 U vreme
\akove bune seljaci su otvoreno tra`ili da Milo{
Obrenovi} polo`i ra~une kud je denuo narodno
blago.10 Uprkos despotskoj i hirovitoj vladavini
knez je delimi~no ograni~io vlast spahija, garantovao seljacima pravo svojine i gotovo iskorenio
hajdu~iju. Ipak, imovinska diferencijacija u
Beogradskom pa{aluku otpo~ela je 1816. da bi
posle 1833. godine bila vi{e nego o~igledna.
Stari patrijarhalni moral se ubrzano gubio, dok
su knezovi uve}avali zarade na kamatama i
monopolu na prodaju poljoprivrednih proizvoda, tzv. pravo prvenstva. Dvadesetih godina
devetnaestog veka do{lo je do drasti~nog porasta broja novih bogata{a sa psihologijom skorojevi}a, pra}enog procvatom stare{inskog kuluka i
samovolje. Samo tokom 1831. godine na imanjima Jovana Obrenovi}a radilo je preko 3.000
kulu~ara. Pored primoravanja seljaka na preko7
8

Ibid, str. 486.

Se}anja Alekse Simi}a na knjaza Milo{a, op. cit., str
II.
9 Mihajlo Gavrilovi}, Milo{ Obrenovi}, op. cit., str. 494,
497.
10 Du{an Baranin, Veliki gospodar (Milo{ Obrenovi}),
Srpska knji`evna zadruga, Beograd, 1986, str. 256.

Magazin o korupciji

Rado{ Lju{i}, Kne`evina Srbija 18301839, Posebna

izdanja SANU, Odeljenje istorijskih nauka, knjiga
12, Beograd, 1986, str. 45962.
Se}anja Alekse Simi}a na knjaza Milo{a, Rado{
Lju{i} (urs), Kaleni} i De~je novine, Kragujevac,
1997, str IX.
Ibid.
Mihajlo Gavrilovi}, Milo{ Obrenovi}, knj. 2
(18211826), Zadu`bina I. M. Kolarca, Beograd,
1909, str. 487, 495.

su se zadu`ivali svi vi|eniji Turci u Srbiji, pa{e

susednih pa{aluka i baron Sigental, komandir
Varadinske generalne komande austrijske
vojske. Radilo se zapravo o politi~kim zajmovima na koje je knez Milo{ poput zelena{a ubirao
veliki interes u protivuslugama politi~ki mo}nih
ljudi.7 Upravnik odeljenja dr`avnih i kne`evih
finansija Aleksa Simi} jedan od najbogatijih
ljudi u tada{njoj Srbiji, radio je za kneza kao
posrednik u poslovima sa beogradskim vezirom.
Prema Simi}evom svedo~enju, knez Milo{ je
1830. godine prevario Husein-pa{u za 135.000
gro{a, zbog ~ega su Turci odugovla~ili sa dogovorenom evakuacijom srpskih gradova.8

PULS
novembardecembar 2005

49

KORUPCIJA NEKAD
meran kuluk, pojedini knezovi su prisvajali novac od |umruka (carine) sa karaula i uz pomo}
grani~ne stra`e bavili se prekograni~nom trgovinom stokom. Posle 1835. godine kuluci su smanjeni, dok je poreski status seljaka definisan.11

Magazin o korupciji

Prema sudu srpske istoriografije knez Milo{ je

bio najve}i vladar obnovljene Srbije, premda je
nesporno imao velikih mana koje su mu
mra~ile slavu. Najo{triji kriti~ar njegove
unutra{nje politike bio je Vuk Karad`i} koji mu
je u pismu 1832. godine izme|u ostalog zamerio
na pravu da potpuno kontroli{e `ivote ljudi iz
najbli`eg okru`enja (da ko kupi kola nalik na
njegova, bilo bi zlo i naopako).12 U nameri da
istakne sopstveni polo`aj u odnosu na ostale
glave{ine, knez Milo{ je 1830. godine sve knezove preimenovao u kapetane. Vi{e puta je
obe}avao da }e ustaliti ~inovni~ko osoblje da se
gledaju narodni poslovi, ali do toga nije dolazilo. Smatrao je da je bolje upravljati bez zakona
jer onako se ~ovek ve`e za hartiju, pa ne mo`e
da ~ini ni zla ni dobra. U Milo{evim o~ima
narod je bio stoka bez repa i neblagodarna
ku~ka, pa se nije mnogo obazirao na
raspolo`enje javnosti kada je tro{io stotine oka
dukata na nasledni berat i kupovinu sela u
Karavla{koj. Vlast je bila do te mere skoncentrisana u njegovim rukama, da mu je Vuk
napisao: A da vi sutra, sa~uvaj bo`e umrete,
umrlo bi i praviteljstvo.13 Surov odnos kneza
prema ~inovnicima, ka`njavanje, preme{tanje i
me{anje u njihov privatni `ivot naveli su Vuka
na zaklju~ak da ~inovnici koji primete da ih
vladar ne uva`ava ili napu{taju slu`bu, ili je
zloupotrebljavaju.14 Knez Milo{ je neprestano
ube|ivao narod u nu`nost samoodricanja (bolje
to nego da se vrate Turci), dok je Turke pla{io
narodnom srd`bom i novim ustankom. Time je
jedne suprotstavljao drugima i ve{to se nametnuo kao faktor mira.15
Knez je bio pohlepan na svako dobro par~e
11 Vladimir Stojan~evi}, Milo{
doba, Zavod za ud`benike
Beograd, 1990, str. 13440.
12 Vuk Karad`i} o unutra{njoj
Beograd, 1923, str. 17.
13 Ibid, str. 1823.
14 Ibid, str. 30.
15 Vladimir Stojan~evi}, Milo{
doba, op. cit., str. 250

PULS
50

novembardecembar 2005

Obrenovi} i njegovo
i nastavna sredstva,
politici kneza Milo{a,

Obrenovi} i njegovo

zemlje, pa su se u njegovom vlasni{tvu vrlo

brzo na{le najbolje njive, livade, skele, mehane i
vodenice. Po{to je Tursko carstvo bilo samo
privremeni okvir u kome se prili~no dobro
snalazio, turski vezir Abdurahman je samo formalno odobravao ono {to je knez na svoju ruku
ve} sproveo u delo.16 Kne`eva bra}a Jovan i
Jevrem prigrabili su najbolja turska imanja na
kojima su seljaci kosili livade gospodske.
Pored zloupotrebe kuluka, tj. prekomerne
eksploatacije besplatne radne snage, Milo{ i
Jovan su razvili sistem plja~ke putem poklona:
seljaci su bili du`ni da o svakom ve}em prazniku
daju priloge. Po Milo{evom povratku iz
Carigrada gde je i{ao na poklonjenje sultanu
1835. godine, Jovan je obavestio svako
okru`je da bi kmetovi i ~inovnici trebalo da
~estitaju knezu uspe{no obavljen posao i odnesu
mu poklone. Svaki kmet bio je du`an da daruje
ovna, a ~inovnik vola. Knez Milo{ je prikupljao i
milostinju, svojevrsan dobrovoljni prilog, pa
mu je narod masovno poklanjao stoku 1835. i
1838. godine (po progla{enju Turskog ustava).17
Razmena skupocenih poklona sa sultanom u
Carigradu 1835. godine navela je ~lanove njegove pratnje da zaklju~e: Kao {to je knez
sna`an, tako su mu i pokloni veliki.18
Sistem Milo{evog boga}enja podse}ao je
istori~are na sistem zarade trgovca koji `ivi od
procenta jer {to je jednom rukom davao, drugom je smanjivao. Po{to je prili~no ve{to balansirao na ivici narodnog strpljenja, knez Milo{ je
tursku vlast sveo u podno{ljive granice i
potom je bez skrupula ekonomski eksploatisao.19
Pritom je fama o kne`evom bogatstvu rasla br`e
nego njegova realna politi~ka mo} i dr`avni~ka
reputacija. Vuk Karad`i} je pisao kako je Milo{
Obrenovi} odrastao ~uvaju}i tu|e koze, te da
1815. godine nije imao ni 200 dukata da se
16 Du{an Baranin, Veliki gospodar (Milo{ Obrenovi}),
op. cit., str. 251.
17 Milivoje Uro{evi}, Globe u Milo{evo doba u
rudni~ko~a~anskom kraju, Zbornik radova
Narodnog muzeja, VIII, ^a~ak, 1977, str. 810.
18 Du{an Baranin, Veliki gospodar (Milo{ Obrenovi}),
op. cit., str. 339.
19 Kliment D`ambazovski, Privredne veze Bugara s
Kne`evinom Srbijom u doba kneza Milo{a
Obrenovi}a i Ustavobranitelja, Balkanolo{ki institut
SANU, Posebna izdanja, knjiga 28, Beograd, 1986,
str. 27.

Korupcija u vreme vladavine Milo{a Obrenovi}a

izbavi od Turaka, ve} ih je morao pozajmiti.

Kada je knez 1839. godine napustio Srbiju njegova gotovina se cenila na 550.283 zlatnih
dukata, {to mu je bilo vi{e nego dovoljno da
skoro 20 godina lagodno `ivi u izgnanstvu u
Evropi. Istori~ar Vladimir Stojan~evi} smatra da
se Milo{ obogatio na smi{ljen, ali jednostavan
na~in: koriste}i politi~ku poziciju i pohlepu.
Tako je pokretna i nepokretna imovina kneza
sa kvalitetima dobrog privrednika bila vrednija
od tada{nje narodne kase srpske kne`evine.
Prema Stojan~evi}u, zahvaljuju}i radoznalosti,
ve{tini, lukavstvu, pronicljivosti i odlu~nosti
knez Milo{ je bio na{ najve}i i najprodorniji
makijavelist. Pona{ao se kao isto~nja~ki
satrap, pri ~emu je njegovo koristoljublje bilo
naro~ito upadljivo izme|u 1826. i 1833.
godine.20
Glavni izvori kne`evog bogatstva bili su zakupi
carskih poreza na teritoriji Beogradskog
pa{aluka. Knez Milo{ je od 1816. godine po~eo
da uzima u zakup carske spahiluke da bi do
1826. godine zakupio sve carinarnice, skele i
carski hara~. Uvoz i izvoz, monopoli koje je sam
uveo, kne`evska plata, pokloni, otmice na
legalan i nelegalan na~in, zakidanje i podvale
kod nov~anih transakcija bili su jednako
zna~ajan izvor enormnih prihoda. Po{to je 1829.
godine preuzeo monopol na uvoz soli iz Vla{ke i
Moldavije, knez Milo{ je ostalima zabranio da
trguju ovom robom favorizuju}i sopstvene trgova~ke poslove.21 Trgovao je stokom, ko`om i
kukuruzom sve do 1835. godine kada je formalno izgubio pravo na monopol, dok je u godinama neograni~ene vladavine figurirao kao
posrednik u eksploataciji prirodnih dobara Srbije
za ra~un turske dr`ave.22
Po{to je Porta prestala da {alje kontrolore i
finansijske inspektore, knez je po dogovoru sa
Mara{li Ali-pa{om dobio pravo da samostalno
prikuplja carske regalije sve do ukidanja hara~a
1835. godine.23 Porezi koje je formalno prikupl-

Potkupljivanje je bilo jedan od za{titnih znakova

diplomatije kneza Milo{a, jer je rano proniknuo
u mentalitet i duh turske politike. Preko svog
li~nog posrednika Alekse Simi}a je bez ve}ih
problema pridobio je za sebe beogradskog vezira
Husein-pa{u. Jednom prilikom, Simi} je izjavio
pa{i: Za izdr`avanje konaka i posluge (Milo{,
prim. aut.) je odobrio novih 20.000 gro{a, jer
smatra da je usled nemira u svetu `ivot poskupeo. O spoljnopoliti~kim namerama Austrije
knez je pribavljao informacije potkupljivanjem
najvi{ih ~inovnika, a Avramu Petronijevi}u je
poru~ivao da pridobije {to vi{e albanskih plemenskih vo|a za otpor veziru: Ponesi dukate i
udri svakog kesom po glavi.25 Na drugoj strani,
knez Milo{ je snabdevao tursku vojsku p{enicom, kukuruzom i oru`jem, da bi se to potom
ra~unalo kao ispla}eni hara~.26 ^ak je posao
oko dobijanja Hati{erifa i berata ubrzao
podmi}ivanjem ~itave skale Portinih slu`benika,
uklju~uju}i velikog vezira (velikodostojnika koji
je obavljao funkciju prvog sultanovog savetnika,
tj. predsednika ministarskog saveta) i samog
23 Regalije, tj. regalna (kraljevska) prava je koristio
vladar. Velika regalna prava su mu dozvoljavala da
dodeljuje zvanja i odlikovanja, dok je malim regalnim pravima vladar sticao dodatne prihode (naplate
za drumarinu, mostarinu, kovanje novca, itd). Od
regalija se kasnije razvio sistem dr`avnog monopola.
Hara~ ili glavarina je bio porez koji su pla}ali svi
odrasli i radno sposobni mu{karci pripadnici
nemuslimanskih veroispovesti.
24 Vladimir Stojan~evi}, Milo{ Obrenovi} i njegovo
doba, op. cit., str. 1504.
25 Du{an Baranin, Veliki gospodar (Milo{ Obrenovi}),
op. cit., str. 277, 283, 287.
26 Ibid, str. 312.

Magazin o korupciji

20 Vladimir Stojan~evi}, Milo{ Obrenovi} i njegovo

doba, op. cit., str. 1489, 3023.
21 Vuk Karad`i} o unutra{njoj politici kneza Milo{a, op.
cit. str. 42.
22 Vladimir Stojan~evi}, Milo{ Obrenovi} i njegovo
doba, op. cit., str. 1545.

jala Narodna kancelarija i{li su direktno knezu u

ruke. Slu`e}i se lukavstvom, knez Milo{ je pred
Turcima prikrivao realan porast broja hara~kih
lica (poreskih obveznika) poreske osnove tzv.
vezirskog poreza. Knez je manipulisao tako {to
je broj domova u Srbiji (43.527) la`no predstavio kao broj hara~kih lica (kojih je prema
turskoj proceni trebalo da bude 94.355). U{teda
od preko dva miliona gro{a predstavljala je
vi{ak poreskog dohotka koji se slivao u Narodnu
blagajnu. Tim novcem su uglavnom finansirane
plate ~inovnika, kao i brojne narodne deputacije koje je knez Milo{ slao u Carigrad radi dobijanja autonomije.24

PULS
novembardecembar 2005

51

KORUPCIJA NEKAD
sultana. Kada je 1833. godine postignut dogovor da Turci napuste srpske gradove (osim
Beograda) i da im Srbija godi{nje pla}a
2.300.000 gro{a, knez Milo{ je, da bi ubla`io
mu~an utisak o proterivanju Turaka, sakupio od
naroda milostinju od 1.000 volova i zajedno
sa kesom u kojoj je bilo 250.000 gro{a poslao
sultanu.27

Magazin o korupciji

Kada je Srbija preko ustavnog pitanja bila

uvu~ena u vrtlog evropske diplomatije izme|u
1836. i 1839. godine, okolnosti su zahtevale
li~nost druga~ijeg kova. Opozicija kne`evoj
vlasti te`ila je da apsolutisti~kog kneza preobrati
u ustavnog monarha, pa ga je uz podr{ku
Turske i Rusije Turskim ustavom iz 1838.
godine primorala da svu vlast podeli sa
Savetom.28 Time je slomljen njegov li~ni i apsolutisti~ki re`im koji je dotada mogao imati
kakvo-takvo opravdanje u poku{aju organizo-

Knez Milo{ Obrenovi} je u narodnom se}anju

ipak ostao upam}en kao strog doma}in jedne
velike narodne zadruge ~iji napredak i korist nije
ni u jednom trenutku zanemario, ali koga je
neograni~ena vlast neminovno iskvarila.
Doma}a istoriografija se ve}im delom sla`e da je
Milo{eva pojava bila istorijski nu`na, te da je
cenu svoje neodmerene vladavine platio
politi~kim razlazom sa narodom i stare{insko~inovni~kim slojem.30 Nakaradno shvatanje
vlasti u uslovima unutra{nje autonomije ostalo
je u senci kne`evih zasluga za ukidanje feudalnih odnosa i izgradnju samostalne srpske
nacionalne dr`ave.

Vladan Jovanovi}
27 Ibid, str. 322.
28 Rado{ Lju{i}, Kne`evina Srbija, op. cit. str. 463.

PULS
52

vanja dr`ave u prisustvu Turaka i pod okriljem

sultana. ^injenica je da je srpsku nacionalnu
dr`avu stvorio na surov na~in, dok je njegov
re`im bio samo nemo}an pratilac sna`nog
dru{tveno-ekonomskog procesa.29

novembardecembar 2005

29 Vladimir Stojan~evi}, Milo{ Obrenovi} i njegovo

doba, op. cit., str. 148.
30 Ibid, str. 2534, 2648.