GVOE I ELIK

prof. dr Mitar Jocanovic

MSc Velibor Karanovid

SADRAJ
Priprema sirovina u procesu proizvodnje gvoa

Proizvodnja gvoa
Prerada gvoa

Priprema sirovina u procesu proizvodnje elika

Proizvodnja elika
Prerada elika

Priprema sirovina u procesu proizvodnje elika

ta je elik
elik predstavlja leguru gvoa sa ugljenikom i dr.
elementima, gde ugljenika ima do 2,1%.
elik predstavlja najkorideniju grupu mainskih
materijala i koristi se za izradu mostova, automobila,
eleznikih vozila i pruga, brodova, graevina...
elik se odlikuje velikom vrstodom, tvrdodom,
ilavodu, elastinodu...

Priprema sirovina u procesu proizvodnje elika

Sirovine za preradu u elik

Kao sirovine u procesu proizvodnje elika koriste se:
teno gvoe (tj. belo gvoe dobijeno u procesu
proizvodnje gvoa u visokoj pedi)
staro gvoe (pohabani delovi maina, odbaeni delovi iz
proizvodnje, otpadni materijal obradnih procesa...)
metalni dodaci (elementi koji se dodaju radi legiranja
elika: molibden, vanadijum, hrom, mangan, volfram,
kobalt, titan, silicijum...)
topitelj (krenjak)

Priprema sirovina u procesu proizvodnje elika

Koji postupci proizvodnje elika postoje

Postoje tri naina za dobijanje elika postupkom
oksidacije:
-konvertorski postupci (Besemerov, Tomasov i LD
postupak) potrebna koliina toplote se obezbeuje
hemijskim reakcijama oksidacije (egzotermna reakcija)
-plameni postupak (Simens-Martenov postupak) potrebna koliina toplote se obezbeuje spoljanjim
izvorom toplote sagorevanje gasa
-postupak pretapanjem (elektro-postupak) potrebna koliina toplote se obezbeuje spoljanjim
izvorom toplote elektrini luk

Priprema sirovina u procesu proizvodnje elika

Koji postupci proizvodnje elika postoje

Egzotermna reakcija je rekcija pri kojoj se toplota
oslobaa karakteristina je za procese
proizvodnje elika.
Endotermna reakcija je reakcija pri kojoj se
toplota apsorbuje karakteristina je za proces
proizvodnje gvoa.

Priprema sirovina u procesu proizvodnje elika

Koje sirovine se koriste u postupcima

proizvodnje elika postoje
Besemerov (kiseli) postupak za preradu u elik kao
sirovinu koristi gvoe sa povedanim sadrajem
silicijuma. danas se ne koristi
Tomasov (bazni) postupak za preradu u elik kao
sirovinu koristi gvoe sa povedanim sadrajem
fosfora.
LD (bazni) postupak za preradu u elik kao sirovinu
koristi 30% staro otpadno gvoe i 70% rastopljeno
gvoe iz visoke pedi.

Priprema sirovina u procesu proizvodnje elika

Koje sirovine se koriste u postupcima

proizvodnje elika postoje
Simens-Martenov (kiseli i bazni) postupak za
preradu u elik kao sirovine koristi sirovo gvoe
pomeano sa starim gvoem (odnos moe da
bude takav da koliina sirovog gvoa varira u
opsegu 50-80 %).
Elektro postupak za preradu u elik kao sirovine
koristi staro gvoe sa to manjim brojem
primesa.

Priprema sirovina u procesu proizvodnje elika

Postupak proizvodnje elika

SADRAJ
Priprema sirovina u procesu proizvodnje gvoa

Proizvodnja gvoa
Prerada gvoa

Priprema sirovina u procesu proizvodnje elika

Proizvodnja elika
Prerada elika

Proizvodnja elika

tetne primese u eliku

Fosfor tetan zbog povedanja krutosti,
Sumpor tetan zbog smanjenja vrstode i
podsticanja pojave mikroprskotina,
Kiseonik tetan zbog stvaranja oksida,
Azot tetan zbog povedanja krutosti.

Proizvodnja elika

Proces oksidacije gvoa

Postupak se sastoji iz slededeg:
(izvor: http://resources.schoolscience.co.uk/Corus/14-16/steel/index.html)
1. punjenje kazana rastopljenim gvoem,
2. uduvavanje vazduha,
3. ugljenik se vezuje za kiseonik, gradi ugljen-monoksid i kao gas naputa
konvertor,
4. ostale prisutne primese kao to su: Si, P, Mn... grade okside (pri tome se
oslobaa velika koliina toplote da elik ostane u tenom stanju) i
postaju kiseli,
5. dodavanjem krenjaka kao topitelja koji je baznog sastava, izdvajaju se
oksidi u vidu troske,
6. uklanjanje vika kiseonika se vri dodavanjem aluminijuma koji gradi
oksid aluminijuma i koji zbog kiselosti se izdvaja zajedno sa ostalim
oksidima u vidu troske,
7. kod elika kod kojih se zahteva veoma nizak procenat gasova vri se
vakuum izdvajanje gasova.

Proizvodnja elika

Konvertor predstavlja posudu krukastog oblika,

obloenu opekom bazinog ili kiselog sastava, u kojoj se
vri konvertovanje gvoa u elik procesom oksidacije
uz pomod vazduha, odnosno kiseonika.

Proizvodnja elika

Tomas-ov (bazni) postupak

Postupak je jeftin.
elik dobijen ovim postupkom sadri vedu
koliinu azota do 0,03 % (to povedava krtost) i
fosfora do 0,1 %.
Konvertor je obloen bazinom opekom.
Kao topitelj se koristi kre.

Proizvodnja elika

Tomas-ov postupak

Proizvodnja elika

Tomas-ov postupak
Kroz dno pedi se uduvava VAZDUH pod
pritiskom, koji omogudava oksidaciju ugljenika
to ima za posledicu oslobaanje velike koliine
toplote.
Kapacitet pedi je 90 tona, a vreme odlivanja oko
30 minuta.

Proizvodnja elika

Linz-Donawitz (LD) postupak (BOS Basic

Oxygen Steelmaking)
Postupak je skuplji od Tomasovog, a elik
kvalitetniji.
elik dobijen ovim postupkom sadri fosfora
0,08-0,18 % i sumpora do 0,01-0,04 %.
Konvertor je obloen bazinom opekom.
Kao topitelj se koristi kre.

Proizvodnja elika

Linz-Donawitz (LD) postupak

Proizvodnja elika

Linz-Donawitz (LD) postupak

Postupak je takav da se umesto vazduha kroz cev
uduvava IST KISEONIK pod pritiskom od 5 do 10
bara.
Kapacitet pedi je 420 tona, a vreme odlivanja je
10 do 20 minuta.

Proizvodnja elika

Simens-Martenov (SM) postupak

Postupak je kvalitetniji i skuplji od
konvertorskog.
elik dobijen ovim postupkom sadri azota do
0,008 %, fosfora do 0,05 % i sumpora do 0,06 %.
Postupak troi puno energije i ima dugo vreme
odlivanja.

Proizvodnja elika

Simens-Martenov (SM) postupak

Proizvodnja elika

Simens-Martenov (SM) postupak

Sirovo i staro gvoe u tenom i vrstom stanju
se izlau oksidacionom plamenu (meavina
zemnog gasa i vazduha).
Kapacitet pedi je od 50 do 500 tona, a vreme
odlivanja traje 8-10 asova.
Zbog sporog procesa lake je kontrolisati i
podesiti hemijski sastav elika.

Proizvodnja elika

Elektroluni postupak
Postupak je skup i koristi se za dobijanje
kvalitetnih i visokolegiranih elika.
elik dobijen ovim postupkom sadri azota do
0,025 %, fosfora do 0,03 % i sumpora do 0,03 %.
Oko 440 kWh elektrine energije je potrebno da
se proizvede 1 tona elika.

Proizvodnja elika

Elektroluni postupak

Proizvodnja elika

Elektroluni postupak
Zagrevanje se vri pomodu elektrinog luka koji
se formira izmeu grafitnih elektroda (T = 3500
C) i are, i radijacionom energijom koja se
oslobaa iz formiranog elektrinog luka.
Kapacitet pedi je od 1 do 400 tona, a vreme
odlivanja je 1 sat.

Proizvodnja elika

Legiranje
Legiranje predstavlja postupak dodavanja drugih metala u
osnovni metal u cilju postizanja eljenih fiziko-hemijskih ili
mehanikih osobina. Kao postupak primenjuje se u metalurgiji, a
najpoznatiji primer je elik. elik je legura gvoa, ugljenika i niza
drugih legirajudih elemenata.
Kada je zbirni procenat legirajudih elemenata do 5% elik je
niskolegiran, a kada prelazi 5% elik se smatra visokolegiranim.

http://www.youtube.com/watch?v=gLNltMtBjc8 (kako se pravi

nerajudi elik)

SADRAJ
Priprema sirovina u procesu proizvodnje gvoa

Proizvodnja gvoa
Prerada gvoa

Priprema sirovina u procesu proizvodnje elika

Proizvodnja elika
Prerada elika

Prerada elika

Vrste obrade elika

Proizvodi eliana se ne koriste kao gotovi
proizvodi, ved kao poluproizvodi koji se
prerauju uglavnom postupcima plastinim
deformisanjem (u hladnom ili toplom stanju).
Najede korideni postupci su: livenje, valjanje,
kovanje, izvlaenje,...

Prerada elika

Livenje elika

Livenje u kokile (metalne kalupe)

Kokile su kalupi u koje se lije teni elik. U ovim
kalupima elik popunjava upljinu i postepeno se hladi
zadravajudi oblik upljine (kristalizacija). Dobijeni
odlivak odreenih dimenzija, teine i oblika naziva se
ingot.

Prerada elika

Livenje elika

Prerada elika

Obrada elika deformacijom

Obrada plastinim deformisanjem obuhvata procese
zasnovane na sposobnosti metala da se, pod
odreenim uslovima i dejstvom spoljnih sila, plastino
(trajno) deformie.
Metode obrade plastinim deformisanjem se gotovo
iskljuivo koriste u masovnoj tj. serijskoj proizvodnji.

Prerada elika

Obrada elika deformacijom

Kristalizacija predstavlja formiranje kristalne reetke pri
promeni agregatnog stanja iz tenog u vrsto.
Rekristalizacija predstavlja proces ponovnog formiranja
kristalnog zrna u strukturi materijala (usitnjavanje zrna
ili ukrupnjavanje zrna).

Prerada elika

Obrada elika deformacijom

Obrada valjanjem
U valjaonicama se prerauje preko 90% elika koji se proizvede u
elianama.
U odnosu na proizvodni program valjaonice se dele na:
Profilne valjaonice
Valjaonice lima
Valjaonice cevi
Specijalne valjaonice

Prerada elika

Obrada elika deformacijom

Obrada valjanjem
Polazni materijal je ingot koji se valja u sl. polufabrikate:
Blum (u preseku kvadratnog oblika)
Slab (u preseku pravougaonog oblika)
Gredica (u preseku kvadratnog oblika)

Valjanje blumova se vri u valjaonici koja se naziva bluming. To je

valjaka pruga koja se sastoji od valjakog duo stana.
Valjanje slabova do irine 1m se vri na blumingu, a preko te
dimenzije na valjakom stanu posebne konstrukcije slabingu.
Osim u gabaritima slabing se od bluminga razlikuje i po tome to
se valjci mogu vie otvoriti, a na valjke se ne urezuju kalibri.

Prerada elika

Obrada elika deformacijom

Obrada valjanjem

Prerada elika

Obrada elika deformacijom

Obrada valjanjem

Prerada elika

Obrada elika deformacijom

Izrada avnih cevi

Prerada elika

Obrada elika deformacijom

Izrada beavnih cevi

Prerada elika

Obrada elika izvlaenjem

Prerada elika

Obrada elika kovanjem

Prerada elika

Obrada elika kovanjem

Literatura

Korisne knjige:
Savid, V., Jocanovid, M., Proizvodni tehnoloki
sistemi 1, 2001.
http://www.grf.rs/mm/files/learnmat/48Meta
li.pdf
http://www.gradst.hr/Portals/9/PropertyAgen
t/1167/Files/2358/OMK%20%203.%20GRADJEVINSKI%20CELICI.pdf

Literatura

Filmovi
http://www.youtube.com/watch?v=CpZmu5ynKa8
(istorijat proizvodnje elika)
http://www.youtube.com/watch?v=kJGlgSZe4k4
(centrifugalno livenje cevi)
http://www.youtube.com/watch?v=4kgCvmvYCBE (izrada
ina)
http://www.youtube.com/watch?v=mRA6RY2o9Lg (kako
se kuje elik u kovakim presama)
http://www.youtube.com/watch?v=FjaBFB9T3D8 (kovaki
ekid sa slobodnim padom)

Kraj prezentacije

HVALA NA PANJI
Prezentaciju uredio:
MSc Velibor Karanovid
Novi Sad, 2013.