PREKOPTSKA UM.

Rimski carevi su pomagali izgradnju novih hramova u cast bogova

faraonske mitologije i starali se o ukrasavanju vec postojecih. Arh program
poticu od stare faraonske um. ali, ovi graditeljski program su vise nego
faraonska um tezili ka izdvajanju i tajnovitosti:fasadni stubovi i prvi od
stubova iz hipostila su medjusobrno povezani zidovima sto sprecava
pogledu da prodre u unutrasnjost; pravougaonik hrama je opasan
ogradnim zidom kao da se zeli da se hram jos vise zastiti od pogleda.
LIcnosti se skoro ne razlikuju jedna od druge u scenama ukrasavanja
hramova u Novom Carstvu i izvan njega. Scene, ne samo sto su zadrzale
nego cak i naglasavaju ovakvim sklopom nedavni egipatski kanon, u kome
je vise trazena ravnoteza masa nego harmonican tok oblika. ista je stvar is
a licnostima prikazanim u slikarstvu, sto se moze videti u tunah el gebelu,
posebno an slici koja pokazuje umrlu zednu izmedju anubisa i house,
obucenu na rimsku nacin. Na sarkofazima poklopac se ne pravi vise kao
ozirisova skulptura. on je sada ravan, a na njegovoj gornjoj povrsini
naslikano je polozeno telo pokojnika.
Faraonska um prvo iscezava u svom arh programu. Hram kalabsa u nubiji
je u celini vise oblesak rimske temeljitosti nego religioznog nadahnuca.
Um vrednost hrama File pociva na helenistickoj ljupkosti. NI jedan ni drugi
ne mogu ponuditi nove doprinose, koji se duguju religiji.
Kada je sa poslednjim faraonom XX dinastije izumro Horusov rod, presusilo
je i vrelo faraonske um na tlu Egipta. Ptolemejima je bilo nemoguce
priznati pripadnost Horusovom rodu, koji je sustina faraonske moci.
Predmet sarkazma jos od 4 veka pne od strane grckih filozofa povodom
dosta nemoralnih cinova pripisivanih bogovima. grcka religija nije pruzala
nista sto bi bilo slicno zahtevima stare egipatske religije. Kao sto postoji
lingvisticki jezik, zajednicki jezik u celom carstvu stvoren od grckog,a li ciji
su oblici opterecceni raznim recnicima, tako postoji i umetnicki jezik u
okme su izmesane razne teme i obelezja, ali u kome vladaju helenisticke
teme, prikazujuci ljupke oblike iz um Grcke. U osnovi ove um helenistickih
sklonosti im agrcke mitologije i filozofije, ali vec preobrazene
pitagorejstvom, stoicizmom i misticnim religijama.
U Aleksandriji vladaju neoplatonske ideje, koje je u Rimu zaveo Plotin. Ove
ideje teze da stave naglasak na nevidljivo, objasnjavajuci ga vidljivim i
spoljasnjom harmonijom. Simbol ili magicna moc vazniji su i od same
podloge. Aleksandrija je jedan od njenih glavnih sredista, na koji se u
egiptu oslanjaju helenizovani gradovi, odnosno metropole, kao
drugorazredni centri. Arh program su se razvijali u aleksandriji kao i u

mnogim drugim vaznim egipatskim sedistima. Aleksandrija medjutim nije

grad u kome se mogu naci znacajniji ostaci religioznih i profanih
spomenika. NIsta nije bolje ni u ostalom delu egipta. poznata su glavna
srediista: oksirinh, antinoja, herakleopolis magna, panopolis
POstoje neke osnove zaa pretpostavke da su hriscani iz egipta kasnije
prihvatili iskljucivo bazilikalni program jer je on u ovo vreme bio vec siroko
rasprostranjen u Rimu. u arh ukrasavanju, vladaju motive rasprostranjeni
na helenistickom orijentu, ali poreklom iz anticke grcke. Prvom pravcu
pripadaju kapiteli. mogu biti kao u hermopolis magni, kanonskog ili
vitruvijanskog tipa, koji je vazio u rimu, a u kome su tri