Dositej Obradovi}

@IVOT I PRIKQU^ENIJA

ZAVOD ZA UYBENIKE I NASTAVNA SREDSTVA, BEOGRAD

Bilblioteka

IZBOR

Urednik
JOVAN PAVI]

DOSITEJ OBRADOVI]

@IVOT I
PRIKQU^ENIJA
Priredio i propratne tekstove napisao
JOVAN DERETI]

ZAVOD ZA UYBENIKE I NASTAVNA SREDSTVA

BEOGRAD
1997

Glavni i odgovorni urednik

dr PETAR PIJANOVI]
Za izdava~a
dr DOBROSAV BJELETI],
direktor

CIP Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd
886.194
OBRADOVI], Dositej
@ivot i prikqu~enija / Dositej Obradovi}
; priredio i propratne tekstove napisao Jovan
Dereti}. [1. izd.]. Beograd : Zavod za uybeniki i
nastavna sredstva, 1997 (Subotica : Birografika).
237 str. ; 20 cm. (Biblioteka Izbor / Zavod za
uybemike i nastavna sredstva)
Tira` 5000. Dositej Obradovi}: str 712.
@ivot i prikqu~enija. str. 197210.
Re~nik: str. 211222. Bibliografija: str. 223.
ISBN 86-17-0594-2
886.1(091)-94929 : 82 Obradovi} D.
a) Obradovi} Dositej (1793-1811) @ivot i
prikqu~enija
ID=55533580

PREDGOVOR

DOSITEJ OBRADOVI]

Kao retko koji pisac pre i posle wega Dositej Obradovi} je imao nemiran i do`ivqajima bogat `ivot, koji
}e on u~initi predmetom svog glavnog dela i istovremeno iskustvenim ishodi{tem ~itavog svog prosvetiteqskog u~ewa.
Ro|en oko 1739. u varo{ici ^akovu, u temi{varskom
Banatu, rano ostav{i bez roditeqa, Dimitrije, kako se
Dositej zvao pre zamona{ewa, ispoqio je jo{ u detiwstvu dve svoje velike qubavi prema kwigama i prema
putovawima. Po wegovom vlastitom kazivawu, ~im je nau~io da ~ita, po~eo je prosto gutati `itija svetaca, jedinu beletristiku do koje je tada mogao do}i. Po uzoru na
junake svojih romana, `eleo je da postane svetac. Vo|en
tom mi{qu, on be`i iz Temi{vara, kamo su ga starateqi
dali da u~i kapamayijski zanat, i odlazi u manastir Hopovo u Fru{koj gori, prima mona{ki ~in i ostaje tu tri
gorine (1757-1760). Posle toga, po{to je, razoarav{i se u
manastirski `ivot, pobegao iz Hopova, obuzet podjednako `udwom za naukom i za nepoznatim krajevima, lutao je
po svetu, najpre kao odbegli kalu|er pojava ne tako retka u tom vremenu a zatim kao slobodni mislilac i spisateq.
Iako je iz Hopova krenuo na zapad, preko Slavonije i
Hrvatske (Zagreb je prvo mesto gde se du`e zadr`ao), prvi period wegovih putovawa, sve do odlaska u Be~, bio je
duhovno usmeren prema pravoslavnom istoku. Dositej je
nameravao da ide u Rusiju, na {kolovawe u kijevsku Duhovnu akademiju, kao {to su to pre wega ~inili Jovan Raji} i mnogi drugi srpski intelektualci, ali su ga prilike usmerile u drugom pravcu. Iz Zagreba je otputovao u
severnu Dalmaciju i po srpskim selima u okolini Knina
7

proveo oko dve godine kao u~iteq. ^uv{i da u manastiru

Hilandaru boravi ~uveni gr~ki u~iteq i pisac Evgenije
Vulgaris, ukrcao se na brod i krenuo put gr~kih zemaqa.
Na putu se me|utim razboleo, pa je zimu proveo u Crnoj
Gori, u manastiru Maine, u kojem se upoznao s tada{wim
crnogorskim vladikama Savom i Vasilijem. Odatle se
vratio u Dalmaciju, da bi slede}e godine (1765) ponovo
krenuo na istok. Zadr`ao se izvesno vreme na Krfu, zatim je putovao po Peloponezu, morem stigao u Svetu goru
i u manastiru Hilandar proveo jednu zimu. Po{to tu nije na{ao gr~kog u~iteqa, krenuo je daqe i, na osnovu obave{tewa dobijenih na putu, uputio se u maloazijski grad
Smirnu, gde je proveo oko tri godine, u~e}i u {koli jednog drugog gr~kog u~iteqa, Jeroteja Dendrina. Tu je stekao puno {kolsko obrazovawe koje se u pravoslavnom
svetu tada uop{te moglo posti}i. Na povratku iz gr~kih zemaqa putovao je po Albaniji, zadr`ao se izvesno
vreme na Krfu, a zatim, preko Venecije, stigao u Dalmaciju (1769). Na tom svom prvom helenskom putovawu Dositej je nau~io starogr~ki i novogr~ki, prou~avao helensku poeziju i retoriku, a imao je priliku i da se upozna s
tada{wim prosvetiteqskim te`wama u Gr~koj. Helenska komponenta dala je zavr{ni oblik wegovom dotada{wem obrazovawu, koje je pre toga obuhvatalo crkvenoslovenski jezik i literaturu na wemu, rusku, ukrajinsku
i srpsku, a od tu|ih jezika rumunski, koji je znao jo{ od
detiwstva isto tako dobro kao i srpski, zatim latinski,
italijanski i albanski. Tome treba dodati da je Dositej,
`ive}i me|u obi~nim srpskim svetom u Dalmaciji, upoznao narodni `ivot, narodni jezik i obi~aje naroda.
Na po~etku 70-ih godina XVIII veka Dositej je u Dalmaciji jo{ uvek kao odbegli kalu|er; Dositej Hopovski
kako je sebe nazivao. @iveo je, mislio i pisao u pravoslavnoj duhovnoj tradiciji. Tada dolazi do velikog preokreta u wegovom `ivotu, najve}eg i najdalekose`nijeg po
svojim posledicama. Strelica wegovih putovawa i duhovnih te`wi skre}e prema zapadu. Najpre odlazi u Be~,
u kojem provodi {est polezni i radosni godina (17711776), a otprilike isto toliko po drugim mestima Carevine. Jedno kra}e vreme `iveo je u Sremskim Karlovci8

ma, srpskom duhovnom sredi{tu, u kojem je pre vi{e godina primio mona{ki ~in. U tom periodu, koji neposredno
prethodi wegovoj pojavi na kwi`evnoj sceni, pro{iruje
svoje obrazovawe i saznajne vidike. Izdr`avao se davawem ~asova iz gr~kog, a sam je u~io nove jezike. Najpre se
prihvatio francuskog, iako je `iveo u nema~kom gradu, a
tek zatim nema~kog. Dolazi u neposredan doticaj s literaturom i filosofijom prosve}enosti, francuskom, nema~kom i engleskom (preko francuskih prevoda), slu{a
predavawa jednog od sledbenika popularnog nema~kog
filosofa Volfa i po~iwe druk~ije da misli. U isto
vreme iz Be~a su preduzimane dalekose`ne mere za reformu srpske kulture, s kojima je Dositej bio veoma dobro upoznat, jer je bio u bliskim, prijateqskim vezama s
carskim cenzorom, Atanasijem Sekere{om, jednim od
onih obrazovanih Srba koji su podupirali te reforme.
Nakoliko godina kasnije i sam Dositej }e postati wihov
vatreni pobornik i propagator. To razdobqe zavr{ava
se jednim velikim preokru`nookolnim putovawem, koje je Dositeja iz Slova~ke gde se zatekao preko Italije, Sredozemnog mora, gr~kog arhipelaga (na tom svom
drugom helenskom putovawu najdu`e se zadr`ao na prekrasnom ostrvu Hios), Carigrada, Crnog mora, Moldavije, Vla{ke (tu je napravio nova, u~ena, poznanstva) i
Poqske, odvelo u Prusku, u grad Hale (1782), u kojem je
zbacio kalu|ersku mantiju i obukao se u gre{ne svetske
haqine. Na tamo{wem univerzitetu kod volfovca Erberharda slu{ao je predavawa iz filosofije, estetike i
naturalne teologije. Slede}e godine prelazi u Lajpcig,
grad kwiga i {tamparija; u wemu slu{a univerzitetska
predavawa iz fizike i {tampa svoje prve kwige. Zatim
kre}e daqe na zapad i pose}uje dve evropske kulturne metropole, Pariz i London, koje je odavno zacrtao kao glavni ciq svojih putovawa. U Londonu je ostao {est meseci
(1784-1885), tu je stekao nove prijateqe, pro{irio svoje
duhovne vidike, nau~io engleski i postao na{ pvi prevodilac s tog jezika.
London je krajwa ta~ka Dositejevih putovawa na zapad, kao {to je Smirna bila posledwa stanica na wegovim isto~nim putovawima. Engleska je i za Dositeja, kao
9

i za druge evropske prosvetiteqe, bila obe}ana zemqa

dru{tvenih i duhovnih sloboda, o kojima je feudalna
Evropa jedva mogla sawati. Tu je na{ pisac na vrhuncu
svojih prosvetiteqskih te`wi i svoje okrenutosti stranom svetu. Ono {to je do{lo posle Engleske mawe je zna~ajno: putovawa po raznim nema~kim krajevima, poseta
mnogim gradovima, me|u ostalima i Kantovom Keningsbergu, boravak u zapadnoj Rusiji na imawu wegovog nesu|enog mecene, generala Simeona Zori}a, poreklom Srbina, dva boravka u Be~u (1785-1787, 1789-1802). Posledwi
boravak u Be~u je wegovo najdu`e zadr`avawe na jednom
mestu i ujedno najsumorniji period wegova `ivota.
@iveo je oskudno, od davawa ~asova iz stranih jezika, pod
prismotrom policije, u atmosferi feudalne reakcije
koja je zavladala u Austriji posle smrti Josifa i pod
utiskom Francuske revolucije. Pisao je malo, a pozive
prijateqa i po{tovalaca da ne{to novo napi{e ili u~ini srdito je odbijao. Ali prilike su mu se poboq{ale
kada se na poziv bogate srpske kolonije u Trstu preselio
u ovaj grad, u koji je i ranije u nekoliko mahova navra}ao.
^etiri godine koje je tu proveo (1802-1806) mo`da su najspokojnije razdobqe u ~itavom wegovom `ivotu. Bio je
okru`en prijateqima i po{tovaocima, materijalno
obezbe|en, tako da je izgledalo da je kona~no na{ao uto~i{te za svoju starost. Uprkos svemu tome, on je na kraju
odlu~io da napusti ovaj grad i krene u novu neizvesnost,
ve}u od ijedne dotada{we.
Posledwe godine Dositejeva `ivota deo su istorije
revolucije iz koje je, posle vi{evekovnog ropstva, ro|ena nova Srbija. ^im je izbio prvi srpski ustanak, Dositej je osetio sav zna~aj tog doga|aja. U sada{we vreme
~udna se videnija pokazuju i po~iwe o`ivqavati u srcima na{im blagonade`dije, pisao je on u prole}e 1804.
Iste godine objavio je Pjesnu na insurekciju Serbijanov,
himnu Srbiji koja se ra|a u plamenu borbe. Me|u tr{}anskim Srbima radio je na prikupqawu materijalne
pomo}i za ustanike, a i sam je prilo`io polovinu svoje
u{te|evine. Od samog po~etka bilo mu je jasno da u borbi za oslobo|ewe zna~ajnu ulogu treba da odigra kultura,
pa je zato svoje daqe prosvetiteqske planove vezivao za
10

Srbiju i nastojao da zato pridobije i druge srpske kwi`evnike. U leto 1806, u {ezdeset {estoj godini `ivota,
napustio je Trst i krenuo prema Srbiji. Izvesno vreme
zadr`ao se u Sremu, posetio tada{weg srpskog duhovnog
poglavara mitropolita Stratimirovi}a, stvorio neposredne veze sa ustanicima, da bi slede}e godine pre{ao u
oslobo|eni Beograd. U Srbiji je razvio zna~ajnu aktivnost, u~estvovao u politi~kom, kulturnom i diplomatskom `ivotu zemqe, bio savetodavac Kara|or|a i ustani~kih vojvoda, vaspita~ Kara|or|eva sina i, na kraju,
neposredno pred smrt pope~iteq (ministar) prosve{tenija u prvoj ustani~koj vladi. Ali od wegovog neposrednog u~e{}a u ustani~kim poslovima od ve}eg je zna~aja samo wegovo prisustvo, a preko wega i prisutnost
srpske (i evropske) prosvetiteqske misli HX veka, u Srbiji u godinama wenog ponovnog ra|awa.
Kwi`evno delo Dositeja Obradovi}a ispuwava dinamizam, ista sposobnost za neprekidan razvoj i stalno samonadma{ivawe, kao, uostalom, i wegov `ivot. Na osnovi wegovih isto~nih putovawa i neposrednih dodira s
kulturama pravoslavnog istoka Evrope ponikli su wegovi dalmatinski spisi: I`ica, Venac od alfavita, Hristoitija, crkvene propovedi, napisani 1769-1770. U wima su na{le mesto sve komponente wegovog dotada{weg
obrazovawa, a najvi{e helenska i narodna. Iako se po
svojim osnovnim kwi`evnim i idejnim pretpostavkama
podudaraju s literaturom tog doba pisanom prete`no na
ruskoslovenskom jeziku, ti spisi drugim svojim osobinama, naro~ito svojom helenskom orijentacijom i upotrebom ~istog narodnog jezika, odudaraju od we i ~ine posebnu epizodu u srpskoj kwi`evnosti HX veka.
Kwi`evno-prosvetiteqski rad na {irokim nacionalnim osnovama Dositej zapo~iwe 1783. u Lajpcigu svojim programskim manifestom Pismo Haralampiju, i prvim delom autobiografije @ivot i prikqu~enija. Ta
dva dela objavqena su zajedno, u jednoj kwizi. Slede}e godine izi{li su mu Sovjeti zdravago razuma (1784), a zatim, posle povratka iz Engleske, Basne, s drugim delom
@ivota i prikqu~enija u dodatku (1788), Sobranije ra
znih naravou~itelnih ve{~e (1793); u vreme boravka u
11

Trstu napisao je kwigu Etika, koju je objavio u Veneciji (1803); posthumno je objavqen drugi deo Sobranija, pod
naslovom Mezimac (1818). Objavio je izvestan broj pesama, od kojih je najzna~ajnija ve} spomenuta Pjesna na insurekciju Serbijanov (1804). Svemu tome treba dodati
wegovu obimnu ali samo delimi~no sa~uvanu (ukupno devedeset pet pisama) prepisku.
Dositejevo delo se temeqi, s jedne strane, na wegovim
li~nim iskustvima, na putni~kim do`ivqajima i neposrednom poznavawu sveta, a s druge, na wegovoj ogromnoj
lektiri, na poznavawu klasi~nih i modernih jezika, na
wegovoj {irokoj humanisti~koj erudiciji. Wegov kwi`evni program ~ine slede}i elementi: raskid s tradicijom crkvenoslovenskog jezika, koreniti kulturni preobra`aj naroda na osnovama zapadne prosve}enosti, stvarawe kwi`evnosti na narodnom jeziku a prema uzorima
preuzetim iz zapadnoevropske i anti~ke tradicije. Taj
program je on sa`eto formulisao u svom manifestu Pismo Haralampiju, a {iroko ga je obrazlo`io na osnovu
vlastite `ivotne istorije u svojoj autobiografiji.
Ostala dela su mu nastala prete`no slobodnom adaptacijom stranih tekstova. @anrovski heterogena, ona sadr`e razne kwi`evne oblike, pripovetke, anegdote, basne
(to je najomiqenija wegova narativna forma), ponekad
stihove, u jednom slu~aju i komediju (od nema~kog pisca
Lesinga), zatim moralne i autobiografske eseje, filosofske i eti~ke traktate itd. I u narativnim i u esejisti~kim tekstovima otkrivamo isto {to i u autobiografiji: `ivo ose}awe za narodne potrebe, didaktiku, sentenciozne izreke, humor, `ivopisne likove, poetske opise prirode. Te osobine u~inile su Dositeja popularnim
piscem. Wegova glavna dela @ivot i prikqu~enija i Basne dugo su ostale naj~itanije na{e kwige. Dositej Obradovi} je izvr{io presudan uticaj na ~itav daqi razvitak
srpske kwi`evnosti i istovremeno stvorio na{u ~itala~ku publiku.

12

PISMO HARALAMPIJU

QUBEZNI HARALAMPIJE,

Zdravstvuj! Hristos voskrese!

Ne}u ja ~ekati da pro|u dve godine za odgovoriti ~loveku qubezniku i prijatequ, kakono ti neki obi~avaju. Ja
bih ti bio namah po prijatiju tvojega pisma otpisao, da
nisam sudio za boqe ~ekati da pro|e vreme pla~a i setovawa, vreme glada i uvi vikawa, jednim slovom: vreme velikoga posta, kad pasuq carstvuje i wegova sestra so~ivica, grah i kupus zemqom upravqaju.
Evo vreme zlatno i veselo
Kad nam nije zabraweno jelo!
Evangelska carstvuje svodoba,
Zbaciv{i jaram s ~love~eskog roda.
David prorok u timpane svira.
Nek pop vi{e u triod ne dira!
Pentikostar, kwiga prevesela,
Poje Hrista spasiteqa dela.
Deca hlebac u jajca uma~u
I s jagawci po travici ska~u.
Srpske k}eri mlade, na udaju,
Cve}e beru, vence spletavaju,
Sa ru`icom prsi svoje krase
I vesele uzvi{uju glase
Na pohvalu rimskoga cesara,
Austrijskoga dvora gospodara.
Josife Ftori, mili vladjetequ,
Sunce sveta i blagodjetequ!
Bla`ena majka koja te rodila,
Sveta sisa koja te dojila!
15

Minerva je, bogiwa mudrosti,

Prosvetila tvoj duh od mladosti;
Temis s tobom na prestolu sedi,
Iz tvojih usta Astreja besedi,
Koja po zemqi davno s tobom hodi,
A sad svoje plane proizvodi.
O vek zlatni! O slatka vremena,
Kad je op{ta qubav u`e`ena!
Sre}ne smo mi, sre}ne k}eri srpske
I sve devojke vla{ke i ma|arske:
Ne}emo se vi{e bojat manastira,
Nit bo`ijeg odricati mira;
Qubov ~istu ne}emo gasiti,
Nit jestestva zakone gaziti!
Blago nama, mi }emo bit majke
I ra|ati cesaru junake;
Za sav rod na{ mi }emo g moliti,
Sa suzama wemu govoriti:
Svetla kruno, Josife veliki,
Prostri milost tvoju na rod srpski!
Obrati lice i tvoj pogled blagi
Na dedova tvojih narod dragi,
Na Serbiju bednu i na Bosnu,
Koje trpe rabotu nesnosnu!
Budi podoban neba gospodaru,
Diko sveta, presvetli cesaru!
Izli na svet previsoke dare,
Podaj Bolgarom wihove boqare,
Tvojim Srbqem vitezove stare
I Greciji wejzine Pindare!
Ovo sam vreme ~ekao da ti veseo veselo veselom pi{em, javqaju}i ti da se zdravo nahodim i mirno `ivim,
ne imaju}i nikakva posla s Fru{kogorci nit sa Svetogorci, kanoti vi tamo. Tako su te gresi tvoji postigli, i
da nisam se ja za te molio, gorim bi putem pro{ao nego
si. Zna{ li kako si sa mnom upravio kad no pro|oh po16

sledwi put preko Trsta? Idi u Veneciju, pak se opet

vrati, pak }emo tako i onako uraditi. Ja ti verovah sve,
od to~ke do to~ke. Ko ne bi Srbinu verovao? Pak ti odoh
{etati se po gradu na vodi, pak ti pohar~ih sve {to imadoh, pak ti se vratih go, nag kao mali prst, s punom kesom nade`de. Posle {ta je bilo, zna{: nije potreba da ti
povedam. I da sre}a ne donese gospodina Varlaama, pro{ao bih kud nisam mislio. Eto ti tvoj posao! Pak ho}e{
da ti boqi posle mene do|e. Aj, aj, moj Horva}anine, vidi{ li {to promisal neba ~ini! Poslati takoga koji }e
ti haka do}i! I opet ti ka`em: da nisam se ja za te molio,
gore bi pro{ao. No gledaj te mi po{aqi za moje molitve
jedan salandar novaca: zna{ dobro da su molitve za novce. Ako li prenebre`e{, te{ko tebi! Okrenu}u trebnik
naopako, odmoli}u se, da}u ti jedan katramuna} i anatemu, pak }e ti do}i jedan proiguman i dva zakleta starca
na vrat, te }e{ ograjisati kako nijedan maj~in sin.
Dajem ti na znawe, dru`e moj, da sam pre{ao iz Hale u
Lajpsik za slu{ati i ovde {to u~eni qudi govore, gdi nameravam prebivati najmawe jednu godinu i mislim s pomo}u boga i kojeg dobrog Srbina dati na {tampu s gra`danskimi slovami na na{ prosti srpski jezik jednu
kwigu, koja }e se zvati Savet zdravago razuma, na polzu
mojega roda, da mi nije zaludu muka i toliko putovawe.
Moja }e kwiga napisana biti ~isto srpski, kako god i ovo
pismo, da je mogu razumeti svi srpski sinovi i k}eri, od
^rne Gore do Smedereva i do Banata...
Ja dobitka od moje kwige nikakva ne i{tem, samo da se
ho}e toliko navaca na}i da tipograf pla}en bude. On dosad nije nikakvu srpsku kwigu na {tampu izdao: zato sumwava se preduzimati je na svoj tro{ak, ne znaju}i kakvu
}e sre}u kwiga imati. Uzdam se da }e se na}i koji svojemu rodu dobra`elateq, Sarajlija i Trebiwanin, Novosa|anin i Ose~anin, da po{qe ovde tipografu po nekoliko dukata za dati mu drznovenije i pokazati mu da se nahode qudi koji `ele {to dobro srpski na {tampi viditi. A ko {ta da, ne}e {tetovati, jer }e primiti toliko
kwiga koliko iznosi suma koju polo`i. Ja, uveravaju}i da
}e kwiga moja biti vesma polezna, ne mislim u tom sebe
17

hvaliti, no one qude od kojih sam {to dobro nau~io, iz

kojih premudrih kwiga francuskih, nemeckih i talijanskih najlep{e misli kao cve}e izbirati nameravam i na
na{ op{ti jezik izdati. Nuder obazri se, ne bi li i tu
koga na{ao koji bi izvolio soop{tnik op{tepoleznoga
dela biti; ka`i mu da {to je god Srbaqa, od Adrijati~eskoga mora do reke Dunava, svi }e ga pohvaliti. Slatka je
uteha nadati se da }edu na{a imena `iviti i mila na{emu rodu biti za dobro koje smo mu u~inili do onih samih
dalekih vremena kad se na{e kosti u prah obrate. Po
mnogo hiqada godina srpska }e junost nas pomiwati i na{a }e pamet posledwim rodovom mila i draga biti. Neka samo okrenemo jedan pogled na narode prosve{tene cele Evrope. U sada{wem veku svi se narodi sile svoj dijalekt u sovr{enstvo dovesti delo vesma polezno, budu}i
da kad u~eni qudi misli svoje na op{temu celoga naroda
jeziku pi{u, onda prosve{tenije razuma i svet u~enija ne
ostaje samo pri onima koji razumevaju stari kwi`evni
jezik, no prostire se i dosti`e i do seqana, prepodavaju}i se najprostijemu narodu i ~obanom, samo ako znadu ~itati. A koliko je lasno na svom jeziku nau~iti ~itati!
Kome li ne}e se militi malo truda preduzeti za nau~iti
~itati, ~itaju}i {to pametno i razumno i vrlo lasno
razumevaju}i ono {to ~ita? Znam da mi mo`e ko protiv
re}i: da ako po~nemo na prostom dijalektu pisati, stari
}e se jezik u nemarnost dovesti, pak malo pomalo izgubiti. Odgovaram: koja je nami korist od jednog jezika kojega u celom narodu od deset hiqada jedva jedan kako vaqa
razume i koji je tu| materi mojej i sestram...? Nek nau~e...! To je lasno re}i, ali nije u~initi. Koliko je onih
koji imadu vreme i sposob za nau~iti stari kwi`evni jezik? Vrlo malo! A op{ti prosti dijalekt svi znadu, i na
wemu svi koji samo znadu ~itati mogu razum svoj prosvetiti, srce poboq{ati i narave ukrasiti. Jezik ima svoju
cenu od polze koju uzrokuje. A koji mo`e vi{e polzovati
nego op{ti, celoga naroda jezik?
Francuzi i Italijanci nisu se bojali da }e latinski
jezik propasti ako oni po~nu na svoji jezici pisati, kako
i nije propao. Ne}e ni na{ stari propasti, za{to u~eni
18

qudi u narodu vsegda }e ga znati i s pomo}u staroga novi

}e se od dan do dan u boqe sostojanije privoditi. Moskaqi sve svoje najboqe kwiga na svom dijalektu s gra`danskim slovom {tampaju. Samo prostota i glupost zadovoqava se vsegda pri starinskom ostati. Za{to je drugo bog
dao ~oveku razum, rasu`denije i slobodnu voqu nego da
mo`e rasuditi, raspoznati i izabrati ono {to je boqe?
A {ta je drugo boqe nego ono {to je poleznije? [to god
ne prinosi kakovu libo polzu, ne ima nikakve dobrote u
sebi. Za{to bi se dakle mi Srbqi sumwavali u takovom
i toliko poleznom i pohvale dostojnom delu pro~im
slavnim narodom sledovati? Nije mawa ~ast sveta u kojej
se slavenoserpski jezik upotrebqava, nego zemqa francuska iliti ingleska, iskqu~iv{i vrlo malu razli~nost
koja se nahodi u izgovarawu, koje se slu~ava i svim drugim jezikom. Ko ne zna da `iteqi ~rnogorski, dalmatski,
hercegovski, bosanski, servijski, horvatski (kromje
mu`), slavonijski, sremski, ba~ki i banatski (osim Vlaha) jednim istim jezikom govore?
Govore}i za narode koji u ovim kraqevstvam i provincijam `ivu, razumevam koliko gr~ke crkve, toliko i latinske sqedovateqe, ne iskqu~avaju}i ni same Turke Bo{wake i Hercegovce, budu}i da zakon i vere mo`e se promeniti, a rod i jezik nikada. Bo{wak i Hercegovac Tur~in on se Tur~in po zakonu zove, a po rodu i po jeziku,
kako su god bili wegovi ~ukundedovi, tako }e biti i wegovi posledwi unuci: Bo{waci i Hercegovci, dogod bog
svet dr`i. Oni se zovu Turci dok Turci tom zemqom vladaju, a kako se pravi Turci vrate u svoj vilajet otkuda su
proizi{li, Bo{waci }e ostati Bo{waci i bi}e {to su
wihovi stari bili.
Za sav dakle srpski rod ja }u prevoditi slavnih i premudrih qudi misli i sovjete, `ele}i da se svi polzuju.
Moja }e kwiga biti za svakoga koji razumeva na{ jezik
i ko s ~istim i pravim srcem `eli um svoj prosvetiti i
narave poboq{ati. Ne}u nimalo gledati ko je koga zakona i vere, niti se to gleda u dana{wem veku prosve{tenom. Po zakonu i po veri svi bi qudi mogli dobri biti.
Svi su zakoni osnovati na zakonu jestestva. Nijedan za19

kon na svetu ne veli: ~ini zlo i budi nepravedan; no naprotiv, svi {to ih je go|, od strane bo`je nala`u i zapovedaju: nikom nikakva zla ne tvoriti, dobro tvoriti i
qubiti pravdu. Bog je sama ve~na dobrota i pravda; {to
god nije dobro i pravedno, nije od boga. A za{to dakle u
svakom zakonu ima zlih i nepravednih qudi? Nije tomu
zakon uzrok, nego nerazumije, slepota uma, pokvareno, pakosno i zlo srce i preko mere qubov k samom sebi. Ovo su
izvori iz kojih izviru sve strasti koje uznemiravaju rod
~elove~eski i koje ~ine da ~ovek na ~oveka mrzi, jedan
drugoga huli, goni, udru~ava, ozlobqava, prokliwe, u ve~nu muku {iqe i vragu predaje a {to je najgore pod
imenom vere i zakona, prevra}aju}i i tolma~e}i zakon
svoj po zlobi i po strasti srca svoga.
Kad }e nestati mr`ewe i vra`ba na zemqi! Kad }e srce na{e do}i u svoju prirodnu dobrotu da u licu svakog
sebi podobnog ~loveka pozna brata svoga, nit misle}i
niti pitaju}i: koje je vere i zakona one u kojej ga je bog
izvolio da se rodi, kao i ti u tvojoj. Koje je vere? One koje bi i ti bio da si se u istoj rodio, ako bi po{ten ~ovek
bio. S ~ijom voqom i dopu{tewem qudi se plode i ra|aju, rastu, `ivu i sladosti ovoga sveta u`ivaju u svakom
rodu i plemenu, u svakoj veri i zakonu? S bo`jom. Dakle,
{ta bi mi hoteli: da smo pametniji i boqi od boga? Ono
{to bog dopu{ta i ho}e, to mi ne}emo! O na{e detiwske
pameti! Bra}o, qudi, poznajmo jedanput na{u nepravdu!
Kako mo`emo mi iziskivati od drugih ono isto koje kad
bi drugi od nas iziskivali, velika bi nam se nepravda ~inila! Poznajmo jedanput svu silu ovih re~i proste su i
bla`ene i ne trebuju nikakva tolma~ewa: {to god ho}ete
da vam ~ine drugi qudi, ~inite i vi to wima. A {ta bi mi
radi da nam drugi ~ine? Da nas pu{taju s mirom `iviti
u na{em zakonu, da nam ne ~ine nikakva zla, da nam opra{taju na{e slabosti i pogre{ke, da nas qube i po{tuju i
da nam pomognu u potrebi na{oj. To isto i mi smo du`ni
svima qudma na svetu. Ovo je sav zakon i proroci. Svaka
nauka koja je ovoj protivna uznemiruje qude, uzrokuje
vra`bu i svako zlo - sqedovatelno nije od boga. Zato, da20

kle, ja }u pisati za um, za srce i za naravi ~love~eske, za

bra}u Srbqe, kojega su god oni zakona i vere.
Ja sam iskustvom poznao `equ, qubov, usrdije i revnost gospodara Novosa|ana i Ose~ana, i u Dalmaciji Sarajlija i Hercegovaca, kako gore}im srcem `ele nauku
svojoj deci; nigdi nisam bio gdi nisu me `elili i ustavqali. Kako bih ja, dakle, mogao odgovoriti na qubov i
prijaznost mojega qubeznoga roda, razvje trude}i se, koliko mogu, za prosve{tenije junosti? A to {to `elim,
nikako boqe ne mogu u~initi nego prevode}i na na{ jezik zlatne i prekrasne misli u~enih qudi: i takovim
sposobom i roditeqe u wihovom blagom namjereniju
ukrepqavaju}i i u srcam mladosti srpske nebesni i bo`estveni ogaw ka u~eniju i k dobrodjeteqi voz`igavaju}i, i svet razuma ~ak do prostih seqana i do samih pastirskih koliba ra{iruju}i. U sada{we sre}no vreme
zraci u~enija i filosofije do tatarskih granica dose`u.
Ne mogu premu~ati ovde veliko starawe blagorodnih
boqara moldavskih za vospitanije i nauku wihove dece:
ne ima sad mladi}a u Ja{u koji ne zna, osim svog jezika,
jelinski i francuski, mnogi latinski i talijanski. Nad
svima oba~e ve~ne slave i pohvale dostojni qubou~wej{i i preizrjadwej{i gospodin Leon ]iuka, Episkop romanski u Moldaviji, kojega usrdije k nauci i qubov k ote~estvu nije mogu}e dovoqno opisati. Na drugom mestu ne}u izostaviti priliku za opisati na {ire ovoga slavnoga mu`a; ovde samo toliko nazna~ujem da je on, Episkopom
budu}i, francuski jezik izu~io, preizrjadnu biblioteku
s mnogim tro{kom sastavio, razli~ne kwige na svoj jezik
prevesti dao i sad namerava Oksensterna Teatr politi~eski i Telemaha s svojim i`divenijem na {tampu izdati i svom ote~estvu pokloniti.
Evo ti, brate, moje namjerenije u Lajpsiku! Namah }u
preduzeti delo, koliko mi dopusti moja nauka, budu}i da
u kolegije ne prestajem hoditi. Ti gledaj, te raspo{qi
nekoliko od ovih pisama kojekuda. Vreme }e me nau~iti
jesam li se u mojej nade`di prevario. Ako li i to bude,
ne}u se upla{iti, niti }u ono {to je s moje strane mogu21

}e izostaviti. Meni }e preko mere pla}eno biti kad kogod od moga roda rekne, kad nada mnom zelena trava narasti: Ovde le`e wegove srpske kosti! On je qubio svoj
rod! Ve~na mu pamet!
V pro~em, ti mi zdrav budi, qubezni Horva}anine!
Pozdravi mi s Hristos voskrese gospodare Vojnovi}e,
Rizni}e i Kurtovi}a, i pro~e Sarajlije i Mostarane.
U Lajpsiku, na 1783.
aprila 13

Tvoj brat i sluga

Dositej Obradovi~

22

PREDISLOVIJE

Slatka je stvar i puna bezlobne zabave i utje{enija

spomiwati se svojih pro{astih vremena od samoga nezlobivoga detiwstva i vesele mladosti do mu`eskog vozrasta i zrele starosti. Prolivaju o~i moje slatkosrde~ne
suze pripoznanstva i blagodarnosti kad god razmi{qavam veliku milost nebesnog promisla. U kolikim nevoqam mi je pomogla, od kolikih bjedstvovanija i napastej
izbavila i koliko krat moje sovjete i namjerenija, koja
bi mi za moje nerazumije i nerasudije {tetna i pagubna
bila, na dobro obratila i kako ~adoqubiva mati, za ruku
vode}i, k dobrom koncu dovela! Qubov dru{tva i prijateqstva slatka stvar, slatko ime, slatko spomiwawe!
^ini mi se da sladost rajska dovoqna bi mi bila, takova
i tolika budu}i, kolika je mojemu srcu uteha i radost kad
god pomiwem srde~nu qubov i prijateqstvo mojih qubeznika i qubeznica, blagodjeteqa i blagodjeteqnica. Moje iste slabosti i pogre{ke, premda ih se stidim, i od kojih ni do danas nisam se izbavio, polzuju me kad ih pomiwem, poma`u}i mi da se ispravqam, koliko je mogu}e, da
nisko i smireno o sebi mislim, i da druge, meni podoboslabe, qude trpim i snosim.
Vreme mladosti, u kom krv na{a vri i misli neprestano lete, ne dopu{ta nam dosta postojanstva da se sami sa
sobom zabavqamo i da od sebe daleko ne odlazimo. Zlatni sovjet: Poznaj sebe! vrlo se kasno prima.
Trideset i osam mojih pro{astih godina napomiwu me
da je podne mojega `ivota preminulo i da se k ve~eru pribli`avam. Sad poznajem da ~lovek u mladosti, ne obziru}i se nimalo na svoje nedostatke i nesovr{enstva, `eli
samo i govori: Kamo sre}a da su na{i stari pametniji
23

bili! U trideset godina vozrasta po~iwe sumwati da

nije ni sam dosta pametan bio. Oko ~etrdeset godina ne
dvoji vi{e; vidi da nije najpametniji bio, oba~e namerava i nada se da }e se ispraviti, dok i starost do|e. [to
}emo sad? Ni{ta, na put, na put! Jedno nam ostaje `eliti, sirje~ da na{a deca i unuci boqi i pametniji budu.
Moja krv, koja, blagodarenije bogu, po~iwe utoqavati
se i umirivati, ne vara me vi{e s sujetnima nade`dama,
niti me ~ini zidati po vozduhu gradove; ostavqa mi moje
zlatno vreme, {to mi jo{te ostaje, u moju vlast i predaje
mene meni samomu. Po~iwem malo-pomalo odisati, izbavqaju}i se mladosti kako mnogovolnujemoga i svirepoga
mora. Sad mi dolazi na pamet bo`estveni sovjet premudroga Pitagora da se k sebi vratim, da u sebe do|em, i
da razmislim otkud sam na ovi svet do{ao, {to sam u wemu ~inio, i kud mislim po}i. Ovo mi je sad moje najmilije upra`wenije i najdra`i posao: ili razgovore u~enih
qudi slu{am, ili premudro napisane kwige ~itam, ili
ujediwen u kom bezmolvnom mestu hodam; o tom mislim, o
tom se upra`wavam i to uzdi{u}i sebe pitam: otkud sam
na ovi svet do{ao, {ta sam u wemu ~inio i kud }u iz wega po}i.
Ovo, dakle, razmi{qavaju}i, rad bih da nisam sasvim
na svetu nepolezan bio. Rad bih {togod posle mene ostaviti s ~im }e se kogod od moga roda polzovati. Rad bih sa
svim srcem nauku i prosve{tenije razuma, koje sam od
mladosti moje `elio i tra`io, srpskoj junosti preporu~iti, i tako srpske k}eri prsima koje su me odojile, ako
ne koliko bih rad, barem koliko mogu blagodaran javiti
se. Zato nameravam razli~ne slu~aje koji su mi se u vreme dvadeset i pet godina mojega stranstvovawa dogodili
napisane ostaviti. Uzdam se, opisuju}i razne obi~aje naroda i qudi s kojima sam `ivio, da }u moje ~itateqe polzovati. Dobre obi~aje pohvaquju}i, radi}u i svakom preporu~iti; a zle pohu|avaju}i, u omrazu dovesti
Vospitanije mladosti stvar najnu`nija i najpoleznija ~loveku na svetu, budu}i da od we zavisi sva na{a
dobrota iliti zlo}a, sledovatelno i sva sre}a iliti nesre}a, koliko telesna toliko i du{evna; za koje rodite24

qi (o roditeqi, slatko i sveto ime!) najvi{e vaqa da se

staraju da dobro vospitanije ~adom svojim dadu, da ih ne
razma`uju, da ih ne kvare, da ih od zlih }udi od kolevke i
od maj~ine sise odu~avaju. Dete razma`eno lasno biva }udovito, iz {ta se ra|a: samovoqstvo, tvrdoglavstvo,
upornost, nepokornost, sujetno visokoumije i luda gordost i pro~e zlobe koje uzrokuju svu nesre}u ~ovekovu
~rez sve vreme `ivota wegova; od kojih zlih obiknovewa
vaqa da ih ~uvaju od detiwstva. Wihova mlada telesa u
zdravqu da sadr`avaju: na zdravoj mladosti osnovata je
zdrava starost; da im ne daju kojekakva jela slatka i majstorski zgotovqena, konfete i vo}a nedozrela. Wihovo
mlado srce k ~lovekoqubiju i k dobrim naravom malo-pomalo da okre}u; wihov um i razum, kako po~nu misliti i
rasu`davati, da prosve{tavaju, od sujeverija i kojekakvih ludih pla{ewa ~uvaju}i ih. O, kolike slabosti i
bolesti uma pla{wa dece uzrokuje! A svrh svega, wihovo
mlado srce quboviju pravde, istine, po{tenoga mislewa
i mudrovawa kako slatkim materwim mlekom da napojavaju; zlonaravne, stroptive i zlogovorqive sluge i slu{kiwe i svako zlo dru{tvo od wih da udaqavaju. No o
ovoj materiji govori}e se na drugom mestu vi{e; ovde toliko javqam da u ovom mojem spisaniju blagim i milim
roditeqem u vospitaniju wihove dece `eli}u pomo}i.
Ova materija budu}i najpotrebnija i najpoleznija
~love~eskom rodu, ona }e biti i najosobitije namerenije
ovoga mojega pisawa. Poznao sam iskustvom, nahode}i se
od mladosti moje u raznim opstojateqstvam, {ta je polezno, {ta li je vredno bilo mojej mladosti. S razli~ni narodi `ive}i, vidio sam kako svoju decu vospitavaju, i kakova sledovawa razli~na vospitanije imadu; pritom i
kwige u~enih qudi koji su o ovoj materiji pisali, ~itao
sam. Gdi sam god `ivio, imao sam pod mojim upravqenijem
razli~nu bogatih i siromaha roditeqa decu, gra|ansku i
seqansku. U Dalmaciji, U ^rnoj Gori, u Be~u i u Moldaviji poznao sam de~ina svojstva, naravi i svakojake }udi.
Zato pri svakoj prilici ne}u izostaviti, daju}i pristojna pravila, kako s decom vaqa upravqati da budu s vremenom dobronaravni i po{teni qudi, roditeqem pokorni i
25

poslu{ni, qudma s kojima `ivu mili i dragi, ote~estvu i

sami sebi polezni i blagopotrebni.
U svem ovom spisaniju, pri svakom opstojateqstvu,
prilaga}u i pridodavati naravou~itelna naznamenovanija i polezne ka upravqeniju `itija sovjete i nastavqenija, koje sam od u~enih qudi nau~io i iz poleznih kwiga po~erpao: niti }u biti ja, no polza bli`wega moga prvo i na~alno namjerenije ove kwige. A {to budem i o sebi govoriti, ne bojim se da mi se ne}e verovati, jer }u
imati premnogo uzroka samoga sebe osu|avati i pohu|avati, a vesma malo ili nimalo hvaliti. Pri svakoj vrsti
i re~i ovoga spisanija smatra}u sebe kako pred vsevide}im bo`ijim okom; samu }u istinu qubiti, o woj }u se
starati, wu }u s toplim i ~istim srcem `eliti i tra`iti. Znaju}i nesumweno da sva na{a govorewa i dela, a navlastito ona koja se na {tampu izdaju i posledwim rodovom predaju, ve~na sledovawa imadu, ne}u nimalo sebe zaboraviti; ~uva}u se svakoga pristrastija i licemerija, a
osobito samoqubija. Pravdu i istinu radi}u vsegda pred
o~ima imati.
Nauka i poznawe qudi nije niti malena niti malo potrebna stvar ~loveka na svetu. O ovom poslu mo`e se re}i kako god i o vospitaniju, sirje~, da o wemu zavisi sve
na{e blagopolu~ije u celom te~eniju `ivota. S kim ~lovek najvi{e `ivi, i s kim ima najve}e posla ovde na zemqi nego s podobnima sebi qudma? A kako }emo jedan s
drugim prebivati, ako jedan drugoga ne poznamo? La{we
je `iviti s jednim narodom kojega jezik ne znamo, premda
i to nije malena muka, nego provoditi sve svoje `ivqewe
s qudma kojih svojstva, narave i }udi ne poznajemo. I zaisto iz toga se po vi{oj ~asti ra|aju: nesloga, nemir, mr`ewe, vra`ba i sva|a, pone`e ne poznajemo kako vaqa ni
sami sebe ni druge. Poznati sebe, poznati qude, wihove
naravi i najpotajenija sklowenija i pristrastija wihovog srca, iz kojih proizni~u i proishode sva wihova namerenija, dvi`enija i dela, o tom su se trudili najve}i
qudi, i do danas o tom se upra`wavaju i staraju veliki
filosofi. Budu}i, dakle, da me je promisal neba opredelio da provedem `ivot moj s razni narodi, s qudma i s
`enama, s bogati i siromasi, s u~eni i prosti, s crkovni
26

i mirski, s kojima nisam trgovao, kupovao ni prodavao,

sva je moja starost bila poznati: kakvi su qudi, i iz kojih uzroka bivaju taki ili drugoja~i: kakvi bi vaqalo da
budu, i ~rez koja sredstvija mogli bi taki postati. Pritom, budu}i da kakvi smo god, moramo jedan s drugim `ivot provoditi, kako vaqa, dakle, da postupamo i da se ophodimo da nismo jedan drugom tegotni, dosadni i vredoviti? Kako mo`emo drug drugu ugoditi, tiho, mirno i qubezno izme|u sebe `ivovati i dne `itija na{ega, koliko je
mogu}e, oblek~ati i usladiti, pota{ti}u se izjasniti.
[to se kasa poznanstva sebe, pravda da je vrlo mu~na
stvar, budu}i da koliko nevje`estvo, toliko i mnogo vi{e samoqubije zatvaraju nam o~i i ne dadu nam gledati
sebe s ru`ne strane. No ako je {to dobra u nami, to nam
je milo gledati, to dobro vidimo i tome se ~udimo; a {to
nam nije milo viditi, to za le|a me}emo i dobro sakrivamo. No i u ovom, moje slabosti, moje pogre{ke i budala{tine dale su mi na konac poznati da sam slab i nerazuman. A svrh svega, sveta nauka, bo`ji dar, nebesni svet,
nauka i kwige premudrih i prosve{tenih qudi, u~enih
qudi, istini blagodjeteqa ~elove~eskoga roda, dale su
mi sposob pro}i i dostignuti do najpotajenijih zapletaka srca mojega; prosvetile su me i dale su mi vi{e poznanstva nego {to bih mogao pridobiti iskustvom hiqadugodi{wega `ivqewa na zemqi. Ovu }u, dakle, koliko
mu~niju toliko potrebniju, materiju kao na ni{anu imati u svem mojem pisawu.
Posle polze i zabave, koju `elim kom god od mojega roda uzrokovati, neiskazano ute{enije i neizre~enu radost ~uvstvova}u, imaju}i priliku za spomiwati i poznanstvu posledwih rodova predati imena mojih prijateqa, qubeznika i blagodjeteqa. Ne mogu}i ina~e vozotvjetstvovati wihovoj slatkoj qubavi, oblek~a}u prsi
moje javiv{i svetu moje pripoznanstvo i blagodarnost k
wima; spomiwa}u se wih i qubi}u ih dok god `ivi du{a
moja, sirje~ do veka, i ne}u prestati `eliti da milostivi bog u~ini ve~no nagra`denije wihovoj dobroti. Preporu~i}u spomiwawu i blagodarnosti na{ih unuka imena dobrih i milostivih blagodjeteqa koji izvole pomo}i
da izdam na {tampu kako ovu kwigu tako i {to drugo ko27

je nameravam iz poleznih kwiga prevoditi. Da sam kadar

sav tro{ak sam u~initi, ~ini mi se da niko ne bi bio veseliji i sre}niji od mene.
Da}u povod i priklad vozqubqenoj junosti srpskoj,
koju promisal neba spodobi svetom u~enija osijati i prosvetiti, da na svoj jezik prevode, sastavqaju i na {tampu
{to izdaju; da se postaraju za matere svoje i sestre, za supruge i k}eri, prevode}i im izbrane kwige u~enih naroda, daju}i im na ovi na~in blagopotrebnu zabavu, ukra{avaju}i wihove naravi, prosve{tavaju}i wihov um i oblagoro|avaju}i wihovo srce istinim blagorodstvom dobrodjeteqi i prosve{tenija razuma. Neka se pota{te i pohite dovesti u svoj rod zlatno i blagopolu~no vreme kad
}e srpske k}eri i supruge ~itati: Pamelu, Telemaha,
povesti Marmontelove i pro~e ovima podobne kwige na
svom prostom dijalektu. I kako prve vospitateqnice i
nastaviteqnice ~ada svojih, prosve{tene budu}i, same
}e polagati prvo osnovanije wihovog dobrog vospitanija, napajaju}i ih razumom i dobrodjeteqiju zajedno s mlekom prsiju svojih.
Ja, koliko sam mogao poznati qude, po vi{oj ~asti poznao sam ih dobre; i ako gdi pogre{avaju, ili ~ine}i ono
{to ne bi vaqalo, ili izostavqaju}i ono {to bi vaqalo,
u tom pogre{avaju ili iz prirodne ~elove~eskomu jestestvu slabosti, ili iz neznawa i nerasudija, misle}i i sude}i svrh stvari nepravo. Vrlo je malo takih qudi koji
samo iz zlo}e srca i s namjerenijem ~ine zlo samo za{to
im je zlo milo. Sa svim tim, moje namjerenije budu}i ispravqenije narava i obi~aja, dobre hvale}i, a zle pohu`davaju}i, uzdam se da mi se ne}e za zlo primiti obli~enije zloupotrebqenija ~elove~eskih. Niko ne mo`e se
ispraviti ne znaju}i u ~emu i kako pogre{ava; a ko se mo`e pohvaliti da je bez slabosti i pogre{ke? Dakle, mi
ne mo`emo ni jedan dan u miru, pokoju i qubovi jedan s
drugim `iviti ne preziru}i, ne trpe}i i ne pra{taju}i
jedan drugoga pogre{ke; oba~e, ako bi se svak sa svoje
strane starao za poznati svoje nedostatke i za ispravqati se, mnogo bi mawe pogre{avali, i sledovateqno mnogo bi mirniji i veseliji na{ op{tedru`eski `ivot bio.
Zato molim neka mi se ne primi za osu`denije naroda,
28

~ina i lica osu`denije zlih obi~aja i zloupotrebqenija.

Meni su qudi svakoga naroda i ~ina mlogo dobra u~inili, a zla nimalo ili vrlo malo; ja nejmam nikakva uzroka s moje strane na wih tu`iti se. Ako li gdi budem to
~initi, zaisto ne}u radi mene, no polze radi mojih ~itateqa: da ako ko {ta takovo pri sebi pozna, da se ispravi.
Meni je `ao da qudi koji ne misle, ne sude i ne postupaju sleduju}i pravilu zdravoga razuma, sebi hude i vrede.
O, koliko bi svi qudi na zemqi s strane bo`ije blagopolu~ni mogli biti kad ne bi sami svoje zlopolu~ije uzrokovali, misle}i i `ive}i nakrivo! Bog bi morao zao biti kad bi rod ~elove~eski na wihovo zlo i nesre}u sazdao; a to ko mo`e, zdrav mozak imaju}i, i pomisliti?
Otkud dakle nesre}a? Vaqda je sa strane ~lovekove. A
~lovek, biva li svojevoqno i dobrovoqno nesre}an? Nikako! Jasno je, dakle, da iz neznanstva i nerazumija proishodi po vi{oj ~asti na{e zlopolu~ije.
Gubimo se po stranputicama, a ~ini nam se da smo na
pravom velikom putu; ko nam sme re}i da nismo gotovi
smo namah na kavgu. Svak se sebi ~ini na pravom putu, a
drugoga sudi za izgubqena. Ko god ne vidi, ne mo`e uprav
hoditi; a ko god ne ume misliti i suditi, ne mo`e ni svoja dela kako vaqa upraviti. Mo`e jedan isti ~ovek u jednom poslu pravo misliti, a u drugom vrlo krivo. Na priliku, Tur~in veli da od boga ne vaqa ~ovek da be`i, jer
ne mo`e ute}i ni sakriti se. Ima{ pravo Tur~ine! A
ima li Tur~in pravo kad veli da ni od kuge ne vaqa be`ati? Jok, vala! U tom ima vrlo krivo. Od boga ne mogu}i
ute}i, ne vaqa ni da be`imo; a od po`ara, velike vode,
kuge i drugih mnogih zala, mogu}i se sa~uvati i ne hote}i, vrlo ludo poslujemo. Iz svega ovoga sqeduje da mo`emo qude milovati i qubiti pohu`davaju}i i osu|avaju}i
wihove krivoputice, za{to ina~e nije mogu}e ispraviti se.
Ako li se ko na|e ko bude moje prostosrda~no namjerenije i bespristrasno pisawe na zlo tolma~iti, primaju}i za obidu i obli~enije obi~aja u kojima je on vospitan
i koji se wemu dobri ~ine, znam da }e me osuditi i o meni zlo govoriti. Ja sam i to predvidio i nisam se tome ne
nadao. Ko mo`e svim i toliko razli~nim qudma ugoditi!
29

Ja }u se samo starati ni{ta protiv mojej sovjesti i protiv pravilam zdravoga razuma ne pisati. Ko se zadovoqava samo kao ovca i}i za drugim ovcama, pravda da wemu
nije potreba ni misliti ni rasu`davati. Ukorewenije
starih obi~aja podobno je korewu velikih drva; za koliko godina su se uglubqavala daleko u zemqu, toliko potrebuju da se osu{e. Vaqa se malo i usuditi i po~eti misliti kako }e qudi na sto godina posle nas misliti, ako
nismo radi ostati vsegda u prvoj prostoti i detiwstvu.
Da nisu se Evropejci usudili misli svoje popravqati i
um naukom prosve{tavati, ostali bi do danas u prvoj gluposti i varvarstvu i bili bi podobni bednim narodom
afrikanskim.
Priklad drugih naroda daje mi drznovenije. Na}i }e
se dovoqno ostroumnih i pravosudnih lica izme|u bra}e
moje koji }e poznati ~iji sam ja interes i polzu pi{u}i
`elio i iskao. Ako li {to gdi bude pogre{no, u~eni }e
qudi posle mene ispraviti i meni }e ~elovekoqubno kao
~loveku prostiti. Meni je dovoqno utje{enija daju}i
priklad u~enim mojega naroda da sprski po~iwu na {tampu {to dobro izdavati. [teta da toliko mnogo~isleni
narod ostaje bez kwiga na svom jeziku u vreme u koje nauka blizu nas sija kako nebesno sunce. Ako ni{ta, pozna}e bra}a moja userdije moje k wima posle moje smrti, i to
je taman vreme za koje se vaqa starati i pisati. Vreme je
`ivota na{ega jedan minut, jedno trenu}e oka i jedno ni{ta, a po smrti ~eka nas ve~nost. Samo posledwi rodovi
sude pravo i bez pristrastija o pro{astima. Ute{en }u
po}i s ovoga sveta znaju}i da sam bra}i mojej dobra `elio, da sam se silio u~initi toliko polze koliko sam mogao, i da nisam zaludu `ivio.
Iz toga {to sam dovde govorio mo`e se poznati, od ~asti i nakratko, {ta }e ova moja kwiga u sebi sadr`avati;
nije vi{e potreba o tom govoriti. Toliko mogu jo{te
pridati da ako ko bude samo zabavu iskati u ove kwi`ice ~itawu, ne}e bez we biti. [ta je zabavnije nego znati
kako `ivu qudi po razli~ni mesti sveta, i kakvi su wihovi obi~aji? Dvadesetipetgodi{we moje prebivawe i
putovawe u Dalmaciji i ^rnoj Gori, u Albaniji, u Greciji, u razli~ni ostrovi Sredizemnoga mora, u Smirni, u
30

Italiji, u Moldaviji, i sad u Germaniji da}e dovoqno materije zabave i razgovora.

Oglasio sam u pismu k qubezniku mojemu Haralampiju
da nameravam izdati Sovjete zdravago razuma, koja }e
kwiga sadr`avati najizbranije misli i sovjetovawa u~enih qudi s raznih jezika prevedene, o kom poslu po~iwem
s pomo}u boga truditi se ovde u Lajpsiku, a me|utim izdava}u ove moje slu~aje, ~ekaju}i ho}e li se koji dobar Srbin na}i da pomogne s tro{kom. Uzdam se u promisal neba da }e pomo}i mojemu bratoqubnom namereniju, budu}i
da koliko mi daruje `ivota, u napredak u ovom delu i
upra`weniju nameravam provesti.
Tebi dakle, o qubezwej{i i sla~aj{i slavenosrpski
narode, posve{tavam koliko ovu toliko i one koje }e
sledovati plode i `ertve mojega pera. Vami, po`elani
`iteqi Serbije, Bosne, Hercegovine, ^rne Gore, Dalmacije, Horvatske, Srema, Banata i Ba~ke, vami i va{im
posledwim unukom, s gore}im i punim qubavi srcem, ovi
moj mali no userdni trud predajem! Primite, ako ni{ta,
za zabavu. Ako gdi bude {to pogre{no, molim i prosim
va{u dobrotu i ~elovekoqubije da oprostite slabosti
mojej; sam je bog bez pogre{ke i bez nedostatka. Preporu~ujem sebe va{ej milostivoj i srde~noj qubovi. Ja ne
znam ho}u li gdi s vami jo{te `iviti i slatkog va{eg
prijateqstva nasla`davati se. Toliko prosim, kad me ne
bude na svetu, da mi `elite od blagoga boga milost, koju
i ja vami zajedno s svetom razuma i nauke, i va{im sinovom i k}erma od roda v rod, dok god bog svet dr`i, vsesrde~no `ele}i prebivam do posledweg mojeg izdihanija
du{om i telom sav va{
u Lajpsiku, 1783,
avgusta 15

Dositej Obradovi~

OBZNAWENIJE
Nameravam izdati na tip trista ovih kwiga; svaka }e
sostojati se iz dvadeset iliti oko dvadeset i pet tabaka
u velikim oktavu. Pogre{ke {tampe vaqa prostiti, jer
oni koji {tampaju ne znadu srpski, i koliko god ispravqam, mora ne{to ostati.
31

@IVOT I PRIKQU^ENIJA

DIMITRIJA OBRADOVI^A
NARE^ENOGA U KALU\ERSTVU DOSITEJA
WIM ISTIM SPISAT I IZDAT

I
Mesto ro`denija mojega bilo je varo{ ^akovo u Banatu tami{varskomu. Otac moj zvao se \ura| Obradovi},
rodom Srbin, po zanatu }ur~ija i trogovac; mati moja,
Kruna imenom, bila je rodom iz sela Semartona nedaleko od ^akova, k}i Ranka Paunki}a. Toliko sam malen
ostao po ocu sirota, da jedva ga pamtim; no raste}i, koga
sam god ~uo o wemu govoriti, nije ga niko bez uzdisawa
spomiwao, koliko Srbqi toliko i Vlasi, dobrim bratom
\ukom nazivqu}i ga, `ale}i {to je mlad umro, i `ele}i
da wegova deca wemu podobna budu. Koliko sam mlad bio,
no pamtim, kako god danas, kakvu je silu na meni imalo
takovo mojega roditeqa sviju qudi spomiwawe. Ja sam ga
potom vsegda u umu mojem predstavqao ne samo kako oca
moga, no savi{e kao jednog ~oveka pravdoqubiva, po{tena i prequbezna, koga spomiwu, qube i `ale svi koji su
ga god poznavali. I to dobro pamtim da moje mlado detiwsko srce krepko bi `elilo da i sam wemu podoban budem, i tako qubov i milovawe drugih qudi da zaslu`im.
Sledovawe ove istorije pokaza}e da sam ja po vi{oj
~asti savr{en uzrok imao s qudma s kojima sam `ivio zadovoqan biti; no to pripisujem wihovoj dobroti. Toliko
mogu uveriti da ako je {to dobra i s moje strane bilo, zaisto uzrokovato je bilo ~rez vsegda{we spomiwawe mojega dobroga oca kojemu i dana{wi dan `elim upodobiti
se i tako qubeznog spomiwawa bra}e moje i roda spodobiti se. Zato, kako sam obe{tao, namah pri ovoj prilici
ne}u izostaviti roditeqem napomenuti da se staraju sami sa svojim povotkom deci svojej u vreme mladosti wihove dobar priklad dati. [to dete ~uje, to u~i i prima,
kako god i svojih roditeqa jezik: {to vidi da se pred
32

wim svaki dan ~ini, tome mora naviknuti; tako prisvojava obi~aje, tako narave, tako sve misli i mudrovanija
onih, s kojima rasti. S ~im se novi sud najpre napuni, tim
se i napoji; od sviju, s kojima se ophodi, mladost prima,
ma navlastito od roditeqa koje pre nego boga poznaje.
Roditeqi su ~adom svojim najqubezniji prijateqi, najsrde~niji dobro`elateqi, najve}i blagodjeteqi i vladjeteqi; oni su im i prvi upraviteqi, voditeqi i u~iteqi.
Mati moja, ostav{i udova s ~etvoro malene dece, ne
mogu}i sama tegotu ku}e nositi, a pritom i mlada budu}i,
dve godine po smrti oca moga po{la je za drugog mu`a; no
u ovom ftorom braku vesma je sirota nesre}na bila. Spomiwem se da bi je ~esto nahodio gorko pla~u}i, i kad bi
je pitao za{to pla~e, Za ocem tvojim odgovorila bi
mi. I tako godinu i po pla~evno pre`iviv{i u ftorom
braku i rodiv{i posledwi plod utrobe svoje, po malo dana prestavila se zajedno s porodom svojim u domu roditeqskom u Semartonu. Bilo mi je tada devet ili deset godina.
Po smrti matere moje, dva brata moja, starija Ilija i
mla|i Luka, i ja vratili smo se k na{em stricu Grujici
koji nas je kao roditeq primio. On je imao u domu jednu
staricu snahu s dvema sinovicama. Ova na{a strina, imenom Bosiqka, bila nam je namesto matere kako god dvema
k}erma svojima, Sin|i i Solomiji. Na{a sestra, od sviju
nas najmla|a, imenem Julijanka, ostala je u Semartonu u
domu dedovu, gde po nekoliko meseci prestavila se. Ova
moja nikad nezaboravqena i nepre`aqena mala sestrica
u petoj godini vozrasta pokazivala osobitu krasotu i
ostroumije, i da je `ivila, bila bi sovr{eno podobna materi na{oj. I danas tu`i mi srce spomiwu}i ju. @alim
je koliko da je ju~e umrla. Toliko sam je qubio da, da je
`ivila, ne bi se nigda od we udaqiti mogao. No zar je tako izvolila sudbina da nema srce moje ni{ta na svetu ~emu bi se moglo jako prilepiti, za ne imati nikakva pripedstvija u {iroki svet udaqiti se. Od to doba po~eo sam
sve qude koji bi mi najmawe dobrohodstva pokazali za
srodne i prijateqe, sve `ene koje bi me samo qubezna pogleda spodobile za sestre i srodnice vmewavati.
33

Ovde mi se ~ini da po~iwe prvi po~etak `ivota mojega. U devetoj ili desetoj godini vozrasta bez oca, bez matere, bez sestre ro|ene po~eo sam sebe kao strana i pri{elca u istom mestu ro`denija moga smatrati, i moje srce po~elo mi je kao proricati da }u stranstvovati. Od
koga bih god ~uo spomiwati Varadin, Budim, Pe{tu, srce bi moje letilo k tim mestam, `elio bih poznati qude
koji u wima `ivu, i rad bih bio znati kakva su u wima deca i devojke. U`asavao bih se ~uju}i da ima ve}ih i {irih reka nego Tami{ i viso~ijih planina nego unke oko
Semartona. No, za ne izostaviti ni jedno opstojateqstvo
koje mo`e imati kakav god sojuz s vospitanijem, neka mi
se oprosti da se malo natrag vratim.
Po~eo sam bio hoditi u {kolu jo{te za `ivota matere moje, i pamtim dobro da sam imao veliku radost idu}i
s bukvarom u ruci u {kolu. Samo mi je `ao bilo {to mi
je bukvar izderat bio, budu}i iz wega u~io moj brat Ilija, pak ga je u takovo sostojanije metnuo kao da su kurjaci
iz wega u~ili. Me{ter starac Dobra (tako se je zvao moj
prvi u~iteq), zadovoqan mojim mirnim u {koli sedewem, mojim ~estim predavawem lekcija, mojim tihim i
boja`qivim postupkom, po malo dana osim svih mojih vrsnika po~eo me milovati. I vide}i me odve} boja`qiva,
da kako bi kom detetu firgaz ili ferulu po~eo davati, ja
bih s wim zajedno po~eo plakati, kao da bi imao posle
wega namah na mene red do}i, dobri me{ter, za izbaviti
me od vsegda{weg pla{ewa i dati mi derznovenije, po~eo
se sa mnom razgovarati, kazuju}i mi uzrok za{to je on
prinu`den neku od dece nakazivati i biti, i da dobra deca, pokorna i prile`na, ne imaju se ni~esa bojati ni
stra{iti. Vide}i me da mi je milo gledati druge dece nove bukvare i ~aslovce, obe{tao mi, kako svr{im moj bukvar, pokloniti nov ~aslovac, i ispunio je obe{tanije.
Ne znam je li to wegova milost k meni bila ili majstorija moje slatke matere, koja je dva posla s ovim izmi{qewem ispravila:mene sirje~ u ve}e poznanstvo i qubov s starcem me{terom dovela i mom bratu Iliji uzrok
kri~ati i kavgati se, {to on pri svom starom izmrqatim
~aslovcu ostaje, ne dala. Mlogo bi mi ga krat kod ku}e
34

oteo, no kako bi po{la u {kolu, dao bi mi ga opet, mole}i me da ne ka`em ni{ta me{teru, ispri~avaju}i se da on
nije bio nakawen osvojiti ga, no da mi ga je na malo vreme uzeo bio da vidi {to }u ja ~initi.
Posle prestavqenija moje mile i slatke roditeqnice
ostao sam u~e}i se psaltiru. Moj tetak Nikola Par~anin, vide}i me prile`no hoditi u {kolu, hote}i oblek~ati strinu Bosiqku, a pritom ne imaju}i nijedno mu{ko
dete, dobra odve} i milostiva srca budu}i, uzeo me k sebi s namjerenijem da me vospita namesto sina. U ovo vreme u ~akova~koj {koli slu~ilo se izmewenije. Ne znam
za koji uzrok ^akovci ~inili su do}i namesto starca Dobre nekoga Stefana Mika{inovi}a. S ovim moj tetak
Nikola u~inio osobito poznanstvo; kazao mu je da je naumio, kad se dobro izu~im, o`eniti me i zapopiti; preporu~io me je wemu krepko i svoju preporuku ~esto bi potkrepqavao ~aste}i ga i kupuju}i mu na dar kad fajn {e{ir, kad par svilenih velikih marama. Ovakve preporuke imale su veliku silu. Moj gospodar magister (on se nije dao zvati me{terom) imao je zaisto na mene osobiti
pozor; po sovr{ewu psaltira dao mi je u~iti katihisis,
to jest Pravoslavno ispovjedanije, tolkuju}i mi svaku
lekciju na prosto srpski.
Meni je vrlo lasno bilo naizust u~iti, i tako za dve
godine dana znao sam napamet ne samo katihisis no i razli~ne druge rukopisne ve{ti s tolkovanijem. A pritom,
imaju}i neku prirodnu sklonost {to novo nau~iti, kad
bi god bio u crkvi, sakrio bih se u oltar, do~epao bih se
vla{kog kazanija iliti pou~enija, pak bih ~itao do savr{ewa crkovnoga pravila (poznato je da u ^akovu sva deca srpska znadu vla{ki). Tolkovanije moga magistra pomoglo mi je da razumevam prologe; nijedan nije ostao nepro~itat od mene; mlogo bi me puta popovi karali {to
kvarim crkovne kwige, no zaludu. Dve-tri godine ovo ~ine}i, vla{ko pou~enije, evangelije i prologe znao sam
napamet. Ko bi me god hoteo slu{ati, kazivao bih mu od
jutra do no}i povesti iz prologa; gdi bi god majstori i
momci {ili, tu bih ja i{ao kazivati kazanija i `itija
razli~nih svetaca; svakom bi se mililo slu{ati ono {to
35

ne zna. Ove sve stvari mile su bile mome dobrom tetku i

po wegovu mweniju vrlo polezne k namjereniju koje je on
sa mnom imao; niti je mogao moj dobri blagodjeteq predviditi da je ba{ ovo bilo uprav protiv wegove nakane,
kako }u sad dati poznati.
Ja, napuniv{i moju glavu detiwsku s kazanijami i s
prolozi, a ne budu}i nimalo kadar svrh ~esa libo kako
vaqa misliti ni rasu`davati, naumio sam bio savr{eno
da se posvetim. Razmi{qavaju}i {ta su stradali mu~enici, ja bih te{ko `alio {to i sad ne mu~e hristjane, te
bih se ja namah dao za zakon ispe}i; a kad bi mi palo na
um {ta su pustiwaci radili i poslovali, krepko bih `elio da se namerim na kog pustiwika da s wim odem u egipetske i u arapske pustiwe, gdi nema stope ~oveka `iva.
Kako bi ko po{ao u Sen|ura|, Parto{ i Bezdin, manastire nedaleko od ^akova, po{ao bih i ja s wim s nakanom da na|em kakvu pe{teru iliti pustiwu i da tu ostanem; no onde vide}i da kalu|eri jedu i piju kao i drugi
qudi, i ne ~uju}i da se oko wih gdi nahodi kakva pe{tera ni pustiwa, nije ovo mesto za mene, mislio bih u sebi,
pak bih se neveseo vratio u ^akovo. Po mojej tada{wej
pameti, Banat bi mnogo sre}niji bio da je pun pustiwika
nego sela, varo{i i gradova.
Moj blagodjeteq po~eo je doznavati moja ~udnovita
`elanija i namjerenija; radio bi svakojako od toga odsovjetovati me i odvratiti; mnogo krat bi me zagrlio, qubio i s ota~askom dobrotom bi me obli~avao {to ja wega
ne milujem kao on mene, i da ja nepravo ~inim, wegovu
slatku nade`du, koju je on imao, da }e u meni imati utehu,
pomo} i pokoj u starosti svojej, sujetnom pokazuju}i. Meni bi `ao bilo to ~uju}i; i zaisto ja sam vesma wega qubio. No ko }e meni izvaditi iz mozga pustiwe i pustiwike i sve kojekakve stvari s kojima sam ja bio moju budalastu detiwsku glavu napunio. Iz ovoga nek svak pozna kakva je stvar da dete ~uje i ~ita ono {to nije za wega. Ja
bih mu odgovorio da evangelije u~i: ko ho}e da ugodi bogu i da se posveti, vaqa da se odre~e sveta, roda i roditeqa. On bi mi rekao da evangelije {to u~i, dobro u~i, no
da moja detiwska pamet i glava nije jo{t kadra razumeti
36

{ta ho}e evangelije ~rez te re~i, i da je meni potreba ~ekati savr{ena vozrasta i zrele pameti za mo}i razumeti
silu evangelskog u~enija. Ja bih mu onda po~eo kazivati
{ta je u~inio sveti Antonije, Jeftimije, Pahomije, Onufrije i hiqadu drugih, i sveti Sava srpski; a on bi onda,
micaju}i glavom i uzdi{u}i, odgovorio: E moj sinko, sad
ja vidim da bi boqe bilo da ti te kwige nisu ~itao. U sada{we vreme, ko se god kalu|eri, kalu|eri se ili iz neznanstva, ili da mu je lak{e `iviti. Ja sam ostario s svakojaki kalu|eri, s Jerusalimci, sa Sinajci, sa Svetogorci i s ovima koji se nahode u na{i vilajeti: najmawa im
je starost svetiwa; qudi su kako god i mi: jedu, piju i rade da steku novaca, kao i drugi koji imadu familiju na
vratu. To govore}i, ja ih ne osu|ujem; toga se ni oni sami
ne odri~u. No tebi ka`em da je prava svetiwa da mla|i
starijega slu{a, da se deca svojih roditeqa ne odri~u, kako ni roditeqi svoje dece, i da ~lovek pravedno i po{teno u svojej ku}i o svom trudu i muci sa svojom `enom i decom `ivi, ni{ta tu|eg ne `ele}i. Ako li se na|e koji od
mnogih da ima kakovo drugo sklowenije, dobro je i potrebno da od svojih starijih i prijateqa savet i{te, i da
~eka svojih dvadeset i pet ili trideset godina, da je kadar poznati ono {to misli izabrati. Crkovni iliti
mirski, ko misli s qudma i me|u narodom `iviti, vaqa
da se stara kako }e i on sa svoje strane drugima na polzu
a ne na tegotu biti.
Vide}i da ja ne znam {ta }u mu odgovoriti, po nekolikom mu~awu opet bi po~eo s ve}im userdijem govoriti:
Moj Dimitrije, veruj ti tvom babi (sva deca, moja bra}a
i bratu~edi, babom smo ga zvali); meni imade blizu pedeset godina; ja sam iskustvom poznao ~love~esko jestestvo.
Ja tebe qubim kako god da sam te rodio; svetuju}i te, tvoju sre}u `elim, a ne moju. Ako li ti mene ne poslu{a{, ja
se ne}u kajati za dobro {to sam ti u~inio; meni }e bog
platiti na drugom svetu, no je tebe `alim.
Svak lasno mo`e poznati kakav je ovi savet bio, kako
ga i sam sad poznajem; no onda ko}e ludu dati pamet? Moja glava, napuwena budu}i pustiwami neprohodimimi i
pe{terami, ni{ta drugo nije mogla u sebe primati. Na
37

nekoliko dana posle ovoga razgovora bio sam se kradom

spremio da po|em s jednim igumanom De~ancem u Tursku,
~uju}i od wega da u turskoj zemqi imade planina, pe{tera i pustiwa gdi `iv ~ovek ne dolazi. Ha, to ti je moje
mesto! viknuo sam a bla`ena turska zemqa gdi ima
takih pustiwa koje qudi sa svoji gresi ne skvrne; tu ti se
~ovek lasno mo`e posvetiti! Vaqada je bog tu zemqu blagoslovio te samo u woj ima pustiwa.
Meni se ~inilo da je toga igumna bog poslao da me izvede iz ^akova kao iz Egipta, i da spase du{u moju. Po{ao sam s wim do Sen|ur|a. Moj dobri tetak to osetiv{i, uzja{e na kowa, pak eto ti ga oko pono}i u manastir;
dva igumna, doma}i i strani, jo{te pri ~a{ami. Mal se
nije sijaset u~inio s mojim De~ancem, hote}i moj tetak
da ga vezana po{qe u Tami{var, nazivqu}i ga turskom
la`om i skitnicom, kom nije dosta novce po tu|em vilajetu kupiti, nego ho}e jo{te i nerazumnu decu u Tursku da
prevodi. Qudi pametni i koji mogu be`e iz Turske i
prelaze u mirna carstva hristijanska; a on ho}e da decu u
Tursku vodi! Iguman, siromah, vide}i se iznenada u takoj fortuni, pravdao se kako je god mogao, zakliwu}i se i
prekliwu}i da on toga ne bi za glavu u~inio, i da je on
mene hoteo u Sen|ur|u ostaviti.
Moj tetak po mnogoj viki i ukoru i mlogo moqen igumnom mesta, s kojim se je poznavao, uti{a se i sedne s wima piti. Onda ti moj De~anac, vide}i se izbavqen belaja,
po~ne kazivati kakva je beda i nevoqa u Turskoj, kako qudi nevoqno `ivu, kako kuga mori, kako ~emerno kalu|eri skitaju se od sela do sela milostiwu prose}i i Turkom novce daju}i; tako Sinajci, tako Jerusalimci, tako
Svetogorci i tako svi drugi {to ih je god. I ko bi se mogao dosetiti turskoj politiki i lukavstvu! Gdi je god koja lepa crkva bila, oni su je prisvojili i u yamije obratili; a manastire su sve ostavili, jer su znali da }edu im
kalu|eri neprestano za wih novce vu}i. Jednim slovom,
kupe}i Turkom novce, do{li smo u omrazu svetu i vilajetu; svak se nas uklawa kao od kurjaka, jer kako nas gde
sretne zna da }e ograjisati. Niti je izostavio da ne ka`e kako u pustiwam egipetskim i arapskim, gdi su se naj38

pre sveci svetili, sad se ni ime Hristovo ne spomiwe,

nego turski pustiwici i dervi{i u wima `ivu.
Mome se dobrom tetku ~inilo da leti od radosti sve
to slu{aju}i; u po sata takovog razgovora, a pritom ~a{u
po ~a{i ispra`wuju}i, u veliko je prijateqstvo s De~ancem do{ao. A kako je meni bilo to slu{aju}i, dajem drugima misliti; no ko bi se nadao, ko li }e mo}i verovati
kakvo je i koliko moje uporstvo i tvrdoglavstvo bilo!
Kakva je bedna stvar kad mlad ~ovek obikne samovoqstvu!
Na moju du{u, sam se sad ~udim kako sam mogao taki biti!
Par~e ~oveka u to doba, stajao sam onde kao }udqiv kow
kad stane usred blata i koliko ga ko vi{e {iba i bode da
se iz blata izvla~i, on, namesto {to bi napred potegao,
natrag uzmi~e. Evo u kakvo su me sostojanije doveli bili
moji bez rasu`denija prolozi. Ja sam sovr{eno tada verovao da na mene bog popu{ta isku{enije da vidi ho}u li
ja u mom svetom namjereniju postojan biti.
U mom milostivom blagodjetequ ja nisam tada ni{ta
drugo mogao viditi nego jednog prostaka koji nije ~itao
nikakva kazanija ni prologa i koji iz preizli{we mirske i plotske qubovi protivi se mome spaseniju, i sam, ne
budu}i svet, ne da ni drugom da se posveti. Sad, ako ko
`iv mo`e nek upotrebi svu silu uma svoga za poznati kakova pakosna upornost i kakova crna neblagodarnost ra|ala se u meni iz isto~nika mnime svetiwe. Dobrota neiskazana, milost ote~eska i qubov, sve je to onda bilo
pred mojim pomra~enim umom kao pristrastija ovoga sveta koja odvla~e ~oveka od boga! Moja tvrdoglavica zla je
bila i opaka, sam ispovedam, premda nije proishodila iz
zle voqe i srca, nego iz nerazumija, nerasudija i sujeverija; niti sam ja mogao ina~e misliti, predstavqaju}i sebi da je ~istosrde~no `elim da se posvetim, a drugi idu
te mi stoje na putu i ne dadu mi.
De~anca da sam mogao, bih ga s obema rukama stisnuo za
grkqan i zagu{io bih ga. Smatrao sam ga kao slabu trsku
koju najmawi vetar koleba, kao ~oveka nepostojana, boja`qiva i stra{ivicu koji, da se ne po{qe vezan u Tami{var, bi se odrekao vere i zakona. Nakratko, oni su svi
bili pred mojim o~ima slabi, gre{ni i plotski qudi, ko39

ji sve svoje bla`enstvo nahode u ~a{am ispijawu; uzdi{u}i `alio sam wihove du{e kao izgubqene. Ja sam sam
bio pametan i kwi`evan, i mislio sam u sebi: Bre, da se
nebo i zemqa slo`i da mi naprotiv stane, je }u oti}i te
oti}i! Nisam nimalo sumwavao upodobiti sebe apostolu, govore}i: Ko }e me odlu~iti od qubovi Hristove?
Evo kakovu silu imaju prve nauke s kojima se mlado srce napoji i napuni! Mlad ~ovek, ne imaju}i nikakva iskustva, sam ne mogu}i pravo o stvarma suditi, starije i iskusnije od sebe ne hote}i slu{ati, mora biti zadugo tvrdoglav i uporan, dok god ne udari gdi glavom o duvar, padne u nesvest. Ha, ha, ne tamo! po~ne sam sebi govoriti, sre}an ako se to ne slu~i kasno, dok se jo{te mo`e
vratiti i na pravi put uputiti; ina~e, idu}i kud ne zna,
mora u celom `ivotu zlopolu~an biti. Pak se ~udimo za{to su neki mladi}i puni vetra, samovoqice, visokoumija i upornosti. Evo ti uzrok. Iz prve mladosti ~uju kojekakve prepovetke, to vrlo upamte. Mlada je du{a podobna mekom vosku: u kakav ga kalup metne{ i salije{, onaki obraz od wega napravi{. Dok je taj vosak jo{te mek,
lasno ga mo`e{ pretopiti, preliti i preobraziti. ^rez
dugo vreme bude tvrd kao gvo`|e; onda se ho}e mnogo truda za pretopiti ga i preliti. K onom {ta su ~uli, ako jo{te vide i priklade nevaqale, ako ne imaju koga ko }e s
wima upravqati i od zla odvra}ati, ostaju u prevari i u
zlu, i svaki dan vi{ utvr|avaju se u tom i ukorewavaju.
Mlad ~ovek ~ita jednu kwigu, koju za razumeti ili bi
vaqalo da ima vi{e iskustva, ili da je ~itao druge kwige pre, da mo`e tu koja mu je u ruci razumeti; s vi{im
vnimanijem nego se zlato meri, na terazijama uma i rasu`denija izmeriti; istinu od pritvornosti i la`qivobasnovitih izmi{qewa raspoznati, imaju}i vsegda na pameti da nije sve {to se `uti zlato, niti sve {to se sija i
blista dragi kamen. Mi bi se u`asnuli kad bi dobro mogli i hoteli rasuditi koliko su hiqada godina neke velike la`e za istinu i lukava licemerija i prelasne pritvornosti za pravu svetiwu dr`ate bile! Ovo sve bezlobna i slaba mladost nije kadra rasuditi, i nije joj za zlo
primiti; potrebuje rukovo|ewa i nastavqenija; ako li
40

toga nema, ostaje u tami i u prevari. Ko se je nau~en rodio na svet!

Gleda mlad ~ovek jednu stvar izdaleka, koju bi vaqalo
izbliza viditi; smatra je s jedne strane, no za poznati je,
potrebalo bi je sa svih strana pregledati i dobro viditi. Koliko puta najiskusniji qudi drugoja~ije misli danas negoli ju~e, i sami se ~ude kakve su pameti bili do
lane! O, koliko smo neradivi u istra`ivawu istine!
Zlato kad uzmemo u ruke, nije nam dosta da nam ko ka`e da
je zlato, no sami razmatramo imali u sebi znake pravoga
zlata; je li te{ko i savija li se kao ~isto zlato. A za
istinu, koja je sama zlato uma ne{ega, ne staramo se toliko. [to je ko ispo~etka ~uo, pri onom ostaje; ne damo sebi truda za istra`iti i raspoznati prave znake ~iste
istine; a {to je gore, ne smemo ni misliti, boje}i se da
ne progledamo. Stara je basna, no dobra, da istina, budu}i naga i hote}i da i druge svla~i, i da ih nage, takove kakvi su, pokazuje, vide}i da je zato qudi dobrovoqno ne trpe no da na wu mrze, ona je pobegla i sakrila se u jedan bunar. Zato ko `eli k woj do}i, vaqa da svu~e sa sebe sva
svoja mwenija i mudrovanija, jer ina~e ne}e biti primqen.
O ovoj potrebnoj i poleznoj materiji na vi{e mesta
spomiwa}u; zasad sam hoteo nakratko nazna~iti otkud
proishodi mladih qudi upornost i tvrdoglavica. Ja sam
od jestestva iz detiwstva bio stra{iv i po vi{oj ~asti
drugima pokoran; kako sam dakle mogao k voqi moga tetka toliko upornosti pokazati? Ovi dobri blagodjeteq
mlogo bi mi puta s roditeqskom milo{}u govorio: Baba }e tebi prekrasnu devojku isprositi; pak kad te vidim
u mojoj ku}i o`ewena, onda ne}u `aliti vi{e {to mi bog
nije nijedno mu{ko dete u `ivotu ostavio; onda }u sre}an biti! No moja glava, puna svetiwe, drugoja~e bi mislila. Koga o`eniti? Mene? Sa~uvaj bo`e! Boqe sto puta da me kakva svirepa lavica ili medvedica s noktima
svojima na par~eta rastrgne, nego da me najlep{a srpska
k}i u svoje nezlobive, ~iste devoja~ke naru~i zagrli! Ja
pohuditi sebe i drugim gre{nim qudma upodobiti? Nipo{to i nikako! Ja }u djevstvo moje hraniti, an|elom }u
41

podoban biti. Evo, bra}o qudi, kakav sam vam ja onda svetac bio! No prirodno morao sam u takovu krivoputicu i
zablu`denije upasti ~itaju}i kwige koje nisu za mene bile, i hote}i da pre vremena svrh djevstva i `enidbe mudrujem, ne znaju}i ni {to je jedno ni drugo.
Mo`e ko pomisliti da se ja sad kajem {to sam se zakalu|erio i zato ovako pi{em. No ja molim svakoga ko bude ~itati ove moje slu~aje, neka ne hiti pre suditi, i neka ne ~ini nikakva zakqu~enija dok god ne o~ita i ono
{to }e sqedovati. Kazao sam da ja ne}u sebe imati za poglaviti uzrok i konac ove kwi`ice, no polzu bli`wega
mojega. Ne}u sebe nimalo {tediti ni izvinovqavati;
pravdu ne}u sakriti, koliko znam. Sam }u sebi po mojej
savesti, kao pred vsevide}im bo`ijim okom, sudija biti;
ne}u sebi nimalo pra{tati. A moj qubezni ~itateq samo
nek ~eka dok svu ovu istoriju od kraja do kraja o~ita, jer
}e samo onda mo}i o svemu uprav suditi. I tada, ako {to
pozna da je dobro u~iweno, neka sqeduje; ako li pogre{eno, nek se uklawa.
Ja, kako sam malo povi{e kazao, bio sam sasvim naumio
i navalio da se posvetim, i to bez svake {ale i sumwe.
Dobro, dobro, vidi}emo i tu svetiwu! Zasad oba~e ovde
ne mogu izostaviti da ne u~inim ovo nazna~enije koje }e
slu`iti mojim ~itateqem za zabavu i za odmoricu. Po
svoj prilici, da je moj tetak namesto sebe metnuo bio mojega vrednoga magistera Stefana da me on posavetuje, ~ini mi se da bi mnogo vi{e posla opravio. Iz ove male
istorije koja sqeduje to }e se poznati.

42

PO^ETAK GRE^ESKE KWIGE

Naho|a{e se u to doba u ^akovu neki starac Dima,

Grk. Nikad doveka jutrewa, ve~erwa i sve {to se god u crkvi posluje ne bi moglo bez wega biti; mlogo bi puta
~redni pop bez nikakva praznika samo wemu za hatar morao u crkvu do}i. Studen, vru}ina, blato, ki{a, ni{ta to
nije moglo wega zaustaviti da se on ne na|e u vreme pravila; i vi{e puta, pre pravila i pre nego bi se crkva
otvorila, pred crkovni vrati stajalo bi ga vika, i quto
bi gr~ki psovao i ru`io popove {to zaka{wavaju. Ove
sam re~i gr~ke najpre nau~io, ~esto od wega ~uju}i: Katarameni papades pu katonde metismeni.1 ^ini mi se da
bi se svi parosi ~akova~ki u ono doba vi{e wegovoj smrti obradovali bili, nego da im je bio dodijao i haka do{ao. Blagoslovi, du{e, Svete tihi, Spodobi, gospodi, i Niwe otpu{taje{i, to bi sve on ~itao gr~ki; ako
li bi se slu~ilo da mu to koji put protopop ili koji drugi pop otme, oti{ao bi srdit iz crkve, kao da nije u wojzi nikakve molitve bilo. On zaisto, kad ne bi se nadao da
}e, ako ni{ta barem Nin apoliis ton dulon su, despota,2
na ve~erwi o~itati, ne bi nikada na wu do{ao. Ovoga, dakle, starca Dimu svaki dan slu{aju}i, malo po malo previkle su mi u{i k gr~kom ~itawu. Moje od detiwstva
prirodno qubopitstvo k svemu onomu {to ne znam po~elo me je kao podbocavati da mi je nau~iti gr~ki.
Eto ti sre}om, iliti mojom nesre}om, kako }e se namah
viditi, ~ujem jedanput da je Grkom do{ao jedan daskal da
im u~i decu. Ja ti namah sutradan metnem moj katihisis
na gredu, pak ti se pome{am me|u gr~ku decu, pak ti odem
1
2

Prokleti popovi {to se zapijaju

Sada otpusti roba tvoga, vladiko crkvena pesma.

43

k gr~kom daskalu u~iti gr~ki. Moga tetka Nikole nije

tada bilo doma, a moja teta Marica ni{ta se nije me{ala u moju nauku; wojzi je samo milo bilo da ja idem u {kolu, bilo u koju bilo. A meni se u~inilo da sam taj dan u
bo`ijem raju bio. Kao da je du{a moja pre mnogo hiqada
godina u kom Pitagorevu u~eniku bila, i kao da je znala
jedanput zlatni i slatki Sokratov i Omirov jezik, pak
kao da ga je bila po napitku vode zaboravqewa zaboravila, pak istom ujedanput opet kao da se je s medoto~nom
slado{}om wegovom sastala i s gore}im srcem i du{om
po~ela ga u~iti. Tako je meni bilo gledaju}i gr~ka slova
i izgovaraju}i: alfa, vita, gama, delta, epsilon i pro~aja. Kako je jednoj mladoj i milostivoj materi, koja ima prvorodno ~edo svoje pri sisi, kad otide gdi u kom{iluk na
~ast, uspavano u kolevci milo ~edo ostaviv{i, i kad se
vrati, nose}i pune prsi nektara ~love~eskog `ivota, i
na|e mili plod utrobe svoje gdi pla~e i tu`i za sisom,
uzima ~ado svoje k materwim nedram, milo grli, slatko
qubi i sisu mu daje, - tako je meni bilo kad sam prvi put
k slovam dobrodjeteqnoga Sokrata do{ao. O, dan radosti
neiskazane i bla`enstva neizre~enog!
I zaisto, takova i tolika moja radost budu}i, morala
je kratka biti. Mislio bih u sebi: kad jo{t gr~ki nau~im, ko }e biti u~eniji od mene! Le`u}i u postequ sve mi
je u usti bilo: alfa, vita, gama, delta, epsilon. Spavaju}i
sawalo mi se ne samo kao da gr~ki savr{eno ~itam i tawe i lep{e nego starac Dima izgovaram, nego jo{te kao
da sam i u gr~ke haqine i {iroke dimlije obu~en; probudiv{i se tolma~io sam moj san na dobro. Istom spremaju}i se da po|em k mom daskalu, al eto ti dva velika |aka
iz moje stare {kole u|o{e u ku}u govore}i da moj pre`wi magister zakteva sa mnom razgovoriti se, i da namah
po|em ne kasne}i niti odla`u}i, jer ina~e wima je nalo`eno da, ako nu`da bude, silu upotrebe. Moj obi~aj nije
bio silom ni s pratwom velikih |aka u {kolu i}i; ovo je
obi~aj bio mog mla|eg brata Luke da ga svakog ponedeqnika dvojica il doteraju u {kolu ili dovuku. Nije mi
najboqe bilo i po~elo mi je srce na zlo slutiti; no s druge strane ne obli~uju}i me moja savest da sam {to zlo
u~inio, niti znaju}i {ta }u od sveg tog posla misliti,
44

uzmem moj katihisis, otarem ga od praha, po|em i do|em u

moju staru {kolu.
Moj magister, kao nasmejavaju}i se, pita me gdi sam ju~e bio, pridodav{i da je on ne{to na~uo, no da bi rad za
ve}e uverenije od mene o svemu izvestiti se. Ja vidim da
mu smej ne ide od srca i da u wemu imade ne{to usiqena
i lukava, no sa svim tim, poznavaju}i moju nevinost i ne
vide}i ni{ta ~esa bi se pla{iti mogao, dam sebi drznovenije i, i sam nasmijavaju}i se, ka`em svu istinu. A on
meni: Da zna{, Dimitrije, da qudi mladi, koji starije
nad sobom imadu, iz svoje glave ni{ta ne vaqa da po~iwu
ni da preduzimqu; ako li kad po nesre}i u takovo isku{enije upadnu, vaqa im dati poznati da im ne}e posao na
dobro izi}i. Dakle, da savr{eno upamti{ koliko istinu
moji re~i, toliko i kad si po~eo gr~ki u~iti, to }e biti
sad moja starost. Ovo izrekav{i, istom vikne: Polo`i! Ova bi mu gorka i ~emerna formula bila kad bi zapovedio koga povaliti. Mene polo`i? O polo`ili ga u
nosila! Mene boja`qiva i stra{qiva koji, kad bih za
kog drugog ovo grozno izre~enije ~uo, u`asnuo bih se kao
da grom blizu mene padne, uzdrktao bih kao da me groznica trese. [~epa{e ti me ~etvorica, povali{e ti me i
protego{e na klupu. Dr`e}i me tako protegnuta kao volovsku ko`u, jedni za ruke i za glavu a drugi za noge, stade lupwa dvostruke kamyije po goloj ko`i. Jednim slovom, da zadugo ne zaglu{am, odvali mi jednu duzinu udaraca tako gore}ih da usijato gvo`|e ne bi moglo gore `e}i.
Ova ceremonija takvu je silu na meni imala da sam
prokleo starca Dimu, gr~kog daskala, i san s dimlijama;
nit znam {ta se je od daskala posle toga slu~ilo, jer
nit sam ga ve} vidio ni za wega ~uo. Na nekoliko godina
posle ovoga prikqu~enija jedva se je u mom srcu po drugi
put `eqa Omirova jezika probudila, te ti istom ujedanput pre|em iz Srema u Dalmaciju, iz Dalmacije u Korf,
iz Korfa u Moreju, iz Moreje u Svetu Goru, a iz Svete
Gore u Smirnu. Stra{no i silno lekarstvo od samovoqice; ne sovjetujem roditeqe i starije da ga upotrebqavaju,
razvje u krajwej nu`di; koje da je hoteo i moj tetak upotrebiti, mo`e biti da ja ne bih ostao nepokolebim u mom
namjereniju da se ho}u te ho}u popustiwi~iti.
45

KAKO SAM POSTAO KAPAMAYIJAI

TRGOVAC

Vide}i dakle moj blagodjeteq da nije mogu}e meni

stranstvovawe iz glave izvaditi i da ja gledam svaki dan
kakvo blagovremenstvo da kudgod ute~em, namisli jo{t
jedan posao sa mnom. Stvar je bila zaisto razumno izmi{qena. No kao da je nada mnom nekakva sudbina bila koja je svim wegovim izmi{qenijam smetala, a meni u onom
svem {to nakawujem pomagala. Tako ono isto s ~im je on
bio naumio da me od moga puta odvrati, mene je na isti
put metnulo i uputilo. Da mi da poznati {ta je tu|instvo
i tu| hleb, odvede me u Tami{var i dade me jednom majstoru kapamayiji i trgovcu.
Ovi je imao vsegda po pet-{est momaka s kojima bi hodio po veliki pazari u Banatu; a kad ne bi bilo pazara,
davao bi im {iti. Pri ovom sam bio godinu i po, hode}i
po pazari i u~e}i se {iti; no ni{ta to meni niti mi se
mililo nit mi je i{lo od ruke. Vide}i moj majstor da dobrovoqno pi{em, izabrao me bio kao za pisara; davao bi
mi kojekakve stare od mnogo godina teftere da prepisujem, koje sam ja rado poslovao samo da ne {ijem i espap da
ne name{tam, {to mi nije nimalo po }udi bilo. Jedva bih
~ekao da nedeqa ili koji praznik do|e, ne da idem s drugi momci po Mahali ili Fabriki {etati se, no da se na~itam psaltira i katihisisa. Moj bi baba Nikola ~esto
dolazio viditi me; porazgovorio bi se sa mnom i pitao
bi me kako mi je; i ne upa`aju}i u meni `equ da se k wemu vratim, posovjetovao bi me da sam veran i poslu{an,
dao bi mi koji gro{i}, pak bi oti{ao.
Ja nahode}i se u ovom novom sostojaniju `ivqewa, hode}i po razli~ni pazari, gledaju}i svakojake qude i wihova upra`wenija, ~uju}i mnoge u Tami{varu da govore
46

nema~ki, i soldate Talijance talijanski, po~ela se ra|ati u meni `eqa kako bi mogao ova dva jezika nau~iti. Ne
~itaju}i vi{e prologa ni pou~enija, ne imaju}i vremena
o ovima stvarma misliti, niti kome {to sam pre ~itao
kazivati, jerbo drugi momci, moji kamarade, prodavaju}i
koje{ta `enama i devojkama Nemicama i Vlahiwama, povazdan bi se s wima {alili i smejali, niti bi kad imali
voqe {to svetiwsko slu{ati; na ovi na~in po~eo sam se
bio kao zaboravqati i prva toplota k pustiwi~estvu i k
pe{terami po~ela u meni sasvim hladniti. Pri svem
tom, vide}i i kalu|ere, koliko stranske toliko i na{e
zamaqce, da se svi za stvari ovoga sveta staraju: kupe milostiwu, broje novce, pazare i kupuju, na dobri kowi ili
se voze ili ja{u, po~eo sam razmi{qati svrh re~i babe
Nikole da se sad niko ne kalu|eri da se posveti. Jo{t k
tomu jedan osobiti slu~aj dao mi je mnogo misliti svrh
kalu|erskoga ~ina.
Moj majstor imao je svoj du}an u ku}am gospodara Jove
Mucula. Ovi ~aste}i jedanput na{ega tada{wega Episkopa Georgija Popovi}a, ja, imaju}i poznanastvo s slugama doma, pome{ao sam se s wima. Kao pod imenom da }u
{to poslu`iti, po{ao sam gledati vladiku na ~asti. Izme|u pro~ih raznih razgovora, pri koncu obeda po slu~aju uvede se ovi znameniti razgovor koga sam vrlo slu{ao
i upamtio; i zaisto dostojan je da ga ovde opi{em.
Episkop: Mene mnogi osu|uju {to ja publi~no meso
jedem; no ja volim da me qudi za svoju prostotu osu`davaju, nego da me moja sovjest obli~ava i osu`dava kad bih
potajno i kradom jeo. Hristos i apostoli jeli su meso; za{to dakle Episkopi da ne jedu? Ili se zar ho}e da smo mi
boqi od apostola? U vreme apostola, i trista i vi{e godina posle wih, Episkopi su bili mirski poglaviti sve{tenici i imali su svoje `ene. Vidimo da po prvom Nikejskom saboru otac svetoga Grigorija Bogoslova Nazijanzina, u ~esnom braku `ive}i, Episkop je bio i sinove
i k}eri izrodio; tako brat Velikoga Vasilija, tako sveti Spiridon i mnogi drugi. Apostol Pavel javno u~i da
Episkop, prezviter i dijakon mora biti o`ewen, i tome
pridodaje uzrok govore}i: Ko nije kadar svojim domom i
47

familijom upravqati, kako }e on biti vredan cerkvom i

narodom upravqati? Vidi se da su Episkopi prvi poglaviti mirski sve{tenici. Episkop ni{ta drugo ne zna~i
nego nadzirateq; a arhijerej }e re}i: na~alni jerej. A posle, kad su se kalu|eri po~eli mno`iti i arhijerejska
dostoinstva primati, malo pomalo uveo se obi~aj, da
Episkop mora biti monah, protiv javne nauke apostolske,
po kojej nauci i po pravoj pravici i sudu zdravoga razuma
Episkop ne mo`e nipo{to biti monah. On nije odre|en
da u pustiwi `ivi, nego u miru u gradovi i u seli me|u
qudma i `enama; i, ~ovek budu}i od tela i krvi, kako ga
je bog stvorio, ako nije o`ewen, u velikom bjedstvovaniju nahodi se. Monah }e re}i: sam, iliti jedinac i samo`ivac je mesto: pustiwa, planina, ujediwenije i samo}a; koji se odrekao sveta i prebivawa s qudima; koji postom,
nespavawem i neprestanim trudom vaqa tako da osu{i
telo svoje da mu se (kako veli sveti Jefrem) trbuh za le|a prilepi; i tako suv i okoreo jo{t ne vaqa da se u sebe
pouzda niti da izi|e pred `enske o~i, koje su pune magneta i kadre su najsuvjem telu `ivot i dvi`enije dati.
Na ove re~i dobrog i prostosrde~nog Episkopa, svi
koji su bili pri trapezi po~eli su se krepko smijati.
Gospo|a Kalinovi~ka, sestra doma}inova, uzdr`avaju}i se od smeja, po~ne besediti: Preosve{teni gospodine, kako nas Vi opisujete, mi smo `ene na pakost svetu; i,
imaju}i take zle i pakosne o~i, ne bi li boqe bilo da se
slepe ra|amo?
Ne dao bog, moj sinko! odgovorio je dobri Episkop.
Boqe bi bilo da polak sunca potamni nego da lep{a polovica ~elove~eskoga roda bez sveta ostane. Zna bog {ta
~ini. Al kako je vidim, vi moje govorewe na {alu okre}ete; no verujte mi, ~ada moja, da ja bez svake {ale besedim. A {ta se kasa `enskih o~iju, one ne vaqa da se s wima odve} ponose; {to su god `enske o~i ~oveku, to su i
~ovekove `eni. Ova simpatija iliti sostrastije ulivena
je od boga u jestestvo ~love~esko za umno`enije i sohrawenije roda. Mnoga starost, trud i muka potrebna je za
othraniti i do savr{ena vozrasta dovesti ~ada svoja. A
48

osim toga, kolikom bjedstvovanijem i bolestima podlo`na je svaka mati, nose}i u sebi i hrane}i plod utrobe
svoje; kolikom bolu u ra|awu! ^esto, daju}i drugom `ivot, svoj pola`e. Za ova sva stradanija hoteo je milostivi tvorac u~initi i neko nagra`denije ~loveku i `eni,
dav{i wima veliko i neiskazano nasla`denije: u o~ima,
u prsima, u grqewu, u qubqewu i u svakom snala`deniju
koje u ~istom i svetom bra~nom sojuzu u`ivaju; koju radost i sladost ~uvstvuju}i ne samo dobrovoqno no i radosno podnose trude koji sleduju.
Mladi qudi, koliko mu{ka toliko i `enska strana,
malo {ta drugo smatraju i vide u bra~nom sojediweniju i
sojuzu nego smej, igru i nasla`denije; to i nahode. No ovo
nije na~alno namjerenije i posledwi konac jestestva; iz
wihova smeja, igre i slasti proishode novi `iteqi sveta i naslednici `ivota. Ovo je po voqi bo`ijej namjerenije jestestva ne samo pri qudma, nego i pri svemu {ta
`ivi po vozduhu, na zemqi i u vodi. Mlad ~ovek i nerazuman gleda prsi `enske kao da nisu ni za {to drugo tu nego da naki}ene i ukra{ene cve}em uveseqavaju i nasla`davaju o~i wegove; a razuman i pametan, kojega um daqe
prolazi i ne zaustavqa se pri svakom predmetku koji mu
u o~i pada, o, koliko drugoja~ije gleda te prsi! Koje previsoko i presveto namjerenije bla`enoga jestestva, koje
smotrenije, koliku milost i neizre~enu blagost ve~noga
tvorca on nahodi u onima milima prsima! Smatra i vidi
u wima dva bogodana isto~nika `ivota, koliko svoga toliko svega ~elove~eskoga roda. Lepa je i blagorodna dobrodjeteq blagodarnost! A kom smo vi{e blagodarnosti
posle boga du`ni nego `enskim prsima. Neblagodaran i
nedostojan ~lovekom nazivati se koji se toga blagodjejanija ne spomiwe. Moje k}eri, kad bi vi uprav razmislile
i rasudile na koju ste visoku odredu od boga sazdane, ne
bi vam imala kad ni na um pasti obrva, o~iju i pro~eg tela lepota; vi bi se stidile nekakvo dostoinstvo u svilenim i {arenim haqinama iskati. I nare~e bog prvoj `eni ime `ivot, jer je ona mati sviju koji na zemqi `ivu.
Evo va{a slava i visoko dostoinstvo, koja ~ini da svi na49

rodi krasnonaravni i prosve{teni vam svako visokopo~itanije pokazuju i da vam se klawaju.

No {ta ja to vidim? Neke od gospo|a kao da suze otiru. Tako mi Hrista vladike, to nije pravo da vi mene ~astite, a da ja vas ~inim plakati! Dajte, deco, piti!
Pak se onda okrene k gospo|i doma, govore}i: Kako ja
vidim, ja sam vas s mojom besedom u neveseqe doveo; ne zamerajte mi, nije to moje namjerenije bilo. Ali, {to }e{,
taki su stari qudi, a navlastito pri vinu; kad {to po~nu, ne umedu svr{iti. Nuto moga posla: za ~ast i go{tewe ~inim qude nevesele!
Onda gospo`a doma ustane, celuje vladiki desnicu, govore}i: Milostivi na{ i sveti gostu, ne ~astimo mi Va{e preosve{tenstvo toliko koliko nas Vi ~astite s ota~eskom besedom; i, da nam nije `ao da se odve} ne trudite, mi se svi ne bi nasitili nikad Va{eg razgovora.
Vladika, ispiv{i ~a{u, po~ne sve druge kaniti: ^ada moja, budimo veseli! Srbqi gdi su god, milo im je vino; vaistinu bo`iju, imadu pravo. Zna sveti car {ta govori: I vino veseli srce ~loveka. Ni{ta ti nije gore
od nevesela namrgo|ena ~oveka. A ti otuda, stari Malenica jadan, {to si umukao? Ne bolu li te ve} usta od tolikog }utawa? Ti sam ka`e{ da bi volio celi dan ne jesti nego jedan sat ne govoriti; a kad se besede ve}ma ra|aju nego pri vinu?
Malenica: Dao sam se u misli gospodine, u misli! Niti mi je sad do pi}a ni do razgovora.
Episkop: U kakve misli? U vreme ~asti i veseqa to
nije tvoj obi~aj, a i ne pristoji.
Malenica: Ta znam i sam, gospodine, da ne stoji lepo;
ali ko se ne bi dao u misli slu{aju}i take razgovore?
Moja sre}a te ih nisam ~uo dok sam mlad bio, jer se nikad
ne bih smio dodirnuti prsiju moje mlade, nego bih im se
morao klawati kao ikoni; sad, ne marim, mogu im se klawati, jer sam ostario.
Niko nije se nije mogao od smeja uzdr`ati na ovi Maleni~in odgovor. I sam Episkop po dugom smijawu okrene se k doma}inu: Je li, gospodaru Jovo, ovde je boqe da
50

stari Malenica besedi, koji uzrokuje smej i veseqe, a ja

moj razgovor vaqa na drugo vreme da odlo`im?
Malenica: Nemoj, preosve{teni i mili gospodine,
tako ti tvoje du{e, nego, ako ti samo nije trudno, govori
i nasla|uj nas s tvojom besedom. Kamo sre}e da sam iz detiwstva i mladosti take razgovore slu{ao! ^ini mi se
da bih boqe poznavao {ta je voqa bo`ija i za{to smo na
ovi svet stvoreni. Kad promislim kako sam proveo mladost, kako sam mislio i `ivovao, sam se na sebe gadim, jer
se ni za {to drugo nisam starao nego kako }u dobre volove poznavati, kako }u ih jeftino kupiti a skupo prodati;
niti mi je kad oni svet i drugi `ivot na um padao. Nego
govori nam, sveti vladiko, tako nam `iv bio, da barem u
starosti {to dobro po~nem misliti. I to mi nije malo
utje{enija da }e mlade` koja te slu{a boqa i pametnija
biti, i da }e kao razumni i pravi qudi misliti.
Episkop: Dobro! Kad si i ti na{e gospo|e doma}ice
misli, uzdam se da i pro~im gostima ne}e neugodno biti
da s besedama jedan drugog polzujemo; a to je na{a arhijerejska najve}a du`nost, na svakom mestu i u svako vreme
polzu bra}e na{e i mla|ih na{ih iskati. I pre nego se
vratim na moje prvo govorewe, vaqa mi na tvoja dva punkta odgovoriti: jedan, {to si {ale}i se rekao za prsi druga tvoga; a drugi, u kom `ali{ {to si zlo tvoju mladost
proveo.
[to se prvoga kasa, vrlo je malo potreba govoriti,
jer sam ja malo povi{e kazao da je qubqewe i grqewe
vernih i qubeznih supruga od samoga boga ne samo dopu{teno no blagoslovqeno, posve}eno i zapove|eno, kanoti jedno i samo sredstvo ~rez koje blagi tvorac nova
stvorewa iz nebitija u bitije proizvodi. Jer kako bi se
ina~e bog slavio kad ne bi bilo `ivih, a najpa~e slovesnih na svetu stvorewa, kojih da nejma ve~ni bog ~iji bi
bog bio? Ne bi mogao biti ni blag, ni milostiv, ni pravedan, ne izlijavaju}i ni na koga milost i blagost svoju i
ne pokazuju}i nikom pravdu svoju. Dakle, iz ovoga sleduje da su bogu potrebna slovesna stvorewa koja }e ga poznavati i slaviti, izme|u kojih je jedno i ~ovek. A ~ovek, budu}i da je tako voqa bo`ija, ne mo`e ina~e na svet pro51

izi}i i postati razvje od oca i matere ro|en. Iz ovoga se

jasno kako sunce vidi koliko mora biti ugodno i milo
bra~no i zakono ~loveka i `ene sojediwenije i milovawe, ~rez koje bog biva ~lovekov tvorac. Sve, dakle, {to
biva u bra~nom sojediweniju, od boga je ustavqeno, posve}eno i zapove|eno. Svetost braka, bra}o i ~ada moja, svetost ~ina roditeqwega i materwega prevoshodi sve druge svetiwe. Na|ite mi jednog sveca ili pravednika koji
se je nero|en posvetio i pravdu tvorio. Opaka i bez svakoga razuma gordost: svoje ro|ewe pohu|ivati! Dakle, ti
se, star~e, nepravo tu`i{ na moje govorewe, koje, veli{,
da si u mladosti ~uo, ne bi smeo u prsi mlade tvoje dirati. A meni se vidi da sam ja i ono drugo ~isto srpsko kazao da sva u supru`estvu nasla`denija jesu pravedna nagra`denija za trude i muke koje su s supru`estvom sojediwene. Samo sam ja to hoteo re}i da onde gdi prost ~ovek
ni{ta ne vidi nego smej i igru, onde razuman vidi i poznaje previsoka namjerenija jestestva i neiskazanu boga
tvorca milost. Ovo je sve apostol dobro poznao; zato i
veli da je brak tajna velika.
A {to napomiwe{ za tvoje volove, kupovawe i prodavawe, istina da i u tome dobrodjeteqan ~ovek vaqa da pazi i ne prelazi meru i da po sovjesti svojej postupa. No
{to }emo mi tome? Ovo je zakon trgova~koga zanata. Ko
kupuje, rad bi jeftino kupiti; a ko prodaje, radi skupo
prodati. Ste}i blago i novce, po{teno trguju}i i trude}i se, to zavisi s jedne strane od ~lovekove vrednosti, a
s druge od opstojateqstva u kojima se nahodi. Gdi se velike trgovine ~ine, tu vredan ~ovek mo`e i ste}i; i ovo
je vrednost; a dobrodjeteq je: ste~eno na dobro upotrebiti, slaboga od silnoga ~uvaju}u, nevoqnu poma`u}i, od
siroma{tva po{tene familije izbavqaju}i, nauku u rod
svoj uvode}i. Jednim slovom: bla`en oni bogat koji s pravednim Jovom mo`e re}i: Bio sam slepom oko, a hromome noga; siroti i udovici bio sam otac. Bla`en ko mnoge sirote devojke kao roditeq uda i udomi, svetim bra~nim sojuzom mnoge parove sojediwavaju}i, i wih kao ~ada
svoja bogopodobnim glasom blagoslivqaju}i i govore}i:
Rastite se, deco moja, i plodite se i napuwajte ote~e52

stvo s dobrodjeteqni i bogoqubni `iteqi; podajte svetu

slovesna i razumna stvorewa koja }e boga poznavati, qubiti i slaviti. Bla`en i blagopolu~an oni bogat koji
sirote mladi}e roda svoga, kad vidi da imadu dar i sklowenije k nauci, na nauku daje, govore}i im: Idite, deco
moja, u~ite se; bog vam ~rez mene k tome pomo} daje. Zato
imajte boga vsegda pred o~ima, uklowajte se zla dru{tva
i ~uvajte se zlih obi~aja; radite da nauka va{a na slavu
bo`iju i na polzu ote~estva bude. Svrh svega, u~ite se dobrodjeteqnim i po{tenim naravom; nastojte i trudite se
da nauka va{a bude kao ~isti zrak sunca, koja }e mrak neznawa, nerazumija, sujeverja i zlobe izme|u bra}e va{e
izagnati, a svet razuma, ~elovekoqubija istinoga bogo~estija i bogoqubija me|u wih uvesti i ukoreniti. Evo,
moj Malenica, i pro~i koji me slu{ate, dobrodjeteqno i
bogougodno bogatstva upotrebqenije; evo kojega je bogata
sre}na vmewavam i nari~em!
Malenici, koji za ste}i silu dukata vredan je bio i kadar, no za upotrebiti ih na ovi na~in nije nimalo sre}an
bio, jer kad bi ih jedanput u kese zape~atio i u gvozdeni
sanduk slo`io, ne bi vi{e smeo u wih kako god u `eravicu dirnuti, nije naj po }udi bio ovi posledwi vladi~in
razgovor, koga za prekratiti i na koju drugu stranu okrenuti, kako vidi da vladika malo za otpo~inuti prestane
i zai{te piti, namah pohiti i ovo pitawe u~initi: Budu}i dakle, gospodine, da je brak sveta i velika tajna, i
ne budu}i Episkopom, kako i drugim sve{tenikom ne samo zabrawen nego jo{te ~rez apostola Pavla o~evidno
zapove|en, kako se taj neporedak i nesre}a u~ini te Episkopom `ene ote{e, i {ta vaqa da mislimo od kalu|erskoga ~ina?
Episkop: Dve stvari u isto vreme pita{, od kojih samo za jednu ne bi nam dosta bilo da do no}i besedimo. A
da ti pravo re~em, govore}i ~istosrde~no i bez svakoga
pristrastija i lecemerja svrh ovih stvari, mo`e ko pomisliti da novine nekakve mudrujem. No ja nikako ne vidim kako bih ja mogao novine mudrovati potvr`dravaju}i ono isto {to sam sosud izabrani, apostol Pavel, u~i
53

i propoveda. Obi~aj, moj Malenica, obi~aj koji preveliku silu nad qudima imade, svemu je uzrok.
Izme|u prvih kalu|era, mnogi, u~eni budu}i i dobroga `itija, izbirati su bili na arhijerejstva: kako Vasilije Veliki, kojega je brat bio Episkop o`ewen; kako
Grigorije Bogoslov Nazijanzin, kojega otac, Episkop budu}i i o`ewen, izrodio je mnoge sinove i k}eri. Ovi, velim, Vasilije Veliki i Grigorije, monasi budu}i, za wihovu veliku nauku i dobrodjeteq, i drugi mnogi neo`eweni izbirati su bili na arhijerejstva i tako malo po
malo sva ova dostoinstva preuzeli su kalu|eri. I evo kako ti se uveo savr{eni i op{ti obi~aj dok su se qudi i
narodi obikli misliti da u ne`enidbi stoji velika svetiwa. I tako li{ili su sasvim sve{tenike o`ewene
Episkopskoga dostoinstva, i za u~initi da ovi obi~aj
ostane ve~an, rekli su da je tako duh sveti ~rez svete oce
ustanovio.
No, nije li nam slobodno rasuditi: je li mogu}e da
duh sveti drugoja~e ~rez apostola Pavla u~i i uzakowava, a drugoja~e ~rez svete oce? Na ovi na~in duh bi sveti
samom sebi protivre~io, danas na jedan na~in u~e}i, a sutra na drugi, i ne bi mu se moglo ni u jednoj ni u drugoj
stvari verovati; no to nije mogu}e ni pomisliti. [to
god duh sveti jedanput uzakoni i ustanovi, to mora vo vek
veka nepokolebimo i sveto ostati. Qudi ~esto krat sami
sebi protivore~e i protivuzakonovqavaju, jer su qudi
podlo`ni pogre{kam; a duh bo`iji, ve~na istina, bezgre{ni i sovr{eni, nikad ni u ~emu niti mo`e niti ho}e sebi protivre~iti ni protivuzakonovqavati, niti u ~em
pogre{iti. Zato, dakle, ako su sveti oci u ~em god protiv
nauke apostola Pavla postupili, neka mi oproste, oni su
mogli kao qudi u tom pogre{iti, protiv javne duha svetoga nauke, ~rez apostola Pavla predate, mudruju}i i
ustanovqavaju}i. Bog mi je svidjeteq, koji }e me po mojej
sovjesti suditi, da ne govorim ni iz zlobe ni iz pristrastija, no iz pravoga zdravoga razuma i iz qubovi k bo`ijoj istini. Ali je bilo mnogo svetih otaca! Ni{ta to ne
~ini. Da ih je hiqadu puta toliko bilo, da se sav svet slo`i, da an|eo s neba do|e i da u~i {to protiv apostolske
54

nauke, ne vaqa primiti ni verovati. Ovo ne velim ja, nego sami duh sveti iz usta apostola Pavla.
Nemojte svakom duhu verovati, no isku{avajte je li
od boga u~i nas isti oni koji je iz prsiju Spasiteqevih mudrost po~erpao, Joan Bogoslov. Kako }emo ih dakle isku{avati? Evo kako. Vaqa odbaciti svaki detiwski strah i po pravom i zdravomu razumu rasuditi: ono
{to se u~i, je li mogu}e! Ako nije mogu}e, nije od boga:
bog je pravedan, nikad ne zapoveda ono {to se ne mo`e. Je
li soglasno prvoj nauci svetoga duha? I ako nije, nije od
boga; bog svoju voqu nikad ne izmewava. Ono {to se u~i,
je li polezno? I ako nije, nije od boga, bog je milostiv i
~elovekoqubac, ni{ta ne zapoveda {to nije qudma na veliko dobro i polzu. No vele nam: vaqa verovati slepo.
^udnovito zaktevawe! Bog mi je dao o~i telesne da s wima gledam i vidim, i du{evne, razum, da s wim sudim i rasu`davam. Hristos je do{ao i po sebi apostole po svetu
razaslao da svet od slepote izbave a ne u slepotu da dovedu. Za{to dakle da slepo verujem? Ja sam svet sveta, govori Spasiteq, ko za mnom hodi, ne}e se na}i u tami.
Svaka pravda i istina svet qubi i svet i{te. Iz ovog
svega, ko ho}e mo`e dobro poznati da ~esni i sveti brak
arhijerejem ne mo`e nikad do veka zabrawen biti i da
mirski sve{tenici, u ~esnom braku `ive}i, ~ada ra|aju}i i dom svoj upravqaju}i, mogu arhijereji i arhiEpiskopi biti. Ovo govore}i, ne protivim se da i ne`enati
mogu na ova dostoinstva do}i, ako su dobrodjeteqni i dostojni.
Jawa kulunyija: Gospodine, ako to ~uju na{i gre~eski
arhijereji da mudarstvuje{, ho}e te prokleti.
Episkop: Ne}e, Jawo moj, oni koji su pametni i koji
pravdu qube; ako li za ovo mudrovawe prokunu mene, moraju prokleti i apostola Pavla. A veruj ti meni da sam ja
poznavao mnoge gre~eske arhijereje koji pravdu qube i
koji drugoja~ije po~iwu misliti. Pravda da se nahodi i
takih koji koliko vi{e druge prokliwu, toliko im se ~ini da su boqi hristijani i revniteqi, i igraju se s anatemama kao deca s le{nici. No dok mene moja savest ne
obli~ava, ja se nikoga ne bojim. Boqe bi mnogo bilo da
55

nisu nikad bili tako bogati s anatemema. Hristos nam

zapoveda da mi nikoga ne prokliwemi, no i neprijateqe
na{e i one koji nas prokliwu da blagoslivqamo.
Bog pravedni i milostivi sozdao je ~loveka svobodna; dao mu um i razum da ga u svako vreme vode i prosve{tavaju. Stari su mislili za sebe, a mi baqa da mislimo
za nas; nismo ni mi od pawa otesani. Qudi smo slovesni,
umom i razumom od boga odareni, a pritom imamo u ruku
evan|elije Hristovo i apostolske nauke: {to je dakle
potreba da nas drugi za nos vuku? Niti je pravo ni po{teno. No o tom zasad dosta. Upamtite vi moju re~: malo
}e vremena pro}i da }e srpski arhijereji jesti meso, kako god i gre~eski jedu, i niko se tome ne}e ~uditi ni sobla`wivati. [ta je god obi~aj uveo, to }e obi~aj i istrebiti.
Nekder do|emo sad k kalu|erom; samo, pre nego po~nemo o ovoj materiji besediti, ovo nazna~ite. ^loveku
kad se {to u no}i prividi, {ta je potreba da ~ini? Da se
nimalo ne pla{i, no da slobodno pristupi k onom {ta mu
se prividi, pak }e namah poznati da ono {to mu se prividilo ili je sen ili paw, ili kakova libo ve{t od koje nimalo nejma uzroka stra{iti se. Na isti na~in, o ~em god
mislimo rasu`davati, ne vaqa se nimalo nejma uzroka
stra{iti se. Na isti na~in, slobodno pristupiti, s bogodanim razumom izblizu i sa svih strana gledati i poznati.
Srbqi ili izgovaraju: kalu|er, ili, kao neki drugi:
kalu|ur; ne znadu {ta rade, niti izgovaraju kako vaqa.
Ovo je gr~ka re~ i ko ho}e uprav da je izgovori, vaqa da
rekne: kalogeros, a to }e re}i: dobar starac; a monah, iliti uprav monahos, zna~i: sam iliti samac. Po samom imenu vidi se {ta je. ^lovek koji se odrekao svega sveta i
{ta je god u svetu; koji ni za {to drugo niti misli niti
se stara kromje da spase du{u svoju. Sam, samac i samo`ivac u celom `ivotu svome vaqa da ostane i nipo{to da se
ne da viditi u miru, u gradu niti u selu. Ne staraju}i se
ni za kog `iva, ne vaqa nikom `ivu da je na tegotu. Trudom svojih ruku vaqa da se hrani; a hrane mu samo toliko
vaqa koliko da je jedva `iv, jerbo je wemu potreba za osu56

{iti sve ~love~eske strasti, osu{iti sasvim telo svoje.

Kromje jedne same haqine za pokriti telesnu nagotu, ni{ta drugo ne vaqa da ima. Odrekao se ne samo sveta i {ta
je god u svetu, nego i samoga sebe; bez ku}e i bez ku}i{ta,
bez vatre i bez ogwi{ta, kao ptica usamqena i ujediwena u gori `ivot vaqa da provede. A od `ene vaqa da se ~uva kao od `ive vatre, i da be`i od we dok je god `iv, bez
svakog obzira; ime ni haqina `enska da mu nikad na pamet ne do|e. Evo kakva `estoka pravila oni sami na sebe
nala`u; i ovako su prvi monasi po egipetskim i po livijskim `ivili pustiwama.
S vremenom, kad su postala carstva hristijanska, vide}i poglavari, koliko mirski toliko i crkovni, da mno`estvo ovih samaca, `ive}i svaki o svojoj glavi, ne ~ine
nikakvo dobro, no smu{tenija, bune i kavge, sterali su ih
u manastire i ubedili da i oni izme|u sebe u op{testvu
`ivu i da moraju biti podlo`ni jednom igumnu ili Arhimandritu. Razli~ni cari i poglavari, misle}i da u tome
nekakovu zadu`binu ~ine, sazdali su im s velikim tro{kom velike manastire, dali su im ispo~etka wive i vinograde, a potom sela i qude da im rabotaju. U ovom zidawu i oboga}ivawu manastira cari i kraqi jedan za drugim su se nadmetavali ko }e lep{e sazidati i vi{e dati,
tako da ovi samci i siromasi na{li su se s vremenom u
tolikom izobiliju i bogatstvu da cari i kraqi u potrebam pomo} su od wih iskali. Evo dakle, moja deco, {to
~ini malo po malo obi~aj.
Ovi dakle samci, u prvo vreme toliko siromasi, kad
su postali silni i bogati, ne imaju}i nikakva posla, po~eli su svakojako `iveti. S vremenom nahodili su se mudri cari, koliko u Carigradu toliko i u drugim carstvam, koji, vide}i da su ovi dobri starci sasvim izi{li
iz svojih predela i po~eli protiv svoga zvanija i du`nosti `iviti, hoteli su ih na boqi put metnuti; no nahodili su se { wima u nevoqi. Ko je ~itao rosijsku istoriju,
mogao je poznati koliku je starost imao premudri i veliki car Petar za umaliti u svom carstvu mno`estvo manastira i samaca; uzeo im je sva sela i imenija, i one koje je
bio prinu|en za vreme ostavit, metnuo je u boqi poredak,
57

u po~iwenije i pod regulu. I za ne produ`avati odve} besedu {ta su u prvo vreme bili monasi, {ta su s vremenom
postali, {ta li bi vaqalo da su, mogli ste lasno poznati; a {ta su danas u na{e vreme, nije potreba govoriti;
svi vidimo. Eto vidite oca N. iz manastira N. iz Fru{ke
gore, koji je od prvih i najimu}ijih manastira u Sremu.
Wegov iguman poslao ga je k meni i pi{e mi, mole}i me,
da mu dopustim prositi milostiwu po Banatu, zakliwu}i
se da drugde nejma za {to kupiti soli; javqa mi da zida
jednu ka~aru i moli me saborno da je budem ka~ari ktitor, jer im stoje burad i kace napoqu.
Tako mi Hrista spasiteqa, sramota celog srpskog roda! Qudi zdravi, ~itavi, ni slepi, ni hromi, ni sakati,
imaju}i prekrasne gruntove s kojima bi mnoge familije
izobilno mogle `iviti, danak caru pla}aju}i, de~icu
svoju hrane}i i ubogim poma`u}i. Kalu|eri sami bez
pro{we ne mogu `iviti; kako je kalu|er, mora biti prosjak. Obaraju, zidaju, prave, popravqaju; za sve to vaqa da
prose. Ta i drugi qudi zidaju i prave, ali ne prose. A od
koga }e prositi? Od roditeqa, obremewenih s familijama; od udovice koja se stara kako }e k}eri svoje udomiti!
A ko prosi? Monah, samac, koji se svega u svetu odrekao i
nejma na za {to drugo starati se kromje za sami svoj trbuh. Ko prosi? ^lovek Srbin! Sebe tako pohuditi i bednim prosjakom u~initi! Pokor i sramota srpskom imenu!
Barem nek se odre~e ovog po{tenog imena, nek se kako
drugoja~ije zove, i neka ne sramoti rod svoj.
Sada sami po du{i pred pravednim sudijom bogom, koji }e nas sve suditi, rasudite, ne bi li boqe bilo da takih kalu|era nejma na svetu? Ne bi li boqe bilo na manastirske gruntove familije naseliti, a manastire u
{kole, u hospitale i u vospitali{ta sirote narodwe dece preobratiti? O svemogu}i bo`e, daju}i care svetu, podaj im i duh Petra Velikog! Poznajte drvo od ploda wegova, govori sveto jevan|elije - neplodno drvo se~e se
i na vatru me}e. No narod iz svoje prostote misli ako
nestane me|u wima kalu|era, nesta}e vere i zakona. [to
vele? Mole se bogu za nas. E, moja bra}o, te{ko onom ko
ho}e da se za wega drugi bogu moli! Da za tebe drugi jede
58

i spava, nisi rad; a ono {to ti je najpoleznije i najpotrebnije, ho}e{ da drugi za te radi. Moj hristijanine, da
ti zna{ kako je tvoja u dve u tri re~i molitva bogu slatka i blagoprijatna kad ti po{teno i pravedno `ivi{ i s
znojem lica tvoga hrani{ ~ada tvoja! Koliko li je bogougodna kratka molitva vernoga soldata koji ide za ote~estvo svoje i za cara svoga krv svoju proliti! O, sveta i bogoqubezna molitva dobrodjeteqne matere koja jedno ~ado
svoje doji, a drugom jesti daje i u {kolu ga opravqa! No
vaqa trpiti dok narod tako ho}e.
Arhimandrit bezdinski: Po Va{em govorewu, gospodine, vaqalo bi koliko danas istrebiti sve kalu|ere?
Episkop: Po mojem govorewu? E moj brate, sami ste se
davno i davno istrebili, niti ste ~ekali moga govorewe.
Arhimandrit: Kako, preosve{teni gospodine? Ne
razumem {to s tim mislite.
Episkop: Ka`i mi po du{i, Arhimandrite, mo`e li
jedan ~ovek lekar biti samo za{to se nazivqe lekar, a
lekarstva nikad nije nau~io, niti zna {ta je?
Arhimandrit: Nikako!
Episkop: Niti bi ti sebe dao bolesna u ruke takvom
lekaru?
Arhimandrit: S opro{tewem, gospodine, ni kowa
moga ne bih ja dao takom lekaru, nekamoli telo moje.
Episkop: A kad kupi{ kakvu lepu i skupu materiju za
napraviti haqine, bi li je dao jednom terziji koji se samo zove terzija i dr`i u ruku veliki ar{ini i makaze, a
ne zna ni krojiti ni {iti?
Arhimandrit: Takoga bih ja terziju s wegovim istim
ar{inom po le|i.
Episkop: Dakle, lekar koji se samo zove lekar, a ne
zna le~iti, i terzija koji se samo nari~e terzija, niti
zna terziluka, oni nisu to {to se nazivqu?
Arhimandrit: Nipo{to!
Episkop: Kad bi te postavili sudijom, {ta bi ti po
svojoj savesti takim qudma sudio?
Arhimandrit: Za wihova la`na imena bih ih nakazao, i dao bih im krepku zapoved pod `esto~im nakazani59

jem da se nipo{to ne usude u napredak nazivati to {to

nisu.
Episkop: Vidi{ li, arhimandarite, kako pravo sudi{ kad ho}e{; i tako svak ~ovek, imaju}i zdrav razum,
ako ho}e, mo`e pravo suditi; ako li ne}e, krivo i nepravedno ~ini, svet razuma i rasu`djenija, kojega mu je bog
dao, uga{avaju}i i najve}i bo`iji dar pod noge ga`e}i.
Kalu|er, dakle, koji samo kamilavku nosi i crne haqine,
i samo se nari~e kalu|er i samac, koji se samo ustma i
slovom odrekao sveta, a delom vi{e tra`i svet i svetske
stvari nego mirski qudi, i {to je jo{te najgore, nepravedno i{te i tra`i tu| trud, znoj i muku bez svake sramote `ele}i i i{tu}i: ja te ne pitam je li on monah, ni je
li on dobri starac, nego je li dostojan po{tenim ~ovekom nazivati se? Pamti{ li jo{te {ta si odsudio lekaru i terziji? Mo`e{ li sad razumeti {ta ja mislim govore}i da su se sami kalu|eri davno i predavno istrebili.
Arhimandrit: Gostodine, na moju du{u, imate pravo;
bo`ija istina iz Va{ih usta besedi. Kamo sre}a da svi
arhijereji tako misle! Ja bih se namah o`enio.
Episkop: Tako, tako, moj arhimandrite, i ja bih te sovjetovao, jer kakva si ti tela i pameti, ako `eli{ dobra
svojoj du{i, ili vaqa da se o`eni{ ili da se da{ u{kopiti. Ina~e nije fajde od tebe; tebe bog nije za djevstvo
ni za kalu|erstvo stvorio.
Arhiramdrit, ~uju}i re~ da se da u{kopiti, zagrozi se
i zatrese, kao da ga groznica spopadne, pak odgovori krste}i se: Bog sa mnom, gospodine! Volio bih da mi se
u{i odre`u nego da me u{kope.
Na ove re~i arhimandritove, koje je s takim sme{nim,
namrgo|enim i kao upla{enim obrazom izrekao, u~ini se
jedan op{tenarodwi smej. Gospodari, gospo|e, lokaji,
sluge, sve se to po~ne jednim grlom smijati. A {to je jo{t
najsme{nije bilo, Jawa Grk, sede}i ba{ do Malenice, u
isto vreme po~eo bio piti; imaju}i puna usta vina i ne
mogu}i od smeja uzdr`ati se, okrene se u ito{ti da ne poprska astal, pak ti prsne s svim vinom iz usta na Malenicu i svega ti ga po ustma, po o~ima, po obrazu i po ha60

qina poprska. Dajem misliti kakav se tu kalabaluk, vika

i smej u~inio. Malenica psuje i ru`i Jawu, govore}i: koji mu vrag re~e ba{ u vreme takoga smeja piti. Jawa sa
svoje strane ispri~ava se i pravda, odgovaraju}i da je on
po~eo bio pre smejawa piti, koje nije mogao predviditi;
a dobrom Episkopu suze su tekle od te{kog smejawa. U
ovom smeju, inati i pravdawu pro{lo je pozadugo. Razgovor je bio koje o ~em, a najvi{e Arhimandrita su bili na
smej uzeli kako se je bio od samog imena {kopqewa prepao.
Malenica, po{to se umije, otare i od kavge i vike utoli, preduzme re~, govore}i: S moje strane neka bi bilo
jo{ toliko kalu|era koliko ih je, samo da ne i{tu i ne
prosja~e; ali nas s tim sramote i lepo su ve} dodijali da
bi ~ovek volio viditi Tatarina nego kalu|era!
Arhimandrit: Mu~i, boga ti, gospodaru Malenica,
jer od tebe }e zaludu iskati. Ne iz Jerusalima i iz Svete
Gore, nego s neba da do|e kalu|er, ti mu ne bi dao prebijenu gre{qiku ni slomqena novca.
Malenica: I ne bih, ne boj se, ne bih. Kamo sre}a da
svim ~ine kao ja! Ne bi se nikad uveo bio taki obi~aj da
su svi kalu|eri prosjaci. Dobro si u~inio {to si napomenuo Svetogorce; to su ti najve}e haramije sveta: neki
od wih imadu po ~etrdeset i po vi{e kesa, pak sve idu te
prose na namastir; a svoje novce (koje se ne srame zvati
svoje) ne dadu u namastir, nego na interes da im se plode.
Ostare i ogrbave prose}i, niti im je kad mogu}e od pro{we odustati. Na moju gre{nu du{u, kao da su nas od boga uzeli pod arendu; globe i deru vilajet ni kriv ni du`an. Pak {ta vele? Turkom dajemo. Propali i vi i
Turci, bog dao i svi sveci, i koleno vam se zatrlo! Nas je
bog izbavio od Turaka, a kalu|eri nas lepo nao~iglece
pod qutim turskim hara~em dr`e i ne dadu odanuti. Jedva se jedan smetne s vrata, al eto ti dvojica tr~e da uzja{u. Bog ih znao otkud izni~u i proizlaze; vaqda se i
oni zar negde plode. Lete jedan za drugim kao gavrani,
pak sve istra`uju gdi je ko umro; ni na onom svetu du{a
~ovekova od wih s mirom ne mo`e ostati. Vaqa da od wih
pasaporat uzme ako misli pred boga izi}i; pak da se ho}e
61

jedan, neka bi i to, no nije dosta ni stotina. Ka`u za nekakva mitarstva po vozduhu: tri velika, a trideset mala;
da je i wih toliko, mlogo bi ih bilo, ali opet bi se ko
nadao da }e se kadgod kurtalisati; no wima nejma ni kraja ni konca. Parusije, salandari, proskomidije i drugoja~a kojekakva imena, izmi{qena za globiti `ive i mrtve,
to su ti tvoji Jerusalimci i Svetogorci; budak wima vaqa i motiku, neka rade ka i drugi qudi. Pak mi nije ~udo
drugim narodom, nego se ~udim srpskom sinu kako mo`e
sebe tako pohuditi i bez svake nevoqe prosjakom u~initi! Ali, pravo vele: kad se ~ovek pokalu|eri, odre~e se
svoga roda.
Siroma Arhimandrit na{ao se bio u bedi s Malenicom ne znaju}i {ta }e mu odgovoriti, ni kako }e ga s vrata smetnuti. Vladika, vide}i ga sasvim zabuwena, do|e mu
na pomo}.
Episkop: Dosta ve}, Malenica kukav~e! Ala si, brate, kao oluja; te{ko onom koga ti okupi{ i zapopadne{!
La{we bi ko od gladna medveda utekao nego od tebe! A da
pravo re~emo: nisu svemu ni kalu|eri krivi, nego zao
obi~aj koji se uveo. Qudi su sami, kako sam vi{e rekao,
po~eli u manastire davati, preporu~uju}i se monahom na
wihove molitve, dok su se i oni obikli uzimati i molitve svoje prodavati; {to ko ima, ono i prodaje.
Malenica: Pak dokle }e taj obi~aj durati, gospodine?
Episkop: Dok god je voqa qudi i naroda, koji da ne daju i na se ne namamquju, parasili bi se i kalu|eri pro{we i uzimawa: a dok se god na|e ko }e davati, na}i }e se
i ko }e uzimati. Dakle, kako vidi{, od naroda sve zavisi.
Malenica: Sve je to va{ izgovor, gospodine. Narod,
narod! Ko }e narod slo`iti? [ta li zna prosti narod?
Vas je narod izabrao za svoje pastire: ako vi poznajete da
kalu|eri nisu od potrebe, u~inite s wima kako je Arhimandrit odsudio lekaru i terziji: narod u tom nema nikakva posla.
Episkop: Nije tako, moj Malenica, nije! Ne vaqa tako s narodom misliti, jer je naroda mlogo, a nas je malo.
62

Narod vaqa savetovati i u~iti, a ne srditi; silom se s

wim ni{ta ne mo`e u~initi. Narod je krotak i pokoran;
krv }e svoju do potrebe za svoje starije proliti. A stariji vaqa da se vrlo staraju da mu nikakve obide ne tvore, i
neke narodwe slabosti i obi~aje, ako nisu vrlo vredovite op{testvu, vaqa da preziru i trpe. Ako li kad namisle {to na polzu op{testva u~initi, kakve novine uvode}i, a stare obi~aje uni{to`avaju}i, vaqa da dobro narodu dadu da pozna da je to wegova prava polza i da se s wim
dobro misli. Svemogu} je jedan vladjeteq u svom narodu
kad narod savr{eno pozna dobro namjerenije svoga vladjeteqa. Stari obi~aju naroda imadu silu vere i zakona,
i kako ko po~ne u wihove obi~aje dirati, ~ini mu se da mu
u veru i zakon dira; misli da mu se nepravda i sila ~ini,
pak se protivi i buni. Mnogo ga je i mu~no ga je slo`iti,
kako si sam rekao. Zato vaqa s wim tiho postupati; dati
mu da razume i da ~isto pozna {ta mu je polezno, {ta li
nije. Pozna}e jedanput, poznati, ako i kasno. Samom je
vremenu bog dao da sve otkrije i istinu da poka`e. Ko s
navalicom radi da sve ujedanput u~ini, mnogo krat pokvari. Ono {to se ne mo`e sasvim izmeniti, vaqa popravqati i poboq{avati. Kako jedanput narod rekne: na {to su
kalu|eri, {to }e nam, tu ti je s wima; a dok god ih narod
ho}e, vaqa ih trpiti. [to mi mo`emo, ovo je: mirske sve{tenike u manstire silom ne goniti; ne dopu{tati nipo{to da se mladi qudi kalu|ere. Malo }e se ko posle dvadeset godina pokalu|eriti, kad sebe pozna, a navlastito
kad sazna {ta je monah, {ta le se od wega iziskuje. Oni
koji su se u ovomu ~inu na{li vaqa da dobro gledaju, jer
}edu otvjet bogu dati, da ne primaju u svoj ~in one koji tu
tra`e pribe`i{te lenosti i spavawa. Ko `eli monahom
postati vaqa da je savr{ena vozrasta, po{tena i neporo~na `itija, ili da je nauci sasvim predat, ili kakav zanat polezan da zna i da je vredan ne samo sebe sama prepitavati no i drugima pomo}i. Ove moje ruke, govori sosud
izabrani, delale su ne samo za moje prepitanije nego i za
one koji su sa mnom bili. Na ovi na~in ima}emo mawe
monaha; no {to ih bude, bi}e na polzu op{testvu, na osno63

vanije bratije svoje i zaslu`i}e ~est i qubov naroda svojega.

Pri koncu i ovo je bila dobroga arhijereja re~: ^ada
moja, nemojte pomisliti da ja iz kakve mrzosti k monahom
ovo govorim; ja na zle obi~aje mrzim i rad bih da se ne samo iz naroda, koliko je mogu}e, nego i iz same crkve i altara istrebqavaju.
Kako je meni bilo, ovoga pravdoqubiva i ~istosrde~na arhijereja slu{aju}i, iskazati ne mogu. Stao sam bio s
jedne strane, kako ga mogu dobro gledati i kako ne}u drugima u slu`ewu smetati. Ne znam, ili mi je bilo milije
gledati ga ili slu{ati. Bio je odve} blagoobrazan i krasnoli~an ~ovek. Wegovo govorewe bilo je sasvim podobno mudrovawu srca wegova: prosto, nepritvorno, jednim
slovom, du{a, srce i govorewe pravo srpsko. @elio sam
da se taj dan ho}e kako produ`iti. Koliko sam ga vi{e
gledao i slu{ao, toliko vi{e sam se usla`davao. No po
savr{ewu ovoga razgovora, budu}i se i dan k no}i sklonio, ustao je, u~inio obi~no blagodarenije, zafalio gospodaru i gospo|i na ~asti, i, dav{i svima ote~esko blagoslovenije, izi{ao je. U izla`ewu, tiho osmijavaju}i se,
govorio je Arhimandritu: Hodi sa mnom, kukav~e, da te
ne zapopadne opet gde Malenica. Za svima izi{ao sam
najposle, pak sam ga pratio o~ima dok god nije u{ao u svoj
dvor.
Ja sam oti{ao u du}an moj, uzeo sam katihisis da {to
~itam; no ko }e ~itati posle takog razgovora. Dalo me se
bilo ne{to na `alost; uzdisao sam, suze su mi tekle iz
o~iju `ale}i {to nisam jedan od najposledwih wegovih
lokaja i slu`iteqa, da ga gledam i slu{am svaki dan. Taj
dan ni{ta drugo nisam jeo osim pre ru~ka komadi} hleba;
no nije mi na um padalo jelo. Kao ovca kad do|e s pa{e,
le`e gdigod, pak pre`ivqe ono {to je pasla, tako sam ja
pre`ivao sav onoga predragoga arhijereja razgovor i
u~io sam ga kao naizust. Jedno mi je samo smetalo: ne bih
se nikad mogao od smeja ustaviti kad bi mi god palo na um
kako je Grk Jawa na Malenicu prsnuo, i kako je Malenice stalo vike.
64

Posle ovoga nezaboravqenoga razgovora po~eli su mi

se bili ~istije i jasnije izobra`avati u mom umu sovjeti
moga tetka Nikole. Nahodio sam neko podobije me|u wegovim mudrovawem i arhijerejevim. Po~eo sam smatrati
Episkope i mirske sve{tenike kao prave mirskoga naroda pastire. Kako bi mi do{la na um imena: mu` i `ena,
`enidba i udaja, u svemu tomu predstavqao bi se u mom
umu ~in roditeqski, u kom ~inu upa`avao bih najve}u
svetiwu posle boga na zemqi; kako bih ~uo da u crkvi biva ven~awe, i{ao bih ga gledati s takim umiqenijem kako god u svetu liturgiju. Gdi bih god vidio najmawu devoj~icu, mislio bih u sebi: ovo je mala mati ~elove~eskoga
roda. Od onog nezaboravqenoga dna i do danas, kako gde
vidim maleno dete pri sisi, spomenem se moje milostive
i predrage matere koja me je na isti na~in pri materwim
prsima dr`ala i svojim mlekom hranila; o`ivi `eqa
moja za wom koliko da je danas umrla. Krv wezina, koja u
meni te~e, po~ne s ve}im ustremqenijem te}i; srce mi se
smu{tava; same suze teku. Mislim: slatka mati, presveto
du{i mojej ime, gdi si da celujme stope nogu tvojih! Od
onog bla`enog dna, velim, ne mogu viditi malo dete pri
sisi da u isto vreme ne razmislim neiskazano blagodjejanije, milost i promisal preblagoga boga.
Neka svak rasudi, ko bude ~itati ove vrste, kakva ~uvstvovanija blagodarnosti i pripoznanstva k bogu i roditeqem mogu se usejati i ukoreniti u jedno mlado srce
~rez sami jednodnevni razgovor jednoga ~istosrde~noga
~elovekoqubivoga i razumnoga u~iteqa. Ovo je najve}e
blagodjejanije koje se mo`e u~initi junosti; na ovim blagorodnim ~uvstvovanijam osnovavaju se i nazi|avaju sve
druge bogougodne dobrodjeteqi. Mlad ~ovek, blagodaran
bogu i roditeqem, lasno }e i radosno primiti na wivu
srca svoga semena najkrasnijih i najblagorodnijih dobrodjeteqi. Dete blagodarno biva poslu{qivo i pokorno;
iz poslu{anija i pokornosti ra|a se trudoqubije i ispolwenije svake svoje du`nosti, a odavde proizlaze i izviru, kao iz `ivoga izvora, sva ostala blagonaravija, jednim slovom: sve po{teno, razumno, pravedno, bogu i ~elovekom ugodno `ivqewe. Vaqa dete nau~iti da je blago65

darno i slugi i slu{kiwi koji ga poslu`uju, jer ono samo

sobom toga jo{te nije kadro zaslu`iti; da je blagodarno
svakom ~oveku za najmawu dobru re~; da je du`no nikoga
ni u ~em ne uvrediti niti ozlobiti; svakom po sili i po
mogu}stvu svome dobro u~initi, i svoju blagodarnost u
svako vreme slovom i delom pokazivati. Dati mu da pozna
da to bog ho}e i za na{e isto blagopolu~ije to od nas iziskuje, jerbo samo na ovi na~in mo`emo s drugim qudma i
sami sa sobom u miru, u qubovi i u zadovoqnosti prebivati i `ivot na{ tiho i slatko provoditi.
No da do|em opet k meni. Po ovom razgovoru gospodina Episkopa bio sam se sasvim po~eo izmewivati i moja
prva mudrovanija i namerenija zaboravqati; kad eto ti
moja zvezda, koja je drugoja~e sa mnom naumila bila, po
mesecu dana donese iz Srema u Tami{var nekoga momka
kalpagyiju, imenom Todora. Ovi postane kalfom pri jednom majstoru istoga zanata, koga je du}an ba{ do na{eg
du}ana bio. Ne mogu se na~uditi kakvo je nepostojanstvo
~love~eskog srca, a najpa~e u mladosti. Ovi ti me novi
pri{elac uzme sasvim na svoju ruku i preoblada. Po~ne
mi kazivati za Fru{ku goru u Sremu, za mno`estvo manastira i kalu|era, a navlastito uveri me da u Fru{koj gori ima takih dolina i pe{tera da se ~ovek mo`e sakriti
u wima da ga nikad niko `iv ne na|e, i ne samo da se mo`e posvetiti, nego da mo`e i ~udotvorac postati. A da
ispovedam svu pravicu, moje samoqubije meni je {u{kalo
katkad u u{i da meni moja muka ne}e zaludu ostati, no kad
se posvetim, da }u ~initi ~udesa. Ka`e mi jo{te moj To{a da se nahodi u Fru{koj gori jo{t jedan pustiwik k
kojem izdaleka dolaze qudi da im ~ini ~udesa, i da nema
dna kad on ne u~ini po koje ~udo. Nije se drugo za me hotelo; ovo mi je dosta bilo da me podbode i upali. Jo{t jedan pustiwik koji ~ini ~udesa! Pa {ta ja ~ekam ovde?
Svaki minut ~inio mi se godina; krila sam `elio! Dan je
bio subota, po~etak meseca junija, kad sam ovi glas dobio.
Pri istom mome majstoru i trgovcu bio je jo{t jedan
momak iz ^akova, imenom Nika Putin, dve ili tri godine stariji od mene, moj kom{ija, s kojim sam zajedno u
{kolu hodio. Ovi posle ru~ka bio je na tavanu, za razbi66

jati pamuk. Ja namah otr~im k wemu i donesem mu moje vesele glase i novine. Kazivao sam mu i s takim userdijem
kao da sam bio bogzna kakvo sokrovi{te na{ao, zakliwu}i ga sa suzam u o~ima da mi da savet kako bih ja mogao koliko pre u one bla`ene gore do}i gde se ~ovek mo`e popustiwi~iti.
Leto, za putovawe dobro vreme. Moj ti Nika, koji do
toga ~asa nikad o svetiwi nije sawao nego jo{t savi{e
odve} je pitom bio s devojkama kad bi s wima pazario, u
ovi par sasvim se zaboravi, sav se izmeni i promeni (rekao bi kao da ga je moje govorewe obajalo i o~aralo) i
po~ne mi ovako besediti: Kako to? Sam si naumio po}i,
a ja ovde prah da gutam razbijaju}i pamuk? Ne}e to Nika
trpiti. Zajedno smo rasli, zajedno kwigu u~ili, zajedno
na zanatu bili; zajedno }emo i putovati. To izrekav{i,
zagrlimo se i poqubimo, zadaju}i jedan drugome re~ i veru da se ne}emo nikad rastati. Ko bi pri svem ovom ne pomislio da ovo bog ovako ne name{ta? Ja se tada nimalo o
tom nisam sumwao i sve sam za javne znake uzimao da }u se
nabrzo posvetiti.
Nika, malo popomisliv{i: Sedi ti ovde, rekne mi,
i ~ini se kao da razbija{ pamuk; idem se i ja malo s tim
Todorom porazgovoriti. Ode; postoji po sata, pak opet
do|e. On je razumniji bio od mene; nije pitao ni za pe{tere ni za pustiwike, nego koji je pravi put do Tami{vara k Sremu, gdi se Tisa prelazi, gdi li Dunav, i koji
je najboqi manastir u Sremu. Ka`e mi sve, hvale}i mi
svrh svega manastir Hopovo: da je drugi na zemqi raj. No,
nigde nego u Hopovo! Pao je razgovor posle {ta }emo na
putu jesti; i da on nije napomenuo, meni to ne bi ni na um
palo. Za napitak nije nam bilo brige, jer je Niki Todor
kazao da }emo sve pokraj Begeja i}i. Ja ka`em da imam tri
gro{i}a od onih {to mi je posledwi put moj tetak dao, a
da je znao na kakav }e mi ih puta dati, ne bi mi ih dao. To
je dosta, odgovorio mi je, tri gro{i}a hleba dosta }e
nam biti za dva dni. Do|e mi na pamet Maleni~in razgovor, pak reknem, smiju}i se: Da i ta tri gro{i}a nejma, u
kalu|ere idemo, mora nas vilajet hraniti.
67

Sutradan nedeqa; du}an stoji vazdan zatvoren; kako se

god ho}e za pobe}i i ute}i. Legnemo zajedno, ne za spavati, nije nam bilo do spavawa, nego za razgovarati se i savetovati kako }emo se izma}i i kako }emo u~initi da se
barem prvi dan niko ne doseti da smo o~istili. Sve se to
metne u red i namesti. Ko }e nam sad br`e zoru doneti?
Nikada je devojka na udaju s ve}im nedoumjenijem nije ~ekala, koja se je svu no} krasila i upodobqavala, niti joj
je do spavawa, jer misli sutradan na ven~awe po}i, kako
smo je mi ~ekali. Do|e i ona jedanput. Nika uzme moju
torbu sa na{im ko{uqama, mojim katihisisom i ~aslovcem i s hlebom koji smo jo{te s ve~era spremili, pak izi|e iz grada, po~em mi ka`e gdi }e me ~ekati, a ja po|em u
majstorov konak da ka`em slu{kiwi da mi dvojica ne}emo biti taj dan s drugim momci pri ru~ku. Ovo smo ovako
bili odredili za zametnuti tragove.
Moja majstorica bila uranila da u crkvu po|e. Sla`em wojzi da }u s Nikom celi dan na udicama ribu loviti. Ona zapovedi slu{kiwi da mi da komad hleba, govore}i: Kad ste ludi, ja vam pameti ne dadoh; idite po suncu
i gladujete, a ja znam dobro da ta va{a riba ne}e na moj
tawir do}i. Ko sre}niji od mene! Taj je dan dobijen; a sutra dok za nas raspitaju, ne znaju}i na koju smo se stranu
okrenuli, pro}i }e i drugi dan.
Izi|em iz grada; na|em Niku: Ajde, brate Niko! Sve
nam ide po `eqi, sre}a nas za ruku vodi!

68

PO^ETAK MOJEGA PUTOVAWA

[ta je ~ovek kad ga kakva strast preuzme, kad kakvo

me~tanije uma u`e`e mu mozak, podbuni srce i u~ini da
sva krv u wemu uzavri! Bio sam u to vreme u ~etrnaestoj
godini vozrasta, nenau~en nimalo pe{ice hoditi; oti}i
iz grada u Fabriku i Mlu i vratiti se, to je meni dosta
bilo. Taj dan kao da su mi noge krilate bile; kod sala{a
deda moga, spram Semartonu, tu smo posle podne po~inuli. Ov~ari semartonski, od kojih neki su me i poznavali,
nahranili su nas mlekom i skorupom.
Moj drug, koje od puta koje od pro{aste no}i nespavawa, krepko zaspi; a ja se popnem na jednu unku, i po~nem
gledati k Semartonu. Dam se malo pomalo u misli; jedna
ideja i misal po~ne razbu|ivati, podstrekavati i na pamet dovoditi druge. Koliko sam obladan bio mojom budalastom svetiwom, no ovde natura preduzme sve svoje pravice i silu, satre pod noge i u ni{ta obrati sva moja sujetoumna me~tanije i sujeverije. Do|e mi na pamet mati
moja i mila sestrica moja Julijanka. Suze prolivaju}i,
na~nem govoriti: Ostaj mi zbogom, o predrago selo, mesto ro`denija roditeqnice moje! Padnem licem na zemqu, qubim zemqu i s toplim suzama kvasim; nikad u mom
`ivotu nisam tako plakao. Gledaju}i selo u kom se majka
moja rodila i rasla; po kom se u detiwstvu svom igrala,
mladost provodila i s roditeqem mojim ven~ala; u koje
svake godine na \ur|evdan s bra}om mojom, s milom Julom i sa mnom dolazila, roditeqe svoje na wihovo krsno
ima, Svetog Georgija, posetiti: Ostaj mi zbogom, vri{tu}i jedva sam izgovarao, zemqo, du{i mojej sveta, u
kojoj sad le`e kosti wene i moje Jule, slatke sestrice!
69

Srce mi je lupalo u prsima; ~inilo mi se kao da }u izdahnuti.

Pole`ao sam kao u nesveti. Kad sam se po nekoliko
opet u sebe vratio, do{lo mi je veliko raskajanije {to se
od te mile zemqe udaqujem. Spomiwem se, otkad sebe
pamtim iz detiwstva, da sam neiskazanu radost imao kad
bi mi rekli: I}i }emo u Semarton. S ve}om sam `eqom
~ekao \ur|evdan nego Uskrs. Provodili bi tu po deset i
po petnaest dana. Tr~ao bih po poqu, igrao bih se s jagawci, pewao bih se na unke; sve detiwski posli, pravda, no
u onom vozrastu, koji je sama radost i veseqe, ja sam nahodio u tom taku sladost koja je prevoshodila svako bla`enstvo. A kad bih s poqa do{ao, kako bi me do~ekala i
grlila mati, kako sestrica! Sve mi je ovo tada ujedanput
palo na um; nisam mogao opstati. Sad prolazim, mo`e biti, posledwi put, mo`e biti za vavek pokraj bla`enoga
mesta. Ostavqam ga za vavek i u wemu kosti majke moje,
roditeqnice moje, i jedine sestrice.
Ko ima srce ~uvstviteqno, mo`e pomisliti kako mi je
bilo. I sad, pi{u}i po dvadeset i pet godina, vozmu{tava mi se utroba, suze mi teku, i vesma tu`im. Po sata ili
vi{e bilo mi je u usti: Nano moja, nano slatka; Julo srce, Julo du{o! (Majku sam moju nanom zvao.) I vi{e bih
tu le`ao da nisu se ~obani oko mene skupili i po~eli me
ute{avati, a ni sami nisu se mogli od suza uzdr`ati. Iz
ovoga sudim da mi je mati `iva bila, ili barem Jula sestrica, ne bih nikada iz Banata izi{ao.
Bio sam ve} ute{en, kad mi se probudi drug, i, rasu`davaju}i da sav moj pla~ ni{ta mi ne vaqa vreme gubiti, metnemo se na put i do|emo u samo ve~e u Itebej k tetki mojoj, ro|enoj sestri matere moje, Jevri. Zadugo me je
zagrqena dr`ala i nada mnom plakala. Sutradan, vide}i
da ne}u nipo{to vi{e da zaka{wavam, metnula mi je u
torbu nekoliko tanka beza za par ko{uqa, i za jelo ne{to na put spremila; pla~u}i i qube}i ispratila me iz
sela. Meni i Niki nije bilo do zaka{wavawa, jer smo se
bojali da za nama potera ne ide. Ovde ne mogu izostaviti
da ne nazna~im, bez svakog pristrastija k mojem rodu, da
od sviju naroda koje sam poznao nejma milostivijega roda
70

nad srpskim, a najpa~e k srodstvu. Od Hercegovine do Banata, u Bosni, u Horvatskoj, u Slavoniji i u Serbiji narodi su vesma milostivi i odve} srodstva qubiteqi; i
{to se kasa u staro vreme vesma pohvaqene dobrodjeteqi
gostoqubija, zaisto u tom ovi narodi ni jednom nisu ftori.
Ovi dan predve~e do|emo u jedno selo kod Tise. Na|emo jednog starog sve{tenika gde ne{to u svojoj avliji te{e. Pitamo ga kako bi mogli u Srem pre}i. Ka`e nam da
se mu~no prelazi za veliko navodwenije Tise i Dunava;
`ali {to wegovi sinovi nisu doma, on bi nas ~inio prebaciti na onu stranu bez pla}e. Rekne nam da ~ekamo ve~era kad qudi do|u s poqa da }e nam na}i koga ko }e nas
za dva ili tri marja{a prevesti. No otkud nama tri marja{a? Mi nejmamo ni tri krajcare. Nu`da daje savet. Onda ja izvadim iz torbe moj ~aslovac, koji je bio jo{t napolak nov, mole}i ga da u~ini zadu`binu da nas on da prevesti i da za to uzme ~aslovac. To ne bi bila nikakva zadu`bina da ja to u~inim, odgovori dobri sve{tenik, nego, ako vami nije od potrebe ~aslovac, da}u vam za wega
sedam marja{i i postara}u se za va{ prevoz. Ostario
sam, i ne mogu zadugo voziti, a bih vas sam prevezao. Uve~e na|e nam jednog momka koji nas preveze u Slankamen.
Evo me u Sremu, u zemqi nasqedija posledwih srpskih
despota. Sutradan, neki Karlov~anin, vra}aju}i se s praznih ko~ija doma, doveze nas za nekoliko gro{i}a u Karlovce, gdi preno}imo i rano ujutru po~nemo putovati po
po`eqenoj Fru{koj gori. Prolaze}i ispod Remete i
Kru{edola, nismo smeli ni navratiti se u ove manastire, da nas kako kalu|eri silom ne zadr`e. Hopovo nam je
u srcu bilo; k wemu smo se ta{tili. Oko podne do|emo u
Irig i uputimo se k manastiru. Kako nam je god rekao Todor kalpagyija, kako pre|emo na manastirsku zemqu, u~ini nam se kao da smo u edemsku ba{~u do{li.
Ide se sve pokraj jednog poto~i}a, pored koga stoje nasa|eni veliki orasi i druga drevesa koja ga osewavaju i
~uvaju od sunca. Na levoj strani vide se brda i holmi}i,
pokriveni s vinogradi i vo}waci. S desne strane potoka
pru`ila se jedna veselovidna dolina, sva pokrivena i
71

ukra{ena s livadami punim zlaka i cve}a selnoga, koja se

protegla do blizu manastira. A s one strane doline, rekao bih da su carske ba{~e. Vinograd do vinograda, okru`eni i naki}eni s svakojaki plodoviti drevesi; brdo nad
brdom, i holm nad holmom kao da se jedan na drugoga drugoqubno naslonio, i kao da je jedan svrh drugoga svoju ponositu glavu pomolio kako }e lak{e onu krasnovidnu dolinu, sestru svoju, i potok, wena qubiteqa koji je zagrqenu dr`i, i one koji pokraj wega prolaze, gledati i smatrati; i kako }e u isto vreme svak svoju velikolepnu, sa
svi proletwi, letwi i bogati jesewi darovi nadi~enu i
preukra{enu glavu pokazivati i o~ima sviju pretstavqati. Holm od holma lep{i i di~niji, a svi zajedno neiskazane krasote i divote. Tihoslatko i qupko {u{~ewe i igrawe s dolinom potoka, veselo razli~nih ptica
pojawe, krotko i prohladno vetra dihanije, i wegovo s
li{}em premetawe, daju u{ima jednu tako slatkosli{nu
muziku da dovode ~oveka u savr{eno zaboravqewe sebe i
u istupqenije uma. Blagouhanije livadnih cve}a i svakojakih vo}a oblazamqavaju oni krotkopitomih vozduh.
Ne zna ko kako tom bla`enom dolinom pro|e, kako li
k manastiru do|e. A kad do|osmo k mom qubimom Hopovu,
{ta }e ko pre gledati, {ta }e razmatrati, ~emu li }e se
vi{e diviti i ~uditi? Da sam bio sav oko, pak da sam na
sve strane u jedan mah gledati mogao, ni tako ne bih se
one krasote nagledao. Ko bi hteo znati {ta bih ja rad ovde opisati, a ne mogu, neka samo ode od prole}a do jeseni,
kad mu drago, u Hopovo, pak kad se doma vrati, vidi}e ho}e li mo}i sve {to je ~uvstvovao iskazati. Iskqu~avam
one koji, predati nekim strastma, sve im je ostalo jednako, ta i{li pokraj rita ta pokraj livade, ta slu{ali `abe ta slavuje; govorim za one koji imaju srce ~uvstviteqno svake krasote bo`ijeg stvorewa.
O roditeqi i vi, u~iteqi i upraviteqi bezlobne junosti, ovu ve~nu kwigu otvarajte u svako vreme va{im ~adom i u~enikom; privikavajte ih izrana da ose}aju, da poznaju i da ~uvstvuju premudrost, blagost i bogate dare
tvorca svoga u stvorewu. Ovu samu kwigu, bez nikakve
druge, Melhisedek ~itaju}i, sve{tenikom vi{weg boga
72

postao je. Ovo je kwiga, Avramova, Jovqeva i svih patrijarha, kad jo{t nije bilo nikakve druge, koju ~itaju}i k
visokoj su mudrosti, sirje~ k poznanstvu boga dostignuli.
@iva i djejstviteqna kwiga, iz koje u svako doba, u svaki
~as i svako trenu}e oka k o~ima, k u{ima, k svim ~uvstvam, a navlastito k srcu na{em, bog govori: nebo s suncem, mesecom i zvezdama; zemqa sa svim {ta se na woj vidi; vozduh, oblaci, vetrovi, molnije i grmqavina; voda i
sve {to se u woj dvi`e; prole}e, leto, jesen i zima; svako
dihanije i svako stvorewe do najmaweg mravka i mu{ice.
Iz sve ove kwige bog govori k svim qudima: Poznaj, ~love~e, tvorca tvoga, tvorca ve~noga i jedinoga, pravednoga
i milostivoga. Nek ~uvstvuje srce tvoje, zato je stvoreno,
jer ina~e ne mo`e{ biti blagodaran razvje ~uvstvuju}i;
i koliko vi{e bude{ ~uvstvovati, vi{e }e{ blagodaran
biti; vi{e }e{ blagodariti, vi{e }e{ qubiti, vi{e
}e{ se siliti za ispuniti svetu i pravednu voqu wegovu.
I na ovi sami na~in bi}e{ blagopolu~an i bla`en vo
vjek vjeka, jer si zato stvoren, slovesni umom i besmertnim duhom odaren. Budi pravedan, budi dobar, qubi dobrodjeteq! Nisi za malo vreme stvoren kao mrav; ve~nost
te ~eka. Na kratko vreme dobro ~ine}i, vo vjeki }e{ blagopolu~an i bla`en biti. Za pokazati sve veli~estvo
ove bo`estvene i bo`ije kwige, na{ sla~aj{i spasiteq
Isus u~i nas i savetuje da pogledamo ne na svu wu, no na
najmawu ~asticu we, za poznati iz najmawe ~astice ove
be{~islene kwige velikoga tvorca i wegovu preblagu i
premilostivu promisal o svemu. Ne veli: pogledajte na
nebo i na sunce; ne veli: ~ujte gromove i grmqavine. Ovo
bi odve} mnogo bilo. Vozrite, veli, na cvetke poqske.
Ko ih tako krasi i odeva da car Solomon u svoj slavi svojoj nije se mogao odenuti ni ukrasiti kao jedan od ovih
cvetaka? Otac nebesni. Pogledajte na pti~ice po vazduhu. Ko ih hrani i ko ih odeva? Blagi promisal oca nebeskoga! Ovu kwigu ~itaju}i, premudri Sokrat, ve~na slava Atine i svega slavnoga gre~eskoga roda i imena, pre
Hristova pri{estvija mu~enik je bio za blago~estije,
pra{taju}i i blagoslivqaju}i onoga istoga koji mu je
otrov dao.
73

Ovu kwigu ko ~ita sa zdravim bogodanim razumom, i ko

wojzi sleduje, mora do}i k istinom bogopoznanstvu; i on
je (kako u~i sveti filosof i mu~enik Justin) delom hristijanin, ako se slovom i ne nazivqe hristijanin, `ive}i pravedno i bogougodno. Ko ovu kwigu ne vidi, slepiji
je od sleporo|ena; ko wejzin glas ne ~uje, gluvqi je od siwa kamena, jerbo nebesa povedaju slavu bo`iju i tvorewe ruku wegovih vozve{tava zemqa. Ko ovo ne ~uvstvuje, wemu je gvozdeno u prsima srce. Obi~avajte, dakle,
mlada srca da ~uvstvuju: u najmawem lisku, travici i
cvetku tvorca svoga da poznaju; u `ivqewu i dvi`ewu
mravka i mu{ice op{tega `ivotodavca boga da upa`aju.
U~ite ih najpre ovima malima stvarma, dok s vremenom
kadra budu k suncu i k zvezdama um svoj vozvisiti. Evo,
moj qubezni ~itatequ, k kakvim razmi{qenijam samo
vospominanije hopovske krasote um moj uzvi{uje. O, mesto dostojno da posve}eno bude{ mudrosti i u~eniju i da
se srpskim nazove{ Parnasom!

74

EVO ME ME\U KALU\ERI; [TA SAM

TRA@IO, TO SAM I NA[AO

Bilo je oko dva sata posle podne kad smo u{li u manastirsku avliju, jer smo lagano i{li od Iriga do Hopova;
istom bratija izi{li iz trapeze, i nisu bili jo{t polegli spavati po obi~aju manastirskome. Mla|i prolaze
koji kud po doksati, a stare{ine posedali s igumnom
pred wegovom }elijom i razgovaraju se. Kako nas upaze s
torbom na le|i, poznadu da smo stranski qudi; qubopitni za saznati uzrok na{ega stranstvovanija, zapovede nas
zvati k sebi. Pewu}i se gore, pri{ap}e mi Nika da ja odgovaram na ono {to budu pitali. Ne staraj se rekao
sam mu.
Bilo ih je oko desetak. A kad upazi{e oni drugi, {to
su se bili kojekud razodali, po~e{e se skupqati i oni
koji otkud. U jedan-dva minuta bi ih do trideset. Nikad u
mom veku nisam dotada toliku silu kalu|era skupa vidio.
Bila mi se po~ela krv vozmu{tavati i je`iti ko`a, kao
da sam se hoteo prepasti, kad eto ti upazih odnekuda dva
malena kalu|erka, koji do|o{e i stado{e blizu nas, gledaju}i nas veselim obrazom. Onda mi po~e dolaziti drznovenije, misle}i u sebi: kad ovima ni{ta nije bilo, ne}e ni meni. A da pravo ispovedam, nisam nikakva uzroka
imao pla{iti se, jer su moji dragi Hopovci osim svih
Fru{kogoraca najpitomiji: blagoskloni i blagoprijatni, vesela obraza i pogleda, pristojno i ~isto obu~eni,
jednim slovom: nisu nimalo prili~ni onim kalu|erima s
kojima se deca pla{e.
Izme|u sviju wih najboqe sam upazio jednoga koji u
sredi sviju se|a{e. Brada mu pokratka, okrugla, i vlasi
na glavi bele kako sneg, a obraz ~ist i mlad, pun mleka i
ru`ice; pogled drznoven, no u isto vreme qubak i milo75

stiv; o~i pune `ivota i neke osobqeve sladosti. Kako me

je pogledao, predobio je sve srce moje. Rekao bih kao da
sam ga poznavao pre mlogo godina i kao da mi je svojim
vzorom rekao: ja }u biti tvoj blagodjeteq i otac. I kad ne
bi se smijao, na licu bi mu neko tiho i prirodno osmejavawe cvetalo. I pravda, kako sam posle dugim iskustvom
poznao, i kako }e se viditi iz ove moje istorije, ako je
ikada ~ovek na svetu bio bez najmaweg sleda pritvornosti, on je bio. On isti, iguman budu}i, na~ne nas pitati.
Iguman: Otkud ste vi, deco?
Ja: Iz Banata.
Iguman: A daleko li ste nakaweni?
Ja: Ovde bi radi ostati, ako nas primite.
Iguman: [to }ete ovde?
Ja: Naumili smo pokalu|eriti se.
Iguman: Imate li vi oce i matere?
Ja: Ovi moj drug ima mater, a ja sam bez oca i bez matere.
Antonije Veliki (nazivqem ga Veliki, jer je i du`i
i debqi od sviju bio, i brade vi{e je imao on sam nego desetorica drugih): Da t ka`em, o~e igumne, ja }u toga maloga uzeti, a Maksimu }u dati put, jer je nesta{an kao
vrag i jutros mi je nov kr~ag razbio.
Iguman: O~e Antonije, zar sam ja ovde aga na Kareja?
Antonije: Ta nemoj se, bogati qutiti! Ja znam da si
ti iguman; al ako ti ga uzme{, kako si ti qut i naprasan,
on }e tre}i dan od tebe pobe}i. Ti zna{ da kod tebe |ak
ne mo`e obastati.
Iguman: Ako bude kao tvoj Maksim, ne}e ni tre}ega
do~ekati. Pak se okrene k meni: Ti mali, ho}e{ li ti
moj |ak biti?
Ja: Ho}u.
Iguman: No, poqubi ruku, pak ti ne slu{aj toga velikoga i bradatoga; on govori {ta mu na usta do|e. Ako ti
samo bude{ dobar, u svem Hopovu ne}e{ na}i boqeg od
mene. A ti, o~e Jani}ije, i tako si paraklisara, a bez |aka si, uzmi toga drugoga. On je poja~i, ba{ kako vaqa za
paraklisaru.
76

Potom da zapoved da nas odvedu u trapezu i dadu jesti.

Kad izi|emo iz trapeze, po|emo svak svome starcu. Ja na|em moga igumana sama gdi hoda po }eliji. Upita me jesam
li izu~io psaltir; ka`em da jesam. D mi jedan psaltiri}
da vidi kako ~itam. Bio je zadovoqan mojim ~itawem. Ka`e mi da }e on spavati, a da ja mogu hodati po manastiru
i okolo kud mi drago, ili, ako ho}u, mogu uzeti koju kwigu s astala i {to ~itati.
On po|e u kamaru spati, a ja po~nem pregledati kwige.
Na|em: Zbornik, ~aslovac, psaltir, mesecoslov, kanonik,
polustav, trebnik, Alfavit duhovni. Najposle otvorim
jednu veliku stra{nu kwi`etinu; vidim, `itija svih svetih na tri meseca: marta, aprila i maja. Ha, pomislim,
ova je za mene! Jedva je podignem, izi|em pred vrata kelijska, metnem je na jedan karu~ni sanduk, a ja sednem dole i po~nem ~itati `itije svete Evdokije, prvi dan marta meseca. Prama ovima stvarima, koje u ovoj kwigi na|em, ostanu prolozi za ni{ta. S kakvim userdijem i toplotom srca sam ~itao i sve od re~i do re~i upamtio! Kamo tada kwige one koje su danas u rukama! E, vreme zlatno, za vavek izgubqeno! Iz Scile ute~em, pak upadnem u
Harivdu, iz prologa u `itija! Siroto dete, bedna mladost, do smrti nepre`aqena! No onda ja sam mislio: ko je
sre}niji od mena? @itija ~itati, take kwige velike!
Nigde toga na svetu nejma!
Ko ne zna {ta su `itija, neka ~uje od hiqade samo jednu malenu povest, koje sam ja ne ~itao kako se ~ita, nego
sa svim grlom gutao i pro`dirao, koje sam verovao kako
god jevangelije, i nad kojima sam tako gorko plakao da
sam vid o~ni pokvario. Nek ~uje, velim, pak ako ima srce
~love~esko, nek me ne `ali, i nek nad mojom bednom mladostiju ne uzdahne ako mo`e. U `itiju prepodobnoga Pajsija stoji napisano da je Hristos si{ao s neba i do{ao u
pustiwu da ga poseti. Prepodobni Pajsije opere Hristu
noge. Po mlogom razgovoru otide Hristos; voda s kojom su
noge oprate ostane u le|enu. Eto ti odnekuda do|e u~enik Pajsijev, tra`i vode da pije. Nejma; pohar~ena voda.
Veli mu starac da pije vodu iz le|ena. Ovi gleda vodu;
mutnu i blatnu vidi, i koja zaudara na znoj; ne}e da pije,
77

govore}i: Kako }u ja pomije piti? Govori mu starac:

Bre, pij, pij, jer }e{ se kajati, i to mnogo krat. Dok mu
se dodija, ne toliko od `e|i koliko da se ne poka`e sasvim neposlu{an, pomisli u sebi: zatvori}u o~i pak }u je
piti, makar da bih se znao otrovati. Ode, gleda u le|en;
ho}e{, nestalo vode iz le|ena. Vi~e starca: Star~e, nestade vode; sad le|en pun bija{e, pak u jedan mah ostade
prazan i suv kao dlan. Ha, odgovori starac, nisam li ti
je rekao: pij, ne nakawuj se, jer }e{ se kajati. A kad mu
kaza kakva je to voda bila, i pro~aja.
Evo, bra}o, s hiqadu hiqada ovakih basna puna su `itija svetih. Ovo sam verovao i nad ovima sam gorke suze
prolivao. Glupi i najsujeverniji egipetski dervi{i bi
li mogli sme{niju i lu|u basnu izmisliti? Sramota ne
samo svetoga hristijanskoga imena, nego celoga ~elove~eskoga roda da se ovake i ovima podobne beslovesne basne u hristijanskim kwigama nahode, da se ~itaju i da se
veruju. Oni koji ne znadu, pak veruju ovake zgadne i sramotne fabule, wima }e milostivi bog za wihovo neznanstvo i prostotu prostiti; no oni koji znadu, a ne vi~u koliko god sa svim grlom mogu, pred bogom i pred qudma, da
se to ne trpi, onima ne}e se prostiti, jer je ovo greh protiv Svetoga Duha. Arhijereji bo`iji, sve{tenici mirski, koji ~itate sveto evangelije, vi~ite, vi~ite k narodu; va{a je to du`nost; zato ste oci i pastiri! Ne izdajte ~isto Hristovo u~enije! Blagi Spasiteq ni na {to
tako nije se srdio, krotki bo`iji agnec ni na {to tako
nije se gwevio koliko na sujeverije, na licemerije i na
la`qivu i pritvornu svetiwu. Ne bojte se naroda; miliji }ete, dra`i i ~estniji narodu biti kad mu otvorite
o~i uma i kad ga prosvetite. Dobar je narod i blag; ako li
u ~emu pogre{ava, ne ~ini iz zla srca, nego iz neznawa. O
crkovni pretstateqi, nemojte sakrivati evangelsku
istinu!
Nek mi se dopusti jo{t samo jedno da spomenem. Drugi
put ka`e da mu je sveti car Konstandin na pose{tenije
do{ao, pak izme|u drugih razgovora i ovo mu je rekao:
Pravda da sam se i ja trudio, koliko sam mogao, za ra{iriti evangelsku istinu i nauku i za privesti mnogi na78

rod k bogopoznanstvu; no da sam znao u kakvoj ste slavi vi

monasi kod boga, ja ni za {to drugo ne bih se starao, ostavio bih svet i carstvo, oti{ao bih u pustiwu i bio bih
monah. Neka sad zadr`i smej ko mo`e.
A prolog: nasred crkve bo`ije, re~e starac to, i u~ini ono, i sotvori blud. Ho}emo li se, bra}o, zaboga, jedanput osvestiti? To je stvar taka da jedva je ~ovek na ispovedi ka`e; a na{ prolog, kao da se s ne~im ponosi, ka`e
nasred crkve {ta je wegov starac u~inio. Kakav mu je to
starac, sram ga bio!
Ja opet prosim mojega qubeznoga ~itateqa da mi prosti {to ove nepristojne ve{ti nazna~ujem. Zloupotrebqenija i zli obi~aji ako se ne budu kako dostojni poruganija predstavqati i obli~avati, ne mogu se ina~e u
omrazu dovesti i istrebiti.
Vreme je da k meni do|em.
Moj iguman kad ustane, na|e me nad kwigom. Bilo mu je
za~udo da jedno dete mojega vozrasta ne ide kojekud tr~ati i skakati, imaju}i dopu{tewe. Rekne mi da mu malo
~itam. Ja po~nem ~itati kako god iz psaltira. Pita me
~itam li tako iz svake kwige i razumevam li {ta ~itam.
Ka`em da iz svake, ako je srpska i vla{ka, i da razumevam. Popogleda me malo s vnimanijem, pak mi na~ne govoriti: Namah taj ~as uzmi tvoju torbu, pak idi kud ti drago. Pravo je rekao Antonije da ti ne}e{ kod mene ni tri
dni biti. Ja sam bio izvan sebe; mislim: kakvi su ovo qudi? Pre dva sata milostivo me je primio, a sad goni; da
sam mu {to skrivio, ne bih `alio. Onda on opet: Zna{
li za{to te teram? Ja: Ne znam. Iguman: Ako ti bude{ dobar i poslu{an tako kako ~ita{, ti }e{ kod mene,
dok sam ja `iv, ostati. No bojim se, kad ti ~uje{ kako ja
~itam, ti }e{ mi se smijati, a ja sam qut, pak eto ti kavga gotova. Kad ja to ~ujem, odahnem malo, odgovorim mu:
Nemojte vi mene terati, ja se vami ne}u rugati. Onda on
izi|e pred }eliju, pak gdi god koga upazi, zove, vi~e i kazuje kako ja ~itam: sve kao voda. Jedva do~eka sutra podne:
metne me da ~itam u trapezi `itije.
Po ru~ku uzme me s sobom u Irig. U petnaest ku}a vodio me je, po~ev{i od gospodina protopope ot [akabent,
79

kazuju}i svima da ja boqe od wega ~itam i da on ne sme

preda mnom ~itati. Bio sam kao na vatri od stida. Hoteo
bih da se kud uklonim, da nisam tu kad s kim o meni na~ne govoriti, no zaludu; zapovedio bi mi da se ne mi~em s
mesta; dok sam i ja kao oguglao, pak bih slu{ao kao da se
o drugom kom govori. Divio sam se ~istosrde~iju wegovu;
i koliko me je on vi{e falio, toliko sam ga ja vi{e qubio i u visokopo~itaniju imao.
Blizu tri goda proveo sam pri ovom blagonaravnom i
pre~esnom igumnu; srmt wegova rastavila nas je. No kako
sam se u vreme ove tri godine u mojem milom Hopovu svetiwi~io i kako nisam, to }u malo pona{ire opisati; jerbo ako je ikada u meni {togod divije svetiwe bilo, to je
u Hopovu bilo, dok sam se jo{t me|u detiwstvom i junosti nahodio, i dok me jo{t podstrekanija telesna nisu zaokupila bila. No pre nego po~nem moj na~in `itija u Hopovu, neka nakratko javim {to se je s mojim Nikom uradilo.
On je vesma trudoqubiv bio, crkvu ~iste}i, sve}e i sve
{to je u crkvi, name{taju}i, tako da wegov starac vesma
je s wim zadovoqan bio. No po mesecu dana eto ti wegove
matere, s mojim starijim bratom Ilijom, koja, kako u|e u
ogradu manastirsku, stane nasred avlije, pak po~ne psovati i ru`iti kalu|ere, vi~u}i da ako joj namah dete weno
ne dadu, da }e taj ~as sa`e}i manastir, crkvu i kalu|ere,
govore}i da ako su kalu|eri radi decu imati, nek se `ene ka i ostali qudi, pak nek ra|aju i hrane decu. Neki
Dionisije Horva}anin, iz Garevice rodom, re~it ~ovek i
odve} drzostan, si|e k woj da vidi {to je stoji vika i da
viku s vikom predusretne; no na|e se u velikom rusvaju i
tako se smete da nije pred wom ni pisnuti umeo. Takova
je to Amazonka bila da bi na sto Dionisija udarila. Kad
ova svoju viku predvostru~i i podigne, rekao bi ~isto da
se upali manastir i planine naokolo zatutwaju. Br`e
mi dete na sredu, vikne s gromovitim glasom na Dionisija, jer ako te {~epam, svu }u ti bradu o~upati i o~i }u ti
iskopati! Ne ra|aju se deca kaono {to ti misli{, nijedna vero crna! Ovi nije znao kojim se je putem vratio. Br80

`eboqe po{qu joj sina, kojega kad upazi u mirskih haqina i vidi da se nije bio jo{t pocrnio, utoli se.
Moj brat Ilija nije taki `estok bio. Mom~e samo tri
goda stariji od mene; da sam hoteo, mogao bih i wega nagovoriti da ostane. Ka`e mi da me moj baba Nikola pozdravqa, koji da nije bolestan i on bi do{ao bio, ne da me natrag vrati, nego samo da me nagleda; da on ve} vidi kako
sam ja tako naumio da mene niko ne zadr`a, a da je od sve
nevoqe mlogo boqe da se u na{em mirnom vilajetu gdi
pokalu|erim, nego kud u Tursku da odem; da ne hitim odve} s kalu|erewem, no da ~ekam barem jo{t tri godine; a
kako se pridigne, da }e do}i posetiti me. No nije se pridigao, no po malom vremenu prestavio se. Bog preblagi
milostiv mu bio za wegovu k meni ote~esku milost! Na
ovi na~in moj Nika vrati se s materom svojom i mojim
bratom, a ja ostanem miran i pokojan.
Moj je sav posao bio dr`ati ~isto }eliju starca moga,
o~itati mu koji akatist i kanon i u trapezi `itije; sve
pro~e vreme mogao sam ~initi {to ho}u. Meni nikad nije milo bilo zaludu stajati. U nekoliko meseci o~itam
sva `itija; i osim sviju omili mi se `itije moga imewaka. Pi{e se o wemu da i on, dete od sedam godina budu}i,
ostavi roditeqe i ode u kalu|ere, i pro~aja. Smili mi se
ime ovo i odsudim da, kad se postri`em i moga na kr{tewu imena odre~em, da }u to ime izabrati. Tako sam i uradio.
Posle malo vremena moj starac oseti da ja bez {ale
nameravam posvetiti se, ne oku{aju}i druga hleba ni vode po dan i po dva. Sovjetovao bi me i karao, govore}i mi
da to ni{ta ne vaqa; da je nam dosta i preko mere ure|ene poste ~uvati; da je on vidio mnoge divije svetiwe kao
ja, i da su sve to la`i ili ludosti bile; da je vreme svetiwi~ewa pro{lo i da u dana{wi dan sva je svetiwa po{tenim ~ovekom biti. Nakratko, na|em u wemu mojega
istoga babu Nikolu. Wegovo govorewe metalo me je u udivqenije; no poznavaju}i ga ~istosrde~na i pravde qubiteqa, nisam mogao ne verovati mu. A s druge strane, smatraju}i bratiju kako se sve vesele `ivoj ribi i starom
vinu, jo{t vi{e sam u uvjerenije wegove re~i dolazio.
81

Moj starac, kud bi god hodio radi dela manastirskih,

uzimao bi me sa sobom. Meni nije mrsko bilo putovati;
no jedva bih ~ekao da do|em u manastir da ~itam `itija.
S wim sam obi{ao sav Srem, Slavoniju i Ba~ku. On je
svud bio dobro primqen za svoje veselo i u isto vreme
prepo{teno opho`denije. Kako bi gdi do{ao, kazivao bi
da on ima |a~e sveca, da svak stoji na opazu i da dobro
gleda {to }e poslovati; da se on boji jesti i piti preda
mnom, a smejati se i {aliti za glavu ne sme. Silom bi me
naterivao da ru~am, nazivaju}i me divijim svecem, i ~esto bi mi ovako govorio: Upamti ti moje re~i: ti si sad
ludo dete, zato gladuje{ kao siroma{ki pas; mirski budu}i, ne}e{ mesa da jede{, a kad bude{ kalu|er, ne}e{
imati kad ~ekati ni da se ispe~e; bi}e{ kao Tur~in kad
se namami na krmetinu. Ja bih ga pitao kako on to zna. A
on bi mi odgovorio: Prvo, {to si odve} rano po~eo, pak
~rez dugo vreme }e ti se omraziti; a drugo, iz tvoga sklowenija k ~itawu. Ne}e{ ti vavek `itija ~itati; omrazi}e ti se jedanput; po~e}e{ i druge pametnije kwige ~itati. A ja sam to u svem mojem `ivotu prismotrio da svi
oni koji mlogo ~itaju malo poste. Moj bi odgovor bio:
A kako su u staro vreme sveti oci mnogo i ~itali i postili? A on bi na to: Sve ti meni ka`e{ {ta je pre hiqadu godina bilo. Onda su drugi obi~aji bili, a sad su
drugi. [to je onda bilo, znadu oni koji su onda `ivili; a
ja znam {ta sad vidim. A zna{ li {ta si mi neki dan iz
one ruske kwige ~itao: da i izme|u svetih otaca bilo je
svakojakih; kad su isti oni koji su na prvom saboru Ariju prokleli, namah posle sabora predali caru Konstantinu vi{e nego sto memorijala tu`e}i se jedan na drugoga.
A car Konstantin, kao razuman upraviteq i politik, za
kurtalisati se jedanput crkovnih qudi kavge i inata, zapovedi sve one memorijale jo{te nepro~itane sa`e}i,
pak se okrene k svetim ocem govore}i: Mi vas za svece
dr`imo i ogla{ujemo, i jeste, hvala bogu; a vi predajete
tu`be jedan na drugoga. Ja, gre{an ~ovek budu}i, kako }u
svece suditi? Okanite se, qudi, procesa, vas, ako {to izme|u sebe krivo imate, bog vaqa da sudi. Na ovi na~in
postide se svi i posrame i prestanu od dono{enija i tu82

`be. U istoj kwizi ~itao si mi {ta ga su puta neki sabori od pet i {est stotina otaca neke stvari uzakonili i
utvrdili, koje su drugi sabori posle wih odbacili i prokleli, i ono {ta je uzakoweno, i one koji su uzakonili;
jo{te k tomu da u samom Carigradu bilo je vi{e od dvadeset i sedam sabora koji su prokletstvu i anatemi predati. I da ne do|o{e Turci, da ih ne smire i pomire, dosad, bog i du{a, bilo bi ih jo{t toliko; i ne znam bi li
ko ostao neproklet. A kakvi su ti oni oci bili koji su na
Zlatoustoga sedamdeset la`qivih punktova izmislili?
Onde nisu bili maleni oci, nego prvi i najve}i. Pravo je
rekao car Konstantin: da }e bog imati {ta i svetim ocem
suditi. Vidi{ li da je i onda svakojakih bilo? Ja prost,
kako me vidi{, po mojoj pameti nahodim da su sad boqi
crkovni pastiri, jer niti se toliko inate, niti se anatemi predaju kao u prvo vreme.
Ja nisam znao {ta }u mu na sve to odgovoriti; ni{ta
mawe od moga obi~noga tvrdoglavstva nisam hoteo nimalo odustati. Neka govori ko {to ho}e, ja }u postiti te
postiti. Pro|e to leto i zima. Na prole}e postrigu me i
dadu mi moje po`eqeno ime Dositej.
Kako sam taj post proveo, mu~no }e ko verovati. Po
tri dni drugda ni{ta ne bih okusio, pak bih se gdi na tavan sakrio i sve bih metanisao, ~elom u zemqu udaraju}i,
dok bi mi se zavrtio mozak; jedva bi na nogu od te{ke gladi stajao. Nahodio sam u `itijam da neki od pustiwika po
celih sedam dana, a neki po ~etrdeset, ni{ta ne bi u usta
ulo`ili. Silio sam se ne bih li i ja kako mogao do sedmog dna doterati, no zaludu; nisam mogao vi{e nego do
tri dni, jer u ~etvrti drktala bi mi kolena, ~uvstvovao
bih jaki bol u utrobi, i dolazio bih u nesvesticu.
Moj dobri i razumni iguman, vide}i da moja budala{tina sve to vi{a biva, ka`e mi ~isto da on toga vi{e
ne}e trpiti da pri wemu nahode}i se sam sebi ubica budem, no svaki dan u vreme ure~eno da s drugom bratijom jedem; ako li ne}u, da na drugo mesto gdi idem lipsavati od
gladi, a ne kod wega. Ja sam odgovorio da ja nisam prvi koji je postio sedam celih dana; ima koji su postili i ~etrdeset, kako: Mojsej, Ilija i sam Spasiteq na{. Moj sta83

rac, kako je qutit bio i naprasan, malo bi mu vaqalo

(ovi sami put, od sve tri godine {to sam pri wemu bio,
razqutio se na me kako vaqa); pak u svem svom gwevu ovu
mi prediku u~ini: Kakvo je to tvoje bezobrazije, Mojseju, Iliji i Hristu da se upodobqava{? Nema{ li toliko
pameti da rasudi{ da su ono ~rezjestestvene stvari bile
i bo`ija ~udesa, te su mogli qudi ~etrdeset dana ne jedu}i `iviti? Mojsej na Gori sinajskoj budu}i, a Ilija be`e}i po pustiwi, bila je potreba da bog s wima ~udo u~ini. A {to se usu|uje{ Spasiteqa spomiwati, to je tvoje
krajwe bezumije. Mo`e{ li ti po vodi kao po suvu hoditi, mrtve voskre{avati i pro~a Spasiteqeva ~udesa ~initi? [to si ti? Balav~e jedno. Pak ho}e{ da bog s tobom ~udo ~ini. No jedna za stotinu: ili da jede{ kao i
drugi qudi, ili put za u{i.Sre}a moja {to sam stra{iv bio, a oti{ao bih zaisto kudgod u planinu. Mnogo
bih puta po{ao tra`iti kakvu razvalinu i pe{teru; no
kako bi k ve~eru bilo, a ja ti be`i na-vrat-na-nos u manastir.
Velike nedeqe povede me moj iguman u Karlovce, i na
Veliki ~etvrtak arhiepiskop Pavel Nenadovi} rukopolo`i me na dijakonstvo. U isti dan bilo je po obi~aju
umovenije nog i slu`ili su s mitropolitom mno`estvo
arhimandrita i igumana. Po slu`bi, pre nego sednu ru~avati, ovi razgovor u~ini mitropolit mojemu starcu:
Eto ti, o~e igumne, ja ispunih tvoju voqu: hirotonisah
tvoga maloga Hopovca na dijakonstvo. No vi svi upamtite moju re~: kako je wemu odve} milo mnogo ~itawe, on zadugo u Hopovu mesta ne}e zgrijati. Ja sam me|u mno`estvom u sali negde u buyaku stajao i slu{ao ovo govorewe. Nisam se mogao na~uditi {to je ovim qudima: i mitropolit iste pameti moga starca! Bog mi s wima! Kako
bi mene ~itawe iz Hopova oteralo? Gdi }u ja toliko
kwiga na}i kao u Hopovu? Taj dan po ru~ku vratismo se u
manastir.
Ja mlad |akon i malen kalu|er, milo mi je bilo slu`iti s ~redom i bez ~rede. Svud se bilo oglasilo da sam svetac; po seli po~elo se razgla{avati da i ~udesa ~inim.
Bolesnici, koji bi u manastir dolazili, mene bi iskali
84

da im molitve ~itam. Ne znam iz kojeg uzroka, koliko sam

se ~inio svetac, ni{ta mawe za mladu ~eqad molio sam se
vrlo usrdno, a za stare bake nije mi i{la molitva od srca. Mnogi bi svedo~ili da su ih moje molitve iscelile.
Ja sm nisam znao {ta }u od svega toga misliti; da je nekima posle moje molitve lak{e i da svi ne umiru, to mora
ne{to biti!
[to mi je sad najsme{nije: moj dobri i nezlobivi iguman po~eo se bio uveravati da ja imam neki dar ~udotvorenija za moju toplu i usrdnu veru. I zaisto, ako bi za verom stajalo, mene u to doba niko `iv nije mogao nadverovati, jer sam ja sve {to god ka`u prolozi, `itija i ota~nici slepo, bez nikakva dvojeumija i razmi{qenija, verovao. Meni bi se u to vreme smrtni greh vidio svrh ~esa libo najmawe i rasu`davati, i nekamoli sumwati. Bio
sam kao najprostiji i najrevniviji Tur~in, koji sve {to
god pi{u i ka`u dervi{i veruje; i da mu ko rekne da to
nije mogu}e, bi ga namah hanyarem prob. ^itaju}i {ta su
neki radili koji su se Hrista radi budale ~inili (neka
svak ovo dobro zabele`i: Hrista radi budala), dolazio
bih u isku{enije: a kako bi bilo kad bih se i ja budalom
u~inio, pa da qudi ne znadu da sam ja svetac, nego da misle da sam urodiv? Turci su u ovom punktu odve} ortodoksi, jer oni svakoga ko je li{en uma za sveca po~itiju; no
da su hristjani kad mogli u ovo prela{tenije pasti, imaju}i i ruku premudru i zdravu evangelsku nauku, tome se
nije mogu}e dovoqno nau~iti. No po svoj prilici prevarili su se neki, naopako razumevaju}i apostola Pavla
re~i: Mi urodi Hrista radi. A ko je gdi ~itao da je blago~ini i svetonaravni apostol nag po sokaku tr~ao, kako
su oni ~inili koji su apostolske re~i nakrivo i ludo
tolkovali? No {ta ne ~ini glupo i nerasudno sujeverije!
Ja sam sve to onda verovao, i ko bi se najmawe {to protivre}i usudio, bio bi pred mojim o~ima eretikos i huliteq. Ovaku prostranu i {iroku veru imaju}i, nisam li
ja mogao po svakoj pravici ~udotvorenija dar iziskavati? Qubezni ~itatequ, ti mi se smeje{, i pravo ima{: i
ja se sam sebi smejem; niti je pravo samo drugima smejati
se; dobro je i sebi katkad. Mi se smejemo onima koji su ne85

gda magarcu na kom je Hristos jahao praznik praznovali;

a sami se sebi ne smijemo verige praznuju}i. No ovo je
prirodno nerasu`deniju; svak se tu|oj sujeverici posmejava, a svoju po~ituje i za svetu dr`i. A ako }emo po du{i
pravo suditi, kad ne pristoji Hristovo magare praznovati, mnogo mawe apostola Petra verige.
Qubezni srpski narode, nemoj ti mene za zlo primiti
{to ja neka na{a zloupotrebqenija obli~avam; vreme je
ve}, za `ivoga boga, vreme da po~nemo slobodnije i razumnije misliti! Dokle }emo tu|e pogre{ke osu`davati,
a na{e sakrivati i opravdavati? Niko se ne}e va vjek
vjeka ispraviti i poboq{ati druge ukoravaju}i. Razuman
i pravdoqubiv ~lovek od sebe najpre po~iwe: sebe ispituje i smatra, sebe sudi i osu|uje; niti sebi pra{ta ako u
~em krivo ima. Ako li me ko iz svoje proste revnosti
osudi i pohuli, vreme }e pokazati da nije pravo imao. Ni{ta mi na svetu nije milije ni qubeznije od mojega roda;
no koliko ga vi{e qubim, toliko sam mu vi{e du`an
pravdu i istinu predstavqati i govoriti. Rad sam srcem
i du{om, posle boga koji me je sozdao, mojemu milomu narodu ugoditi, oba~e ne la`u}i i istinu svetlu kao sunce
pod noge bacaju}i, pritvorno i licemerno za atar pi{u}i. A znam da moj po{teni i slavni srpski rod to od mene ne}e ni iskati.
O ovoj materiji zasad dovoqno; pri drugoj prilici vi{e }e se o tom besediti.
Moj prostosrde~ni iguman s kim bi god o meni govorio, zakliwao bi se da sam svetac, no pridodavo bi k tomu: Bojim se, ne}e ta svetiwa zadugo durati. Tako je i
bilo. I sva bi mi bratija to isto proricala: da se zaludu
mu~im, da se jo{t niko nije u Hopovu blizu Iriga posvetio, da ne}u ni ja. Neki bi mi se rugao, neki smijao kao
detetu, a neki bi me `alio, kazuju}i mi da je i sm u mladosti tako prela{ten i obezumqen bio kao ja, no druge
godine druga pamet u glavi. Ispo~etka sam mislio da oni
sve to iz zavisti rade: ne budu}i sveti, ne bi radi ni da
se ko drugi posveti; no malo pomalo ~rez dugo vreme lepo ti me u~ini{e, te izgubih voqu k svetiwi~ewu. Da nisam stra{iv bio, te da sam kud u planinu oti{ao, ko zna
86

{ta bi bilo; ali sm u planinu, za glavu; a drugi se niko

ne na|e da sa mnom po|e, i tako ti ostadoh lepo do danas.
A neka mi ko ne zameri {to }u pravicu re}i: i moja su mi
`itija na neki na~in dosta kriva; jer bih nahodio mnoge
koji su dobro jeli i pili i gospodski `iveli, pak su me|u svete metnuti; a mnogi `ivili su kako su god hoteli,
pak u samu starost pokajali se, i ni{ta mawe nisu stra`wi ostali. Ovo je sve ~inilo da sam se volnovao kad na
jednu kad na drugu stranu. Pri svem tom, ~itawe kwiga od
dan do dan sve mi je to milije bivalo. @itija sva ne samo
sam o~itao nekoliko krat, nego i svako sam nakratko ispisivao; i na ovi na~in znao sam ih sva kao naizust; posle toga: Obed duhovni, Ve~eru duhovnu, Besede Zlatoustove, Margarit, Kamen veri, Svetoga Jefrema
i druge razli~ne kwige crkovne, sve sam ja to s velikim
vnimanijem i userdijem pro~itao, i {to bi mi se najugodnije vidilo, ispisivao bih. Ova sva ~itawa tu su mi polzu prinela da sam na{ stari slavenski jezik privikao; a
s druge strane bila su mi {tetna kao svima onima koji
najmawega razumjenija logike ne imaju}i, kako bi kadri
bili rasu`davati ono {to ~itaju, napune glavu svakojakih powatija, mwenija i protivre~ija, pak hode puni vetra, ~ine}i im se bogzna {ta znadu. A ne umeju}i suditi
i rasu`davati svrh onog {ta znadu, ni{ta ne znadu; ili
bi mnogo pametniji bili da ne znadu ni ono {to znadu, jer
bi barem pri op{tem ~elove~eskom umu i razumu ostali,
pak bi bili kao ostali qudi. Moj je mozak bio pun smu{tenija vavilonskoga, no onda ja nisam se mogao sam sebe
na~uditi kako je mogu}e da toliko stvari znam, pak bih se
sve molio da me bog sa~uva u smireniju da ne padnem u visokoumije i gordost; a ta moja ista molitva proishodila
je iz trule, smrdqive i potajne ponirqive svetiwske
gordosti. I zaisto, nejma ti lukavije ni visokoumnije
gordosti od svetiwske, ni opa~nije krivoglavice i ludosti od kojekakvog ~itawa bez rasu`denija.
Imao sam u qubovi nekog mladog jeromonaha Vasilija
Ose~anina, jer je i on vesma qubio ~itawe. Ovi me sovetuje da ~itam Baronija, kojega ~itaju}i usladim se u istorije. Moj iguman sam nije nimalo priviknut bio k ~ita87

wu, ali je vesma milovao slu{ati od mene da mu kazujem

{ta sam ~itao, a svrh svega povoqi su mu bile istorije.
Zato, gde bi god mogao na}i gra`danske rosijske istori~eske kwige, uzimao bi ih meni na pro~itanije. Na ovi
na~in po~ne se vozbu|avati u meni `eqa i drugoja~ijih
kwiga osim crkovnih. Moj starac, vide}i me sasvim predata ~itawu, neprestano bi mi poftoravao da }u kud u
svet po}i za naukom, i pridodavao bi da kad bi imao dovoqno tro{ka, bi me poslao u Kijevope~ersku Lavru da
se u~im. Pritom i vi{epomenuti Vasilije, kad bi se god
sa mnom razgovarao, pohvaqivao bi mi nauku i `alio bi
{to ne zna latinski jezik, kojega je po~eo bio malo u~iti i znao je nekoliko dijaloga iliti razgovora, pak bi ih
sve preda mnom govorio i tolma~io bi mi ih. Ba{ kao da
su se dogovorili bili da me podstrekavaju nova nekakva
`elanija u meni podi`u}i. Padne ti istom moja gordost,
aki bih i ja ne{to znao. Latinski jezik, to je jezik; a ja,
bedni durak, ni re~i ne znam! Kvis, kvid, kvomido, ubi,
ubivis, ubikunkve, to je zve~alo u mojim u{ima sla|e nego sirinsko pjenije; a ni{ta od svega toga ne znati! Boqe
bi bilo da se nisam na svet ni rodio. Izgube ti moja `itija, lavsaik i ota~nik sve po{tewe. Od toga ~asa zbogom, Hopovo i sva tvoja krasota; gdi u~enija nejma ni latinskoga jezika, tu nejma ni `ivota. Namah bih kud u svet
tumario da mi nije bilo `ao ostaviti mojega dobroga i
blagonaravnoga starca, koga sam s pravom sinovskom quboviju qubio i po~itovao.
Po~nem za~iwavati i sa~iwavati moje plane. Gdi bi
se mogao jedan dijakon u~iti razvje u Kijevu ili Moskvi?
U ovo vreme neprestano bi se kod nas govorilo o slavnoj
Velikoga Petra k}eri, imperatrici Jelisaveti. Ja, neprestano u umu i u srcu imaju}i Kijev, Moskvu i Rosiju,
vladjeteqnicu tih strana neprestano ~uju}i da se pomiwe, i obraz wejzin na mnogo mesta izobra`en vide}i, naturalno morao sam kadgod o tom i sawati. Vidim jednom
na san rosijsku cesaricu na prestolu, svu kao u sunce obu~enu, koja mi da iz svoje ruke jednu kwigu otvorenu s razni jezici, govore}i mi: U~i se! Probudiv{i se od sna,
tolkovao sam moj san po mojem `elaniju.
88

U to isto vreme mitropolit, za ne{to srdit na mojega

starca, smetne ga s igumenstva i zapovedi mu da po|e na
neko vreme u [i{atovac, niti mu se dozvoli da mene s sobom povede. On, polaze}i u re~eno mesto, dade mi petnaest dukata; malo je vi{e imao za svoju osobitu k svom manastiru vernost. Pri na{em rastanku, ovi mi razgovor
u~ini:
Moj sinko, ~ini mi se da se ne}emo vi{e u `ivotu viditi; ja znam da }e{ ti kud libo za naukom po}i. @ao mi
je {to ti vi{e ne mogu dati: `ive}i u jednom manastiru
imu}u, nisam `elio da mojih osobitih novaca imam. A
sad `alim {to nisam koliko-toliko za{tedio te bi te
sad boqe mogao opraviti; no s ovo malo mo`e{ do Kijeva do}i; a onde, ako bude{ trudoqubiv i u nauci podvi`an, nebesni promisal ne}e te ostaviti bez hleba. Pustiwe, pe{tere i svetiwi~ewe izvadi iz glave; tome se
danas razumni qudi rugaju. U dana{wi dan, ko se god za
sveca izdaje, ili je kakva la`a ili fantazira. U~ewe `eli i tra`i, koliko vi{e mo`e{; nema goreg `ivota od
besposli~na i unqiva. Koliko sam te ja poznati mogao,
ako se ti u~eniju ne preda{, ti }e{ `aliti {to si se pokalu|erio; ti nisi ni za kakav drugi posao nego za kwige.
Koliko sam ja prost i neu~en, meni je milije viditi
u~enog mladoga Raji}a nego ~etiri vseqenska patrijarha
koji bi bili bez nauke kao ja. Vidio si ga kako je mlad i
bez brade, ali kad stane besediti, mi svi s velikim bradama gledamo ga kao da smo iz divijeg vilajeta do{li. Ja
ti za mene ka`em, stidim se i sramim moje sede na obrazu
brade: na{ sav `ivot prolazi u starawu i u govorewu za
kazane rakijske, za kace, burad i obru~e; na{a je sve nauka u tome da poznamo koliko je kom viju i {qivovici godina. Idi za naukom; s wom }e{ svud prestati i tvoje `ivqewe po{teno zaslu`iti. Moj sinko, pro{la su ona
glupa i slepa vremena kad se je me|u nami govorilo: Boqe je {est vranaca u karuca nego {est {kola u glavi.
Sad se je vreme preokrenulo: u~en ~ovek ako }e pe{ice
i}i, svaki ga po{tuje; a neu~ena vide}i gdi se vozi na
vranci, Vranci vranca vuku govore, i pravo imadu.
89

Ti vidi{ kako me qubi gospodin baron Marko Peja~evi}. Otkako smo se god poznali, qubimo se kako da smo
ro|ena bra}a; na{e se naravi tako sla`u da se nikad jedan drugom omraziti ne mo`emo. On mi neprestano fali
nauku i ka`e da u sada{we vreme principski sinovi, ako
nisu u~eni, malo po{tewa imadu. On ima obi~aj re}i da
bogat ~ovek bez nauke (vaqa ovde razumeti takoga bogaca
koji s bogodanim svojim bogatstvom nikakva dobra op{testvu i rodu svojemu ne ~ini, dar bo`iji zakopan i sakriven dr`e}i) podoban je volu s pozla}eni rogovi. Kazuje mi da cesarski i kraqevski sinovi i k}eri svu svoju
mladost u~e}i se provode i sav `ivot u ~itawu kwiga. Ja
samo ~ujem imena nauke i filosofije, niti znam crne li
su ili bele; ali toliko pameti i rasu`denija dao mi je
bog da mogu rasuditi da te stvari moraju biti vrlo potrebne, polezne, velike i slavne, kad cari i kraqevi bez
wih ne mogu biti.
Neki dan si mi kazivao {ta si ~itao u onoj rosijskoj
istoriji, koliko se je Petar Veliki starao za uvesti u
carstvo svoje svakojake nauke, i ~rez to veliko je i besmertno ime pa~e sviju zemqedr`aca, koji su pre wega na
svetu bili, zadobio; slavu naroda svoga do samih zvezda
uzvisio i svojim blagopolu~nim i visokomogu}im naslednikom, koji budi po wegovim bogoupravqajemim stopam hoditi, put k besmjertiju pokazao i otvorio. Svemogu}i, preblagi vi{wi tvor~e, smiluj se na stvorenija
tvoja, i take premudre i ~elovekoqubne cesare i cesarice proizvodi ~e{}e na svet, koji }e svu Evropu, Serbiju,
Bosnu i Hercegovinu, na{ih starih milo ote~estvo, Bolgariju, Greciju i ostale bo`ijem raju podobne zemqe od
tiranstva, gluposti i varvarstva izbaviti i osloboditi.
Nek mumla ko je li{en razuma na mudrost i nauku kao sovuqaga na sunce, govore}i da one izmi{qaju nova mudrovanija; ne slu{aj ti zato nikoga. [to pametni qudi fale, s tolikom `eqom i trudom i{tu i svrh svega na svetu
qube i po~ituju, ono mora dobro biti. A ko vi~e na nauku? Oni koji nahode sve svoje blagopolu~ije u ~anku i bokalu.
90

Veruj mi, moj sinko, kad god ~ujem mladoga Raji}a da

besedi, uzdi{em za mojom mlado{}u, i da imam kakvu
vlast, sve bih ove na{e manastire u {kole i u u~ili{ta
preobratio. Zato poslu{aj ti moj posledwi sovjet: izvadi iz glave to tvoje svetiwi~ewe; ja ti zadajem moju srpsku veru da iz toga ne}e ni{ta biti; tra`i nauku i gladuju}i i `edne}i i nagotuju}i. Ja ti vi{e `elim da u jednom malom seocu bude{ male dece u~iteq, nego u Hopovu
iguman ili Arhimandrit. I ako me poslu{a{, kako znam
da }e{, blagoslivqa}e{ me kad u grobu budem.
Ovo je posledwi razgovor mojega milostivoga oca i
blagodjeteqa. On nije nimalo nauke imao, no ni{ta mawe
bio je jestestvenim zdravim razumom i rasu`denijem odaren. Rodom je bio iz Serbije, iz beligradskoga predela;
vsegda veseo, ~istosrde~an, po{ten i koliko se vi{e mo`e, blagih i neporo~nih narava ~ovek; i zato u celoj Slavoniji, Sremu i Ba~koj malim i velikim, gospodarem i
gospo|am qubezan i blagoprijatan. Bio bi na kratko vreme, jedan minut ili dva, qutit i naprasan (strast prirodna ~istosrde~nih i bez svake pretvornosti qudi); blizu
tri godine, koliko sam pri wemu bio, samo bi se tada na
me razqutio kad bi me vidio da bez svake nevoqe gladujem. Na tri meseca po na{em rastanku prestavi se u [i{atovcu, gdi sam mu bio na pogrebeniju, i oplakao sam ga
kako god majku moju. Blagodarim preblagu nebesnu promisal {to me je spodobila ovo blagopolu~no `ivota mojega vreme do~ekati da poka`em ve~nu moju blagodarnost
pameti wegovoj. Ime i vospominanije wegovo bi}e mi
dok sam god `iv drago i qubezno; nazivao se je Teodor
Milutinovi}.

91

ZAKQU^ENIJE PRVE ^ASTI

Pre nego do|em k ftorom periodu mojih prikqu~enija, sirje~ kako sam iz Hopova izi{ao i kud sam pro{ao, za
pristojno i potrebno nahodim prilo`iti ovde jedan razgovor kojega sam svrh do sad izdate materije s jednim u~enim prijateqem imao, kojemu, kako bih {to slo`io i na~isto prepisao, pre nego bih {tampatoru predao, soop{tavao sam, wegov sovjet i{tu}i i svrh sva~esa zajedno s
wim rasu`davaju}i i besede}i. Wega }u predstaviti ovde
pod imenom Zilotija, i opisa}u {to sam s wim besedio,
koje }e slu`iti za izja{wenije predizdate materije.
Ja: Molim te, qubezni, ka`i mi ~istosrde~no {to
misli{ o ovom {to si dosad ~itao. Mogu li se nadati da
}e na kakovu polzu biti?
Zilotij: Da ti pi{e{ za jedan narod koji svaku stvar
meri, sudi i rasu`dava sqeduju}i pravilamo zdravoga razuma, ja ne bih imao ni{ta protiv tvojega pisanija re}i,
budu}i da sam i sam toga mwenija da samo oni narodi mogu se nadati da }edu blagopolu~niji postati koji prosve{tavaju}i se naukom od dan do dan ispravqaju se i na boqe preduspevaju, raspoznavaju}i i pretpo~itavaju}i poleznije od nepoleznijega i boqe od gorega. Tebi je dobro
poznato prikqu~enije koje se je pre nekoliko godina jednom carigradskom patrijarhu slu~ilo, koji je hoteo post
Petrov i ro`destva Hristova od sedam dana u~initi, kako su i iz po~etka bili, kako se je narod protiv wega uzbuntovao i mal ga nije ubio.
Zato, dru`e moj, gledaj {ta radi{. Ti hote}i da u
omrazu metne{ zloupotrebqenija i kojekakve sujeverice, bojim se da samoga sebe u omrazu ne metne{. A navlastito, ako te gdi kalu|eri uvate, te{ko tvojim le|ma!
92

Nemoj re}i da ti nisam kazao. Ali ni{ta; s prebijeni le|i dobiti ~est da se srpski Sokrat nazove{, opet mnogo
vi{e dobija{.
Ja: Idi ti zbogom! Ime je Sokratovo krasno i slavno:
ali se le|a po ulici ne nahode. Ne bi li se to kako moglo
i s mawim tro{kom u~initi?
Zilotij: S kakvim mawim? Patrijarh ni Episkop
nisi, da te s prestola smetnu, kao su carigradskoga smetnuli; sve{tenstvo da ti uzmu i tako ka`e{ da u tvom
ote~estvu ne primaju te za popa, jerbo si se u ^rnoj Gori
zapopio. [ta }e ti drugo uzeti van da te raskalu|ere?
Ja: A oni nek raskalu|ere, pak }e viditi! Bez {ale,
qubezni Zilotije (vidi{ li kakvo sam ti lepo ime dao:
Zilotij, to jest: revniteq), u~ini se kao da si pravi revniteq, i govori {to god mo`e{ sebi voobraziti da se
pravi~no mo`e protiv dosad mnom napisatih stvari re}i.
Zilotij: Kao kakav revniteq ho}e{ da ti govorim?
Ti zna{ da na{i pravi revniteqi ho}e i iziskuju da narod vavek kao pod ularom ostaje, da slepo sqeduje i veruje sve {to mu se ka`e. I {to im se najmawe protiv starim obi~ajem vidi, prokliwu i, ~uj, Eto kurjaka! - vi~u.
Ja: Ne}u, brate, da si takov revniteq; ne}u da si kao
oni koji huje s anatemama na sve one {to u sredu i u petak
zejtin i ribu jedu. Budi mi razuman, uveren, prosve{ten
i pravdoqubiv revniteq, koji niti novine tra`i za lehkoumije niti se starina dr`i za sujevjerije. Ja ne pohvaqujem one koji, neizvjestijem i nepostojanstvom uma vodimi, kao leptiri}i bez svakog uzroka sjemo i tamo lete;
niti pak one koji za nerasu`denije u vsekone~nom ne~uvstvovaniju kao za plot privezani ostaju. Samo one pohvale dostojne nahodim koji poznaju}i cenu bogodane svobode uma samo na dobro je upotrebqavaju; kako u dobru postojani, tako i u onom {to poznadu za boqe i poleznije,
razumom i slovesnostiju upravqajemi, k izmeweniju, koje
wihovo ispravqenije, poboq{enije i blagopolu~ije
uzrokovati mo`e, gotovi su.
93

Zilotij: Ka`i mi koje je namjerenije tvojega pisawa,

po kom se nadati mo`e{ da }edu tvoji jedinoplemenici
mo}i poznati da ti bez svakog pristrastija i interesa
postupa{. Zna{ da sve za tim stoji. Kad bratija na{a poznadu jedanput ~istotu na{ega namjerenija i na{u vernu
k wima qubov, dobrovoqno na{a predstaqenija i sovjete
primaju; i, {to je vi{e, ako u ~emu kao qudi i pogre{imo, rado nam pra{taju. Poznat ti je stih Navmahija:

Nije takog porodila mati, verne naravi ko ne}e poznati.
A {to sam povi{e rekao da vaqa da se boji{ tvojih
Srbaqa, ja sam iz {ale to rekao, jer, kako ka`e{ da namerava{ odavde po}i u Pariz i London, mu~no }e te kad
tvoje ote~estvo viditi. Kakvo je tvoje qubopitstvo, znam
da ako dobru priliku nameri{, po}i }e{ i u Ameriku.
Ja: Ima{ pravo, Zilotije; ne}u da svet rekne da sam
se zaludu pokalu|erio. A {to pita{ za moje namjerenije,
mogao si ga iz predislovija poznati; no kad ti se tako qubi, ~uj opet nakratko. Ova su dva moja na~alna namjerenija: prvo, dajem priklad u~enim naroda mojega da na na{em
prostom dijalektu pi{u i na {tampu izdaju; drugo, da moji jedinoplemeni usude se svrh svake stvari slobodno misliti, i sve {to ~uju da sude i rasu`davaju. Ti zna{ dobro, qubezni moj, da svi narodi koji samo pri starim
mwenijam i obiknovenijam ostaju, moraju, kako god ostali azijati~eski i afrikanski narodi, u ve~noj o~ajanoj
tami i nerazumiju le`ati. Ne misle}i, ne rasu`davaju}i
i ne ~ine}i nikakova upotrebqenija bogodanoga razuma i
slovesnosti, niti primaju}i nikakav priklad od drugih
u~enih i prosve{tenih naroda, ostaju za vavek u vsekone~nom i pla~a dostojnom beslovesiju.
O, koliko smo du`ni mi blagodariti nebesnom promislu {to se nahodimo me|u u~eni i prosve{teni narodi, a najpa~e pod upravqenijem pravednej{ega, premudroga i bogoprosve{tenoga vladjeteqa koji ni~im ne di{e
razvje quboviju i ote~eskoju milostiju k podanim svojim;ni{ta ne `eli niti i{te razvje op{te blagopolu~i94

je naroda svoga. Pod seniju krila wegovih cveta u~enije,

pravda i op{ta qubov triumfira i pobedniju pjesan poje; razum, slovesnost i mudrost carstvuju. Niko se sad ne
boji da }e mu ko u zakon dirati. Nikom u~ili{ta i akademije nisu zatvorene. Zraci prosve{tenija uma i razuma na sve na{e narode izobilno i bogato izlijavaju se.
Za{to dakle da ne poznamo nebesnu milost i toliko blagodjejanije? Za{to da ne po~nemo razumno i svobodno kao
slovesni qudi misliti? Za{to da ne drznemo i da se ne
usudimo poleznije nepoleznijemu pretpo~itavati? Dokle }e srodni na{i u staroj prostoti le`ati i iz svoje
prostote i nerazumija takovim ure`denijam na~alnih
svojih, koja na samu wihovu veliku polzu bivaju, protivstajati i vozmu{tavati se? Za{to, kako se {to po~ne
protiv starih plesnivih i zar|atih obi~aja ~initi, namah da vi~u: Propadosmo! Propade pravoslavije! i da
di`u ruke na arhijereje svoje Srbqi, kojima je bog dao
zdrav um i po{teno srce!
Ta `ivim te bogom zakliwem, budi revniteq, no slovesni i razumni revniteq, i ka`i mi: ho}e li pravoslavije propasti ako narod ne bude verovati da ima vampira,
da ima ve{tica, da ima vra~arica i po vozduhu mitarstva? Ho}e li pravoslavije propasti ako se mrtvi ne budu oko crkve, no izvan gradova, varo{i i sela zakopavati? Ho}e li pravoslavije posrnuti ako narod ne bude
drugih praznika kromje nedeqa, Hristovih i Bogorodi~inih praznovati i u lenosti i neradeniju celu tre}u
~ast godine za toliko mno`estvo svetkovina gubiti? Lenost i neradwa nije li smrtni greh, {tetan i poguban telu i du{i? Za{to da ne poznadu da u svetkovawu tolikih
svetaca nijedna dlaka pravoslavija ne stoji? Za{to da im
se ne ka`e da su ove stvari izmi{qewe na {est i sedam
stotina godina posle spasiteqa Hrista i apostola?
Ka`i, brate, po du{i i po sovjesti tvojej, ho}e li {to
najmawe vreda blago~estiju i pravoslaviju biti ako kalu|era nestane, koji nisu ni~im razvje crnim haqinama,
ne`enidbom i imenom kalu|eri? Ne bi li mnogo poleznije i boqe bilo i za pravoslavije i za narod da se svi
manastiri u {kole i u u~ili{ta preobrate, i s wihovi
95

dohotki da se vospitavaju i u~e sirota narodwa deca koja

nameravaju da s vremenom sve{tenici i u~eteqi narodwi
budu? Neka do|e najve}i revniteq, i neka ga ne stoji vika s wegovim anatemama, nego ako je hristijanin, nek mi
ka`e: nauka apostola Pavla nije li pravoslavna nauka,
da Episkop, kako god prezviter i dijakon, ne samo mo`e
no da mora biti jedne `ene mu`? Podobajet, podobajet,
veli sosud izbrani, Episkopu biti jedinija `eni mu`u.
Koja je nauka pravoslavnija i blago~estivija od jevangelija Spasiteqeva, koja obli~ava i ukorava licemerne i
druge molitve i postove? Vi~e, vi~e blagi i jedini zakonodavac istinago pravoslavija i blago~estija: za{to qudi radi ~elove~eskih predanija prenebregavaju i ostavqaju zapovedi bo`ije. Pravda i istina mo`e li pravoslaviju biti protivna?
Vreme je ve} da narod pozna da su crkovni oci qudi
bili i da su u mnogima stvarma pogre{ili. I nije se ~uditi; qudi nikad do veka, ako }e i sveti biti, ne mogu biti bezgre{ni. To je sve zaludu; sam je jedini bog sover{en
i bez greha. Za kolike ~itamo da su sveti bili i ~udesa
~inili, pak su posle svega toga u smrtne grehe pali. Nije li poznato da su celi sabori otaca prokletstvu i anatemi predali one koji }e verovati da se nahode andipodi? A sad ima ve} blizu tri stotine godina da je sav svet
iskustvom poznao da oni oci ni{ta nisu znali u tome i
da su vrlo nerazumno ~inili prokliwu}i druge koji su
razumnije od wih mislili. I po pravoj pravici, ko drugoga nepravedno prokliwe, wegova kletva mora na wega
pasti. No bog }e milostiv biti i svetim ocem kao i drugim qudma, jer su i oni qudi bili, zato nisu mogli bezgre{ni biti. I {to }e{ vi{e; u ove pogre{ke pokliznili su Vasilije Veliki, Joan Zlatousti i Avgustin. Ja ovde ne mislim s oci proces terati, no toliko rodu mojemu
istinu ka`em da znadu, i da se ne pla{e kao deca u pomr~ini, da, ako kad na~alnici i poglavari budu hoteli na
polzu op{testva {to protiv starih obi~aja ustanoviti,
neka misle kao razumni i slovesni qudi, i neka se za svoju prostotu svojej polzi ne protive.
96

Za{to smo drugo primili od boga razum i slovesnost

razvje da se s wima slu`imo, vsegda misle}i i rasu`davaju}i? [to ja mogu misliti od jednog ~oveka koji mi veli:
tebi nije dopu{teno ni misliti ni rasu`davati, ili: ako
se kad usudi{ {to misliti, da ne drzne{ {to drugoja~ije pomisliti nego kako su oni i oni mislili? [to li od
drugoga, koji me drugoja~ije sovjetuje, govore}i: veruj
evangeliju, koje govori: Istini poklonici klawa}e se
ocu nebesnome duhom i istinoju, duhom, sirje~: pame}u,
razumom i slovesnostiju, to jest zna}e kom }e se klawati,
kako i za{to. Ne}e se klawati niti kao beslovesna `ivotnaja, niti kao robovi, no duhom kao razumni, slovesni,
svobodni i kao sinovi, duhom i istinoju, sirje~ tra`i}e
i poznava}e istinu; ne}e se bojati ni stra{iti istine.
Bog je istina!
Zato, o slovesni ~love~e, misli, sudi, rasu`davaj i
poznaj. Sav svet da ti re~e da si slep, ti, imaju}i o~i i
~isto vide}i, ne veruj svemu svetu. Sav svet da ti rekne da
dva i dva ne ~ini ~etiri, nemoj mu verovati; to je protiv
iskustva. Sav svet da ti re~e da }e bog u ve~nu muku i u
vra`ije ruke predati one koji jedu u sredu i u petak ribu
i meso, nemoj mu verovati; to nije mogu}e, to ni turski
car ne bi u~inio. To je bezumije i huqenije re}i da pravedni bog mo`e takovu u`asnu i ne~uvenu nepravdu u~initi. Ali su sveti oci anatemi i ve~noj muci predali
one koji u poste ribu i meso jedu! U tom oci imadu vrlo
krivo; niti oni imadu vlast prokliwati svet i qude, niti }e se wihova kletva ni dlake primiti, nerasudna i nepravedna budu}i. U ona vremena, to je nekakva moda bila
da narodi jedan drugog prokliwu. Sad su qudi mnogo pametniji; ne dadu se prokliwati; ne zato ako bi se bojali
da ih se kletva ne primi, no primaju kletvu za psovku. A
to nije dopu{teno: druge koji {togod drugoja~ije od nas
misle ukarati i psovati.
Zilotij: Dobro, dobro! Ali ti zna{ da tvoji Srbqi,
koji nisu nau~eni slobodno misliti, kako te novine od
tebe ~uju, re}i }e da si jeretik.
Ja: Nek reku {to im drago. Ja se uzdam da }e vreme pokazati da nisu pravo imali. A ne}e svi re}i, ne boj se; na97

hodi se u dana{wi dan Srbaqa koji mu`eski misle, sude

i rasu`davaju. A vreme je ve} da i prosti narod ne varamo. Poznaju}i ~istu istinu i ne kazuju}i ju, s kakvom sovestiju mislimo pred boga do}i? Kako bi ko mogao po
pravdi re}i da sam jeretik, vide}i jasno da ja ni{ta drugo ne potvr`davam razvje ~istu evangelsku i apostolsku
nauku? Novine nikakve ne uvodim, nego i one koje su protiv svetoga evangelija uvedene odme}em. Nikoga ne prokliwite, no blagoslivqajte; radi ~elove~eskih predanija ne ostavqajte zapovedi bo`ije. Ovo je krotka i blaga
Hrista spasiteqa nauka; ovo ja mudrujem. Za{to }e dakle
re}i da sam jeretik? S moje strane evo {ta }u im ja re}i:
Po{teni rode srpski, mila bra}o, nemojte me ukoravati ni osu`davati. Rasudite da ovo {to vam govorim, ne
govorim ni za kakav moj interes; ne i{tem od vas nikakva
dostoinstva, ne i{tem bogatstvo; `elim i i{tem va{u
lozu i ispravqenije. Pitajte, bra}o, u~ene i razumne qude: koje su prave i istinite dobrodjeteqi evangelske?
Kaza}e vam da su one koje se ra|aju iz qubovi k bogu i k
bli`wemu; pravedno, po{teno i ~elovekoqubno srce i
`ivqewe; slovesna, razumna i svobodna qubov ka istini.
Gospodu bogu tvojemu pokloni{i sja i tomu jedinome poslu`i{i; vozqubi{i bli`wago tvojego jako sebe samago. Evo nauka ~ista i sveta, koja uzrokuje sve ve~no i
vremeno blagopolu~ije ~elove~eskoga roda.
Sad metni prama ovoj nauci onu drugu: onda da ne jede{ meso, nego samo sir i jaja; a onda ni ribu, a onda ni
zejtin ni ajvar i pro~aja. Ako li se usudi{ za~initi so~ivicu tvoju sa zejtinom, proklet i anatema! Bre, budi ti
pametan! Za{to proklet, kakva te je anatema na{la?
[to sam ti ja kriv? Tako su sveti oci ustanovili. Idi
ti zbogom! To nije nimalo pametno. Da na{i arhijereji
{to takovo danas ustanove, ka`i po du{i, bi li im ko rekao da su pametni? A {to god danas ne mo`e biti pravedno, pametno i razumno, to nije moglo ni pre nas, niti mo`e posle nas biti.
Zilotij: To bi potreba bila da arhijereji nastoje i
narodu kazuju. A dok god oni mu~e, mora stvar ostati kako je.
98

Ja: Ne stoji, brate, ni za arhijereji, veruj ti meni. Mi

danas imademo arhijereja u~enih i razumnih, svobodnih
svake sujeverice i fanati~estva. No da pravo re~emo: neznawe i prostota naroda svemu je uzrok. A zna{ kakovo je
ustremqenije naroda kad misli da revnuje za veru i zakon? Zato nejma ti nikakova drugoga sredstvija razvje:
nauka i kwiga. U~eni qudi vaqa da na prostom jeziku pi{u; i tako malo pomalo obiknu}e se sav narod misliti i
rasu`davati svrh svake stvari. A drugo, svu onu decu koja misle da sve{tenici budu - na nauku, na nauku! I kako
svi mirski sve{tenici budu prosve{teni, u malo vremena prosveti}e se i narod; i onda mo}i }e arhijereji svoju
du`nost ~initi. Kazivao sam ti pre nekoliko dana {to
se je jednom na{em Episkopu u Vr{cu slu~ilo pre tri
ili ~etiri godine; pak sad sudi, ko bi bio rad da ga pijani i razjareni qudi ~upaju i gaze.
Zilotij: Pravo veli{! I kod nas u Greciji nahodi se
pravdoqubivih Episkopa i sve{tenika koji uzdi{u i
`ale se na zloupotrebqenija koja bivaju; a najpa~e zli i
opaki obi~aji da kalu|eri nose po varo{i, po selu, po ku}a i po pazari pune sandu~i}e kostiju ru~nih, no`nih,
le|nih i svega tela, a najpa~e mno`estvo zuba. Bog ih vi{wi znao ~iji li su, kakvi li su! Ka`u da su toga i toga
sveca kosti i zubi; prinu`davaju qude da ih celivaju i da
milostiwu na wih daju. Nije to sve. Nose i kojekakva par~eta starih haqina, pa ka`u: ili da su od Bogorodi~ine
haqine, ili od kog drugog sveca. Nose i par~eca gvo`|a,
uveravaju}i da su od apostola Petra veriga ili od Hristovih eksera. Nose kojekakvo trwe, aki bi od Hristova
venca bilo. [to }e{ vi{e, nose grudve crne zemqe, izdaju}i i zakliwu}i se da su pome{ane s krvqu toga i onoga
mu~enika. Judeji nam se smeju i rugaju i vele da smo gori
od starih idolopoklonika, jer oni nisu se klawali kostima, krpama, grudvama, gvo`|u i trwu. A Turci ne ostaju samo pri posmejavawu, no gade se, psuju, ru`e, pquju na
kalu|ere i wihove sandu~i}e.
[to misli{, kako je razumnim Grekom taj pokor i
sramotu gledati, a najpa~e arhijerejem? No {ta }e{ da
~ine? Uveo se i ukorenio taj stari obi~aj; prosti narod
99

ne}e da ostane bez mo{tiju i kostiju. Ko bi se usudio re}i da sve te mo{ti i kosti i zubove i par~eta haqina i
gvo`|a i grudve i zemqu vaqa zakopati? U zemqu! Namah
bi se prosti narod zajeno s kalu|eri, koji s tima stvarma trguju i novce kupe, na wega podigli, uzbunili i za jeretika bi ga oglasili. Ni{ta drugo, dakle, razvje bog da
se smiluje da se kad one zemqe osvobode i da se nauka uvede; i tako {ta se kad sujeverije i zloupotrebqenija istrebe i iskorene.
Ja: Sve ja to znam, brate Zilotije, i sve to {to ka`e{
o~ima mojima sam gledao na kalavritskom i tripolickom pazaru u Moreji. Poznavao sam i jednog u~iteqa,
imenem Partenija, u Tripolici, koji bi gorko `alio
protiv ovih bednih obi~aja, protiv kojih i kwigu je jednu na prostom gre~eskom jeziku izdao bio. No pogodi {ta
je bilo. Sve su mu kwige sa`egli, i za malim je ostalo da
nisu i wega zajedno s kwigama spalili; i da su smeli od
Turaka, zaisto bi ga sa`egli `iva, jer se je usudio bio
protiv sabora, dugih postova i mrtvih kostiju pisati.
No, blagodarenije budu blagomu nebesnomu promislu, u
ovim prosve{tenim zemqama ja se toga ne imam bojati. A
najpa~e, poznavaju}i mu`estveni harakter i po{teno srce sviju slavenoserpskih naroda od ^rne Gore do Banata,
uzdam se da }edu s quboviju primiti moja predstavqenija; pozna}e moje ~istosrde~no, bespristrasno i bratoqubno namjerenije. Pritom molim bogoqubive arhijereje i pro~e sve{tenike i dijakone mirske da po du{i i po
sovjesti svojej ka`u narodu jesam li sqeduju}i ~istoj
evangelskoj nauci pisao. A svrh svega, bog preblagi i milostivi, koji je sam ve~na pravda i istina, da se smiluje
na sve nas, da nam otvori o~i uma da poznamo {ta je polezno i potrebno na{emu blagopolu~iju vremenomu i ve~nomu.
KONEC PRVE

100

~ASTI

PREDUVJEDOMQENIJE

Basn da sam hoteo vi{e prevoditi, na{ao bih tri i ~etiri krat jo{t toliko ili i ve}e ~islo. No ja, izabrav{i samo one koje su meni najugodnije bile, pro~e sam drugima ostavio da s vremenom prevode i izdaju. Nameravaju}i oba~e da ovi tom bude najmawe od 25 ili 30 tabaka, za
ispuniti ovo ~islo pridoda}u ovde neka od mojih pisama
koja se kasaju do mojih prikqu~enija.
Razli~ni od na{e nacije i usmeno i pismeno pou{tavali su me da preduzmem opet ovu materiju i, na moje izvinovqenije da bih ja rad {to boqe i poleznije izdati,
jedan moj qubezni prijateq zaprosio me da mu u na{em
vzajmnom pisma sootvjetstvovaniju nazna~ujem {to znawa
dostojnije od mojih doga|aja, koje ja od nekoliko vremena
i ispolwavam. Imaju}i dakle kopije pri sebi i hote}i,
kako sam povi{e rekao, da mi ova kwiga ve}a bude, radi
dve pri~ine naumio sam prilo`iti ovde neka od ovih mojih pisama. Prvo za ispuniti od ~asti voqu svima onima koji su to isto zaktevali, a drugo, koje je meni najva`nije i srcu mojemu po`elateqnej{e i dra`aj{e, za predati ve~nom vospominaniju potomkov na{ih imena mojih
qubimej{ih prijateqa i blagodjeteqa koje je preblagi
bo`ji promisal za orudija svoja upotrebio i meni u mojim stranstvovanijam i pretprijatijam ~rez wih pomogao.
Prirodna je du{i ~elove~eskoj blagodarnost kako god
telu dihanije; i ovo se odovud poznaje: kad god mi ~itamo
istorije nekih velikih i bla`enih lica, koji nam se ~isto ~ine da ni za {to drugo nisu na ovi svet poslati bili, rodili se i po`ivili, razvje na veliko dobro, sladost, radost i blagodjejanije svoga vremena qudi, ako su
101

oni i na hiqade godina pre nas `ivili, mi ih ne poznajemo razvje samo po imenu, a one kojima su oni dobro ~inili, ni po imenu, ni{ta mawe oni su nami mili i dragi
ba{ kako da smo mi u wihovo vreme `ivili i kao da su nami sva ona dobra u~inili koja su oni, sam bog zna kome i
kome, sotvorili i pokazali. Mi ~uvstvujemo radost pomiwu}i imena wihova; usla`davamo se i ne mo`emo se
nasititi gledaju}i izobra`enija wihova; ~ini nam se
kao da su do ju~e na zemqi bili i `ao nam je {to nisu i
danas me|u nami. Ako je car ko od wih bio, uzdi{e za wim
u prsima na{ima srce na{e: za{to takovi car da nas
ostavi i da ne carstvuje vo vjeki na zemqi!
Otkud se ova ~uvstvovanija ra|aju razvje iz samim bogom u slovesnu du{u ulivene blagodarnosti. A kad su nami tu|i blagodjeteqi tako prijatni i dragi, koliko ve}ma moraju nam biti na{i? I zato s tim nami ni{ta nije
zadovqesotvoreno ni pomo`eno da ih mi sami poznajemo,
pomiwemo i qubimo; to je nami vesma malo; nego ho}emo,
ako je ikako mogu}e, da ih sav svet pozna, spomiwe i qubi. I budu}i da smo mi malovremeni na zemqi i ne mo`emo ih ovde do veka spomiwati, zato predajemo wihova
slatka i pre~esna imena prvo bogu, koji je sam kadar pravu dobrotu po dostojnosti vozmezditi i naplatiti, da im
on u~ini ono nagra`denije koje bi mi radi a ne mo`emo;
a potom i budu{tim rodovom da ih oni namesto nas spomiwu, da ih qube, da im blagodare, i imena wihova od zaboravqewa da ~uvaju i da ih slave.
Ovo na rasu`denije ~uvstviteqnim i ~elovekoqubnim srcam daju}i, uzdam se da i oni isti koji toliko ne
mare za moja prikqu~enija, smatraju}i na pri~inu koja
me k tome ube`dava, ne}e za bezmesno suditi {to }u jo{te na nekoliko tabaka o sebi pisati, ne mogu}i na drugi na~in sve{tenej{u blagodarnosti moje du`nosti pokazati i ispolniti. A pri tome, oni i onakovi za kakove
ja pi{em ne}e vsuje, ~itaju}i ovo, trud sebi zadati, ibo
moj vsegda{wi u spisanijam mojim konac, to jest polzu,
gdigdi i uveseqenije ~itateqa, ne}u ja ni ovde nimalo
ispred o~iju smetnuti.

102

[I]

PRE^ESWEJ[I GOSPODINE!
QUBIMEJ[I I DRA@AJ[I MOJ!

Vi iziskujete od mene takovu ve{t da ni{ta na ovom

svetu meni ne mo`e biti ni radosnije ni dra`e koliko
to {to Vi `elite, ne samo Vami nego, kad bi mogu}e bilo, svim zemnago na{ega kruga sada{wim i budu{tim `iteqem soop{titi i pripodati. Ibo, zaktevaju}i Vi od
mene opisanije znamenitijih mojih prikqu~enija, ~rez
to dajete mi povod da Vam opi{em i izobrazim krasnej{a
moralna svojstva dobrodjeteqnih onih naroda koje sam
poznao qudi. A {ta utje{iteqnije i ~uvstviteqnim srcam mo`e biti sla|e i celomu ~elove~eskomu rodu ~esnije i slavnije koliko poznati da sveta nebesna dobrodjeteq po svemu licu zemnomu u svim plemenam i jezikom
ima svoje altare i svoje verne, u krasotu svoju zaqubqene
poklonike i slu`iteqe? [ta je sposobnije za vozbuditi
u ~elove~eskim srcam qubov k blagim naravom, k dobroti i k ~elovekoqubiju, razvje djejstviteqno mo}i wih
uveriti da pravedni i dobri qudi i ovde na zemqi blagopolu~ni su i pri polasku s ovoga sveta spokojni, i da }e
~rez svu beskone~nu ve~nost {~astqivi biti i ~esto
mnogi od wih, ako su i prostoga sostojanija i seqani, ve~noj pameti i vospominaniju predaju se i slave. Iz ovoga
dakle, qubimi moj, mo`ete lasno poznati s kolikom radostiju ja }u va{e zaktevawe udovoqstvovati, i namesto
{to bi Vi meni za to, kako Vi velite, obvezani bili, ja
se Vami za takovo meni rado nalo`enije obvezan i blagodaran priznajem i ispovedam.
@eqa k u~eniju bila je na~alni uzrok da sam ja svu voqu izgubio u onom sremskom raju, to jest u Fru{koj gori,
u Hopovu, du`e prebivati. ^itaju}i Zlatoustove besede
na djejanija i na apostola Pavla poslanija, ~udna nekakova ~uvstvovanija vozbu`davala su se i ra|ala u mojem
mladom srcu. Zlatousti, mislio sam u sebi, da se nije
103

u~io, on, ako bi hiqadu godina djejanija i poslanija apostolska ~itao, on ovako prekrasno i slatko svreh wih ne
bi umeo besediti. Koliko su drugi be{~isleni to isto
~itali i naizust znali, no o tom tako i toliko govoriti
nisu znali ni mogli, razvje samo oni koji su se u Atini
ili u Aleksandriji u~ili. Otada, ne samo na javi no i na
snu ni{ta mi ve} nije bilo u umu i na srcu razvje velike
biblioteke, akademije, {kole, u~iteqi gdi razli~ne nauke predaju i trudoqubivi, p~elam podobni, med mudrosti sobiraju{ti u~enici.
No svu ovu moju gore}u `equ moja srde~na, prava sinovwa, k onoj ~istoj i dobronaravnoj mojega blagodjeteqa
Teodora Milutinovi~a du{i qubov obuzdavala je na neki na~in i udru~avala. On bi mi ~esto, poznaju}i moje
userdije ka u~eniju, uzdi{u}i govorio da `ali {to ja moju mladost tu vsuje tratim. A meni bi se grozilo i samoj
misli k srcu mojemu vhod dopustiti: takova dobra i blaga ~loveka za `ivota ostaviti i nikada ga k tomu ne viditi; a po wegovom predstavqeniju ve} ni{ta ti tu ne
ostade {to bi me zadr`avalo i ustavqalo.
U isto vremem slu~i se da jedan manastirski |ak, imenem Atanasije, nameri po}i u svoj rod, u Horvatsku. No
znaju}i da wegov stric Dionisije, koji ga je tu doveo bio
da ga pokalu|eri, ne bi ga za glavu pustio, zato on naumi
i bez ostaj zbogom! doma po}i. I budu}i da je sa mnom
lepo `ivio, ka`e mi {to je namislio. To ti ja jedva do~ekam, otkrijem mu s podobnom poverenostiju moju `equ
da bih i sam rad kud daqe po}i i u koje mu drago mesto gde
se mladi qudi u~e do}i, al ne znaju}i ni na koju stranu
puta, zamolim ga da me povede s sobom do Horvatske, a
odande, {to bog da. Za{to ne bih, odgovori on, u dru{tvu se mnogo lep{e putuje nego samim.
Dam mu ne{to novaca te ode u Irig i kupi mi dolamu
plavetnu i ~ak{ire i crvene hajdu~ke opanke, pak sutradan rano, nimalo ne okleveju}i, ajde s wim zajedno preko rakova~ke planine. Spustimo se k Rakovicu, no stranputicom naokolo, jer sam ja tu poznat bio, pak ti sve izme| Fru{ke gore i Dunava put Zelengrada. Udarimo na
Osek, pre|emo u Slavoniju, i idu}i k Pakrcu, u jednom selu slu~i nam se ne{to ~em se nismo nadali.
104

^ujemo u jednoj avliju pesne i razgovor mno`estva qudi. Zna{ li {to je?, re~e mi Atanasije, i tako sam `edan; u|imo u avliju za iskati vode i viditi {ta se tu ~ini. Uqezemo; kad ali tu svadba i veseqe. Na na{e
iskawe vode mati `enihova re~e nam: Dragi putnici,
ovde se danas ne pije voda nego vino; i ako ho}ete, odite unutra. Uqezemo. A kad svatovom ka`emo da smo poizdaleka, Hee, sri}a, vikne kum, kad na ovako veseqe
iz daleka gosti dolaze! Re~e nam sesti, jesti, piti i veseliti se. Zapitaju nas kako je u Sremu `ito rodilo, kako vinogradi, i pro~aja. I tako razgovaramo se lepo i
qudski, slu{aju}i muziku i gledaju}i veselu mlade` gdi
igra. Kada eto ti odnekuda jedne velike |a~ine, koji ba{
sprama mene sedne; poposlu{a nekoliko na{ razgovor,
pak onda okrene re~ k meni govore}i: Po tvom izgovoru
~ini mi se da si ti {izmatik. Nisam ja {izmatik, odgovorim mu ja slobodno, nego pravoslavni hristjanin i
boqe od wega, ako je rad znati. Po~nemo namah po obi~aju di{put o na`alstvu papinom i o stare{instvu crkve
gre~eske i rimske. O ovom poslu ja sam ve} ~itao bio nekoga Maksima Peloponisiotskoga kwigu na vla{kom jeziku i znao sam je kao naizust, i mogao sam se o tom di{putati da se zemqa poda mnom trese. \ak se na|e u velikom sijasetu sa mnom, pak po~ne u svoje govorewe latinski me{ati, od koga sam ja onda kao i pro~i svetovi
~ist bio, i uza svaku re~ probo majorem, nego minorem
vi~e. Kum, stari svat i pro~i sosjedateqi, svi rimske
cerkve sinovi, ni{ta mawe mene po~nu svi jedinoglasno
pohvaqivati, govore}i da {to god ja besedim, to razumedu; a svome se |aku za~nu rugati, koji zove u pomo} nekakve majore i minore, a tu re~ nije ni za majore ni za kapetane, nego za Hrista, za Petra, papu i patrijare. To
onoga tako ogor~i da po~ne pretiti da }e me ~initi poslati vezana u Po`egu. Jedva to izrekne, kad ti svi sko~e
na wega, gore `ene nego qudi, za{to su svi prestali bili od igre i muzike i slu{ali na{ di{put, nitko i ni{ta nari~u}i ga. Kad se ti bude{ `enio, reku mu, na
tvom vesequ putnike i goste ve`i, a ne u na{oj ku}i i o
na{em vesequ! I tako ti ga isteraju iz ku}i i avlije, a
meni reku da se ja nimalo ne bojim; i preduzmemo opet
mirno i lepo razgovarati se kao i pre. Bilo je ve} pred
105

no} i oni dobri qudi ne puste nas taj dan od sebe. Tu dakle preno}imo; i sutradan po~aste nas i, kako da smo im
srodni, qube}i se i grle}i s nama qubezno otpuste nas.
Ovako smo lepo do~ekivati bivali ne samo u vreme
svadbe, niti na jednom mestu, no svuda prelaze}i preko
Slavonije i Horvatske. Svuda se oni dobri qudi raduju
viditi koga iz daleka da istim jezikom besedi. Ko god
ima dovoqno hleba u domu, raduje se da mu ko na ru~ak i
ve~eru do|e. Stranoqubije wima je prirodno svojstvo i
ni{ta ih tako ne razdequje i ne o~u`dava koliko crkve
gre~eska i latinska; crkva, koja bi du`na bila wih ve}ma prisvojavati i u qubovi i dobroti sojediwavati! Ne
bi li dakle bila krajwe polze ve{t dobrim qudma svrh
ovoga otvoriti o~i i kazati im da oni mogu biti i jedne
i druge crkve i ni{ta mawe kumiti se, prijateqiti, po~itavati i qubiti!
Iz Slavonije pre|emo u Horvatsku, i nedaleko od Garevice do|emo k domu i bratiji mojega druga, gde wega sve
srodstvo wegovo, bra}a, sestre i snaje tako veselo do~ekaju kao da je iz nekakova ropstva utekao. Ovo je ujesen
bilo. U to vreme vo|a{e se Sedmoletna vojna me|u domom austrijskim, Prusijom i Rosijom. Bra}a Atanasijeva, ~uju}i moje namjerenije da bih rad u Rusiju pre}i nauke radi, dadu mi sovjet da s kojim regementkapelanom
pre|em u Germaniju, i budu}i da se tu nahodi mno`estvo
u rosijskoj slu`bi Serbaqa oficira, lako }e se koji mene primiti i otpraviti me kuda `elim. Sade, za na}i takova regementskapelana, sudi se za nu`no u Zagrebu po}i
i tu ~ekati, za{to tuda horvatske regemente prolaze.
Udru`e me oni qubezni qudi dvanaest dana, i nipo{to
ne dadu po}i; jedva se rastanemo, kao da smo mislili do
veka `iviti skupa.
Moj Atanasije po|e da me otprati do Petriwe, i do|e
do Zagreba sa mnom, gdi u predgradiju pri jednom kupcu
uzmeme jednu sobu na mesec. Ka`e nam doma}in uve~e, kad
~uje moje namjerenije, da u gradu ima biskupa vla{koga
kalu|erijum i da, ~ekaju}i ja priliku za po}i u armiju,
mogao bih me|utim onde po~eti dija~ki (ovako zovu latinski) u~iti se. Ovo mi predlo`enije milo bude, i po|em sutradan s Atanasijem viditi kakav je to tu na{ega
Episkopa kolegium, za{to nas zovu Vlahe.
106

Do|emo tu. Odvedu nas pred na~alnika koji nas u~tivo

do~eka i ka`e meni, ~uju}i da bi se ja rad u~iti, da }e on
taj dan pisati za me Episkopu i da se uzda ishodatajstvovati mi da mogu pri wima imati kvartir i prepitanije.
Poqubim mu ja ruku i zahvalim na takovom obe{taniju.
No vaqa da zna{, moj sinko, re~e mi on, da, ako ho}e{,
mo`e{ ovde i nekoliko godina sve potrebno soder`anije imati i u~iti se, ali vaqa da bude{ unijat kako {to
smo i mi. A zar ste vi unijati? re~em mu ja upla{en.
Jesmo, odgovori, i da to nismo, mi ne samo ne bi kolegium na{ ovde imali, no ne bi nam dali ni prebivati.
Kad je tako, re~em mu ja, vi o meni ni{ta ne pi{ite Episkopu, jer ja unijat ne}u biti da bih znao nikad ni{ta ne
nau~iti. Vidi on da sam se ja prepao i tihim re~e nam
re~ma: Ta ne bojte se, qudi, ne}emo mi vas silom pounijatiti. Ostanite barem te ru~ajte s nami, pak onda idite
zbogom kud ho}ete. Oprostimo se mi i iza|emo iz wegove sobe. Re~e on ne{to latinski drugim decama, koja izi|u za nama i qubezno nas mole da ostanemo obedovati s
wima. Vreme je ru~ku, vele nam, ne idite gladne od nas.
Al meni nije do ru~ka, jer mi kolena poda mnom drk}u.
Ne pamtim kako smo se ispri~ali; to znam da izi|emo,
pak be` iz grada.
I sad kad pomislim oni slu~aj, u`asavam se kakva je
u`asna ve{t predrasu`denije! Oni isti mladi}i, moji
vr{waci, koje sam malo pre s neiskazanom radostiju gledao, kolik da su mi mila bra}a i srodnici, kako ~ujem da
su unijati, u~ine mi se drugoja~i i stra{ni neprijateqi
koji pogibel moju `ele i i{tu. Preblagi i ve~ni bo`e,
kako i otkud to u qudma biva da ista qubov tvoja slatka
i ve~na, koja bi im morala slu`iti za sojuz sve{tenej{ega srodstva, vernej{ega dru{tva i serde~nej{e preslatke qubovi, ta ista qubov tvoja, koju qudi krivo razumevaju}i i zloupotrebqavaju}i, slu`i im na razdeqenije i
qutu mrzost?
Izvinite, qubimi moj, dolgotu pisma; no s onim, koga
srce na{e qubi i du{a na{a po~ituje, ni usmeni ni pismeni razgovor nikada nije duga~ak; vsegda je kratak.
U [klovu,
1788
107

[II]

QUBIMI MOJ!

Verni moj drug Atanasije prebude sa mnom u Zagrebu

{est dana, i vide}i me name{tena pri dobrim qudma,
sedmi dan otpratim ga do preko Save, i tu se s mnogim suzama rastanemo. U domu kvartira mojega naho|a{e se jedan |ak, brat doma gospo|e, imenem Antun. Ovi pri jezuitam slu{a{e filosofiju i kad god ne bi imao svoga dela, vsegda bi zajedno bili. On mi pokloni svoju gramatiku (~itati sam mogao latinski) i zada mi prvu milu lekciju haec musa. Gramatike se tu {tampaju s izja{wenijem dijalekta horvatskoga; to mi je pomagalo. No sudite
kolika je radost moja bila kad na|em u latinskom jeziku
veliko podobije s vla{kim, koji je meni iz detiwstva u
Banatu kako i na{ serpski poznat bio! Tu mi se sva zima
ne u~ini du`a nego jedan dan. Antun, koji me vesma qubqa{e, predava{e mi s velikom radostiju osam ~asti
slova, dava{e mi sverh wih okupacije i tolkova{e mi neke istorijice.
Prvi dan marta meseca do|e u isti dom gdi sam ja, na
kvartir jedan od na{ih sve{tenika iz Horvatske, i u razgovoru ka`e mi da je do{ao kupovati nu`ne stvari za put
u armiju, kud misli po Voskreseniju po}i. A kad od mene
~uje {ta ja tu ~ekam, vozraduje se vesma, i bog nas je ovde
sastavio re~e. Ja sam se, ka`e mi, starao gdi }u |aka na}i koji dobro ume ~itati i pri cerkovnom pravilu i slu`bi pomagati. Ja mu se obe{tam da }u ga za godinu dana
verno slu`iti. A on meni - da }e mi dati pedeset forinti i, ako prilike ne na|e boqe, o svom tro{ku da }e me
otpraviti iz armije u Rusiju. Ako si {to ovde du`an, a
ne mo`e{ isplatiti, do pet ili deset forinti, ja }u ti
dati, i za to }e{ mi pomagati ovi veliki post u crkvi do
108

Voskresenija, a potom po~e}e se vreme na{e godine.

Blagodarim mu i da imam ~im platiti ka`em. Re~e mi da
ga po|em u tom i tom domu u Petriwi ~ekati, i da }e on
tu prekosutra biti.
Moj qubezni Antun otprati me u sestre svoje kolesi
do Turova Poqa. Tu se zagrlimo i izqubimo, i on mi dade svoga poznanog ~oveka koji me dovede u Petriwu. Pri
re~enom sve{teniku prebudem do Uskrsa. Ovi namerava{e po prazniku po}i i od Episkopa patentu na to uzeti;
kad na svetli ftornik do|e nam neveseo glas da je drugi
sve{tenik Episkopu Gre{qiki nekoliko dukata vi{e
dao, nego li je moj obe{tao bio, i patentu ve} uzeo. Ka`u
nam k tomu da oni sve{tenik vodi za |aka svoga sinovca.
Taj isti dan prigodi mi se i drugi slu~aj koji me zdravo
upla{i.
U cerkvi smo na liturgiji, kad eto ti uleze mlad momak. Podi|u me mravi; mislim u sebi: ko bi drugi ba{ onde na obrazu imao Gavre iz Vukovara, vladike Partenija
|aka, veliki mlade`? Rad bih ili da je ko drugi, pak na
~ast mu mlade`; ili, ako je on, da me kako ne pozna. Kako
se slu`ba svr{i, a on ti uprav k meni, koji mu se kao stidqiva nevesta i neve{t na~iwah. Zovne me napoqe da me
ne{to pita. Odemo nasamo pod jedan hrast. Zalud se ti
poklapa{, re~e mi, ja tebe poznajem kako god i ti mene;
al se ti nimalo mene ne boj; zar si ti zaboravio da smo
se mi svagda dobro pazili? Dobro si u~inio {to si od kalu|era utekao; ba{ kao da si mene pitao! Ti zna{ da ko
ne bi rad sva|ati se dok je god `iv, onde mu nije mesto.
Nego ka`i mi kud sad misli{? Javim mu ja u kakvoj sam
nade`di bio i koja je ve} sasvim i{~eznula. Ajde sa
mnom, re~e mi, u Be~. Ja tamo idem gdi slu`bu iskati, jer
bih rad nemecki dobro nau~iti. Kad sam po{ao, moram
kudgod i}i; ajde kud ti drago! otve{tam ja. Veli mi
da je ~uo da }e Danil, pla{ki Episkop, po}i u Be~; da je
on wemu dobro poznat i da bi s wim do Be~a mogli do}i;
te ti mi sutradan put Pla{koga.
Kad tu do|emo, na|emo Episkopa koji nas primi qubezno i prinudi ostati pri wemu dva-tri dni. Ovaj bla`eni bo`iji ~lovek, kao da ga sami bog na to uputi da mi da
109

sovjet koji }e blagopolu~ije celoga `ivota mojega pri~initi. Predstavi mi da je mu~na stvar tako daleki preduzimati put bez dovoqno tro{ka. Za Gavrila je lak{e.
On nekoliko i neme~ki zna, a slu`bu o}e; to lasno mo`e na}i gdi mu drago. A za tebe, veli mi, najboqe bi bilo da gdi {kolu dr`i{; za dve ili tri godine mo`e{ ste}i koju stotinu forinta, pak onda reci: idem u Rusiju.
Ovi sovjet smili mi se sasvim. Gdi bih na{ao takovo mesto gdi bi potrebu od mene imao ko? zapitam ga. Nigde tako kao u Dalmaciji, odgovori mi; iz razli~nih mesta onde{wi sve{tenici molili su me, i ~esto mi pi{u,
da im kog magistra po{aqem. I ~ini mi se, prilo`i, da
}e{ u manastiru Komogovini na}i jednoga sve{tenika
otuda s kojim mo`e{ tamo po}i. I samo ime Dalmacija
poqubi mi se, aki bi pre~uvstvovao u srcu da }u tu nekoliko veselih i spokojnih provesti godina.
Do|em s Gavrom do Komogovine, i tu se rastanemo. On
ode put Be~a, a ja, ne na{av{i tu vi{e pomenutog sve{tenika, poka`u mi veliki drum preko Velebita, po|em i
sam pokraj Svetoga Mikule preko planine put Like i
Krbave. Prole}e, krasota vreme! Sve pevaju}i da se gore
i doline razle`u! Jo{t da nisam se gdigdi pastirski pasa pla{io, ~inilo bi mi se kao da na Pigasu, Velerofontovu kowu, ja{em.
Peti dan pre|em Vu~ijak planinu i si|em u Krupu manastir, i tu se ustavim dan-dva, za otpo~inuti i raspitati za kakovo mesto gdi magistra trebuju. Tu mi ka`u za
tolika mesta: da nas je desetoro bilo, svi bi mogli name{teni biti. No iguman Teodosije, budu}i osobiti prijateq protopope Joana Novakovi}a u Kniwskom poqu i
wegovoga kom{ije popa Marka Bjedova s Pa|ena, po{qe
me k wima. Ovi me dobri sve{tenici jedva do~ekaju, i
pri cerkvi Svetoga Georgija ba{ pred gradom Kniwem u
domu cerkovnom stanem u~iti decu.
Gre~eske cerkve narod u venecijanskoj Dalmaciji, ne
imaju}i Episkopa, oni od mirskih sve{tenika koji su poznati za svoje ~esno vlada, za dobrodjeteq i za prirodni
zdravi razum, tu su ne samo u svojim parohijam no i u celoj provinciji kako god patrijarsi i Episkopi. Takovi
110

su bili u vreme mojeg onde prebivawa: Joan Novakovi}

kniwpoqski, Avrm Simi} kosovski i Kri~ka derni{ki.
Wima sover{eno prili~estvuje ono slovo apostola Pavla da ko god dobro upravqa domom i familijom svojom,
taj }e i s cerkoviju, to jest s cerkovnim op{testvom blagorazumno upravqati. Bez nauke, jer je nisu imali gdi polu~iti, ali (to {to je va`no i veliko u `ivotu) ne samo
bez nikakove zlobe no i sa svakim naravnim ~esnim svojstvom ukra{eni. A ovo je prekrasna mudrost! Prirodni
razum s ~istom quboviju k pravdi i k ~esnosti sojediwen! Oni su mene nazivali svojim mladim u~iteqem zato
{to sam je wihovu de~icu obu~avao ~itati, pisati, i nekima sam predavao i tolkovao katihisis kako sam mogao
; boqeg od mene tu nije bilo, zato sam ja morao najboqi
biti. Ali sam ja, i ne misle}i tada o tom, od wih istih, a
navlastito od Novakovi}a, s kojim sam u kom{iluku `ivio i sve prazni~ne dne u wegovom dru{tvu bio i provodio, najnu`nije i najlep{e u `ivotu lekcije primao, to
jest lekcije nepritvornosti, ~istoserde~nosti, qubeznosti i blagonaravija. Kakovo bla`enstvo i raj na zemqi s onakovim svetim i dobrim qudma `iviti! Ono su
pravi sveci, a niti znadu niti misle da su.
[to }u jo{te o wima re}i, svakom }e milo biti ~uti.
Ovih sve{tenika ne samo familije wihove no i parohijalni narod, svi su to trudoqubivi, dobri, pravdoqubivi
i po{teni qudi. Pri opredeqenoj pla}i {to mi je svak
za svoje dete na mesec davao, po wihovom ustanovqeniju i
obi~aju, kad bi ko doveo svoje dete, doneo bi mi dve meri~ice i dve oke masla i jedan veliki sirac. No moj qubezni protopop Novakovi}, pop Marko Bjedov, Trifun Sinobad, Simo Stevanovi} iz grada (kromje drugih mnogih
koji bi me radosno do~ekali) nikada ne bi mi dali na mojem kvartiru zalogaj hleba izesti. Ba{ kao da su me pod
arendu uzeli bili, i kad bih kod jednoga ru~ao, morao bih
kod drugog ve~erati, niti je meni nade`da izbavqenija
dozvoqena bila. Da sam se ja za wihovu decu trudio, ovo
je meni ne{to od prirode; kako za sebe {to dobro rad sam
nau~iti, tako i {to znam drugima predavati.
111

Tri godine po pogodbi mojej provedem s onim bo`ijim

qudma, tri mile godine koje vsegda s usla`denijem srca
spomiwem i koje sam za osnovanije svemu sqeduju}emu mojemu `ivqewu polo`io; za{to sam u wima ne samo opitom poznao i nau~io nego i u jestestvo sebi pretvorio kako ~ovek u niskom sostojaniju mo`e s malim zadovoqan,
dobar i blagopolu~an biti. I kad sam god na nekoliko godina po tom premudroga Fenelona u wegovom Telemahu
opisanije bla`enoga seoskog `ivota ~itao, vsegda mi je
srce igralo od radosti, misle}i: ovako su moj Novakovi},
ovako Simi}, ovako Kri~ka `ivili; i meni ovako daj, bo`e, provesti `ivot!
Po prote~eniju ove tri godine na|e se u mojoj kesi oko
sto venetskih cekina. ^ujem da u Atonskoj Gori na glasu
Evgenije u~iteq predaju na jelinskom jeziku nauke. Ajde
tamo, pomislim, novci su ovo! Po|em morem u Boku od
Kotora da tu na|em korabaq za Greciju, no u tom se mestu
razbolim od groznice. Nameri se na me neki iguman iz
Svete Petke iz Maina. Ka`e mi on da je bedna stvar za
grozni~ava moreplavanije, kako i jest; pozove me k sebi,
i nalo`i mi da za moje prepitanije, kad bi me groznica
pu{tala, ~etvoroj deci lekcije dajem.
Episkopi ~ernogorski, stari Sava i Vasilije, imali
su i u Mainam svoje domove, vinograde i masline i malo
podaqe na Stawevi}i svoj manastir i dvorove; i tako bi
~esto s wima bivali. Tresavica, kako mi uzja{e za vrat,
nipo{to celu jesen i zimu ne}e da me se pro|e, no svaki
tre}i dan eto ti we. O prazniku Voskresenija na Stawevi}i slu`im kako dijakon s vladikom Vasilijem i s mnogim drugima liturgiju. Ne imaju}i na taki slavni praznik nigde nikoga da zapopi, ho}e{ da te zapopim, re~e
mi, barem da zna{ da si u ^ernoj Gori bio? [to Vam
drago, odgovorim ja, meni je svejedno ta sad ta posle.
Jedva to izre~em, on u~ini znak staromu arhidijakonu
Stefanu, a ovi ti sa mnom: Poveli!
Nemo} moja vesma me raslabi i prinudi vozvratiti se
u Dalmaciju. U`asne se moj qubimi Novakovi} kad me vidi tako slaba i preobra`ena; i imaju}i u svojoj parohiji
nekoga dobroga sve{tenika Leontija iz Fru{ke gore za
112

magistra, sovjetuje mene da se namestim u lepom mestu

pri zdravoj i celiteqnoj vodi u bli`wemu selu Golubi}u. Ovde se pogodim za dve godine u~iti decu, i za mesec
dana sover{eno ozdravim.
U tre}em mesecu ftore godine, budu}i ovo mesto blizu Bosne, oku`e se neke ku}e u Golubi}u; onda ti kud koji mo`e, be`i, i ja pre|em u Kosovo, gdi prebudem u domu
popa Avrama Simi}a jedan mesec. Ovi ima|a{e besede
Zlatoustoga na djejanija apostolska; tu ih stanem opet s
priqe`anijem ~itati i neka mesta, koja bi mi najugodnija bila, prepisivati. Wegova najstarija k}i Jelena zamoli me da joj {to iz te kwige prosto srpski napi{em. Tada ja sve ono {to sam ve} bio za se prepisao, prevedem na
prosto, i za u~initi da onoj prekrasnoj devici ~itawe
toga bude prijatnije, raspolo`im to na glave, po~iwu}i
svaku po azbuki. Ona je to tako rado ~itala i tome se toliko radovala, koliko da je svu mudrost Solomonovu u
ona dva-tri tabaka imala. To su drugi s velikom molbom
od we prosili i prepisivali; i tako se raznese i rasplodi po svoj Dalmaciji pod imenom Dositeove bukvice. Ovo
je prvi povod i uzrok da se u meni velika `eqa za~ne i
rodi da mi samo dotle bog daruje `ivot dok {to srpski
na {tampu izdam i prekrasnim k}erma i sinovom roda
mojega soop{tim. Milostivi bog ispolnio je `elanije
moje s lihvoju, spodobiv{i me za ovo pretprijatije qubov
i pohvalu i izbranej{ih nacije na{e, od kojih ste i Vi,
dra`aj{i moj, zaslu`iti.
Oni qudi tako su mi dobri i mili bili da od toliko
godina i danas srce mi za wima tu`i kao da sam se s wima ju~e rastao. Qubov k nauci morala je u meni sila biti
kad me je od wih otrgnuti mogla. Bez sumwenija, ovo slatko i blagorodno svojstvo, tako neotlo`no i prirodno srcu i du{i na{ej, qubov, mora za ne{to ve~no opredeqeno biti, jer bi po~ti zaludu bilo kad bi samo za tako skoro i{~ezajeme predmete bitije svoje polu~ilo.
Iz Kosova pre|em u manastir Dragovi} gdi sam dva cela meseca nekoga popa Lazu ~ekao da s wim u Primorije
do|em, za{to, kako sam rekao, budu}i u neki mesti ku`ni
mor, sam nisam smeo putovati; a ovi sve{tenik dr`ao je
113

jednu parohiju dan hoda dugu, gdi ku}a gdi dve, a gdi pet
poizme{ate me|u rimske cerkve qudma. On po|e u veliki post svoje qude ispovedati i pri~estiti. Mlad sve{tenik kao i ja, dakle zajedno ispovedamo. No one dobrote qudi niti je gdi ~uti na svetu ni viditi! Do|e sa strahom da se ispoveda, a nikakva zla u `ivotu nije ni pomislio; ne ima ti ni{ta kazati razvje da je kad u sredu i petak jeo (za hiqadu glava ne bi ko pogodio da mu se ne ka`e) raka! Ni{ta drugo. Ili pasuqa sa zejtinom, za{to
u Primorju zejtina izobilije. Ako li je ko na zlu vremenu nesta{ne jari}e saterivaju}i opsovao, taj ti je me|u
wima najve}i gre{nik. Me|u ovakovi sveti gre{nici
provedem veliki post i praznujem Voskresenije. Po prazniku otprati me pop Lazo do grada Trogira, koji je tu
blizu; odavde pre|em u Split, i tu se ukrcam u jednu mesalonitsku tartanu za Korf.
U [klovu,
1788
S.S. Ovo je {esti mesec kako se ~eka ovde tipograf~ik; po svoj prilici ne}e odr`ati re~. Zato nameravam
po}i u Liflandiju gdi }u se na dobram gospodina generala Zori~a mesec dana baviti. Odatle }ete od mene sleduju}e primiti pismo.

114

[III]

DRA@AJ[I GOSPODINE MOJ!

U tartani, s kojom po|em put Korfa, bilo je oko dvadeset korabqenika, svi Greci do jednoga, a ja gre~eski
nigde ni{ta; rasudite kako mi je moralo biti. A kako svi
saznadu da je wihova ne razumem jezika, svima do|e ve}a
`eqa da sa mnom govore. Dobro za me {to sam pri Kniwu
nekoliko talijanski nau~io bio (ovo mi je lasno bilo za
veliko podobije ovoga jezika s vla{kim), te sam se mogao
s kapetanom korabqa i s nekima od korabqenikov razgovarati; a bez toga sm ne znam {to bih ~inio. Slu{ao bih
s velikim vnimanijem ne bi li najmawe {to razumeo.
Nigde ni{ta! Nikad doveka, pomislim u sebi, ne nau~ih
ja ovog jezika. [to je sitno sitno preko svake mere i
razloga. Prosipqu im se re~i iz usta kako su{te proso;
niti se mogah dovoqno na~uditi kako se oni mogu me|u
sobom razumevati. No {to bog d, re~em, ute{avaju}i sebe; dok ovo nov~i}a imam, gleda}u ne bi li se {to nau~iti moglo, a kad wih nestane, ja }u opet u Dalmaciju.
Lepo vreme, vesma pospe{an vetar; i tako tre}i dan
do|emo u pristani{te grada Korfa. Platim kapetanu za
prevoz, a on zovne ~oveka s barkom, kojemu namesto dve gazete {to bi me na breg izneo, dam mu dvadeset s ugovorom
da se postara na}i mi kvartir gdi se talijanski govori.
Ovaj uzme novce, izveze me na breg, ubaci za mnom moju
torbu, pak otide svojim putem. Zovem ja, molim. On ni{ta: vaqada je bio sasvim gluv. Ostanem na bregu predgradija, koje sam potom saznao da se Mando} zove, obziru}i se na desno i na levo i ne znaju}i ni kud }u ni {to }u.
Sat popodne, sunce pripeklo, niti daje tu bi{e stojati.
Upazim na kraju predgradija {iroku ogradu zida, unutra
zdanija i lepa cerkov. Vidim vrata avlije otvorena; u|em
115

i sednem pred crkvom pod torow u qupkom hladu s namjerenijem ~ekati tu dok se pospusti sunce i dan porashladi. Ovde, zami{qen i zabrinut od moreplavanija koje mi
je prvi red tako duga~ko bilo, zabuwen i ~isto kao pijan,
i ne pada mi na um da nisam ru~ao; sede}i naslonim se na
zid i zadremam. Iza sna ~ujem {aptawe. Otvorim o~i.
Negder mi sad ka`e, ko zna, {ta ugledam. Mno`estvo neopisane krasote devojaka, i me|u wima gdikoja kalu|erica, poizre|ale se po penyeri. [to }e ovo sad biti od mene, ko boga veruje, pomislim; no {to sam je kriv kad je
avlija otvorena. U taj mah uqeze u avliju i pristupi k meni s duga~kom, belom kao sneg, bradom sve{tenik, koji
kad vidi da ja gre~eski ni{ta ne razumem, stane besediti
talijanski, i na pitawe ka`e mi da je to manastir kalu|erica gde se k}eri gospode Korfa u~e i vospitavaju.
Otvori cerkov; tu se poklonim i celujem predivno izobra`ene ikone. Kad eto ti pre~esna vida starica s drugima dvema gospodi~nama, qubopitne znati ko sam, kud i
za{to idem. Ka`em im, i kako me je oni nitkov barkaruol ostavio na bregu. So`ale one o meni i re~e mi starica: Blagodari bog {to nisi se na gorega namerio koji bi
ti i torbu odneo. Na wihovo pitawe imam li tro{ak na
tako daleki put i u tu|im stranam, odgovorim da ja novaca dosta imam na dve ili tri godine. Onda stara godpo|a
zapovedi svome kapelanu (to je bio ovi sve{tenik) da me
uzme u svoj dom; probesedi ne{to s wim gre~eski, pak onda meni re~e: Mo`ete stajati u domu popa Marka, ako
vam bude po voqi, mesec ili dva, dok {to malo gre~eski
nau~ite, za{to }ete do}i u takova mesta gdi se talijanski ne govori. I za ta dva meseca ja }u za vas platiti; vi
niste mu du`ni ni novca dati. Pritom ~uvajte se da mu
ni{ta ne date u zajam; to mu je sva mana; uzajmquje, pak ne}e da vrati. I dok se god dobro s kim ne poznate, ~uvajte
se svakoga. Zahvalim joj na materwoj milosti i nastavqeniju i ka`em da najvi{e ako se tu ustavim, bi}e mesec
dana, za{to bih rad koliko u Atom do|i.
Odvede me pop Marko u svoj dom i na|e mi jednog mladog soldata Dalmatinca koji dobro gre~eski zna|a{e.
Pogodim ga za cekin na mesec da mi svaki dan u ure~eni
116

~as dolazi, i po~nem pisati s na{imi slovami nu`ne re~i i razgovore gre~eski. Ovi soldat u~ini me sutradan
poznati se s jednim po{tenim ~ovekom Hercegovcem,
imenem Antonijem, koji u gradu ima|a{e dva svoja du}ana, trgova{e s svakojakim vo}em i zelenima i tu o`ewen
dobro staja{e. I ovi mi krepko nalo`i da nipo{to mojemu doma}inu ni{ta ne uzajmim i, ako mi {to zai{te, da
re~em da su moji novci u Antonija [}avuna na sohraweniju.
Peti dan moj popo, zar vaqada je pregledao {ta je
imam u torbi i vide}i da tu ni{ta ne stoji nego dve-tri
kwige, neki rukopisni papiri i preobla~ila, zapita me
pri ru~ku gdi ja moje cekine dr`im, govore}i da nije
senza rischio, to jest bezbedno, da ih sa sobom kojekuda nosi{, no daj da ti ih sa~uvam. Ja, ve} na to priugotovqen, ka`em mu u koga su. Pocrveni sav kao skuvat rak, i,
gledaju}i me nakrivo, re~e mi: Che maledetta diffidenza h
questa! La madre superiora quel, ch el ga detto, non miga l ga
parlato da senno, solamete per scherzo. To zna~i: Kakova
prokleta neuverenost je to! Mati igumenija ono {to je
rekla, nije nimalo govorila zaisto, samo za {alu. ]utim je, misle}i: {ala ili ne, ti ba{ ne}e{ ni{ta imati;
pak onda pogledam i ja na wega, ba{ kao i on na me, pokazuju}i mu da ne marim za wega ni za wegovu ku}u, ve} ja
imam po{tena poznanika u gradu, a novaca u kesi, to je
meni dosta.
Popodne do|e moj soldat. Ka`em mu {to mi se slu~ilo s doma}inom. Veli mi on: Ako nisi rad za ovi mesec
za{tediti tri ili ~etiri cekina, mo`e{ u gradu za toliko imati kvartir i trapezu. Nisam ja ovde do{ao da
{tedim, no dok imam da tro{im, odgovorim. Kad je tako, {~epa on moju torbu, a ti ajde sa mnom. Pro|emo
kroz sobu popovu i ka`emo mu da mi polazimo. Stane on
moliti da mu ne ~inimo te sramote, da }e propasti ako to
~uje stara gospo|a; zakliwe se da on nije o zlu mislio;
uhvati za torbu pak ne pu{ta. A kad li ti ga po~ne moj
soldat mu{trati, gre~eski s wim govore}i, onaj, pa ruke
k sebi; za qubov bo`iju moli da ne po|em tu`iti se igu117

meniji. Po tome mo`e{ ti spavati spokojan, re~em mu,

nisam ja ovde do{ao proces terati.
Do|emo u grad k na{em Hercegovcu, koji smeju}i se re~e nam: Ja sam dobro znao da }e to tako biti; zao je ono
pop. No stara gospo|a, dobra du{a, vide}i ga da pla~e kad
slu`i litur|iju, vara se i misli da nije sasvim opak.
Ima u gradu lep manastiri} Svete Ekaterine, s petoricom kalu|era. Ka`e nam Antonije da oni rado primaju
strane qude na kost na nedequ i na mesec, i budu}i da su
besposleni, mogao bih se i od wih polzovati u razgovoru.
Po|emo k wima i pogodimo se za petnaest dana cekin
i po. I ovi svi po redu su me ispovedali: koliko imam novaca, otkud mi i gdi su. A kako ~uju da su u Antonija [}avuna, to nijednom nije milo bilo ~uti. A, lewivi trbusi,
mi{qah u sebi, radi bi da besposleni `ivu i novaca da
imaju. Neka bi u~ili decu kao i ja, pak bi imali. Oni manastiri} ima lepe dohotke, ali se igumnu i kalu|erom
ni{ta u ruke ne daje, razvje {to je ure~eno na trapezu i
odjejanije, a s pro~im mirjani raspola`u i tro{e na
{kole i hospital gradski, koji je veliki i prekrasan.
U ovom mestu prebudem ~etrdeset i pet dana, napi{em
i izu~im naizust mnogo razli~nih razgovora. Antonije
u~ini mi poznanstvo s neki kapetani i majori u venecijanskoj slu`bi, Dalmatinci i ^ernogorci, koji me odvedu protopopi grada, poka`u mu i istolkuju moje svidjeteqstveno pismo i isprose da mogu u cerkvi Svete Ekaterine slavenski koji put slu`iti. U ovom ostrovu mirski protopop glava je sveg sve{tenstva. Koji mu drago
Episkop i patrijarh tu da do|e, mora wemu pot~iwen biti, budu}i da je sveti Spiridon patron Korfa, a ovi je
bio mirski sve{tenik, to jest Episkop o`ewen, ibo u
wegovo vreme monasi jo{t nisu bili sasvim preobladali.
U nedequ, kad sam hoteo prvi red slu`iti, do|e mi major s druga dva oficira i s Antonijem. Ka`e mi da }e
protopop i mnoga gospoda Greci i Latini na moju slu`bu
do}i, nego da dadu proneti za me tas, obnade`davaju}i me
da }e mi se skupiti najmawe deset cekina. Nipo{to, re~em mu, nisam ja do{ao ovde sramotiti sebe i vas. M
118

ajde, kalu|eru, svetao ti obraz! otve{taj major i po|emo u crkvu.

Pri polasku odavde na|u mi korabaq za Moreju i spreme mi jedan veliki aleksandrijski sepet pun finoga venecijanskoga biskota, izbranih maslina i popr`ene ribe; predadu korabqa kapetanu petnaest buteqa {kopulskoga i korfiotskoga vina. Doprate me oko desetorica
wih u korabaq, gdi su jo{t zarana dali spremiti gospodski ru~ak. Tu po veselom obedu izgrlimo se, izqubimo se,
srde~no izqubimo se, i `ele}i da se opet vidimo, kako
smo se na pet godina potom i vidli, kromje nekih od oficira koji su u Italiju pre{li bili; i tako rastanemo se.
U Moreju bi drugi ili te}i dan doplivali, kako smo
lepo vreme imali, no kapetan korabqa imaju}i delo u
Zantu i Cefaloniji, pozadr`imo se na putu. Deveti dan
do|emo u pristani{te grada Patrasa u Moreji. Nedeqa i
rano. Po|em s neki korabqenici na slu`bu u cerkov svetoga apostola Andreja Prvozvanogo. U vreme pri~asne,
navale oko dvadeset kalu|era s sandu~i}i i s kostima u
wima prositi; me|u kojima za~udim se kad ugledam nekoga drevwega Isaiju De~anca kojega sam jo{te u detiwstvu
mojemu u ^akovu, gdi na svetoga kraqa De~anskoga prosa{e, poznao, i koji, da ne bi mojega tetka Nikole, bi me odveo u De~ane; potom, dijakonom u Hopovu, po Ba~koj prositi vi|ao sam ga. Ovaj su{ti nosi jednu srebrnu kutiju i
srpski i{te, govore}i: Dajte milostiwu na mo{ti svete Ane u manastir Savinu. A wegov dijakon za wim prosi na mo{ti svetoga Pantelejmona. Ne znam il mi je
zgadnije bilo staroga pogrbqena, gdi po crkvi ka{qe i
cigan~i, gledati, ili wegova bednoga dijakona, zdravu
mom~inu, ugla|enu, s dugim per~inom, koji mu sva le|a
pokriva{e, i s takovim slobodnim i bestidnim o~ima, ne
kao da yebra~i nego ba{ kao da ne{to deli i razdaje, tiska se kroz narod i za hudim svojim starcem pristaje i
qudma mira ne da.
Prolaze}i iz korabqa, zapitam {ta sam du`an za prevoz platiti. Kapetan odgovori da je sve pla}eno u Korfu
i da ja ni{ta nisam du`an. Konzul venecijanski, na koga
sam imao vru~iteqno pismo, primi me u~tivo i dade mi
119

pasaporat da mi ne bi nigde u Turskoj hara~a iskali.

Odavde, vsegda nahode}i dru{tvo, po|em od mesta do mesta lagano za pregledati ovi prekrasni i u istoriji slavnej{i ostrov; koje kad bi hoteo sve podrobno opisivati,
trebalo bi mi nekoliko tabaka napuniti. Dva cela meseca zadr`im se hodaju}i po razli~ni neiskazane krasote
mesti i kroz Tripolicu, drevqe zovomu Megalopolis,
ote~estvo Filopimenovo, pre|em u Navpleon, i tu na|em
korabaq za Atonsku Goru.
^etverti dan stignemo pod Svetopavlovski manastir.
Kako izi|em na zemqu, uqezem u jednu ba{~u, usla`davaju}i se krasotom razli~nih vo}nih drevesa, obremewenih
plodom. Tu se prohodam za rastrezviti se od morske nesvestice. Nedaleko pod jednom maslinom u~ini mi se da
vidim jedan duga~ak {tap s verha nakrivqen, neiskazane
krasote; osijavaju}i ga sunce, raznih cvetova {are ~rezvi~ajno blistahu se, kao da je svakim vidom mnogocenih
brilijanta ispe{tren. ^udim se ko bi takovu ve{t tu
ostavio. Pristupam lagano i, budu}i od mladosti kratkoga vida, do|em oko desetak korakqaji blizo, i tu sm ne
znam kako se ustavim; i namesto {to bih bli`e pristupio, po~nem natra{ke, sve na tu ve{t gledaju}i, ustupati. Dva ili tri korakqaja izmaknem se i tada poznam da
ono na vrhu nakrivqeno, to je zla zmija okrenula bila
glavu k meni, ~ekaju}i me da bli`e do|em. A kako vidi da
se ja izmi~em, okrene od mene glavu i s ustremqenijem
otide. Blagodare}i blagoj promisli desnici na izbavqeniju, s u`asom pobegnem napoqe.
U tom manastiru na|em nekoliko Bolgara monaha, od
kojih jedan odvede me kroz Kareje u Hilendar. Kako mi je
`ao bilo ~uti da je u~iteq Evgenije, ne mogu}i trpiti tu
kojekakva kalu|erske kabale, pre ~etiri meseca to ~udnovito mesto ostavio, i u~enici se svi razi{li. Kako
monasi `ivu u tom mestu, to znam da ste ~uli od drugih i
da znate; ako li ne znate, jo{t boqe. Na|em nekolko Serbov u Hilendaru, koji se va vjek vjeka s Bolgari inate i
ne mogu da se pogode ~iji je Hilendar. Moj dobri i qubimi Teodosije Karlov~anin, i on se tu mora inatiti. Tu
provedem jesen i zimu, a na prole}e po|em opet na more
120

za pre}i u ostrov Patmos, ~uju}i da se onde predaje jelinzki jezik. Nameri se korabaq za Smirnu u Aziji maloj, a
odatle ka`u mi da se svaki dan mo`e prigoda imati za
pre}i u Patmos.
Kad do|emo u Smirnu, izvezu me u Frankomlu (tako se
zove ~ast grada gde Evropejci prebivaju). Pri obedu na
mojemu kvartiru do|e ru~ati i jedan arhitekton Grek.
Ovaj, u razgovoru ~uju}i kud nameravam, re~e mi talijanski da ako ho}u da me odvede da pregledam gre~esku veliku {kolu i poznam se s u~iteqem Jerotejem.
U tri sata posle podne po|emo i na|emo u~iteqa gde
mno`estvu u~enika, od kojih bjahu neki sve{tenici s velikim bradama, tolkuje ne{to. Kakovo bi bla`enstvo za
mene bilo, mislim u sebi, kad bih i ja me|u ove mogao
pristati! Kad on svr{i predavawe, do|e drugi mla|i
u~iteq drugoj klasi predavati. Po|emo u wegovu sobu, i
kako mu ka`em {to sam, kud i za{to putujem. U Patmu,
re~e mi, za dve ili za tri godine pohar~i}e{ sve {to
ima{, pak o ~em }e{ posle natrag po}i? Ostani ovde
re~e mi gdi, ako i deset godina ustoji{, za kvartir i
prepistanije ne}e{ ni novca potro{iti. Ova {kola hrani trideset u~enika, a iz tako daleka mesta da ste petorica do{li, ja bih vas rado primio. U~ini mi se kao da
neko bo`estvo iz wega govori. Pun radosti pristupim da
mu celujem ruku, no on mi re~e: Bogu blagodari koji te
je ovde doveo gdi }e{ polu~iti sve {to `eli{. Prizove popa Antima Atinejca i re~e mu da me primi u svoju
sobu, koja je za dve persone, a on je u woj sam.
Evo, qubimi moj, po~etak, mogu re}i, mojega blagopolu~ija na ovome svetu i moje davno `elajeme nauke. O mojem prebivaniju i upra`weniju pri ovom bla`enom bo`ijem ~loveku, u~itequ i blagodjetequ mojemu, govori}u
jo{te u sqeduju}em pismu.
U Sesvegenu v Liflandiji,
julija 1-go 1788

121

[IV]

QUBIMI MOJ!

Ovo {to bih vam rad opisati u nastoja{tem pismu, toliko je za me znamenito da }e mi nevozmo`no biti predstaviti vam to tako kako ja u svemu `ivotu mojemu to
isto ~uvstvujem. Sve ostalo, sirje~: {to sam iz Banata
izi{ao, a potom iz Hopova, iz mesta u mesto prehodio i
opet se vra}ao i potom iznova othodio, sprama ovom slu~aju toliko mi se ~ini koliko obi~ni vseop{ti doga|aju
koji se svakom povsednevno u `ivotu vi{e prosto i slu~ajno prikqu~avaju ne`e li po predvariteqnom namjereniju i planu delaju i ispolwavaju. Ali da sam u Smirnu
do{ao, o kojoj niti sam sawao niti znao ni mislio, da sam
tu, gdi ni dan ni dva nisam nameravao stajati, tri godine
prebivao (i da se pre`wa rosijska i turska ne za~e vojna
jo{t bih, mo`e biti, tri) i da sam onoga bo`estvenoga
mu`a, novoga gre~eskoga Sokrata, to jest u~iteqa Jeroteja poznao, wim milostivo primqen bio, wegova blagodjejanija, qubovi i nauke spodobio se, u ovom vidim i poznajem takovo lepo plana raspolo`enije, kojega ne samo
ja sam s detiwskom mojom pame}u nego i otac moj i ded da
su mi s svojim sovjetom pomogli, ne bih mogao tako izmisliti, raspolo`iti i blagopolu~nije u djejstvije proizvesti. Ovde dakle o~evidno poznao sam nevidimu desnicu
blagoga promisla, koja me vodi i mnom upravqa.
Po pqeneniju Carigrada, kad se svi u~eni Greci po
Italiji i po Franciji razbegnu i te zemqe za~nu prosve{tavati, za malim je ostalo bilo da se jelinski jezik i
nauka u istom ote~estvu i domu svome, to jest u Greciji,
sasvim ne zaborave i ne pogibnu. U ostrovom gre~eskim
pod venecijanskim vladenijem jedva se jo{te gdikoji u~en
~lovek da predaje jelinski nahodio; ali kod Turci Kan122

diju, Cipar i Moreju od Venecijana zavojuju, tada i tu ih

nestane. Posle toga, ko je od Grekov hoteo svoj stari jezik znati, prinu`den je bio u Italiji, u Siciliji ili u
Franciji tra`iti ga, ili u malim ostrovom Zantu i Kefaloniji, koji su u Venecijana i do danas. Pri po~etku
osamnaeste stotine godina, dva monaha Makarij Patmiosi i Gerasim Itakisios, kako u vi{e imenovatim ostrovom tako i u Italiji, polu~e lepu nauku ne samo jelinskih mudreca nego i novijih koji su u Evropi od toga cvetali vremena. Do|u u Patmos i tu s pomo{tiju carigradskih, smirnejskih i hiotskih trgovaca ne samo vozdvignu
lepa zdanija za {kole no i domove komodne za prebivanije u~enikov i kapital dovoqan sastave, od kojeg dohotka
da se mogu kako u~iteqi soder`avati tako i neko ~islo
oskudnih u~enika prepitavati.
Iz ove {kole u nekoliko godina izi|u mnogi u~eni
sve{tenici i u~iteqi, koji potom sostave u~ili{ta u
razli~ni poglavini mesti Azije i Grecije, od kojih je
bio jedan i ve~nobla`ene pameti Jerotej, u~iteq smirnejski. Bogo~estiv i blago~estiv bez svakoga sujeverija,
prost monah, no mona{eskih zloupotrebqenija, la`a i
pro{ja~ewa i izmi{qenih ikona i mo{tiju za novce ~udotvorewa zaklet neprijateq i izobli~iteq. Kako bi mu
ko kazao da je ta i ta ikona ~udotvorna, on bi pitao:
Stoji li ona sama sobom na vozduhu ili je prikovata,
prilepqena za zid ili o ekser prive{ena? I kako bi
~uo da prvo nije nego ftoro, vidi{, da nije ~udotvorna
- rekao bi. Za takovu svoju filosofi~esku i uprav blago~estivu quboistinost svi kalu|eri, Jerusalimci i Svetogorci, ko `iv zna {to bi mu u~inili da su mogli. Ali
je wegova neporo~nost i dobrodjeteq tako poznata bila
da ne samo sav narod smirnejski, hristjani, nego i isti
Turci vi{e su ga po~itovali i qubili nego sve kalu|ere
na svetu; i zato te{ko bi onomu bilo ko bi u wega dirnuo.
Mitropolit smirnejski Neofit, ina~e blag ~asni i dobrodjeteqni mu`, no po ne{~astiju pravoslavan da`e do
sujeverija, ravno petnaest godina mrzio je na wega, niti
ga je u sve to vreme pu{to u cerkvi propoved govoriti; i
da je mogao i vlasti imao, bi ga ne u Sibiriju nego u Kam123

~atku u zato~enije opravio, ili, ko zna, ako ne bi i gore

s wim raspolo`io, za{to je stra{na zverka revnost za
pravoslavije a bez razuma. Da je u ovom veku moda bila sabore kupiti i, ko sva{to ne veruje, prokliwati, moj bi
u~iteq mnogo gore pro{ao nego isti Origen, koga su
prokleli i anatemi predali, nimalo na to ne smatraju}i
{to su Vasilije Veliki i Grigorije Nazijanzin s Origenovim spisanijam crkvu i blago~estije za{ti{tavali,
po prote~eniju petnaest godina, vide}i re~eni mitropolit Neofit da slava dobrodjeteqi Jerotejove ne tokmo u
Smirni nego i po svoj Aziji, Greciji i Arhipelagu rasti,
do|e u ~uvstvo; najpa~e, kako smo ve} rekli, budu}i dobra
srca i du{e, u`asne se kako je mogao za toliko vremena
na takova dobrodjeteqna ~loveka mrziti, smiri se i s Jerotejem qubov i dru{tvo u~ini; i zatim pre`ivili su
drugih ravno petnaest godina u krajwem prijateqstvu.
Mesec dana pre nego ja do|em u Smirnu, prestavi se Neofit; zato licem nisam ga poznao. Bla`ene pameti u~iteq Jerotej bio je rodom iz Itake. Odisejova ote~estva,
koji je malen ostrov u venecijanskoj der`avi. Pre mojega
k wemu pri{estvija predavao je nauke trideset godina, a
posle mene {esnaest. On da je qubiteq bogatstva bio,
mogao bi se u takovom mestu i opstojateqstvam vesma
obogatiti; ali onda ne bi bio to {to je bio, niti bi se
ovako o wemu pisalo i propovedalo.
Kad sam u prekrasnu Smirnu do{ao, znao sam nekoliko gre~eski prosto, nau~iv{i ne{to u Korfu, a ne{to u
Moreji i Hilendaru, i mogao sam tako govoriti da mi se
ne samo deca nego i stari qudi smeju; ali sam se i ja wima smejao, ~ude}i se ~emu se imadu toliko smejati. Kako
bi se lekcije svr{ile, skupila bi se na ~opore de~ica
oko mene, kako isti vrepci na proso, ko }e pre sa mnom
govoriti; svi bi me u~ili i nastavqali. U ovakom milom
dru{tvu, u ~etiri-pet meseci mogao sam lasno besediti;
a kako polu~im lasnost u prostom jeziku, jelinski mi je
bilo vrlo udobno. Psaltir i sve cerkovne kwige, to sam
sve sa slavenskoga sover{eno razumevati mogao; i tako
na koncu jedne godine na|em se napredniji nego drugi koji su tri i ~etiri godine pre mene po~eli. Tada ve} de~i124

ca nisu me pitala kao pre`de: ,

, ? Popo, ko te je zapopio u vreme kad nisi znao kwigu? U domu {kolskom soder`avalo se oko trideset u~enika iz razli~nih mesta
Grecije i ostrova; u moje tri godine tu neki su odlazili
a neki dolazili; i tako imao sam na~in poznati iz sviju
strana gre~eska svojstva. Svi {kolski alumnisti `ivjahu u krajwem dobrohotstvu i qubovi; nit bi tu ko uzroka imao na koga rasrditi se i zlobiti. U~iteq sam budu}i kako angel nebesni i k svima kako ~adoqubivi roditeq, svi smo se starali kako }emo takovoj dobroti ve}ma
ugoditi; a wemu ina~e nije se moglo ugoditi razvje ~rez
prile`nost ka u~eniju i dobrotu narava. Qubima gre~eska junost sklonitija je i sposobnija k nauci pa~e sviju
naroda na svetu. Prirodno hitri i ostroumni, kad se iz
mladosti na dobro uprave, nejma dobrote i vrednosti nad
wihovom; no iz toga samoga uzroka, ako se na zlo upute, tu
se vaqa zdravo na um uzeti; ibo velika hitrost kad se na
lukavstvo preobrati, veliko je zlo; ali zlu, pakosnu i lukavu pri Jeroteju nije bilo stanka ni pristani{ta.
Ftoro leto, budu}i ku`ni pomor u Smirni, proveli
smo u {kolski prekrasni domovi poqski, okru`eni s
predivnim ba{~ama, preispolwenim svakim rodom vo}nih drevesa, loza i zeleni koje blagopolu~na Azija ra|a.
Trapezu smo svi imali zajedno s u~iteqem; i svaki od
u~enika, koji je vina hoteo piti, imao je na obedu i ve~eri po dve ~a{e prijatnej{ega vkusa vina. U jelu i pi}u
nikakvo drugo razanstvije nije bilo, razvje ako bi blagodatni na{ u~iteq ~a{u ili dve vina vi{e nego pro~i popio. Svi od ve}ih u~enika dobrovoqno bi i radosno ni`wim lekcije izja{wavali i neudob razumiteqna mesta
tolkovali, tako da svaki od nas imali smo ne jednoga u~iteqa, nego deset i dvadeset, koji bi jedva ~ekali da nas u
~emu nastave. Ftori u~iteqi za Jerotejem bio je Hrisant, od prvih wegovih u~enika, koji je i domostrojiteq
bio. Hrisantos zna~i zlatni cvet; no ovoga ~loveka du{a
takova je blaga, slatka i dobra bila da je dostojan bio
zvati se rajski, nebesni, bo`iji cvet. Moj kamarada pop
Antim Atinejac bio je mirski sve{tenik, no mladom
125

umre mu supruga. Ovi ~ovek da se nije na nauku zatim dao,

bez sumwenija ne bi `ivio; na dvanaest godina po smerti
supruge svoje, kad bi god po slu~aju izrekao re~ `ena moja, bi mu potekle suze, kao da se taj dan s wome rastao.
Agapije Peloponisiotski, Kiprijan Kritski, Maksim
Larisiotski, nikada nisam na ove qude pogledao da ne
pomislim: Ovakove, ve~ni bo`e, daj hristjanstvu Episkope. No mu~no }e od wih koji tamo do}i, jer k tomu oni
zabata ne znadu, a ne}e da ga u~e. Ovakovi su bili Jerotejevi u~enici; i lasno je verovati da za ~etrdeset i pet godina svojega u~iteqstva mnogo je dobro u~inio. A kad su
Greci pod qutim udru~enijem to kadri ispolniti, {to se
mo`e od wih o`idavati kad bude bo`ija voqa da se osvobode i do|u u takova opstojateqstva gdi sami cesari to
iziskuju i nala`u? Mojega prvoga poznanika, arhitektona, pose{tavao sam i vsegda samu mu blagodario i dok sam
god `iv balgodari}u mu {to me je k Jeroteju odveo; bog ga
je sam na to nastavio. Na isti na~in dobroga mojega blagodjeteqa, gospodara Maksima Kurtovi}a iz Trebiwa u
Hercegovini, tu sam najpre poznao; i on me je vsegda rado
vi|ao i na svom kvartiru do~ekivao i pri polasku qubezno obdario.
Pri okon~aniju tre}e godine mojega tu slatko pominajemago prebivanija po~ne se govoriti da }edu Turci Rosiji vojnu objaviti. Mene su mnogi tu nazivali papa
Serbos, a mnogi papa Moskovitis, wima je to svejedno
bilo. Ka`em u~itequ da se ja vesma bojim ako se vojna
za~ne. I mi se svi bojimo, otve{ta mi, sam bog zna {to
se ovde mo`e slu~iti! Dakle boqe je meni, re~em, ukloniti se za vremena? Ja so`alujem, odgovori mi bo`estveni i bla`eni otac, ali u ovakovim opstojateqstvam
ne znam ti sovjeta dati. U to vreme dijakon Maksim Larisiotski, filosofi~eske klasi u~enik, sprema{e se za
po}i doma; dakle i ja s wim u dru{tvu. Na|emo korabaq
idriotski za Moreju, celujemo se i oprostimo o ocem, milostivim blagodjeteqem i u~iteqem Jerotejem, s dobrim
Hrisantom i s pro~i qubimi sou~enici, i pre|emo u korabaq.
126

Sveta bla`ena, bogougodna Jerotejeva du{e, davno sam

je od blagoga boga ovi ~as `elio da mogu za `ivota re}i:
Povjem imja tvoje bratiji mojej i posredje mnogih narodov vospoju tja! Pravedna du{e, ti se sad vodvorava{ s
bla`eni duhovi u slavi nebesnoga oca, za koga si `ivila
i kojega si svetu ispolwavala voqu. Primi ovi znak ve~ne moje blagodarnosti i vospominanija. Propovedaju}i i
slave}i ja dobrodjeteq i ime tvoje, slavim samoga boga
koji je izvor i pervej{e na~alo svakoga dobra i blagodati.
U Sesvegenu,
1788

127

[V]

DRA@AJ[I QUBIMI MOJ!

Vetar smo imali spospe{an, no odve} krepak za izi}i

iz velikoga smirnejskoga pristani{ta. Tartana idriotska bila je sredwe veli~ine, novoustrojena i zdrava, no
odve} obremewena, ibo osim obi~noga tovara u ve{tma
naho|asmo se tu okolo pedeset persona pasa`ira, od kojih polovina je bila `ena i dece, koji svi prelazahu u
Moreju. Po{li smo s mesta pre podne, oko ve~erwe doba
bili smo ve} u {irokom moru, kad ti se podigne takova
silna bura da nismo se nimalo nadali od potopqenija izbe}i. Takove vriske `ena i dece ne bih rad ve} u `ivotu
~uti! Moj drug Maksim i ja nismo o sebi ni misliti mogli, smatraju}i na strah i `alost roditeqa o de~ici wihovoj, i da nije korabaq vesma jak bio i korabqenici iskusnej{i qudi, mu~no bi se spasli. U zoru prestane do`d
i bura i kapetan ozgor povi~e nam veselim glasom:
, ! Dobra srca, nije vi{e
bjedstvovanija! Tada svi, jedan na drugoga nasloweni, pospimo kako polumrtvi.
Sutradan na|emo se u jednom velikom no pustom pristani{tu ostrova Mitiline. Svi izi|emo na breg i sradujemo se jedan drugom o blagopolu~nom izbavqeniju, kako da smo jedna jedina familija. Ko bi mogao opisati onu
~uvstviteqnu srca radost matera k ~adom svojim! Rekao
bi da su iz mrtvih voskresnuli. Ne gubite vremena vikne kapetan, tu se lep{e ru~a nego u tartani; pak }emo s
bogom putovati. Dan je Veliki ftornik, no svi smo imali razli~nih morskih posnih pripasa, popr`enih sipa,
ohtapoda, ostrija i vina dovolno. Tu svi uop{te ru~amo
i napijemo se, kako god da je Voskresenija dan, i tre}i ~as
po podne s tihim vetrom dignemo se i na Veliki ~etvrtak
128

stignemo u Navpleon, gdi na|emo taj isti dan dru{tvo za

Patru. Najmimo i mi dve mazge, i po suvu do|emo u Korint. Si|emo k moru, nas oko petnaest najmimo veliku
barku, koja nas doveze u Patru na sami dan Voskresenija.
Ovde otpo~inemo svu svetlu sedmicu.
Nameri se korabaq za bregove Epira, kuda moj qubezni drug `ela{e po}i ~rez Joaninu u Tesaliju, a meni bi
odatle lasno bilo prevesti se u Korf. No odande dvadeset celih dana imali smo neprestano protivne vetrove, i
{to je gore, razboli se moj Maksim, a na moru bolovati,
sohrani, gospodin! U sve to vreme ni{ta nije mogao u stomaku dr`ati. Do|emo u Svete ^etrdeset sprama Korfa, i
kako izi|emo na zemqu, lak{e mu bude, i u pet dana predigne se; no do}i k kreposti, tome se ho}e vremena. Albanezi neki iz Hormova, prolaze}i tuda i vide}i ga takova,
so`ale o wemu i obe{taju se povesti ga do Argirokastra,
a odatle blizo mu je Joanina. Izvestimo se tu; ka`u nam
da s Hormovici mo`e ko preko cele Albanije pro}i da se
nikoga ne boji. Ali ga ja tako slaba od sebe nipo{to i
nikako ne bih mogao otpustiti; dakle na|u nam dve mazge,
i po|em i ja s wima, prvo za dopratiti druga mojega qubimoga do Argirokastra, a drugo: viditi ~ast Albanije.
Hormovita bilo je do dvadeset momaka, svi s oru`ijem
pe{ice kako lavovi, a mi dva na mazgami. Od Argirokastra do Hormova nema vi{e nego tri sata. Drugi dan hoda do|emo u re~eni grad. Odatle bez najmawih komplimenata prostoserde~no zovnu nas da idemo u wihovu varo{,
govore}i nam: More, ludi ste ako ne do|ete; more, takoga mesta niti ste vidli na svetu niti }e te viditi. Mi
imamo ba{ ukraj varo{i jedan manastiri} Svetoga Nikole; deset kalu|era mogli bi u wemu lepo `iviti, a nejmamo nego ciglo jednoga, jer mi Albanezi ne}emo da se
kalu|erimo. Tu }emo vas dr`ati, ako ho}ete, tri meseca
ili tri godine, da ni pare ne potro{ite. Ako li vam se
smili, ostanite s nami za `ivota; nami }e tako milo biti, koliko da vas je bog s neba k nami poslao. Vidite li
kakvi smo mi momci (sve nam ovo prvi od wih gre~eski
besedi); ovakove nas ima, hvala bogu, u Hormovu do dve hi129

qade osim starih. Vidi}ete tu od osamdeset godina starce koji idu uz goru pod oru`ijem pevaju}i.
Razi|u se ovi po gradu za svoji posli. Na{ kvartir
blizu {kole; odemo posetiti u~iteqa, imenem Elefterija, ~esnoga mirskoga ~loveka s `enom i s familijom.
Ka`emo mu s kim smo do{li i kako nas pozivqu k sebi,
no mi se pobojavamo u vilajet daleko k nepoznanim qudma pu{tati se. I ovi nam potvrdi o wima to isto {to
smo pre ~uli. Ajde, dakle, u ime bo`ije, barem da sasvim
zdrava qubeznoga mojega vidim i da se zdravim rastanemo.
Sutradan popnemo se na visoke hormovitske planine.
Na|emo prekrasnu veliku varo{ od sedam stotina domova, sve kamene zdanija kako kasteli. Samo u varo{i ima
oko pedeset izvora, koji nakraj varo{i sastavqaju malenu reku; ova ba{ kod manastira spu{ta se u preu`asno duboku strminu s takovim hukom da sam mislio: tu ~ovek nikad do veka ne zaspa! A potom sam poznao da se nigde na
svetu lep{e ne spava: spavaju}i ~ini ti se da si na nebu i
da tu prijatnej{u nekakvu i ~udnu muziku slu{a{.
Ti qudi kao da su nas ~ak iz Smirne tu dozvali da nas
~aste! Prve stare{ine sve po redu. A lako im je ~astiti. Ako se mrsi, a on zakoqe iz svoga stada ovna, polak ispe~e, a od druge polovine na~ini dve-tri pite s skorupom
i s mladim sirom; vina svak ima u podrumu, jer ga nema kome prodavati. Ako li se posti, od ribe tu posta nejma; po{qe dva momka sat hoda u dolinu gdi izme|u planina velika reka te~e, puna pastrva i razli~nih drugih preslatkoga vkusa ribe. Za varewe tu ne}edu da znadu, niti za
~orbu mare. Zejtina preizrjadnoga imadu do izobilija,
zato i ribu ili pr`enu jedu ili s pitama, koje u post ovako prave: obare zeqe, iscede iz wega vodu, razlo`e ga s
pitom u tepsiji, uspu zejtina bez {tedwe, pak onda razre|aju ribu ozgor, i tako se ispe~e s pitom zajedno u predivnoga mirisa zejtinu; pak onda nek se slobodno pred
ovakom pitom sakriju talijanske pa{tete i ingleske pudinge! Ko bi rad znati kako se to ku{a, kako li se u usti
topi i kakovu prijatnos u gortanu, tuda prolaze}i, pri~iwava, to ne}e iz ovoga opisanija ni od stotine jednu
130

~ast poznati. Ko ovo primi za velere~ije, vesma se vara,

ibo prijatnost koju toliko hvalim ne sostoji se u gotovqewu, nego u prirodnoj slasti ribe, zeqa i zejtina.
Deset dana po na{em pri{estviju stare{ine mesta
opredele poslati nekoga popa \iku u Primet i u druga
nekolika mesta k nekim albaneskim agama radi op{tih
svojih dela, ibo Hormoviti imadu svoje dogovore i sojuze
s mnogi poglavari i pa{ama u Epiru i u Albaniji. Zaprosim da mi dozvole s popom \ikom po}i za pregledati mesta kuda on ima prolaziti. To jest: More kalu|eru, da
po|e{; tako mi boga, ima{ {ta gledati! odgovori mi
Dima Duka, jedan od prvih stare{ina.
Re~eni sve{tenik za ~etiri ili pet dana mogao je svr{iti svoj posao i vratiti se; no meni za atar hodio je ovi
~lovek sa mnom ravno petnaest dana po takovi mesti gdi
su hormovitski sojuznici i prijateqi. Svuda od Turaka i
hristjana Albaneza jednako smo bili primati i ~a{}eni
i od mesta pra}eni. Pop \ika i dva Hormovita s wim bili su kako vaqa vooru`eni; no i tako gdigdi bivalo je
sumwenije da se ne namerimo na ve}e ~islo hormovitskih
i wihovih sojuznikov neprijateqa; zato u takovu mestu
davali su nam po nekoliko momaka s oru`ijem za pratwu.
Petnaesti dan do|emo doma i na|em mojega druga vesela, zdrava i rumena. No on se meni po~ne rugati da sam od
sunca pocrnio. Neka sam, re~em mu ja, kad sam vidio {to
u mom `ivotu nisam mislio viditi! I zaisto dosta samo
hodao, ali takovih velikolepnih i bo`ije krasote mesta
nigde nisam vidio. Bla`enstvo se nekakovo ~uvstvuje samo misliti za onakova divna mesta. Kako bi dakle bilo
tu `iviti da su naravi onih qudi pitome i da me|u wima
zakoni, pravda i prosve{ten razum carstvuju i wima
upravqaju! Nepowatno i u`asno je pomisliti: dokle }e
onakovi prekrasni, hitri i hrabri narodi i u onaki mesti samo za neznawe i slepotu uma i varvarstvu i divja~estvu narava prebivati i jedan drugoga za bagatelu kako
istog zeca s pu{kom u ~elo ili u srce poga|ati.
Meni ne bi protivno bilo, re~e mi moj drug, jednu
godinu ovde provesti. I ja }u s tobom, otve{tam ja, navlastito da bi ~rez tebe k ve}em sover{enstvu jelinsko131

ga jezike postigao. Daj ruku! Na! A kad ovo na{im

Hormovicem obznanimo, srde~no se vozraduju. Pritom
kad im jo{te ka`emo da mi blagodarimo na wihovoj qubovi i dobroti, ali zaludu hleb jesti to nije pravedno,
nego neka dolaze ka nami deset ili dvadeset dece da se
{to od nas pou~e, budu}i da mi za drugi posao nismo: Dobro, odgovori Dima Duka, kad ste vi taki, i mi }emo znati kako }emo vas otpustiti kad od nas po|ete.
U isto vreme ~uje se po svoj Albaniji da je Stefan Mali s ^ernogorci Turke, koji su na wih po{li bili, razbio; i mnogo se o wemu govora{e i kaziva{e. Pro|e to
leto i sve se to vi{e o Stefanu Malome po~nu tuda glasovi raznositi.
Ja sam ve} mogao dosta dobro albaneski govoriti. Wihov je jezik prost i zato lasno se daje nau~iti; a s na{im
slovami pi{e se koliko da su za wega na~iwena. I tako
svaki dan bih pisao po koji razgovor i naizust izu~io.
Tome se Albanezi ~u|ahu i radovahu, vide}i, {to nikad
pre toga nisu vidli, da se i wihov jezik tako lepo daje pisati. Ja sam nablizo dve godine posle toga u Veneciji poznao nekoga popa Teodora, u~iteqa moshopolskoga, koji
je i na {tampu izdao bio ne{to albaneski s gre~eskimi
slovami; ali s ovima ne mo`e se ni tre}a ~ast tako pisati kao sa slavenskima, za{to u Grekov nema slova za izgovarati `a, ~a, {a, i }a, a ovo je sve neotlo`no za albaneski ako god i za slavenski nu`no. Ovo prila`em ovde
zato ako se po slu~aju ko na|e da prore~e da }e s vremenom albaneski kako god i vla{ki narod s slavenskimi
slovami kwiga na svom imati jeziku, takovi ~elove~eskomu rodu dobro`elateqni proricateq neka se nimalo ne
boji, no neka slobodno to po`elateqno op{te dobro
pretskazuje i prori~e. Ve{t je to takova koja se prirodno i lasno ispolniti mo`e i ho}e kad se bog smiluje na
onu hrabru naciju i na ove prekrasne zemqe.
Kako je meni milo bilo od istih Albaneza ~uti da govore: Ko Serbijom oblada, toga }emo i mi za na{ega bladjeteqa priznati, za{to serpski kraqi i na{i su bili.
Nedaleko od Hormova nahode se neka prekrasna poqa koja Albanezi ne zovu drugoja~e nego Lepa`ita. Pitam ih
132

ja {to to zna~i? Ne znamo, ka`u mi, to je ime poqa. A

kad im ja to izjasnih, kazuju}i im da je serpska re~, More kalu|eru, odgovore mi, ne ~udi se ti tome; mi smo sa
Serbqi jedan rod i plema u staro vreme bili.
Pri po~etku meseca septemvra zaprose me stare{ine
hormovitske da im opravim neko delo nedaleko od Korfa, o kojem delu morao sam se baviti najmawe ~etiri meseca. Po|em dragovoqno. Doprate me dvojica do Svetih
^etrdeset; oni se vrate doma, a ja po|em na moj posao s
ugovorom da kad im pi{em iz Korfa, da do|u uzeti me.
Za jedno pismo, qubimi moj, mislim da je ve} dosta napisato. Ako li se Vami vi{e nego dosta u~ini, iz toga
`elim da ni{ta drugo ne zakqu~avate nego da ste Vi srcu mojemu vesma dragi kad Vam ja toliko pi{em. U Rigi,
3-go avgusta 1788.

133

[VI]

DRA@AJ[I QUBIMI MOJ!

Polaze}i iz Hormova kazao sam mojemu drugu da kad mi

bude pisati, da upravi pismo na Antonija [}avuna u
Korf, budu}i da sam ja tuda imao i pro}i i vozvratiti se.
Po petmese~nomu otsustviju do|em u Korf i na|em tu dva
pisma koja me vesma oskorbe. Pervo od Maksima, gde mi
daje na znawe da na tri meseca po na{em rastanku za~nu
se velika smu{tenija u Albaniji izme|u pomesnih pa{a,
u koja neotlo`no i Hormovite morali su se zame{ati; da
on, vide}i svu priliku zlih sqedstvija, pre nego se ogaw
me`dusobne vojne u`e`e, otpu{ten je bio i otpra}en do
Joanine, za pre}i u svoje po svoj prilici u podobnim opstojateqstvam ote~estvo. Sovjetuje me i zakliwe verni
drug da nip{to ne prelazim u tursku zemqu pre nego se
mir zakqu~i i dok ne vidim iste Hormovite u Korfu,
ibo delfinski pa{a, ~rez kojega vladjenije nadle`i pre}i, slo`io se je s drugima. Ftoro pismo bilo je popa \ike od strane Hormovita, koji mi to isto javqaju. Nazna~uju mi na koga da im upravim pismo u Joaninu; vele mi da
pri~ekam u Korfu koji mesec dok se vidi {to }e biti i,
ako se po tom ne bih hoteo k wima vozvratiti, da }e mi
poslati moju torbu s kwigama koje su mi onde ostale bile.
Sad mi je ve} bilo u Korfu kako god da sam u Banatu,
niti mi se je gre~ki jezik ~inio odve} sitan, niti ba{
kako vaqa za sobesedovati s musami i gracijami. Namah
se poznam s jednim oko sedam godina starijim od mene, no
u jelinskom jeziku i naukam sover{enim u~iteqem, zovomim Andrejem Petricopolom. Javim mu `equ moju da bi
vesma rad bio u vreme mojega tu bavqewa slu{ati pri wemu izja{wenija filologi~eska ritora i pojeta gre~e134

skih. Ovi dobri i blagi mu` ne samo s velikom prijatnostiju i quboviju to {to ja prosim dozvoli mi, nego, kao
da smo se ot slo`enija mira poznavali i qubili, moli me
jo{te da do|em uzeti i kvartir ba{ pri wegovoj sobi u
{kolskim domovom pri cerkvi Svetoga Joana Krestiteqa, da smo vsegda zajedno i, kad god vreme uzima, da mi i
privatne lekcije daje. U~ini me poznati se sa svojim dobrim prijateqem, latinskoga i italijanskoga jezika u~iteqem, popom Hrisantom Zakinitijskim, pri kojem na~nem opet posle Zagreba u~iti se latinskoj gramatiki,
koju on ~rez talijanski jezik u op{tej gradskoj {koli
predava{e i klasi~eske latinske spisateqe tolkova{e.
Ovde dakle imao sam se o ~em polezno upra`wavati da mi
je slabo Albanija i na um dolazila; no vi{e iz samoga
qubopitstva raspitivao sam {to se tamo dela, otkuda sve
smutniji i gori dolazahu glasovi. Takovo je bedno sostojanije zemqe bez razumnoga pravqenija, gdi svaki pa{a
ho}e da je car. Otpi{em Hormovitom o delu {to su mi
nalo`ili bili, i ka`em im da je ve} u takove nemirne zemqe ne `elim nikada do}i.
Pri mojem dobrom i serde~nom Andreju prebudem godinu i mesec, i pravda da kako on tako i u~iteq Hrisant,
podobne i moj stari prijateq Antonije Hercegovac, slabo su me pu{tili da kad u trakteru ru~am, pozivqu}i me
k sebi na trapezu; no opet koliko-toliko tro{io sam i
sm pone{to, i do|e ve} vreme da vidim moju kesu gotovu
isprazniti se. No, razmi{qaju}i da sam s pomo}ju boga
vi{e polu~io nego sam mislio i nadao se, ~inilo mi se da
sam toprv bogat postao.
Ka`em Andreju mojemu da nameravam po}i u Dalmaciju, nego da po|emo raspitati za koji korabaq. To je najlak{e! re~e mi. Po|emo pitati i ~ujemo da proveditor cefaloniotski, blagorodni Venecijan, polazi doma
sa svojom familijom. Korabaq napolak prazan. Pogodimo se s kapetanom za tri cekina da me odveze u Veneciju.
Kad dam ova tri, ostaju mi jo{te samo pet. U Veneciji potreba stajati na lazaretu dvadeset i jedan dan; tu se tro{i. Odatle do Dalmacije trebuju barem od sve nevoqe
135

tri. Ne bih rad kazivati da sam u teskobi, a bojim se da

posle gore ne bude. Ali {ta ne}e nu`da izmisliti!
Polaze}i iz Smirne dao sam bio na~initi jednu gorwu
haqinu od fine ingleske ~oje. Majstor mi je na~ini odve} i duga~ku i {iroku. Ovu sam sve potezao sa sobom, a
nisam je ni jedan red obukao. U Korfu ima trgovaca koji
nose take haqine, a i Andrej takove nosa{e. Ka`em mu da
onde kud ja polazim nije obi~aj take haqine nositi. Stoji me oko ~etrdeset pijastra, a ja bih je dao za dvadeset
ili za petnaest. Za dvadeset, re~e mi on, kupi}u je ja.
Obu~e je; taman kako vaqa. Radostan, kao da mu se ne{to
veselo slu~ilo, taj ~as izbroji mi novce, a haqinu hvale}i i govore}i da bi u Korfu pedeset pijastri ko{tovala,
metne u sanduk.
Andrej moj s u~iteqem Hrisantom i s ~esto pomenutim Antonijem u slogi spreme mi toliko proviziona da
bi ~etvorici dovoqno za deset dana bilo; jedan velika~ak pod lokotom sanduk pun samo biskota, dva velika sepeta s razli~nim ve{tma i dvadeset buteqa vina. Do|e
dan rastanka. Lasno sebi svak mo`e pretstaviti kakovo
je razlu~enije za nikada se ve} ne viditi s takovim slatkim du{ama s kojima bi se za bla`enstvo vmewavalo sav
`ivot ovde na zemqi provesti.
Ali bi te{ko mojoj du{i bilo da sam sasvim Korf
ostavio ne spomenuv{i mater Andrejevu i dve sestre wegove. Wegova roditeqnica da me je rodila, ne bi mi mogla boqa ni milostivija biti. Ona bi mi ~esto rekla:
Sin moj ima i drugih prijateqa, no taku qubov kakovu k
tebi ima ja nisam videla u `ivotu mojem. Starija sestra
od dve godine za dobrim i vrednim mu`em, u koga bi morali svake nedeqe po jedan red svi zajedno ~astiti se;
mla|a u ~etrnaestoj godini vozrasta. Ima|a{e i dva brata najmla|a u familiji. Nebesni angeli da se poka`u u
~elove~eskom vidu, zaisto ne bi se mogli ni lep{i ni boqi pokazati od ove mile i predrage familije. Najmla|emu u sve moje vreme tu ja sam davao lekcije, za{to Andrej
~rezmerno miluju}i ga, dete ne mara{e toliko za lekcije; a ja, kad bih mu je zadao, samo to bih mu rekao: ^uje{,
Georga}i, ako mi do to doba lekciju ne nau~i{, niti mi
136

vi{e dolazi u moju sobu, niti }u ja k vama do}i. Ovo je

pretwa koju ja i do danas mojim u~enikom ~inim. Nikada
mi to dete nije bez izu~ene lekcije do{lo. Ali sam ga i
ja umeo lepo varati daju}i mu ispo~etka malene lekcije,
a kad dete{ce dobije vkus, nau~i u dva-tri meseca oko pet
ili {est lista naizust; zatim obikne, bude mu mnogo lak{e i samo mi po~ne iskati pove}e lekcije, svako ve~e
hvale}i se zetu, sestrami i materi {ta ga je nau~io. Oni
bi se ~inili kao da mu ne veruju, a on bi im namah naizust
o~itao, zatim bi im tolkovo i koje su ~asti slova i slo`enije raskazivao. ^esto bi mu se zet i sestre zakliwale da mu veruju da zna, samo da ih se pro|e. Kako je lasno
i prijatno u~iti kad se lepo i razumno predaje! Niti je
muke u~itequ niti u~enikom. No sohrani, bo`e, od zamr{ena i besporeda~na predavawa! Prirodno je mrsko i otvratiteqno ~elove~eskoj du{i to {to je zamr{eno, tamno i odve} trudno. Naprotiv prijatno joj se ~ini, milo i
slatko sve {to je ~isto, jasno, udob vrazumiteqno i ~inovno raspolo`eno.
Ne vaqa ni ovo {to se Korfa kasa mol~anijem preminuti: da kako sam tu do{ao iz Albanije, `elio sam po}i
i usmeno blagodariti starici igumeniji na dobroti pokazanoj mi pri mojem prvom pri{estviju u taj ostrov; al
se ona ve} bila prestavila. Bog joj dao ve~no bla`enstvo! Korabaq za Veneciju bila je velika nava od linije.
Kromje proveditora, wegove gospo|e i slu`iteqa, naho|ahu se tu jo{te ~etiri oficira s `enama i decom, koji
na isti na~in u Veneciju i|ahu. Jedva smo sedamnaesti
dan k Veneciji do{li, imaju}i po vi{oj ~asti ili slab
ili protivan vetar; ni{ta mawe vreme nije se dugo ~inilo pri takovom lepom dru{tvu. U Korfu poznao sam se
bio s jednim mladim vesele i blage naravi sve{tenikom,
imena Danilom Moraicem, kojemu kad ka`em da }u u Dalmaciji prebivati godinu ili dve, re~e mi da bi i on rad
za neko vreme iz Korfa izi}i. Moje predlo`enije da po|e sa mnom u Dalmaciju jedva do~eka. @ivili smo u krajwej qubovi vsegda za dve godine nerazlu~eni.
U venecijanskom lazaretu tu se svr{i moj biskot, i na
dnu sanduka na|em onu istu moju haqinu koju sam u Korfu
137

mojemu Andreji prodao, i u ovoj pismo u kojemu se izvinovqava i prosi pro{tewe {to me je tako prevario. Zovem
Danila i re~em mu da gleda i vidi ako ne veruje. [ta }u
gledati? pita me. Majstoriju i hitrost Andrejevu,
odgovorim; kupio haqinu i platio, pak je sakrio na dno
sanduka pod biskot, kao da je ukrao od nekoga. Zato me|er
on meni naru~ava{e da sanduk ne ostavqam otvoren dok
god ne potro{im sav biskot, za{to mornari kradu kako
sotone! Ja sam potom poslao neke darke wemu, ali to za
ni{ta ne dr`im sprama ovoj hitrosti koja se uprav mo`e
nazivati gre~eske qubovi i dru`estva hitrosti. On ni
trenu}e oka nije {tudirao ni mislio, nego kako ja izrekoh da mi ta haqina ne trebuje i da bih ja za polu cene
prodao, namah, aki bi zadugo o tom domi{qavao se: [to
}e{ je drugom prodavati, kad }u je ja kupiti? Evo ti novci. Blagorodna du{a! Lepo, prekrasno slatko srce Andreja mojega! Da je bogat bio, neka bi tako postupao; no on
po{teno i lepo `ivja{e oba~e s svojim trudom, niti
ima|a{e za razmetawe. Ja mu moju potrebu ni jednim slovom nisam otkrio, no pa~e derznoveno sam mu toliko
krat kazivao da do Dalmacije dovoqno imam, a onde sam
doma. (U kopijam ovih pisma, o {tampi ni{ta ne stoji, no
sad, izdavaju}i ih na tip, gdi{to pridodajem). Ili je zar
wegova sla~aj{a nebesna du{a predvidila da }e se to delo na dvadeset godina zatim {tampi i ve~nom vospominaniju predavati? No kako je on mogao znati da }u ja za toliko `iviti, ovo bla`enstvo do~ekati, ovu slatku utehu
imati i takovo blagorodno dru`eske qubovi delo, koje
bi u Persijanu ili u Tatarinu s sladostiju srca na veliku ~elove~esku pohvalu opisivao, od Andreje qubimago
mojego meni istom pokazano i sotvoreno opisati, propovedati i bla`enoj ve~nosti predati i posvetiti.
Sveta dobrodjeteqi, bo`estvena verne dru`be i prijateqstva qubovi, kojega ste vi roda i plemena, kad vi takova ~uvstvovanija u nami vozbu`davate, tako silno u prsima na{ima djejstvujete? I koliko ve}ma vreme `ivota
na{ega prolazi i i{~ezava, toliko se vi boqe i ve}ma
pomla|ujete, procvetavate, rasplo|avate, u samu ve~nost
korewe svoje uglubqavate i rasprostirete, i previ{e sa138

mih nebesnih visina stabla, grane i blagorodne verhove

svoje di`ete i uzvi{avate. Slasti, telesna ugodija i vosprijatija bogatstva, slave i veli~estva, kad ve} preminu
i kad ih nestane, jesu li ikada kadra ovake za sobom ostavqati sqedove? Evo wihovi hvaqeni sqedovi, jao i uvi:
sujeta, sujeta i ni{ta nego sujeta! Siromah i bedni ~ove~ak na bo`ijoj zemqi mora onaj biti koji, kad se obazre
za sobom, nejma ni{ta viditi nego sujetu. Eh, kamo pusta
mladost, gdi su vina, pa{tete i pe~ewa! Ali je jadan ~ovek, ni{ta na svetu, nego magli, sen i sujeta! mora ovako misliti i govoriti koji ne poznaje i ne ~uvstvuje u sebi moralnu i duhovnu ~ast sebe. Mo`e li se pri ~itavoj
pameti re}i da je onaj `ivio koji u sve vreme `ivota niti je du{u svoju ni boga poznao? Ih `e bog ~revo i slava v sramotje ih. Nikada i niko ne bi tako lepo opisao
kao apostol.
Prekrasni moj Andrej Petricopolos Korfiot, qube}i dobrodjeteq, Marijinu je on ~ast izbrao, koja mu se doveka ne}e uzeti. Dobro je on znao {to je radio. Iako on i
nije predvidio da }e se ovako o wemu i o wegovom delu na
dvadeset godina posle pisati i {tampati, ali je on dobro
i predvidio i pretpoznavao ono {to je be{~islenokratne ve}e i boqe od ovoga, a to jest ono {to je ve~ni i bla`eni tvorac ugotovao, obe{tao i odredio blagopolu~nim od sinov ~elove~eskih, koji qube boga i dobrodjeteq. Slave}i ja Andreja mojega, dobrodjeteq slavim, koje
se pohvala, ~est i slava k samomu ocu nebesnom otnosi,
za{to je on sam po jestestvu koren, na~alo i izvor svakoga dobra i svake ~iste i verne qubovi.
Iz Venecije pre|em s Danilom, drugom mojim, u Zadar,
prvi i poglaviti grad u Dalmaciji. Meni je poznato bilo
da ovde ima dovoqno Serbov oficira i trgovaca i da sam
se s kojim god od wih poznavao, mo`e bit da bi me tu zadr`ali. Ali ja, prirodno stra{iv i stidqiv, nikada nisam mogao sebe preporu~ivati i u poznanstvo drugih utiskivati se i nametati. Zato ti ja pohitim u ona moja bla`ena sela i poqa gde sam ja ve} dobro poznat i gdi, bez
najmawih ni s jedne ni s druge strane ceremonisawa, kom139

plimentirawa i u milost preporu~ivawa, jedva }emo se

do~ekati.
U Kotari, negde oko Nadina, namera me nameri na nekog Spiridona Torbicu Dragovi}anina. Ajde, kra{ani,
re~e mi, sa mnom u Plavno. Ti zna{ kako je ono lepo i
zdravo mesto; onde sam ti ja s na{im Meletijem protosin|elom na kapelaniji. Ku}a crkovna ima za {kolu. Tako mi hleba i soli, {to smo zajedno jeli, ho}emo stajati
onde kako pa{e! Dobro, re~em mu, dok ste vi dvojica onde. Ali ti dobro zna{ da se vi ~esto promewujete, pak
ako posle do|u kakve kavgayije na va{e mesto i uzi{tu da
mi igumani{u i zapovedaju, a meni toga nije, hvala bogu,
nu`de trpiti? [ta? Mi oti}i, dok si ti onde! Nipo{to. Obe{tam se i dam ruku.
Prolaze}i po|em na Kosovo pozdraviti popa Avrama
Simi}a s familijom, koje s velikom radostiju na|em sve
u zdravqu. U Kniwskom poqu nisam te radosti imao, jer
moj qubimi protopop Novakovi} te{ko bolova{e. Na
nekoliko nedeqa zovne me iz Plavna sin wegov, pop Lazar, da mu do|em na pogrebenije, gdi sam mu izgovorio, kako sam lep{e mogao, pohvalno na pogrebenije slovo. Onakovom dobrodjeteqnom mu`u lasno je bilo venac pohvale
sastaviti, ibo sav put `ivota wegova bio je pokriven s
cve}em blagonaravija i dobrodjeteqi.
Stoje}i u Plavnu, u sva tri Dalmacije manastira i u
druga razli~na sela i varo{i na cerkovne praznike pozivali su me propovedi govoriti. To je meni vrlo lasno
bilo, jer sam dovoqno na to potrebnih kwiga kako na gre~eskom tako i na talijanskom jeziku imao. Na drugo leto,
ono isto {to sam ja predrekao zbude se; dignu iz Plavna
re~ene kapelane, a na wihovo mesto do|u neki, s kojima
mi nije bilo mirno. Jedva to Skradiwani do~ekaju, i zovnu me k sebi za propovednika. Ovome sam radiji bio radi
mojega druga Danila, za{to on delikatnijega stomaka nego ja, i u selu nije nau~en bio `iviti, a u gradu, navlastito pri moru kako {to je Skradin, lep{e se `ivi.
Kad onde do|em, na|em ne~ajana prepjatstvija. Biskup
latinski, blagorodni Venecijanin, soprotivi se mojemu
tu pod tim imenom prebivaniju zato {to nisam veneci140

janski podanik, niti ho}u na to da se potpi{em. Odavde

opet u Veneciju k A}imu @arkovi}u, prvomu od na{ih
trgovaca u Skradinu, koji je pre mene oti{ao bio za
iskati od senata dozvoqenije da mi je slobodno koju godinu tu prebivati pod re~enim imenom i kao kapelan. U Veneciji se dela brzo ne svr{avaju; odem u Zadar ~ekati konac.
Ovde su ve} bili ~uli za moje propovedi po Dalmaciji i za moje delo u Veneciji. Zaprose me da im u nedequ
propoved re~em, i kad u~inim, smili se to nekim oficirem ^ernogorcem i Sarajlijam trgovcem. U~ine mi predlo`enije da se obe{tam ostati pri wima, ako ne du`e, za
godinu. Ja se toga ne odre~em, no s izjatijem ako Skradiwani ne polu~e dozvoqenije da me mogu imati; i budu}i
da se ono ne dopusti, tako ostajem u Zadru, gdi do|e k meni i moj Danil, i prebudemo tu celu godinu. U Skradinu
naj`alije mi je bilo rastati se s jednim po{tenim trgovcem Markom Paraskevom, koji mi je veliku qubov i dobrotu pokazivao, i s prekrasne nauke doktorom u medecini gospodinom Leonardom Vordoni, rodom Grekom iz
Korfa. Ovi dvojica bili su na~alna pri~ina da sam u
Skradinu `elio koju godinu provesti, najpa~e zato {to
mi se re~eni doktor obe{tao bio lekcije u matematiki
predavati. U Zadru, kolonel Majna, kapetan Jovo Grbqanin, konte Zorzi Gabo iz Kandije, gospo|a Ana Rapsomani}i i moj qubimi Lazar Slavujevi} Mostaranin s svojim drugom Simatom, i pro~i kupci Sarajlije, svi su mi
ovi tako dobri i mili bili da mi nije mogu}e slovom wihovu blagost i dobrotu opisati.
Po ispolweniju godine, predragi moj Danil Moraitski vozvrati se u Korf, ote~estvo svoje; a ja pre|em u
Trijeste i odavde u na{ slavni carstvuju{ti grad Be~.
[to sam ovde radio, to }u Vam u slede}em javiti pismu.
U Klasenu v Kurlandiji,
avgusta 28-go 1788.

141

[VII]

PREQUBIMI I DRA@AJ[I GOSPODINE!

Kad u Be~ do|em, nigde nikoga ne poznaju}i, nemecki

nimalo ne znaju}i, po|em k gre~eskom kapelanu, popu Antimu. Iska`em od kud idem i za ~im, i da bih `elio, ako
bi se moglo, koju godinu u Be~u prebivati i ~emu poleznom pou~iti se dok sam jo{t mlad. Ovi me qubezno primi, povedaju}i mi da je i sam u mladosti, bez roditeqa i
ubog budu}i, dosta stranstvovao i namu~io se za postignuti jelinskih spisateqa i jezika poznanstvo. On ima|a{e svoj kvartir u domu jednoga od prvih u Be~u me|u Greci trgovaca, imenem Nikolaja Dimitrija Stoj~o, kojega
zaprosi dozvoliti mu da me primi pri sebi na kvartir.
Ne samo obitali{te, odgovori blagi i dobri gospodar,
nego i trapezu s nami nek ima, dok se ovde pozna i namesti.
Obnade`di me pop Antim da ne tokmo koju godinu, nego i sav `ivot mogu u Be~u provesti ako uzimam voqu i
userdije lekcije jelinski predavati. Tada se tu naho|a{e
jedan iskusan u tome u~iteq, no preko razloga vinopija i
spava~. Sqedovateqno do{ao si, veli mi, u najboqe
vreme, ba{ kako da si znao. Pritom obznani mi da se u
Be~u nahodi na{ arhiEpiskop Joan, i da je nu`no, pre nego se u kakovo upustim delo, da mu se javim. To je najlak{e! otve{tam, i taj isti dan otidem i prika`em se wegovim mla|im.
Ovi, za izigrati svoju komediju, sutradan ravno u dvanaesti ~as, kad znadu da je mitropolit od svih pro~ih
dvadeset i tri ~asa najqu}i na svakoga za koga ne mari da
mu u to vreme do|e, i {to je najgore, reku mi da ga do~ekam ba{ u sali gdi je trapeza name{tena. Udari dvanaest
sati; ~ujem gdi zapovedi mitropolit Jelo na astal! i
142

izi|e u salu. A kad i mene tu opazi, ~isto se upropasti i

u`asne. Ko je ono opet sad ovde? Ko ga je zvao? Ka`e mu
protosin|el wegov ko sam, otkud sam do{ao i da bih rad
u Be~u prebivati. Take vike i psovke u mojem `ivotu nisam podneo ni pretrpio. Idi kud ti dragao, i ~ini {ta
ti drago. Zar ti misli{ da ja nemam drugoga posla u Be~u nego da sam tebe radi ovde do{ao? I tako ti me otera.
Izi|em iz sale i iz Marienhilfa bez obzira. Uqezem
u grad i na|em moje doma}ine jo{te pri ru~ku, koji se
zdravo ismeju ~uju}i moje prikqu~enije. To je dobro, re~e mi gospodar Stoj~o, sad si bez brige i ti i mi. Po
obedu odvede me i prika`e konzilijaru Filipidu, dade
me zapisati gdi nadle`i, ko sam, da }u tu i radi ~esa prebivati.
Za dva-tri meseca sakupi se k meni okolo dvanaest
u~enika. Od svakoga imao sam na mesec po dukat; to je meni dovoqno bilo. Uzmem i za se dva u~iteqa: jednoga za
franceski, a drugoga za latinski jezik. U ovim meni dragim i slatkim upra`wenijam provedem u Be~u oko sedam
godina. Tre}e godine i lekcije sam na francuskom predavao jeziku, nahode}i se trgovaca koji su pretpo~itavali
mene drugim boqim od mene zato {to sam im ja mogao gre~eskim predavati dijalektom i kwige tolkovati, koje
Francuzi ne bi mogli; podobne i talijanski razli~ne
sam obi~avao. I ova predavawa velike su mi polze bivala ne samo za pla}u koju sam za to polu~avao, no mnogo
boq{e {to sam sebe u sve to ve}e iskustvo i sovre{enstvo u re~enim jezikam dovodio. Moj posledwi u francuskom jeziku u~iteq bio je (na veliku moju polzu) ~lovek
preizrjadnago u ~teniju kwiga vkusa i poznanstva. Ovaj
mi dade poznati izbranej{e ne samo franceske no i s ingleskoga na ovi jezik prevedene kwige. U isto vreme slu{aju}i od latinskoga u~iteqa logiku i metafisiku, od
toga vremena ~tenije kwiga stalo mi bivati i mnogo prijatnije i poleznije, budu}i u sostojaniju o predmeti ~tenija mojega suditi, niti sva{to tako kako je napisano
primati. ^rez opho`denije i razgovore s dostojnej{im
prekrasnih nauka, prostranej{ago iskustva i vje`estva,
143

~esnej{ago `itija i nepor~nej{ih narava, u isto vreme

dobrohotna qubezna srca, mu`em gospodinom Atanasijem
Sekere{om mnogo sam se polzovao, budu}i ovo i do danas
moja na~alna i vladi~estvju{ta strast i pohot: boqe i
u~enije od mene s krajwim usla`denijem i vnimanijem
slu{ati i od wih se polzovati. Sa slavnim u naciji na{ej generalom Mika{inovi}em i s wegovom gospo|om (s
kojima sam i jedno pute{estvije u Horvatsku i Slavoniju k toplim nedaleko od Pakrca vodama u~inio) mnoge
sam vesele i bla`ene dne proveo daju}i, pri wima, dvema
prekrasnim gospodi~nama, Martici Prodanovi}a i Ekaterini Saplancaj, na francuskom jeziku lekcije. Mogu
slobodno re}i ovo, koje znam da }e mi svako ~uvstviteqno i blagoro|eno srce posvedo~iti i potverditi, da neiskazano blagopolu~ije i ~uvstviteqnej{e usla`denije
`ivota mojego u ovome se sostojalo: ko mi se je god pokazivao da me rado ima, ja ve} nimalo ne sumwaju}i da on
mene savr{eno ne qubi, umirao sam za wim i ~ini mi se
da `ivot moj prestao bi mi prijatan i sladak biti kad
bih ja ikada mogao prestati one koji su me rado imali qubiti. Niti bih ja dve krajcare za moj `ivot dao kad ne bih
vi{e imao o kom misle}i radovati se i usla`davati. U
ovom punktu neka mi niko ne do|e zanovetati da sam ja
prostak bio i da sam se varao po tomu {to hitri qudi
vredni su pokazivati da rado imadu onoga ba{ za koga ne
mare, i pritvarati se da mrze na onoga koga u srcu vesma
qube. Ove su re~i ni{ta i za ni{ta! ^ine se kao da na ne{to zve~e, a sasvim ni najmawe {to ne zna~e, zato {to je
ovo izvan i protiv nature, i od stotine jedva }e se u jednom slu~iti slu~aju, i kad se slu~i, mora biti, bog vjest
za kakova opstojateqstva, za nevoqu i silom. A to {to ne
ide od srca, nego iz usilovenija i pritvornosti, to }e
svak lasno poznati, van da je sasvim cepanica; a takovih,
hvala bogu, me|u qudma jedva }e se na}i od deset hiqada
jedan. Umerene umnosti i razuma ~lovek prirodno ve}ma
mrzi i otvra{tava se od onih koji se ~ine da ga qube ne
qube}i ga. Nadle`i znati da je moje ovde govorewe za takove qude koji lepa i mirna sklowenija imadu i dobro
kako sebi tako i drugim `ele. A o protivnima, to jest lu144

kavstvom i zlobom pokvarenima, ovde nije ni slova, i od

ovakovih sam se ja na svaki na~in klonio i o~u`davao.
Lasno mo`e ko pomisliti kakav sam ja sekret imao
mno`estvo ovakovih dobrih qudi nahoditi i sebe u wihovo blagovoqenije unedriti? Nikakav sekret na svetu,
no prostim prirodnim putem tu sam dolazio. Qudi dobrih i blagih svuda ima mno`estvo, samo da ~ovek sa svoje strane gleda da je po{ten, nekoristoqubiv, dobar i razuman, i sqeduju}i ovim ka~estvam da se s qudma vlada,
pak onda umereno dobri wemu }e biti sasvim dobri. Kako sam ja u sebi uveren bio da moji prijateqi nisu me radi ni u ~em uvrediti, tako sam se i sam od toga vsegda
ostregavao; a ovo mi je lasno bilo, za{to sam poznavao da
mi je najpoleznije. Za wihove i wihovih drugih prijateqa tajne nimalo nisam mario znati, i ovo nije mi ni dlake mu~no bilo, ibo, spokojstvo srca i vnutrewu duha ti{inu vesma `ele}i i qube}i, na qubopitstva, podozriteqstva i na intrige mrzio sam kako god na otrov. U zajam {to iskati nikada nisam potrebe imao, razvje pre dve
pro{ed{e godine kad sam se iz Inglitere vozvratio, prvo, {to nisam imao s ~ime predizdatu kwi`icu sasvim
isplatiti, vtoro, nisam imao s ~im do Be~a do}i. I ovo
{to sam uzajmio pre sam s velikim, kao na velikom daru,
blagodarenijem vozvratiti mogao nego li sam obe{tao.
Nikom `ivu nisam se nametao, niti sam mogao ni vremena imao onde dolaziti gdi me ne `ele. U du`nosti preko
sile moje nisam se uvozio; a {ta sam mogao i pothvatio
se, to sam rado i verno ispolwavao.
[est poleznih i radosnih godina pro|u mi u Be~u kako {est dana. Umereno `ive}i, nisam nikada uzroka
imao bolovati. Neprestano u prijatnom upra`weniju,
ili drugima lekcije predavaju}i ili svoje u~e}i, samo u
nedequ i na praznike u~inili bi mi se dni kao da su poduga~ki. Po mojemu slo`eniju i na~inu mi{qewa, morao
sam u takovom prekrasnom gradu kao {to je Be~ blagopolu~an biti. Dela moja i du`nosti rado i veselo ispolwavaju}i, ~inilo mi se da sam u sover{enej{ej nezavisimosti i svobodi, nit sam komu esap davao, nit od koga uzimao. Sav grad Be~ ~inio mi se moj, jer sam mogao po wemu
145

{pacirati koliko sam god hoteo. Augarten, Prader, sve

{ume naokolo i livade poizme|u wih bile su u mojoj vlasti; svake nedeqe i praznika mogao sam po wima na sve
~etiri strane hoditi, koliko mi drago. Svi slavuji u Augartenu u prole}e, i kad bih ja sam tu bio, pevali bi koliko da su najve}a gospoda u wemu. [enbrun, na{ih bogoproslavqenih i velikih cesara i cesarica predivna letwa obitali{ta i u wemu lavirintovidne neiskazane krasote ba{~e i rajevi. Belvedere, besmertnoga princa Evgenija dvorovi i sadi, sve je to bilo meni otvoreno.
Predgradija sva oko Be~a i vertogradi, bili velike gospode, ili gra`dana, gde je god slobodno bilo ulaziti, tu
mi niko nije smeo stati na put. Za ona pak mesta gdi nije
dozvoqeno bilo ulaziti, nimalo nisam mario, koliko da
ih nema na svetu, niti bih ja tu u{ao da me ko kumi, kod
tolikih drugih lep{ih mesta.
Neka mi niko ne baca preko nosa da sam po va{oj ~asti pe{ice hodio, za{to ovo je mnogo boqe za me bilo radi mnogih uzroka; no ova dva, koja }u kazati, stotine vrede. Prvo, {to je za zdravqe mnogo poleznije pe{ice hoditi nego u koli; a {ta je boqe na svetu od zdravqa? Drugo, ko je u kolesi, ako }e biti praha da se zagu{i, on mora onim putem i}i kud ostala kola idu, ako mu se i ne}e.
Drugda se poizre|aju po sto jedan za drugima, da se ne vide od praha; koji su god onda u kolesi, pune im se ne samo
o~i, u{i i haqine prahom, nego i nosovi i usta, za{to
moraju disati i odisati; pak ako najpre|na kola stado{e,
sva za wima, ako }e ih hiqada biti, tu vaqa da stoje gde su
se na{la, i ne znaju}i ni za{to ni za koliko }e tu stajati. Oni su sve to prinu`deni trpiti, a ja ne; za{to ja i
pro~e moje dru{tvo pe{aci, kojega nas ima dosta, hvala
bogu, nami je lak{e i opkoliti i preko pre}i, i gdi god
vidimo hlad ili od ku}a ili od drevesa, ili ako }e i od
plotova, a mi namah u hlad, pak idemo lepo gospodski po
hladu. Ko ne vidi da je ovo i poleznije i lep{e? Ali, re}i }e{ mi: kad je blato i ki{a? A zar ja tebi ne mogu re}i: a kad se u tvoji koli osovina slomije? Ja te molim neka sva{ta ne spomiwemo! Ko se ki{e i blata boji, nek se
146

ne ra|a na ovi svet; to mu se pre ka`e nek ne re~e posle

da nije znao.
Imao bih se jo{t s mnogima ve{tma hvaliti, kao na
primer da sam slobodno mogao u svi vi{ere~eni mesti
prve i najlep{e be~ke gospo|e, koliko sam god hoteo,
gledati, i niko za obadva svoja uha za to ne bi mi smeo re~
re}i; ali ovo nek stoji. Samo }u jo{t jedno kazati, pak
}u ovi period zakqu~iti. Redut be~ki, koji je ogla{en na
svetu, komedije, opere talijanske, muzike, carske biblioteke, sve ove vesele i polezne zabave i nasla`denija mogao sam u`ivati i u`ivao sam kako god jedan od velike
gospode.
Sad reci, qubimi moj, no po du{i i sovjesti reci, nisam li ja u ono {est godina u Be~u blagopolu~an bio? No
kako sve ovoga sveta te~e i prolazi, tako i wima do|e
vreme, te pro|u. Ali ih ja ne `alim za dve pri~ine. Prvo, {to i do danas, spomiwu}i ih, radujem se i veselim,
ibo Hoc est, vivere bis, vita posse priore frui. To
zna~i: Dvared `iviti, kad ko mo`e i pre`wim usla`davati se `ivotom. A ftoro, {to je jo{t lep{e, boqe i
sla|e, da u to vreme {to sama znao, drugima sam predavao,
{to pak nisam znao od drugih sam primao i u~io. A ovo je
vsegda bilo verhovnej{e namjerenije i vsegda{wi ni{an
mojega po svetu hodawa, koje neki iz wihove visoke milosti skitawem nazivati udostojavaju. [to sam ja kriv {to
oni ne}e ovako da sude: da bez posla hoditi, to se zove
skitawe, ako }e biti samo po jednom selu; a s poslom hoditi, to qudi pametni drugoja~e zovu. Ako li su ti isti,
doma sede}i, sebe i druge boqe polzovali, ja im to ~estitam i zaisto ne zavidim; no i ja s moje strane imam za{to
blagomu nebesnoga oca promislu dok sam god `iv blagodariti {to me je sirotu bez o~ina i materina sovjeta i
pristarawa dovde nastavio i doveo, i znam da }e me i do
konca vremenoga voditi `ivota i pomo}i mi da vsegda
ve~nim, wegovim premudrostiju pretpisanim, pravilam
sqeduju}i, postupam i `ivim.
Sedme godine u Be~u prebivawa usudim se ve} i u nemeckoga jezika uvesti u~ewe, kad u tre}i ovoga mojega
pretprijatija mesec do|e u Be~ na{ arhiEpiskop, Viken147

tije Joanovi} Vidak. Ovaj gospodin ne samo s milostivim

no po~e s qubeznim k meni na~inom sasvim me prisvoji k
sebi. U~ini mi predlo`enije da po|em u Modru k wegovim dvoma sinovcem, Tomi i Pavlu, predavati im francuski i talijanski za godinu, obe{tavaju}i mi za to da }e
me na godinu ili najdaq na dve zatim s wima zajedno o
svojem tro{ku u Germaniju u kojinubud universitet poslati, a potom i put jedan u Franciju, Ingliteru i Italiju u~initi. Kad ja ~ujem za Germaniju i pro~aja, obe{tao bih se slu`iti mu ne godinu ili dve, no toliko godina koliko je sveti patrijarh Jakov za prekrasnu Rahilu Lavanu tastu svome slu`io.
Do|em u Modru, i tu sam ne samo mladim Vidakom no i
pro~im mitropolitovim pitomcem lekcije na vi{e pomenutim jezikam predavao i s wima zajedno u {kolu, Baumajsterovu filosofiju slu{ati, odlazio, a od konrektora na nemeckom privatne uroke uzimao. U domu jednoga
blagorodnoga gospodina, prvoga u gradu, zovoma Taka~a,
vesma sam qubezno primqen bivao i ~esto u lepom dru{tvu s oficiri i s gospodom ~astio se. I pri wemu sam
se s prequbeznim mojim ritmajsterom Be{ineom poznao,
s kojim sam u selu blizu Modre, gdi je on na {taciji bio,
~esto po nekoliko dana provodio.
Po sover{eniju ove godine pre|em s moji mladi}i u
Karlovce. Odavde po|em po dvadeset godina otsustvija u
Banat posetiti srodnike moje, pokloniti se grobovom
roditeqa mojih i celovati meni svetu zemqu u kojima
wihove po~ivaju kosti. U Be~kereku po slu~aju do|em u
dom jednoga blagoobraznoga gospodara, imenem Filipa
Seqakovi}a, koji mi se ka`e da je bli`wi srodnik oca
roditeqnice moje Krune. Ovaj pre~esni stari, koji bi i
tu|ina rado pri~ekao, kako je mene primio i ugostio, to
svak Serbin mo`e sebi lasno predstaviti. U Itebeju po|em iskati sestru matere moje, Jevru; no ne na|em je, jer
se davno bila prestavila. Pop David, ujac moj, po|e sa
mnom u dru{tvo.
U milom Semartonu, predragom selu i mestu ro`denija slatke roditeqnice moje, otidem namah k crkvi s popom Radulom, parohom sela, kojega sam jo{te u detiwstvu
148

tu poznavao. Ovaj mi poka`e grob matere moje i mile Jule setrice. Mati, mati i ro|ena sestrica! Kakovo su to
~udna imena! I sad mi, ovo pi{u}i, iz samoga srca izviru suze i, navodwavaju}i o~i moje, jedva mi daju pisati.
Padnem na onu pre~esnu zemqu, izqubim ju i suzami orosim. Molim sve{tenika da zove koga da mi pomogne raskopati zemqu da vidim kosti bogiwe moje ~rez koju me je
bog na svet proizveo. No on mi ka`e: da ja vsuje to `elim,
da za toliko godina tu su i drugi mnogi soplemenici, stari i mladi, pogrebeni, i ko }e kosti od kostiju razaznati! Kad ovo ~ujem i ~rez izlitije suza sebe oblah~am, do|em u se i pomislim: bo`e moj, kako smo mi qudi vsegda k
zemqi prilepqeni! Namesto {to bi vozvodili um na{ k
besmertnim qubeznih na{ih du{am, mi i{temo kosti
wihove, koje se moraju s drugim podobnim kostima pome{ati, izgubiti i najposle ~rez stotine godina u ni{ta
obratiti.
Evo na koji su na~in postala sva obo`enija i poklowenija mo{tiju, kostiju i ikona. Gore}a i srde~na qubov
i visokopo~itanije samo jedan korakqaj potrebuje za
preobratiti se u qubimago i visokopo~itajemago predmeta obo`enije. Ovim prirodnim i kratkim putem dolazili su qudi k idoloslu`eniju i k svim sujeverijam kad
god prosve{ten razum s wima nije upravqao. Zato tolika starost i vika za grobqe i grobnice. [ta je ~elove~esko telo bez slovesne i razumne du{e koja ga o`ivqava i
u wemu misli? Ni{ta nego smradna haqina, opredeqena
za crve, za trulost i za uni~to`enije bilo na koji mu drago na~in. Ova razmi{qenija tada mi se toprv predstave
kad svu nade`du izgubim ostanke Krune moje i Jule na}i.
Onda mi padne na um i razgovor premudrog Sokrata pre
smerti svoje. Ovi dobrodjeteqni i bo`estveni ~ovek, od
svojih gra|ana nepravedno osu|en da otrovom ubijen bude,
zapita ga wegov qubimi Kriton kako i gdi `eli da ga pogrebu. Tada se on okrene k pro~ima koji tu bijahu i re~e:
Kako hudo moj Kriton o meni umstvuje, misle}i da po~em
ja otrov ispijem i ostane ovo telu tu pru`eno i bezdu{no, da }u i tada ja ovaj isti biti koji sad sa vama besedim. Ne}e ve} ono, Kritone moj, Sokrat biti, no samo ha149

qina wegova izli{wa i ni na{to nepotrebna. Zakopaj je

gdi ho}e{, i predaj zemqu zemqi; zakopaj je samo duboko
u zemqu da tamo istrune i da vozduh smradom svojim ne
truje. Sokrata ti ukopati ne}e{. Prostite, sam u sebi
pogledav{i k nebu misli}e, re~em: O vi, mojemu srcu
svete, bo`estvene i slatke du{e, prostite slabosti i nerazumije moje; za{to vas i{tem ja u zemqi, znaju}i da su
pravedne du{e u rukama bo`ijima. Jedva prinudim ~esnoga sve{tenika Radula da uzme neku bagatelu od mene
za spomenuti ih na slu`bi. Ja bih wih i bez toga spomenuo, re~e mi dobri sve{tenik, ali da bog d da i moja du{a bude gdi su wihove! Preno}im u domu ujaka mojih, Pavla i \uke, i sutradan po|em k ^akovu.
Qubimi drug moj, ja se ne bih usudio kom drugom kromje tebi ovako duga~ko pisati pismo. Ne`nost tvoja k
meni poznata mi je, i uveren sam da }e{ ti ba{ tako rado
ovo ~itati kako je mnom rado napisano. A uzdam se da se
ne varam misle}i da i drugi ko, samo neka predstavi sebi
svoje roditeqe, pak onda ~itaju}i ovo ne}e za bezmesno
suditi {to ja ovako mislim, ~uvstvujem i pi{em o onoj
koja je posle boga, tvorca mojega, svetej{a, ~esnej{a i
sla~aj{a du{i i srcu mojemu.
U Kenigzbergu,
septemvra 14, 1788.

150

[VIII]

QUBIMI PREDRAGI MOJ!

; ,
! Nikakova v ~eloveceh ne stoji
ve{t postojana; kakav je god li{}a rodi, taki je i qudi!
Istinu ovoga Omirova stiha nikada i nigde u `ivotu nisam tako po~uvstvovao kako kad na toliko godina posle
do|em u milo mesto ro`denija mojega. Uputim se uprav k
roditeqskom domu, pred kojim na|em u glubokoj starosti
strica mojega Gruju. Poznamo se i pocelujemo. K}i stri~eva, koju sam pri sisi ostavio, ona sad doma}ica i s sinom velika~kim. Pitam za jednoga kom{iju, ~i~u Mijaila. Nejma ga; davno se prestavio. Za drugoga s druge strane, ~i~u Lazu. I on tako|er. Decu u neko vreme i moje vrsnike poiznalazim, prve u varo{i, jedne s sinovi na `enidbu, a druge s k}erma na udaju. De~ica kojima sam babiwe ~uvao i potom u naru~i nosio, sad su oci i matere. Eto
ti ga, pomislim u sebi, idi sam te se kalu|eri, pak }e{ i
ti biti ~ovek na svetu. Al ho}e pametno mom~e da se posveti i da tvori ~udesa po Sremu! No ve} {to mu drago;
{to je u~iweno, to se ne ot~ini. Ja sam ve} bio i pro{ao,
i svak }e lasno pogoditi da je ovo vi{e za druge nego za
sebe govorim. Pre trideset godina se niko za glavu ne kalu|eri. A kad mu bude toliko, opet nek ne nagli; nek pri~eka jo{te desetak. Kuda je pro{lo trideset, nek pro|e i
ovo deset; i nek se ne boji da ne}e pro}i; pro{lo bi da ih
je jo{t toliko. Ko se god opari, a ne ka`e dru{tvu da
~orba `e`e, nije dobar za dru{tvo; a kad on ka`e, posle
drugi nek ~ine {to im drago.
Dve ve{ti, {to sam pozno ba{ u kom{iluku s jedne i
druge strane roditeqskoga doma, toliko su znamenite i
tako se kasaju interesa celoga ~elove~eskoga roda, da bi
151

zaisto smertni greh bio da ih ovde ne spomenem; za{to

kada se ovo moglo slu~iti ba{ u mojem kom{iluku, ne daqe nego u prva dva doma, a da {ta nejma daqe i daqe u vilajetu. Zato predla`em ovo na rasu`denije bogu i caru i
svim pametnim qudma koji mare i kojima je sve to va`no
i veliko {to se ~elove~eskoga kasa roda. Re~ je ovde o
dvema `enami, o kojima nikada ne mogu pomisliti da ~uvstviteqno moje o wima ne soboleznuje srce.
Jedna je Jovanka, k}i ~i~a Laze. Ova se udala za nekoga koji rodi s wom (na pamtim dobro) jedno ili dvoje dece, pak je onda ostavi, ode nekud i stepe se, i za nekoliko
godina nejma mu ni glasa ni traga. @ena jo{te zdrava i
mlada, sledovateqno za ra|awe qudi. Pitam je zar ne mo`e drugog mu`a na}i. Ka`e mi sirota uzdi{u}i: Na{la
bih ja davno sebi mu`a, ali vele da crkva ne dopu{ta. O
qudi, {to vas je god na svetu, dokle }e se kojekakvih pustiwika i monaha zakoni za crkvu dr`ati? Carigradu i
Smirni o~ima sam mojim gledao da crkva i patrijarsi za
mnogo mawi uzrok dozvoqavaju `enam za drugoga po}i mu`a. Nije li ovo uprav protiv bo`ije voqe, sledovateqno
protiv svakoga pametnoga zakona, vozbrawavati da se qudi na bo`iji svet plode i ra|aju i boga slave i poznaju.
Ali ako prvi mu` do|e? Ako do|e, tome lasno ima lekarstvo: nek uzme sebi drugu, pak nek je boqe ~uva. Al ako
ne do|e, kakvo }e{ onda lekarstvo na}i?
S druge strane Marija, ~i~a-Mijailova k}i, okolo
tridesete godine vozrasta, no gledaju}i na wu bi se zakleo ko da joj nema vi{e nego dvadeset. Mlada, zdrava telom i razumom, prekrasna do udivqenija, po{tena i blagonaravna. I ovoj budu}i i tre}i umreo mu`, vi{e se udati ne mo`e. Za pravdu bo`iju, {to je `ena kriva ako se
slu~i da joj tri mu`a umru; {to li mu` ako mu tri `ene
ne `ivu? Jesu li oni vladjeteqi `ivota i smerti, i mogu
li drug druga od smerti izbaviti? Ako su sveti oci tako
uzakonili. Ti isti sveti oci, koji su to ustanovili, bili
su pustiwici i kalu|eri, zakleti neprijateqi braka i
~adorodija; zato, da se oni u tu|e posle nisu me{ali, hiqadu bi puta pametnije u~inili. Ovo je posao mirskih
qudi, stare{ina i poglavara, koji su ne samo slovom ne152

go samim delom pravi sveti oci. Ko je meni za bogom najve}i sveti otac razvje onaj koji me je rodio i othranio?
Da se on, sa~uvaj bo`e, nije o`enio i mene s mojom slatkom roditeqnicom da nije za~eo, mene ne bi na svetu bilo, niti bi mi milion svetih otaca pomogao. To je sve zaludu: post i molitve decu ne ra|aju, nego ~esni i sveti zakoni brak, jer tako ho}e bog i tako mora biti vo vjeki
vjekov, a ne ina~e.
U po~etku ovoga pisma rekao sam da smo mi qudi kao
li{}e: u prole}e se ra|amo, a u jesen zrelosti spadamo.
Ovo se dakle ne govori toliko za Mariju i Jovanku; i one
}e u malo vremena uvenuti i preminuti, ali je pravedno
postarati se za budu{te rodove. Ovo isto slu~ava}e se i
u napredak mnogima i mnogima, pak, qudi bra}o, za{to da
sinovi i k}eri i unuci va{i stradaju, da uzdi{u i da su
zlopolu~ni, u ~emu nimalo nisu krivi?
Ja sam o ovom poslu, kako god ovde pi{em, pokojnom
mitropolitu Vikentiju govorio. Evo {to mi je odgovorio: Ja znam da je to tako; ali neka oni otvjet bogu daju
koji su to tako uzakonili; mi sad moramo slepo dr`ati.
A koja }e polza biti onima {to stradaju od toga {to }edu drugi otvjet bogu davati? I za{to? Za koji uzrok i nu`du slepo dr`ati jednu stvar kad se ve} pozna da je bez
razloga i slepa? Znam da }e mi namah koji namrgo|eni
melanholikus i tvrdoust re}i: to se tako kod nas na{lo,
pak tako narod ho}e da to stoji. Ne zna se i ovo: da te{ko
onom op{testvu gdi se nikakvo ispravqenije ne uvede dogod ne soizvole i ne usho}edu i kasapi, i bakali, i lon~ari i pro~aja. Za{to svako op{testvo ima svoje poglavare i upraviteqe razvje da ih slu{a i da im se povinuje?
Ko ne zna, pravo je da se da uputiti i nau~iti od onoga koji zna; a gdi ovo ne biva, tu moraju stvari i}i naopako. Na
primer, stara baba, koja ve} nije za ra|awe dece, nek se ne
udaje ni prvi red, nekamo li tre}i i ~etvrti; a ~lovek i
`ena jo{te pri mladosti i snagi, koji mogu ~ada ra|ati i
hraniti, a nesre}ni su bili u tri braka bez svake wihove
krivice, za{to da ne mogu u ~etverti i, ako po nesre}i
bude potreba, i u peti stupiti? Namerenije i konac braka mora biti ~adorodije i vospitanije i, kad god za ovi
153

konac biva, on je po bo`ijem zakonu i uredbi. Besposlen

i lud ostavi `enu svoju, mladu i zdravu, ode, izgubi se, i
nejma mu ni glasa ni traga! Za{to da `ena stoji {est godina zaludu? Ona bi lasno za toliko vremena troje de~ice imala, i rada ih je imati, dojiti i hraniti. Za{to dakle ova stvorewa svet bo`iji da ne vide? ^ovek pametan
ni ovcu ni kravu jalovu za toliko ne}e dr`ati, nekamo li
`enu svoju. No sohrani, bo`e, ropstva ili nemo{ti! Ovo
ima svoj uzrok.
Iz ^akova vratim se u Karlovce za ~ekati pri{estvije mitropolitovo iz Be~a, gdi je pozvat bio radi ver{a~ke smutwe, u nade`di kako do|e da }e nas opraviti u
Germaniju. Do|e arhiepiskop, i ja po|em s bratom wegovim, gospodinom inspektorom Trifunom, u Daq k wemu.
Ali se na{ put opet otlo`i za smu{tenije koje se u
Germaniji tada Bavarije radi dogodi. I tako provedem
drugu godinu u Karlovci.
Po berbi vinograda otprate nas u Po`un, gdi zajedno
s mladi Vidaci deset meseci prebudem. Oni postignu dosta dobro franceski i talijanski, a ja ve} umereno mogah
nemecki govoriti. Me`du tim postane sover{en mir u
Germaniji; ni{ta mawe o vi{e re~enom putu niko ne misli. Pi{em mitropolitu o tom, i najposle javim da je ve}
dosta tri godine i da vi{e ne}u ~ekati. Ni odgovora! ^udan je ve{t kad slabi ima s jakim pogodbu, za{to jedan ~ini {to ho}e, a drugi prinu`den je trpiti. Ove tri godine bile su mi najneprijatnije u `ivotu; i sre}a moja {to
su moj Toma i Pavel sasvim dobri bili, koje sam sover{eno qubio, kako i oni mene, a bez toga jo{t bi mi gore bile. Pritom dobro za me {to sam kako u Modri tako i u
Po`unu gdikog u~enika imao, te nisam sasvim ostao bio
bez novaca. Tada sam vesma `alio na arhiEpiskopa; no na
nekoliko meseci zatim poznao sam da je mnogo boqe u~inio ne ispolniv{i obe{tanije, ibo budu}i naumio skoro
prestaviti se, da nas je poslao bio tamo, bi se u velikoj
zapletki na{li ne imaju}i od koga veksele ~ekati. Moja
nade`da za po}i u Germaniju i daqe, zasad vospeti se i
uti{i, no ne iskoreni. Ja sam ve} dugim opitom poznao da
154

vaqa da se dobro ~uvam da ne naumim kud po}i; jer ako naumih, odoh, sam ne znam kako.
Pre|em u Trijeste. Ovde gospoda konti Vojinovi}i i
pro~i gospodari trgovci zapitaju me bi li hteo tu za koju godinu decu u~iti. Rado i veselo za pet stotina forinti na godinu, odgovorim. Vi{e, ako ho}edu, mogu mi dati
koliko im drago, uze}u; ali ne mawe za glavu! Obnade`de
me da toliko mogu imati. Me`du tim za neki politi~eski uzrok reku mi da se po|em prohodati po Veneciji i u
petnaes dana da se vratim i da }e sve biti gotovo. Odem;
a kad se vratim, na|em posao gore nego kad samo po{ao.
Ka`e mi moj Haralampije, budu}i da se nije mogao uspeh
u nekom nadjejemom pretprijatiju imati, vi{e mi se ne
mo`e dati od trista forinti. To zna~i: pet stotina mawe dvesta. Zahvalim i otka`em. Ja dobro znam da ima takovih mesta gdi mogu imati 500 s plus 200; za{to bih dakle uzimao s minus? Ali, evo nevoqe, nema se s ~im dotle
do}i.
Otkad je god Trijeste na svom mestu, u boqe vreme za
me nije u wega mogao do}i gospodin Varlm, rosijski Arhimandrit, s namjerenijem za po}i u Italiju. Obe{tava
mi platiti da po|em s wim i da ga pou~im talijanski. Ne
i{tem nikakve pla}e; obe{tam se biti s wim svu zimu,
samo iz Livorna da me otpravi na prole}e u Carigrad,
gdi znam da se franceski i talijanski jezici, navlastito
kad ih ko s gre~eskim ume predavati jezikom, dobro pla}aju. Ne znam od nas dvojice ko je sebi za ve}e {~astije
vmewavao: on li, {to me je tu na{ao, ili ja, {to se on tu
u takovim mojim zamr{enim opstojateqstvam na me namerio. Zaisto, da smo se zadugo raspitivali i tra`ili, boqe ne bi se moglo napitati i na}i. Vla{ki je znao kako
pravi Moldovan, za{to je u toj provinciji iz detiwstva
do sover{enoga vozrasta `ivio, i tu je u pro{astoj vojni
Rosiji lepo u~inio zasluge, i zato od Velike Ekatarine
mnogoceni na plavetnoj pantqiki krest i gospodsku penziju, za `ivota polu~io. [to ka`em da je vla{ki znao,
~rez to dajem znati da je u talijanskom jeziku na po puta
bio. Namah u Trijestu po~nemo: on mene ~astiti, a ja wega u~iti. U ovakom lepom poslu provedemo tu celi bo155

`i}ni post, i takov lep post ne bi se ~oveku za duga `ivota omrazio.

Po Bo`i}u u Veneciji karneval. Ludi bi bili kad bi
u Trijestu stajali. Ajde u Veneciju! Da nam je i tu lepo
bilo, to svak zna da mu se i ne ka`e.
^etvrtak prve nedeqe posta ukrcamo se u kwigono{wu la|u za Bolowu. Sila bo`ija muzikanta i komedijanta mu`eskoga i `enskoga roda i plemena! Preko dan
lepo vreme; takove muzike i pojawa van da opet tu. Oko
neko doba no}i po|emo kroz {iroki kanal; kad ti tu napadne na nas takova strahovita bura da niko nije ve} mislio glave na suvo izneti. Te muzike opet i toga zavijawa
ko nije ~uo, nek ne `eli ~uti. Da nas sre}om jaka ne odr`a la|a, mi{qasmo se svi zajedno utopiti kao mi{evi. S
ovakim dru{tvom ute}i, to se zove Haronu re}i: mac!
Svima sam sutradan rekao: ^ujte, bra}o i sestrice, kad
ovde {kapulasmo, zaisto ho}emo jo{t koji dan po`ivqeti. Odavde sve iz kanala u kanal na Feraru do Bolowe.
U ovom predivnom mestu u gradu zadr`imo se do Voskresenija latinskog; {to je god dostojno bilo videnija, kako
u gradu tako i naokolo, sve smo vidili.
Kad bih sve hoteo opisivati kakovih smo se neiskazanih i neopisanih krasota nagledali u Bolowi, u Florenciji, u Pistoji, u Luki, u Pizi i prosto u svem onom zemnom u Italiji raju, velika bi se kwiga hotela. Preko visokih apeninskih gora i kroz imenovate gradove predivne toskanske der`ave, druge nedeqe, na na{e Voskresenije, do|emo u Livorno, gdi otpraznujemo ne tri dni, nego
ravno tri nedeqe dana. Ve} prole}e tiho i lepo, za moreplavanije najlep{e, no nami se mu~no rastati. Ali {to
mora biti, to vaqa da bude. Na|e se korabaq za ostrov
Hios. Moj qubimi arhimandrit Varlm plati za me kapetanu za prevoz i prepitanije do toga ostrova i, ba{ izlaze}i iz korabqa, gdi me je dopratio bio, metne mi u yep
prosluka sam svojom rukom dvanaest venetskih cekina.
Kapetan korabqa, Dubrov~anin, po{teno me je i gospodski soder`avao. Ovaj, imaju}i svojih dela, u razli~na se mesta navra}ao, kako: u Korsiku, u potom zemqetresenijem razoreni grad Misinu u Siciliji; pro|emo i po156

kraj gore Etne, gdi celu jednu no} nisam hoteo le}i, za
nagledati se onoga ~udesnoga videnija. Dvadesetprvi dan
od Livorna ugledamo ostrov Hios, i taj dan uqezemo u
pristani{te grada. Da sam hoteo, mogao bih taj ~as u drugi korabaq pre}i za Carigrad; no, uveravaju}i me kapetan da se tu svaki dan mo`e prigoda za to mesto na}i, namislim ostanoviti se ovde koji dan za pregledati taj predivni ostrov. I budu}i da protiv svakoga namjerenija i
~ajanija, namesto desetak dana slu~i mi se prebivati tu
ravno toliko meseci, a za{to se to slu~ilo i {to sam u
to vreme ~inio, nahode}i dostojno Va{ega qubopitstva i
poduga~koga opisanija, zakqu~avam ovo pismo, prebivaju}i i pro~aja.
U Berlinu,
septemvra 30, 1788

157

[IX]

QUBIMEJ[I I DRA@AJ[I MOJ!

U gradu Hiju uzmem na deset dana pod kiriju jednu sobu

u jerusalimskom metohu ba{ pri moru i najmim sutradan
momka da me vodi po ostrovu. Ovde, kako se izi|e iz grada, namah po~iwu velike ba{~e, pune limuna i pomoranyi, s prekrasno sozidati kameni i razli~ne boje
marmara ukra{eni domovi. Rekao bi ko, nahode}i se ovde, ne da je u turskoga vladjenija ostrovu, nego usred Toskane. Gra|ani Hioci, koji su po~ti svi kupci bogati,
imadu svoje ba{~e i u wima lep{e domove nego u gradu.
Kazivali su mi da samo od limuna i pomoranyi pol miliona pjastri ima ovi ostrov dohotka, koje svuda s korabqi,
a najvi{e u Carigrad, ra{iqu. Celi ostrov, dakle, kromje sa strane viskokih kamenitih planina, predstavqa se
kao ~rezvi~ajne {irine grad, pun s veliki kameni zidovi okru`enih sadova i u wima kastela, u kojima od meseca marta do novembra familije `ivu. Ovde je najve}a zima kao kod nas u Banatu drugda u oktomvru. U leto tu za
{est meseci nema ki{e, a vru}ina bi bila vrlo velika da
svaki dan morski vetrovi na rashla|uju vozduh. Na oni
limona i pomoranya drevesi ~rez svu godinu vidi se cve}e s zelenim i sa zrelim plodom. Svaka ba{~a ima svoj
bunar s preizobilnom vodom; rekao bi da u svoj toj zemqi
na nekoliko fati dubqine ni{ta nije nego voda, koju
svako jutro i ve~e ~rez malene kanali}e kroz svu ba{~u
navra}aju i drevesa napojavaju. Vodu izvla~e na ~ekrk: ve`u mazgi o~i, da ne vidi {to ~ini, zapregnu je i poteraju; ova, kako ti po|e, sve ide i putuje, misle}i ko zna kuda, a ne zna da se sve na jednom mestu oko bunara okre}e.
158

Svak mo`e sebi lasno voobraziti kako je od marta do

konca novembra po ovom ostrovu hoditi. Miris takovih
ploda i cve}a da bi ~isto pomislio ko da je u raju.
U po~etku junija do{ao sam ovde; peti dan zatim do|u
glasovi da u Carigradu kuga mori. Idi ga sad u Carigrad, pomislim u sebi. No ni{ta ne marim, u dobrom sam
mestu; svuda Greci, najpa~e imu}i, qube muse i strane jezike, samo vaqa dati im se poznati. Pitam doma}ina, arhimandrita Jerusalimca, kakove se {kole i u~iteqi u
mestu nahode. Ovaj mi ka`e da su tu dve {kole, u kojima
se jelinski predaje, i da u leto u~iteqi predaju u svoji
domovi sadovnimi, od kojih je jedan blizu grada.
Sutradan po|em k bli`wemu. Predstavim mu u kakvoj
se smetwi nahodim, ne smeju}i u Carigrad na kugu nasrtati, i da bih rado, dok ona tamo prestane, talijanski i
francuski lekcije, kad bih imao kome, predavao, samo da
mogu svoj tro{ak dobivati. Ne samo tro{ak no i pribitak mo`e{ imati, otve{ta mi u~iteq, meni }e{ prvom
francuski predavati, a znam da i od mojih u~enika ima}e{ nekoliko za talijanski jezik, koji je trgovcem vesma
nu`dan. Re~e mi da ostanem s wim obedovati i me`du
tim, dok on svr{i predavawe lekcija, da se ili s kojim
kwigom zabavqam ili po|em po ba{~i hodati. Na|em pri
wemu jednog sve{tenika iz varo{i, u jelinskom vesma iskusna; s ovim po|em u sad, gdi hodaju}i i razgovaraju}i se,
poka`e mi se ~lovek qubezan i blagoprijatan. Zovnu na
obed. Moj novi poznanik, pop Agapije, po|e u kom{iluk k
jednom od prvih trgovaca na obed, a ja ostanem s u~iteqem. Pri ru~ku saznam da ovi slovesni mu` dosta dobro
latinski razumeva i u svojoj biblioteki izbranej{e na
ovom jeziku spisateqe ima. Obraduje se kad ga uverim da
razumevaju}i latinski u {est meseci polu~i}e sover{eno razumjenije franceskoga, budu}i ovi dijalekt onoga.
Za toliko vremena, re~e mi, izvesno ti }e{ morati
ovde prebivati, ibo kad god ku`ni mor kasno u leto u Carigrad po~ne, ~rez svu zimu inogda ne prestaje. Dok se
mi ovde razgovaramo, povi{i imenovati pop Agapije
opravi mi drugi lep posao. On je s takovim userdijem o
meni ovom kupcu besedio, da ~ovek obe{ta ne samo za svo159

ga najmla|ega od sedam sinova pla}ati mi, no savi{e u

svojem domu u sadu i u gradu, dok sam god u Hiju, kvartir i
trapezu davati.
Zovnu nas na kafu; i tu se poznam s mojim budu{tim
doma}inom, ~esnim starcem od 74 godine, jo{te pri snagi
i zdravqu, zovomim Mise Manoli Stratipetrokokino.
Prenesem moje ve{ti iz metoha. Sleduju}i dan preda mi
u~iteq, zovomi Nikolaj Argentios, svojih dvanaest u~enika za obu~avati ih u talijanskom, i on po~ne franceski.
U ovom predivnom ostrovu prebudem do konca idu}eg
fevruarija u velikom zadovoqstvu; pregledam celi
ostrov i bogati carski manastir zovomi Nea Moni i u
wemu drevwu gre~eskih rukopisnih kwiga biblioteku.
Moji u~enici polu~e od mene sve {to su `eleli, a ja dobijem oko {ezdeset dukata. Jo{te u decembru polu~im izvjestije da je kuga u Carigaradu prestala; oba~e, za ve}u
polzu mojih u~enika i za do~ekati lep{i za moreplavanije put, izostanem povi{e. Posledwi fevruarija pozdravim moje dobre prijateqe: u~enoga medika gospodina
Skilica, staroga Ingleza Samuela Brecbriy, koji od
mnogo godina tu `ivqa{e, qubimoga popa Agapija, u~iteqa gospodina Nikolaja Argentija, i prvi marta pre|em u korabaq za Carigrad. Ne vaqa premol~ati da Hioci imadu na najlep{em mestu predgradija pri moru preizrjadno ustrojeni hospital s {irokim sadom za pedeset
bolnih, stranih ili doma}ih, podaqe od grada velika zdanija za lazaret i oko po miqa daqe drugi hospital, zavomi Svetoga Lazar, za proka`ene.
Putuju}i k Carigradu bio sam u lepom dru{tvu trgovaca hiotskih. Sprama ostrova Marmare dune jak nama
protivan vetar i zadr`i nas u jednom malenom pristani{tu ovoga ostrova petnaest dana; jedva se odavde otisnemo i s velikom mukom do|emo u Konstatinov grad. Kvartir sam u Valede-hanu s hiotski trgovci imao, nedaleko
od Svete Sofije i carevih dvorova. Moji Hioci vodili
su me svuda po Cardigradu, po moru i po suvu; ali ko }e tu
u`asnu veli~inu grada obi}i! Poznam se u patrijar{iji.
Protosingel patrijar{eski re~e mi da pri~ekam dok
160

pro|e Cvetna i Velika nedeqa, i da }e me po Voskreseniju s takovim dvema ili trima familijama upoznati i pri
wima namestiti da }u mo}i na godinu najmawe hiqadu
pjastri imati. U Peru i Galatu malo koji dan nisam prelazio, i tu sam se prikazao cesarskomu ministru. Kad ti
Velike nedeqe po~ne se po gradu razgla{avati: kuga!
Smute se moji Hioci i neki se po~nu spremati da be`e u
Hios, a ja ti onda be`i u Peru. No i ovde {to }u? Svi se
dvorovi el~ijski pozatvaraju; kud se god okrene{, strah
i u`as! Aratos, re~em, Carigrada i koliko je god u wemu
hiqada para, pijastara i ruspija! Ako me gdi kuga zakva~i i {~epa, {to }e mi onda pijastre pomo}i? Ona nimalo za {alu ne zna, niti }e mariti {to ja jo{t nisam Pariz ni London vidio.
Najmim momka da mi ponese moje ve{ti do mora; tu
uzmem barku da me odveze u koji mu drago korabaq za Crno more. Ide li u Krim, ili u Trapezont, ili ako }e i u
Kavkas, i ja }u s wim, samo nek nisam onde gdi je kuga, jer
s wom za glavu ne bih se rad prijateqiti ni pa~ati. Prvi korabaq gdi zapitamo kud ide, ka`u nam: u Galac, u
Moldaviju. Zapitam upraviteqa ho}e li me povesti i
{ta }e iskati dotle. Pewi se ovami, ne pitaj, re~e mi,
ako da{ najvi{e za prevoz i za hranu, da}e{ pet ili {est
pijastara. Korabaq je prazan; samo jednog pasa`ira imam
koji je zkupio svu veliku sobu i dobro mi pla}a. Ali evo
nevoqe, ne zna ~ovek ni turski ni gr~ki ni vla{ki, a mi
svi, {to nas je god u korabqu, ne znamo ono {to on zna,
ako {to zna. Namesto deset para po pogodbi, dam mome
barkaruolu, {to me je tako lepo dovezao, trideset.
Uqezem; na|em tu velikog nekakva prelata poqskoga,
koji imadu fermane da otkupuju iz Turske svake godine
robqe hristjane od Turaka. Ovom kad ka`em, latinski s
wim govore}i, da i gre~eski i vla{ki znam: Ah, karisime, re~e mi, bog i moje molitve su te ovde donele. Ni{ta
ti ne dam potro{iti do Galaca i do Ja{a, samo da mi poma`e{ s ovim qudma besediti. Ovaj je mla|ega svoga popa s otkupqeni robovi opravio bio po suvu, i, za ube}i
velikoga truda, voznamjeri do Moldavije morem do}i.
161

Protivni vetri zadr`e nas izme|u Dardanela dvadeset dana. Ovde se slu~i da smo pred kapetan-pa{u izlazili i s wim ~rez Mavrojeni, dragomana wegov, besediti.
Tu nam je dobro bilo: od kuge smo utekli; jesti i piti do
izobilija, {to nam god srce zai{te; na jednoj i na drugoj
strani bregova prekrasne ba{~e i domovi carigradske
gospode; slavuja sila nei{~islima, koji nam neusipno pevahu. Do|e i na{ vetar; izi|emo dvadesetpeti dan aprila
ujutru. Taj dan letili smo kako na orlovi krili; kad na
no}, ~isto se pomami vetar i more sasvim pobesni. Tu sam
najboqe po~uvstvovao {to }e re}i zlo more i nepostojanstvo volna i vetrova, koji kad nas po~nu dizati u visinu, rekao bi odosmo `ivi na nebo; a kad ti nas po~nu niz
brdo terati, toga opet letewa i sijaseta nit sam ~uo ni
vidio. [ta je bezdna i propast? Ni{ta sprama onom kud
smo mi propadali! Ni{ta nije jadnije slu{ati nego gdi
daske oko nas {kripe i balvani ispod nas je~e. ^udo divno kako se ne razglave, te bi nas bilo do u{iju pokva{enih! Ni{ta se tu toliko ne `eli nego da se o kakav kamen
u moru ne lupi, jer ne bi nam ostalo ni noge.
Kad bi se god pewali uz brdo, onda ti moj prelat ~ita
brzo, brzo, ba{ kao da se s morem utrkuje; a kad bi dole
poleteli, onda bi zaboravio ~itawe, i stajalo bi ga vika:
Karisime, odosmo, propadosmo! Ve} mi je dosadio bio
pitaju}i: [to govore oni ozgor? [ta }e govoriti?
Psuju se, eto ti ga! O, impii homines! - rekao bi, pak
opet po~ne ~itati. Pravda da je bilo strahovito, no ni{ta mawe morao sam se nakoliko redi mojega prelata viki i pla{wi smejati. Okolo pono}i poslabi malo vetar
i pouti{a more; onda ti se mi po~nemo inatiti. Vi~e
prelat na me za{to se i ja bogu ne molim, nego se jo{te
smejem. ^ekaj, re~em mu, nek do|e samo lepo vreme; ako
se i sam svojoj pla{wi i viki ne bude{ smejao, nek sam
drugi. A u ovakim opstojateqstvam ja za druge molitve
ne}u da znam razvje: Blagi premudro sozdatequ bo`e, budi sveta tvoja voqa! Ako dopusti{ da se utopim, primi u
milost i u ote~eska tvoja nedra du{u moju! Nisi ni to
govorio veli mi. Molim ga da me se pro|e: [to }u ja
162

s bogom govoriti? Zar je bog kao ~ovek? On boqe vidi i

poznaje {to je u srcu mome nego ja isti.
Prelat: A nije li ti `ao da te ribe izedu?
Ja: [ta ga sam i ja riba izeo, koje ~udo da i one mene
jedanput izedu!
Prelat: Ali su ribe za ~oveka stvorene, a ~ovek nije za ribe.
Ja: Ako se ovde utopimo, onda }emo biti ba{ za ribe
i za morske rake. Du{a moja znam da nije za wih, to mi je
dosta znati; a za telo, ta ga crvi izeli ta ribe, meni je to
svejedno.
Prelat: Kakav si ~ovek! Dakle ti sve ovo za {alu dr`i{?
Ja: Ne}u ti lagati: i ja s pla{im i bojim, ali da mi je
mogu}e da se ba{ ni malo ne bojim, mnogo bih boqi i pametniji bio i sam bih sebe hiqadu puta vi{e po~itovao.
Nije le pametnije i po{tenije onde ne stra{iti se gdi
strah ni najmawe mrve nit polzuje nit poma`e?
Prelat: Zar ti za smert nimalo ne mari{?
Ja: Marim, te veoma! A da za{to sam iz Carigrada pobegao? Ali ovde moja marwa ni{ta mi ne poma`e. Ko se
prosto smerti boji, u gorem strahu vaqa da `ivi nego zec,
i ni{ta da ne ~ini nego da se pla{i, za{to se svaki bo`ji dan umreti mo`e.
Prelat: Karisime, ti ili si lud ili si pravi svetac,
tako misle}i.
Ja: Da me oprosti{, gospodine, svetac znam da nisam,
a lud ne bih rad biti; ali ovako misliti `elio bih srcem
i du{om. Svaki ne samo po{ten oficir, nego i najposledwi soldat ovako vaqa da misli ako `eli da je svoga
zvanija dostojan. A to {to je wima po{teno, za{to i nami ne bi bilo?
Po}uti malo dobri prelat pak onda mi re~: Dulcissime amice, beata illa hora, qua tu ad me venisti! Sla~aj{i dru`e, bla`en onaj ~as kad si ti k meni do{ao! Zamoli me
da ako se kako mogu do kanaveta privu}i i staklo s rakijom izvaditi. Mogu to, kako ne bih mogao! Re~e mi da
najpre nagnem. I u ovom ga rado poslu{am, vide}i da mi
srde~no dopu{ta. Prekrasna carigradska rakija s hiot163

skom mastihom! Napije se i on, i ja spremim staklo. ^isto dvojinom o`ivim od prijatwej{eg likvora, za koji,
nimalo ne marim razvjek kad sam na moru. Ne bojmo se,
gospodine, re~em mu, ja moju glavu pola`em da se ne}emo
utopiti. Zakliwe me da mu ka`em kako je to znam. Iskustvom, odgovorim mu, poznao sam da je more la`qivo,
ve} me je dosad vi{e od deset redi upla{ilo, pak posle
prestane i bude lepo, zato ga se ve} ne bojim niti verujem
ni wegovoj dobroti ni zlo}i. Pri lepom vremenu ~ekam
ru`no, a posle ovoga ~ekam opet lepo. Vetar jo{te zdravo duva{e, ali onoga prvoga zla ni polak. Ovako razgovaraju}i se i {ale}i, zaspimo. A kad se probudimo po desetom ~asu, vidimo prekrasni dan i ugledamo belo more
od sme{enija s vodim dunavskom, u koji posle podne i
uqezemo.
Uz Dunav putuju}i ide se lagano, no mirno i bezbri`no, niti je drugoga straha razvje od komaraca, a wih tada jo{te ne beja{e; sledovateqno do|emo mirno, sve ~aste}i se i razgovaraju}i, do Galaca. Ovde po obi~aju po|emo se prikazati upravitequ varo{i, jednom malom gospodinu od prvih familija bojarskih u Moldaviji, zovomom Balsa. Ovaj gospodin primi nas s velikom u~tivostiju.
Prelat na|e lepo dru{tvo Rusa i Poqaka za pre}i vo
svoja. I ovde se s wim s velikom quboviju rastanem, ibo
tre}i dan po|e zbogom. A mene re~eni gospodin opravi k
bratu svojemu u Fok{ane, pervom spatariju Teodoru Balsi, koji su starosa bija{e i potrebu od u~iteqa za sina
svoga ima|a{e. Ovde se najpre poznam s Episkopom romanskim, gospodinom Leonom ]iukom, koji mi je potom
veliki prijateq bio.
Po nekoliko dana po|em s mojim u~enikom u Ja{ u dom
velikog principskog vestijarija, gospodina Georgija
Balsi. Od ove blagorodne familije prekrasno sam soder`avat bio i lepo nagra`djenije imao. ArhiEpiskopa
moldavskoga, gospodina Gavrila Kalimahi, sinovcem
lekcije na franceskom jeziku predavao sam, i od wega sam
dobru pla}u imao. Moj qubimi romanski Episkop do|e
164

zimovati u Ja{, i, kako bih lekcije ispredavao, sve sam

pro~eje s wim vreme provodio.
Na drugo prole}e pre|em s u~enici moji k wemu u Roman. Kako sam ovde ono bla`eno prole}e i leto proveo,
opisati nije mi vozmo`no. K jeseni polaze trgovci za
Lajpsik, a ja imam blizu trista dukata! Evo, dakle, ono
`elajemo vreme za Germaniju i daqe. Sovjetuju me moji
dobri prijateqi da ostanem jo{t godinu i da ste~em vi{e. Ne, nipo{to, jer se bojim da se ne usladim u novce i
u spokojstvo, pak ostah tu do groba.
Kako sam daqe putovao i u po`eqna mesta do{ao, i
{to sam tu radio, za ovo vidite sami, qubimi moj, da se
ho}e osobito pismo. Zato, qube}i Vas srde~no prebivam.
U Vitembergu,
oktombra 8, 1788.

165

[X]

DRA@AJ[I SERDE^NI DRU@E!

Ostavqaju}i Moldaviju, moj dobri prijateq, romanski Episkop, nalo`i mi, kad do|em u Saksoniju, da primim u moje nadzirateqstvo wegova dva mladi}a Aleksandra ]iuku, sinovca wegova, i Gerasima dijakona, koje je
bio pre mene tamo poslao. Put nam je bio kroz Lemberg,
Poqsku i Sleziju. U Breslaviji, trgovci imaju}i dela
svoga, zadr`imo se sedam dana, i ~rez Lajpsik pre|em u
Halu i primim vi{ere~ene mladi}e k sebi. Ovde se preobu~em u svetske gre{ne haqine, ka i ostali qudi ~elove~eskoga ~ina, dam se zapisati u katalog universiteta i
po|em slu{ati filosofiju, estetiku i naturalnu teologiju u slavnej{ega u Germaniji filosofa, profesora
Eberharda.
Smatraju}i u ovom musa i svakih bo`estvenih nauka
sedali{tu kako se vi{e od hiqade mladih qudi u~e, kako
neprestano iz jednoga u drugi kolegium tr~e, kako se sva
prekrasna i blagorodna du{evna sposopstvija razmr{avaju, prosve{tavaju i u mnogoobraznim znanijam ra{iravaju i rasprostiru, i sravwivaju}i ova mesta i qude s
prekrasnom no bednom varvarskom Albanijom, s koliko
dra`im i milijim toliko ve}eg so`aqenija dostojanijim
zemqama, Serbijom, Bosnom i Hercegovinom, uzdisao sam
i ~esto gorke prolivao suze, sam s sobom govore}i: Kad
}e u onim prekrasnim zemqama ovaka u~ili{ta biti?
Kad }e se i ona mlade` s ovakovim naukam napojavati?
Milioni naroda! Jadni Turci ~ekaju da {to pametno ~uju od dervi{a, a bedni i udru~eni hristjani od kalu|era.
No {ta }e im ovi kazati kad nigde ni{ta drugo pod nebom ne znadu nego: daj milostiwu, daj sve, {to god ima{,
a ti umiri od gladi, i mrzi i prokliwi sve qude na svetu
koji tvoje vere i zakona nisu! Gledaju}i kakve se ovde
kwige svaki dan sastavqaju, pi{u i na svet izdaju, `alost
166

napada{e na mene kad bih god pomislio kako kod nas vi~u: Daj nosi kwige iz Rusije. A kakve kwige? Za one koje se tu prevode s u~enih jezika, sastavqaju i izdaju na
slavenskom ni kataloga nejma; barem da im se imena znadu.
Razmi{qaju}i neprestano o ovim ve{tma, spomenem
se jo{te u Dalmaciji za~etoga `elanija i namjerenija da
je krajwe potrebe i nu`de delo na op{tem narodwem jeziku {to napisati i izdati. Ja sam ~isto pred o~ima
imao kakvu su buru i metavicu na sebe svi oni privla~ili koji su se usudili najpre i najpre podobna predstavqenija narodu ~initi. No mora se kadgod ko jedanput na}i.
Ajde, u ime bo`ije, nek se po~ne! Sila se nikom nikakva
ne ~ini, neka ka`e ko {to nahodi za dobro i polezno, a
razumni qudi i sad i posle o tom neka sude. Znam da }e
nerasudni i nevje`e psovati i ru`iti; nerazumni revniteqi prokliwa}e i pretiti. Ali s druge strane, znam i
ovo da razumni bogoqubiteqi, istinoqubiteqi i op{tega dobra i polze `elateqi, blage du{e i po{tena srca qudi, cerkovni i mirski, po~e}e se razbu|ivati i
sverh ovih ve{ti s ve}im pronicateqstvom razgovarati
i rasu`davati; a ovo je po~etak k ispravqeniju, i to {to
se zasad `eli. Pak {ta }e iz toga sqedovati? - re}i }e
ko. Da se opredeqenim na sve{tenstvo bez svakog daqeg
oklevawa i zakaswenija i takove kwige daju koje ~itaju}i u~eniji da postaju i da su kadri sebe i narod svoj u~iti, na dobro nastavqati i prosve{tavati; evo {ta }e u
ime bo`ije sqedovati.
Naumiv{i dakle {togod izdati, na prole}e pre|em
zajedno s moji mladi}i u Lajpsik, budu}i da tu i {tampa
slavenska imade, gdi se i za istu Rosiju neke kwige {tampaju, i universitet kako i u Hali. Ovde na isti na~in zapi{em se u katalog universiteta, po|em u profesora
Borna slu{ati fiziku i po~nem izdavati malo so~iwenije o mojim prikqu~enijam, kojemu sam dva poglavita namjerenija imao: prvo pokazati bespoleznost manastira
u op{testvu, a ftoro veliku nu`du nauke, samoga sposobnej{ega sredstva za izbaviti qude od sujeverija i privesti ih k pravom bogopo~itawiju, k razumnom blago~estiju i k prosve{tenoj dobrodjeteqi, ~rez koju slovesni
~lovek na prvi put svojega vremenoga i ve~noga blagosostojanstva dolazi. ^rez Sovjete razuma hoteo sam nakrat167

ko i voob{te samo po~etak naravou~iteqne filosofije

dati.
O ovom zabavqaju}i se pro|u mi koje u Hali koje u Lajpsiku ravno dve godine. Rad sam bio radi mladih Moldovana i tre}u godinu u Lajpsiku zaostati; no predvide}i
da, ako to u~inim, osta}u bez novca, pak posle kako bih u
Pariz i London po{ao? Vsega o ovi gradovi ~itati i
slu{ati, ovih prosve{tenih naroda kwige u rukama imati, a wih voop{te ne poznavati i wihova preslovita mesta i gradove ne viditi, to bi za me toliko zna~ilo kao u
mraku `iviti. Ne ostaje mi vi{e nego pedeset dukata. Za
takova mesta malo i ni{ta; ali {to mu drago, pomislim
u sebi, ne}u ja ni prvi ni posledwi biti koji je po Franciji i po Ingliteri pe{ice hodio. Mojega blagorodnoga
i qubimoga romanskoga Episkopa ve} sam o mojem namjereniju preduvjedomio bio. On mi pi{e da wegove pitomce s trgovci otpravim u Moldaviju, i meni na dar po{aqe trideset i pet dukata. Trista u drugo vreme ne bi me
tako obradovali kako su me ovi sad.
Predam mladi}e kupcem iz Ja{a i na|em preizrjadna
kolesa {to su dovezla trgovce u Lajpsik na pazar i koja
prazna u Frankfurt na Majnu nazad odlazahu; u ovima jo{te s jednim `ivopiscem Talijanom o maloj ceni po|em.
Pre|emo kroz razli~na vladjenija, gradove i lepa mesta
Germanije, koje kad bih hoteo podrobno opisivati, odve}
bi dugo bilo. U divnom gradu Frankfurtu zadr`im se s
re~enim Talijancem, koji i sam u Pariz i|a{e, ~etiri
dana, hodaju}i po gradu i naokolo. Manhajm u Palatinatu
i on nas zadr`i dva dni u sebi. Potom ~rez Alsaciju stignemo u Strazburg, gdi pregledamo universitet i katedralnu veliku cerkov, za koju ka`u da je pravqena sto i
dvadeset godina, i, ako }emo pravo re}i, vi{e od trista
hiqada svetaca, an|ela i razli~nih svakojakih obraza i
videnija od kamena, kao da su od voska izrezana, i od wih
sva crkva kao grad nekakav od dna do vrha sazidata. ^udo
da su je za toliko doknadili i savr{ili.
Ovde pogodimo ko~ija{a s karucama ba{ kao intov (u
taki se koli ovuda putuje) do Pariza s ugovorom da se
svrati u neke gradove izvan druma, kako: u Qunevil, Nansi i Mec, da ih vidimo. Ko~ija{ na{ kad do|e da se pogodimo, ja sam mislio da je gospodar koji sluge svoje s kole168

sama {aqe; tako lepo bija{e obu~en. A kad po|emo, me|er on isti s perukom. Kad bi drugda pokraj kowa kasao,
sve bi mu kesa paruke po le|i skakala. Smejao sam se, misle}i: da ovi vidi na{eg ba~kog ko~ija{a, ko bi se od
wih drugom ve}ma ~udio? To znam da bi mu Ba~vanin namah opsovao kesu.
Iz Meca po|e s nami u dru{tvo jedna gospo|a advokatkiwa, koja u celom svom `ivotu ni{ta ne pije, to jest
{to se pije, ni vode, a sover{eno zdrava, i prekrasne krvi i vida. Kad bi gdi po lepi mesti pe{ice hodali, i{la
bi ova `ena kao da je vetar nosi. No namesto pi}a, jela
~orbovita, zeqe i vo}e je|a{e. Moj Talijan i ja, ni mi nismo hoteli ni{ta drugo piti nego {ampawsko vino; ovuda je izobilno i jeftino.
Pariz me je zadr`ao tri nedeqe ravno. Da sam se mogao u kesu pouzdati, bih i triput tri meseca. I ovo je ni{ta: trista godina da `ivi{, ima{ tuda {ta gledati.
Pet dukata sam dao samo momku koji me je svuda vodio.
Svaki bo`iji dan od jutra do no}i tu se sve hodilo; ru~ali bi onde gdi nas podne zate~e, a pilo bi se gdi se god
o`edni. Ko bi rad bio znati {ta sam ovde vidio, evo poglaviti uzrok za{to ga u tome ne mogu poslu`iti. Tabak
jedan na{tampati ko{tuje me dvanaest talira; a za ovi
posao hotelo bi se najmawe desetak tabaka. Dakle, ko ho}e to da zna, a daleko mu se ~ini po}i i viditi, a on, ako
ne zna francuski, neka nau~i, pak neka kupi kwigu zovomu Opisanije Pariza i Versaqa sa svima znamenitima
ve{tma u wima i naokolo. Ova kwiga ako usko{tuje dva
forinta, ne}e vi{e; to je ni{ta; i tu }e sve na}i {to sam
god ja vidio. Kraqa franceskoga Ludovika [esnaestoga
i predivnu kraqicu, bla`enej{ega vospominanija na{e
preslavne cesarice i matere, Marije Terezije, k}er, i wu
sam vidio u Versaqu. Ovo ne vaqa premol~ati: novi Luvr, dvorovi kraqeva francuskih, koji je milione ko{tovao i mo`e se nazvati jedno od sedam ~udesa na svetu. Polovina ovoga zdanija opredeqena je za biblioteku i za
akademije visokih znawa. Evo, qudi, na svetu gdi carevi
svoje dvorove kwigama mudrosti i naukam daju i posve}uju i sebi za visoku vmewavaju slavu s musama zajedno obitavati. Nek izi|e sad ko da mi ka`e {ta ja nisam vidio.
169

Kako mi je mu~no bilo iz Pariza po}i! Ali {to }u?

Nu`da je tvr|a od ~elika. Kakvih bih prekrasnih kwiga
tu mogao nakupovati? ^ini mi se da sam tu prvi red za
`ivota, na one kwiga gledaju}i, so`alio {to nejmam novaca. Od Lajpsika, s ove tri nedeqe u Parizu, ode ~etrdeset dukata; kamo, gdi je London? Nije do stajawa. Napred!
Namere se dva po{tena trgovca uprav za Kales, s kojima o malom tro{ku do ingleskoga kanala mogah do}i. U
Kambreju posetim grob bla`enoga i svetoga arhiepiskopa Fenelona, Telemahova spisateqa. Razgovaraju}i se
putem s trgovca, ka`em im da ja nisam ni{ta drugo nego
gre~eskoga i talijanskoga jezika u~iteq; da idem u Angliju za pou~iti se, koliko budem mogao, ingleskomu jeziku, i predvide}i da }u tu sasvim ostati be novaca, sam se
~udim {to }e od mene biti. Pritom - da ja niti sam kad
imao drugoga kapitala niti sad imam, razvje u~e}i decu
dobivao sam gdi{to i s tim od mesta do mesta prelazio, i
{to sam mogao, nau~en sam. Kura`, mon ami! odgovori mi jedan od wih. Promisal nebesni koji te dosad nije ostavio, ne}e ni odsad. Kad sve potro{i{, {to god
ima{ do posledweg novca, ako me`du tim ne na|e{ na~in
da mo`e{ tu duqe prebivati, oti}i }e{ tome i tome kupcu, mojemu korespondentu, na koga }u ti ja dati pismo, i
on }e te otslati o mojemu tro{ku u Kales. Ovde }e{ godinu dana u mojemu prebivati domu i mojim dvoma sinovom na talijanskom jeziku lekcije davati! Ja }u ti dati za
godinu pedeset dukata i trapezu, a jo{ toliko mo`e{ od
drugih zaslu`iti, ja ti za to stojim dobar; pak na koncu
godine ima}e{ dovoqno za po}i kud ho}e{. Zahvalim mu
serde~no na ovom utje{eteqnom sovjetu i tako bez svake
brige i misli prevezem se ~rez kanal i 1. decembra 1784.
do|em u prvi Inglitere grad Dover.
Ovo bi pismo moglo i podu`e biti; oba~e i u kratkom
dosta samo protr~ao: od Moldavije do Inglitere podosta
je pro}i; vreme je ve} otpo~inuti. @ele}i Vam dakle, qubimi moj, svako dobro, ostajem
U Lajpsiku oktomvra
20, 1788.

170

[XI]

QUBIMI PREDRAGI DRU@E!

Evo me ve}, hvala bogu, u odavno ~uvenoj i zadugo po`eqenoj Ingliteri, u gradu Doveru. Po Franciji hode}i i
prolaze}i ~iwa{e mi se na neki na~in i zemqa i qudi
poznati, jer jezik wihov zna|ah i sa svakim mogah govoriti, a ovde nigde ni slova! Staro i mlado, `ena i dete, sve
ti to ingleski govori, niti im mo`e{ razabrati {ta ti
qudi misle, {ta li ho}e. Gledam `ene i devojke: lepa su
to stvorewa da ni{ta lep{ega na svetu niti je mogu}e viditi ni pomisliti. Hiqadu o~iju da sam imao, i za hiqadu godina ne bih ih se mogao nagledati. Koliko ih vi{e
gleda{, toliko ti se lep{e ~ine. Ho}e{ li da si ~itav,
idi svojim putem, niti ih gledaj, jer ako di`e o~i i pogleda, ve} ne ode daqe; tu }e{ ostati doveka. Ta i po drugim zemqama ima lepota, ali su svuda po vi{oj ~asti lepe ponosite, pak kako ih ~ovek vidi da se gorde i ~udesa
o sebi misle, ne mari za wih nek idu svojim putem. Al
evo ~uda ovde, gdi rekao bi da one niti mare, niti misle,
niti znadu da su prekrasne, nego gledaju na svakoga s takovim prirodnim i prostoserde~nim o~ima, a u isto vreme s otvorenim prijateqskim i blagohotnim licem, ba{
kao da ga odavno poznaju.
Sada neka predstavi i voobrazi sebi, ko mo`e, kako je
meni moralo biti kad sam se me|u ovakovim bo`ijim prekrasnim stvorewem na{ao, ne mogu}i s wima ni re~i
progovoriti. Milostivi blagi bo`e, mi{qah u sebi, te{ko li su ti qudi sagre{ili bili kad si im tolike i tako razli~ne jezike dao! To ti je wima wihov torow doneo
i pre vremena na nebo pewawe, kao da im je malo zemqe
bilo da po wojzi hode. A kad se ve} zdravo na one prvi
isrdim qude, onda toprv po~nem se sam na sebe srditi,
gdi toliko `ivi{e i `ivu i danas bez ingleskog jezika i
171

kwiga, a meni se ne mo`e `iviti, ako ne saznam {ta misle ovi qudi, kako `ivu, {ta li se i u wihovim nahodi
kwigama. Ho}e{ Ingliteru? Evo ti je; ajde sad govori
s qudma.
Du{a ~elove~eska ima ovo u sebi dobro svojstvo: kako
je o ~em nibud oskorbqena, ona prirodno br`e-boqe tra`i sposobno sredstvo kako }e sebe ute{iti. Iz ovoga zar
uzroka i meni do|u na pamet neki lepi latinski stihovi,
no nipo{to ne pamtim ni gdi sam ih ~itao, niti ko je wihov spisateq; dosta oni mene ute{e. Ovo su:
Non quisquam fruitur veris odoribus,
Hyblaeos latebris nec spoliat favos,
Si fronti caveat, si timeat rubos;
Armat spina rosas, mella tegunt apes
Niko ne u`iva prole}ne mirise,
Iz hiblejskih pe}ina ne izvla~i sate,
Ako ~elo ~uva i boji se kupine;
Vooru`ava trn ru`icu, med brane p~ele.
O nevaqalo malodu{ije! (pomislim u sebi) Ako ne
znam ingleski, a ja sam ba{ onde gdi vaqa za nau~iti.
Mnogocene ve{ti ne kupuju se za malu cenu.
Jedan mlad sve{tenik, rimokatolik iz Irlandije, koji se je u Franciji u~io, sad i|a{e natrag u svoje ote~estvo i put mu bija{e na London; s ovim po|em u dru{tvo.
Pred ve~e ostanovimo se u drevnej{em Inglitere na predivnom visokom polo`eniju gradu, zovomom Kantorberi,
za preno}it ovde. Imali smo pre no}i dva ~asa vremena
za obi}i velika zdanija arhiEpiskopije i velikolepnu
starinsku cerkov; podobne, i po bedeni grada hode}i, ne
mogah se dovoqno nagledati, smatraju}i razli~no ustrojeno i od same prirode veli~estveno polo`enije okolostoje}ih mesta. I tako, preispolwen vnutrewej{ago ~uvstvovanija i udivqenija divnago v deleh svojih tvorca, u
samu no} do|emo na kvartir.
Kako mi je pak bilo sutradan s visokih mesta na u`asne veli~ine nepregledatog prostranstva krasnej{i i
slavnej{i na svetu grad London gledaju}i, o ovom ne znam
ni re~i re}i. Sve{tenik Irlandez i ja imali smo prvo
sedali{te u velikom ingleskom intovu; no polaze}i iz
172

Kantorbera, dao sam moje mesto drugom, a po{ao sam sesti na pokrov intova (i tu se na lepom vremenu komodno
sedi) za mo}i boqe svuda gledati. I sm sam se sebi krstio
i ~udio u kakav me je bla`eni ~as mila mati moja za~ela.
Gdi sam ja ovo sad? Ko li sam ja? ^iwa{e mi se kao da sam
se iznova u nekakav novi svet rodio. Neobi~no predstavqa{e mi se postignuti: jesam li ja onaj isti koji pre nekoliko dana s mojim kom{ijom Nikom Putinim, iz Banata, sve pokraj Begeja u Srem, a odavde u crveni hajdu~ki
opanci s Atanasijem pokraj Dunava u Horvatsku u velikoj
ito{ti i|ah? Sad na pokrovu takovog intova (u koji za
ulesti vaqa se pewati po merdevinama) sedim kao neki
rimski diktator, i pobediv{i qutu skudost i surovog
mu~iteqa ubo`estvo, aki u pobedonosnom trijumfu ulazim u slavniji i lep{i grad nego je ikada Rim bio, vmewaju}i sebe tako blagopolu~na zato {to ga vidim i u wega ulazim aki bi sav moj bio prekrasni London.
Qubimi moj, lasno je predvideti da sardanapalskago
duha i mudrovanija qubiteqi i po~itateqi, koji sve bla`enstvo u nasla`deniju gortana i u prijatnom i izobilnom preispolweniju creva pola`u i koji po tegoti kese
i zlata cenu du{e i dostinstvo uma mere i cene, takovi
}e se bez sumwenija ovom mojem hvaqewu i di~ewu ne samo kao detiwskom i prosta~kom nego kao bezumnom posmejavati. No s druge strane, oni koji poznaju nebesno i
bo`estveno blagorodstvo slovesne i razumne du{e, koji
umedu raspoznati nesravweno otli~ije besmertnoga i
ve~noga bogatstva razuma, srca i narava od privremenoga
i zemnoga; oni (bili Inglezi, bili drugi) koji spisanija
Adizonova, Sviftova, Pope i ovima podobnih bez svakoga sravwenija vi{e nego sva zdanija Londona grada po~ituju i cene, zaisto ne}e se posmejati, no vesma }e pohvaliti i da}e mi pravo. Evo ovome prosto i osjazateqno dokazateqstvo, koje i slep ako ne viditi a on opipati mo`e. (Neka svak primeti i neka ne zaboravqa da se ovde samo u onima bogatstvo i telesna usla`denija oporo~avaju
koji za preimu{testva du{e i razuma nimalo ne mare).
Ko je bio ikada ve}i i bogatiji od careva persijskih, makedonskih i rimskih? Ko se je ve}ma u slasti vaqao od
Sardanapala, Krisa i razli~nih drugih sultana, hana i
173

satrapa? Pak gdi je to sve sad? Nigde. Nestalo, propalo

i i{~ezlo da mu ni traga nema, kako god lastavici koja
kroz vozduh leti. A spisanija prosve{tenih naukom umova? Ne}u ni Omirova ni Aristoteleva spomiwati, za{to wihovih imade odve} mnogo, nego samo nekoliko stihova Simonidovih, Focilidovih, Solonovih i Menandrovih, kojih je vrlo malo, ali su svetu polezniji i narodu ovih re~enih qudi slavniji nego sve onih vi{e pomenutih slasti, bogatstva i sujetne pompe. Iz istoga ovoga
uzroka, dakle, i na ovi sami prosti i prirodni na~in ve}a }e polza na{im Serbqem biti, dokle ih god bog na
svetu bude dr`ati, ako im na primer ja s pomo}ju premudrih bo`estvenih ingleskih kwiga samo desetak vrsti
{to polezno i razumno posle sebe ostavim nego da sam ja
sav London i kao Solomon hiqadu najlep{ih `ena imao
i s wima se veselio i u slasti do preko u{iju plivao. No
o sem do zdje, {tono re~. Ajdemo opet onde otkud smo
izi{li, u slavwej{i sveta grad London.
Sve{tenik Irlandez u~ini mi qubov i pozna me s jednim magistrom dece Inglezom, koji ume|a{e kojekako
franceski. S ovim se pogodim da mi daje lekcije, kvartir
i hranu za tri gineje na mesec; to ~ini oko dvadeset i pet
forinti. Kupiti nu`ne kwige, i za to se ho}e nekoliko.
Kad u~inim moj esap, na|em da imam tro{iti za tri meseca.
Pla{e me da je izgovarawe ingleskog jezika vesma
mu~no, a wega razumjenije za jednoga ko zna nemecki i
francuski, pritom i latinski, da je vesma lasno. [to bog
da, mislim, kad je meni razumjenije jezika gotovo, wegovom izgovoru preodole}u ja ako }e on biti sedamdesetoglavna hidra. A kad li me po~nu u~iti, ~isto mi se ko`a
uzme je`iti i dlake na meni uzgoru dizati. Zagazio sam
ajde napred! Trudoqubije u dru{tvu s postojanstvom
mnogom poslu do|e na kraj. Ovi se uzao ne da prese}i kao
Gordijev. Sam Aleksander ovde da do|e, morao bi ga razmr{ivati; ma~ wegov ne bi mu ni{ta pomogao. I da sam
samoga u~iteqa imao, o jednom satu na dan ni{ta ne bih
u~inio; no veliko dobro za me {to sam povazdan u ku}i za
svaku re~ i po mnogo redi za istu re~ imao koga pitati.
Starica mati u~iteqeva, `ena wegova, sestra, brat, sna174

ha i ko bi god u ku}u iz kom{iluka do{ao, svi su to bili

moji predragi i mili u~iteqi, i `elim im srde~no blagopolu~an od boga `ivot. Qubezno su me i rado nastavqali i u~ili, i ~esto bi se otimali ko }e mi {to boqe
i lak{e kazati. Kad bi god lepi dni bivali, i doma}in
moj, master Lrd zovomi, kad ne bi lekcije davao, vsegda bi
me vodio kad po jednoj strani grada kad po drugoj.
U kom{iluku poznam se s jednim kupcem, zovomim Janzonom, koji ne samo latinski lepo govora{e, no dosta dobro i jelinski, i ~isto izgovara{e; i ovi mi je u mojim
lekcijama pomagao i ~esto ~astio. ^rez ovoga poznam se
s jednim blagorodnim Grekom, rodom iz Cipra, od drevne
familije, Luziwana zovome, koja je u neko vreme s tim
ostrovom vladala. Ovi gospodin od mnogo godina u Londonu `ivqa{e, kojega poznanstvo bilo mi je vesma polezno. Na ovi na~in dan po dan pro|u tri meseca, a ja potro{im po~ti sve {to sam imao.
Posledwe trimese~ja nedeqe odem pozdraviti gospodina Luzinijana i javim mu da nameravam vozvratiti se u
Kales, predstavqaju}i mu da sam izgovor jezika od ~asti
postigao, a {to mi jo{te nedostaje mogu i na drugom mestu na}i u~iteqa. Jedan moj dobar prijateq, govori mi
gospodin Luzinijan, komu sam o tebi kazivao, prosio me
da te povedem sutra k wemu na ru~ak; `eli da te pozna.
On je ingleske porcolane trgovac, no u~en ~lovek i veliki qubiteq jelinskoga jezika i kwiga, kako on tako i gospo|a wegova. Uzdam se da se ne}e{ odre}i po}i sutra k
wima na ru~ak. ]uti, bogati, odgovorim mu, ta lud
bih bio kad bih se k dobrim qudma na ru~ak odrekao po}i, k kojima bih i bez ru~ka radostan po{ao. Nasmeje se
on na moj odgovor, i tako provedemo to posle podne najpre s tejom, a zatim s pon~om, razgovaraju}i se o Greciji
i o wejzinim prikqu~enijam. Na koncu uveravaju}i me on
da }e mi drago sutra{we poznanstvo biti, u samo ve~e po|em doma. Podaleko mi je bilo i}i, al se vidi lepo od
be{~islenih fewera, a put mi je poznat. Pre nego opi{em ovo, o kojem je re~, za me znamenito poznanstvo, ho}u
sleduju}e primje~anije pretpolo`iti.
Oni qudi koji ne imadu za svoju potrebu nu`nih novaca, a ne umedu ili za koji mu drago uzrok nisu kadri ste175

}i, bili u~eni filosofi ili neu~eni prostaci, koji hode izdrpati i izmrqati, le`e na krpetinama i `ivu u nepo~i{tenom mestu, pak namesto {to bi se zato stidili i
skorbili jo{t se tim ponose, voobra`avaju}i sebi iz toga nekakovo dostoinstvo, sede i kao od nekakvih velikih
i dubokih nauka namrgo|enim licem ~ine razli~na primje~anija sverh sujete bogatstva i novaca, jo{te su k tomu takove delije da se rugaju onima koji su kadri ste}i i
ne samo spokojno no i lepo `iviti takovima svak lasno
mo`e viditi da mozak nije na najpravijem mestu. Ali kad
vidimo pravednoga Aristida, koji je sve bogatstvo pobe`denoga i prognatoga persijskoga cara u ruku imao i najslavnijim u svoje vreme na svetu vladjenijem upravqao, da
siromah umire i da se nejma s ~im po svom dostoinstvu
pogrepsti; kad vidimo bo`estvenog Sokrata da darove
slavoqubivoga Alcibijada {aqe natrag; i na konac, kad
upazimo slavnog Fociona da sam iz bunara vodu ~erpe i
sebi noge pere, dok mu pritom `ena wegova hleb mesi i
ve~eru gotovi, a u isto vreme poslanici Velikog Aleksandra od jutra do mraka za wim pristaju, mole ga i zakliwu da ne ~ini Aleksandru takove obide ne primaju}i sto
hiqada talira {to mu on na dar {aqe: o ovim u samoj ve{ti i istini velikim qudma ko ima samo zrno pameti,
sasvim drugoja~e vaqa da misli; a ko ih god s onima prvima po~ne me{ati, nek nimalo ne ~eka da ga vode u hospital ludih, nego neka sam ide, jer mu je onde pravo mesto.
Jest na~in u ve{tma! Ovo ni u ~emu ne vaqa zaboravqati, i po ovom pravilu u sva~em suditi i izre~enija ~initi.
Otkad je god grad London onde gdi je, ne znam je li iko
u wemu samo zato {to novaca nije imao tako blagopolu~an bio kako {to se je meni slu~ilo biti. Kakav je to galimatijas (zamr{eno govorewe)? re}i }e mi koji useknuta nosa o{troumac. Rasudimo samo, pak }emo viditi da
nije galimatijas, nego su ~iste i powatne re~i. Da sam
imao nu`nih novaca za opstajati jo{te tri meseca tu, i
tako mo`e biti da bih se s ovim qudma, o kojima }e sqedovati re~, poznao, ali bih ih samo mimogred i slabo poznao, za{to ne imaju}i nikakove potrebe od wih, ne bih
nipo{to bio u sostojaniju dobrotu i blagost srca wiho176

va i prekrasno blagorodstvo du{e wihove iskusiti i poznati. Ostao bih pri mojemu u~itequ dok bih opravio
svoj posao, pak bih se vratio svojim putem; i tako bi za
vavek du{a moja li{ena ostala sla~aj{eg poznanstva kojega sam u `ivotu imao i mnogocenej{eg sokrovi{ta ~esnosti, dobrodjeteqi i prijateqstva ovih blagih i bo`estvenih u Angliji qudi.
Okolo jedanaestog ~asa do|e k meni gospodin Luziwan: Ho}emo li po}i? pita me. Ja sam ve} davno gotov, odgovorim mu, i sve sam se bojao da Vi ne odete bez
mene. Nasmeje se on, govore}i: Za dobra smo vremena;
ima}emo celi sat hoditi, no i tako }emo zarana do}i; poznato ti je da Inglezi u dva i tri sata popodne obeduju.
Pro|emo pokraj londonske fortece, zovome Tauer,
jo{t bog ga znao kud, dok jedva i jedva do|emo u stranu
grada imenujemu Hermitey, u dom naricajemi ^ajne hauz, to jest Hineska ku}a. Ovde kad uqezemo, na|emo doma gospo|u gdi ne{to od finoga beza {ije. Po obi~nom
pozdravqeniju re~e nam da sedemo; i ona sedne. [iju}i
kao i pre, po~ne razgovarati se s gospodinom Luziwanom
o tom {to je ~itala u novinam, koje stajahu jo{te na astalu, o delam parlamenta, o Indijakompaniji, o novopri{ed{im otuda korabqem, o kupe~estvu, pak najposle i o
novoizdatim kwigama: koje su, kakovi su qudi ovih kwiga spisateqi i o ~emu pi{u. Sve to ona ka`e prosto, lasno i ~isto. Da je nisam gledao mojim o~ima da {ije, bih
zaisto mislio da ona ~ita ne{to iz kwiga. Sve nisam mogao razumevati, ali za ~isto i jasno wejzino govorewe
malo mi je {to uticalo.
U ovom razgovoru pro|u dva sata, koliko da ih nije ni
bilo. Kad bi {to gospodin L. po~eo govoriti, jedva bih
~ekao da on prestane i da }uti, a da ona govori. Celi bo`iji dan ne bih mario za ru~ak kad bi samo ona besedila,
da ne prestaje. Mogao sam je slobodno u sve to vreme gledati, jer ona malo bi kud gledala kromje u svoj {av. Ona
ne bja{e ono {to se svojstveno zove ingleska lepota;
ali s druge strane, kad bi koji Apeles ili Rafail hoteo
nevinost, dobrotu i ono bla`eno spokojstvo srca i ~istu
du{e neporo~nost izobraziti, nigde zaisto takovog ori177

ginala ne bi na{ao kako u obrazu i u pogledu ove Ingleskiwe.

Po ftorom ~asu postave trapezu, i do|e gospodar doma, moj novi prijateq, mister Joan Livi. S wim se pozdravim i po~nem razgovarati latinski, kojim jezikom
on bese|a{e s predivnim krasnorje~ijem i ispravnostiju. Otkad sam iz Moldavije izi{ao, nisam bio tako veseo
kao u ovi dan. Nisam nimalo znao, a ba{ kao da je i kromje mojega znawa du{a u meni predvidila da }e se od ovoga dnevni po~eti trimese~noje moje blagopolu~ije u Londonu. No kako ne bih bio veseo, vide}i na licu i u o~ima
ovih bla`enih qudi takovu ~istoserde~nost i dobrohotstvo! Kao da su mi ro|eni brat i sestra i kao da se nadusiquju ko }e me od wih dvoje qubeznije, milostivije i
sla|e gledati, glasom du{e i srca svoga ~rez qupkih o~iju svojih pogled kazuju}i mi kako su radi i zadovoqni
{to smo se po tako davnom rastanku na{li, sastali i
vidli, da se opet jedan drugoga nagledamo.
Pri ru~ku g. L. po~ne ne{to kazivati, tako da ne ima|a{e vremena jesti. Gospo|a ~esto opomiwa{e ga da ru~a, da gladan ne ostane. Onda ja re~em doma}inu: Meni
gospo|a jo{t nijedanput nije rekla da jedem, jer vidi da ja
ne ~ekam da me nudi. D se to ovom ~oveku na smej da se nekoliko minuti morao smejati. Pita doma}ica: Ut is
dat? Uat du ju laaf so? [ta je to? Za{to se vi smejete tako? A kad joj ka`e, u~ini se vseop{ti smej. Ko bi nas vidio, ne bi rekao da smo tu do{li ru~ati, no smejati se.
Kad ovo prestane, veli mi gospo`a Livi da me je g. L. vesma hvalio i da je pohvala wegova nelo`na. Praesertim,
re~em ja mu`u wenom, ubi de prandio sumendo agitur, nemini
cedo. To jest: Navlastito gde je o ru~awu posao, nikom
ne ustupam. Zaludu ih ja uveravam da bez svake {ale to
ka`em, oni sve udri u smej.
No sve ovo ni{ta nije bilo. Kad toprv po prijatwej{em pivu burgundsko vino donesu, i po~nem im ja ne{to
ingleski kazivati i, za ne ~initi ih dugo ~ekati, gdi {to
ne bih mogao pogoditi, to bih namah s nemeckim ili s
franceskim nadokrpio, ovoga ~uda opet! Svi bi me
jo{t s tolikim u{ima slu{ali i potom bi se oni me|u
sobom inatili ko }e boqe moj novi jezik izjasniti. Ovde
178

bi na me red do{ao smejati se, vide}i da niko od wih

uprav ne zna {to sam ja kazivao. Nakratko kazati, ovi je
dan bio dan sover{enog veseqa.
Po obedu zapitaju me da im pravi uzrok otkrijem za{to, budu}i takov qubiteq wihova jezika, tako skoro iz
Anglije polazim. S ovakovim qudma ~istoserde~nu ne
biti, ovo bi to~no svetotatstvo bilo. Koji }ete praviji
uzrok od ovoga, odgovorim, nego, prvo {to nejmem novaca, a drugo: ni od koga na svetu nije mi veksela ~ekati.
Ako je to samo, re~e mi mister Livi, nije nu`da da odlazi{: ja }u ti svaki dan po ru~ku lekcije davati, a ru~ati i ve~erati mo`e{ s nami.
Po nekoliko dana na|u mi i kvartir ba{ u svom kom{iluku. Ovo je dokazateqstvo onoga {to sam povi{e rekao da jedinstveno za nedostatak tro{ka polu~io sam poznanstvo ovih neopisane dobrote qudi. Znak sover{ene
dobrote u tome se sostoji da koliko vi{e dobar ~ovek kome dobra tvori, toliko mu je taj isti miliji i dra`i, kako god {to su ~ada roditeqem svojim.
Odlazio bih u dom mojega gospodina Livi svaki dan u
deseti ili jedanaesti ~as pred podne, i s pomo}u i nastavqenijem wegove pre~esne supruge ~itao bih izgovora
radi, a potom prevodio bih koju Ezopovu basnu s gre~eskoga jezika na ingleski. I ona bi svaki dan po jedan sat
{to gre~eski ~itala, koji jezik ona i mu` wen vesma qubqahu. I tako bi se provodilo vreme do obeda, to jest do
dva ~asa po poludne. Zatim do same ve~ere gospodin Livi, kad ne bi kud za delom svojim izi{ao, bi me u~io.
Na mesec dana po ovakovom meni poleznom i radosnom
upra`weniju otide u Harvi~ sa suprugom svojom posetiti tasta svoga (u ovo vreme svake godine obi~avahu pose{tavati ga) i prebudu u wega petnaest dana; koji grad odstoji od Londona dvadeset nemeckih miqa. Mene preporu~e svojemu kalfi, dobromu i lepe nauke mladi}u. S
ovim bih u domu ru~avao, i po ru~ku do ve~ere on bi me
u~io; koji me tako rado ima|a{e i serde~no qubqa{e kako god i gospodar wegov. Trapeza bi se vsegda gospodski
davala, kako da su isti doma}ini doma, i mister Klrk, da
moga{e, bi me u svoji nedri nosio; no sa svim tim, kako ja
tako i on, jedva do~ekamo da na{i mili doma}ini stignu.
179

Oni isti za svoju veliku dobrotu k meni isprose se od

staroga gospodina, i pet dana pre do|u ne`e li bi do{li.
Ne znam u `ivotu mojemu, razvje ako kad sam detetom bio,
da sam koga s takovom ~uvstviteqnom `eqom i ~eznu}em
~ekao, i jedva ih do~ekam.
Na nekoliko nedeqa zatim do|e iz Harvi~a gospo|e
Livi sestra, mistris Telar, i brat wejzin, mister Kk, na
pose{tenije. Ve} posle toga svaki dan bivale su, kako u
wihovom domu tako i kod drugih wihovih prijateqa, ~asti i veseqa i proho|awa po najlep{i mesti grada i naokolo, kuda sam i ja po~ti svuda morao hoditi. Ovo bi me
nekoliko ~inilo dangubiti; no s druge strane bilo mi je
milo i polezno, daju}i mi na~in boqe poznati qubvedostojnej{a svojstva i nepreuhi{trena no prosta i ~istoserde~na opho`denija Inglezov. I kromje ovih gostiju,
moj prijateq gospodin Livi svakoga ftornika ~astio bi
neke svoje prijateqe od u~enih qudi, a svakoga petka bivali bi u dovoqnom sodru`estvu na ~asti u gospodina
Guljelma Fordajs, medika i zlatnoga runa kavalera, kojemu je kraq ovo dostoinstvo dao za wegovu otmenost u medi~eskom znawu. Ovi dostojnej{i gospodin bja{e srde~ni prijateq mojega blagodjeteqa Livi, i kako me ~rez
wega pozna, postane i moj osobiti patron, nalo`iv{i
svojemu qubimomu, dok god budem u Londonu, da mi daje na
wegov konat {to mi god bude od potrebe za kwige ili za
haqine i za pro~i sitni tro{ak.
Sve ovo blagorodno velikodu{ije i ve~noga vospominanija dostojnu dobrotu Inglezov ne bih mogao iskusiti
i poznati da se nisam u potrebi na{ao. Od mene je sad zavisilo da sam hoteo za `ivota ostati u Ingliteri, za{to
kako ja rado lekcije predajem, kako bih jezik mesta sover{eno postigao, mogao bih vesma lepo tu `iviti.
^ovek od kolevke do groba mora imati kakovu nibud
poglavitu `equ koja wim sover{eno vlada. Dete ni za
{to tako ne mari kao za igru; juno{a `eli nauku ili drugu koju zabavu; kako se ko na {to da i okrene. Dobro za
onoga ko izbere to {to je ~esno, pohvalno i polezno. Moja je `eqa u ovo vreme sva u tom sostojala se da jo{t koji
list na mojem materwem jeziku izdam. Sm sam po sebi sudio kako bi meni u mojej mladosti ne tokmo polezno no i
180

milo bilo {to pametno na mojem poznatom dijalektu ~itati. Kako bih ja blagodaran bio onome od roda mojega
koji se je za to postarao, i {to je sam s dovoqnim trudom
i pozadugo vremena postigao, to isto umu i du{i mojej bez
truda i u kratko vreme pripodaje! Ovo isto, dakle, {to
bih ja o drugima mislio i ~uvstvovao, to }edu prirodno
drugi o meni. Kakovo laskateqno predslu}ivawe! Kakova slatka besmertnago `ivota nade`da! Zbogom dakle
nek ostane ne samo London i Pariz nego koje mu drago na
svetu mesto gdi ja ovu moju verhovnej{u `equ ispolniti
ne bih mogao. Zato, kako i druga tri meseca pro|u, poznam
izgovor jezika ingleskoga i vidim sebe u sostojaniju da
mogu i sam o sebi u napredak napredovati, javim mojim
prijateqem i blagodjeteqem da moram i}i. Bog sam zna
kako mi je `ao bilo ove preslatke qude ostaviti! Ve}
sam tu rekao da }u se odsad krepko ~uvati da se s nikim
`ivim tako ne prijateqim kad se moram rastati i `aliti {to s wima nisam do groba.
Gospodin Guljelm Fordajs nalo`i mister Livi da mi
kupi kwiga lepih, i da se izvesti koliko se ho}e tro{ka
po moru do Hamburga i odavde do Lajpsika, i da mi to da.
Jedan traktat na latinskom jeziku, zovomi Fragmenta chirurgica et medica, u kojemu on svoje svojstvene va`nej{e
opite opisuje, i koji je u moje vreme tu na {tampu izdao,
za osobito i vsegda{we vospominanije dade mi. U ovoj
kwi`ici ovako se obojica potpi{u:
Dositheo Obradovics, Serbiano, viro linguis
variis erudito, sanctissimis moribus morato, Anglis, apud quos per sex menses diversatus est,
perquam dilecto. Fragmenta haecce, parvulum
quidem at amoris sincerissimi et amicitiae pignus, libentissime merito obtulerunt
Londoni,
kal. juni MDCCLXXXV
Gulielmus Fordyce
Joannes Livie

181

Druga dva mlada gospodina, Henrikus Tornbol i Guljelm Viliot, i ovi mi daruju neke preizrjadne kwige.
Nameri se korabaq veliki trgova~ki za Hamburg, u
koji 27. maja uqezem: i pro|em rekom Temsom k moru. Pri
Gravezantu, gdi je veliko pristani{te i gdi se velikolepna reka Tems u more spu{ta, stigne nas i kapetan korabqa u barki; i tako s spospe{nim vetrom uplivamo u
more.
Uqez{i u korabqenu sobu, kapetan vru~i mi jedno pote{ko pismo, koje kad otvorim, na|em u wemu pet gineja s
ovim vrstma:
I do assure you, my dear Sir, it has been matter
of some consideration with me, in what way (the
least to hurt your delicacy). I should contribute
my mite towards alleviating those pecuniary
wants, which have deprived us of you and
which you ought not to know. Do not scruple, I
beg of you, to accept of the inclosed small sum,
and be persuaded it is offered by a man who esteems and loves you. Farewell. Consider me as
one of the friends you have made in England,
who holds you dear in his remembrance and to
whom nothing will be more welcome than accounts of your prosperity and happiness.
London,
27 may 1785
Henry Turnbull.

PREVOD OVOG PISMA

Ja uveravam Vas, moj dragi gospodine, da sam ja o tom
u sebi razmi{qavao na koji bih na~in (bez najmawega povre`denija Va{e ne`nosti) mogao upotrebiti moju malenu pomo} k oblak{eniju onih nov~anih nedostataka
koji su nas li{ili Vas i koje nedostatke ne bi potrebna
bilo da Vi poznajete. Ne bude Vam protivno, ja Vas molim primiti ovde zakqu~enu malenu sumu, i budite uve182

reni da Vam se po{iqe od ~loveka koji Vas po~ituje i

qubi. Zdravstvujte. Smatrajte na me kako na jednoga od
prijateqa, koje ste Vi u~inili u Angliji, koji Vas soder`ava draga u svojem vaspominaniju i kojemu ni{ta ne}e
biti prijatnije od izvjestijah o Va{em {~astiju i blagopolu~iju.
Henrik Tornbol.
Evo ti mi opet drugi Andrej Petricopolos iz Korfa!
Ovaj bja{e mlad ~ovek okolo dvadeset i pet godina vozrasta, zvanijem sekretar pri nekom gospodinu, prijateq
Mr. Livin, k kojemu ~esto dolaza{e, i tu sam se s wim poznao. Iz wegova pisma viditi je da je on `elio meni po
vozmo`nosti svojej pomo}i, i sam ne budu}i bogat, no nije se usudio za ne povrediti, kako pi{e, moju ne`nost,
ibo po{tena i blagorodna srca sude po sebi da nije svakom lasno darove primati; i to {to se u prisustviju nije
usudio u~initi, nije se mogao pobediti ni uzder`ati da u
odsustviju ne ispolni. Na ovi delikatni na~in dati, to u
o~ima onih koji pristojno o ve{tma sude vozvi{ava wegovih pet gineja cenu sverh: pedeset redi toliko.
^etvrti dan do|emo u Hamburg. Ovde zaustavim se koji dan: prvo, za pisati mojim prijateqem u London, javiti
im da sam blagopolu~no more pre{ao i blagodariti na
wihovoj dobroti; ftoro, za pregledati ovi znameniti kupe~eski grad i lepa naokolo mesta. Odavde sam svim mojim prijateqem pisao: gospodinu Luziwanu jelinski, gospodinu kavaleru Fordajs i mojemu predragom mister Livi, mister Janzonu, Klarku i gospodinu Guqelmu Valiotu latinski; koja pisma, kad bih Vam hoteo sva spriop{titi, bilo bi Vam, mo`e biti, mnogo ~itati. Dva oba~e,
{to sam ingleski pisao, jedno u~iteqnici i blagodjeteqnici mojoj, gospo|i Livi, a drugo gospodinu Tornbolu, moram prevesti i spriop{titi Vam, za{to }ete iz
wih najboqe mo}i poznati moja dostodol`na ~uvstvovanija k onim bla`enim velikodu{nim i bo`ijim na licu
zemnomu qudma.

183

BLAGODJETEQNA GOSPO@E!
Kako god ostala ~uvstvovanija srca, tako i blagodarnost ne mo`e se sover{eno re~ma predstaviti. Kad god
mi s pristojnim vnimanijem o milosti i qubvepolnim
na{im blagodjeteqa delam razmi{qavamo, du{a na{a
ose}a ne{to takovo u sebi za koje jezik ne mo`e ravnomerna izja{wenija na}i. ^esto i to {to bi se moglo re}i nije nam slobodno, boje}i se da se ve}ma neblagodarni
ne poka`emo {to se usiqujemo s prostim re~ma za pokazana blagodjejanija nagra`denije ~initi. Zato niti ja nameravam, niti Vi, gospo`e moja, nemojte misliti da ja
~rez ovo blagodarstveno pismo Va{e blagodjejanije naplatiti i{tem. Ja sam sad podaleko od Va{eg prebivanija; {iroko more razdequje me od Vas, i bez sumwenija u
`ivotu mojem ne}u Vas k tomu viditi. Zato se ne bojim da
}edu moje re~i ni po vidimomu najmawem laskateqstvu
podlo`ne biti. Meni ve} ne ostaje {to bih od Vas `elio; ibo ono {to mi je na svetu po`elateqnej{e i dra`aj{e bilo, to sam Va{om milostivom pomo}u polu~io i
u sostojaniju se, hvala bogu i Vami, nahodim: Adizonova i
drugih Va{e prosve{tene nacije spisateqa kwige razumevati. Po tomu vi sama, blagodjeteqnice moja, vidite da
ovde laskavija i kakove nibud koristi `elanija nikakvo
podozrenije mesta imati ne mo`e. Ko se god ni~emu nejma
nadati, niti ima {to ve} o`idavati, on prirodno ne}e
laskati, sqedovateqno wegove re~i moraju neotlo`no iz
drugoga koga izvirati i proishoditi izvora. Dok sam ja
pri Vami bio u Londonu, za toliku Va{u aki milostive
matere i qubime sestrice dobrotu meni nije dozvoqeno
bilo ni s jednom re~ju Vami zahvaliti. Va{a blagorodna
du{a, nahode}i sve svoje nagra`denije u svojej vro`denoj
dobroti, niti je mogla ni hotela o ~em drugom ~uti. Ovde oba~e, gdi sam ja sad, ne mo`ete mi vi{e zapovedati da
Vam ne blagodarim; sad mi je slobodno ~initi {to god
ho}u, i mogu Vam blagodariti koliko mi srce `eli. U sve
vreme mojega pri Vami prebivanija, kako Vi tako i qubimi gospodin Livi, suprug Va{, vi oboje niste va{ej k meni dobroti nikakova predela polagati hoteli, niti je vami dovoqno bilo da mi vi sami toliku qubov pokazujete,
184

nego ste me sverh toga i va{im dostojnej{im prijateqem

preporu~ivali, koji su mi morali vami za hatara dobri
biti; za{to, ko ne bi onom koga vi dvoje hvalite, koji ste
ista na zemqi dobrota, dobar bio? Pravo je dakle da i na
me red do|e da i ja Vas sestrom, materom i Minervom mojom milostivjej{om i blagodatwej{om zovem i nari~em i
kako takovu da Vas slavim i propovedam. Molim Vas, iskarajte zdravo gospodina Tornbola. Gledajte samo wegov
posao: kako da meni nije dosta `ao bilo s takovi serde~ni rastati se prijateqi, sedne i napi{e mi nekakovo
prequbezno pismo, metne u wega nekoliko gineja, pak ga
po{qe u Gravezant za mnom u poteru. Gospodinu kavaleru Fordajc, mojemu patronu, i ja }u pisati i blagodariti,
no Vi s Va{im qubemim suprugom najboqe }ete mu umeti
za me zahvaliti, koji ste me wemu i preporu~ili. Prekrasnoj gospo|i Telar, miloj sestrici Va{oj, kako se i
gospodinu Kku, bratu Va{emu, moje vsegda{we visokopo~itanije molim nazna~ite. I uverena budite, mojemu srcu pre~esna i predraga dvojice, da, dok se god ovo u persima mojima dvizati bude, va{e }e slatko vaspominanije
imena i dobrota kako dragocenej{i zalog va{eg an|elskog prijateqstva k meni u wemu sohrawena biti.
I prebivaju va{ ... i pro~aja.

PISMO GOSPODINU HENKU TORNBOLU

Dra`aj{i gospodine!
Vi ste sasvim osobiti ~lovek! Od koga Vi nau~iste,
ka`ite mi, prosim Vas, udariti na qude s zlatnim oru`ijem i iznenada takovo napadenije s ginejama umi{qavati i ~initi? Je li se ikad ~ulo da je ko u ovom podmese~nom svetu takovom oru`iju protivstati vozmogao? Ta
Vi dobro znate da su takove strele kadre bile nepobedimoga Agesilaja iz Azije izagnati. Sverh toga jo{te, za
u~initi Va{e gineje sasvim pobedonosne, poslali ste ih
na me u neiskazane qubovi i prijateqstva preispolwenom Va{em pismu! Ko ne bi pomislio da Vi ~rez to ni{ta drugo niste naumili bili razvje ubediti me da se
opet u London povratim? I kromje toga, dra`aj{i moj,
Vi ste meni qubve dostojnej{a svojstva srca Va{ego do185

voqno pokazali, kako i svi pro~i koje sam imao ~est u

Londonu poznati. Uvereni budite, prequbimi gospodine,
da qubov Va{a i prijateqstvo, koje Vi na takovi blagorodni na~in k meni pokazujete, ne}e se nikada iz moje pameti izgladit. Ja }u tada sebe za blagopolu~nej{a na svetu dr`ati kad Vam budem mogao delom zasvedo~iti da
pristojno umem ceniti kakovu pohvalu i nezabveno na
svetu proslavqenije takov Va{ blagorodni ingleski harakter zaslu`uje. Ostajem ... i pro~aja.
Iz svega ovoga vidite, qubim dru`e moj, kakovi su neposti`imi puti nebesnogo promisla! Ondi gdi sam se mislio u najve}em nedoumjeniju u `ivotu mojem na}i, nepoznan u dalekom mestu, jezika ne znaju}i, bez novaca, tu sam
najblagopolu~niji bio. Jezik sam postigao, ne samo za
razumevati kwige, nego i govoriti wim mogao sam; s dovoqnim kwigama provi|en i s vi{e tro{ka nego mi je do
Lajpsika potrebovao. Iz Hamburga {esti dan po|em ~rez
Hanover i Brunsvih, i do|em blagopolu~no pri koncu junija meseca u Lajpsik, ba{ odakle po slu~aju i sad Vam
ovo pismo pi{em, koje, budu}i se dosta preteglo, opomiwe me da prestanem, nari~u}i se Va{ serde~ni qubiteq.
U Lajpsiku,
novembra 15, 1788.

186

[XII]

QUBIMEJ[I MOJ!

Ovo }e biti posledwe pismo o mojim pute{estvijam,

ibo pri~ina ove godine ~rez Poloniju u Belu Rusiju, a
otuda ~rez Liflandiju, Kurlandiju i pro~aja u Lajpsik
putovawa, jo{te ne imaju}i svoga okon~anija, otlo`i}e
se na drugo vreme. Premda i meni samom ovi posledwi doga|aj sasvim osobiti mi se pokazuje, rekao bih kao da sam
se za putovawe na ovi svet rodio po tomu {to ove iste godine, kad nisam mislio ni pet miqa pravom linijom u~initi, vi{e od pet stotina nemeckih pre{ao sam miqa.
Kad u Lajpsik do|em, na|em pri gospodinu Brajtkopfu
jedno pismo iz [klova na me, u kojemu gospodin Stratinovi~ nala`e mi od strane generala Zori~a da dam na
znawe gdi se nahodim. Nemedleno otpi{em da }u ovde ~ekati dru{tva s kojima po}i u [klov. Meseca septemvra
do|u trgovci otuda, ali meni bude zaludu ~ekawe. Ka`u
mi da se do Bele Rusije ho}e najmawe ~etrdeset dukata,
koje ja nisam imao iz uzroka {to, nadaju}i se da }e mi na
jesen otkud god novca do}i, hodao sam po najlep{i gradovi u Saksoniji: Drezdi, Altenburgu, Cajcu i pro~itam. I
tako otidu ingleske gineje u vetar, a ja ostanem opet kao
i pre bez ni{ta.
Po|em dakle u Be~. Ovde opet po mojem obi~aju po~nem lekcije davati. Ovi sam prvi red u `ivotu u te{kom
dugu bio. Tipograf~ika jo{t nisam bio sasvim isplatio,
neke kwige nemecke nakupovao, i tro{ak do Be~a, natrpa se koje s ~im do dvesta forinti. Ne sumwam nimalo,
vide}i kako mi moji u~enici po{teno pla}aju, da do desetak meseci meni }e lasno prete}i toliko novaca da se
sasvim odu`im i ~ist ostanem; ali mi je mu~no da qudi
tako dugo ~ekaju. Na svaku ruku misle}i, do|e mi na um da
pi{em u Moldaviju i da i{tem u zajam od mojega dobroga
187

prijateqa, Episkopa romanskoga, ovu sumu. On znam da

ima, i rado u zajam daje otkud zna da }e mu se vratiti. Jedno me pla{a{e: bojim se da mi ih ne pokloni, a od onakova qubezna ~oveka poklon odre}i se primiti, to je nevozmo`no. Nevoqa je ja~a od stida. [to mu drago, pomislim, ta uzajmio ta poklonio, ovo se mora iskati. Sednem
i napi{em pismo, i, ako ne verujete, evo Vam ga, ~itajte.

QUBIMI I PREDRAGI MOJ GOSPODINE

EPISKOPE!
[to rekosmo, to hvala bogu i u~inismo: ja Franciju i
Ingliteru blagopolu~no obi|oh, i sad Vam pi{em iz
sred Be~a. U ovi ~as bih Vam se mogao zakleti da sam ve}
naumio primiriti se na jednom mestu, ako me moja kud silom ne odvu~e sudbina. Ovo jo{t ako mi dosta ne bude, ni
sam ve} ne znam {ta bi mi se hotelo. No premda mi po~ti ne ostaje {ta bih `elio, ni{ta mawe toliko sam se
redi prevario da k tomu ne bih smeo sebi verovati, ba{
da se `iv posvetim. Sad zasad ni za {to toliko ne marim
nego da mi je ~etrdeset i dva dukata u gotovu novcu. Ako
moji dlanovi tako pravo poga|aju kao popa Mauka nos, bez
sumwenija ne}e godina pro}i a ja }u vi{e nego mi je od
potrebe novaca imati, jer me sve svrbi kad desni, kad levi dlan. Mo`e ko lasno pomisliti da sam ja sad ba{ kao
Omirov vitez od Scile utekao, a upao u Harivdu, to jest
da sam se jedva strasti putovawa izbavio i namah zatim u
nedug srebroqubija zapao, i da sam u ovom poslu pravi
otac Mauk, kojega nos ne bi tako svrbio da mu vino nije
milo bilo, koje kako bi mu na um palo, a ~esto bi padalo,
taj ~as bi ga i siromah nos za nevoqu po~eo svrbiti.
Pravda, podoban je odve} po nesre}i priklad, i znaci se,
vi{e nego bih i sam rad bio, pokazuju jednaki; al neka mi
ka`e ko zna: mo`e li mi drugoja~e biti kad sam se zadu`io? Ako mi je ko neprijateq, sad se ima ~emu veseliti,
jer nikada u `ivotu nisam imao ni desetu ~ast ovoga duga
na vratu. Verujte mi, dragi gospodine, da s velikim strahom idem kojekud lekcije davati, kao da sam svemu Be~u
du`an, i sve pogledam, kad na desno kad na levo, da me ko
za vrat ne {~epa i ne vikne: daj plati {to si du`an. Pak
188

da me dlanovi ne svrbu? ^udim se {to mi ko`a s mirom

na le|i stoji! Odisej zaisto nije se mogao u ve}oj smetwi
na}i kad su mu vetrovi iz me{ine utekli, nego li sam ja
sad. Mu~no }ete sebi voobraziti kakvo bi mi veliko dobro u~inio onaj ko bi mi uzajmio ovoliko novaca da mi se
odu`iti. No mo`e ko do}i ovde da mi ovako mudroslovi:
dobro, ako ti ko to sad uzajmi, kako }e{ se odu`iti kad
}e{ opet pod dugom ostati onom koji ti uzajmi? Nek }uti, veli mu se. [to je potreba o sva~em spomiwati? To ja
i sam dobro znam da mi niko i ne ka`e; ali u ovom poslu
siromah du`nik podoban je bednu bolesniku koji se s jedne na drugu okre}e stranu u nade`di da }e mu {to boqe
biti. I ovo je ve}a, nego ko misli, sre}a da ~ovek mo`e
od jednoga uzajmiti za odu`iti se drugomu, i tako daqe,
dok umre i ute~e, pak onda nek tr~i za wim ko sme. Oba~e ja se zaisto u ovo ne uzdam: ta {at ne umrem do deset
meseci; nisam ja sam na svetu; to bi pravi sijaset bio! A
onda, ako ne i pre, mo}i }u se sasvim odu`iti, pak tada
{to boga da. Ve} Vi sami sad, qubimi moj Leone, mo`ete
pogoditi na {to ovo pismo sluti; vi{e re~i bile bi sasvim izli{we. Pi{ite kom ovde od Va{ih poznatih trgovaca da mi uzajmi od Va{e strane ~etrdeset i dva dukata; bili kakvi mu drago, samo nek su pravi dukati. Izvinite moje derznovenije i budite uvereni da ja ovako ne
bih molio, razvje koga vesma qubim i po~itujem. Ostajem ... i pro~aja.
U Be~u,
oktombra 1785
Ovo pismo napi{em u jednu nedequ po ru~ku s namjerenijem da ga sutradan na po{tu dam, kad eto ti dva moja
u~enika do|u zvati me da idem s wima u predgradije prohodati se. Jedan je Carigra|anin Grigorije Mavrokordatos, a drugi iz Tesalonike Toma Papazoglus. Zapitaju me
o ~em je pismo i komu? A kad ~uju, po~nu `aliti se na me
za{to donosim sujetno pope~enije a ne ka`em wima svoju
potrebu. Sutradan dadu mi bankocedule od dvesta forinti, i odu`im se. I tako ovo pismo ostane.
^iwa{e mi se da nisam iz Be~a ni izlazio, kao da sam
se tu rodio i naumio `ivot provesti. Na idu}e leto imao
189

sam neskazanu radost viditi u Be~u qubimoga gospodina

Luziwana, koji se tada vozvra{tava{e iz Carigrada za
London.
Druge godine zovne me moj predragi gospodar Maksim
Kurtovi} da i wegovim k}erma, Mariji i Hristini, na
franceskom i talijanskom jezikam lekcije predajem, {to
ja jedva sa svim srcem do~ekam. Opredelimo sat od jedanaest do dvanaest. Kako se lekcije svr{e, nosi se jelo na
trapezu: moram ostati na ru~ku. Re~em jednom ~esnoj i razumnoj gospo|i Kurtovi}, mole}i ju da mi dozvoli u drugi koji sat pre ili posle podne dolaziti i mojim u~enicam lekcije davati. Svake nedeqe kod vas, kad nisam gdi
pozvat, ru~ati, to mo`e biti; ali svaki dan ne; razvje ako
ho}ete da svaki dan s vami ru~am, o drugoj pla}i za lekcije nek nejma re~i. Doka`e ona to svojemu suprugu, i sutradan odgovori mi da se mene radi ve}i ru~ak ne gotovi,
da se wihova deca i pri ru~ku u razgovoru polzuju; no budu}i da sam ja odve} scrupoloso (sovjestan), a ono nek bude kako ja ho}u, to jest nauka za hranu. Sad uprav poznam
da mi se svim srcem obed daju, i tako celu ftoru godinu
nikada nisam pomislio gdi }u ru~ati. Ali ko bi se nadao
od ovakovih dobrodjeteqnih, qubeznih i bo`ijih qudi i
du{a da su oni naumili bili mene prevariti. Nisu mi hoteli kao pro~i na mesec pla}ati; a kad se svr{i godina i
meni se iznenada nameri put, a oni mi onda za svu godinu
plate, koliko da im se nisam u ku}i ni vode napio. A ja
sam tako zadovoqan i radostan bio {to sam pri wima
trapezu imao da, ne sat no tri na dan da sam tu predavao
lekcije, jo{t bi mi se ~inilo da im dovoqno ne odslu`ujem i da im du`an ostajem. Qubimi drug moj, nije jelo i
pi}e {to se ceni i pohvaquje; ako }e ne znam kolika i kakova delikatna vku{enija i pi}a danas ~ovek u`ivati,
sutra je opet gladan i `edan, i onomadna{wa jela nimalo
nam danas ne poma`u. Nije dakle ~ast i vino {to mene
~ini ovde pisati, nego na~in srde~ni, qubezni, blagorodni i slatki, s kojim nam dobrodjeteqni qudi svoj hleb i
napitak daju; koje nam tako qubezno i milostivo daju da,
gledaju}i ih, rekao bi kao da nam srce svoje spriop{tavaju. Ovo je {to ja ovde hvalim i proslavqam. ^istoserde~ije, dobrota i bo`estvena ~ista qubov, ovo je hrana
srca i napitak du{e, koje se nikad zaboraviti ne mogu,
190

niti u glad i `e| preobratiti. Evo dakle onaj tajni prejestestveni na~in melhisedekov i samoga preblagoslovenoga Spasiteqa na{ega, ~rez koji hleb i vino vsevi{wemu bogu na ~istu prino{ava se `ertvu kad se s quboviju
daje i prima. Jo{t u jednom pismu ja sam vam napomenuo da
je mene gospodin Maksim Kurtovi} i u Smirni svoju dobrotu i blagodjejanije pokazao. No navlastito sad, gledaju}i da ja s vozmo`nim userdijem i revnostiju polezne
lekcije ~adam wegovim predajem, kako on tako i ~esna i
dobrodjeteqna supruga wegova gospo|a Jelena, rodom i
du{om blagorodna, opisati ne mogu kako su mi dobri i
qubezni bili.
Podobne jo{t jedan od prvih na{ih trgovaca, gospodar Konstantin Dam~o, kojega sam k}erma nekoliko meseci na talijanskom jeziku lekcije davao, kako on tako i
blagonaravnej{e i svete du{e gospo|a wegova u velikoj
qubovi i milosti su me imali. Jedan mlad trgovac iz Filipopoqa, zovomi Dijamandis, celu mi je godinu pla}ao
za uroke, kao i pro~i, i kvartir pri sebi bez pla}e davao.
Svi moji u~enici, da su mogli u nedri bi me nosili. Po
ovomu mo`ete suditi kako je meni lepo u onom prekrasnom carstvuju{tem gradu. Ja bih pred bogom neblagodaran ~ovek bio kad ne bih sebe za blagopolu~na u ovom `ivotu i u sostojaniju u kojem se nahodim vmewavao. Jedan
dobri juno{a Bolgarin po~eo je plakati kad sam mu kazao
lane da }u po}i, nego da tra`i sebi drugog u~iteqa. I ja
sam te{ko so`alio. No nepreodoqena `eqa da jo{te
{to za `ivota na {tampu izdam, sve je pobedila; za{to u
Be~u i lekcije predavati i o ovom delu raditi nije mi
mogu}e bilo.
U [klovu ~ekao sam ravno {est meseci tipografa, i
kako sam sasvim pozno da on nemisli svoju re~ odr`ati,
pohitao sam u Lajpsik do}i. Moj blagodjeteq general Zori~ dao mi je za ovo {est meseci koliko je obe{tao bio
za celu godinu, to jest ~etiri stotine rubqi; darovao mi
je i jednu lisi~inu, {to vredi sto rubqi. Tu sam rasprodao, za ne potezati breme sa sobom, sve moje kwiga nemecke i franceske, latinske i talijanske, kromje onih ingleskih koje sam na dar u Londonu polu~io; nemecke uzeo
je general za svoju biblioteku.
191

Ove zime u Lajpsiku, budu}i da u tipografiji nije s

poslom navale, izdati }u do dvadeset i osam tabaka. Jedan
dobri gospodin od na{ih soplemenika sam svojevoqno i
u [kolov i ovde pisao mi je da }e mi u ovom pretprijatiju pomo}i, koje uzdam se da }e do voskresenskoga pazara
u~initi; na kojega nade`du polagaju}i, obe{tao sam se na
leto istorije nekih znamenitih qudi izdati, za predstaviti naciji na{ej u primeru slavnih i velikih lica onu
istu nauku koju sam u Naravou~enijam izja{wavao. Ova
pomo} ako mi do|e, ispolni}u moje obe{tanije; ako li
pak ne do|e, koje bog vjest kakovim slu~ajem mo`e se dogoditi, za{to poodavno ve} ni pisma otuda ne imam, a
termin kad je re~eno bilo poslati pro{ao, na ovi na~in
protiv namjerenija mojega mora}u slagati, ne smeju}i
upu{tati se u dug, na kojega mrzim kako na crnu smert.
Ako mi ko za manu pripi{e {to ortografiju nisam
pazio, neka izvoli rasuditi da mi dosad na na{em dijalektu s na{im slovami gramatike nismo imali. Ja u mojem spisaniju samo sam na na{ ~ist izgovor smatrao. veliki i mali, to je meni svejedno bilo, dobro znaju}i da
Serbqi svi, {to ih je god, put ne izgovaraju pu}. A izre~enija, koje bi zve~alo na u nas nejma. No {to se ovoga
ti~e, ako se s vremenom pravila za ovo dadu i ustanove
(koje ne sumwam), onda }e se mo}i ispravnije pisati; a mene }e dobri i razumni qudi izviniti, znaju}i da nikakovo majstorsko delo u svom po~etku ne mo`e savr{eno i
sasvim ispravno biti. Za ove posle ho}e se stotine godina i vi{e rodova qudi koji jedan za drugim dolaze; ne vaqa ni oni da do|u ovde samo da `va}u.
[to mi Vi u Va{em posledwem pismu opomiwete da
}e se gdiko na}i koji ili iz prostote svoje ili ({to je
gore) iz lukave i prosve{teniju razuma ~elove~eskoga
sasvim protivne politike pod izvetom revnosti k svetopo~itajemim sujeverijam ne}e svoga truda po{tediti, i
sve {to mo`e govoriti i tvoriti za vospetiti ili, ako
ni{ta a ono barem za kasniti op{te dobro i polzu, koja
bi se ~rez ova nova spisanija pri~initi mogla, to je meni dobro poznato. Ali s druge strane, ovo me te{i i obnade`dava {to sad ve}a ~ast znamenitijih u naciji na{oj, kako sve{tenstvo tako i mirjani, imaju o~i otvore192

ne i ne}edu ve} ni kroz nao~ari, jo{t mawe kroz tu|e o~i

da gledaju, no sami svojima bogodanim zenicama pronicateqno i skroz smatraju {ta je {to.
Evo nas, dra`aj{i moj, za ovi red pri koncu mojega putovawa, u kojega opisaniju, kako sam u po~etku rekao, hoteo sam proslaviti imena mojih prijateqa i blagodjeteqa. Ja im vozdajem kako mogu, a pravedni i milostivi bog
vozdati }e im kako on mo`e. Pritom uzdam se da }e ovo
jo{te poslu`iti za vozbuditi bogoqubive i dobra srca
qude u naciji na{ej, ako kad vide koga siroma{ka i
oskudna, kako {ta sam i sam bio, koji uprav nauku `eli,
tra`i i k wojzi kao `edan jelen k vodnim isto~nikom te`i, da se ne odreku pomo}i mu. Nauke qubiteq pak mladi}, koji ~uvstvuje u sebi sklowenije, sposobnost i dar ka
u~eniju, nek se lasno ne predaje o~ajaniju ako se kad u tesnoti na|e. Na konac, nek je preporu~eno ovo delo svim
blagorodnoumnim ob{tego dobra `elateqem, kad se na|e
jo{t ko da s u~enih jezika na na{ {to lepo i polezno
prevoditi preduzme, neka ne prenebregu ruku pomo}u dati mu, nimalo ne sumwaju}i se da }e s vremenom ovo pretprijatije pre~esnom op{testvu vesma polezno biti. Za{to ovo se ~esto vidi kao sunce: da dok god jedan narod na
svojem materwem jeziku kwiga nejma, prinu`den je u tamnosti uma i u varvarstvu le`ati i sve na gore preuspevati. Sverh svega i najposle, {to sam god govorio i napisao, iz prave qubovi k dobrodjeteqi k ~elove~estvu i k
srodnim mojim i govorio sam i pisao. inest, veli slavni
i veliki u nauci Inglez Bako Verulamius, inest ingenio
humano motus quidam arcanus et tacita inclinatio in
amorem aliorum, qui si non insumatur in unum vel paucos naturaliter se diffundit in plures. Jest u jestestvu
~elove~eskom dvi`enije neko tajno i mu~e}e sklowenije
k qubovi drugih, koja, ako se ne uprazni u jednoga ili u
male, prirodno izlijava se na mnoge.
Qube}i te, qubimi moj, i ~estitaju}i ti novi god, prebivam sav tvoj.
U Lajpsiku,
januarija 1, 1789

Dositej Obradovi~

193

POGOVOR

@IVOT I PRIKQU^ENIJA

Dositej je svoj kwi`evni rad zapo~eo pri~om o svom

`ivotu, a i kasnije se vi{e puta u tekstovima druk~ijeg
karaktera vra}ao na svoje do`ivqaje i iskustva. Puni
naslov wegove prve i glavne kwige glasi: @ivot i prikqu~enija Dimitrija Obradovi}a u kalu|erstvu nare~enoga Dositeja wim istim spisat i izdat (1783). Ona obuhvata Dositejevo detiwstvo i ranu mladost, razdobqe u
kojem su se odigrala dva va`na obrta u wegovom `ivotu:
bekstvo u manastir i bekstvo iz manastira u svet. Druga
kwiga ovog dela nastavqa se neposredno na prvu. Ona govori o tridesetak narednih godina autorova `ivota, ispuwenih ponajvi{e putovawima po na{im krajevima i
stranim zemqama. Kako je pisac nije naslovio, jedan kasniji izdava~ dao joj je naslov Putni~ka pisma.
Kao kwi`evno delo @ivot i prikqu~enija pru`a i
vi{e i mawe od obi~ne autobiografije. Nepotpuno i dosta oskudno u izno{ewu pojedinosti iz autorove spoqa{we i unutra{we istorije, nedovoqno pouzdano u istorijskim ~iwenicama i hronologiji, ovo delo, u stvari,
donosi u autobiografskom okviru {iroku eksplikaciju
Dositejevog prosvetiteqskog u~ewa primewenog u srpskim uslovima. U osnovi prve ~asti dela nalazi se pri~a o mladi}u na `ivotnoj raskrsnici. Svojim sposobnostima i duhovnim te`wama on visoko odska~e nad okolinom i zato se ne mo`e zadovoqiti starim utabanim stazama ve} tra`i novi put. Pod uticajem lektire on be`i
u manastir, me|u kalu|ere, u `eqi da se posveti. Po{to
shvati da je pogre{io, sprema se da be`i i iz manastira
i da prona|e novi put. U odnosu na tradiciju delo se javqa kao antiteza dominantnom `anru stare kwi`evnosti, sveta~kom `itiju, i na nekim mestima prelazi u di197

rektnu kritiku tog `anra. U perspektivi daqeg razvoja

narativne proze u na{oj kwi`evnosti, ono se, kao {to
}emo daqe videti, javqa kao uvertira u roman, koji predstavqa osnovnu narativnu vrstu nove kwi`evnosti. Ali
glavna namera pi{~eva nije i{la na ruku romanesknim
mogu}nostima sadr`anim u temi, iako ih je autor, po svoj
prilici, bio svestan. Osnovno stanovi{te iz kojeg proizilazi struktura dela nije romansijersko suprotstavqawe stvarnosti idealu nego propovedni~ko i esejisti~ko suprotstavqawe jednog ideala drugom idealu, jednog stava drugom stavu.
To stanovi{te nije spontano i nesvesno, ono je izraz
unapred postavqenog programa. U predgovoru delu Dositej ka`e: niti }u biti ja, no polza bli`wega moga prvo
i na~alno namjerenije moje kwige. Da bi to postigao, on
obe}ava da }e u svakoj prilici davati naravou~iteqna
naznamenovanija i polezne ko upravqeniju `itija sovjete i nastavqenija. Taj svoj stav kasnije je jo{ vi{e precizirao, istakav{i da je u tom delu imao dva poglavita
namjerenija: prvo pokazati bespoleznost manastira u
op{testvu, a ftoro veliku nu`du nauke. I zaista, Dositej se dosledno dr`ao te svoje namere. Najve}i broj
stranica posve}en je raspravqawu o wegovim omiqenim
prosvetiteqskim temama, raspravqawu u kome kritika
manastira i veli~awe nauke predstavqaju samo dva glavna i suprotna pola.
Kad se kre}e u sferi ideja, Dositej nije nau~nik koji
je zaokupqen samo onim {to ho}e da saop{ti, nego propovednik koji stalno vidi pred sobom publiku kojoj se
obra}a. Wegov stil nije bezli~ni, diskurzivni stil nau~nih i filozofskih traktata nego stil strastvenog
propovednika; u wemu su salno prisutna dva `iva lica:
lice ~oveka koji propoveda i lice publike kojoj se obra}a. To je retori~ki stil u kome je do{ao do punog izraza
Dositej besednik, Dositej ~italac svetih otaca, prevodilac Jovana Zlatoustog i nekada{wi propovednik u dalmatinskim crkvama. Bogata Dositejeva retorika predstavqa, kao {to je ve} istakao Vatroslav Jagi} u izvanrednom ogledu Dositejeva rje~itost, jednu od glavnih
stilskih osobina wegovog dela uzetog u celini. Ona je
198

naro~ito zna~ajna u @ivotu i prikqu~enijima, delu koje

je skoro u celini posve}eno propagirawu novih ideja. Retorika unosi u Dositejev mestimi~no razvu~eni, eksplikativni stil `ivu re~ punu unutra{we vatre, autenti~nosti i energije, re~ koja ume da otkrije osetqivo mesto
kod ~itaoca, da ga zasmeje i zabavi nekom duhovitom dosetkom, {alom ili zanimqivom pri~om, posle koje dolazi obi~no ozbiqno upozorewe, savet ili pouka. Sentenciozno uobli~ene misli, prosvetiteqske krilatice i
parole, iskre mudrosti koje treba da u du{i ~italaca zapale plamen istine predstavqaju vrhunac toga stila, neku vrstu dramske kulminacije Dositejeve retorike. One
su rasute po raznim stranicama dela, susre}emo ih naro~ito u govorima lica, ali ima i ~itavih tematskih blokova koji su sastavqeni od niza srodnih sentecija ili
sentenciozno intoniranih misli. Takav je onaj deo iz
Predislovija koji po~iwe re~ima: Gubimo se na stranputicama, a ~ini nam se da smo na prvom velikom putu a
sadr`i misli o neiskorewivosti starih obi~aja, ili
onaj pasa` iz prvog poglavqa u kome iznosi svoje misli
o vaspitawu.
Retorika nije jedini na~in kojim se Dositej slu`i da
bi ~itaocu pribli`io istine koje propoveda. U prvom
delu @ivota i prikqu~enija u ulozi propovednika ne pojavquje se samo Dositej nego i mnoga lica koja su prikazana u delu. To su ili obi~ni qudi iz naroda, kakav je wegov tetak Nikola ili, pak, predstavnici kalu|era koji i
sami `igo{u mane svog stale`a. Iako ti qudi kazuju
uglavnom iste misli koje i Dositej na drugim mestima
sam kazuje ~itaocu, u pi{~evom postupku nastaju ipak radikalne promene. Umesto retori~kog odnosa pisac-~italac tu je literarni odnos pisac-junak-~italac. Pisac se
ne obra}a neposredno ~itaocu, ve} se jedna li~nost obra}a drugoj li~nosti. Tu smo na prelazu izme|u retorike i
literature. Govori li~nosti su retori~ki elemenat, ali
su oni dati u kwi`evnom kontekstu kao kazivawa odre|enih li~nosti u odre|enoj situaciji.
U tom postupku treba razlikovati dva slu~aja: prvi,
kada se razni qudi obra}aju mladom Dositeju i daju mu savete i uputstva za `ivot, i drugi, kada dve ili vi{e li~199

nosti raspravqaju o temama op{tijeg karaktera. U prvom slu~aju su govori umetnuti, a najrazvijeniji i najva`niji govor je o nauci hopovskog igumana Teodora Milutinovi}a. Ti govori su motivisani konkretnom situacijom u kojoj se nalazi Dositej - junak dela, ali misli koje
su u wima iskazane imaju op{tiji didakti~ni smisao. U
wima se ne obra}a samo neka od li~nosti mladom Dositeju nego i Dositej pisac svome ~itaocu. Ti govori su jedan od na~ina kwi`evnog uobli~avawa prosvetiteqskopedago{ke teme dela. U drugom slu~aju imamo umetnute
dijaloge, koje treba razlikovati od dijaloga uobi~ajenih
u pripovednim delima, dijaloga kakvih ima i u ovom i u
ostalim Dositejevim delima. Re~ je ovde o dijalogu kao
posebnom literarno-filozofskom `anru ~iji je za~etnik Platon. U prvom delu @ivota i prikqu~enija unesena su dva takva dijaloga: dijalog u zakqu~ku dela izme|u
Dositeja i Grka Zilotija i dijalog u tre}em poglavqu dela koji vode razna lica na gozbi kod jednog temi{varskog
trgovca. U prvom slu~aju dijalog slu`i samo kao tehni~ko sredstvo za razvijawe pi{~evih ideja; li~nosti koje
u~estvuju u razgovoru su bez odre|ene fizionimije, si`ejna situacija u kojoj se razgovor vodi je rudimentarna.
U drugom slu~aju, me|utim, to je pravi dijalog platonovskog tipa. U wemu je prikazano kako odre|ene, `ive li~nosti u odre|enoj situaciji raspravqaju o temama od op{teg, filozofskog zna~aja. Tu imamo, dakle, ne samo ideje nego i karaktere i si`ejnu situaciju. Ta situacija u
kojoj se razgovor vodi ista je kao u najpoznatijem Platonovom dijalogu: gozba, koja kao i kod Platona, ima ne samo fizi~ko nego i duhovno zna~ewe. I tema podse}a izdaleka na Platona. Dositej raspravqa o pitawu mona{kog celibata i tim povodom izla`e svoju racionalisti~ku teoriju braka i qubavi. Platonov uticaj se ogleda i u Dositejevom postupku. Svaka li~nost prilazi temi sa svog stanovi{ta, karakteri u~esnika u diskusiji jasno su izdiferencirani, situacija je `ivo ocrtana. Na
Platona najvi{e opomiwe Dositejev smisao da u ozbiqno raspravqawe udene detaqe pune neposrednog `ivota,
da pru`i istovremeno idealno i komi~no, humor i pate200

tiku, polu{aqivi ton duhovitih konverzacija i strastveno dokazivawe istine. Ima jedno mesto u dijalogu na
kome je prikazano kako je Episkop Georgije Popovi}, Sokrat tog Dositejevog simposiona, pomo}u sokratovske
babi~ke ve{tine u izvla~ewu istine iz protivnika, napravio obesnu {alu sa Arhimandritom bezdinskim, dovev{i ga do zakqu~ka da mora ili da se o`eni ili da se
dade u{kopiti. Erupcija smeha i galame koju je izazvala
Episkopova {ala i Arhimandritova zbuwenost, prikazana je sa sna`nijim realizmom i izrazitim smislom za
komi~no slikawe karaktera i situacija.
Raspravqawe o idejama razli~itog karaktera, kao i
pouke i saveti koje Dositej daje ~itaocu bilo neposredno bilo preko svojih junaka, ~ine neku vrstu prosvetiteqsko-filosofske nadgradwe koja se uzdi`e na narativnoj osnovi wegove autobiografije. Dositej, naime, izla`e svoje ideje i daje pouke povodom svojih do`ivqaja
vi{e nego pomo}u wih. Otud samostalnost u razvoju idejnog elementa u delu, otud tako|e i mogu}nost samostalnog razvoja memoarskog, narativnog elementa. Kao {to
su u Basnama na jednoj strani samostalne pripovedne celine, basne, a na drugoj strani naravou~enija, sastavi esejisti~kog karaktera koji se razvijaju povodom basana ali
i nezavisno od wih, tako je i u prvom delu @ivota i prikqu~enija, s jedne strane, memoarski, narativni elemenat, a s druge idejni, filosofski elemenat koji se razvija povodom prvog, ali ga ne apsorbuje u sebe niti se on
u wemu rastvara. Tom samostalnom razvoju jednog i drugog elementa najvi{e dugujemo stilsko bogatstvo i raznovrsnost Dositejevog dela.
Razvoj narativnog elementa u znaku je dve razli~ite,
~ak i suprotne stilske tendencije: jedna je realisti~kohumoristi~ka, a druga sentimentalno-poetska. Obe se javqaju kao vidovi prevazila`ewa suvoparnog memoarskog
izve{tavawa. Ima dosta mesta u delu na kojima Dositej
sasvim sumarno, faktografski, bez pripoveda~ke reqefnosti izve{tava o onom {to mu se doga|alo. Ali
~im do|e do nekog zanimqivijeg trenutka, on ume da zastane i da ga osvetli sa vi{e karakteristi~nih pojedi201

nosti. Na taj na~in u wegovom tekstu nastaju male narativne celine zatvorenog, anegdotskog tipa, kakve su npr.:
komi~na epizoda o Dositejevom bekstvu u gr~ku {kolu,
wegov prvi susret sa hopovskim kalu|erima, scena u kojoj pri~a kako je svog igumana iznenadio odli~nim ~itawem, ili ona u kojoj je prikazan dolazak u manastir goropadne majke wegovog druga Nika i dr. Osnovno stilsko
obele`je tih narativnih medaqona, rasejanih po raznim
mestima wegovog dela, jeste komi~no, humoristi~ko prikazivawe, karaktera i situacija. Dositej je prvi na{ pisac humorista, prvi na{ ~ovek koji je umeo ne samo da morali{e povodom raznih poroka i mana nego i da se slatko nasmeje qudskim slabostima i nedostacima. Wegov humor je razli~itog kvaliteta. Naj~e{}e je blag i dobrodu{an, pun simpatije za ~oveka i wegove sitne mane i slabosti, ali ima i trenutaka bezbri`ne igre i razdraganosti, kao npr. u ve} pomenutoj sceni sa Episkopom Georgijem i Arhimandritom bezdinskim. Ili drugi jedan primer. Dositej opisuje dolazak u manastir razjarene `ene
koja tra`i svog sina, kao da je u najmawu ruku re~ o nekoj
neprijateqskoj najezdi. Svi kalu|eri su se posakrivali,
samo se neki Dionisije Horva}anin, re~it ~ovek i odve} drzostan, usudio da si|e k woj da vidi {to je stoji
vika i da viku s vikom predusretne; no na|e se u velikom
rusvaju i tako se smete da nije pred wom ni pisnuti umeo.
Takva je to Amazonka bila da bi na sto Dionisija udarila. Kad ova svoju viku podvostru~i i podigne, rekao bi
~isto da se upali manastir i planine naokolo zatutwaju.
Dositejev humor, bezbri`an i poetski razigran u ovoj
sceni, dobija o{trije, vi{e komo~ne tonove kad su predmet smeha moralne deformacije qudske prirode. Stari
bogomoqac Dima iz jedne epizode dela izgleda kao li~nost stvorena za komediju. Ceo wegov karakter je u znaku
jedne dominantne strasti, preterane verske revnosti. Tu
wegovu komi~nu nastranost Dositej ocrtava sa nekoliko
izvanredno odabranih pojedinosti:
Studen, vru}ina, blato, ki{a, ni{ta to nije moglo
wega zaustaviti da se on ne na|e u vreme pravila; i vi{e
202

puta pre pravila i pre nego bi se crkva otvorila, pred

crkveni vrati stajalo bi ga vika, i quto bi gr~ki psovao
i ru`io popove {to zaka{wavaju... ^ini mi se da bi se
svi parosi ~akova~ki u ono doba vi{e wegovoj smrti obradovali, nego da im je koji najbogatiji oborknez umro;
tako im je bio dodijao i haka do{ao. Blagoslovi, du{e,
svete tihi, Spodobi gospodi i Niwe otpustaje{i,
to bi sve on ~itao gr~ki; ako li bi se slu~ilo da mu to
koji put protopop ili koji drugi pop otme, oti{ao bi srdit iz crkve, kao da nije u wojzi nikakve molitve bilo.
Na komi~ne zgode starog bogomoqca Dositej nadovezuje ne mawe komi~nu pri~u o jednoj avanturi svog detiwstva. Po{to je iz psovki i molitava starca Dime nau~io
prve gr~ke re~i, Dositej je dobio silnu `equ da u~i gr~ki jezik. ^im mu se ukazala prilika, on je napustio svoju
srpsku i pobegao u gr~ku {kolu. Ali to ga je skupo stajalo. Sutradan je nasilno priveden u svoju staru {kolu te
mu je u~iteq, dok su ga ~etvorica |aka dr`ala na klupi
protegnuta kao volovsku ko`u, odvalio jednu du`inu
udaraca.
Navedenim primerima mogli bismo dodati jo{ ~itav
niz drugih, ali i oni su dovoqni da poka`u da je Dositej
ne samo propovednik i didakti~ar nego i pripoveda~ sa
izrazotim smislom da uo~i ono {to je sme{no u qudskim
naravima i postupcima, i da je humor jedna od glavnih
stilskih odlika wegovog dela.
Nasuprot tom pripoveda~kom, humoristi~ko-realisti~kom stilu razvija se druga stilska tendencija dela,
koju smo nazvali sentimentalno-poetskom. Kad govori o
bliskim qudima, o majci i rano umrloj sestri ili o prijateqima, Dositej se sav predaje ose}awima i od humoristi~ki nastrojenog pripoveda~a postaje razne`eni, ~uvstvitelni pesnik. Na maj~inom grobu wegova ~uvstvitelnost prelazi u delirijum. On proliva potoke suza,
prisutni ~obani ga te{e, mada ni sami ne mogu da zaustave suze. U se}awu obnavqa idili~nu sliku detiwstva kada je po livadama tr~ao za jagawcima itd. U takvim prilikama Dositej se ne obra}a razumu ~itaoca, kako to ina~e ~ini, nego wegovom ~uvstvitelnom srcu: Ko ima sr203

ce ~uvstvitelno mo`e pomisliti kako mi je bilo, Govorim za one koji imaju srce ~uvstvitelno. Wegova autobiografija postaje na tim mestima ono {to je Rusoova u
celini: ispovest ose}ajne du{e. Pored sna`nog porodi~nog ose}awa koje pro`ima te pasa`e, u wima se pojavquje i ose}awe za prirodu, egzaltacija pred wenim lepotama kao {to je kult prirode karakteristi~no za sentimentalizam. Kwi`evni rezultat tog ose}awa su poetski
opisi prirode, pejza`i, {to nalazimo i kod Dositeja.
Najrazvijeniji je opis okoline Hopova, opis koji je sav
pro`et lirskim panteisti~kim ose}awem prirode. Nave{}emo jedan odlomak iz wega:
Vinograd do vinograda, oki}eni i naki}eni s svakojaki plodoviti drvesi, brdo nad brdom, i holm nad holmom
kao da se jedan na drugog dragoqubno naslonio, i kao da je
jedan svrh drugog svoju ponositu glavu pomolio kako }e
lak{e onu krasnovidnu dolinu, sestru svoju, i potok, wena qubiteqa koji je zagrqenu dr`i, i one koji pokraj wega prolaze, gledati i smatrati.
U tom opisu je i Dositejeva misao o harmoniji i univerzalnoj qubavi koja vlada u prirodi a treba da vlada i
me|u qudima. Pesnikova misao i ose}awe postali su integralni deo slike. Tu je prevladana ona dihotomija misli i slike, pouke i primera basne i naravou~enija, karakteristi~na za celo Dositejevo delo. Kao {to se idejni, filosofski elemenat razvijao u pravcu literature,
da bi na{ao najpogodiniji izraz u prelaznim oblicima
kao {to su: beseda, dijalog, esej, tako se i memoarski, narativni elemenat razvija u pravcu odre|ene ideje, odre|ene filosofije, tako da nastaju slike i prizori izgra|eni prema idejama koje su na drugom mestu eksplicitno
izlo`ene.
Dositejeva autobiografija je, dakle, u stilskom pogledu slo`eno i slojevito delo. U wemu postoje tri raznorodna i me|usobno samostalna stila: retori~ki, pripoveda~ki i poetski, i tri razli~ita pisca: propovednik, pripoveda~ i pesnik. Svaka od tih stilskih tendencija prisutna je kako u prvom tako i udrugom delu autobiografije, ali u razli~itoj meri i u razli~itim odno204

sima. Na tim razlikama zasniva se i razli~it kwi`evni

karakter i struktura jednog i drugog dela, kao i wihova
samostalnost.
U prvom delu @ivota i prikqu~enija, kao {to je ve}
re~eno, idejni elemenat ima prevagu nad autobiografskim. Dositejevo pri~awe stalno se prekida poukama, savetima, propovedima, esejisti~kim i dijalo{kim raspravqawima, zbog ~ega u delu nema pravog pripoveda~kog
kontinuiteta. Umesto da pru`i celovit prikaz jednog
razdobqa svog `ivota, Dositej se sa posebnim pa`wom
zadr`ao samo na pojedinim momentima iz wega, da bi povodom wih razvio svoj prosvetiteqski program. Na taj
na~in delo se razbija u nekoliko samostalnih tematskih
celina, od kojih svaka na posebnim primerima i pomo}u
novih argumenata razvija wegove temeqne misli. Takvih
celina ima {est; Dositej ih je sam izdvojio i dao im svima, izuzev prvoj, i posebne naslove. Najobimnije od tih
osnovnih celina su: prva, u kojoj je obuhva}eno Dositejevo detiwstvo i mladost do wegovog poku{aja da sa igumanom De~ancem pobegne u Tursku, tre}a, koja nosi naslov
Kako sam postao kapamayija i trgovac a odnosi se na Dositejev boravak u Temi{varu, peta Evo me me|u kalu|eri; {to sam tra`io, to sam i na{ao koja je posve}ena
Dositejevom boravku u Hopovu, i {esta, koja nosi naslov
Zakqu~enije prve ~asti. [esti odeqak je izvan autobiografskih okvira prvog dela @ivota i prikqu~enija. Dositej je tu u tobo`wem razgovoru sa Grkom Zilotijem rezimirao i zaokru`io svoju kritiku manastira i propagandu nauke. U tre}em delu koji je najobimniji u kwizi,
autobiografski elemenat je samo okvir onome {to ~ini
pravu sadr`inu tog odeqka velikog dijaloga u kome
glavnu re~ ima Episkop Georgije i u kome u~estvuje jo{
nekoliko lica, ali ne i Dositej koji je, pome{an me|u
sluge, samo slu{ao. Osnovnu tezu svog dela o nekorisnosti manastira i nu`nosti nauke Dositej je tu razvio na
{irokoj osnovi svoje prosvetiteqske filosofije, dav{i temeqnu istorijsku i sociolo{ku kritiku mona{tva, kao i niz metodolo{kih saveta koji se ti~u nauke
i slobodnog, kriti~kog mi{qewa. Najvi{e autobio205

grafskog ima u prvom i petom odeqku, ali se i u wima

pri~awe stalno prekida savetima, poukama i kritikama
koje pisac izla`e ili neposredno, u svoje ime, ili kroz
govore drugih lica. Teme su iste kao i u drugim odeqcima: manastiri, nauka, vaspitawe dece, sveta~ka `itija
itd. Prema tome, ~etiri najve}a odeqka kwige ~ine ~etiri glavne tematsko-kompozicione celine u kojima je
osnovna teza dela svaki put na drugi na~in razvijena i
dokazana.
Druga~ijeg su karaktera dva druga odeqka drugi i ~etvrti. Oni su obimom najmawi, te, postavqeni izme|u velikih celina, i jedan i drugi izgledaju kao neka vrsta intermeca. U wima je autobiografski elemenat pripoveda~ki mnogo razvijeniji nego u ostalima. Pauk i propovedi ima i ovde, ali one nisu u sredi{tu pa`we ve} su to
pi{~eva neposredna pre`ivqavawa.
U prvom odeqku koji nosi naslov Po~etak gre~eske
kwige ispri~ana je ve} pomenuta epizoda o Dositejevom
samovoqnom odlasku u gr~ku {kolu. To je mala pedago{ka pripovetka sa pou~nom poentom da ponekad treba
pribe}i i batini kako bi se neposlu{na deca izvela na
pravi put, data u vedrom, {aqivom tonu sa komi~nom likom starca Dime u pozadini. Pored pedago{kog i humoristi~kog elementa, u toj epizodi otkrivamo jo{ jedan
momenat karakteristi~an za Dositejevo delo u celini:
wegov do`ivqaj kulture. Prvi dodir sa gr~kim jezikom,
prva gr~ka slova koja je ~uo izazivaju silno ushi}ewe u
wegovoj detiwoj ma{ti. Izgleda mu da je to sve nekada
znao pa zatim zaboravio, pa se sada ponovo se}a. Kao da
je du{a moja pre mnogo hiqada godina u kom Pitagorovom
u~eniku bila, i kao da je znala jednom zlatni i slatki Sokratov i Omirov jezik... Dositej koristi staro pitagorijsko u~ewe o seqewu du{e i humoreski pore|ewa da bi
poetski izrazio ose}awe koje su u wemu izazivali znaci
nepoznatog jezika.
Za razliku od epizode o bekstvu u gr~ku {kolu, za koju je bitan Dositejev do`ivqaj kulture, u drugoj epizodi,
~iji je naslov Po~etak mojega putovawa, do{li su do izra`aja wegovo porodi~no ose}awe i wegov do`ivqaj sva206

kodnevnog `ivota i prirode. Dositej pri~a kako je na putu od Temi{vara za Hopovo svratio u rodno selo svoje
majke, kako je posetio grobove majke i sestre i dugo ih oblivao suzama, kako je zatim nastavio put kroz prekrasne
predele u kojima je susretao qude predusretqive i dobre. Epizoda se zavr{ava poetskim opisom Fru{ke gore
i Hopova i panegirikom prirodi i `ivotu koji je u saglasnosti sa prirodom. Nasuprot vedrom, humoristi~kom
tonu gr~ke epizode, ovde, kao {to je ve} istaknuto, dominira sentimentalno-poetski ton koji na nekim mestima
ima primese elegi~no-tragi~nog, a na drugim idili~norustikalnog ose}awa. To je mala sentimentalno-ispovedna pri~a o putovawu od Temi{vara do Hopova.
Na taj na~in, prvi deo @ivota i prikqu~enija, i pored toga {to po~iva na dve tematske tendencije: autobiografskoj i prosvetiteqskoj, i na tri stilske tendencije: retori~ko-esejisti~koj, realisti~ko-humoristi~koj i
sentimentalno-poetskoj, ima odre|enu unutra{wu celovitost i koherentnost jedinstvene kwi`evne strukture u
kojoj sve te tendencije imaju svoje mesto i funkciju.
Drugi deo @ivota i prikqu~enija kad se uporedi sa
prvim, kad izgleda kudikamo jednostavniji, ali u ~isto
kwi`evnom smislu privla~niji i zanimqiviji. U wemu
je prikazan Dositejev `ivot od bekstva iz Hopova do
1788, kad je delo {tampano (u dodatku Basana). Kako su tu
opisana Dositejeva putovawa po raznim zemqama, to ovaj
deo ima i karakter putopisa. Delo je dato kao zbirka od
dvanaest pisama anonimnom, verovatno izmi{qenom
prijatequ. Ono je, prema tome, neka vrsta pisama putnika, putni~kih pisama. Dositej je wime postao rodona~elnik dominantnog putopisnog `anra u srpskoj kwi`evnosti, putni~kih pisama ~iji su predstavnici Q. Nenadovi}, J. Du~i}, I. Sekuli} i dr. Ali kao autobiografija i
kao putopis, drugi deo @ivota i prikqu~enija je osobeno delo. U wemu je Dositejev `ivot prikazan samo u najkrupnijim potezima, dok se wegov duhovni razvoj jedva
nazire iz wega. Ni u putopisnom i dokumentarnom smislu delo ne pru`a mnogo. Izuzev nekoliko momenata, kao
{to su opisi ostrva Hiosa, katedrale u Strazburu, ken207

teberijske opatije, u wemu ima veoma malo podataka o zemqama i gradovima u kojima je Dositej boravio. Karakteristi~ne su re~enice o Parizu; umesto da ka`e kako je
video i do`iveo Pariz, on upu}uje ~itaoca na jedan turisti~ki vodi~, navode}i ~ak i wegovu cenu.
Kao i u prvom delu, i u drugom polazi od odre|ene teze, samo {to ovde nije u pitawu ideja prosvetiteqskog
karaktera nego moralna, sentimentalna ideja. On je sam
ukazao na wu u kratkom predgovoru. Wegova glavna namera u ovom delu je da preda ve~nom vospominaniju potomkov imena svojih prijateqa i dobro~initeqa koji su mu
izlazili u susret za wegova stranstvovawa. Kwiga je trebalo da bude spomenik prijateqstva i zahvalnosti, spomenik dobroti qudskoj. Toj tematkoj orijentaciji Dositej je dokraja ostao veran. Celo wegovo delo je u znaku
slavqewa solidarnosti, prijateqstva i qubavi me|u qudima. Se}awe na nekada{we prijateqe izaziva u wemu
najne`nija ose}awa. Za jednog u~iteqa iz Smirne ka`e:
u~ini mi se kao da neko bo`anstvo iz wega govori, a za
drugog koji se zvao Hrisantos: Hrisantos zna~i zlatni
cvet, no ovoga je ~loveka du{a tako blaga, slatka i dobra
bila da je dostojan bio zvati rajski, nebeski, bo`ji cvet.
Za svoje prijateqe iz Dalmacije ima ove re~i: Svi su mi
oni tako dobri i mili bili da nije mogu}e slovom wihovu blagost i dobrotu opisati. Takvi primeri mogu se na}i skoro na svakoj stranici wegovog dela. Na jednom mestu on ka`e da je sre}na okolnost {to se rodio kao siromah, jer da je bio bogat, ne bi mogao da upozna najve}e bogatstvo qubav i dobrotu qudsku. Ovom tematskom orijentacijom mo`e se objasniti nesrazmer u stranicama koje je Dositej posvetio raznim zemqama u kojima je `iveo.
Pisma o gr~kim krajevima i o Engleskoj su najop{irinija zato {to je u tim zemqama ostavio najvi{e prijateqa
i dobro~initeqa. Celo ovo delo je himna qubavi prema
~oveku, veli~awe prijateqstva i dobrote qudske. U wemu je Dositej izneo svoja dostodol`na ~uvstvovanija k
onim bla`enim, velikodu{nim i bo`ijim na licu zemnomu qudima. Delo se zavr{ava citirawem engleskog filosofa Bekona, odnosno wegovog eseja o qubavi, gde on
208

ka`e da u ~oveku postoji tajna sklonost k qubavi prema

drugima, koja, ako se ne ispoqi prema jednom ili prema
malom broju, ispoqi}e se prema mnogima. Me|u ovim drugim, koji nisu imali najbli`e da na wih izliju svoju qubav ali koji su zato voleli mnoge, sve qude dostojne qubavi, Dositej je na{ao svoje mesto.
U skladu sa tom tematskom orijentacijom razvio se i
stil dela. I ovde, kao i u prvom delu, ima pouka i propovedi, ali one nisu u prvom planu, ve} su potisnute u pozadinu one su digresivnog karaktera. Veli~awe prijateqstva i dobrote dalo je emocionalni ton delu, te ovde
nalazimo produ`etak one linije s kojom smo se susreli u
onom odeqku prvog dela i koju smo nazvali sentimentalno-poetskom. Vi{e nego ijedno drugo delo Dositejevo,
drugi deo @ivota i prikqu~enija pribli`ava se duhu
evropskog sentimentalizma. O toj bliskosti govori i
wegova epistolarna forma, karakteristi~na za ovaj pravac. Dositej veli~a prirodnu vrlinu i jednostavnost
obi~nog ~oveka. Istu qudsku lepotu i plemenitost otkriva i kod svojih dalmatinskih poznanika, ~iji je na~in
`ivota umnogome blizak tzv. prirodnom stawu, i kod
obrazovanih gra|ana koje je susretao i zavoleo u Londonu. Dositejeva ose}ajnost je sti{ana, idili~na, radosna,
optimisti~ka, sveobuhvatna. Dositej zna da pomiri razum i ose}awe, intelekt i srce, racionalizam i sentimentalizam i da u svom kwi`evnom delu ostvari jedinstvo ova dva duhovna pravca H veka, koji su se ina~e me|usobno ~esto sukobqavali i iskqu~ivali.
Pored retori~ke i sentimentalne komponente, ovde je
bogato zastupqena i realisti~ko-humoristi~ka stilska
komponenta. Neobi~no je da se u jednom piscu na|u udru`eni tako razli~iti talenti i da se u jednom delu, pored
sentimentalnih idealizacija i egzaltacija ~ovekom, nalaze sasvim realisti~ki portreti i komi~ne scene. Takvih scena ima u drugom delu autobiografije u ve}em izobiqu nego i u jednom drugom delu Dositejevom. Na primer: kako je Dositej na seoskoj svadbi u jednom slavonskom selu vodio verski disput sa jednom zadrtom |a~inom
tako bu~no da se zemqa tresla, kako je pri dolasku na
209

Krf zalutao u jedan `enski manastir, kako ga je u Be~u

najurio srpski mitropolit Jovan zato {to je do{ao u nezgodno vreme, pred ru~ak, kako je proveo veseo dan u ku}i
jednog londonskog trgovca sa qudima koje je tek upoznao.
Ali najlep{a i najduhovitija od wih je nesumwivo scena
sa poqskim prelatom u kojoj Dositej na pomamnom moru
vodi sa svojim prepla{enim saputnikom razgovor pun dobrodu{nog humora ali i svojevrsne `ivotne filosofije,
vedre i optimisti~ke, u duhu slede}e maksime: Pri lepom vremenu ~ekam ru`no, a posle ovoga ~ekam opet lepo (H pismo).
Iako pi{e o sebi, Dositej se ne bavi samo sobom. Bitna odlika wegove autobiografije je okrenutost drugima
i drugome, qudima i idejama. Sve je kod wega, me|utim,
dato kroz prizmu li~nog iskustva i li~nih odnosa. Dositej kao sredi{wi i naj`ivqi lik kwige ostvaruje se u
stalnoj komunikaciji s drugima, kao junak s drugim junacima, a kao pripoveda~ i propovednik s ~itateqima. Iz
tog dijalo{kog odnosa nastala su dva osnovna kwi`evna
oblika @ivota i prikqu~enija, dijalog i pismo. Dijalog
preovla|uje u prvoj ~asti kao izraz wene prevashodne
orijentacije na ideje, a epistolarna forma druge ~asti
sasvim je u skladu s prijateqskim se}awima koja joj daju
pe~at.

210

RE^NIK

akatist, m.- vrsta crkvene pesme

aki kao, kao da
Alsacija, `. Elsas
altar, m. oltar, otar
alfavit, m. bukvica, azbuka,
alfabet, abeceda
duhovni crkvena kwiga
alfa, vita, gama, delta, epsilon
, , , , (gr~ka slova)
alumnist, m. u~enik u op{te`itiju (koji u {koli, zajedno s drugima, ima stan i hranu), pitomac
anatema, `. prokletstvo
aramija, m. razbojnik, pustahija
arenda, `. zakup, najam
arhitekton neimar, zidar
baba, `. otac
bankocedula, `. nov~anica,
banknota
barkaruol, m. la|ar, veslar
bedstvovanije, s. beda, nevoqa
bez, m. platno
bezmesno neumesno
bespoleznost, `. nekorisnost
besporeda~an neuredan

be{~islen bezbrojan;
be{~islenokratno mnogo puta
biskot, m. dvopek
bitije, s. bi}e, `ivot
blagovremenstvo, s. zgodno
vreme, prilika
blagodejanije, s. dobro~instvo
blagodeteq, m. dobrotvor; nica, `. dobrotvorka
blagonaravije, s. pitomost
blagonaravnej{i* najpitomiji
blagoobrazan smerna lika
blagopolu~an sre}an, dobar
blagosostojanstvo, s. imu}nost, blagostawe
blagohotan dobro}udan, dobre
voqe
blagouhanije, s. miris
blago~estije,s.-pobo`nost, blagost, milosr|e
blago~in smeran, smiren
boq{e vi{e
breg, m. obala
Brunskvih, m. Braun{vajg
budu{ti budu}i, potowi
(obi~no u slo`enim re~ima)
u

Ovako su, nastavkom ej{i (umesto s predmetkom naj), na~injeni i

pridevi: bla`enej{i; vernej{i, verhovnej{i, vnutrewej{i; dostojnej{i; `elateqnej{i; izbranej{i, iskusnej{i; krasnej{i; qubeznej{i, qubimej{i; neporo~nej{i; - po`elateqnej{i, pre~esnej{i,
prijatnej{i, prostranej{i; sve{tenej{i, serde~nej{i, sover{enej{i, sposobnej{i; ~asnej{i, ~uvstviteqnej{i.

211

va u vavek uvek
ve`estvo, s. znawe
veksel, m. menica, nov~ana
uputnica
velere~ije, s. preterivawe,
preuveli~avawe
venetski venecijanski, mleta~ki
verhovnej{i vrhovni, najglavniji
vesma vrlo, veoma
vest (Bog ) zna
vestiarije, m. ~uvar (nadzornik) odela
ve~era duhovna crkvena kwiga
ve{t, `. stvar
vzajmni uzajamni
vzor, m. pogled
vidim vidqiv, koji se vidi
vku{enije, s. jelo
vid, m. izgled, oblik
visokoumije, s. oholost, zami{qawe svoje veli~ine
vkus, m. ukus
vmewavati zami{qati, pripisivati, uzimati {to za
{to
vnimanije, s. pa`wa
vo (u slo`enim re~ima) u vo
vek veka - vo veki vo veki vekov uvek, doveka
vodvoravati se baviti se, stanovati
vo`qubqeni dragi, mili
vozbrawavati braniti
vozbu`davati buditi, izazivati se, kretati se, ra|ati se
vozve{tavati javqati, objavqivati
vozvoditi podizati, uzvoditi
vozdavati vra}ati (zajam),
odu`ivati se
vozdvignuti podi}i, uzdignuti
vozmezditi naknaditi
vozmo`an mogu}an

vozmu{tavati se mu~iti se,

buniti se
vozotvetstvovati uzodgovarati
vozradovati se obradovati se
vozrite (od voz-zreti) pogledajte
volna, `. val, talas
volnovati se kolebati se, talasati se
voobraziti zamisliti, pomisliti ne{to {to nije u istinu
vooru`en naoru`an
vo svoja ku}i, doma
vospetiti spre~iti
vospoju (od vospeti zapevati)
opeva}u
vospominanije, s. se}awe,
uspomena
vosprijatije, s. primawe
vra`ba, `. neprijateqstvo,
vra`da
vredan {tetan, {kodqiv
vrediti biti od {tete, {koditi
vredovit {tetan, {kodqiv
vremeni privremen
vrazumiteqno razumqivo
vro`den ure|en
vru~iteqan s preporukom
vsegda svagda, vazda, uvek
vsekone~an posledwi, krajwi
vsuje uzalud
vhod, `. ulazak
gazeta, `. italijanski novac
ginea, `. engleski novac (21
{iling)
glubok dubok
god, `. godina, godi{te
gortan, m. grkqan, grlo
Grecija `. Gr~ka
gre{qika `. sitan novac
grunt m. zemqa, imawe

212

daskal m. u~iteq
dvi`enije s. kretawe, pokret
dvi`im pokretan, pokretqiv
dvojeumije, s. predomi{qawe,
sumwa
dvojiti sumwati
devstvo, s. devoja{tvo, devi~anstvo
dejanije, s. (apostolska dejanija)
posao, delo
dejstviteqno zaista, stvarno
derznovenije, s. velika sloboda, drskost
divja~estvo, s. divqa{tvo
di{putati se prepirati se
dobrodeteq, `. -vrlina, krepost; otuda i dobrodeteqni
dobrohotan dobar, dobre voqe
dobrohotstvo, s. naklonost,
lepo raspolo`ewe
do`d, m. da`d, ki{a
dolgota, `. du`ina
domostrojiteq, m. doma}in,
upravnik ku}e
dono{enije, s. dostava, potvarawe
dostodol`an du`an
dostoinstvo, s.- dostojanstvo,
veliki ~in
duzina, `.- dvanaest, tuce
durak, m.- luda, budala
durati trajati
dra`aj{i najdra`i, najmiliji
drevesa, s.- drveta
drznoven -drzostan vrlo slobodan, smeo, drzak
edemski rajski
el~ijski poslani~ki, poklisarski
eretikos, m.- otpadnik (od vere), jeretik
esap, m.- ra~un

`esto~ `estok, o{tar

`itije, s.- `ivot (obi~no svetih otaca)
`iteq, m.- stanovnik
zagroziti se zgroziti se
zadovlesostvoren zadovoqen
zakon, m.- vera
zako{wenije (zakosnnie), s.- zadocwewe, zaka{wewe
zakqu~avati izvoditi, suditi
zakqu~en stavqen u {to, dodan
zakqu~enije, s.- zavr{etak, kraj
zapletka, `.- zaplet
za{ti{tavati braniti, {tititi
za~iwavati po~iwati
zgadan gadan, grdoban
zdje ovde
zemaqac, m.- zemqak, sunarodnik
zlak, m.- trava
zlatno runo najve}i orden (odli~je) u [paniji i Austriji
zlopolu~ije, s. nesre}a, zla
sre}a
zovomi, zvani
i wih
ibo jer
igumanisati biti iguman
idra, `. morska `ivotiwa
idriotski idrijski
izvet, m.- izgovor
izvinovqavati se pravdati se,
odgovarati se;
izvinovqenije, s. opravdawe,
odgovor
izdihanije, s.- dah, izdisaj
izjatije, s.- izuzetak, iznimka
izlijavati izlivati
izobraziti naslikati; izobra`en

213

naslikan; izobra`enije, s.
slika
imenije, s.- imawe
Inglitera, `. Engleska
inogda ponekad
iskqu~avati izuzimati
iskusnej{i najve{tiji
ispe{tren i{aran
istupqenije, s.- ispad, pogre{ka
ishodatajstvovati izraditi,
zauzeti se i u~initi da bude
{to
ito{ta, `.- hitwa, hitrost
ih`e wihov
i{~ezajem koji se gubi, i{~ezava
javno jasno
jestestvo, s.- priroda
junost, `.- mladost, omladina
juno{a, `.- mladi}
kabala, `.- podmuklo neprijateqstvo, razdor, sva|a
kazanije, s.- pri~a
kalabaluk, m.- mno`ina, galama,
navala
kalavritski kalabrijski
kalpagyija, m.- majstor koji pravi kape (kalpake)
kamarada, `.- drugar
kamen veri crkvene kwige
kamilavka, `.- popovska kapa
kanave, s.- bo~wak
kanon, m.- crkveni zakon
kanonik, m.- najstariji sve{tenik (u zapad. hri{}.)
kapamayija, m.- jorganyija
kapelan, m.- sve{tenik, pomo}nik parohov
karisime najdra`i, najmiliji
kasati se ticati se
kastel, m.- zamak, tvr|avica

katalog, m.- spisak

kvartir, m.- stan
kelijski {to pripada }eliji
(manastirskoj)
klasa, `.- red, razred
kwigono{wi po{tanski
ko k, ka
kolegium, kole|ium, m.- {kola s
op{te`itijem (pansionat)
kolesa, s. kola
kolonel, m.- pukovnik
konat, m.- ra~un
konac, m.- kraj svr{etak, smer,
namera; na
konac najposle
konzilijar, m.- savetnik, ve}nik, odbornik
konrektor, m.- saupravnik, najstariji u~iteq do upravnika
kont, m.- vlastelin, knez, grof
konfeti (mn.), m.- poslastice,
kola~i
korabaq, m.- la|a, brod;korabqenik, m.- putnik na la|i
korespondent, m.- dopisnik, poverenik, agent
Korf, m.- Krf
korfiotski s ostrva Krfa
kost, m.- hrana
ko{tovati stajati (o ceni)
krajcara, `. nov~i}, u vrednosti (u Obradovi}evo doba) 4
pare
krasnovidni lepa izgleda; tako i: krasnoli~an,
krasnonaravan
krat puta; koliko- mnogo krat
koliko, mnogo puta
kra{ani krasan, lep
krepost, `.- ja~ina, snaga
Kris, m.- Krez
krome osim, sem, van
kupac trgovac
kupe~eski trgova~ki lavirintovidni, a, o kao lavirint

214

lavsaik, m. crkvena kwiga

lazaret, m. kontumac
lehkoumije, s. lakomislenost
Lepa`ita (lepa `ita) mesto u
Albaniji
libo (koji, kakav) god
likvor, m. slatka rakija, liker
lihva, `. interes
lokaj, m. sluga, lakej
lupwa, `.- lupa, udarawe
qubvepolni pun qubavi, vrlo
qubazan
qubeznik,-ca koji je prema nama i kome smo mi qubazni
qubiti se dopadati se
quboistinost istinoqubqe
maala, mala, `. podgra|e temi{varsko
ma ali
ma, m. mah; na ma odmah
magister, m. u~iteq
majde zaista, pravo!
major ve}i
malodu{ije, s. slabost (duhovna), pla{qivost
margarit, m. crkvena kwiga
marja{, m. novac, u vrednosti
(u Obrad. doba) 17 nov~i}a,
oko 35 para (?)
master, m. majstor, gospodin
mastiha, `. vrsta rakije
medik, m. lekar (le~nik); medi~eski lekarski
medoto~an medenih re~i
melanholikus, m. ~ovek setne
(turobne) naravi
memorijal, m. spomenica, zapiska
mesecoslov, m. crkvena kwiga
(kalendar)
metavica, `. premetawe, vika

metoh, m. manastir koji pripada drugom (ve}em)

manastiru, manast. imawe
me{ter, m. u~iteq, magistar.
miqa, `. (geografska) 7,5 km
po kilom., (morska) oko 2 km
minor mawi
mir, m. svet; mirjanin, m.
svetovwak
(ne sve{tenik); mirski, a, o
svetovwak, svetski
misal, `. misao
mister m. gospodin
mitarstvo, s. prelaz (stawe)
du{e po smrti ~ovekovoj
mnimi, a, o tobo`wi, prividni
mnogovolnujemi, a, o koji se
mnogo talasa
mnogoobrazni, a, o mnogostru~an
mno`estvo, s. mno`ina
mol~anije, s. }utawe, mu~awe
mona{eski, a, o duhovni~ki,
kalu|erski
mor, m. pomor
moraitski, a, o morejski
Moskovitis, m. Moskovqanin,
Rus
mudarstvovati
mudrosloviti mudrovati (gde
i kako nije dopu{teno)
muse, `. muze, bogiwe lepih
umetnosti (naro~ito pesni{tva)
mu{trati okretati koga (po
svojoj voqi) kao vojnika na
ve`bawu (egzerciru)
nava (od linije), `.- ratna la|a
navalica, `. navaqivawe (da
se {to brzo uradi)
Navpleon, m. Nauplija
natgledati ndgldati, pogldati

215

nadejemi, a, o kome ili ~emu se

ko nada
nadle`i treba
naznamenovanije, s. nazna~ewe, namena
naipa~e osobito, naro~ito
naj odve}, suvi{e, ba{ (naj po
}udi)
najrevniviji, a, e naj`ustriji,
najmarqiviji
nakazanije, s. osuda, kazna; nakazivati - osu|ivati, kazniti
nakana, `. namera; nakawen, a,
o nameran, nauman
nakawivati preduzimati, smerati
nalo`enije, s. -naredba, nalog
napajavati napajati
napastej (stari 2. p. mn.) napasti
naricati (nari~em) nazivati;
nare~en, a, o nazvan
nasla`denije, s. naslada, u`ivawe
nastaviti pou~iti, uputiti;
od toga i: nastaviteqnica,
nastavqenije
nastoja{ti, a, e sada{wi
natura, `. -priroda
naturalni, a, o prirodni
na~alo, s. po~etak, na~elo (?)
na~alni, a, o vrhovni, glavni,
prvi; na~alnik, m. na~elnik, stare{ina
na~alstvo, s. -prvenstvo
na~eti po~eti
neve`a, `. neznalica; neve`estvo - neznawe
nevozmo`no nemogu}no
nedoumenije, s. sumwa, nedoumica
nedug, m. bolest
ne`enat, a, o ne`ewen
ne`e li nego li
nezabven, a, o nezaboravqen

nei{~islim, a, o nebrojen, neizbrojan

nekamo li a kamoli, toli, negoli
nelo`an, `na, `no istinit,
nela`an
nemo{t nemo}, slabost
nepolezan, zna, zno nekoristan
nepowatno nepojmqivo, nerazumqivo
neporedak, m. nered
neradiv, a, o neradan
neudob neugodno, nejasno
neusipno neumorno
ne~ajan, a, o neo~ekivan
ne{~astije, s nesre}a
nibud (koji, kakovi ) koji god,
bilo koji
ni`wi, a, e dowi mla|i
niwe sada
ni~esa ni~ega
nog (stari 2. pad. mn.) nogu
nu`dan, `na, `no potreban
obalsamqavati balsamom
opremati
obastati ostati, opstati
oba~e ali, ipak; me|utim; pri
svem tom
obed duhovni crkvena kwiga
obe{tanije, s. obe}awe; tako
i: obe{tati,
obe{tati se
obida, `. uvreda
obiknovewe, s. navika
obitali{te, s. stan, boravi{te
obi~avati navikavati
oblagoro|avati uqu|ivati,
~initi plemenitim
oblek~ati olak{ati
obli~avati koriti; obli~enije prekor

216

obraz, m. lice, izgled; slika;

na~in
obratiti pretvoriti
obrknez, m. vrhovni (glavni)
knez
od o
odejanije, s. odelo, ode}a
odreda namena, odredba
o`idavati o~ekivati
ozlobiti u~initi zlo (kome)
oktav, m. osmina (format
kwige od osam listova u tabaku)
okupacija, `. zanimawe
Omirov vitez Odisej
opit, m. ogled, iskustvo
opraviti izvr{iti, uraditi
opredeliti odrediti, nameniti; opredeqen - odre|en,
utvr|en
opstojateqstvo, s. prilika
op{tedru`eski, a, o drugarski, zajedni~ki
op{testvo, s. zajednica; op{tina; dru{tvo
ortodoks pravoveran
osijati obasjati
osjazateqno opipqivo
oskorbiti rastu`iti, uvrediti
osmejavawe, s. sme{ewe
osnovanije, s. osnova; pouka
ospital, m. bolnica
ostanoviti se zaustaviti se
ostregavati se ~uvati se
ostrija, `. ostrica (morska
`ivotiwa), ostriga
ostrov, m. ostrvo, otok
ota~nik, m. `ivotni svetih
otaca, paterik
otvet, m. odgovor; otve{tati
odgovoriti
otvratiteqni, a, o odvratan,
dosadan

otli~ije, s. odlikovawe, po~ast

otpu{taje{i osloba|a{
ohtapod, m. oktopod, hobotnica (morska `ivotiwa)
o~initi (od-~initi) pokvariti {to je u~iweno
o~u`davati se tu|iti se
paguban, bna, bno {tetan
pamet, `. spomen, uspomena
papa, `. otac
paraklisara, `. mla|i crkvewak
parasiti se okaniti se, odustati
Parnas, m. planina (u Gr~koj),
sedi{e muzama (pesni{tvu)
paruka, peruka, `. vlasuqa,
baroka
parusija, `. najve}i dar manastiru (ovde)
pasa`ir, m. putnik
pasaporat, m. putni list, paso{
patenta, `. poveqa, potvr|ewe
Patmo, m. Patmos
Patra, `. Patras
patron, m. za{titinik, brani~ (svetac)
penije, s. pevawe
pijastar, pjastar, m. gro{
plenenije, s. otimawe
poar~iti potro{iti, u~initi
ara~ (hara~), tro{ak
povedati ispri~ati, kazivati
poveli (od poveleti) zapovedi!
povjem kazujem, pripovedam
poglaviti, a, o obi~ni koji ve}inom (mahom, ponajvi{e)
biva
podvi`an, `na, `no pokretan,
vredan, napredan

217

podoban, bna, bno sli~an, nalik; podobije, s. sli~nost

podobne isto tako
po`elateqnej{i, a, e koga
(ili {to) najvi{e `elimo
pozor, m. pa`wa
pokojan, jna, jno miran
pokrov, m. krov
polza, `. korist
polzovati (i se) koristiti
(se)
Polonija, `. Poqska
polustav, m. crkvena kwiga
polu~iti dobiti, primiti
pominajem, a, o spomiwan
pone`e jer, po~nem
ponirqiv, a, o potajan, podmukli
pon~, m. pi}e (pun{)
powatan, tna, tno pojmqiv, razumqiv
pope~enije, s. starawe, briga
porcolana, `. porculan
posilati slati
poslanije, s. pismo, poslanica
poslu{qiv, a, o poslu{an
pospe{an, {na, {no podesan,
povoqan
posredje posred, posrediti
pota{titi se potruditi se,
postarati se
pou{tavati nagovarati, savetovati
pohu|avati kuditi
pocrniti se obu}i se u crno,
zakalu|eriti se
po~erpao pocrpao
po~itajemi, a, o po{tovani, za
po{tovawe; od iste su osnove i re~i: po~itateq, m.
po{tovalac
po~itovati po{tovati
po~ti gotovo, umalo ne
pravda, `. istina; istina! zaista

prebivati baviti se, stanovati

prebiti (prebudem) probaviti
previ}i (previknuti) privi}i
predvariteqni, a, o prethodni
predel, m. me|e, granica; pokrajina
predika, `. pouka u crkvi
predislovije, s. predgovor
predrasu`denije, s. predrasuda, zabluda
predstaviti pokazati; zamisliti; predstavqenije s.predlog, napomena
predstateq, m. predstavnik,
zastupnik, poglavar
preduvedomiti unapred javiti
(izvestiti); preduvedomqenije, s. napomena
preduzeti osvojiti, obladati
preduspevati napredovati
pre`wi, a e pre|a{wi
prezviter, m. sve{tenik
preizrjadni, a, o izvrstan,
osobiti
preimu{testvo, s. nadmo}nost
priespolwen, a, o prepun
prejestestven, a, o natprirodan
prelasni, a, o zavodqiv
prelat, m. veliki crkv. ~inovnik sa sudskom vla{}u
prelastiti prevariti, nagovoriti; otuda i prela{ten
i prela{tenije
prequbimi, a, o predragi
prepitavati hraniti; otuda i
prepitanije
prepjatstvije, s. prepreka
presloviti, a, o slavni, ~uveni
prestaviti se umreti; prestavqenije, s. smrt
pretpolo`iti napred staviti

218

pretpo~ivati vi{e ceniti,

pretpostavqati
pretprijatije, s. preduze}e
pre~esnej{i, a, e naj~asniji
pre~uvstvovati slutiti, unapred ose}ati
preuhi{tren, a, o lukav
pribitak, m. dobitak, korist
prive{en, a, o obe{en
priklad, m. primer
prikqu~avati se doga|ati se,
de{avati se
prikqu~enije, s. doga|aj, do`ivqaj
prili~an, ~na, ~no koji (~emu
i kome) li~i
prili~estvovati dolikovati
prime~anije, s. napomena
principski, a, o poglavarski
prinu`den prinu|en, primoran
pripas, m. jelo, bra{nenica
pripetstvije, s. prepreka
pripoznanstvo, s. priznawe
prismotriti opaziti
priugotovqen, a, o spremqen
pri~asna, `. deo slu`be (u
ist. crkvi)
pri~ina, `. uzrok; otud i pri~initi
pri{elac, m. prido{lica, do{qak
pri{estvije, s. dolazak
proveditor, m. oblasni upraviteq
provi|en, a, o podmiren, snabdeven
provizion, m. dobit, interes
proka`en, a, o gubav
prolog, m. kwiga kratkih `ivotopisa svetih otaca
promisal, m. i `. promisao,
provi|ewe
prosve{tavati prosve}ivati,
prosvetqivati

prosve{ten, a, o prosve}en;
otuda i prosve{tenije
proskomidija, `. `rtvena molitva (deo slu`be bo`je)
protosin|el, m. vrhovni sin|el (duhovni~ki ~in, mawi
od Arhimandrita)
pro~aja ostalo; pro~i, a, e
drugi, ostali
pro{ed{i, a, e pro{li
punkt, m. ta~ka, re~enica
razanstvije, s. razlika
razve osim, van, razma
razlu~enije, s. rastanak
raskazivati pri~ati
raspolo`iti razdeliti, narediti
rastiti se ploditi se
revniteq, m. ~ovek vrlo marqiv, svojski zauzet za {to
revnost, `. marqivost, `ustrina
redut, m. zabava (bal) s maskama
re~, `. beseda, govor
ritmajstor, m. kowi~ki kapetan
ritor, m. besednik, govornik
ro`destvo, s. ro|ewe (Hristovo), Bo`i}
Rosija, `. Rusija, rosijski, a, o
ruski
ruspija, `. ru{pa (novac),
mleta~ki dukat
sad, m. gradina, vrt, ba{ta
salandar, m. milostiwa kalu|erima o zadu{nicama
samoqubije, s. egoizam
satrap, m. oblasni upraviteq
(u Persiji)
sverh, o svrhu
svet, m. svetlost, videlo
svetiti se posve}ivati se

219

Sveti ~etrdeset mesto u Albaniji

svetotatstvo, s. kra|a svetih
stvari
svideteq, m. svedok; od iste
osnove i svideteqstven
svojstveno upravno
sedali{te, s. sedi{te, prestonica
sekret, m. tajna
selni (cvet) krin
semo ovamo
Serbov Srba
Serbos, m. Srbin
sipa, `. sepija (morska `ivotiwa)
sire~ to jest, ova re~
skloniti se prima}i se, pri}i
sklowenije, s. sklonost, naklonost
skorbiti `aliti
skoro brzo
scrupoloso (skrupolozo) veoma obazriv, pa`qiv
skudost, `. nema{tina, oskudica
slado{}a, `. sladost, slast
slatkosli{an, {na {no prijatan za slu{awe
sla~aj{i, a, e najsla|i
sled, m. trag
sledovawe, s. {to daqe dolazi, nastavak: posledica
sledovateqno dakle, prema
tom
sledstvije, s. posledica
slovo, s. re~; beseda; jezik
slovesni, a, o razumni, otuda i
slovesnost
slo`enije (mira), s. stvorewe
(sveta); sastav;
sintaksa
smatrati gledati
smiliti se dopasti se
smotrenije, s. obzir, pogled

smu{tavati se zbuwivati se
smu{tenije, s. smutwa, buna
sobesedovati razgovarati
sobla`wivati zavaditi, navoditi koga na zlo
soboleznovati biti bole}iv,
`aliti, sau~estvovati
sover{eno sasvim, potpuno
soder`avati dr`ati; se izdr`avati se
soder`anije, s. izdr`avawe
sodru`estvo, s. dru{tvo
so`alovati v. soboleznovati
soizvoliti pristati
sokrovi{te, s. ostava
soop{titi dostaviti
sootvetstvovanije, s. odgovarawe (uzajamno)
sosedateq, m. drug pri sedewu
sostojati se biti iz ~ega sastavqen
sostrastije, s. osobita naklonost, simpatija
sohrawenije, s. ~uvawe, odr`avawe
spatarije, m. ~uvar (nadzornik) oru`ja
spodobiti u~initi koga podobnim za {to, upotrebiti,
udostojiti; spodobiti se
udostojiti se
sposob, m. na~in
sposopstvije, s. podobnost, dar
spospe{an, {na, {no povoqan
spriop{titi dostaviti, prikqu~iti
starost, `.- starawe, briga
starosta, `. gradski na~elnik
stoje}i bave}i se
stranoqubije, s.- gostoqubqe
stroptiv, a, o uporan, neposlu{an
sumwavati sumwati

220

tartana, `.- mala la|a (na Sredozemnom moru)

ta{titi se hitati, `uriti se
terzija, `. kroja~ jedne vrste
~ohanog odela
(mu{kog i `enskog); terziluk
terzijski zanat
termin, m. rok
tefter, m. spisak, trgova~ka
kwiga ra~una
tip, m. {tampa
tipograf, m.- {tampar
tipograf~ik, m. {tampar
tolkovanije, s. tuma~ewe
tokmo (ne ) (ne) samo
toprv tek, upravo sad
torow, m. kula
trakter, m. gostionica
trebnik, m. crkvena kwiga, ritual
tresavica, `. groznica
Trijeste, m. Trst
tripolicki, a, o tripoliski
ube}i pobe}i
ubo`estvo, s. siroma{tvo,
ubo{tvo
uvi! jao!
uvoziti se plesti se, utrpavati
se
uglubqavati (i se) udubqivati (i se), ulaziti duboko
ugodije, s. ugodnost, uga|awe
ugotovati spremiti
udob ugodno, lako
udovoqstvovati zadovoqiti
udru~avati tla~iti, pritiskivati, gwe~iti
udru~en, a, o pritisnut, prite{wen, prigwe~en, potla~en
udru~enije, s. pritisak, jaram
ujediwen, a, o usamqen, odvojen, od sveta
ule{i (od ulez{i) u{av{i
umi{qavati smi{qati

umiqenije, s. milina
umovenije, s. umivawe, prawe
unijat, m. hri{}anin isto~noga obreda sjediwen sa zapadnom crkvom
unka, `. bre`uqak, humka
unqiv, a, o dokolan, besposlen
upa`ivati opa`ati
upaziti opaziti
upodobiti se u~initi se sli~nim
upodobqavati se name{tati
se
upravqajem, a, o upravqan
upra`wavati se ve`bati se
urob, m. nakaza, grdoba, ludak
urodiv, a, o lud
urok, m. zadatak, lekcija, ~as
userdije, s. usrdnost, qubav,
dobra voqa
usla`davati se nasla|ivati
se
ustanovqenije, s. uredba
uti{iti uti{ati
utoliti se uti{ati se; otud i
utoqavati se
fabrika, `. ovde; podgra|e temi{varsko
fabula basna
fain, a, o ne`an, fini
ferman, m. pismeni zapovest,
poveqa
ferula, `. da{~ica (lewir)
na vrhu spqo{tena i {iroka, kojim su u starim {kolama udarali decu (za kakvu
pogre{ku) po dlanovima
(packe)
Filipopoq, m. Plovdiv
firgaz (od lat. virga), m. palica ili snopi} tankoga
pru}a, kojim su u starim
{kolama tukli u~enike, kad
{to skrive
formula, `. izreka, obrazac

221

forteca, `. tvr|avica
fortuna, `. sudbina, sre}a
(zla), nevoqa
ftori (vtori), a, o drugi po
redu
ftornik, m. drugi dan u sedmici, utornik
hak, m. naplata, nagrada
Hiotac (Hioci) Hio}anin, s
ostrva Hiosa
hirotonisati rukopolo`iti,
zapopiti
hitrost, `. lukavstvo
holmi}, m. bre`uqak, humi}
Hormovit, Hormovitac (Hormovica), m. ~ovek iz Hormova
carstvuju{ti, a, e vladarski,
koji caruje
celovati poqubiti
ceremonisawe, s. snebivawe,
name{tewe
cesarica, `. carica
cefalonitski, a, o kefalonijski
~ado, s. dete, ~edo; ~adom (3. p.
mn.) - deci; tako su postale i
slo`ene re~i: ~adoqubiv i
~adorodije
~ajanije, s. ~ekawe, o~ekivawe
~aslovac, m. crkvena kwiga u
kojoj su molitve raspore|ene po ~asovima, horologium
~ast, `. deo; od ~asti unekoliko;
~asti slova vrste govora (u
gramatici)
~astica, `. deli}, ~estica
~elovek, m. ~ovek; tako i slo`ene: ~elovekoqubac,
~elovekoqubni, a, o ~ove~ni
(humani)

~erpe crpe (od crpsti)

~esa ~ega; ~esa libo ~ega god
~esni, a, o ~astan; tako i pore|ewe: ~esniji, ~esnej{i
~est, `. po{ta, po{tovawe,
~ast, ~estan,
sna, sno ~astan, po{ten; ~esnost, `. ~asnost, ~estitost
~inovno kako treba
~islo, s. broj
~lovek, m. ~ovek; tako i ~lovekov
~love~eski, a, o ~ove~anski,
qudski
~reda, `. red (kojim sve{tenici slu`e u crkvi); otuda i:
~redni, a, o
~rez zbog, po, pomo}u
~rezvi~ajni, a, o osobiti, vanredni
~rezjestestven, a, o natprirodan
~rezmerni, a, o prekomeran,
preteran
~uvstviteqan, qna, qno osetqiv
~uvstvo, s. ose}awe; do}i u
~uvstvo - osvestiti se, do}i
k sebi
~uvstvovati ose}ati; otuda i
~uvstvovanije
~tenije, s. ~itawe
{at vaqda, eda
{izmatik, m. otpadnik, koji
pripada {izmi (rascepu), tj.
drugom hri{}anskom obredu
{kapulati izbaviti
{pacirati hodati, {etati se
{tudirati razmi{qati, u~iti
{u{~ewe, s. {u{tawe
{~astije, s. sre}a; {~astqiv
sre}an

* U redakciji \ure Gavele preuzet je iz Sabranih dela Dositeja

Obradovi}a, Prosveta 1961.

222

LITERATURA

Tihomir Ostoji}, Dositej Obradovi} u Hopovu. Studija iz

kulturne i kwi`evne istorije. Novi Sad 1907.
Stojan Novakovi}, Dositej Obradovi} i srpska kultura, Spomenica Dositeja Obradovi}a (zbornik), Beograd, 1911, str. 5-37.
Vatroslav Jagi}, Dositejeva rje~itost, Brankovo kolo, H,
Sremski Karlovci, 1911. str. 177-180.
Vladan Desnica, Jedan pogled na li~nost Dositejevu, Magazin
Sjeverne Dalmacije, Split 1934, str. 110-124.
Mita Kosti}, Dositej Obradovi} u istorijskoj perspektivi
XVIII iXIX veka, Beograd 1952.
Dragoqub Pavlovi}, Dositej kao kwi`evnik, Letopis Matice
srpske, kw. 387, Novi Sad 1961. str. 524-536.
Vojislav \uri}, Dositej Obradovi}, u. Dositej Obradovi}, Sabrana dela (predgovor), Beograd 1961, str. 7-58.
Dositej Obradovi} (izbor kritike o piscu, priredio M. Leskovac), Novi Sad 1963.
Jovan Dereti}, Dositej i wegovo doba, Beograd 1969.
Miodrag V. Stojanovi}, Dositej i antika, Beograd 1971.
Jovan Dereti}, Poetika Dositeja Obradovi}a, Beograd 1974.
Milorad Pavi}, @ivot i prikqu~enija Dositeja Obradovi}a Jezi~ko pam}ewe i pesni~ki oblik, Novi Sad 1976, 191-260.
Vladeta Jeroti}, Dositej Obradovi} izme|u pravoslavqa i zapadne prosve}enosti, Darovi na{ih ro|aka, Beograd 1993.

223

SADR@AJ

Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
@ivot i prikqu~enija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32
Pogovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195
Re~nik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 211
Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 223

DOSITEJ OBRADOVI]
@IVOT I PRIKQU^ENIJA
Prvo izdawe, 1997. godina
Izdava~
ZAVOD ZA UYBENIKE I NASTAVNA SREDSTVA
Beograd, Obili}ev venac 5
www. Zavod.co.yu
Likovni urednik
AIDA SPASI]
Lektor
SELMA ^OLOVI]

Grafi~ki urednik
DU[AN KNE@EVI]
Korektor
MIRJANA ZUJOVI]
Kompjuterski slog
JURIJ LAVROV
Obim: 141/4 {tamparskih tabaka
Format: 12,9 x 20 cm
Tira`: 5 000 primeraka
Rukopis predat u {tampu maja 1996. godine
[tampawe zavr{eno juna 1997. godine
[tampa
,,BIROGRAFIKA Subotica

228