IMANUEL KANT

1724-1804
SISTEM TRANSCENDENTALNOG
IDEALIZMA
1

GLAVNI SPISI:
Kritika istog uma ta mogu da znam?
Kritika praktikog uma ta treba da
inim?
Kritika moi suenja emu mogu da se
nadam?
Odgovori na ova tri pitanja, smatra Kant,
daju odgovor na pitanje: ta je ovek?
Zasnivanje metafizike morala
Prolegomena za svaku buduu
metafiziku
2

ta mogu da znam?
Ovo pitanje se na prvom mestu odnosi na
metafizika znanja:
U jednome rodu svoga saznanja ljudski um
ima udnu sudbinu: to ga uznemiruju pitanja o
koja ne moe da se oglui jer mu ih postavlja
sama priroda uma ali koja on ipak ne moe da
rei, jer ona premauju svaku mo ljudskog
uma.

To su pitanja o:
Bogu
Besmrtnosti due
Slobodi

IZA FIZIKE
Ova pitanja mi ostaju nedostina zato
to o Bogu, slobodi i besmrtnosti due
ne mogu imati nikakvo iskustvo!
Kant je bio racionalista: verovao je da
postoje uroene ideje ali je smatrao
da se do pravog znanja dolazi kada te
uroene ideje primenimo na utiske
koji nam dolaze iz spoljanjeg sveta
4

SAZNANJE

A PRIORI

POJMOVI

SUDOVI

A POSTERIORI

POJMOVI

SUDOVI
5

SAZNANJE

POJMOVI

A PRIORI:
BIE
SLOBODA
BOG...

SUDOVI

A
A
A PRIORI:
POSTERIORI: TROUGAO POSTRIORI:
KUA
RADOST...

IMA 3 UGLA.

TRAVA JE
ZELENA.

SUDOVI
(VEZA MEU
POJMOVIMA)

ANALITIKI:
Subjekat suda u sebi
sadri predikat.

SVI SU APRIORNI

SINTETIKI:
Subjekat suda u sebi
ne sadri predikat.

APRIORNI

APOSTERIORNI

SUDOVI
ANALITIKI A PRIORI
ANALITIKI A POSTERIORI
NE POSTOJE !!!

SINTETIKI A PRIORI

SINTETIKI A POSTERIORI
8

HJUMOV SKEPTICIZAM
Hjumov skepticizam pokazuje da pojam
kauzalnosti ne potie iz iskustva.
Hjum polazi od pretpostavke da mi
stvari opaamo onakvima kakve one
zaista jesu (bar primarni kvaliteti).
Posledica ovakvog shvatanja je da bi i
uzronost (tj. nuno proizilaenje
posledice iz uzroka) trebalo da se opazi.
Ali uzronost nije neto to mi moemo
da opazimo.

KOPERNIKANSKI OBRT
Kant menja polaznu metodoloku
pretpostavku: da je opaanje pasivno i da
mi pasivno primamo opaaje koji
odgovaraju stvarima kakve su one po sebi.

Umesto toga on pretpostavlja da mi

nadraaje koje primamo preko ula
uobliavamo u opaaje i iskustvo pomou
naih saznajnih moi i da je naa
percepcija stvari u bitnom smislu
oblikovana nainom na koji opaamo
formama opaanja i nainom na koji
mislimo. Te forme su apriorne ne zavise
od opaanja.
10

Kritika istog uma (predgovor

II izdanja iz 1787. godine)

Dosada se pretpostavljalo da se sve nae saznanje mora

upravaljati prema predmetima; ali pod ovom pretpostavkom
propadali su svi pokuaji koji su injeni da se o predmetu
isposluje neto a priori pomou pojmova, ime bi se nae
saznanje proirilo. Zbog toga neka se jednom proba da li u
problemima metafizike neemo bolje uspevati ako
pretpostavimo da se predmeti moraju upravljati prema naem
saznanju, to ve bolje odgovara zahtevu mogunosti jednoga
njihovog saznanja a priori koje o predmetima treba da utvrdi
neto re nego nam oni budu dati. S tim stoji stvar isto onako
kao sa prvim mislima Kopernikovim, koji poto sa objanjenjem
nebeskih kretanja nije ilo kako treba dok je pretpostavljao da se
cela vojska zvezda okree oko posmatraoca, uini pokuaj da li
nee bolje uspeti ako pretpostavi da se posmatralac okree, a da
zvezde naprotiv miruju. to se tie opaanja predmeta, u
metafizici se moralo upravljati prema osobini predmeta, ja onda
ne vidim kako se moe o njemu znati neto a priori; ali ako se
predmet (kao objekat ula) upravlja prema osobini nae moi
opaanja, onda ja mogu sasvim lepo da predstavim sebi ovu
mogunost.
11

TRANSCENDENTALNA
POZICIJA
Iz kopernikanskog obrta proizilazi
Kantova transcendentalna pozicija
Kant polazi od injenice svesti i pita:
KAKVA TREBA DA JE STRUKTURA MOJE
DUE DA BI OBRAZOVALA SVEST
OVAKVU KAKVOM JE JA OPAAM?
On postavlja pitanje o USLOVIMA
MOGUNOSTI SAZNANJA
12

FENOMENI I NOUMENI
MI NE MOEMO ZNATI STVARI KAKVE
SU ONE PO SEBI NOUMENE
MOEMO IMATI SAMO ZNANJE O
STVARIMA KAKVE SE NAMA
POJAVLJUJU - FENOMENIMA

13

MOI DUE

MO
SAZNANJA

OSEANJE
ZADOVOLJSTVA
I
NEZADOVOLJSTVA

MO HTENJA

14

MOI SAZNANJA
ULNOST
MO SUENJA
RAZUM
UM
15

ULNOST:
NAA SPOSOBNOST
(RECEPTIVITET) DA PRIMAMO
PREDSTAVE PREMA NAINU
KAKO NAS PREDMETI AFICIRAJU
OSNOVNA FUNKCIJA: OPAANJE
OPAAJI SE NEPOSREDNO
ODNOSE NA PREDMETE
16

RAZUM:
RAZUMSKO SAZNANJE JE
DISKURZIVNO POMOU POJMOVA
OSNOVNA FUNKCIJA:
OBRAZOVANJE POJMOVA (PRAVILA)
MO KOJA UJEDINJUJE POJAVE
POSREDSTVOM PRAVILA
NE ODNOSI SE NEPOSREDNO NA
PREDMETE VE SE ODNOSI ILI NA
OPAAJE ILI NA DRUGE POJMOVE 17

MO SUENJA:
MO SUENJA JE SPOSOBNOST DA SE
SUPSUMIRA (PODVODI) POD PRAVILA
OSNOVNA FUNKCIJA: DONOENJE
SUDOVA
Nedostatak moi suenja je upravo ono to se zove
glupost, i jednoj takvoj mani apsolutno se ne
moe pomoi. Jedna tupa ili ograniena glava...
moe se pomou uenja snabdeti znanjem ak do
uenosti. Ali kako u tome sluaju obino nedostaje
mo suenja, to nije nita neobino susresti vrlo
uene ljude koji u primeni svoje nauke pokazuju
onaj nenadoknadivi nedostatak.
18

UM:
SAZNANJE NA OSNOVU PRINCIPA:
ONO SAZNANJE U KOME POMOU
POJMOVA SAZNAJEM ONO TO JE
POSEBNO U ONOME TO JE
OPTE
OSNOVNA FUNKCIJA:
ZAKLJUIVANJE
19

A PRIORNE
FORME

U ULIMA

ISTI ULNI
OPAAJI
PROSTOR I VREME

U MOI
SUENJA

U RAZUMU

U UMU

SHEME

ISTI POJMOVI
RAZUMA
KATEGORIJE

ISTI POJMOVI
UMA
IDEJE

20

PRIMER
MOI SAZNANJA

ULNOST

MO SUENJA

RAZUM

IST ULNI OPAAJ

SHEMA

KATEGORIJA

PROSTORA

VELIINE

JEDINICE

VREMENA

TRAJANJA

SUPSTANCIJE

21

I konano saznanje...
Ova transcendentalna struktura se sada
primenjuje na opaaje
Tek primenjena na iskustvo ona daje
saznanje
Konano jedinstvo svesti daje PRAOSNOVNO
SINTETIKO JEDINSTVO APERCEPCIJE
Ja mislim mora moi da prati sve moje
predstave!
Transcendentalno je sve ono to spada u
domen uslova mogunosti saznanja
Transcendentalno treba razlikovati od
transcendentnog (onostranog)
22

NATRAG HJUMU:
Kod Kanta uzronost je jedna od kategorija
razuma
Stoga nunost izmeu uzroka i posledice ne
proizilazi iz nunosti koja postoji u prirodi,
ve iz naina na koji mi obrazujemo iskustvo
Mi neke predstave mislimo kao uzrono
povezane (a poreklo ovog odnosa predstava
je upravo u kategoriji uzronosti)
Bez ove kategorije ne bi bilo mogue
oformiti iskustvo: ono bi se javljalo kao
mnotvo nabacanih i nepovezanih predstava
23

Nemogue je zamisliti
igde ita na svetu, pa ak
i izvan njega, to bi se
bez ogranienja moglo
smatrati dobrim, osim
jedino dobre volje.
Zasnivanje metafizike morala
24

KANTOVA PRAKTIKA
FILOZOFIJA
ta treba da inim?
OSNOVNI ZAKON ISTOG PRAKTIKOG
UMA KATEGORIKI IMPERATIV:
DELAJ TAKO DA MAKSIMA TVOJE VOLJE
UVEK MOE ISTOVREMENO VAITI KAO
PRINCIP SVEOPTEG ZAKONODAVSTVA.
25

DELAJ TAKO DA MAKSIMA TVOJE VOLJE

UVEK MOE ISTOVREMENO VAITI KAO
PRINCIP SVEOPTEG ZAKONODAVSTVA
MAKSIMA konkretno pravilo postupanja:
Ne lai!
Ne kradi!
UNIVERZALIZACIJA da li mogu hteti da se
svi vladaju u skladu sa mojom maksimom?
26

 Neka se postavi, na primer, pitanje: Smem li

ja, nalazei se u nevolji, da neto obeam,
sa namerom da to obeanje ne odrim? Ja
u ovde lako uoiti razliku izmeu znaenja
koja postavljeno pitanje moe da ima;
naime,
1) da li je pametno davati lano obeanje, i,
2) da li je davanje lanog obeanja u skladu
sa dunou.

27

1) da li je pametno davati lano

obeanje
Dodue, dobro vidim da nije dovoljno da se
posredstvom ovog izvrdavanja izvuem iz
neprilike, ve da moram dobro da razmislim o
tome, da li iz te lai mogu naknadno nastati
nezgode za mene mnogo vee od onih kojih se
sada oslobaam, pa poto se i pored svega moga
vajnog lukavstva ne mogu lako predvideti
posledice, da bi jednom izgubljeno poverenje
moglo biti tetnije po mene nego sva zla koja sada
nameravam da izbegnem, da li onda nije pametnije
da postupim po otoj maksimi i naviknem se na to
da nikada nita ne obeavam, osim sa namerom
da u dato obeanje da odrim.
28

2) da li je davanje lanog
obeanja u skladu sa dunou.
Meutim, neto je sasvim drugo biti iskren iz
dunosti nego biti iskren iz strahovanja od
tetnih posledica... Naime, pitanje je da li u
biti zadovoljan sa time, ako bi moja maksima
(da se lanim obeanjem izvuem iz neprilika)
trebalo da vai kao neki opti zakon (za
mene kao i za druge); i da li bih mogao da
kaem sebi: svako moe da daje lana
obeanja, ako se nalazi u neprilici iz koje
na drugi nain ne moe da se izvue ?
29

UKIDA SE INSTITUCIJA
OBEANJA
Tako u ubrzo da uvidim da ja, dodue, mogu
eleti la, ali da ni u kom sluaju ne mogu
eleti zakon, da treba lagati; jer prema
takvom zakonu apsolutno se ne bi mogla
initi ikakva obeanja, poto je izlino da
svoju volju u pogledu svojih buduih radnji
predstavljam drugima, koji mi u tome ne
veruju, ili, ako bi mi brzopleto ipak poverovali,
oduili bi mi se istom monetom, pa bi moja
maksima morala samu sebe da razori, im
bi postala opti zakon.

30

DUNOST

DUNOST JESTE NUNOST JEDNE

RADNJE IZ POTOVANJA PREMA
ZAKONU.

31

POSTUPANJE U SKLADU SA
DUNOU NIJE POSTUPANJE IZ
DUNOSTI
na svaki nain je u skladu sa dunou kada
prodavac neiskusnome kupcu ne prodaje preskupo,
i... pametan trgovac to i ne ini, ve odrava jednu
utvrenu optu cenu za svakoga, tako da kod njega
ak i dete isto tako dobro pazari kao i svaki drugi
ovek. Prodavac, dakle, poteno usluuje; ali to ni
izbliza nije dovoljno da poverujemo da je trgovac
tako postupao iz dunosti i na osnovi naela
estitosti; takvo postupanje zahtevala je njegova
korist... Dakle, takva radnja nije se obavljala niti iz
dunosti niti iz neposredne naklonosti, ve prosto iz
koristoljublja.
32

Postupanje iz dunosti
Nauprot tome, odrati se u ivotu jeste dunost, a
povrh toga svako ima jo i neposrednu sklonost da se
u ivotu odri. Ipak, zbog toga ona esto
obespokojavajua briljivost, koju pri tom pokazuju
mnogi ljudi, nema nikakve unutranje vrednosti, niti
njihova maksima ima neku moralnu sadrinu.
Dodue, takvi ljudi uvaju svoj ivot shodno
dunosti, ali ne iz dunosti. Naprotiv, ako bi nedae i
beznadeni jadi potpuno liili nekoga volje za ivot,
ako taj nesreni ovek snanoga duha, kako je zbog
svoje sudbine vie ozlojeen nego obeshrabren ili
utuen, zaeli smrt, a svoj ivot, mada ga ne voli, ipak
odrava ne iz sklonosti ili iz straha ve iz dunosti,
tada je maksima takvoga oveka po svojoj sadrini
moralna.
33

KOJI OD OVIH POSTUPAKA

JE NAJMORALINIJI?
Kada pomaem prijatelju
Kada redovno obavljam kolske obaveze
Kada ubre ne bacam na ulicu nego u
kontejner ak i kad me niko ne gleda
Kada dam ivot za sopstveno dete

34

 Da ovek bude dobrotvor, ako moe, jeste dunost, a

osim toga ima ljudi koji su po dui tako sauesniki
raspoloeni, da bez ikakve sujete ili kakvog
koristoljublja oseaju izvesno unutranje zadovoljstvo,
da na svoju okolinu rasprostiru radost i kadri su da
uivaju u zadovoljstvu drugih, ukoliko je ono njihovo
delo. Ja tvrdim da ni u takvom sluaju takva radnja,
ma koliko da odgovara dunosti i da se vri ljubazno,
nema prave moralne vrednosti ve se udruuje sa
drugim sklonostima, na primer sa astoljubljem...
zasluuje pohvalu i ohrabrenje, ali ne i osobito
potovanje; jer toj maksimi nedostaje moralna
sadrina, naime da takve radnje ne treba initi iz
sklonosti ve iz dunosti.
35

KADA JE POSTUPANJE
MORALNO?
Pretpostavimo, dakle, da je dua jednog
dobroinitelja obuzeta vlastitom tugom koja
uguuje svako sauesnitvo u sudbini drugih, a da
je on jo sposoban da ini dobro drugima koji pate,
iako ga tua nevolja ne uzbuuje jer je dovoljno
zauzet svojom vlastitom tugom, pa poto ga
nikakva sklonost ne podstie on se ipak otre iz te
smrtne neosetljivosti i takvu radnju izvruje bez
ikakve sklonosti, jedino iz dunosti; tada ta radnja
ima svoju pravu moralnu vrednost.
36

POTOVANJE OVETVA U
DRUGOME
Ne treba postupati ispravno zato to nam to
priinjava zadovoljstvo ili iz koristoljublja
Moramo potovati ljudsko dostojanstvo
drugog oveka
POSTUPAJ TAKO DA OVETVO, KAKO U
SEBI, TAKO I U DRUGOME, UVEK
TRETIRA I KAO CILJ, A NE SAMO KAO
SREDSTVO
(druga verzija kategorikog imperativa) 37

PRIMAT PRAKTIKOG UMA

Uslov mogunosti moralnog delovanja
SLOBODA
Uslov mogunosti najvieg dobra BOG
Uslov mogunosti dosezanja navieg
dobra BESMRTNOST DUE
38

IDEJE UMA SU
KONSTITUTIVNE ZA DELANJE
Iako o Bogu, slobodi i besmrtnosti due
ne moemo imati znanje moramo ih
pretpostaviti
One su uslovi mogunosti moralnog
postupanja
One su konstitutivni principi naeg
postupanja
39

ETIKA DUNOSTI
Kantova etika je DEONTIKA ETIKA ili
ETIKA DUNOSTI (gr. deonta
dunost)
Ona je FORMALNA ne kae ta da
radimo ve daje pravilo po kom moemo
da proverimo da li je ono to smo
namerili da uradimo moralno ili ne
40