Rentabilnost

UNIVERZITET PIM
BANJA LUKA
EKONOMSKI FAKULTET

SEMINARSKI RAD
Tema: Kompleksi rentabilnosti

Predmet: Preduzetniki menadzment

Student: Dijana Josipovi

-1-

Rentabilnost

S AD R AJ

UVOD......................................................................................................................3

1. Pojam i znaaj rentabilnosti...........................................................................4

2. Kompleksi rentabilnosti.................................................................................5
3. Sadraj rentabilnosti........................................................................................6
4. Rentabilnost izraena profitnom stopom.........................................................6
5. Sprovodjenje principa rentabilnosti.................................................................7
6. Utvrdjivanje nivoa rentabilnosti.....................................................................8
7. Grafiki prikaz i poredkenja rentabilnosti kompanija u nekim
evropskim zemljama i Americi................................................................12
ZAKLJUAK..............................................................................................14
LITERATURA.............................................................................................15

-2-

Rentabilnost

UVOD
Ekonomski principi poslovanja su odreene norme ili pravila koja se primenjuju u
poslovanju i radu preduzea i drugih ekonomskih subjekata u svrhu racionalnog
ostvarivanja njegovih ekonomskih ciljeva.
Ekonomski uspeno poslovanje se ostvaruje onda,kada se tim poslovanjem
ostvaruju unapred postavljeni ekonomski ciljevi preduzea.
Stepen uspenosti u ostvarivanju postavljenih ciljeva preduzea predstavlja ili
izraava efikasnost njegovog poslovanja.
Ekonomska pravila organizovanja preduzea kao ekonomskih subjekata zasnivaju
se na ekonomskim zakonitostima i principima.U osnovi ekonomske efikasnosti preduzea
ja njegova tenja da svojom delatnou i poslovanjem ostvari maksimalni rezultat uz
minimalna ulaganja potrebnih faktora,materije,energije i vremena.
Ekonomski ciljevi i zadaci su deo ukupnih ciljeva i zadataka preduzea,koji se
pak sastoje od niza pojedinanih i kolektivnih zadataka,koji opet proistiu iz tehnike
podele rada.
Efikasnost poslovanja preduzea je direktno srazmerna ostvarenim
rezultatima.Vei rezultati podrazumevaju veu efikasnost po uslovom da ulaganja nisu
poveana ili bar nisu poveana u veem obimu od obima rezultata.
Zbog nemogunosti i potekoa zbirnog izraza efikasnosti poslovanja koji bi
obuhvatio sve parametre kako u domenu rezultata,tako i u domenu ulaganja,teorija i
praksa su definisale neka pojedinana (parcijalna) merila i pojedinane ekonomske
principe poslovanja preduzea.
Najznaajni principi su :

Produktivnost

Ekonominost

Rentabilnost

Stepen u kojoj meri su ostvareni ovi principi jasno ukazuje na pokazuje kvalitet
ekonomije svakog preduzea.
Ovim seminarskim radom bie obraena RENTABILNOST kao jedan od
navedenih i definisanih parcijalnih ekonomskih principa.

-3-

Rentabilnost

1. Pojam i znaaj rentabilnosti

Rentabilnost predstavlja ekonomski princip poslovanja preduzea ,utemeljen na
zahtevu da se sa to manjom koliinom angaovanih sredstava ostvari najvea mogua
dobit.Ujedno rentabilnost je i pokazatelj efikasnosti angaovanih sredstava,ali i
pokazatelj isplativosti poslovanja preduzea.
Rentabilno poslovanje preduzea ima ekonomsku svrhu pa i smisao.Nerenta-bilno
poslovanje ili nerentabilni poslovi signaliziraju i pokazuju da preduzee ne ostvaruje
uspeno ulogu ekonomskog subjekta i svakako odstupa od ekonomskih principa
poslovanja.
Dobra rentabilnost je sigurni pokazatelj kvalitetne ekonomije i poslovanja svakog
preduzea.
Svakojaki motiv svakog preduzea je da ostvari to bolje rezultate.Dobit kao
kategorija je motiv svakoga ko raspolae slobodnim sredstvima da ulaganjem istih u
privred-nu aktivnost sa na osnovu ulaganja otvari maksimalnu dobit,koja e svakako da
se odrazi na poboljanje novoa ivota,a kada je u pitanju preduzee omoguie dalji rad
preduzea u konti-nuitetu,njegov razvoj i napredovanje i jednom reju podizanju
kvaliteta ekonomije dato preduzea na vii ili zavidni nivo.
Na suprot napred reenom su ulaganja,kao neminovnost , potreba i faktor poslovanja,ekonomskih aktivnosti i na kraju stvaranja rezultata.
Ulaganja se uoavaju u oliku angaovanja i troenja.Ovde napominjem da je
poslovanje preduzea uspenije odnosno bolje ako je za postizanje eljenih rezultata
manje ulaganje ,odnosno manje angaovanje i manje troenje sredstava.Smanjenje
angaovanja i troenja sredstava je stalni ekonomski cilj svakog preduzea u cilju
uspenijeg i rentabilnijeg poslovanja.
Angaovanjem to manjeg obima sredstava po jedinici proizvoda,praktino za
datu koliinu proizvodnje,na kraju proizvodnog ciklusa dobiti to vei dobitak je
permanentni cilj.Ovim putem jasno je i sredstva ,odnosno kapital preduzea se

-4-

Rentabilnost
uveavaju,odnosno oplou-ju.Svakako da je cilj preduzea i bra cirkulacija i obrtanje
sredstava u procesu poslovanja.Br-e obrtanje sredstava u svojoj funkciji donee svakako
i veu dobit.
Veoma vaan je kod merenja i efekatima rentabilnosti i faktor vreme.Ovaj fak-tor
formira ili determinie veliinu ulaganja,odnosno odreuje veliinu angaovanja
sredstava a po vremenskom faktoru se rentabilnost i razlikuje od ostalih ekonomskih
principa poslova-nja preduzea,dakle od ekonominosti i produktivnosti.

2. Kompleksi rentabilnosti
Oblast retabilnosti obuhvata odnos izmeu rezultata poslovanja i ulaganja za
ostvarenje datih rezultata,odnosno moe se definisati kao odnos dobiti i angaovanih
sredsta-va.
Na obe ove kategorije deluju isti faktori,ali postoje i specigini faktori koji imaju
dejstvo samo na neku od kategorija.Dobit kao kategorija direktno zavisi od faktora kao
to su ukupni prihod i ukupni rashod,odnosno u zavisnosti je od trinih
faktora.Angaovana sredstva predstavljaju sutinski rezultat delovanja mnogobrojnih
trinih uslova,zatim unutranjeg,organizacionog I vremenskog faktora.
Napominjem da svi faktori koji deluju na ekonominost i produktivnost,deluju i
na rentabilnost.Oni dakle utiu na vrednost ostvarene proizvodnje ,iji je rezultat dobit
kao jedno od merila rentabilnosti.

Na visinu dobiti utiu :

obim proizvodnje

asortiman proizvoda

cena

utroci sredstava za proizvodnju i radne snage

-5-

Rentabilnost

stepen korienja kapaciteta

sklop mera na polju organizacije kojima se poveava kvalitet

poslovaposlovanja
Obim proizvodnje utie tako to se poveanjem obima proizvodnje uz zadravanje ostalih uslova na istom nivou poveava dobit a time se poveava i rentabilnost i
obrnu-to.
Asortiman robe direktno utie svojim poveanjem na poveanu prodaju i time i na
rentabilnost ,dakle preko poveanja dobiti.
Prodajne cene utiu na visinu dobiti a time i na nivo rentabilnosti poslovanja.
Prodajne cene su rezultat delovanja mnotva spoljanih faktora na koje preduzee ne
moe da utie.Preko kvaliteta,dizajna,svojstava proizvoda moe se indirektno uticati na
cene,ijim poveanjem se poveava dobit,a time i rentabilnost podie na vii
stepen.Smanjenjem

cena

uz

nepromenjene

ostale

uslove

je

obrnuto.

Visina trokova sredstava,materijala i radne snage utie na rentabilnost preko

angaovanih sredstava.Veoma je vano stalno praenje visine trokova,uoavati
odstupanja od prosenih i standardnih veliina i preduzimati mere na smanjenju trokova.
Moramo znati da angaovana sredstva zavise od :

Veliine sredstava

Vremena angaovanja

Veliina angaovanih sredstava moe dvojako uticati na rentabilnost preduzea i

to tako to ako su angaovana sredstva vea od objektivno potrebnih za rad preduzea
njihov uticaj na rentabilnost e biti negativan i naravno obrnuto,da u koliko sa manjim
angaovanjem sredstava ostvarujemo planirani obrt,angaovana sredstva imaju veoma
pozitivan uticaj na ni-vo rentabilnosti i njegov kvalitet.
Vreme angaovanja sredstava uistinu mnogo zavisi od konkretne delatnosi kojom
se preduzee bavi.Vreme se moe produiti i iz razloga nefunkcionalnosti preduzea,
zatim zbog nekvalitetnosti u radu ili pak slabe motivisanosti za rad to svakako jesu
faktori na koje se moe delovati u okviru preduzea,jer njihovim delovanjem se
neopravdano poveava vreme angaovanja sredstava a ono direktno utie da nivo
-6-

Rentabilnost
rentabilnosti bude nii.Primenom dobrih organizacionih mera se mora uticati na trajanje
vremena i ciklusa angaovanja sredstava u preduzeu.Za rentabilnost je najbitniji
koeficijenat obrta koji jasno pokazuje koliko se puta sredstva okrenu u toku ciklusa
reprodukcije.Vei koeficijent obrta sredstava podrazumeva i manju veliinu angaovanih
sredstava ali i obrnuto.
Stepen korienja kapaciteta mora biti optimalan u odnosu na eljene rezultate.
Neodgovornim upljavanjem nepotrebnih kapaciteta poveavaju se trokovi i time se
direktno utie na smanjenje nivoa rentabilnosti.
Sklop svakolikih mera se mora preduzimati u procesu plaranja,praenja i
realizacije procesa rada,i sve one naravno moraju biti u cilju poboljavanja procesa rada i
otklanjanja negativnih pojava koje se u toku nadgledanja ili vrenjem kontrole uoe.
Na rentabilnost rada neke radne organizaije svakako utie obim i cena eventualno
pozajmljenih sredstava.Ovde treba napomenuti da je svakako najbolja varijanta jaanja
sopstvenog kapitala ali u ve pomenutom kontekstu pozitivna je konstrukcija veeg
obima uz nie cene kapitala.

3. Sadraj rentabilnosti
U procesu proizvodnje prenosi se vrednost sredstava za proizvodnju na novi
proizvod i stvara se nova, dodatna vrednost. Realizacijom proizvoda naplauje se
prenesena vrednost sredstava za proizvodnju i dohodak kao izraz drutvenog priznanja
opravdanosti te proizvodnje. Na taj nain stvaranjem dohotka uveava se, oplodjava
vrednost reprodukcije.
Ako se veliina stvarnog dohotka odredjene mezoekonomske organizacije
posmatra u odnosu na angaovane vrednosti u toj proizvodnji, tj. ako se posmatra izraz
rentabilnosti R=D/S dobie se uvid u to kako se vrednost u njoj uveala, odnosno
oplodila. Zato se na osnovu veliine rentabilnosti i zakljuuje o sposobnosti odredjene
ekonomije da oplodjava vrednost.

-7-

Rentabilnost
Rentabilnost se izraava i odnosom ostvarenog vika vrednosti (profita) i
predujmljenog kapitala (angaovanih sredstava). To je u stvari profitna stopa. Medjutim
ako je dohodak kao ekonomska kategorija izraz neto rezultata, rentabilnost se izraava
odnosom dohotka i angaovanih sredstava.

4. Rentabilnost izraena profitnom stopom

Posmatrano sa stanovita preduzetnika, vlasnika kapitala koji je angaovan u
ciklusu reprodukcije datog preduzea, rentabilnost se izraava profitnom stopom:

pf
s

Pri emu je pf = iznos profita.

Profit je izvedeni oblik rezultata reprodukcije u okviru dohotka:
Pf D D I

Vlasnik kapitala koji moe biti akcionar ili inokosni preduzetnik, odnosno
suvlasnik
datog preduzea, zainteresovan jeiskljuivo za to vei profit po jedinici uloenog
kapitala. Otuda je profitna stopa za njega pravi pokazatelj rentabilnosti.
Medjutim kada se preduzee posmatra kao firma, odnosno kao organizacioni
system iju strukturu ine:

Sredstva za proizvodnju

Radni kolektiv

Upravljaki organi

Poslovne funkcije

Njegovo tekue poslovanje i razvoj ne mogu se posmatrati samo u svetlu

ostvarivanja profita na krai rok. Vlasnici uloenog kapitala i upravljaki organi
preduzea nastoje da steknu i ouvaju odgovarajuu poziciju na tritu, da se afirmiu

-8-

Rentabilnost
kvalitetom svojih proizvoda i da svoje preduzee stalno razvijaju. Bitan uslov za
ostvarenje takvih ciljeva jeste kvalifikovani i motivisani radni kolektiv preduzea, za iji
ivotni standard su zainteresovani i upravljaki organi i vlasnici uloenog kapitala. Na
ovaj nain obezbedjuje se odanost radnika preduzeu i smanjuje se fluktuacija
zaposlenih, ime se doprinosi veem uspehu poslovanja.
Visina linih dohodaka radnika, odnosno njihovih zarada ne moe se posmatrati
samo kao element ulaganja u reprodukciju (T I ). Lini dohoci se moraju posmatrati i kao
element rezultata. Tako u uspenijim preduzeima lini dohoci radnika su vii. Ovome
treba dodati i ulogu sindikalnog organizovanja radnika, ime se obezbedjuje da njihove
zarade ne budu rezultat samo odnosa ponude i tranje radne snage, to je sluaj sa
cenama ostala dva elementa proizvodnje sredstva za rad i materijala.
U vezi sa prethodnim, kao rezultat oplodjavanja vrednosti posmatra se kako
profit, tako i dohodak. Pri tome dohodak je izvorna ekonomska kategorija, a profit je
izvedena veliina pri raspodeli dohotka kao neto rezultata reprodukcije.

5. Sprovodjenje principa rentabilnosti

Sprovodjenje principa rentabilnosti podrazumeva preduzimanje mera koje utiu
na visinu dohotka, odnosno profita i angaovanih sredstava, kako bi se eliminisalo
odstupanje stvarnih od potrebnih angaovanih sredstava. Stim u vezi potrebno je
diferencirati te mere na one koje se poduzimaju u tekuem periodu i na one u dinamici
reprodukcije. Tako na visinu dohotka i profita u tekuem periodu utie: obim
proizvodnje, asortiman proizvoda, cena proizvoda, utroci sredstava za proizvodnju i
radne snage, cena sredstava za proizvodnju i zarada, stepen korienja kapaciteta, razne
organizacione mere. Medju navedenim visina cene proizvoda je vrlo bitna za visinu
dohotka i profita. Poznato je da se prodajna cena proizvoda formira na tritu na osnovu
delovanja ekonomskih zakona, pre svega odnosa ponude i tranje proizvoda.
Isto tako visina trokova sredstava za proizvodnju I radne snage utie na visinu
dohotka i profita, a time i na rentabilnost. Ovde je vano pratiti visinu utroaka i

-9-

Rentabilnost
eventualna odstupanja ostvarenih utroaka od prosenih, pronai uzrok poveanja. Te
preduzimati odgovarajue mere za njihovo svodjenje na prosean nivo.
to se tie angaovanih sredstava i njihove visine zna se da ona zavise od duine
vremena angaovanja i sume angaovanih vrednosti po pojedinim fazama cikljusa
reprodukcije. Ukoliko je vreme angaovanja sredstava krae utoliko je visina
angaovanih sredstava manja. U skladu stim ovde je bitan i koeficijent obrta kao broj koji
pokazuje kojiko se puta sredstva obrnu u cikljusu reprodukcije. Ako je ovaj koeficijent
vei, onda je potrebna manja suma angaovanih sredstava i obrnuto. Pored toga vana je
duina vremena angaovanja sredstava i to je esto podruje gde se preduzimaju razne
organizacione mere u cilju skraenja vremena angaovanja sredstava.

6. Utvrivanje nivoa rentabilnosti

Najadekvatniji i najrealniji nain merenja rentabilnosti neke radne organizacije je
preko istog (krajnjeg) finansiskog rezultata.To je DOBIT ili GUBITAK preduzea.Ako
kod ekonominosti i produktivnosti postoje objektivne smetnje na merenju i izraavanju
pojedinih faktora ili potpune nemogunosti izraavanja ili merenja pojedinih veliina kod
ren-tabilnosti je situacija takva da su parametri za utvrivanje nivoa rentabilnosti u radnoj
organizaciji potpuno i tano merljivi i izraavaju se vrednosno,dakle u novanim
jedinicama.
Rentabilnost se iskazuje kao odnos dobiti i angaovanih sredstava po sledeoj
formuli :

R = D / Sa
gde je :

R rentabilnost
D dobit
Sa angaovana sredstva
- 10 -

Rentabilnost
Angaovana sredstva se predstavljaju i prikazuju kao zbir :

Sa = Aoa + Aob
gde su :

Aoa angaovana osnovna sredstva,

Aob -

angaovana obrtna sredstva

Veliina dobiti kod utvrivanja rentailnosti neke radne organizacije se moe

razdeliti na bruto dobit i neto dobit.
Bruto dobit predstavlja razliku izmeu ukupnih prihoda i ukupnih rashoda i ona
predstavlja ist finansiski rezultat preduzea.
Neto dobit predstavlja bruto dobit umanjenu za obaveze preduzea prema dr-avi
i to izmirenje doprinosa,poreza iz dobiti,taksi i ostalog.Neto dobit je kategorija koja
preduzeu ostaje za sopstvenu uotrebu i raspodelu.

Izraunavanje (izraavanje) rentabilnosi preko bruto dobiti se iskazuje sledeim

obrascem :

R = Db / Sa
gde je :

Db- bruto dobit

Sa- angaovana sredstva
Bruto dobit se definie kao razlika ukupnih rihoda i ukupnih rashoda :

Db = Pu Ru

- 11 -

Rentabilnost
gde je :

Pu-ukupni prihodi
Ru-ukupni rashodi

Izraunavanje (izraavanje) rentabilnosti preko neto dobiti izkazuje se sledeim

obrascem :

R = Dn/Sa
gde je:

Dn- neto dobit

Sa- angaovana sredstva
Jasno je da je rezultat ovog izraza podatak o tome koliko na jedinicu angaovanih
sredstava pripada jedinica neto dobiti preduzea.

Uporeivanje izraunatih rentabilnosti po osnovu bruto dobiti i rentabilnosti po

osovu neto dobiti stie se saznanje koliki iznos dobiti po jedinici angaovanih sredstava
odlazi na obaveze,poreze i dabine prema dravi.

Poto se neto dobit u preduzeu deli na akumulaciju i potronju,odnosno za raznovrsne

fondove preduzea,to se i te kategorije mogu meriti u kompleksu rentabilnosti.
Imajui napred reeno u vidu momo definisati i sledeu formulu :

R = Akm / Sa

- 12 -

Rentabilnost
gde je :

Akm-novana sredstva akumulacije

Sa-angaovana sredstva
Kvalitet rentabilnosti se moe pratiti i analizirati samo posmatranjem u
vremenskoj dinamici.Uporeivanjem vremenskih pokazatelja rentabilnosti,preduzee
dobija informaciju o kvalitativnim kretanjima svoga poslovanja.
Dinamika rentabilnosti kao i produktivnosti moe se pratiti preko baznog i
lananog indeksa rentabilnosti.

Ir = R1*100/ R0
gde je :

Ir indeks rentabilnosti
R1-rentabilnost tekue godine

R0-rentabilnost bazne godine

Dinamika rentabilnosti preko baznog indeksa iskazuje se sledeim formulama:

Ir = R1 * 100/Ro ; R2 * 100/Ro ; R3 * 100/Ro

Na ovaj nain se dobijaju pokazatelji o tome kako se kretala rentabilnost u
vremenski vezanom periodu,posmatrana u onosu na baznu ili referentnu godinu.Na ovaj
nain se prate planirani pokazatelji preduzea uporeivanjem sa ostvarenim veliinama.

- 13 -

Rentabilnost
Dinamika rentabilnosti na osnovu lananog indeksa iskazuje se i na sledei nain :

Ir = R1 * 100/Ro ; R2 * 100/R1 ; R3 * 100/R2

Primenom ovih obrazaca uoavamo da moemo izraziti i utvrditi podatke o
promenama rentabilnosti u datoj godini u odnosu na predhodnu.

- 14 -

Rentabilnost

Zakljuak
Iz izloenog u ovom seminarkom radu jasno se namee zakljuak da je cilj
svakog preduzea,odnosno radne organizacije da uspeno posluje u postojeim
okolnostima i uslovima u kojima egsistira.Da bi ovaj cilj (uspeno poslovanje) ostvarila
svaka radna organizacija mora da ostvari i ispotuje sve ekonomske principe
poslovanja.Samo doslednim sprovoenjm i potovanjem postavljenih i utvrenih pincipa
i ekonomskih pokazatelja radna organizacija e ostvarivati zacrtane i eljene rezultate
koji e pak omoguiti dalji razvoj i napredak organizacije.
U kontekstu ovoga i princip rentabilnosti ima veoma znaajnu ulogu,posbno kao
potpuno meriva kategorija.Rentabilnost se moe postii maksizimiranjem dobitka u
dugom roku,a to se moe postii maksimiziranjem dobiti u kratkom roku.
S

druge strane,u

sklopu

finansiske

politike,finansiske

snage,takoe

je

rentabilnost,ali se u okviru tog istog cilja zahteva i trajna sposobnost finansiranja,koja se

ne moe osvariti samo maksizimiranjem neto dobitka,ve i njegovom adekvatnom
raspodelom.
Jednom reju,uspeno i stabilno poslovanje zahteva potpunu predanost i
disciplinu u sprovoenju dobro planiranih delatnosti i poslova uz maksimalno uvaavanje
i primenu svih ekonomskih principa i poslovne etike.

- 15 -