FARMAKOLOSKA SVOJSTVA MEDA

Med je gusta slatka sirupasta materija, proizvod medonosnih pela

(lat. Apis mellifera ili Apis mellifica) dobijen od sabranih vonih i drugih
sokova preraenih u pelinjem elucu. Izlueni sok odloen
poklopljenom sau hemijskim reakcijama pretvara se u med. Prema
vrstama biljaka od koje se dobija, med se razvrstava u monoflorni (med
dobijen od samo jedne vrste biljke, na primer, bagrema) i poliflorni
med (med dobijen sakupljanjem nektara sa vie vrsta biljaka, kao na
primer, livadski med, umski i dr.). Med je najvaniji pelinji proizvod,
poznat u ljudskoj ishrani jo od praistorijskog doba. Po definiciji, med je
cisti proizvod u kome nema dodataka bilo koje druge supstance.
Sama re med potie od praindoeuropskog medhu to se u
staroslovenskom transkriptovalo kao med, u litvanskom medus, u
engleskom mead (medovina), u sanskritu madhu, u grkom
(Vino), a u staroirskom mid. Tako su nastali odrazi u ostalim
indoevropskim jezicima, a ponekad je naziv dobijen slinou s neim
drugim (u germanskim jezicima oznaava neto zlatnouto) ili pak
zamenom znaenja.
Med je meavine od preko 70 raznovrsnih sastojaka. Taan sastav
meda zavisi od meavine cvea i bilja iji nektar pele skupljaju. Preko
80 % meda ine ugljeni hidrati. Najzastupljeniji su fruktoza i glukoza sa
preko 60 % . Neto manje od jedne petine je voda, koje najee ima
oko 17 % , dok je eer zastupljen do 9 %. Koliina vode u medu utie
na njegovu viskoznost, teinu i kristalizaciju. Ukoliko je procentualno
voda zastupljenija, med e biti viskozniji, a kristalizacija e kasnije
nastupiti. Voda je, u zavisno od vrste meda, zastupljena od 15% do
20%. Meutim zastupljenost vode menja se prilikom kristalizacije. U
sastav meda ulazi i preko 20 kiselina procentualno zastupljene sa oko
0.50 %. Zastupljenost kiselina i njihova pH vrednost zavisi od vrsta bilja
od kojih je med proizveden, ali i od geografskog lokaliteta. Zbog velike
kocentracije hranljivih materija, med se koristi i u hranljive i u lekovite
svrhe. Med je posebno bogat vitaminima B i E grupe, od kojih najvie
ima riboflavina (oko 40 g u 100 meda)
Med je prvenstveno meavina dva monosaharida. Ona ima slabu
vodenu aktivnost pre svega zbog veza molekula vode za molekule
eera. Male koliine raspoloive vode ostaje mikroorganizmima, to je
nepovoljna sredina za njihov razvoj.
Vodonik-peroksid u medu se aktivira razblaivanjem. Za razliku od
medicinskog 3% vodonik-peroksida, u medu je prisutan u koncentraciji

od svega 1 mmol/L. Gvoe u medu oksiduje kiseonik (slobodni

radikali) oslobaajui vodonik-peroksid:
C6H12O6 + H2O + O2 C6H12O7 + H2O2
Kada se koristi u svakodnevnom ivotu (na primer za sanaciju rana),
vodonik-peroksid se stvara razblaivanjem sa telesnim tenostima.
Tada reaguje kao antiseptik.
Kiselost izraena u pH vrednost meda kree se izmeu 3.2 i 4.5 . Oko
0.5% mede ine kiseline koje doprinose njegovom mirisu i ukusu.
Organske kiseline koje se nalaze u medu ukljuuju i glukozne,
metanske,
siretne,
mlena,
oksolova,
limunske,
jabukove,
piroglumatske,
glukozna-6-fosfatne
kiseline.
Nivo
njihove
rasprostranjenosti utie na nepromenjenosti broja mikroorganizama.
Ukoliko je pH vrednost manja mogui je blagi rast bakterija.
Med
Nutritivna vrednost u 100 g
Energija 300 kcal 1270 kJ

Ugljeni hidrati

82.4
g

- eer 82.12 g
Masti

0g

Proteini

0.3 g

Voda

17.10
g

Riboflavin (Vit. B2) .038 mg

3%

Niacin (Vit. B3) .121 mg

1%

Pantotenska kiselina (B5)

.068 mg

1%

Vitamin B6 .024 mg

2%

Folna kiselina (Vit. B9) 2 g 1%

Vitamin C 0.5 mg

1%

Kalcijum 6 mg

1%

Gvoe .42 mg

3%

Magnezijum 2 mg

1%
2

Fosfor 4 mg

1%

So 4 mg

0%

Cink .22 mg

2%

Zbog ega je med koristan za oveka? Med se svrstava u prirodnu,

visoko vrednu i lako svarljivu hranu, koja, posle uzimanja, direktno
ulazi u krvotok, zahvaljujui svom sastavu. Prema sadraju proteina
visoko se kotira meu prehrambenim proizvodima, jer sadri sve
esencijalne aminokiseline. Sadri 37 mineralnih materija, vitamine B 1,
B2, B3, B6, B12, C, PP, H, A, K, E, folnu kiselinu, organske kiseline
(posebno ribonukleinsku), aromatine materije, polenova zrna,
alkaloide, koloide, biogene stimulatore, biljne antibiotike, fitohormone i
jo mnogo supstanci koje treba tek pronai, izolovati i prouiti. Dve
treine meda ine eeri, i to prvenstveno glukoza i fruktoza. Njima nije
potrebno varenje i direktno popunjavaju rezerve eera u jetri i
miiima. Glukoza je glavni eer u ovekovom organizmu, jer se svi
eeri moraju pretvoriti u nju, pa se onda koristiti kao energetska
materija ili se skladititi u depoima u jetri i miiima. Jetri je posebno
zanimljiva fruktoza, koja ne provocira insulinski odgovor i brzo
popunjava sve rezerve. To je vano, kada je potreba za eerima jaka,
u aktivnostima poput uenja ili fizikog vebanja. Nedostatak eera u
jetri emo primetiti po mentalnom zamoru u treningu, nemogunosti
fokusiranja na trening i odsustvu panje, koji su posledica iscrpljenih
rezervi u jetri, koja je glavni snabdeva mozga i ostatka nervnog
sistema. Kada nervni sistem ne radi svim svojim kapacitetom, izostaju
jake kontrakcije miia, maksimalna snaga se ne moe proizvesti, bez
obzira na stanje muskulature. Dakle, idealni izvor energije pre, u toku i
posle treninga moe biti ba med. Iznad temperature od 45 C, enzimi
invertaza i dijastaza se razgrauju, ime se gube lekovita svojstva i
ostaju samo neke mineralne materije, malo termostabilnih vitamina i
naravno eeri. Ukoliko se uzima direktno, potrebno ga je malo zadrati
u ustima, jer e u tom sluaju mnoge supstance biti rastvorene ve u
ustima i direktno e preko sluzokoe biti ubaene u krvotok. Postie se
efekat slian kao kod ubrizgavanja hranljivih materija injekcijom, samo
to je ovaj nain mnogo prijatniji.
Apiterapija je deo holistike medicine i podrazumeva upotrebu
meda i ostalih pelinjih proizvoda u prevenciji i leenju bolesti. Re
apiterapija potie od rei api - to na latinskom znai pela, pre svega
se misli na pelu Apis Mellifera, a re terapija je francuskog porekla i
oznaava nain postupka sa ljudima ili ivotinjama obolelih od razliitih
bolesti.

U pelinje proizvode se ubrajaju: med, propolis, matina mle, pelud

ili cvetni prah, pelinji otrov i vosak. Svei, organski pelinji
proizvodi obino imaju bolje efekte od industrijski obraenih;
pregrevanje, prekomerne filtracije i rafinacije su tetne.
Sirovi, nerazblaeni med je najstariji prirodni zaslaiva, koji jo i
pomae sticanju pravog, blistavog zdravlja. Hiljadama godina pre
pronalaska belog eera, ljudi su koristili med da poboljaju ishranu i
odravaju telo. Med je, danas, uglavnom viestruko tretiran, termiki i
hemijski obraen, to ga ini beivotnim i liava ga svih blagodeti.
Energetska vrednost meda je oko 1000J, a optimalna dnevna doza se
procenjuje na 100 grama, za odrasle mukarce (teke 75 kg, po
standardu), podeljeno u tri uzimanja u toku dana. Ujutru se preporuuje
oko 30 grama, tokom dana 40, i uvee opet 30 grama. Za ene je doza
manja, srazmerno razlici u telesnoj teini, dok se deci preporuuje 50
grama dnevno. Ako traimo dobar karbo napitak, rastvor meda je
idealan izbor. Ukoliko su nam potrebni prosti ugljeni hidati posle
treninga, da bi podrali proteine surutke, opet je med preporuka. Nije
samo eer ono to ini vrednost meda. Moda veu korist imamo od
mineralnih materija, aminokiselina, enzima, vitamina, svih elemenata u
tragovima, i sve to bez aditiva, konzervanasa, spakovano u
najprirodnije pakovanje i odmah spremno za upotrebu. Nije udo to
specijalne jedinice koriste meavinu meda i ekstrakta kafe, kada se
trai da telo izdri nadljudske napore. Istina, ovu meavinu neete nai
u prodavnicama (mada je potpisnik ovih redova imao prilike da je
proba), ali uz pomo nes kafe i malo meda moe svata da se uradi.
100 g meda nalazi se enrgijska vrednost od oko 1320 kJ dok ista
koliina eera sadri 1600 kJ. Ukupna koliina ugljenih hidrata je 82.1g
u 100g meda, odnosno 100g u 100g u eeru.
1 kg meda ima hraljivos isto koliko i 50 kokoijih jaja, 3 kg ribe, 1 kg
unke, 2,5 kg teleeg mesa, 6 kg pomorandi ili 10-12 kg povra.
FIZICKA I HEMIJSKA SVOJSTVA - Razliitost meda ukazuje da, osim
zajednikih fizickih I hemijskih osobina, postoje i specifina svojstva
biljaka od kojih potieu. Med je gusta higroskopna viskozna tecnost.
Boja, ukus i miris najvanija su organoleptika svojstva meda i zavise
od biljnog porekla I uslova u kojima se med preradjuje I cuva.
Kristalizacija je prirodno svojstvo meda i zato se svaki med kristalise
pre ili kasnije, nezavisno od uslova uvanja. On je meavina uglavnom
ugljenih hidrata (eera) i vode. U manjim koliinama sadri organske
kiseline, enzime, minerale, antioksidanse i druge materije. Velika
4

koliina

eera

medu

ne

dozvoljava

razmnoavanje

mikroorganizama. Jedino se osmofilni kvasci mogu razmnoavati u

medu. Oni izazivaju njegovu fermentaciju koja uglavnom zavisi od
koliine vode i broja kvasaca.
BIOLOKA SVOJSTVA - Upotreba meda kao lekovitog sredstva
spominje se u najstarijim zapisima. Tradicionalno se medu pridodaju
razna ljekovita svojstva, najee prema lekovitom delovanju biljaka od
kojih med potie. Naalost, nauka vrlo malo zna o biolokim svojstvima
meda.
Energetska svojstva. Med je odlican energetski izvor, jer predstavlja
visokokaloricnu hranu (4 cal/g) koju organizam lako vari. Zato je od
velikog znacaja za sportiste i one koji naporno rade, starije osobe i
decu, teke i hronicne bolesnike zatim kod malaksalosti i oporavka
nakon bolesti.
Probioticka svojstva. Zahvaljujuci sadraju fruktooligosaharida, med
se ubraja u probioticke materije. To su nevarjiva vlakna rastvorljiva u
vodi, a biljnog su porekla. Doprinosi boljoj resorpciji minerala, posebno
kalcijuma i magnezijuma, ublaavanju virusnih i bakterijskih infekcija,
smanjenju kolicine tetnih materija koje mogu uzrokovati rak debelog
creva, boljoj sintezi vitamina K, zatim sniavanju nivoa masnoce u krvi.
Konzervirajuca svojstva. Kao konzervans med se obicno dodaje u
mesne marinade kako bi za vreme prenja sprecio stvaranje tetnih
karcinogenih materija.
Antibakterijska svojstva. Cisti nepreradjeni med zaustavlja rast
mnogih mikroorganizama. Antimikrobno delovanje meda izraenije je
na gram-pozitivne bakterije.
Antioksidacijska svojstva. Zahvaljujuci antioksidacijskom ucinku
med smanjuje slobodne radikale u krvi i srcu.

Uticaj na sistem organa za varenje. U apiterapijskim preporukama

mnogi autori ukazuju da hladni med podstice, a topli sprecava lucenje
eludacne kiseline. Kod povecane kiselosti u elucu preporuca se
uzimanje 30-40 g meda rastvorenog u toploj vodi 1,5-2 sata pre ili 3
sata posle jela. Kod smanjene kiselosti stimulacija eludacnog soka
postie se uzimanjem meda u hladnoj vodi neposredno pre jela. titi
eludac od otecenja koja mogu izazvati neke toksicne materije i
znacajno smanjuje pojavu cira na elucu, a takodje sprecava i promene
na debelom crevu koje mogu dovesti do razvoja tumora.
Uticaj na usnu duplju. Med ne samo da ne otecuje zube, vec
sprecava

procese

koji

dovode

do

karijesa.

Najveci

ucinak

zaustavljanju rasta bakterija u usnoj upljini ima med od kadulje.

Uticaj

na parametre

u krvi. Analizom krvi utvrdjeno je da

svakodnevno uzimanje meda poboljava antioksidacijsku odbranu,

povecava nivo gvozdja i minerala u tragovima, a smanjuje kolicinu
masnoce u krvi.
Antitumorska svojstva. Novija istraivanja na ivotinjama ukazuju na
umerenu antitumorsku i naglaenu antimetastatsku aktivnost meda.
Kada se daje zajedno s nekim citostaticima poboljava njihovo
delovanje.
Alergijske reakcije. Prema nekim podacima samo je 0,8% ljudi
osjetljivo na med.
Botulizam. Brojne studije pokazale su da med ponekad moe biti
zagadjen bakterijskim sporama klostridija (Clostridium botulinum) to
kod male dece moe izazvati bolest botulizam s fatalnim ishodom. Zato
se deci mladjoj od 12 meseci ne preporucuje med niti proizvodi koji ga
sadre.
TERAPIJSKA SVOJSTVA - Narodna medicina i mnogi lekari koriste
med kao pomocno sredstvo za ublaavanje kalja, kod prehlade,
6

nadraaja grla i dunika. Med poboljava telesne i mentalne funkcije i

smanjuje zamor. Preporucuje se za normalizaciju probave, kod akutnih i
hronicnih probavnih problema kao to su zatvor, cir na elucu i
dvanaestopalacnom

crevu

bolesti

jetre.

med je veoma koristan kod zaceljivanja rana. Tradicionalna iskustva od

preko 2.000 godina ukazuju da med ubrzava zarastanje rana i
opekotina.

Danas

kada

bakterije

otporne

na

antibiotike

(npr.

Staphylococcus aureus) postaju rasprostranjen klinicki problem, med

se sve vie prepoznaje kao terapijski potencijal u lecenju rana koje
teko

zaceljuju.

Klinicki

eksperimenti

medom

pokazali

su

antibakterijsku efikasnost irokog spektra i brzo zarastanje rana bez

ikakvih

tetnih

efekata.

Med moe biti koristan u terapiji hirurkih rana koje su inficirane i ne

reaguju na uobicajeni sistemski i lokalni antibiotski tretman. Time bi se
mogla bre smanjiti bakterijska upala, period primene antibiotika i
bolnickog leanja, ubrzati ozdravljenje rane i spreciti potreba za njenim
ponovnim ivenjem, a rezultiralo bi u minimalnom stvaranju oiljka.
Antibakterijsko djelovanje meda predstavlja efikasan potencijalni izbor
kod inficiranih opekotina ili rizika od infekcije, posebno bakterijama
Pseudomonas aeruginosa i Staphylococcus aureus.
Upotreba meda u terapiji rana i opekotina nosi opasnost od botulizma
izazvanog sporama klostridija koje se mogu naci u medu. Zato je vana
sterilizacija meda gama zracenjem, a ne grejanjem, jer visoka
temperatura unistava antibakterijski efekat.
Obimna i svestrana ispitivanja meda ili nekih njegovih frakcija, razliitih
vrsta, sa razliitih podneblja, a u cilju leenje mnogih bolesti, koja su
sprovedena u klinikama i laboratorijama irom sveta, pokazala su
mnogobrojne lekovite osobine i dejstva meda:
1.
2.
3.
4.
5.

Antibakterijsko
Antivirusno
Antiprotozoino
Antiupalno (antiinflamatorno)
Antisklerotiko

6. Antimikrobno
7. Antimikotiko (anti-fungalno) (protivgljivino)
8. Antiseptiko (dezinfekciono)
9. Antitumorno
10.
Antikarcenogeno
11.
Antialergijsko
12.
Anestetiko dejstvo - ukida sindrom bola
13.
Analgetiko - ublaava bolove
14.
Anabolno - pomae ozdravljenje
a. poboljava hiperemiju
b. poboljava ishranu organizma
c. poboljava fagocitnu aktivnost
d. poboljava proliferaciju epitela
e. pomae oksidativne procese
f. utie na porast granulacije
15.
Aktivira sintezu zatitnih imunih antitela - imunobioloko
aktivirajue dejstvo za:
a. gamaglobulin
b. precipitin
c. antitoksin
16.
Bakteriostatiko
17.
Bioaktivno dejstvo
18.
Blago sedativno dejstvo
19.
Vazodilatatorno dejstvo
20.
Detoksino dejstvo (protiv-otrov za zmijski ujed, toksine,
trovanje hranomi biljkma)
21.
Kapilarookrepljujue dejstvo
22.
Mobilie odbrambene funkcije - pojaava imunitet
23.
Profilaktiko dejstvo preventivno
24.
Protiv svraba
25.
Pomae otklanjanje promenjenih tkiva iz organizma
a. zuljeva
b. bradavica
c. kurjeg oka
26.
Poboljava hemopoezu - zanavljanje crvenih krvnih zrnaca
27.
Poboljava apetit
28.
Poboljava diurezu - diuretiko dejstvo
29.
Poboljava permeabilitet krvnih sudova
30.
Poboljava cirkulaciju krvi i limfe
31.
Poboljava holeutiku - luenje ui
32.
Poboljava rad endokrinih lezda
33.
Poveava protivmikrobnu aktivnost nekih antibiotika
34.
Regenerativno dejstvo
35.
titi protiv jonizujueg zraenja
36.
titi protiv rendgenskog zraenja
37.
Terapijsko - farmakoloko dejstvo
8

38.
39.
a.
b.
c.
d.
e.
f.
g.
h.
i.
40.
41.
42.
43.
44.
45.
46.
47.
48.
49.
50.
51.
52.
53.
54.
55.
56.
57.
58.

Trofiko dejstvo - poboljava probavu

Ubrzava zarastanje rana
ubrzava vezivanje histamine
uklanja nekrotine mase
zaustavlja zapaljenje
spreava reinfekciju rane
omekava ivino tkivo
poveava izdrljivost kapilara
isti ranu
izdvaja votane sekvestre
uklanja produkte upalne reakcije
Farmakodinamiko dejstvo
Hipotoniko dejstvo
Hipotenzivno dejstvo
Sposobnost konzervisanja
Imunogenetsko svojstvo
bioprotektivna svojstva
antiflogistiko (protiv gnojnih upala)
Stimulie proces imunogeneze
Pojaava hiperplaziju limfnog tkiva
Intenzivira obrazovanje imunokompetentnih elija
Pojaava komplementarne aktivnosti seruma krvi
Pojaava fagocitarne aktivnosti leukocita
Pojaava aktivnost preparata za vakcinaciju
Antiacidna svojstva
Ubrzava elijsku aktivnost i rast
Poveava mitotiku aktivnost
Poboljava polnu aktivnost
Kardiotonino dejstvo
Neurotiko dejstvo

Tipini sastav
meda

Ostalo

3,83%

Jedinje Kolii
nje
na
Fruktoz
a

38%

Glukoza

31%

Saharoz
a

1%

Namirnice

aw

Voda

17%

Destilovana
voda

eer

9%

Pepeo

0,17%

Bunarska
voda

0.99

Vodena aktivnost
u nekim namirnicama

Sirovo meso

0.97 0.99

Mleko

0.97

us

0.97

Slanina

< 0.85

Med

0.5 - 0.7

Suvo voe

0.5

10