02.12.2012.

Futurizam
Futurizam se iz mnogo razloga smatra
prvim avangardnim pokretom.
Prvi futuristiki manifest objavljen je
1909. godine u dnevnim novinama i to na
prvoj strani. Tu se radi o potrebi da se izae u
javni prostor, prostor masovnih medija.
U prostoj likovnoj popularnoj kulturi
film je jo uvek sve medij, koji nije
distribuiran masovno kao televizija. Pokretna
slika nije u dnevnoj cirkulaciji informacija, kao
to je sluaj sa novinama i radiom.
Kada se ovaj manifest objavio pokret
jo uvek nije postojao, nije bilo oformljene
grupe.
Godine 1909. slikarska produkcija jo je u tradicionalnom stadijumu, tada
nisu postojale futuristike slike i ovaj tekst je predstavljao pionirsku funkciju. On je
indikacija izlaska u javni prostor. Raunalo se na masovno primanje ovih
informacija, to sve ukupno govori o izlasku iz modernistikih limita koje mediji
podrazumevaju i zato futurizam u odnosu na kubizam nije slikarski pokret.
Kubizam je bio medijski ogranien fenomen, iako je ekstremno vaan,
posebno zbog uvoenja kolaa. Kubizam je inovativna, eksperimentalna umetnost,
ali potpuno drugog tipa u odnosu na futurizam.
Avangardni pokret je sa futurizmom postao multimedijalni jer on kree sa
terena literature, teksta i ulazi u sve druge: slikarstvo, skulpturu, arhitekturu,
muziku, pozorite, pa ak i film. Medijska divergentnost je osobina avangardnih
pokreta. Oni poseduju heterogenost, prljavost, to je u suprotnosti sa kubistikim
tenjama gde se promovisala istota slikarstva.
ista rakija
nije neto smuvano
Osobina avangarde su proglasi, manifesti i td. to ide u korist njihovog
aktivistikog stava prema javnosti.

Kljuni teorijski fokusi futurizma

Afirmativni
Odnos prema svetu savremenosti, slavljenje takvog sveta i aktivno ivljenje
u takvom svetu uda. Futuristi su poreklom Italijani, oni dolaze iz sredine koja je
oduvek bila gledana kao spomenik antikoj kulturi. To je zemlja koja svoj identitet
hrani prolou i tradicijom i futuristi, koji su potekli sa takvih prostora prave
iskorak. Oni preziru Veneciju koja je bila kljuna metafora itave kulture koju je
Italija nosila u sebi. Nasuprot tome stajao je Pariz kao urbani centar u kome je
gradski ivot bio u toku sa tadanjom tehnologijom.
To je vreme kad je otkriven telefon, automobil, avion, sijalica, elektrina
struja, x-zraci, Ajntanova teorija relativiteta, teorije o sturkturi atoma, gramofon,
beleenje zvuka, mikroskop, teleskop Nova otkria vremenom postaju deo
drutva i tako ine ambijent savremenosti.
Futuristi su tome
teili, smatrali su da je savremena nauka klju ovog vremena, a ako umetnost hoe
da bude savremena ona mora to i da reflektuje.
Brzina
Ona se najvie istie u savremenom dobu i futuristi kau: Mi emo pevati
lepotu brzne. Oni govore o univerzalnom kosmikom dinamizmu i svet vide kao
permanentno kretanje i sveopti dinamizam. Pariz je urban grad i poseduje sve te
elemente savremenog.
Marineti je npr. opisivao kako je bio oduevljen kada se slupao autom. To je
bila energetska eksplozija. Percepcija brzine, stalnog kretanja i promena je neto
to su oni smatrali sutinom tog vremena. Oni su bili opsednuti brzinom i
kretanjem. Maina je za futuriste opsesivna stvar, to je vetaki organizam
kulture koji stoji nasuprot prirodi. To su predmeti preko kojih su ovi umetnici
pokuavali da istaknu svoju opsesiju brzinom.
Futuristi su na neki nain sledbenici impresionista koji su u svom vremenu
imali afirmativni odnos prema dinamizmu. Oni su slikali gradski ivot, kafane,
konjske trke, eleznice, sve to je u tom trenutku bilo moderno. Futuristi batine tu
tradiciju na nivou slikarstva, jer su impresionisti dinamizirali sliku. Impresionistika
slika je dezintegrisana i atomizirana i ovi umetnici to preuzimaju.
Futuristi nemaju nikakvu distancu i kritian odnos prema svetu u kom ive.
To je vreme levih ideja, marksizma, blii se Oktobarska revolucija i futuristi nita to
ne vide, ve samo glorifikuju savremenost.
Oni su imali sinestetiko shvatanje koje se odnosi na odustajanje od ulnih
razlika i kinestetiko shvatanje koje ne pravi razliku izmeu kretanja i mirovanja.
Oni su insistirali na proimanju svega, na proimanju predmeta izmeu sebe,
predmeta i okoline i td.. Za njih okolina nije prazan prostor, ona je takoe aktivna i
u istoj ravni je sa predmetima.

Kontinuitet
Izuzetno vaan termin u njihovom razmiljanju. Oni smatraju da nema
pojedinanih tela i predmeta nego da postoje interpretacije i meusobna
proimanja. Kod njih nema otrih ivica, razdvajanja predmeta i okoline, oni prave
zamuene predstave i stvari koje se prepliu pa se zbog toga i teko prepoznaju.
Koriste aktuelne pomove koji su izvedeni iz moderne nauke: linija sile i energije i
sl. Univerzum je beskonano energetsko polje.
Postoji konstantno kretanje sila i energija koje mi ne opaamo na
naem nivou, ali je vremenom omoguen pogled u nematerijalno otkrivanjem
mikroskopa, teleskopa.. Svaki predmet unutar sebe ima kinetiko jezgro i mi to
ne moemo uvek opaziti, ali to se pretpostavlja i registruje sopstvenim ulima
koliko nam je to priroda dozvolila. Novi instrumenti nam omoguavaju da prodremo
u tajne drugog do tada nepoznatog sveta i to je ove umetnike fasciniralo. Taj
nevidljivi svet je za njih bio vrlo intrigantan i podsticajan.
Giacomo Balla
Street Light, 1909-11.
Ovo je preliminarna faza futurizma, slika koja predstavlja
zgodan povod za premetanje sa prirode na kulturu i
tehnologiju.
Ulina svetiljka je tekovina moderne civilizacije i u vezi
sa tim stoji i opsesija nonim ivotom.
Ovo je amblematska forma savremenosti koja stoji u
kontrastu sa Mesecom i Suncem koje Bala stavlja na
mnogobrojne slike. Fenomeni prirode su suprotstavljeni
elektrinom osvetljenju koje je produkt savremene
civilizacije.
Svetlost sijalice pretvorena je u sliku pomou iskrica, poteza koji simuliraju
svetlost.
Futuristi pokuavaju da iskau kretanje slikarskim
sredstvima, a to je fundamentalna prepreka sa kojom oni nisu mogli da se nose.
Oni su kretanje pokuavali da iskau na jednom nepokretnom predmetu.

tienne-Jules Marey

Edvard

Majbrid
To je vreme kada se javlja film koji nudi pokretnu sliku i uverljiviju predstavu
kretanja, iako ni to nije stvarno. Javlja se i hronofotografija sa kojom se stvara
iluzija kretanja.
Sve to je futuristima bilo vrlo blisko. Fotografija je omoguavala da se vidi ono to
nae oko nije sposobno da uhvati, kao to je npr. konj u galopu da li on podie sve
etiri noge odjednom ili po dve..

Ruka violiniste
Devojka tri na balkonu
psa
na ulici
akomo
Bala na ovim slikama
pokazuje kako su se futuristi
vezali za tu priu, ali se stvara
jedan problem.
Oni rade ovakve stvari u
standardnom slikarstvu,
posmatrano na nivou jezika gde
je oznaiteljski materijal u
standardnoj funkciji, kakav je
ve dugi niz vekova, bez obzira
na to to oni pokuavaju da

Dinamizam

poveu sa medijem u kom to nije mogue. Kretanje e se ukljuiti na nain koji

nije mimetiki onda kada delo postane pokretno, a slika to nije.
Naum Gabo je npr. uzeo metalnu ipku i povezao je
za elektrini motor to je bila predistorija kinetike
skulpture. ipka je tom prilikom vibrirala i proizvodila
Umberto
Boccioni
pravo kretanje. Rodenko je sa
druge strane,
ve
se budi,
imao visee konstrukcije kojeGrad
nisu bile
vrsto1910
povezane pa bi se kretale sa svakom vibracijom
Ilustracija ideologije koja
vazduha. To su umetnici koji su u umetnost ukljuili
je vezana za urbanizam.
stvarna
i to jevrili
bila deskripciju
ozbiljna promena.
Futuristi nisu bili inovatori na takav
nain,kretanja
oni su samo
Predstavljenakretanja
je gomila
na manje ili vie uspene naine.
predmeta i figura, konja,
zgrada.. To je gomila
isprepletanih predmeta u
kovitlacima to bi trebalo
da predoi utisak koji
prua jedan grad dok se
njegovo stanovnitvo
budi.

Guva pred galerijom

i
Ulica ulazi u kue
Umetnost ako hoe da
bude moderna mora da
reflektuje
savremenost.
Ona ukazuje na
proimanje, na
odustajanje od razlika

Futuristi su od kubista preuzeli mnogo toga, kao to je rastavljanje predmeta na

segmente i slino.
Gino Severini
The blue dancer and Dynamism
of a dancer

Gino Severini
Oklopni voz

Ovde se vide refleksi kubistikih

postupaka. Slike su vizuelno
atraktivne jer za razliku od kubista
ovi umetnici investiraju boju zbog
prirode stvari i insistiranja na
dinamizmu koji bez toga ne bi bio
postignut.

Futuristiki militarizam je u skladu sa

tehnikim progresom, zbog ega su oni imali
pozitivan odnos prema ratu. To je fenomen koji
oni nisu posmatrali sa egzistencijalne pozicije, ve
su rat videli kao neki spektakl i eksploziju
energije. To je za njih bio dogaaj kojim se vrilo
proienje i selekcija, jer su oni zagovarali
vitalnost i fiziku snagu, a rat je akcija u kojoj
opstaju upravo fiziki najmoniji. Futuristi slave
kada Italija ulazi u rat, pa nije ni udno to se
Marineti pribliio Musoliniju kada je doao na
vlast. Musolini je koristio brojne futuristike
radikalne stavove. Futurizam je jedini avangardni
pokret koji se povezao sa desniarskom idejom,

Umberto Boccioni
Umberto
Boccioni
Elastinost, 1912
fudbalera,je1913
Ovde se prepoznaje jahaDinamizam
na konju i Elastinost
termin koji se uklapa u ovu
sliku, nigde nema otrih granica. Futuristi nekada ulaze u odreenu vrstu
apstrakcije iako to nije cilj ka kome oni tee.
Postoji velika razlika izmeu ovih i ruskih umetnika. Dok futuristi slave
ulazak u rat koji predstavlja globalnu destrukciju, ruski umetnici se pridruuju
revoluciji smatrajui da je to prilika da uestvuju u promeni drutva. 1914-15.
godine u Rusiji je pria o futurizmu prevaziena i umetnici se okreu nekim drugim
stvarima. Takoe, italijanski futuristi preziru ene, oni zastupaju priu o snazi i
agresiji to je suprotno od ena, jer oni smatraju da one nisu u stanju da proizvode
i primaju umetnost. Sa druge strane, ruski umetnici nemaju takav anti odnos
prema eni. U Rusiji postoji veliki broj jako cenjenih umetnica koje su bile izuzetno
potovane od strane svojih kolega.

Karlo Kara
Intervencionistika demonstracija,
1914
Umetnik radi dosta komplikovani
kola sa razliitim materijalima, to
ukazuje na dinamizam samog dela.
Na neki nain to je apstrakcija jer
nita
nije
predstavljeno.
Mimo onoga to se moe bukvalno
proitati, tu postoji odreena cirkularna
forma, jezgro gde se deava kretanje,
a okolo su zrakovi. Iskazan je odnos
izmeu razliitih kretanja, eksplozije
buke.
Ova kompozicija je nastala nakon to je
Kara video letke koji padaju iz aviona.
U delo se uvode slova koje imaju
razliita znaenja, pa tako trrrrrr
moe ukazivati na paljenje kola..
Strada put, ulica gde se odvija
Ovde se istie i re sport, to je takoe futuristika tema. To je takmienje i oni to
vole; vole pobednike, jae, snanije..
Muzika je bila najozbiljniji medij futurista, oni su prvi izumeli koncept
muzike kao buke. Buke kao neorganizovanog zvunog korpusa. Futuristi su hteli da
naslikaju buku, oni su voleli buku koju je pravila bilo kakava maina.

Umberto Boccioni
Dynamism of a Speeding Horse +
Houses 1914-1915
Montano delo je neto gde je
futurizam mogao najdalje da ode u
nastojanju da izbegne statinost.