3.

Raunarski hardver:
CPU, matina ploa,
primarna memorija

Osnovne funkcije raunara

Prihvatanje ulaza:

prihvatanje podataka iz spoljanjeg sveta

Obrada (procesiranje) podataka:

obavljanje aritmetikih ili logikih operacija

(donoenje odluka) nad podacima

Formiranje izlaza:

dobijanje informacija i slanje informacija u spoljanji

svet

Memorisanje informacija:

slanje i skladitenje informacija u memoriju raunara

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

Organizacija raunara
Matina ploa (motherboard)
Centralna procesna jedinica (CPU Central
Processing Unit) procesor
Primarna (unutranja) memorija
Registri, ke (cache)
cache - interna memorija procesora
RAM (glavna ili radna memorija), ROM, CMOS
Sekundarna (spoljna) memorija
hard disk, optiki diskovi, poluprovodnika
memorija...
Ulazne i izlazne jedinice
Mi, tastatura, monitor,...
Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

Globalna struktura raunara

RAM
(Radna
memorija)

Mikroprocesor
CPU
Matina
ploa

Dodatne
kartice

Monitor

Izvor
napajanja
Mi

Kuite
Uredjaj (drive) za
prenosive diskove
Aleksandar
Stamenkovi

Tastatura
Hard disk

Osnovi informatike

Procesor

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

Centralna procesna jedinica

Procesor- CPU (Central Processing Unit)
Predstavlja mozak raunarskog sistema, njegov
najvaniji deo
Funkcije procesora
Izvrava operacije obrade podataka definisane programom
Vri upravljanje raunarskim procesima i interakcijama
izmedju pojedinih jedinica raunara

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

Osnovni delovi procesora

Osnovne komponente procesora
Aritmetiko logika jedinica (ALU Arithmetic
Logic Unit)
Upravljaka jedinica
Registri
Ke (cache) memorija

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

Organizacija CPU
Vcc
Interna mem
REGISTRI

ALU
clock
reset

Aleksandar
Stamenkovi

UPRAVLJ.

Adresna magistrala
B
A
F
E
R
I

Magistrala podataka

Ostali upravljaki signali

Osnovi informatike

10

Aritmetiko-logika jedinica
Izvrava sve aritmetike
operacije (sabiranje,
oduzimanje,...), logike operacije
(konjukcija, disjunkcija, negacija,
...), pomeranje bitova, itd.
Elementi:
kombinacione mree (sabirai,
elektricna kola),
registri u kojima se uvaju operandi,
meurezultati i rezultati operacija
(registri opte namene),
pomoni registri (statusni registri i
dr.)

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

11

Registri

Mali memorijski elementi koji su znatno bri od bilo koje druge memorije.
irine su jedne procesorske rei-broj bitova koje CPU koristi za
predstavljanje celih brojeva
Koriste se za privremeno skladitenje podataka pri izvravanju programa
(registri opte namene) kao i za uvanje informacija o trenutnom stanju
programa koji se izvrava (statusni registri).
Podaci se najee najpre dopreme u registre, rezultat operacije takodje
smesti u registar, a zatim se kopira iz registra u memoriju (ke ili RAM).
(Load-Store arhitekture)
Vrsta, broj i namena registara se razlikuju od procesora do procesora.
Na slici su prikazani registri jednog osmobitnog procesora.

Registri opte namene (Accumulator, X, Y)

A
X

8-bitni registri (akumulator, x, y)

za prihvatanje i obradu podataka

Y
Statusni registar (Status register)
S N V - B D I Z C
R
Aleksandar
Stamenkovi

Registar koji belei razna stanja

(prekide, prekoraenja, prenose, ...)
Osnovi informatike

12

Upravljaka jedinica
Upravlja radom ostalih delova procesora
(ALU i memorija) na osnovu instrukcija iz
programa koje CPU dobija zajedno sa
podacima za obradu.
Sinhronizuje U/I jedinice, memoriju i
aritmetiko-logiku jedinicu
Upravlja sopstvenim radom
Dva principa rada:
direktan (hardverski) RISC procesori
mikroprogramski CISC procesori.

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

13

Ke (cache) memorija

Vrlo brza memorija koja se nalazi u samom procesoru (L1) ili uz

njega (L2,L3).

Malog kapaciteta, brza memorija u kojoj se smetaju kopije

podataka iz glavne memorije koji se najee koriste.

Ukoliko se podatak kome procesor eli da pristupi nalazi u

keu (ke pogodak), vreme pristupa je drastino manje (vie od
10 puta)
puta od vremena potrebnog da se trazeni podatak iz glavne
memorije kopira u ke.

Ukoliko se eljeni podatak ne nalazi u keu (ke promaaj), ke

oslobaa memorijski prostor potreban za smetaj tog podatka,
a zatim ga uitava sa RAM-a.

adrese

CPU

Aleksandar
Stamenkovi

podaci

ke
podaci kontroler

ke
adrese
podaci

Osnovi informatike

glavna
memorija

14

Ke u vie nivoa (multilevel cache)

Nekoliko ke memorija razliitih kapaciteta i
brzine.
Najee 2 (L1, L2 ke) ili 3 nivoa (L1,L2 i L3
ke)
Nain pristupa (L1 i L2 ke)
Procesor najpre pristupa najbrem (ujedno i
najmanjem) L1 keu.
Ako L1 ke ne sadri podatak, procesor proverava
L2.
Ako podatak nije ni u L2, procesor pristupa
glavnoj memoriji.

U toku rada programa podaci se premetaju iz

jednog kea u drugi, kao i iz glavne memorije.
Svi moderni procesori sadre bar 2 nivoa kea.
kea
Primer: Intel i7- 980x estojezgralni procesori
imaju tri nivoa kea za svako jezgro, L1 od 64kB
i L2 od 256kB po jezgru, kao i jedan zajedniki
L3 ke za sva jezgra od 12MB.
Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

15

L2 ke

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

16

Glavne generacije procesora

Aleksandar
Stamenkovi

Tip procesora

Godina

8086, 8088

1978-81

80286

1984

80386

1978-1988

80486

1990-92

Pentium, Cyrix 6x68, AMD K5

1993-95

Pentium II, AMD K6

1997

Pentium III, AMD Duron, Thunderbird

1999

Pentium IV, AMD Athlon XP

2001

AMD X2

2005

Intel Core

2006

Intel Core 2 (Duo, Quad), AMD Phenom

2007

Intel i7, AMD Phenom II

2008

Intel i7-980X Extreme edition,

AMD Phenom II X6-1090T Black Edition

2010 i 2011

Osnovi informatike

17

Radni takt procesora

CPU je sainjen od sinhronizovanih elektronskih kola.

Oscilator (clock) posebno elektronsko kolo koje generie taktni

signal procesora.

Taktni signal (clock signal) je pravougaoni elektronski signal koji

inicira rad svih elektronskih kola CPU-a.

Taktni ciklus (clock cicle) je vreme trajanja taktnog signala.

Tokom jednog taktnog ciklusa se sinhronizuje rad elektronskih
kola CPU-a kako bi se izvrila najmanje jedna njegova osnovna
operacija.
racija

Radni takt procesora uestalost taktnog signala, t.j. broj taktnih

signala u sekundi. Izraava se gigahercima (1GHz = milijarda
taktnih ciklusa u sekundi).

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

18

Radni takt procesora

Brzina procesora zavisi od vie faktora:

Radnog takta (frekvencije procesora)

Duine procesorske rei (binarna re koja se prenosi i obrauje unutar procesora)
irine magistrala
Veliine ke memorije

Procesor, kao najbra komponenta, ima najvei radni takt 1 do 5 puta

vei od takta matine ploe
Overklokovanje (overclock) poveanje radnog takta procesora iznad vrednosti koje
je propisao proizvodja. Procesor se vie zagreva a moe i da radi nekorektno.

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

19

Rekord...

Toms Hardware
www.tomshardware.com
Intel P4, 3.46GHz.
Overklokovan na rekordnih
6.22GHz.
Hladnjenje procesora pomou
tenog azota.
Hladnjenje chipseta pomou
kompresora.

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

20

Kako frekvencija oscilatora utie na brzinu raunara?

vei radni takt

impulsi se ee
generiu

Ukupna brzina
raunara ne zavisi
linearno od radnog
takta, ali vii radni
takt uvek znai bri
rad raunara.

vei broj operacija

procesor bre
radi
Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

21

Magistrale
Magistrala je skup fizikih veza (kablova,
tampanih kola, itd.) pomou kojih se
ostvaruje komunikacija izmedju
komponenti hardvera.
Magistrala koja povezuje dve hardverske
komponente (najee periferala sa CPU) je
port.
Adresna magistrala-tampana kola
Svaku magistralu ine
tri funkcionalne celine (Von Neumann):
Adresna magistrala,
magistrala slui za prenos adresa memorijskih lokacija u
koje se upisuju ili sa kojih se itaju podaci. Adrese se kreu od CPU
ka haredverskim komponentama.
Magistrala podataka,
podataka prenosi podatke koji se upisuju ili iitavaju.
Dvosmerna je.
Kontrolna magistrala,
magistrala dvosmerna magistrala koja prenosi komande
iz CPU-a, a vraa statusni signal (signal stanja) hardverskog
ureaja.
Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

22

Svojstva magistrale
irina magistrale je broj bitova koji se
mogu preneti u jednom radnom
(taktnom) ciklusu. Magistrale mogu biti
irine
4b, 8b, 16b, 32b, 64b

Magistrala ima svoj radni takt od koga

zavisi brzina prenosa podataka.
Razlikujemo
Sistemsku magistralu (FSB tj. front-side bus), koja spaja CPU sa
RAM-om

Ulazno-izlaznu magistralu koja spaja CPU sa drugim komponentama.

Radni takt sistemske magistrale je brzina rada matine ploe.
Propusna mo je ukupna koliina informacija koja moe biti
prenesena na celoj magistrali u jedinici vremena.
Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

23

Podela procesora 1

Prema tome koliko instrukcija i sa koliko podataka rade u

jednom koraku (Flynn-ova klasifikacija)
SISD (Single Instruction Single Data)
SIMD (Singe Instruction Multiple Data) jednu instrukciju izvravaju na
vie podataka odjednom
MISD (Multiple Instruction Single Data) - izvravaju vie nezavisnih
instrukcija na zajednikom podatku
MIMD (Multiple Instruction Multiple Data) - izvravaju vie nezavisnih
instrukcija, svaku na svojim podacima

Procesori opte namene su do 2000 bili mahom SISD. Potreba

za obradom multimedijalnih podataka naterala je proizvoae
da ubace SIMD instrukcije
Danas je Flynn-ova klasifikacija izgubila znaaj jer moderni
raunarski sistemi esto potpadaju u nekoliko kategorija (pa
ak i u sve etiri).

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

25

Podela procesora 2
Po arhitekturi i skupu instrukcija dele se na
CISC (Complex Instruction Set Computer)

ALU ovog tipa procesora izvrava veliki broj kompleksnih

instrukcija. Svaka instrukcija se razlae u niz mikrokod
instrukcija (osnovnih operacija) i izvrava.
Veliki broj instrukcija razliite namene i razliitih duina. Veliki
broj tranzistora, mali broj registara.
Ovakav skup instrukcija je obino laki za programiranje ali
rezultuje manjom brzinom izvravanja programa.
Primer CISC arhitektura : 80x86 (Intel i AMD), Motorola 68000,...

RISC (Reduced Instruction Set Computer)

Instrukcije se ne prevode na mikrokod ve se direktno

izvravaju.
Instrukcije jednostavne i fiksne duine. Manji broj tranzistora,
a vei broj registara
Skup instrukcija nezgodniji za programiranje, ali generalno
rezultuje brim izvravanjem programa.
Dominantni dizajn kod novih procesora.

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

27

Ostale podele
Po irini magistrale podataka, adresne magistrale,...

4-bitni (Intel 4004)

8-bitni (Z80, 8086)
16-bitni (80286)
32-bitni (svi procesori bazirani na 80x86 arhitekturi poev
od 80386)
64-bitni (procesori bazirani na x64 arhitekturi)

Po tehnologiji izrade, stepenu integracije

90nm, 65nm, 55nm, 45nm, 35nm

Prema tome da li imaju zasebne magistrale za

programsku memoriju i memoriju za podatke ili
koriste jednu
Harvard aritektura (zasebne magistrale)
Von Neumannova aritektura (koriste jednu magistralu)

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

28

procesor,
gledan odozgo
procesor,
gledan odozdo
procesor,
gledan sa strane

kuler (cooler)
lepi se na gornju
povrinu procesora
Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

37

pogled odozgo

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

pogled odozdo

38

Komercijalna pakovanja procesora

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

39

Komercijalna pakovanja procesora

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

40

Neki dananji procesori

AMD Phenom-II X6-1090T

estojezgralni 64bitni procesor

Socket AM3
Radni takt : 3.2 GHz
Magistrala (FSB) : 2000 MHz
L1 ke : 128KB po jezgru
(ukupno 768KB)
L2 ke : 512 KB po jezgru3072KB
L3 ke : 8 MB
Tehnologija izrade : 45 nm
Okvirna cena : 21000 din

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

44

Neki dananji procesori

Intel i7-928 x6 extreme

estojezgralni 64bitni procesor

Socket 1366
Radni takt : 3.33 GHz
Magistrala (FSB) : 1333 MHz , L1
L1 ke : 64 KB po jezgru
L2 ke : 256 KB po jezgru
L3 ke : 12 MB
Tehnologija izrade : 35 nm
Okvirna cena : oko 70000 din

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

45

Kuler (cooler)

Sistem za hladjenje procesora.

Tipine radne temperature
procesora kreu se u rasponu od
50-1000C.
Ukoliko se pregreje, procesor
najpre poinje da radi sporije a
zatim blokira i/ili restartuje sistem.
Moe doi i do trajnog oteenja
procesora.
Ukoliko se raunar esto restartuje
sam od sebe, vrlo verovatno je u
pitanju loe hladjenje.
Kuler se najee sastoji od
hladnjaka i ventilatora.
ventilatora
Hladnjak je metalni deo sa rebrima
kao kod radijatora i ima ulogu da
povea povrinu sa koje se izrauje
toplota.
Uloga ventilatora je da omogui
bolje strujanje vazduha oko
hladnjaka a time i bolje hladjenje.
Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

Ventilator
Rebrasti hladnjak
Procesor
Podnoje

47

Hladnjak sa ventilatorom - Kuler

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

48

Postavljanje procesora i kulera

Postavljanje procesora i termalne paste

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

49

Postavljanje procesora i coolera

Postavljanje kulera i prikljuenje hladnjaka

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

50

Razne vrste kulera

U novije vreme kuleri se koriste i za
hladnjenje grafikih procesora (GPU) kao
i za hladnjenje chipseta na matinoj ploi
(northbridge)

Kuler za northbridge

Kuleri i hladnjak za GPU

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

51

Alternativni sistemi za hladjenje

Hlaenje vodom
Hlaenje tenim azotom (za viestruko
overklokovane procesore)

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

52

Matina ploa

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

53

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

54

Matina ploa (motherboard)

Matina ploa je osnova raunarskog sistema koja
objedinjuje sve ostale komponente.
komponente
To je ploa na kojoj se nalaze mesta za povezivanje
hardverskih ureaja: procesorom, disk jedinicama,
video karticom, kao i memorijom.
Na matinoj ploi se nalazi i litijumska baterija (CMOS
baterija) koja slui za obezbeivanje elektrine
energije memorijskom ipu koji vodi datumsku i
vremensku evidenciju kada je raunar iskljuen.
Veoma vaan je i ip koji u svojoj memoriji (ROM) ima
BIOS (Basic Input Output System), program za
uvanje korisnikovih hardverskih podeavanja.

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

55

Komponente na matinoj ploe

Na matinoj ploi se nalaze slotovi - mesta za
povezivanje kartica (grafikih, zvunih, TV,
mrenih...) u raunarski sistem.
Nalaze se podnoja za procesor i memoriju.
Eksterni ureaji kao to su monitor, tastatura,
tampa, eksterni HD itd, povezani su sa ploom
preko portova (ATA i SATA za HD).
HD)
Postoje dve vrste portova: serijski i paralelni.
paralelni
Kod serijskih portova (asinhroni portovi) bitovi jednog bajta
izlaze kroz port jedan za drugim.
Kod paralernih portova svi bitovi jednog bajta izlaze
istovremeno paralelnim putem.

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

56

SATA slot
(port)

Serijski i paralelni
portovi

Izgled matine ploe

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

57

Podnoja za procesor
Na savremene matine ploe ugrauju se dva
osnovna tipa podnoja za procesore:

SLOT
SOCKET
Najee je u upotrebi Socket.
Meutim, odgovarajui prikljuci za Intelove i
AMDove procesore nisu meusobno identini, tako
da se na primer, ne moe prikljuiti AMDov procesor
za Socket podnoje u Socket za Intelove procesore.
Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

58

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

59

ipset (chipset)
ipset je najvaniji deo matine ploe
To je skup ipova koji omoguavaju i usklauju rad
brzog procesora i sporih hardverskih ureaja
Sastoji se od dva ipa
MCH (Memory Controller Hub) poznatiji
kao Northbridge (severni most)
PCH (Peripheral Controller Hub) poznatiji
kao Southbridge (juni most)

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

60

ipset (chipset)
MCH (Northbridge)

Povezuje CPU sa RAM memorijom i

slotom za grafiku karticu (AGP, PCI
express)
Magistrala koja povezuje CPU, RAM i
grafiki adapter naziva se sistemska
magistrala ili FSB (Front Side Bus)
Kod nekih ploa Northbridge sadri
integrisanu grafika karticu i tada se
naziva GMCH (Graphics Memory
Controller Hub)

Intel i815EP
northbridge

PCH (Southbridge)

Povezuje CPU sa ostalim periferijama

(PCI, USB, SATA, ATA, (HD)...)

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

VIA VT8233A
southbridge
61

Blok ema matine ploe

Slot za
grafiku

FSB
Slotovi za
RAM

Vrlo brza
grafika
magistrala

Interna
mag
PCI
magistrala

PCI
magistral
a

PCI
PCIslotovi
slotovi

ROM
(BIOS)
Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

62

PCI slot
PCI (Peripheral Component
Interconnect) slotovi. Slue za
dodavanje:
Mrene, zvune, TV kartice, disk
kontrolera...

Svi PCI slotovi su ravnopravni

Redosled postavljanja dodatnih kartica nije
bitan
Moe da se desi da neki slot ne radi,
probati sa nekim drugim

AGP (Accelerated Graphics Port) i

PCI express slotovi - bri od AGP-a i PCI-a
Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

63

Neke aktuelne matine ploe

(2008)

MSI S775 P45 NEO3-FR

Northbridge Intel P45

Southbridge ICH10/ICH10R
Socket 775 (Intel C2D, C2E,
C2Q)
Slotovi

4 DDR2 slota
1 PCI express
4 PCI slota
8 SATA II
1 ATA 66/100/133

Okvirna cena : 10000 din

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

65

Neke aktuelne matine ploe

MSI Big Bang-Xpower

ipset Intel X58

Southbridge ICH10R
Socket 1366 (Intel i7)
Slotovi
6 DDR3 slota (24 GB RAM)
6 PCI express
6 SATA III

Okvirna cena : do 22000

din
Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

66

Neke aktuelne matine ploe

MSI 890FXA-GD70

ipset AMD RD890

Southbridge SB850
Socket AM3 (Phenom II)
Slotovi

4 DDR3 slota (16 GB RAM)

5 PCI express
6 SATA III
1 SATA II

Okvirna cena : do 17000

din

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

67

Memorija

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

68

Hierarhija memorija
Primarna memorija
Registri
Ke
RAM, ROM, CMOS

Sekundarna memorija
Magnetne memorije
Hard disk

Optike memorije
CD, DVD, Blu-Ray

Poluprovodnike memorije
USB Flash memorije
Memorijske kartice
Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

70

Od vrha ka dnu smanjuje se cena bajta memorije,

poveava kapacitet, poveava vreme pristupa, opada
uestalost pristupa memoriji od strane centralnog
procesora

Brzina

CPU
registri
Ke
RAM

Kapacitet

Hijerarhija kod memorija

Sekundarna memorija
Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

71

RAM memorija
RAM (Random Access Memory)
memorija sa direktnim (sluajnim)
pristupom -Svaka mem. lokacija (bajta

ili rei) poseduje adresni mehanizam

ugraen u memorijski sklop, pa je
mogue pristupiti svakoj adresi (za
razliku od sekvencijalnog).
Poluprovodnika memorija
Koristi se za privremeno memorisanje
programskih instrukcija i podataka
Brz pristup (itanje i upisivanje)
Informacije se gube kada se iskljui
napajanje

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

72

Vrste RAM memorija

DRAM
Dinamiki (DRAM) koji svoj sadraj pamti vrlo
kratko vreme i potrebno mu je neprestano
"osveavanje" (nasuprot statikom). Vee
gustine ali zbog toga i manje brzine i cene.
Najee u upotrebi
Postoji sinhroni i asinhroni DRAM
SRAM
Statiki (SRAM) - klasian RAM vee brzine ali
manje gustine (i zbog toga najvee cene).

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

73

DRAM
Ime potie od principa rada njegovih memorijskih
ipova
Podaci u DRAM-u se uvaju punjenjem
kondenzatora
Kondenzatori vremenom gube svoje punjenje, pa
memorijski ipovi gube smetene informacije
Zbog toga je podatke potrebno povremeno
osveavati,
avati odnosno moraju se dopunjavati
kondenzatori
Analogija sa probuenom kantom za vodu
zamislite probuenu kantu sa vodom
vodu morate stalno da dopunjavate, da bi kanta bila puna
analogno tome, morate da (elektrino) dopunjujete
kondenzatore koji predstavljaju jednu memorijsku eliju
Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

74

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

75

Struktura DRAM-a
Osnovni element je
matrica memorijskih elija
elije su organizovane u
vrste i kolone
Jedan bit jedna elija
Primer - memorijski ip od
4 Mb ima 4194304 elije
(4220) smetenih u
matricu sa 2048 vrsta i
2048 kolona (211)
elija se moe
jednoznano identifikovati
brojem vrste i kolone
Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

76

SDRAM
Sihnroni DRAM
Podaci se upisuju i itaju iz SDRAM-a sinhrono,
pod kontrolom sistemskog asovnika eka klok

signal da odgovori na zahtev CPU-a

Tipovi SDRAM memorija

Klasini SDRAM
DDR SDRAM (Double Data Rate SDRAM),
DDR2 SDRAM, DDR3 SDRAM, (DDR4 SDRAM,
od 2012)
DDR SDRAM je dvostuko bri od klasinog
SDRAM-a. Predstavlja evoluciju SDRAM-a
Mikro SD kartice
Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

77

Dananje RAM memorije

Kingston HyperX 24GB

(6 x 4GB)
Kapacitet 24GB
Radni takt 1600MHz
Cena oko 50 000din

HP NL787AV 12GB
(3 x 4GB)
Kapacitet 12GB
Radni takt 1333MHz
Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

78

SRAM
Statiki RAM
Stanja memorijskih elemenata su stabilna
nema osveavanja kao kod DRAM-a.
DRAM-a
SRAM elija je daleko sloenija od DRAM-a
elije
Integracija SRAM-a je tehniki komplikovanija
pa je i cena vea
Kapacitet je manji i koristi se uglavnom za ke
memorije
Vea brzina u odnosu na DRAM, vreme pristupa
je krae
Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

79

ROM memorija
ROM (Read Only Memory)
poluprovodnika memorija iz
koje samo mogu da se itaju
podaci.
Kad se jednom programira njen
sadraj se ne menja i ne gubi
ak i kad se iskljui napajanje.
Koristi se za uvanje BIOSa
(Basic Input/Output Sistem)-mali
inicijalni program, kojim se testira
hardver i vri uitavanje veih
programa operativnog sistema sa
sekundarne memorije.
Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

ROM memorija
na ploi

80

ROM memorija
CMOS memorija je mala
memorija (reda 100B) koja
pamti osnovna sistemska
podeavanja izvrena u BIOSu
i koja zahteva malo energije za
odravanje (CMOS baterija)
CMOS baterija

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

81

Programibilne ROM memorije

PROM (Programmable ROM memory)
Memorija koja se programira primenom specijalnog
ureaja koji koristi visoki napon da trajno uniti ili
kreira veze unutar ipa ime se kodiraju informacije

EPROM (Erasable PROM)

Mogu da se obriu izlaganjem ultraljubiastom
zraenju (flash-ovanje). Nakon toga mogu ponovo
da se programiraju

EEPROM (Electrically Erasable PROM)

Brie se elektrinim putem
Mogue je brisanje samo jednog dela memorije
Vreme upisa - 1ms po bitu (mnogo vie od RAMa)
Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

82