U finansiranju izdavanja

ove knjige uestvovalo je

Izvrno vee Skuptine SAP
Vojvodine i optine:
Alibunar
Baka Palanka
Bela Crkva
Kovaica
Kovin
Kula
Opovo
Panevo
Plandite
Sombor
Titel
Vrac

IZDAVA
NIiRO Vraka kula Vrac

REDAKCIJA
Milenko Brki, rez major
Duan Doronjski, rez. pukovnik
Duan Krajmovi, rez. potpukovnik
Sreta Petronijevi, rez. pukovnik
Lazar Peitrovi, rez. pukovnik
iva ijaki, rez. pukovnik
Sreten Zari, rez. pukovnik

ODGOVORNI U R E D N I K
Dragoljub Tali

BRANISLAV POPOV MIA

DVANAESTA
VOJVOANSKA UDARNA
BRIGADA

VRAC, 1983.

NAPOMENA
Posle dueg vremena, uz znatne napore,

i z a l a je iz

tampe k n j i g a "12 vojvod,janska udarna b r i g a d a " .

Knjiga obuhvata presek z b i v a n j a u junom Banatu u
godinama r a t a , a odgovarajui prostor dat je i razvoju NOP u
r e g i j i Bake Palanke i Sombora,

s obzirom da su u sastav B r i -

gade, pored Udarnog b a t a l j o n a Banatske operativne zone,

junobanatski odredi,
nski odred.

uli

kao i Bakopalanaki i Somborki p a r t i z a -

Posle toga u k n j i z i je dat borbeni put b r i g a d e .

Moguno je da je autor, usled nepoznavanja celokup-

nog angaovanja Brigade na njenom borbenom putu, neke borce

i d o g a d j a j e , vredne pomena, prevideo. Autor se i z v i n j a v a za
uinjene propuste takve v r s t e , n a g l a a v a j u i da n i j e raspolagao
odgovarajuom dokumentacijom,

to treba u v a i t i .

I s t o tako i autor i Redakcija b i l i su svesni da

e b i t i propusta p r i o b j i v l j i v a n j u spiskova boraca 12 b r i g a d e .
Stoga je u primedbi na s t r .

206, pored o s t a l o g , reeno:

"Spi-

sak boraca s a i n j e n je na osnovu postojee arhivske g r a d j e ,

uz saradnju sa pojedinim optinskim i mesnim organizacijama
SUBNOR. Poto neke o r g a n i z a c i j e ipak ne raspolau potpunom e v i dencijom boraca,

otuda je verovatno i ovaj

spisak nepotpun".

Stoga j e , posle sainjene a n a l i z e k n j i g e , na sastanku

Redakcije od 21. marta 1983. godine u Novom Sadu, zakljueno
da se spisak boraca 12 VUB obnovi, dopuni, ponovo tampa u istom
formatu 1 p r i k l j u i k n j i z i kao poseban p r i l o g .
Polazei od toga da i&sator kod nekih borakih o r g a n i z a c i j a n i j e naiao na dovoljno razumevanja, smatramo da e u ovom
poslu n a j v i e moi da uine sami b o r c i putem s v o j i h mesnih i
optinskih

borakih o r g a n i z a c i j a .

Zato vas molimo da se, ne e k a j u i nikakvu drugu

inicijativu

- odmah o r g a n i z u j e t e ,

( i l i Ispravke)

spiskova 1 da ih

i z v r i t e p o t r e b n e dopune

putem vaeg

Optinskog odbora

SUBJflOR p o a l j e t e na adresu
"Vraka k u l a " ,

26300 Vrac, arka Zrenjanina 19

Rok za upuivanje i s p r a v k i potom je 1. oktobar

198}.

godine.
Skreemo vam panju na vanost ovog p o s l a ,

jer

ne bi b i l o pravedno da i v i , umrli i l i p o g i n u l i b o r c i ne nadju

mesto u spisku.
Uz prezime oevo ime i ime borca, treba dodati
mesto u kojem je borac iveo pre stupanja u Brigadu.
Za poginule treba navesti prezime,

oevo ime i

Amef mesto i godinu r o d j e n j a , gde i kada je poginuo.

S drugarskim pozdravom!

REDAKCIJA

Ovdje, na ovom ravnom tlu bez uma, bez brda i

uka, tukli su se sinovi Vojvodine ve 1941. godine, digli
su se na oruje da se zajedno sa ostalim narodima Jugoslavije bore za slobodu svog naroda i sreniju budunost. U tome i jeste karakteristian znaaj velike
borbe naroda Vojvodine, veliki prilog koji je on u toj
borbi dao za nau zajedniku stvar.
Josip Broz Tito (iz govora u
Zrenjaninu, 11. maja 1952. godine)

Tih jesenjih dana 1944. kia i sunce su naizmenino

ustupali mesto jedno drugom. A osmog oktobra osvanuo
je vedar dan. Na prostranom trgu u centru nevelikog sela
Vojlovice predgraa razdraganog Paneva, koje je zakorailo u trei dan slobode posle etvorogodinje faistike okupacije oko dve hiljade boraca, onih istih koji su
se borili za osloboenje junog Banata i Paneva, stajalo
je u sveanom stroju i slualo Naredbu Glavnog taba Narodnooslobodilake vojske i partizanskih odreda Vojvodine
o formiranju 12. vojvoanske udarne brigade. Naredbu je
proitao delegat Glavnog taba ivan Periin Jole.
Gotovo od tog trenutka, ne naavi dovoljno vremena
da sa narodom junog Banata podeli radost slobode, Brigada je silovito krenula na svoj borbeni, slavni oslobodilaki put odavde, od jugoslovensko-rumunske da bi
ga zavrila kod Dravograda, na jugoslovensko-austrijskoj
dravnoj granici.

Put dugaak 2141 kilometar.

Put koji je vodio preko Beograda, Titela, Dunava i Batine, Podravske Slatine i Virovitice, Drave, Bolmana, Osijeka, aavice, Ludbrega i Varadina do Dravograda sve
pod borbom.
Put na kojem je Brigada pored faista, imala jo jednu
veliku prepreku: reke, .te naizgled mirne i utljive vojvoanske i slavonske rekc. Isprva Dunav kod Beograda, zatim Tisa, pa Dunav kod Batine, onda Drava u nekoliko
navrata ili aaviki kanal, u borbama za osloboenje Slavonije i na kraju opet Drava, ak kod Dravograda u Sloveniji.
Put do slobode u ije su temelje sazdane kosti oko
hiljadu boraca i stareina, onih koji nisu doiveli da sa
svojim drugaricama i drugovima
podele radost konane
pobe de.
Bio je to put protkan masovnim heroizmom njenih
boraca.
Pedeset prva divizija, u ijem je sastavu bila Dvanaesta, dobila je posle batinske bitke od najvieg jugoslovenkog i sovjetskog vojnog rukovodstva priznanje: Divizija je
proglaena dunavskom, a njena pobeda pozdravljena je
artiljerijskom salvom iz 334 topa u M o s k v i . . .
Ako se za jednu ratnu vojvoansku brigadu moe rei
da je najvojvoanskija, onda je to sigurno Dvanaesta. U njenom stroju bilo je i Banaana, i Sremaca i Bavana. U njenom stroju bilo je Srba, Hrvata, Slovaka, Maara, Rumuna, Rusina, Roma, Albanaca, Makedonaca, Crnogoraca . . .
radnika, zemljoradnika, aka . . .
U sastav Brigade tog 8. oktobra 1944. uao je iskusan
i u borbama prekaljeni Udarni bataljon Banatske operativne zone, Vraki, Beloorkvanski i Panevaki partizanski narodnooslobodilaki odred, koji su neko vreme pre
formiranja Brigade nastali iz naraslog Junobanatskog odreda, koji je u Deliblatsikoj peari na domak Beograda
bit iao i borio se u godinama narodnooslobodilakog rata,
odolevajui svim iskuenjima koja su nametale prilike u
Banatu u to vreme.
Ubrzo posle formiranja, nastupajui
kroz Baku, Brigada je ojaana borcima Bakopalarakog
i Somborskog partizanskog odreda.

Orden Zasluge za narod I reda, kojom je Dvanaestu

odlikovao predsednik Republike Josip Broz Tito, kao i ratna zastava, uvaju se u vitrinama jedinice Jugoslovenske
narodne armije Panevakog garnizona, koja neguje tradicije ratne Dvanaeste vojvoanske udarne brigade.
i!r

-ft

Ispred stroja Brigade u Vojlovici, stajao je njen prvi

tab: komandant Duan Doronjski Jocika, politiki komesar Lazar Mikovi, partijski rukovodilac Nikola Kmezi
Nida i naelnik taba ivorad Mihi Mia.
Dunost rukovodioca obave-tajne slube primio je istoga dana Anelko Rupar Stole, za referenta saniteta odreen je dr Milorad Kovaev, a za intendanta Ivan Topi
Brka. Dunost sekretara Brigadnog komiteta SKOJ-a primio je Sran Pui.

JUNI BANAT U NOB

Dvanaesta vojvoanska udarna brigada nastala je kao

rezultat revolucionarnih zbivanja u Vojvodini i junom Banatu u godinama pre i za vreme drugog svetskog rata. Bogate revolucionarne prolosti, sa jakom partijskom i skojevskom organizacijom, Vojvodina, u celini uzev, pripremljena ulazi u narodnooslobodilaki rat.
Na tlu samog Banata vodila se od 1941. do 1944. godine naprekidna, ogorena borba izmeu pripadnika NOP-a,
predvoenih Komunistikom partijom Jugoslavije i faista.
U t o j borbi su KP J i SKOJ doivljavali teke udarce, ali
su ipak istrajali do pobedonosnog kraja rata i do konanog osloboenja. U toj bespotednoj borbi ogroman udeo
dali su lanovi KPJ, skojevci i drugi pripadnici NOP-a.
Ogroman doprinos oruanoj borbi dao je na narod u
Banatu i Bakoj. Tamo su se pojavili nai prvi partizanski odredi. Prve udarce nanosili su okupatoru banatski i baki partizani koji su se junaki borili u beskrajnoj Panonskoj ravnici.
Borba je voena pod najteim uslovima. I odredi i narod u
pozadini koji ih je pomagao bili su stalno izloeni najnepo-

srednijoj opasnosti da ih neprijatelj relativno lako uniti. Opasnosti je bio izloen svako ko je na ma koji nain dao otpor
okupatoru i domaim izdajnicima. Borei se pod tim tekim
uslovima, proslavili su se banatski i baki partizani i diverzanti
koji su ratovali i herojski ginuli za slobodu... Nezapamena
zverstva okupatora u ovim naim oblastima i privremeno razbijanje odreda nisu uguili plamen ustanka.1
Da bismo bolje razumeli specifine okolnosti pod kojima su se narodi i omladina Banata borili protiv okupatora, treba pre svega imati u vidu snagu KPJ i SKOJ-a koja je zateena u trenutku okupacije Vojvodine i njenog
komadanja.
Pre rata, a naroito dolaskom druga Tita na elo KPJ,
u Banatu je, u uslovima monarhofaistikog reima i ilegalnosti delovala snana partijska i skojevska organizacija.
Prema nekim podacima, na ovom podruju je pred ustanak
bilo oko 600 lanova KPJ. Partija je bila organizovana u
dva okruna komiteta (za severni Banat sa seditem u Petrovgradu dananjem Zrenjaninu i za juni Banat, sa
seditem u Panevu), zatim u sedam sreskih i vie mesnih
komiteta.
Sedite PK KPJ za Vojvodinu bilo je od kraja aprila
1941. godine u Beitirovgradu, u Banatu. Nesumnjivo je
velika uloga tadanjeg sekretara Pokrajinskog komiteta KPJ
za Vojvodinu arka Zrenjanina i organizacionog sekretara
Toze Markovia, koji su u to vreme dosledno sprovodili politiku omasovljenja Partije i SKOJ-a, organizaciono ih uvrivali, a ideolokom uzdizanju njihovog lanstva poklanjali stalnu panju.
Faistike snage u Banatu
Odvojenost Banata od ostalih delova Vojvodine velikim
rekama, kao to su Dunav i Tisa, ravniarski, gusto naseljeni i mnogonacionalni teren, predstavljaju posebnu specifinost tog podruja. Tome treba dodati i gustu mreu
puteva i eleznikih pruga, kao i blizinu Beograda, koji je
u vreme rata bio sedite srpske kvislinke vlade i okupatorske komande. Najzad, nadmone vojne snage i kolabo1 Jovan Veselinov arko, 15 vojvoanskih brigada. Novi
Sad 1953.

racija celokupne nemake, nacistiki zagriene narodnosti

sve je to veoma oteavalo narodnooslobodilaku borbu
Banata.
Faistikom okupacijom domai Nemci, tzv. folksdojeri, nisu hteli ni sa kim da dele vlast u Banatu. Hteli su
slobodnu nemaku dravu Banat (Freistaadt Banat). Kada
to iz odreenih, spoljnopolitikih razloga nisu uspeli, rukovodstvo nemake narodnosne grupe, na elu sa dr Sep
Jankom je juna 1941. otputovalo u Beograd i tamo zahtevam i posredstvom efa Upravnog taba vojnog zapovednika
uspelo da ishodi Uredbu o unutranjoj upravi u Banatu i
imenovanju pomonika bana Dunavske banovine sa seditem u Petrovgradu.
Uredba je stupila na snagu 14. juna 1941. Ona je banatskim Nemcima omoguavala da na teritoriji Banata legalno uzmu svu graansku vlast, t j . njene rukovodee pozicije. Pomonik bana je morao biti po narodnosti Nemac.
Za slubene jezike odreeni su srpski i nemaki. Pravno su
srpska komesarska vlada i njena resorna ministarstva u
Beogradu bili pretpostvaljena vlast, ali je njihov uticaj na
prilike i upravu u Banatu ve tokom druge polovine 1941.
godine sve vie slabio da bi se sveo na formalnost. Presudan uticaj na rad Nadletva podbana imala je okupaciona policija.
Nadletvu podbana bila su podreena sreska naelstva.
U l i sreskih naelatava bila je koncentrisana upravna d policijska vlast, a u pet gradova su postojala predstojnitva
gradskih policija, u kojima je upravna i policijska vlast
bila razdvojena.
Poetkom jula Upravno odeljenje
Podbanskog zvanja
pristupilo je izgradnji slube policije za bezbednost. U selima su osnovane prihvatne stanice, pri sreskkn naelstvima rukovodne stanice s politikim odeljenjem, a u gradovima i prihvatne i rukovodne stanice s politikim odeljenjima. Ta odeljenja vode kartoteke i spiskove komunista,
Jevreja i Roma, koje im dostavljaju prihvatne stanice u
optinama, a zatim alju izvetaje centrali koja radi u sklopu Upravnog odeljenja u Petrovgradu.
Sistem improvizovanih gradskih i seoskih straa i dalje je ostao, a za potrebe policije esto su angaovani i

naoruani odredi Doje manafta, iji se broj kretao od

50006000 ljudi.
Poto su izvrni policijski organi bili malobrojni za uguivanje oslobodilakog pokreta, februara 1942. formirana je
tzv. Banatska dravna straa, u ijim je redovima bilo oko
1600 ljudi. U borbi protiv narodnooslobodilakog pokreta
koriena je i pomona policija (hipopolicija), pa i vojne
formacije, kao to je divizija Princ Eugen i dr.
Takve i tako organizovane brojne policijske i vojne faistike snage govore o veoma tekim uslovima u kojima
su se lanovi KPJ i SKOJ-a nali ve u prvim godinama
rata.
Nemaki okupator je zaveo torturu nad ivljem u Banatu ve po ulasku faistikih vojnih jedinica u Jugoslaviju.
U Alibunaru je jo 11. aprila 1941. godine izvreno streljanje 92 lica, zatim u Panevu 36 lica, a u Vrcu 21, u
Senju 17, Petrovgradu 19, u Deliblatskoj peari 500 Jev r e j a . . . Cilj ovih streljanja bio je da se stanovnitvo zastrai i privoli na pokornost nemakoj vojnoj sili. Inicijatori tih masovnih ubistava bili su pojedini komandanti SS
jedinica (trupe SS divizije Rajh). Ona su vrena po linom nahoenju pojedinih nemakih vojnika, a esto i iz
line osvete domaih Nemaca.
Nasledivi spiskove lanova KPJ i SKOJ-a od bive jugoslovenske policije, nemaka policija odluuje se na bespotednu borbu do istrebljenja pravih nosilaca antifaistikog otpora, narodnooslobodilakog pokreta i revolucije. U
tu svrhu ona osniva isprva zatvore u Petrovgradu (Komunistiki logor), u Panevu (logor Svilara) i Kikindi ( K u r i j a ) ,
kao i zatvore u Novom Kneevcu, Novom Beeju i Beloj
Crkvi. Svi ovi zatvori imali su funkciju koncentracionog
logara za komuniste.
Na

poziv

Partije

U Banatu je aktivnost KPJ bazirana na zakljucima Majskog savetovanja rukovodeeg kadra KPJ u Zagrebu. U tim
zakljucima se istie potreba priprema za oruanu borbu
protiv faistikog okupatora, zatim, daljeg uvrenja postojeih i osnivanja novih partijslkih i skojevskih organizacija, jaanja antifaistikog fronta svih naroda i narodnosti,

kao i svtaranja vojne organizacije i prikupljanja oruja.

Komunisti Vojvodine su tom prilikom dobili i posebne zadatke:
I u Vojvodini besni teror okupatora. I ovdje se svirepo
progoni srpski ivalj. I ovdje okupatori nastoje da to vie raspire nacionalnu mrnju meu mnogobrojnim nacionalnostima. Maarski i nemaki osvajai hukaju domae stanovnitvo maarske i nemake narodnosti protiv Srba i drugih nacionalnih manjina. Posledica toga bila su neuvena zloinstva prema srpskom stanovnitvu. Zulume velikosrpskih bira sada ispata neduno srpsko stanovnitvo. Komunisti Vojvodine imaju tu veliku zadau da suzbiju sijanje nacionalne mrnje, da raskrinkavaju pred narodima Vojvodine okupatorske nasilnike kao neprijatelje radnog naroda svih nacionalnosti. Komunisti Vojvodine imaju tu veliku zadau da rade na okupljanju svih narodnosti u borbi protiv zla to ga je prouzrokovao rat i okupacija,
za bratstvo meu narodima Vojvodine, da vode zajedniku borbu protiv imperijalistikih nasilnika i okupatora, za bratski sporazum i ravnopravnost naroda Vojvodine, za istinsko reenje
nacionalnog pitanja putem slobodnog opredeljenja naroda.
Partijsko i skojevsko lanstvo se u Banatu intenzivno
upoznavalo sa zakljucima Majskog savetovanja.
Jo istog meseca je sekretar Pokrajinskog komiteta
KPJ za Vojvodinu arko Zrenjanin sazvao sastanak PK.
Sastanak je odran u Petrovgradu. Zatim su odrana savetovanja okrunih komiteta, pa dva savetovanja sa aktivistima belocrkvanskog i vrakog sreza dok je u Panevu odrano savetovanje skojevaca junog Banata. Tako
je prihvaen kurs KPJ na oruani sastanak. U julu su zavrene i poslednje pripreme na stvaranju oruanih odreda.
Prouavano je Lenjinovo pismo 1 . A kada je Politbiro CK
KPJ jula 1941. pozvao da se od diverzija i sabotaa pree
na opti narodni ustanak, Banat, kao i cela Vojvodina, bio
je spreman.
Tome je prethodio i Proglas Pokrajinskog komiteta KPJ
za Vojvodinu izdat poetkom juna. U njemu se narodi Vojvodine pozivaju na jedinstvo u borbi protiv okupatora i
njegovih pomagaa. U Proglasu se, pored ostalog, kae:
1 Radi se o uputstvima koja je V. I. Lenjin pisao za formiranje oruanih jedinica i nain voenja partizanskih borbi.
Uputstva su pisana u vreme revolucionarnih zbivanja u Rusiji
1905. godine, imala su naslove Zadae odreda revolucionarne
vojske i Borbenom komitetu pri Petrogradskom komitetu,
a u Vojvodini su bila poznata kao Lenjinovo pismo.

...VOJVOANSKI

RADNICI

RADNICE,

Kao to dalja subdina naroda Jugoslavije zavisi u prvom

redu od jedinstva njene radnike klase, tako i sudbina naroda
Vojvodine zavisi i od vaeg jedinstva! Zato kujte to jedinstvo u
zajednikoj borbi protiv ovinizma, mrnje prema drugim narodima, iupajte tu otrovnu aoku koju kapitalisti podlo usauju u narodne mase! Sloite svoje narode da bi ih kao jedinstvenu celinu mogli voditi u borbi protiv okupatora i ugnjetaa!
Ostvarujete na taj nain proleterski internacionalizam, koji je
vaan uslov za sreniju budunost Vojvodine!...
Izali su prvi partizanski odredi: Junobanatski (Panoevaki), Melenaki, Kumanaki, Mokrinski, Petrovgradsko-stajievs'ki, Kikindski, Dragutinovaki, Karaorevako-alaksandrovaki i Margitiki. Mada slabo naoruani, a u
vojniki tekim i gotovo nepodobnim
uslovima ravniarskog kraja, kretali su u prve akcije samopregorno i odluno. Ispunjavali su asno svoj slobodarski zavet domovini i Partiji, koja ih je pozvala u boj.
Prvi Junobanatski
(Panevaki) narodnooslobodilaki
partizanski odred, bio je, u stvari, i prva partizanska jedinica u Banatu i Vojvodini. Prvu njegovu akciju, diverziju na pruzi BeogradVracTemivar (kod Vladimirovca),
izveli su Sava Pandurov, student,
Branko Savi, radnik,
Mladen Stanul, uenik, Dragomir Mihajlov, radnik i Duan
Bradi, trgovaki pomonik. Trebalo je presei eleznike
ine i time izazvati iskliznue nemakog vojnog transporta
koji oko ponoi 11. jula kree iz Paneva u pravcu Vrca.
Partizani su se dali na posao, ali su, na alost, otkriveni,
pa su u borbi, koja se razvila sutradan, izgubili ivot Stanul i Mihajlov. Bradi je bio teko ranjen (nekoliko dana
kasnije podlegao je ranama), Savi je poslednjim metkom
oduzeo sebi ivot, a Pandurov je bio savladan. On je, istina, uspeo da pobegne Nemcima, ali je ubrzo ipak pronaen
u jednoj bazi, stavljen na iteke muke, zatim prebaen u
Petrovgrad, a 19. septembra streljan.
Tih prvih julskih dana meta junobanatskih diverzanata bio je elezniki vor u Panevu. Za nekoliko dana izvrena je sabotaa na osam lokomotiva, a izazvan je sudar
jo dve lokomotive. Sve su, naravno, izvesno vreme bile
van stroja. Na jednoj vojnoj teretnoj kompoziciji izbuili
su creva vazdunih konica. Diverzanti su uglavnom izazivali mehanike kvarove primitivnim sredstvima, jer nisu

imali eksploziva. Kidane su 'telefonske linije, zatim, cepani

neprijateljski propagandni plakati, ispunjavani obavetajni
zadaci, pruana pomo ilegalcima u opremi, prenoitima,
vezama...
Odmazda

neprijatelja

Okupatori su bili iznenaeni aktivnou partizana i diverzanata do besa. U petrovgradskom odseku nacistike
slube bezbednosti, u Krajskomandanturi i policiji, meu
folksdojerskim glaveinama, kao i meu izdajnicima, agentima i drugim okupatorskim saradnicima, vladalo je stanje
uzbune. Bilo je oigledno da prva hapenja (preduzeta da
preduprede svaku akciju protiv reima okupacije) nisu dovela do eljenog cilja. Umesto pokornosti, plamen borbe
irio se na sve strane.
I onda je dolo do masovnog istreljanja u poslednjem julskom danu 1941. Streljano je 90 ljudi. A do kraja
avgusta prve godine rata samo KPJ je u Banatu izgubila
80 svojih lanova. Streljani su ili izginuli u borbi poznati
partijski rukovodioci: Sonja Marinkovi, Vladimir Kolarov
Koa, Tiberije Aldan (panski borac), Rua ulman, Marko
Kuli, Stojan Arsenov, Bogdan Teodosin, Draga uvakov, Rudolf Kornauer, Milivoj Teodosin, Jano Lenel i dr. iz celog
Banata. PK KPJ za Vojvodinu se u Proglasu od 26. avgusta 1941. godine obraa, pored ostalog, i ovim reima:
Omladino Vojvodine! Ti si u ovoj borbi pokazala mnogo
samopregora i herojstva. Na se porobljen narod sa velikom
ganutou divi tvojoj bezgraninoj ljubavi prema njemu. Tvoje
pale rtve u neravnopravnoj borbi s okupatorima pokree iroke mase na odluniju i dalju borbu.
Od jula do 4. oktobra 1941. godine na teritoriji Banata
bilo je ukupno sedam streljanja sa 140 rtava. U veini sluajeva streljana lica su odmah obeena na javnim mestima,
obino usred sela ili grada i tamo ostavljana 24 asa kao
zsatraujui primer. Skoro sva ova masovna ubistva obnaradovana su u elom Banatu posebnim plakatima Nadletva
podbana. Januara 1942. godine sprovedeno je est streljanja
za odmazdu sa ukupno 159 rtava.
Teror i represalije nisu mogli da unite narodni pokret i oruanu narodnooslobodilaku borbu ni u Banatu. Zbog

toga okupator, odnosno njegov policijski aparat, pristupa

hapenju talaca. U prvi mah su hapeni ugledniji graani, meutim, uskoro se prelazi na novi sistem odabiranja
talaca: hapse se i u logore odvode roditelji, braa i sestre,
ene i deca boraca za slobodu, bez obzira na starost.
Februara 1942. ukidaju se gradske policijske strae, a
njihove funkcije preuzima Banatska dravna straa. Time
poinje novi period u razvitku sistema okupacione uprave.
Policijska sluba u Banatu je osamostaljena, a njome rukovodi Policijska prefektura za Banat. Komanda Dravne
strae i Komanda Javne bezbednosti predstavljale su organizacione jedinice Prefekture. Komanda Javne bezbednosti
bila je glavni organizator borbe protiv boraca narodnooslobodilakog rata. Ona se uglavnom oslanjala na sopstvene
ljude i Udarnu grupu sastavljenu od policijskih agenata
i na ljudstvo pet predstojnitava gradskih policija, ali mogla je angaovati i ljudstvo Dravne strae, zatim Doje
manafta, eta ili bataljona Hipo i drugih nemakih oruanih formacija.
Od poetka 1942. godine okupator sve vie primenjuje blokade ustanikih mesta i masovno hapsi pripadnike
NOP i sva lica na koja je sumnjao da su s pokretom u
vezi. Poznate su blokade u Mokrinu, Bekereku, Kumanima,
Melencima, Miletievu, Panevu, Vrcu, Dragutinovu, Kikindi, Gaju i drugim mestima.
Iznecemo nekoliko primera blokada u Banatu.
Blokada Kumana trajala je od 13. do 25. februara 1942.
godine, a izvrila ju je Komanda Javne bezbednosti sa svojim osobljem, na elu sa Jurajem pilerom, uz pomo i sadejstvo jedinica Dravne strae, koje su blokirale selo i
uvale uhapene. Prilikom ove blokade ubijeno je pet i
ranjeno etiri lica, a uhapeno blizu dve stotine, koja su
sprovedena u zatvor Policijske prefekture u Bekereku.
Melenci su bili blokirani od 18. do 21, zatim od 24.
do 27. i 29. aprila, kao i 1. i 5. maja 1942. I u toj blokadi
uestvovala je Komanda Javne bezbednosti sa vojnom udarnom grupom agenata pod komandom pilera. U ovoj akciji uhapeno je preko 160 lica, ubijeno tri, a jedno je
ranjeno.
Deliblato je bilo u blokadi sedam dana. Za to vreme
uhapeno je 55 lica. Stanko Beljin izbegao je hapenje ta-

ko to se otrovao! Od uhapenih, njih dvadeset etvoro

izvedeno je na streljanje.
Gaj je bio blokiran dvanaest dana.
Od ukupno 55
uhapenih lica, devetnaest je streljano ili veano.
Primenjivanje blokada takve vrste trajalo je do kraja
rata.
Poto se broj uhapenih prvih meseci 1942. naglo poveao, a postojei zatvori bili nedovoljni da prime tako
veliki broj politikih zatvorenika, ubrzane su pripreme okupatora da jo ranije donetu odluku o osnivanju koncentracionog logora u Petrovgradu sada energinije sprovede
u delo.
Logor je bio otvoren 20. jula 1942. Kao i ostali koncentracioni logori po okupiranim zemljama Evrope, i ovaj
je bio institucija Gestapoa i stajao je pod upravom Vanjske
ispostave policije bezbednosti i Slube bezbednosti u Petrovgradu. Za koncentracioni logor
iskoriena je stara
zgrada nekadanjeg imlina na periferiji grada.
Na osnovu prakse koju je okupator u Banatu zaveo
da na svaku sabotau ili napad partizana na pripadnike
nemake oruane snage i njihove saradnike odgovori masovnim odmazdama, punili su se logori i zatvori antifaistima Banata. Prvih dana po izbijanju rata izmeu Nemake i Sovjetskog Saveza hapenja su vrena na osnovu
policijske
kartoteke jo iz vremena bive Jugoslavije, u
kojoj su bili evidentirani svi partijski i sindikalni aktivisti.
Kasnije se lista lica predvienih da budu uhapena proiruje na sve one koji su iz bilo kojih razloga bili sumnjivi
okupacionim policijskim vlastima, odnosno na sve one koji
su na bilo koji nain pomagali NOP ili davali otpor politikim i privrednim merama okupatora. Hapena su i slata
u logor lica svih moguih profesija, uzrasta, pola i nacionalnosti: Srbi, Maari, Rumuni, Slovaci, pa i Nemci. Hapeni su to nisu prijavljivali one za koje su znali da pripadaju NOP-u, da rasturaju letke i prikupljaju vojniku opremu, oruje ili novane priloge. Hapeni su lanovi porodica ilegalaca i partizana. U postupcima osoblja uprave
logora nisu postojala odreena pravila, ve je sve to zavisilo od volje i momentalnog raspoloenja logorskih stareina. Pred njima je bio jedini i glavni cilj: slomiti otpor naroda. I poto nije postojao neki ustaljeni kuni

red, nad logoraima su i za najmanje uinjene navodne

prestupe primenjivane razne sankcije.
Da bi zastraio stanovnitvo i izvrio pritisak na borce partizanskih odreda, okupator pristupa sprovoenju tzv.
odmazdi, tj. masovnim sitreljanjima ili veanjima za svaku aktivnost partizana i drugih pripadnika NOP-a. rtve
masovnih zloina bili su uhapeni i logorisani
politiki
krivci komunisti i simpatizeri NOP-a.
Nemaki okupator je prema elji i potrebi, iz Banata
vrio i deportovanja politikih zatvorenika u Norveku,
Austriju, Nemaku i Francusku, gde su radili najtee poslove u rudnicima i veinom pomrli ili pobijeni. Ve krajem aprila, odnosno poetkom maja 1942. upuene su dve
grupe od oko 200 politikih zatvorenika iz petrovgradske
Prefekture u sve norveke logore (prema podacima norveke Vlade bilo ih je ukupno 24). Iz tih logora se posle
rata u zemlju vratilo svega 18 Banaana.
Ocenjujui prilike u Banatu 1941. godine, komandant Komande Javne bezbednosti Juraj piler istie da sve banditske
grupe, kao i pojedine mesne organizacije SKOJ-a otpoele su
odmah sa vrenjem raznih sabotaa, napadima i atentatima. U
meuvremenu su ovdanje policijske vlasti jo pre izbijanja rata
izmeu Nemake i SSSR-a otpoele sa sprovoenjem planskih
mera da bi spreili i onemoguili delatnost Partije i SKOJ-a,
a isto tako i samih banditskih grupa... Istovremeno sa ovom
akcijom banditskih grupa, sprovedena je i energina akcija za
otkrivanje i rasturanje mesnih organizacija KPJ i SKOJ-a na
podruju celog Banata.
Oena slobode bila je ogromna. Padah su itavi mesni,
sreski i okruni komiteti KPJ i SKOJ-a. Ginuli su izvanredni borci revolucije.
Posle masovnog hapenja koje je
okupator sproveo u drugoj polovini juna, mnogi komunisti iz vrakog i beloorkvanskog sreza formirali su ilegalne grupe. Iz Kruice, Kusia i Crvene Crkve se tako nalo preko dvadeset ilegalaca u blizini Kruice, ali bez vre veze sa okrunim partijskim rukovodstvom.
Nasuprot tome, vrste veze sa okrunim partijskim rukovodstvom imale su izhitanska i zagajika grupa, k o j o j
su prili i ilegalci iz Potpornja. 2
2 Negde se, u memoarskoj grai, ove grupe pominju i kao
zagajiko-izbitanska partizanska grupa, pa ak i partizanski odred.

U Vrcu i Beloj Crkvi pripreme za ustanak vrio je

sekretar Okrunog komiteta KPJ za juni Banat
Slavko
Munan Sava.3 Ve je pripremljeno ljudstvo i prikupljeno
preko 80 puaka, desetak pitolja, runih bomhi i jedan
pukomitraljez. Ali usled pogibije Slavka Munana, odredi
nisu izali. On je petog septembra u Vrcu upao u policijsku zasedu, ranjen je u nogu i da ne bi pao u ruke okupatoru, oduzeo je sebi ivot poslednjim metkom iz pitolja.
Te i kasnijih godina vraka partijska i skojevska organizacija desetkovane su.
Juni Banat je ubrzo ostao bez jo dva sekretara Okrunog komiteta KPJ: decembra 1941. u Panevu je poginuo
Stevan Jovanovi, a marta idue godine i ovek koji ga je
nasledio Borislav Petrov Braca. A pad Stevana znaio je
i gubljenje veze sa CK KPJ preko Beograda, koju je on
drao.
Za formiranje Kovinskog odreda jaine dvadesetak ljudi,
bilo je sve spremno jo avgusta 1941. Stari revolucionar
Bogdan Petrovi 4 iz Deliblata trebalo je da bude politiki
komesar, ali je u meuvremenu uhapen i ubijen, te Odred nije izaao u Deliblatsku pearu. A sada, u rejonu
Velika vrela, u blizini kote 127, koja je bila pod gustom
umom, izabrano je i mesto za partizanski logor. Za prvog
komandanta trebalo je da doe iskusni komunista Marko
Stojanovi, pravnik iz Vraev Gaja, ali na toj funkciji ipak
nije bio, jer je pre toga podlegao tekoj rani. Petar Acketa5, obuarski radnik iz Izbita,
predratni komunista,
planiran je za politikog komesara Odreda, ali je iznenada
januara 1942. uhapen, doteran prvo u vraki zatvor, a
zatim prebaen u Panevo i Petrovgrad, odakle je 21. juna
3 Slavko Munan Sava iz Kruice kod Bele Crkve bio je i
komesar Okrunog partizanskog taba. Proglaen je za narodnog
heroja.
4 Bogdan Petrovi, inenjer tehnologije iz Deliblata, lan
Okrunog komiteta KPJ za juni Banat.
5 Brat Petra Ackete, lan KPJ Dragomir, poginuo je kao
borac Junobanatskog odreda, sestra Jasmina je streljana, kao
i njihov otac Petar. Majka Mileva, petrovgradski logora umrla
je odmah posle rata, a jedino je iv ostao Petrov brat Tihomir,
nosilac Partizanske spomenice 1941.

1942. u Panevu izveden na veanje, kliui Komunistikoj

partiji Jugoslavije.
Partijski rukovodilac u Odredu bio je Bogdan Drena6,
a za zamenika komandanta je odreen Milan, izbeglica. Za
novog komandanta odreen je Mia Stojkovi.
Odred je formiran 8. marta 1942. godine.
Bez obzira na (teke udarce koje je Partija u junom
Banatu doivljavala, bez obzira na ogromne gubitke u kadrovima, kontinuitet u razvoju NOP je i dalje odran.
Avgusta 1942. arko Zrenjanin
odrava kod Izbita
kurs sa ilegalcima, a posle toga i savetovanje i pripremu
za dalje irenje narodnooslobodilakog pokreta. Imenovan
je i novi Okruni komitet KPJ za juni Banat. Za sekretara
je imenovan Strahinja Stefanovi, za organizacionog sekretara Dejan Brankov, dok su lanovi postali iva Jovanovi,
arko Zlatar i Ana Jovanovi, kao sekretar OK SKOJ-a.
Posle temeljne analize prilika u junom Banatu, arko
Zrenjanin i Okruni komitet KPJ doneli su odluku da Junobanatski odred proiri svoj manevarski prostor prodorom u Banatsku Klisuru 7 na teritoriji susedne Rumunije.
Tamo je, inae, delovao antifaistiki pokret sa kojim su
partijska organizacija i NOP junog Banata saraivali jo
od prvih ustanikih dana 1941.
Za boravak partizana Klisura je pruala veoma povoljne prirodne uslove. Planine junih Karpata prekrivene su
starim, gustim umama sa mnogim dubodolinama. ume su
bile bogate raznom divljai i pitkom izvorskom vodom.
arko Zrenjanin i Okruni komitet KPJ formulisali su
politiku platformu za Srbe u tom delu Rumunije i za bor-,
ce Odreda. Polazei od toga da je glavni cilj borbe koju
vode porobljeni narodi i SSSR unitenje faizma, u platformi se pozivaju Srbi u Rumuniji da uzmu uea u toj
borbi. Pri tome se skree panja da se treba otresti buroaskog nacionalizma i ovinizma . . . kako bi borbu protiv
6 Bogdan Drena iz Gaja, potanski inovnik, predratni
lan KPJ i skojevski rukovodilac, pre rata isteran je iz dravne
slube zbog irenja naprednih ideja. Posle rata bio je drutvenopolitiki radnik i radio u organima Dravne bezbednosti SR
Srhije. lan je Saveta SR Srbije. Nosilac Spomenice 1941.
7 Banatska Klisura nalazi se u trouglu koji ine reke
Dunav d Nera. Oko 10.000 Srba ini 50 odsto ukupnog stanovnitva toga kraja.

faizma i zavojevaa vezali, ne za pitanje revizije granice

u korist Jugoslavije, nego da borba tamonjih Srba postane sastavini deo borbe naroda Rumunije protiv nemakog
i rumunskog faizma. Jednom reju, da se tamonji Srbi
svrstaju pod zastavu demokratske borbe na elu sa Komunistikom partijom Rumunije. A samo istinski demokratske Jugoslavija i Rumunija, koje e se roditi iz te borbe,
reie nacionalno pitanje na principijelan nain.
Najzad, zakljueno je da se uesnici kursa prikljue
Junobanatskom odredu u Deliblatskoj peari kod Kovina.
Ali do toga nije dolo odmah, ve tek decembra 1942. Razlog: pogibija Dejana Brankova 8 ,
a zatim i sekretara PK
KPJ za Vojvodinu arka Zrenjanina i Okrunog komiteta
Strahinje Stefanovia.
Pogibija

arka

Zrenjanina

Poetkom novembra 1942. arko Zrenjanin i Strahinja

Stefanovi nalazili su se u jednoj bazi u Pavliu kraj Vrca.
Dobivi poruku od PK KPJ za Srbiju preko Okrunog komiteta za Srem da pree u Srem i da se spremi za put
u Bosnu, kako bi uestvovao u radu Prvog zasedanja AVNOJ-a,
arko je oekivao (trenutak polaska. Ali, 4. novembra, rano
ujutru, kua u k o j o j su se dva stara druga iz predratnih
revolucionarnih dana nalazila,
izdajom je bila otkrivena.
Komandant banatske faistike policije Juraj piler lino
je komandovao operacijom opkoljavanja u kojoj je uestvovalo oko 700 policajaca, policijskih agenata i vojnika.
Vie nego neravnopravnu borbu prihvatili su arko i
Strahinja. Izginuli su asno, herojski. . . . Neposredno posle
vesti o pogibiji arka Zrenjanina Ue, drug Tito je januara
1943. godine u svom pismu upuenom vojnopolitikom rukovodstvu Srema istakao:
Smrt druga Ue teak je udarac ne samo za vas, ve i
za itavu nau Partiju koja u njemu gubi jednog od svojih naj8 Dejan Brankov, pravnik, rodom iz Dupljaje, bio je i komandant Okrunog partizanskog taba za ju. Banat. Sa njim
je u Rumuniji bila i Ana Jovanovi iz Vraev Gaja, sekretar
OK SKOJ-a. Oboje su naili na zasedu rumunskih graniara i
ranjeni. Dajan je ubrzo izdahnuo, a Ana je prvo leena, a
zatim predaita okupatorskoj policiji u Petrovgradu, gde je streljana.

arko
Zrenjanin,
politiki sekretar
Pokrajinskog komiteta
KPJ
za
Vojvodinu

odanijih i najboljih rulkovodilaca. Jasno je da e itavo pitanje

konsolidacije i obnove vaih organizacija u Vojvodini time biti
tee. Dugo zadravanje Ue u Banatu, gde je bio potpuno kompromitovan jeste i jedan od razloga za njegovu smrt.
Devet godina kasnije prilikom
otkrivanja spomenika
arku Zrenjaninu 11. maja 1952. godine u Zrenjaninu, drug
Tito je u svom govoru, pored ostalog, rekao:
Srean sam to sam doao u grad koji nosi ime jednog
naeg druga koga znamo iz predratnog doba i sa kojim smo
zajedno proli mnoge teke asove, druga arka Zrenjanina.
Na dananji dan narod Vojvodine odaje duno priznanje
svom herojskom sinu arku Zrenjaninu, koji je poloio svoj

ivot u velikoj borbi za ideale, za koje se borio davno prije rata

Drug Zrenjanin, koga mi svi dobro poznajemo bio je uzor
vjernog sina svoga naroda, uzor lana Partije. On je bio jedan
od onih rijetkih rukovodilaca koji i poslije svoje smrti ostavljaju neizbrisivi trag u srcima onih koji su ih znali Kroz Zrenjanina, a i kroz mnoge i mnoge druge herojske i siavne borce
Vojvodine, narod Vojvodine dao je dragocjeni prilog naoj zajednikoj borbi za ovo to danas imamo...

Junobanatski partizanski NO odred u akciji

Sa Junobanatskim odredom je sada i grupa ilegalaca.
Iz Dupljaje, gde su ilegalci boravili, preli su u partizanski
logor u blizini Milin bunara u Deliblatskoj peari. Doveo
ih je Duan Buzadija 9 u pratnji svoga mlaeg brata Zlatka,
koji su dobro poznavali puteve kroz Pearu. Ilegalci, iskusni,
mnogi od njih predratni lanovi KPJ, bili su ugalvnom iz
vrakog i belocrkvanskog sreza. Tako su ilegalci, spojivi
se sa Odredom, izvrili zadatak postavljen na Okrunoj partijskoj konferenciji, odranoj posle kursa u ataru Izbita.
Bio je sada na okupu ceo junobanatski rukovodei
partijski kadar. To je bio kraj decembra 1942. godine. Kako su meu njima bila i dva lana Okrunog komiteta
iva Jovanovi i arko Zlatar, Odred nije predstavljao samo glavnu snagu u vojnikom, ve i u politikom smislu
u tom delu Banata.
Tu, u Deliblatskoj peari, na domak Beograda, u blizini Paneva, Bele Crkve i Kovina, prepunih domaim Nemcima, u blizini Vrca, gde je specijalno uvebavana za borbu protiv partizana na jugoslovenskim
ratitima po zlu
uvena Princ Eugen divizija bitisao je i borio se Junobanatski partizanski odred. Taono 29. decembra 1942. godine na zboru Odreda u stroju su bila 33 borca. Izabran
je novi tab: komandant iva Jovanovi, zamenik komandanta Mia Stojikovi, politiki komesar arko Zlatar, njegov zamenik Duan Buzadija i sekretar partijske organizacije Bogdan Drena.
9 Duan Buzadija iz Deliblata, organizator NOP-a u kovinskom srezu, bio je i lan partijskog rukovodstva u Junobanatskom odredu. Njegov mlai brat Zlatko, ak, posle rata penzionisan je u inu potpukovnika i u Panevu radio kao stareina jedinica teritorijalne odbrane. Nosilac je Spomenice 1941.

Na svom daljem borbenom putu Odred je preivljavao

teka iskuenja koja je sa sobom donosio relativno skueni
prostor za dejstva u Deliblatskoj peari, brojnost neprijatelja, otre zime i druge nepovoljne okolnosti. Borci su
na tom trnovitom putu padali, rukovodstvo se menjalo, ali
su pristizali novi ljudi. Odred se omasovljavao. U prolee
1943. u njegovom stroju je bilo ve oko 50 boraca podeljenih u tri voda. Odred je raspolagao jednim pukomitraljezom, pukama, a imao je i tri automata. Iz tog vremena
vredno je istai teke i otre sukobe Odreda sa nadmonijim faistikim snagama, kao na .primer, onaj od 31. januara, posle kojeg je, prema unapred utvrenom planu,
podeljen i u dve kolone krenuo u dva pravca da bi se
sauvalo ljudstvo. Zatim, borba protiv 200 pripadnika rnobilizacijskog centra 7. SS Princ Eugen divizije iz Bele
Crkve. Treba zatim istai smeo potez rukovodstva Odreda:
prebacivanje na teritoriju Rumunije kod Vraev Gaja maja
1943. Zatim borba protiv rumunskih andarma, a ve posle
dva dana protiv jedne jedinice rumunske vojske.
Vrativi se u Pearu, kod Grebenca, Odred sada ve
sa 70 boraca, izveo je vet manevar tako to je u zoru 7.
juna 1943. naveo oko 1000 nemakih vojnika i policajaca na
operaciju okruenja.
Meutim, neprijateljska peadija je
uletela u potpuno prazan krug logora, dok su junobanatski partizani, podeljeni u tri grupe, odmicali u tri razliita
pravca, ali sve tri grupe su imale otre borbe prilikom
probijanja ireg neprijateljskog obrua ili na putu do odredita. Izgubljen je jedan broj boraca, a naroito u koloni
koja je krenula u pravcu Vrca.
Kada se podeljeni Odred jula te godine ponovo okupio
kod sela Zlatice na teritoriji Rumunije, a zatim preao u
logor Lokve, odrana je konferencija na kojoj je izabrano novo rukovodstvo i doneta je odluka da se nastavi sa
akcijama.
Tako su aktivnosti Odreda nastavljene, meu
kojima treba istai napad na Kajtasovo, a ubrzo i na Dupljaju. Tom prilikom pobijeno je nekoliko policajaca i zapremljeno oruje i municija.10 Ve krajem septembra likvidirana je policijska posada i seoska straa u Kusiu, a
zaplenjene su 33 puke, dosta municije i vojne opreme.
10 U znak odmazde za napad na Dupljaju, na stratitu
Baglja kod Petrovgrada streljano je 160 logoraa.

Zatim slede napadi na Potporanj, Jasenovo, Nikolince,

Vraev Gaj (dva puta), Kruicu i Ban. Palanku. Odred
je bogatiji za 82 puke. Zapaljena je i jedna karaula.
Zatim je razbijeno belogardejsko obezbeenje na eleznikoj stanici u Mramorku ,i opet novo oruje i municija.
S vestima o ofanzivnim dejstvima Junobanatskog odreda oglasila se i Radiostanica Slobodna Jugoslavija u
tri navrata, na osnovu depea Vrhovnog komandanta NOV
i POJ Kominterni. U emisiji od 30. novembra 1943. godine,
na primer, objavljeno je:
. . . U Vojvodini se i dalje vode borbe protiv okupatora
uprkos velikog terora Nijemaca. Partizani u Banatu bore se
zajedno sa rumunsikim partizanima." Zajedno prekopavaju drumove, rue mostove i kidaju saobraajnice. Tako su usred dana
banatsiki i rumunski partizani razoruali andarmeriju u Palanci
i Vraev Gaju.
Ove vesti emitovala je i Slobodna Rumunija 30. decembra 1943. godine.
Sve u svemu, borbe i akcije po elom junom Banatu govorile su da Odred ivi, da sa njim narodnooslobodilaka
borba ivi i dalje se razvija i omasovljava, bez obzira to
faisti iz petrovgradskog logora odvode logorae, vre odmazde streljanjem ili veanjem za jednog ubijenog Nemca 50 logoraa, a za jednog faistikog saradnika njih deset.
Te 1943. godine Odredu su prili novi borci, skojevci,
a meu njima je i jedan broj Klisuraca, od kojih su etvorica bili pripadnici rumunske narodnosti. Ali te godine je
dosta njih i izginulo. Izgubljen je i .politiki komesar Odreda i lan Okrunog komiteta arko Zlatar. U blokadi Kruice, leei bolestan na tavanu jedne kue, borio se, a zatim oduzeo je sebi ivot, ne imogavi da se odupre nadmonijem neprijatelju. U toj godini Odred se prestrojio i
izabrao novi Stab. Tada je komandant bio Milan Pandurov,
a iva Jovanovi njegov zamenik, dok je Bogdan Drena
primio dunost politikog komesara. Relja Stefanovi odreen je za Dreninog zamenika. Posle izvesnog vremena
komandu nad Odredom primio je Mia Stojkovi, ali je
11 Misli se na borce Junobanatskog odreda rumunskog
dravljanstva i na poikret u Klisuri.

ubrzo u napadu na policijsku

stanicu u Kruici
smrtno ranjen. Na njegovo mesto doao je iva Jovanovi.
Godina 1944. poela je veoma teko. Otra zima, praena snenom koavom, tekoe sa snabdevanjem, sa malo
municije, u Banatskoj Klisuri na rumunskoj teritoriji
sve je to pogoravalo uslove ivota boraca u logoru zvanom
Jelika i oteavalo aktivnost Odreda. Ve 6. januara dolo je do teke, moda najtee borbe Odreda od njegovog
postojanja, u obruu koji je stezalo oko 1000 rumunskih
vojnika i andarma. Posle te borbe do poslednjeg metka,
u Odredu su ostala svega 44 borca. Pored ostalih, poginuo
je najmlai banatski partizan, dvanaestogodinji Milan Vincer Grane, kao d zamenik komesara Relja Stefanovi, poslednji iz herojske porodice Stefanovi.12 Jedan broj boraca
dopao je u rumunsko zarobljenitvo.
Uspostavljanje

veza

sa

pokrajinskim

rukovodstvom

Pogibijom arka Zrenjanina prekinute su i onako labave veze partijske organizacije u Banatu sa viim partijskim
rukovodstvima, kao i sa Okrunim komitetom KPJ za Srem.
Okruni komitet u Sremu je i sam pokuavao da uspostavi
vezu sa Banatom. Traganje za stalnim vezama dalo je rezultate. Naime, putem raio-stanice Slobodna Jugoslavija
Junobanatski odred je znao da u Sremu postoji obnovljeni Pokrajinski komitet KPJ za Vojvodinu, pa je stoga u
vie navrata pokuavao da tamo uputi kurira sa izvetajem. Trebalo je da proe nekoliko meseci da se kurir probije dakle, tek novembra 1943. On je prevalio marrutu
od 100 kilometara, podneo je izvetaj o stanju NOP u junom Banatu, posebno o vojnopolitikoj aktivnosti Odreda,
a predao je i pisane materijale koje su partijska organizacija i tab Odreda objavili.
Pokrajinski komitet je o tome obavestio Centralni komitet pismom od 27. januara 1944. u kome je izrekao povoljnu ocenu o delatnosti Odreda.
12 Pored istaknutog junobanatskog revolucionara, sekretara Okrunog komiteta KPJ za Juni Banat Strahinje Stefanovia, koji je izgubio ivot zajedno sa arkom Zrenjaninom u
Pavliu, u narodnoj revoluciji dali su svoj ivot i svi ostali
lanovi porodice Stefanovi: otac, majka i braa Momilo, Relja
i Svetislav.

Kako je tek uspostavljena veza sa Pokrajinskim rukovodstvom prekinuta (upuen je u Srem samo jo jedan
izvetaj), sada je Pokrajinski komitet pojaao napore u tom
smislu i pokuao da sa Odredom uspostavi vezu preko sekretara Sreskog komiteta za srez Panevo, Stojana Orelja.
Ta bi veza, po miljenju PK bila znaajna i za Odred i za
itav NOP u Vojvodini, naroito u to vreme, kada se brzo
razvijaju dogaaji u svetu. Poruku u pismu upuenom u
juni Banat ovim kanalom Odred nije primio, ali je povezivanje sa pokrajinskim rukovodstvom smatrao prvorazrednim zadatkom. Stoga je uspostavljanje vrstog mosta
poverio iskusnim borcima Anelku Ruparu,13 Stevi Buzadiji i Boi Dobriu, k o j i su poetkom aprila krenuli put
Dunava. Ruparovi pratioci su, odvojivi se, nestali u hladnim
talasima iroke reke,14 dok je Rupar kod Belegia uspeo da
pree u Srem i ve posle dva dana da se sretne sa sekretarom Pokrajinskog komiteta Jovanom Veselinovom arkom. Most je bio uspostavljen, Pokrajinsko rukovodstvo
je i ovog puta pouzdano saznalo o prilikima u junom Banatu, o surovim uslovima pod kojim su se tamo ljudi borili,
prkosili neprijatelju i opstali.
U Banatskoj Klisuri, pre dolaska Odreda u Deliblatsku
pearu, u tabu Odreda je dolo do jedne promene: umesto poginulog Duana Buzadije, na mesto zamenika komesara doao je Aleksandar Vasi.15
Glavni tab NOV i PO Vojvodine uputio je polovinom
aprila u Banat sa Ruparom i ivana Periina koji e odravati dalju vezu sa pokrajinskim rukovodstvom i Banaanima preneti svoja bogata borbena iskustva.
13 Anelko Rupar Stole, elezniki radnik iz Potpornja u
radnikom pokretu je od 1933. U NOP je od 1941. Posle rata
radio je u Dravnoj bezbednosti. Penzionisan je u inu potpukovnika.
14 Jedan od pratilaca Rupara, Steva Buzadija je drugi
borac iz porodice Buzadija koji je izgubio ivot u pokuaju da
uspostavi vezu sa PK. Pre njega na takvom zadatku izgubio je
ivot njegov brat Duan.
15 Aleksandar Vasi, uenik gimnazije u Beloj Crkvi. Posle
rata bio je drutveno-politiki radnik u srezovima Zrenjanin,
Vrac i Panevo i u SAP Vojvodini. Nosilac Spomenice 1941.

Veza sa partijskim rukovodstvom predstavljala je istovremeno i stavljanje Junobanatskog partizanskog odreda

pod komandu Glavnog taba NOV i PO Vojvodine.
Ba u to vreme nesreno je poginuo jo jedan divan
drug, predratni uitelj iz Zagajice i hrabri komunista, popularni i veoma cenjeni partijski i vojni partizanski rukovodilac komandant Junobanatskog partizanskog odreda
iva Jovanovi. Na njegovo mesto doao je njegov brat,
partizanski borac od prvih dana ustanka, Petar.16
Uputstvo Glavnog taba NOV i PO Vojvodine koje je
Rupar doneo, upuivalo je junobanatske partizane na osnovne zadatke i nain organizovanja i ratovanja. Otuda dolazi do vojnikog reorganizovanja Odreda: podeljen je na
ete i odreena su etna rukovodstva. ete su upuivane u
svoje rejone dejstva. Osim toga i Pokrajinski komitet je
uputio odgovarajua uputstva i prilino propagandnog materijala.
Omasovljavanje Odreda i sve vei priliv novih boraca
su zahtevali takvu organizaciju. Meutim, ipak je u nekim
sredinama ostajalo otvoreno pitanje da li je u najteim
godinama rata (a to je po svemu sudei u Banatu
bila
1942/43) trebalo ostati u junom Banatu, na relativno skuenom terenu. Bilo je pokuaja da se u tekim trenucima
trai izlaz i prelazom preko Dunava u Srbiju. A ta onda?
Kome prepustiti Banat? Ovako, postojanje Junobanatskog
partizanskog odreda samo potvruje neoborivu istinu da
se svaki kutak nae zemlje odazvao pozivu KPJ na optu
narodnu, oslobodilaku borbu protiv okupatora. Odred je
bio taj politiki faktor koji je u porobljenom narodu sauvao uverenje o njegovoj neunitivosti, on je davao podstreka za nastavljanje borbe protiv faizma i njegovih pomagaa, vrei nesumnjivi moralno-politiki uticaj na stanovnitvo eljno ivota, pravde i slobode.
Cena slobode bila je vie nego skupa, no obraz je ostao
ist! A kasnije, kada su to prilike dozvoljavale i kada Banat
nije mogao da prihvati ogroman priliv novih boraca, preko
Dunava su u Srem i Bosnu u vojvoanske brigade
upuivani transporti mladia i devojaka u osvetniki boj
16 Petar Jovanovi iz Zagajice je posle rata bio aktivan
drutveno-politiki radnik u srezu Vrac i SAP Vojvodini. Biran
je za saveznog poslanika. Nosilac Spomenice 1941.

za zlodela koje je okupator inio u banatskoj ravnici. Odred je ratovao tako kao da je imao direktnu vezu sa viim
vojnopolitikim rukovodstvom. Da bi se sauvao partijski
kadar, partijsko rukovodstvo je uvek bilo i radilo u okviru
Odreda. A nain dejstava je bio upravo onakav kakav vrhovni komandant Josip Broz Tito istie u svom uputstvu o
nainu partizanskog ratovanja u Vojvodini, iznetom u pismu pokrajinskom rukovodstvu januara 1942, koje, istina,
do Banata nije dospelo.
U tom uputstvu Vrhovni komandant je ukazao na .to
kako da se organizuju odredi i kakvu taktiku da primenjuju
u borbi protiv neprijatelja: da se po svaku cenu izbegavaju
frontalne borbe; da se odredi podele na bataljone od sto
pedeset do dve stotine boraca, a ovi na ete i vodove; da
se temeljito rue sve komunikacije i telegrafsko-,telefonske
linije i time spreava i neprikidno koi saobraaj neprijatelja, tim pre to se Vojvodina nalazi u takvom kraju kroz
koji prolaze glavne neprijateljske komunikacije i to e se
time naneti velika teta neprijatelju, a uveliko potpomoi
naa borba; da se te akcije izvode nou i uvek na drugim
mestima; da se na poruenim komunikacijama, kao i izvan
njih, postavljaju zasede neprijatelju, u kojima e nai borci doi do oruja i municije; da se oekuju i suzbijaju neprijateljske kaznene ekspedicije, jer e nam to donositi veliki politiki presti; da se pokidaju sve veze izmeu gradova i ne dozvoli snabdevanje neprijatelja ivotnim namirnicama; da se osvojena mesta ne brane frontalno, nego
zasedama, prepadima i bonim dejstvima; da se teren isti
od etnikih i pljakakih bandi; da se likvidiraju petokolonai, pijuni i svi razbijai narodnooslobodilake borbe
i da se njihova imovina pleni; da se pale optinske arhive,
ali ne i zgrade; da se vodi jaka propaganda i politiki rad,
da se u tom cilju prireuju sa jedinicama konferencije u
mestima; da se sa odredima prolazi kroz naselja; da se
organizuju kulturne priredbe; da se spreava pljaka i otimaina i da se pljakai javno streljaju; da se neprijatelju
nametnu borbe gde mi elimo, da ga pri tome uvek iznenaujemo, da mu nikada ne prepustimo inicijativu i slino.
Drug Tito je upozoravao da se ne prenagljuje i da se
ne prekorauju granice stvarnih mogunosti. Ukazao je da
put do usftanka vodi kroz postupnost, kroz niz manjih i

veih politikih i vojnih akcija i poduhvata, kroz koje e

se organizovane snage naroda sve vie slivati u jedinstven
tok.
Upravo tako postupao je i Junobanatski partizanski
odred.
Reorgnizacija

Odreda,

dalje

borbe ...

Krajem maja 1944. godine prispeli su iz Srema d partijski radnici Duan Bogdanov Senko1 i Radovan Vlajkovi 2
Bata. Pokrajinski komitet ih je uputio radi pruanja pomoi organizaciji KPJ u junom Banatu u daljem razvoju
partijske i skojevske organizacije i NOB. Sledeeg meseca
pristiglo je iz Srema i nekoliko iskusnih boraca koji su
ranijih godina iz Banata preli Dunav i borili se u Sremu
i Bosni.
Iz dana u dan u Odred prispevaju novi borci, od kojih
u kolonama odlaze preko Dunava u vojvoanske brigade,
budui da Odred ne moe sve dobrovoljce da prihvati. Tome
svakako pogoduju pobede Narodnooslobodilake vojske na
jugoslovenskom tlu, pod Titovim vrhovnim rukovodstvom,
kao i injenica da se jedinice Crvene armije ve nalaze u
Rumunij.i.
U prolee 1944. godine nastavljena je i ofanziva saveznikih armija, kako je to odlueno na Teheranskoj konferenciji. Nemake trupe, kao i trupe njenih neslavnih saveznika u jugoistonoj Evropi, Rumunije, Bugarske i Maarske, bile su u stalnom povlaenju. Postojala je za njih
i opasnost od iskrcavanja saveznikih trupa na Balkanu.
Stalna ofanzivna dejstva Narodnooslobodilake vojske Jugoslavije i postepeno premetanje tih dej stava iz Hrvatske
i Bosne prema Srbiji, nagovetavali su skori kraj Hitlerovim trupama na Balkanu. Njegova 2. oklopna armija, etnike, ustake i druge kontrarevolucionarne snage u Jugoslaviji bile su nemone da ugue na optenarodni ustanak,
narastao do nesluenih razmera.
1 Duan Bogdanov je posle rata bio na visokim funkcijama
u Savezu sindnikata i Skuptini SFRJ
2 Radovan Vlajkovi je posle rata bio sekretar Gradskog
komiteta Partije u N. Sadu, predsednik Sindikata Vojvodine,
predsednik Skuptine Vojvodine i predsednik
Predsednitva
Vojvodine

Ali, uz tako povoljnu vojnopolitiku situaciju, masovnom prilivu dobrovoljaca iz junog Banata doprineo je i
sam Odred koji je, reorganizovan, uspeno operisao na tom
terenu. Transporti ak i od po 50 ljudi iz severnog Banata
su prelazili Dunav kod Surduka jo 1943. godine. Sada, tokom 1944. prelazili su Dunav preko Belegia aktivisti, pa i
cele porodice, kao i vee grupe omladinaca iz kovaikog
sreza, iz Opova, Barande, S a k u l a . . . Jedan od istaknutih
organizatora prelaza preko Dunava bio je i Lazar Markov
Zeleni.17 Opovo je postalo vana taka na kanalu Belegi
Deliblatska peara. Znaajnu ulogu oko prihvatanja i smetaja sve veih grupa junobanatskih boraca imao je Mesni
narodnooslobodilaki odbor Opova,
formiran maja 1944.
lanovi tog Odbora bili su Veljko Godoev,18 sekretar partijske organizacije u selu, Krsta Mihailov, Svetozar Popov
i Bogdan Milkov.
Mislim da bi trebalo odati posebno priznanje borcima iz
Banata i Bake, koji su se izlagali ivotnoj opasnosti im su
kretali iz svojih kua, preko Dunava, da bi se borili u sastavu
vojvoanskih brigada, ne znajui esto ni gde se one nalaze
i pod kaikvim uslovima ratuju. Nisu samo iz Srema ili konvoji
boraca za Bosnu, nego i iz Banata i Bake. Nisu sluajno kasnije nastale nove brigade u Banatu i Bakoj. One nam svedoe
da na pokret u tim oblastima, uticaj Partije u narodu, nikada
nije bio satrven, da je stalno iveo u svesti ljudi, u njihovoj
privrenosti narodnooslobodilakoj borbi i revoluciji".
Reorganizovani Junobanatski partizanski odred dobio
je novi naziv: etvrti banatski partizanski odred. Njegovih
120 boraca svrstano je u tri ete: belocrkvansku, vraku
i panevaku. S obzirom na sve masovniji priliv novih boraca i sve povoljnije uslove politikog rada i ratovanja, oekivalo se da ete prerastu u odrede. Na to se zaista nije
dugo ekalo. Ve poetkom septembra one su postale partizanski odredi. Prethodnog meseca na osnovu Naredbe Glavnog taba NOV i PO za Vojvodinu osnovana je i Banatska
operativna zona.
17 Lazar Markov Zeleni je posle rata bio aktivni drutveno-politiki radnik, naroito u organizaciji SUB NOR-a u Panevu.
18 Veljko Godoev je posle rata bio drutveno-politiki
radnik u Opovu i Panevu.
19 Seanja komandanata vojvoanskih brigada, predgovor
Jovana Veselinova.

Za komandanta 4. banatskog partizanskog odreda odreen je Radivoj uri, za politikog komesara Bogdan Drena, a za zamenika politikog komesara Petar Jovanovi.
U to vreme vreme uspeno je izveden napad na optinsku zgradu u Vraev Gaju, pa na policijsku stanicu u
Potpornju, kada je zaplenjeno 17 puaka, pukomitraljez,
20 bombi, 5.000 metaka, nekoliko pitolja i policijska oprema. Plaei se da ne doivi ono to je doivela u Potpornju, policija se iz Kajtasova izvukla, iako je i na ovo
selo stvarno bio planiran napad. Umesto toga doao je na
red Grebenac. Rezultat: nekoliko ubijenih i ranjenih policajaca, 30 zaplenjenih puaka, sanduci s bombama, oprema...
Zatim, poetkom avgusta izvren je napad na radni
logor kod Oreca, na obroncima Deliblatske peare. Tu
je bilo tridesetak logoraa, uglavnom dovedenih iz petrovgradskog koncentracionog logora. Svi logorai su osloboeni,
komandir logora je ubijen, a straari su se razbeali kud
koji, ostavivi oruje, municiju, opremu . . .
Komandant faistike policije u Banatu, zloglasni Juraj
piler, morao je da spasava svoje ljudstvo, koje je trpelo
poraz za porazom. Stoga je Policijska prefektura za Banat
odluila da ukine mnoge policijske stanice po selima i da
ih dri samo u veim punktovima, kao to su gradovi i
vanije saobraajnice. Slobodna teritorija u junom Banatu
se irila.
Ali piler je i dalje na uspehe partizana odgovarao
odmazdama, streljanjem i veanjem petrovgradskih logoraa. Vojno i politiko rukovodstvo junog Banata je to
uvek dovodilo do velikih dilema. Dokle e to ii za jednog
ubijenog Nemca 50 njihovih drugova iz logora e biti obeeno ili streljano?
Malo selo Kusi kraj Bele Crkve dalo je veliki doprinos
narodnooslobodilakom pokretu. Ono je uvek, i u najteim
trenucima, bilo spremno da prihvati promrzle borce, da im
prui utoite, da ih nahrani. Dalo je i mnoge rtve. Meu
petrovgradskim logoraima tokom itavog rata bilo je mnogo Kusiana, a njihova imena su esto ispisivana na plakatima u kojima se stanovnitvo obavetava o odmazdama
20 Radivoj uri Katovski, ak iz Kusia, kasnije, formiranjem 12. vojvoanske brigade bio je komandant bataljona,
posle rata ostao je u JNA i penzionisan u inu pukovnika.

okupatora. Poslednja blokada Kusia bila je u leto 1944.

godine, tek to se jedna partizanska jedinica povukla iz
sela. U blokadi je uhapeno oko stotinu metana, a mnoge
kue su opljakane i opustoene. Jedan deo uhapenih sproveden je u petrovgradski logor, a drugi u zloglasne koncentracione logore u Austriji i Nemakoj u neizvesnost. Kusi
ipak nije posustao. Posle kratkog okraja koji je imala
sa belogardejcima, partizanska jedinica, zadravi se krae vreme u Rumuniji, vratila se ponovo na svoju teritoriju
u K u s i . . . Ali u junom Banatu bi se mogao nabrojati
veliki broj sela slinih Kusiu, iako su bila pod stalnom
prismotrom pilerove policije, domaih Nemaca ili pripadnika nemakih vojnih jedinica. Ta sela je teko izdvojiti,
ali neka ipak zasluuju da budu spomenuta: Izbite, Zagajica, Parta, Vraev Gaj, Deliblato, Gaj, Dubovac, Dolovo, Crepaja, Opovo, Dupljaja, Kruica, Potporanj . . .
Medu krupnije akcije koje su u to vreme izvoene, svakako treba istai napad na kompoziciju voza izmeu Vrca
i Bele Crkve kod Jasenova koji su izveli Belocrkvanski i
Vraki odred. Ova pruga je, inae, kao i pruga Vrac
Panevo, bila veoma vana za povlaenje nemakih jedinica sa istonog fronta, pod pritiskom Crvene armije. Pruga
je minirana, voz je dignut u vazduh, a iznenaenoj nemakoj posadi naneti su veliki gubici u ljudstvu, od kojih su
neki zarobljeni, kao i u ratnom materijalu.
Panevaka eta, koja je takoe ubrzo prerasla u Odred, dolaskom u blizinu dunavskog prelaza za Srem, povezala
se sa ljudima koji su vrili prebacivanje ilegalaca u Belegi,
na sremskoj obali.
Osim toga ona je svojim prisustvom
znatno uticala na dalje irenje plamena ustanka u kovaikom srezu i selima prema Dunavu.
Sada je predstojao
vaan zadatak: obezbeenje prelaza i prihvat Udarnog bataljona Banatske operativne zone koji je bio spreman za
prelazak iz Srema u Banat.
Rast

Partije,

SKOJ-a,

mlade

narodne vlasti...

Organi narodnooslobodilakog pokreta, u sutini organi

NOV, funkcionisali su u ratnim godinama u Banatu u kontinuitetu, a nosili su razliite nazive. Najpre odbori narodne pomoi, zatim nacionalnooslobodilaki odbori, antifaisti-

ki odbori, komiteti osloboenja i najzad narodnooslobodilaki odbori. U sutini, svi su oni bili organi narodne
vlasti.
Mesec dana po dolasku poverenika Pokrajinskog komiteta Duana Bogdanova u Banat, upoznavi se sa situacijom
u junom Banatu, uputio je direktivu partijskom i skojevskom lanstvu u kojoj se ukazuje na zadatke u cilju daljeg
omasovljavanja NOP-a i dodaje:
Partija rukovodi masama tek preko narodnoosolobodilakih organizacija, t)j. preko narodnooslobodilakih odbora,
Antifaistikog fronta ena i Ujedinjenog saveza antifaistike omladine Jugoslavije u kojima treba da imamo svoga
lana i preko koga dajemo sugestije za rad i pruamo pomo svojim dosadanjim iskustvom u radu.
Uopte uzev, uspostavljanje trajne i vrste veze junog
Banata sa Sretnom i PK imalo je za razvoj partijske organizacije, nove narodne vlasti i NOP-a u celini veliki znaaj.
Iz Odreda je izdvojeno deset drugova sa kojima su
Duan Bogdanov i Radovan Vlajkovi odrali dvanaestodnevni partijski kurs, spremajui ih za partijske radnike u Odredu i na terenu. Tako je ve do sredine avgusta obnovljeno desetak organizacija u vrakom srezu, a najpre u
Pavliu, Uljrni, Vlajkovcu, Velikoj Gredi, Dupljaji, Jasenovu, Zagajici, Izbitu i u samom gradu. Obnovljene su takoe i organizacije u Margiti, Parti, Vraev Gaju, Kaluerovu, Banatskoj Subotici i Kusiu. Obnavljanje partijske
organizacije u Kruici datira jo od kraja 1943. godine, a
u Beloj Crkvi jo od juna 1944. (skojevska organizacija neto ranije).
Polovinom avgusta obnovljen je Okruni komitet KPJ
za juni Banat. Na njegovom elu je Duan Bogdanov. Obnovljen je i Okruni komitet SKOJ-a, iji je sekretar Radovan Vlajkovi.
Tada su u junom Banatu postojala tri sreska komiteta
i tri partijska poverenitva KPJ sa 20 partijskih elija i
isto toliko grupa lanova po raznim mestima. Ve sledeeg
meseca broj partijskih elija poveao se na 58, a u njima
je bilo 180 lanova KPJ. SKOJ je organizovan u tri sreska
komiteta i tri poverenitva. Skojevci su okupljani kroz aktive, a omladina je sve masovnije ukljuivana u USAOJ.

Partijsko i skojevsko lanstvo i drugi pripadnici NOP-a,

kao i antifaistiki raspoloeno stanovnitvo, sve je bolje
pisanom i usmenom reju obavetavano o dogaajima na
jugoslovenskom ratitu i o vojno-politikoj situaciji u svetu.
Uporedo sa rastom partijske i skojevske organizacije,
u elom Banatu razvijala se i mlada narodna vlast narodnooslobodilaki odbori. U junom Banatu bilo ih je 36,
a sredinom avgusta poinje da radi Okruni narodnooslobodilaki odbor za juni Banat, iji je predsednik Petar
Jovanovi. Broj mesnih narodnooslobodilakih odbora raste u tom mesecu na 64, a funkcionie i est sreskih NO odbora. Oni izvravaju veoma vane zadatke iz oblasti snabdevanja partizanskih jedinica, javnog reda, bezbednosti, privrede, kulture, zdravstva i drugih delatnosti.
Treba imati u vidu da je poetkom 1944. godine Stojan
Orelj, koji je bio na direktnoj vezi sa Pokrajinskim komitetom, obnovio Sreski komitet KPJ za srez Panevo i bio
njegov sekretar, kao i injenicu da je i Sreski komitet KPJ
za srez kovaiki i Narodnoosolobodilaki odbor toga sreza osnovan neto ranije. Naime, skojevac Spasoje Miloev,
izbegavi jednoj provali u kovaikom srezu, dospeo je u
Srem, prikljuio se Narodnooslobodilakoj vojsci i krajem
1943. postao komesar ete. Poto je Orelj uspostavio vezu
sa PK, Miloev je u julu naredne godine ukljuen u novoosnovani Sreski narodnooslobodilaki odbor na tom terenu. Miloev je primio i dunost sekretara Sreskog komiteta za kovaiki srez, koji je formirao
Duan Bogdanov
odmah po dolasku u Banat, boravei u crepajskim bazama
pred odlazak ka Peari.
Najzad, posle osloboenja, osnovani su u junom Banatu mesni, sreski i Okruni odbor Antifaistikog fronta
ena.
U vreme obnavljanja Okrunog komiteta za juni Banat i osnivanja 4. banatskog partizanskog (dosadanjeg Junobanatskog) odreda, Glavni tab NOV i PO Vojvodine
doneo je (17. avgusta 1944.) odluku o formiranju Banatske
operativne zone. Za komandanta Zone imenovan je Marko
Tanjurdi iptar, za komesara Milojko Filipev Fia, a za
naelnika ivan Periin Jole.

Ta odluka je bila veoma vana. Formiranjem Banatske

operativne zone sve snage u Banatu stavljene su pod jedinstvenu komandu. Osim toga, njeno f o r m i r a n j e predstavljalo je rezultat razvoja oruane borbe u elom Banatu.

UDARNI

BATALJON

BANATSKE

OPERATIVNE

ZONE

Prve oslobodilake puke u Sremu zapratale su 1941.

godine. Ispalili su ih borci Frukogorskog i Podunavskog
partizanskog NO odreda i lanovi mesnih desetina na Frukoj gori, u Podunavlju, u Bosutskim umama i u centralnom i donjem Sremu, kao i borci udarnih i diverzantskih
grupa u Zemunu. Ispalili su ih i Sremci koji su se nali
u partizanskim odredima u istonoj Bosni, u Mavi i oko
Beograda.
Ustanak u Sremu dobio je optenarodni karakter u
1942. godini. Od tada, pa sve do osloboenja, narodnooslobodilaki pokret i oruana borba naroda i narodnosti se neprekidno razvijala u svim pravcima. Zato se s pravom moe rei da je to bila prelomna godina. Srem je postao, ne
samo snano i neugasivo arite oslobodilake borbe u Vojvodini, nego i u Jugoslaviji . . .
Jedinstvo naroda i narodnosti Srema inilo je onu snagu, kamen granit, o koju su se lomile mnoge ofanzivne
operacije neprijatelja protiv sremskih jedinica (velika ofanziva avgusta 1942, ofanziva 1. kozake konjike i 173.
nemake divizije i policijskih jedinica Kamerhofer ujesen 1943,
ofanziva nemako-ustakih jedinica u operaciji

itni cvet uleto 1944. godine i mnoge druge lokalne

ofanzive) i razne .njegove racije protiv stanovnitva: masovna streljanja, pljake narodne imovine i paljevine sela.
Gotovo itav narod Srema malo i veliko, muko i ensko hio je udruen u borbi protiv neprijatelja svih vrsta.
U .toku 1943. godine ostvareni su krupni rezultati i u
razvoju jedinica NOV i PO. Iz malih partizanskih odreda
i eta (Frukogorski, Podunavski, Posavski NOP odred i Bosutska eta), brojnih mesnih desetina, kasnije samostalnih
eta i bataljona i udarnih i diverzantskih grupa i uz stalan
i masovan priliv novih boraca, do kraja 1943. godine stvoreno je pet vojvoanskih brigada i formirana 16. vojvoanska divizija. Te brigade (1, 2, 3, 4. i 5. vojvoanska) sastavljene uglavnom od boraca iz Srema stalno su ratovale
u istonoj Bosni i u drugim
krajevima van Vojvodine.
Zbog toga se, na poetku 1944. godine, ukazala potreba da
se u Sremu formira i 6. vojvoanska udarna brigada. Iako
je marta 1944. bila u sastavu 36. vojvoanske divizije, 6.
brigada je ostala i dejstvovala u Sremu sve do 9. oktobra
te godine. Tada je kod sela Mrenovca prela Savu i u
okviru svoje 36. divizije nastavila njenim slavnim putevima sve do Dravograda.
esta vojvoanska brigada je najdue, gotovo devet meseci, ivela i ratovala u Sremu, neraskidivo se vezujui u
svom opstanku (ljudskom i materijalnom popunom) za svako selo Srema. Prilikom formiranja u njenim redovima bilo je i dosta Banaana ak pedesetak samo iz Karaoreva. Ona dejstvuje na itavoj teritoriji Srema napada
neprijateljske posade i kolone i izvodi diverzantske akcije
na komunikacijama daje tri bataljona iz svog sastava
za popunu 5, 7, i 12. vojvoanske brigade, ali i znatan broj
iskusnih i prekaljenih boraca i rukovodilaca za nove brigade i odrede u Sremu, Banatu i Bakoj.
Tako je krajem avgusta dolo do formiranja 4. bataljona 6. vojvoanske brigade, koji je ubrzo upuen u juni
Banat sa zadatkom da, s obzirom na veliki priliv novih
boraca, zajedno sa tamonjim partizanskim odredima obezbedi uslove za formiranje nove vojvoanske brigade, kao
i da zajedno sa banatskim partizanskim odredima i jedinicama Crvene armije uestvuje u osloboenju Banata. Prethodno su iz raznih jedinica u Sremu traeni Banaani koji

e ui u sastav tog bataljona. Dakako, od Glavnog taba

NOV i PO Vojvodine, Bataljon (isprva se on naziva Udarnim
bataljonom Glavnog taba) je, kao i od Pokrajinskog komiteta KPJ, dobio zadatak da prethodno razbije ostatke
neprijateljskih jedinica u garnizonima, da ometa povlaenje nemakih trupa koje su pod stalnim udarima Crvene
armije, i da, irei sa odredima slobodnu teritoriju, pomogne omasovljavanje politikih i vojnih organizacija.
Za komandanta Udarnog bataljona odreen je Duan
Doronjski Jocika, za politikog komesara Lazar Mikovi,
a za pomonika politikog komesara Nikola Kmezi Nida.
U stroju Udarnog bataljona bilo je oko 250 veoma dobro naoruanih boraca. Bataljon se u rejonu Letenke, u
Frukoj gori, prethodno vojniki, politiki i organizaciono
pripremio. Borci su bili upoznati sa delikatnim zadatkom
koji ih oekuje na vruem banatskom tlu. Preko imanovaca, Krnjeevaca i Vojke, kolona iskusnih boraca, meu kojima je preteno bilo lanova KPJ i SKOJ-a, stigla je
u Surduk. Ilegalcima aktivistima i partizanima bio je dobro poznat Rada Pecinjaki, ije je partizansko ime bilo
arga. Sarga, koji je prethodne dve godine prevozio kurire, partijske aktiviste ili ilegalce preko Dunava u Banat
ili u Srem,
ekao je i ovoga puta spreman da svojom
flotom prebaci Udarni bataljon pod punom ratnom spremom preko naizgled mirne reke.
Bataljon je Dunav preao amcima 27. avgusta, nou,
izmeu Belegia i Surduka. Tu je bio ve dobro uhodan
prelaz izmeu Srema i Banata, tako da je prebacivanje teklo
bez tekoa. Ubrzo zatim, im je stigao do Crepaje, povezao
se sa junobanatskim partizanskim odredima Panevakim, Vrakim i Belocrkvanskim. I ve 31. avgusta zabeleio
je prvi uspeh: u Crepaji je razoruana nemaka straa i
zaplenjena velika koliina vojne odee, obue i raznog drugog materijala. Unitene su dve lokomotive i 15 vagona i
miniran elezniki most. Potovaren je plen na nekih 140
zaprenih kola i jedan deo prenet u Deliblatsku pearu.
Ostatak je Panevaki odred sproveo do Dunava i prebacio u Belegi. Meutim, ve naredne noi pokuali su Nemci da prepree put Bataljonu ka Deliblatskoj peari. Ali
zatitnica Odreda je uspela da izie na kraj s njima, pa su
borci stigli do svog odredita.

U Deliblatskoj peari obave tajci su javili da je takozvani Krajinski korpus Drainih etnika preao iz Srbije u Banat i razmestio se u neposrednoj blizini Bataljona. Ne znajui koliko ih je, a spominjane su ak neke etnike brigade, tab je preduzeo odmah mere obezbeenja
i izvianja, unapred reen da sa njima raisti. Ubrzo je
utvreno da etniki korpus ni blizu nije takva snaga kakva bi se mogla pretpostaviti po tako zvunom nazivu. Naime, im su uli za dolazak Bataljona oni su se povukli u
okolinu Dubovca, blie Dunavu.
Inae, boravak u Banatu drugih
kolaboracdanistikih
oruanih formacija (Srpska dravna straa, Srpski dobrovoljaki korpus Koste Milovanovia Peanca), pa makar se
radilo i o najmanjoj jedinici, nije mogao ni da se zamisli.
Razume se, to se odnosilo i na etnike Drae Mihajlovia
(Jugoslovenska vojska u otadbini), s izuzetkom leta 1944.
godine, kada je etniki 1. banatski korpus (sa neto preko 100 slabo naoruanih ljudi), upao iz Srbije u rejon Deliblatske peare.1
Poto se bliio 8. septembar, etnicima je preporueno
da vode rauna, jer je to rok koji im je, kao i ostalim kvislinkim jedinicama u Jugoslaviji, ostavljen za predaju. Kako neki etniki delovi nisu hteli da se predaju, komandant
Udarnog bataljona Duan Doronjski je naredio da se napadnu bez odlaganja. Upuen je i poziv i svim junobanatski-m odredima da izvre pokret u rejon Dubovca, a komandir voda Jovan Bisi Deva2 upuen je na Dunav sa posebnim zadatkom.
Komandant Jocika pria ta se dalje zbivalo:
Nije mnogo potrajalo, tek je svanulo, ikad ih moj Bataljon poduhvati oko Dubovca. Pronaosmo im baze, pa im
opkolismo i tab korpusa u umi. Zarobismo naelnika taba
i jo neke, ali nam pobee komandant Vuk Pileti sa svojim
operativnim oficirom.
Pritisnusmo ih sa svih strana, rasplamsa se estoka borba
oko Dubovca i u samom selu. Kad smo ih doterali do Dunava,
1 Ljubomir Tabaki: Neke osobenosti NOB u Banatu u
toku 1943. Zbornik Vojvodina 1943. str. 464.
2 Jovan Bisi Deva, Sremac, veoma snalaljiv vojni rukovodilac je kasnije na borbenom putu 12. vojvoanske udarne
brigade primio komandu nad bataljonom. Posle rata ostao je
na slubi u JNA. Penzionisan je u inu pukovnika.

videe da su u kripcu Deva je sa svojim vodom stigao da

otisne skelu niz reku, amce da potopi ili pusti da ih voda
nosi. Zatim ih je Devin vod propustio da prou, pa ih je udario
s boka, nizvodno ...
Odmah zatim nareeno je da Bataljon prebaci u Srem
i drugi deo opreme zaplenljene kod Crepaje. A bilo je tu
uniformi za itavu partizansku diviziju sve nove, plave,
vazduhoplovne. Sve je to pretovareno na zaprena kola, pa
je kolona 20. septembra krenula put Crepaje. Usput je u
Deliblatu napadnuta i zapaljena optinska arhiva i zaplenjeno 16 puaka.
Blizu Crepaje kolona je stigla nou, ali kako do jutra
ne bi mogla da prevali put do Dunava, odlueno je da
saeka zoru i tu, u kukuruzima, prenoi. Ali, erkeske konjike patrole otkrile su tragove (u kratkom sukobu jedan
je poginuo, tri su zarobljena, a jedan je uspeo da utekne).
Naravno, ubrzo su nemake rode poele da nadleu njive
pod kukuruzom, a poznato je da su nemaki izviaki avioni toga tipa mogli da lete gotovo iznad samih kukuruza.
Oko deset asova Bataljon se naao licem u lice sa
neprijateljem. Organizovana je odbrana tako da se po svaku cenu izdri do mraka.
Borba je bila silovita. Faisti su hteli da unite Bataljon, ali se borci nisu predavali. U prvom naletu je neprijatelj bio poraen: ubijeno je dvadesetak vojnika, a 27 je
ak zarobljeno.
Zatim je od Opova naila znatno jaa
formacija. Borci su se tukli do mraka, a zatim polako
izvlaili. Ali, bilo je gubitaka dvadesetak ranjenih i poginulih. Poginuo je i vodnik Aleksandar Panteli,3
zatim
mitraljezac Milan N o v a k o v i . . . Tu je ranjen komandir 3.
ete Borislav trbaki Kutra (ranjen je u ruku i u nos,
a izgubio je i oko). I komandir ete Mita Dudi je ranjen, a u obe noge ranjen je obavetajni oficir Milo Baji. Zatim mitraljezac Mimoje, Beenovanin, ali je on ak
smogao snage da nosi mitraljez i ranjenog Bajia.
Sa prvim mrakom Bataljon se probijao prema Dunavu
odredivi Belegi za zborno mesto. Poto se Nemci nisu
uputali u nona dejstva, Bataljon se probio po vodovima
3 Aleksandar Panteli Braca iz Ledinaca bio je primer
hrabrosti. Veoma cenjeni skojevac, bio je neobino omiljen
meu drugovima.

i desetinama do Dunava. Meutim, ostala je odea i drugi

materijal koji je prevoen, jer nije imao ko da ga nosi
mnogi vozari i konji bili su ranjeni u borbi.
Poslednji se povukao komandant Jocika, Nikola Kmezi, ranjeni Baji, Dudie i Mimoje, jedna bolniarka i dva
kurira. Ujutru su se zatekli u kolibi uvara nekog bostana,
gde su pristigli drugovi iz Crepaje i poneli ranjenike na
leenje.
Za dva-tri dana borci su se u Belegiu odmorili i sredili, pa opet preko Dunava u Banat.
Po povratku u Banat Udarni bataljon se kratko zadrao u Sakulaima, gde je spaljena optinska arhiva i mobilisani seljaci radi prevoza zapregama nou. Pred zoru su
vraeni, a Bataljon je nastavio peice. Razdanilo se upravo
kod Crepaje, ali se boroi nisu zadravali hitali su da se
dohvate uma u Peari, pre nego to bi ih neprijatelj
eventualno otkrio.
Kad su se pribliili mramorakoj eleznikoj stanici,
komandant uputi izvidnicu da ispita prugu.
Izviai su
ubrzo javili da nailazi voz. Iako umorni od dugog peaenja,
kolona potra. Komesar Bataljona Laza Mikovi prvi je
utrao u staninu zgradu. Dok je on efa stanice i skretniara isiterao iz zgrade, stigao je i Bataljon. im je voz
stao, izvren je prepad, a mainovoa i loa izbaeni su
iz lokomotive. U vozu se nalo 58 nemakih vojnika i oficira, koji nisu bili u stanju da prue bilo kakav otpor.
Oruje im je odueto 23 puke, 10 pitolja i druga oprema. Osloboeno je 80 italijanskih vojnika, koje su Nemci
sprovodili.
Italijani su posle nekoliko dana prebaeni u
Srem, odakle su se prikljuili italijanskim antifaistikim
jedinicama.
Sutradan uvee opkoljen je Mramorak.
Bila je no.
Dok se nemaka policija rasanila, njihovo oruje je ve
bilo u rukama boraca Bataljona.
Zatim je nastao neobian prizor. Pred pono, metani
Namci nasred sela oekuju da pone miting. Tu im
je Nikola Krnezi objasnio ciljeve partizanske borbe, govorio im je da je Hitler pred slomom, da oni to treba da
shvate, da ostanu mirni i da predaju oruje.
A ujutru, u logor Bataljona doneto je dosta puaka,
etiri pukomitraljeza, podosta municije i neto bombi.

Panevaki NOP odred,

kao i aktivisti kovaikog i
panevakog sreza doekali su Udarni bataljon. Tom prilikom delov,i Panevakog odreda preli su u Srem preko
Dunava i iz Belegia doveli u Banat angloameriku vojnu
misiju, koja je tada prvi put kroila na tie Banata. Bili
su to porunik Donald Rider i kaplari Oskar Rismondo i
Oliver Silisbi.
U to vreme u junom Banatu je u sastavu partizanskih
odreda bilo crvenoarmejaca, ali ne u svojstvu lanova vojne
misije. Radilo se uglavnom o odbeglim zarobljenicima koje
su banatski partizani prihvatili.
k

-ft-

U nekim borbama koje je vodio Udarni bataljon, sadejstvovali su i junobanatski odredi. Ali, oni su za to vreme
izvodili neke akcije i samostalno. Belocrkvanski NOP odred je 19. septembra napao optinsku zgradu u Strai, gde
je spalio arhivu, a zatim je minirao prugu Bela CrkvaVrac
i tom prilikom unitio lokomotivu i ubio 15 neprijateljskih
vojnika, dok je nekolicinu zarobio. Zaplenjeno je neto oruja i municije, ali je Odred izgubio dva druga, meu kojima i politikog komesara Branka Okanovia Leku.
Panevaki NOP odred je kod Suare napao Volfov sala i zaplenio stoku. Iste noi izmeu 24. i 25. septembra,
jedan deo tog Odreda spalio je optinsku arhivu u Izbitu
i zaplenio neto oruja, a zatim onesposobio preko pola
kilometra elezinike pruge KovinVladimirovac i posekao
oko sedam kilometara telefonskih stubova. Na eleznikoj
stanici Dolovo unitio je sve ureaje i spalio nekoliko vagona. Bilo je to nou izmeu 1. i 2. oktobra.
Dejstvujui zajedno, Panevaki i Belocrkvanski partizanski odred slavili su tih dana veliku pobedu kod Zagajice:
napali su jednu nemaku kolonu koja se povlaila iz Bele
Crkve pred snagama Crvene armije i zarobila preko 84
vojnika, dok je preko 200 ubijeno. Naravno, ni bogat plen
nije izostao: celokupno naoruanje, municija i oprema nemake kolone, kao i 25 kamiona.

Panevo

osloboeno

Tito

Vrcu

Tih dana je Crvena armija

(jedinice 2. i 3. ukrajinskog fronta) izbila na istone granice Jugoslavije. Prema
Beogradu je iz Srbije nezadrivo napredovala Narodnooslobodilaka vojska Jugoslavije (1. armijska grupa). Nemaki komandant Srbije naredio je svom potinjenom SS generala Bernsu da brani Banat, koji je predstavljao iru odbrr. :u Beograda.
Pocv od 1. oktobra, kada je osloboena Bela Crkva,
sadejstvom 10. korpusa 46. armije Crvene armije (koji je
na jugoslovensku granicu izbio nadirui od Temivara), zatim Vrakog, Belocrkvanskog i Panevakog partizanskog
odreda i Udarnog bataljona, osloboeni su i ostali gradovi
junog Banata: Vrac drugog. Kovin etvrtog i Panevo estog oktobra.
Udarni bataljon i Panevaki odred prvi put su se sreli
sa Crvenom armijom izmeu Banatskog Novog Sela i Paneva, i to sa kapetanom I kl. Alfinogenovom i njegovim kurirom. Ali taj prvi susret sa Crvenom armijom nije bio
onakav kakav se prieljkivao. Naprotiv, bio je vatren.
Naime, kako su borci Udarnog bataljona bili odeveni u zaplenjene nemake plave vazduhoplovne uniforme, Rusi su izdaleka pomislili da se radi o Nemcima, pa su otvorili vatru
na nau kolonu. Tada je njihov kapetan u galopu na konju
odjahao do njih i sve se ubrzo objasnilo.
U borbama za osloboenje Paneva, koje su praktiki
poele jo 3. oktobra, prvi put su Udarni bataljon i Panevaki odred zajedno sa jedinicama Crvene armije primenili frontalni nain ratovanja.
Pred posedanje polaznih poloaja, komandir ete Boidar Simanovi Baba odabrao je izviaku trojku skojevaca i uputio je u izvianje prema Panevu sa zadatkom
da izvidi poloaje neprijatelja. Odvani mladii, meu kojima je bio i Bora Petkov iz Uljme 1 , teko su se probijali
1 Bora Petkov je posle rata ostao u JNA kao vazduhoplovni oficir. Bio je jedno vreme u diplomatskoj slubi, a u
Jugoslovenskom ratnom vazduhoplovstvu je u inu general-majora zauzimao visoke komandne funkcije.

po podvodnom terenu, obraslom evarom. Neujno su ipak

dospeli do nekoliko salaa i utvrdili protezanje odbrambene
linije neprijatelja. Komandir Baba nije tedeo rei pohvale
upuenih jo iste veeri trojici mladih skojevaca.
Nemake snage nisu bile ba male, a predstavljale su
zatitu nemakih trupa koje su uestvovale u odbrani Beograda pod sve snanijim pritiskom Narodnooslobodilake
vojske iz Srbije i snaga Crvene armije. Panevo je tih prvih dana oktobra branila 4. SS divizija, 92. motorizovana
grenadirska brigada, jedan bataljon puka Tvrava Beograda, dve ete jurinog puka Rodos, 18. policijska brigada
i 5. policijski bataljon folksdojera, nekoliko baterija artiljerije i dr.
Udarni bataljon Banatske operativne zone i Panevaki
odred su zaposeli polazne poloaje u rejonu Strelita jo
3. oktobra, gde im je u sumrak komandant Jocika odrao
krai govor o znaaju predstojee borbe. Govor je bio vatren. Ve na polaznom poloaju borci su bili izloeni jakoj
artiljerijskoj vatri neprijatelja. etvrtog i petog oktobra su
kod Fabrike stakla, zajedno sa crvenoarmejcima,
voene
ogorene borbe. Neprijatelj se grevito branio. ilave borbe
voene su za pojedine ulice ili otporne take. Nemaka avijacija je takoe uestvovala u odbrani Paneva tukla
je estoko poloaje naih boraca na Strelitu, ali nae
jedinice su izbile do eleznike stanice i Tarnia. Najzad,
6. oktobra Panevo je bilo na nogama slavila se pobada,
slavila se toliko eljna sloboda. U vreme kada je sve ivo
izalo iz kua i obasipalo oslobodioce cveem, poelo je
iznenada strahovito bambardovanje grada. Meu dvadeset
poginulih boraca Udarnog bataljona i Panevakog odreda,
u borbi za osloboenje Paneva poginuo je i komandir 1.
ete, potporunik Milan Kliari, ba u trenucima velikog
slavlja. Bio je to veoma hrabar borac i isto toliko omiljen
meu drugovima.
Toga dana, 6. oktobra, iz Sovjetskog Saveza, preko rumunskog grada Krajove i preko Bele Crkve, u Vrac je prispeo Vrhovni komandant NOV i PO Jugoslavije, maral
Josip Broz Tito. On je, ostavi u Vrou sa delom Vrhovnog taba dvadesetak dana, iz ovog grada komandovao operacijama za osloboenje Beograda. U Vrac, na njegov poziv,

dolaze na dogovor politiki sekretar PK KPJ za Vojvodinu

Jovan Veselinov, organizacioni sekretar Isa Jovanovi, komandant Glavnog taba Kota Nad i drugi jugoslovenski
politiki i vojni rukovodioci.

VOJLOVICA, 8. O K T O B R A

Sednmog oktobra Nemci su bili proterani preko Dunava prema Srbiji, Beogradu i Sremu, k a o i preko Tise
u Baku.
Sutradan, 8. oktobra iz Paneva je p r e m a
oblinjoj
Vojlovici kretalo nekoliko kolona: Udarni b a t a l j o n , Vraki,
Panevaki i Belocrkvanski partizanski o d r e d i veliki broj
dobrovoljaca, uglavnom omladinaca iz celog junog Banata,
da bi se ubrzo svi nali u sveanom s t r o j u . Preko 2.000
boraca, razvrstanih u pet bataljona, u stavu mirno saslualo je Naredbu Glavnog taba Narodnooslobodilake vojske
i Partizanskih odreda Vojvodine o formiranju 12. vojvoanske udarne brigade. Naredbu je proitao delegat Glavnog
taba ivan Periin Jole.
U stroju Brigade je toga dana bilo oko 230 lanova Komunistike partije Jugoslavije i preko 350 lanova SKOJ-a,
meu kojima je bilo Srba, Slovaka, Maara, Rumuna, Makedonaca, R o m a . . .
Sa 1.500 puaka, 87 automata, 69 pukomitraljeza, 5 mitraljeza, nekoliko don-bula i protivavionskih puaka, kao
i sa 5 minobacaa i znatnim koliinama runih ofanzivnih

i defanzivnih bombi, Brigada je za tadanje prilike predstavljala relativno brojnu i dobro naoruanu jedinicu. Rukovodee jezgro Brigade bili su iskusni borci i stareine
Udarnog bataljona i tri junobanatska partizanska odreda.
tab 12. brigade sainjavali su: komandant Duan Doronjski, politiki komesar Lazar Mikovi,' pomonik politikog komesara i partijski rukovodilac Brigade Nikola Kmezi, naelnik taba ivorad Mihi, intendant Ivan Topi Brka,
obavetajni oficir Anelko Rupar, omladinski rukovodilac
Sran Pui i referent saniteta dr Milorad Kovaev.
Komandant Brigade, popularni Jocika, roen je 10. oktobra 1922. u Kredinu (Srem) u siromanoj
zanatlijskoj
porodici. Izuio je mainbravarski zanat u Indiji, gde je kao
radnik radio do rata. Vrlo rano je stupio u kontakt sa ljudima koji su irili napredne ideje, pa je pred rat postao
lan jedne vaspitne grupe iz koje se regrutovalo lanstvo
SKOJ-a. Narodnooslobodilakom pokretu u Sremu priao
je ve prvih dana ustanka uestvovao je u prikupljanju
oruja, municije i opreme, a zatim u aktivnostima mesnih
partizanskih desetina. Partizansku zakletvu poloio je jo
krajem 1941. Zbog sumnje da radi za NOP, dvaput je hapen i zlostavljan, ali nita nije priznavao. Februara 1942.
stupio je u Podunavski partizanski odred kao borac, a ve
u avgustu postavljen je za komandira voda, koji se istakao u proboju neprijateljskih linija. Narednog meseca
septembra primljen je u lanstvo KPJ. Zatim je na elu
jednog ojaanog voda upuen na granicu prema Srbiji, u
rejon Jarkova, Boljevca i dr, posle ega preuzima dunost
komnadira ete. Septembra 1943. preao je sa 3. bako-baranjskim partizanskim odredom u Baku i do zime, u krajnje nepovoljnim uslovima, vodio borbe protiv maarskih
faista. Prilikom formiranja 6. vojvoanske brigade bio je
isprva zamenik, a ubrzo komandant bataljona. Avgusta 1944.
ve prekaljeni borac Jocika prelazi sa Udarnim bataljonom
u Banat. Kao komandant Brigade imponovao je svojom

1 Lazar Mikovi iz Beenova, pre rata krznarski radnik,

lan URS-ovih sindikata i uesnik u trajkovima. Bio je borac
partizanske ete u Beenovu od avgusta 1941, a do kraja rata
na raznim rukovodeim dunostima u NOV. Posle rata bio je
na odgovornim dunostima u privredi.

umenou, brzom reagovanju na novonastale situacije, odvanou i linom hrabrou.1

Prvi politiki komesar Brigade Lazar Mikovi iz Beenova (Srem) bio je svega mesec dana na toj dunosti, pa
ga je zametno Milan Basta, koji je kao komesar pi-oveo
u Brigadi do 12. februara 1945. otiavi na dunost politikog
komesara 51. divizije. Basta je pre rata uio gimnaziju u
Subotici i tu ga je zatekao aprilski rat 1941. Jedno vreme
proveo je u zatvoru u Subotici, ali je uspeo da se domogne
svoje rodne Like, gde se u prvoj godini rata ukljuio u
narodnooslobodilaku borbu. Bio je krajem 1942. i cele 1943.
godine politiki komesar 3. like proleterske brigade. U vojvoanske jedinice doao je novembra 1944. poto je u Italiji
izleen od zadobijenih rana.
Bastu je zamenio Bogdan Studen,2, radnik pre rata u
Somborn, Novom Sadu i Osijeku, aktivan lan URS-ovih
sindikata, uesnik mnogih trajkova, proganjan i hapen od
strane policije. U SKOJ je primljen 1939, a u KPJ 1941.
Na njegovo je mesto kasnije doao Zvonko ardin.
Pomonik politikog komesara i partijski rukovodilac
Brigade Nikola Kmezi Nida bio je, pored komandanta Doronj.skog, jedini ovek iz taba koji je sa svojim borcima
proao ceo borbeni put Dvanaeste. Roen je 1919. godine
u Vrhovinama (Hrvatska), a iveo je u edniku (Baka) u
porodici likih kolonista. U Komunistiku partiju Jugoslavije primljen je jo pre rata, kada je bio i hapen. U vreme
maarske okupacije Bake 1941. godine naao se u svom
edniku kada je sprovoen u delo Memorandum maarske
1 Duan Doronjslki Jocika ostao je komandant Brigade do
kraja rata, odnosno do njenog rasformiranja 1946. godine u Smederevu. Posle rata ostao je na slubi u JNA, poto je zavrio
Oficirsku kolu oklopnih jedinica (teaj za vii komandni sastav)
i bio na raznim odgovornim dunostima u Kragujevaokom, Niskom, Beogradskom i drugim garnizonima. Penzionisan je u inu
pukovnika, ali je nastavio vojniku aktivnost kao komandant
taba teritorijalnih jedinica u Novom Sadu, a konano je otiao u penziju krajem 1980. Nosilac je Spomenice 1941. i vie
ratnih i mirnodopskih odlikovanja: Ordena za hrabnost, Ordena
partizanske zvezde II reda, Ordena bratstva-jedinstva II reda,
Ordena zasluga za narod II reda, Ordena za vojne zasluge i dr.
2 Bogdan Studen je posle rata zavrio Viu vojnu intendantsku akademiju. Nosilac je Spomenice 1941. i drugih visokih vojnih i mirnodopskih odlikovanja. Penzionisan je u inu pukovnika.

Komandant Duan Doronjski Jocika i partijski rukovodilac

Brigade Nikola Kmezi bili su sa Brigadom u svim borbama
koje je ona vodila na svom borbenom putu

Vlade o najvanijim zadacima koje treba reiti u ponovo

osvojenom junom kraju, u ijem V poglavlju pored ostalog pie:
Nacionalno snaenje maarstva moe poeti
samo tako ako se sav slovenski elemenat, doseljen i nastanjen posle 1918. godine,
bez ikakvih obzira neodlono
i s e l i . . . Nikola Kmezi je stoga preao iz Bake u Banat,
gde je kao partijski aktivista radio u Karaorevu, Aleksandrovu (V. Livade) i drugim mestima severnog Banata. Septembra 1943. je sa Severnobanatskim partizanskim odredom
preao u Srem. Bio je pomonik politikog komesara bataljona u 1. sremskom odredu i u 6. brigadi. U juni Banat
je krajem avgusta 1944. preao sa Udarnim bataljonom Banatske operativne zone, koji je uao u sastav 12. vojvoanske udarne brigade. Nikola Kmezi je bio poznat borcima
po svojoj staloenosti, hladnokrvnosti, kao ovek koji je
iznad svega bio dosledan u svom radu. Njegove odluke proisticale su pre svega kao rezultat dubokog pronicanja u
sutinu problema, a njegova upornost u radu, principijelnost,
pravinost i razumevanje za oveka inili su ga jo cenjenijim u oima boraca i stareina.3
Zamenik komandanta 12. brigade Svetislav Velikovi
Cveta roen je 1923. godine u ablju. Bio je trgovaki pomonik. Kada je stupio na dunost zamenika komandanta
bio je to ve stari komunista i iskusan partizanski borac
Bake i Srema. Odlikovao se junatvom u borbama koje
su vodile jedinice u kojima je ranije vojevao sremski
3 Nikola Kmezi Nida je posle rata bio na raznim odgovornim funkcijama u SAP Vojvodini, SR Srbiji i federaciji, a
biran je i za saveznog poslanika. Bio je biran za lana Pokrajinskog komiteta SK Vojvodine i Centralnog komiteta SK Srbije.
Godine 1974. izabran je za predsednika Izvrnog vea Skuptine
SAP Vojvodine. Nosilac je Spomenice 1941. Odlikovan je Ordenom za hrabrost i drugim visokim ratnim i mirnodopskim
odlikovanjima meu kojima i Ordenom jugoslovenske zastave
sa lentom, kojim ga je predsednik Republike Josip Broz Tito
odlikovao povodom 60. roendana, kada mu je uputio i estitku
sledee sadrine:
Ti si se od rane mladosti ukljuio u borbu nae Partije za
ostvarivanje interesa i prava radnike klase. Isto tako, od prvih
ustanikih dana uestvovao si u narodnooslobodilakoj borbi i
socijalistikoj revoluciji. Znaajan je Tvoj doprinos u posleratnoj izgradnji i razvoju nae socijalistike samoupravne zajednice, zajednice ravnopravnih naroda i narodnosti. elim Ti dobro
zdravlje, punu sreu i jo mnogo godina plodnog rada.

partizanski odredi, 3. vojvoanska brigada i Bako-baranjski odred, iji je bio komandant. Bio je i komandant Bako-baranjske operativne zone.
Posle odlaska ivorada Mihia Mie (iz imanovaca) u
tab 16. divizije, dunost naelnika taba 12. brigade primio
je Petar Grubi Stojan, zatim Duan Raji, pa Stevan Svilokos.
Prvog obavetajnog oficira Brigade Anelka Rupara Stoleta iz Potpornja zamenjuje tokom rata Vitomir Milievi,
pa Slavko orevi icar iz Vojke. Posle njega na tu dunost dolazi ivan Mamutovi ikan.
Na dunosti opunomoenika OZN-e bio je iva ijaki,
a zamenio ga je Nikola Depalo. Prvog omladinskog rukovodioca Brigade Sru Puia iz Iriga zamenjuje kasnije u
Somboru Stanka Cimpi.
Dir Milorada Kovaeva na elu brigadnog saniteta kasnije
zamenjuje Vera Kuli, zatim Dragica auli i najzad Manda
Krili. Referent za higijenu bila je Manda Krili, a zatim
Katica Jovi.
Sastav tabova bataljona:
1. bataljon: komandant Boidar Simanovi Baba, ivko
Sudar, pa Jan Medvej. Komesar je bio Mihajlo Mitrovi,
zatim Bogdan Buji.
Zamenik komandanta, prvo Boko
Aimovi, a posle njega Lazar Gruji. Zamenik komesara
bio je Milan Tei Celer.
2. bataljon: prvi komandant Petar Grubi Stojan, a zatim Petar Meei Brigadir. Za prvog komesara bio je imenovan Jovan Graovac, zatim iva ijaki, pa Nikola Depalo
i, najzad, Vukain Vuini.
Zamenik komandanta Antun
Gri. Prvi zamenik komesara Nada Kuzmanev, a zatim
Ljubomir Stani;
3. bataljon: komandant Borislav trbiki Kutra, a zatim Cveja Krnjulac. Komesar bataljona prvo Dragan Grudi,
a zatim Sreta Petronijevi. Zamenik komandanta Jovan Bisi,
zamenik komesara prvo ore Filipovi, a zatim J oca Forgi;
4. bataljon: prvi komandant Radivoje uri Katovski,
a posle njega Mita Dudi.
Komesar bataljona, prvo Leo
Ljubibrati, a zatim Sreta Petronijevi. Zamenik komandanta ivan Mamutovi. Zamenik komesara, prvo Duan Kosti
Bire, a zatim Sran Pui;

Za vreme polaganja zakletve. Na slici desno sa podignutom

pesnicom politiki komesar Brigade Lazar Mikovi
5. bataljon: komandant Marko Konti, zatim Mita Dudi,
komesar iva ijaki, a zatim Milivoj Dadi Marko. Zamenik
komandanta Milivoj Veselinovie, a zamenik komesara Duan
Krajnovi.
Prilikom formiranja Brigade i kasnije, sve do zavretka
rata, meu komandirima i politikim komesarima eta i
njihovim zamenicima, obavetajnim oficirima, oficirima
OZN-e, Komande pozadine i dr. bili su:
Janko Anegovi, Ilija Arbutin, iva Branisavljevi, Milenko Brki, Ljuba Bavanski, Slobodan Belobrk, Zlatko Buzadija, Mate Bai, Aleksandar Boi, Slavko Boi, Pavle
Bala, Dura Babi, Velizar Brani, Novak Basari, Ivan Bukan, Mustafa Bijedi, Milutin Cimbali, Aleksandar oli,
Milenko obanovi, Petar uumenko, Adam eljuska, Sava
ukunda, Jovan iri aruga, Aleksandar osi, Ljubomir
Dmi, Marko Drai, Dura Domanji, Radivoj Debi, Luka
Dabi, Obrad Damjanovi, Slavko orevi, Gojko uki,
Slavko Filipovi, Zaga Gavrilovi, Lazar Gruji, ore Gavrilov, Radivoj Gavrilov, Radivoj Jrenovi, Nenad Igi, Mile

Ivanovi, Jova Jaki, Mirko Jovanovi, Dragoljub Jovanovi, ivan Kuzmanovi, edomir Kumanov, Dragan Kesi,
Stevan Kubeka, Cveta Kova, Cveja Kolean, Stanko Krsti,
Slavko Kovaevi, Momir Kneevi, Mile Kliari, Cveja Krnjulac, Branko Lonarski, Sava Leani, Andrija Mako, Milan Ljiljak, Stevan Mili, ivan Mamutovi, Dimitrije Milanovi, Miodrag Milosavljevi, Grozda Milankov, Vasa Mirkovi, Mirko Mikov, Milivoj Milosrei, Petar Maleev, Milorad
Milsnkovi, Sava Mranov, Petar Meei, Julijana Mandi,
Jova Nestorov, Ilija Nikoli, Rihard Nikoli, Marko Ocokold, Marko Odrakovi, Boidar Otaevi, Nikola Penjak,
Lazar Petrovi Lalika, Branislav Popov Mia, Bora Petkov,
Milorad Pejovi, Milan Petrovi, Ruica Pili, Sreta Petronijevi, Bogdan Prsin, Ljuba Plakovi, Joca Rajanovi,
Bogdan Radakovi, Milorad Radomir Politovski, Milan Ratkov, Milan Radojevi, Miladin Radojevi, Zdravko Stankovi Ljupe, Vlada Sremac, arko Stojkov, Ljubomir Stani,
Dara Smiljani, Cveja Subotin, Dinko korin, Rain Sabati o vic, Milan ajdan, Aleksandar aji Rade, Milan uak,
Milan op, Franjo kugar, Milenko inar, eda kori,
Blagoje Teofilovi, Ilija Tekijaki, Stevan Topolski, Kota
Trailov, Andrija Tordaji, Vukain Vuini, Paja Vuletdn, Milan Veselinovi, Jovan Vukovi, Ilija Vrsjakov, Boidar Velikov, iva Vojnov, Sreten Zari, Dragan Zovkovi, Petar
Miloradi, Branko Miloradi, Zoran Zivkovi, Milica Bjelobaba, Steva iz Grgurevaca, Blagoje Teofilovi, Vlada aanin,
Opai Brica, Luka Luanin are, Stevan Topoljski, Todor
Laarac Bata, Milan Ivanovi, Milenko Svilokos Mesar, Ljuba Petkovi, Doka Mesarovi, Dura Marinkovi, Koriolan
Ankuci, Slobodan Milievi . . .
. . . S punom ozbiljnou, svesni svojih borbenih zadataka koji im predstoje, borci su pred sveanim strojem u
Vojlovici poloili zakletvu. Time su se obavezali da e se
dosledno boriti protiv okupatora i domaih izdajnika, sve
dok cela naa zemlja ne bude potpuno slobodna.
Prethodne borbe za osloboenje Paneva bile su ispit
borbenosti svakog pojedinca. To je, uz politiku aktivnost
boraca u asovima predaha, predstavljalo prilino jednostavno, ali sasvim uverljivo merilo za prijem novih lanova
KPJ i SKOJ-a. lanovi KPJ bili su organizovani po elijama koje su delovale po etama i samostalnim vodovima.

elije su postojale i u tabovima bataljona, kao i pri tabu

Brigade. SKOJ je organizovan na istom principu kroz
aktive. U bataljonima su skojevskom organizacijom rukovodili biroi.
lanovi KPJ i SKOJ-a su po pravilu, pre svake borbe
odravali sastanke elija i aktiva na kojima se raspravljalo o borbenosti, o zadacima na podizanju i odravanju
borbenog morala svih boraca. Posle borbi vrene su analize o izvrenju borbenih zadataka i borbenom dranju lanova KPJ i skojevaca, kao i celih jedinica. Meutim, u
veim predasima radilo se na ideoloko-politikom uzdizanju lanova ili su prouavane direktive viih partijskih foruma. Neposredno po formiranju Brigade prouavane su
direktive Centralnog komiteta KPJ i Pokrajinskog komiteta
KPJ za Vojvodinu. Osim toga, za mlae lanove KPJ i
SKOJ a od velikog
znaaja su bile teme o rukovodeoj
ulozi KPJ ili o linom primeru i linoj odgovornosti komunista u vojno-strunom i ideoloko-politikom izgraivanju, kao i na borbenim zadacima.
Kulturno-prosvetni rad sa borcima, rad sa narodom i
pravilno tumaenje narodnooslobodilake borbe, predstavljali su za lanove KPJ i SKOJ-a svakodnevne zadatke. Kulturno-prosvetnom radu se posveivala naroita panja i moe se rei da je bio veoma bogat i raznovrstan, poev od
cpismenjavanja, pa preko izdavanja bataljonskih i brigadnih
novina, do raznih naunih predavanja ili rada pozorinih
grupa ili etnih i bataljonskih h o r o v a . . .
Otuda su lanovi KPJ i SKOJ-a, kao i kandidati za
lanove KPJ bili udarna snaga u izvravanju borbenih zadataka, kao i zadataka koji su se nametali u asovima odmora. Takva iva

ideoloko-politika

kulturno-prosvetna

aktivnost inila je Brigadu moralno jo vrom i jo spremnijom za izvravanje borbenih zadataka, a na njih nije trebalo dugo e k a t i . . .

borbama

za

osloboenje

Beograda

Nemaki generali raunali su na dugotrajnu odbranu

Beograda, ime bi omoguili izvlaenje svoje grupe armija
E prema Sarajevu, a s druge strane, da zatvore pravce
prema Vojvodini i Maarskoj, jednom reju prema Panonskoj niziji.
Vrhovni komandant, maral Tito odluio je da u bitku
za osloboenje
Beograda uvede 1. armijsku grupu nae
Narodnooslobodilake vojske, zajedno sa jedinicama 3. ukrajinskog fronta Crvene armije: ojaanim 4. gardijskim mehanizovanim korpusom, 73. i 109. gardijskom i 236. streljakom divizijom, 5. gardijskom motorizovanom brigadom,
defovima 75. korpusa i odgovarajuim artiljerijskim i protivtenkovskim jedinicama sa kojima e jo sadejstvovati
9. avioikorpus i delovi Dunavske flote Crvene armije.
U sastavu 1. armijske grupe NOV bile su: 5. udarna,
1. i 6. proleterska divizija, 11, 16. i 28. udarna divizija,
koje su sa sovjetskim jedinicama nadirale u etiri kolone.
Bitka za Beograd poela je 14. oktobra i posle dva
dana vei deo Beograda bio je slobodan.
Meutim, iz pravca Poarevca nastojala je da se ka
Beogradu po svaku cenu probije nemaka korpusna grupa
pod komandom generala tetnera.
Iako su na prilazima
Beograda, kod sela Brestovika, naa 5. udarna divizija, odnosno njena 1. krajika brigada, sa 15. gardijskom mehanizovanom brigadom, ve 14. oktobra razbile delove nemakih jedinica odreenih za odbranu Beograda, one su
ipak ve 15. oktobra morale da se uhvate u kotac sa prethodnicama korpusne grupe generala tetnera, dakle onima
koje dolaze iz pravca Poarevca.
Ba sa tim prethodnicama i nemakim pukom Rodos
estoke borbe imao je 1. bataljon 12. vojvoanske udarne
brigade koji je nou izmeu 13. i 14. oktobra preao iz
Banata na desnu obalu Dunava kod Vinjice. Vodei borbe
zajedno sa sovjetskim snagama, 1. bataljon 12. brigade se
15. oktobra spojio sa 1. krajikom brigadom kod Ritopeka
i Velikog Sela.
Uee u bici za osloboenje glavnog grada predstavlja
za Dvanaestu veliku ast. Ta bitka je zapoela kada su se
bataljoni Dvanaeste organizaciono sreivali i kada su se

novi borci obuavali u vetini ratovanja. Ba tada je stiglo

nareenje da Brigada izdvoji dva bataljona za uee u
beogradskoj operaciji.
Odmah su izdvojeni prvi i drugi
bataljon.
Borce 1. bataljona, pod komandom Boidara Simanovia Babe, su preko Dunava kod Vinjice prebacivali sovjetski brodovi. U svom nadiranju na bataljon je potiskivao Nemce sa teritorije Beograda dananjom ulicom 29.
novembra preko nekadanje klanice i stigao sve do eleznike stanice Beograd-Dunav.
Drugi bataljon, pod komandom Petra Grubia Stojana,
izbio je na poloaje na levoj obali Dunava kod sruenog
panevakog mosta, sa zadatkom da u sadejstvu sa nekim
jedinicama Crvene armije onemogui eventualno odstupanje
nemaokih snaga koje bi u optem meteu pokuale da nau
spas na banatskoj obali Dunava.
tab 12. brigade dobio je zatim nareenje da se hitno
prebaci u rejon Knianina, Perleza i ente, u cilju forsiranja Tise i osloboenje Titela, ajkake i Novog Sada. Njen
3. bataljon proveo je izvesno vreme u Vrcu radi obezbeenja Vrhovnog taba, a zatim u Alibunaru. U isto vreme 5. bataljon bio je u Kovaici, a 4. bataljon u Kovinu,
u ijoj je okolini rasterao ono malo etnika koji su u mecuvre^iznu preli iz Srbije. Sva tri bataljona uputila su se
prema Tisi. Usput je izvreno popunjavanje materijalnim
sredstvima. Ubrzo posle toga iz Beograda je povuen prvi,
a sa panevakog mosta i drugi bataljon. Brigada e uskoro biti na okupu. Bio je to jo uvek tek poetak njenog
velikog borbenog puta.

NA

PRAGU

BAKE

Operacija osloboenja Bake izvoena je u izvanredno

uspelom sadejstvu sovjetskih i naih jedinica, rekao je komandant Glavnog taba za Vojvodinu Kota Na. Sve to
je injeno po planu koji nam je u Vrcu gotovo do bataljonskih rasporeda, preneo Vrhovni komandant obavestivi
nas istovremeno da e Crvena armija samo privremeno ostati na naem podruju, gde je neophodno uspostaviti, ako
nije uspostavljena, vlast narodnooslobodilaokih odbora paralelno sa uspostavljanjem organa Vojne uprave. 1
Na bakoj obali Tise nalazile su se dosta jake neprijateljske snage: borbena grupa Brandenburg, 14. policijski puk, delovi 20. maarskog puka, delovi rene flotile i
jo neke jedinice. Sve su one bile u povlaenju. Tisu, kao
vanu prirodnu prepreku, iskoristili su radi zaustavljanja
naeg prodora, kako bi to vie dobili u vremenu za formiranje novih odbrambenih poloaja u pozadini.
Dana 20. oktobra, ba kada je Beograd potpuno osloboen, to je meu borcima izazvalo opte oduevljenje i
1 Kota Na: Operacija osloboenja Bake, Dnevnik Novi
Sad, 17. februar 1980.

radost, 5. bataljon je ve bio zateen na poloajima na levoj

obali Tise i to od ua Begeja pa skoro do ua Tise u Dunav, gde je poelo protezanje poloaja 2. bataljona sve do
Surduke ade. Trei i 4. bataljon bili su u Perlezu, dok
je 1. jo bio u pokretu, budui da je uestvovao u beogradskoj operaciji.
Toga dana, 20. oktobra od granate je ranjen komandant 5. bataljona Marko Konti Kora, raniji komandant
Vrakog partizanskog odreda, zatim jedan vodni delegat i
jedan borac. Kora je i ovoga puta pokazao hrabrost nije
ni jauknuo, ve je i dalje komandovao bataljonom.
Nai izviai upuivani tih dana preko Tise, vraali su
se i javljali o rasporedu i snazi neprijatelja. Stupili su u
vezu sa ajkakim partizanskim odredom, koji e u datom
trenutku takoe da stupi u dej-stvo.
Neprijatelj je odbranu grada organizovao u pripremljenim rovovima uz samu obalu reke. Nai su se takoe ukopavali. Ovakav na i njihov poloaj omoguavao nam je
da se meusobno dobro osmatramo. Neprijatelj je estokom
artiljerijskom i vatrom iz automatskog oruja zasipao nae
borce, koji su se ovde prekaljivali i sticali nova borbena
iskustva. Svakog trenutka iznad glava boraca zauo bi se
zviduk granata i mina koje su eksplodirale uz zagluujui
tresak. Nai borci su uzvraali preciznom vatrom, tukui
faistike poloaje. I tako celog dana. Stareine su obilazile i hrabrile borce i sluali njihova miljenja i predloge.
O situaciji na frontu toga dana, tab Brigade iz va tava
Glavni tab NOV i PO Vojvodine sledeim reima: 2
Dvadesetog o.m. V bataljon izaao je na poloaj od ua
Begeja i zaposeo isti poloaj do na otprilike tri kilometra do
ua Tise u Dunav . . .
Jedinice V bataljona primetile su neprijatelja sa istone
strane reke Tise da gradi neka utvrenja (bunkere). Na bataljon je otvorio vatru iz automatskog oruja na neprijatelja,
te je neprijatelj morao da napusti zapoeti posao (gradnju bunkera). U isto vreme i neprijatelj je otvorio vatru na nae jedinice i ranio nam tri druga i to komandanta V bataljona
Koraa, jednog vodnog delegata i jednog borca. Ranjenici bie
preneti u bolnicu u Petrovgrad.
II bataljon ove brigade nalazi se u Centi.
2 Izvetaj je zaveden pod br. 34 od 21. oktobra 1944. godine.

I I I i IV bataljon ove brigade nalaze se u selu Perlezu,

dok I bataljon jo nije stigao niti smo od njega dobili ikakav
odgovor.
Nikola Kmezi

ivorad Mihi

Treba izneti injenicu da se nai mladi borci, nenavikli

na rovovski nain ratovanja, ipak nisu dovoljno ukopavali.
Radije su se zaklanjali iza drvea ili uvala na nasipima.
To je bio problem za elu Brigadu, ne samo ovde na Tisi,
ve i jo dugo posle toga. Kod jednog broja mladih vladalo
je uverenje da je borba iz rova u izvesnom smislu kukaviluk, a da je izraz hrabrosti borba u stojeem stavu ili
iza prirodnih zaklona. Zbog takvih shvatanja bilo je nepotrebnih rl,fiva, naroito u poetku.
Stigao,je i 1. bataljon, napad moe da pone. Signal za
poetak dat je nou izmeu 20. i 21. oktobra. Poelo je
forsiranje Tise ribarskim amcima i osloboenje Titela
otro, energino. Do zore popucao je odbrambeni lanac
neprijatelj je izbaen iz prvih odbrambenih linija, stvoren
je mostobran. A zatim grunula je glavnina. U zoru 22. oktobra grad je bio ist, neprijatelj je beao bezglavo . . .
Titel je bio na nogama, t a j napaeni Titel, koji je doiveo sve strahote okupacije i osvete.
Odran je miting na koji su izali svi metani Titela
i okoline. Redali su se govornici iz nae vojske i istaknuti
aktivisti sa terena. Klicalo se slobodi, Narodnooslobodilakoj vojsci, Komunistikoj partiji, Titu . . .
Ostaju nezaboravne, duboko impresivne slike susreta
naroda i boraca nae Brigade. Partijska organizacija Titela
sve je pripremila jo davno pre naeg dolaska. Omladina,
ene, ljudi, starci i deca, sve se to sjatilo na glavnu ulicu
koju su prekrile jugoslovenske zastave, crvene petokrake,
cvee, parole dobrodolice na slavolucima. Narod je borcima stavljao oko vrata lepe bele, vezene pekire. Bilo je zagrljaja, poljubaca, suza radosnica i svega to ljude ini ljudima.
Svirala je muzika.
Zajedno su slavili slobodu, to
najvee blago oveka.
Borcima Brigade i 2. ajkakom odredu, iji su delovi
uli u njen organski sastav, pripremljen je ruak, a Mesni
narodnooslobodilaki odbor je jo istoga dana izvrio mobilizaciju zaprenih vozila u cilju to breg prebacivanja

Brigade u Novi Sad. Jer,

neprijatelja je trebalo goniti.
Na te dane iznosi svoja seanja general armije Kota Na:
Dva bataljona 12. brigade uestvovala su u borbi za
Beograd.
im su se i oni prikljuili Brigadi, Dvanaesta je
upuena na Tisu, kako bi je forsirala kod ua Begeja, u Titelu.
Jocika mi je 21. oktobra javio da Titel titi jaka nemaka artiljerija i da je granata odvalila ruku komandantu 3. bataljona
Marku Kontiu. Uvee 21. oktobra obiao sam poloaj Dvanaeste brigade. U Titel se zaista nije moglo prodreti direktnim
udarom na grad, nad kojim, kao i nad Tisom sve do njenog
ua u Dunav, dominira 128 metara visoki Titelski breg.
U
sumrak Doronjski je svoje bataljone povukao nizvodno, prema
Dunavu. Brigada je prikupila dosta ribarskih amaca i borci
su uspeno preli na desnu obalu, da bi potom, prekriveni mranom, kinom noi, iza lea udarili na utvrene nemake poloaje. Ujutro 22. oktobra Titel je bio potpuno slobodan.
Sve
ivo, ak i bolesni i stari, izlazili su na ulice. Borcima je nueno sve to su ljudi Titela imali,
ali Jocika nije dopustio
zadravanje;
Pokret! eka nas Novi Sad . . .
Sve ono to je Titel bio pripremio za Dnavaestu brigadu,
nekoliko sati kasnije izneseno je pred jedinice 75. sovjetskog
korpusa, koji je sad mogao da se brzo prebacuje preko Tise.3

Praznik

slobode

Novom

Sadu

Hroniar je u brigadnom listu H e r o j zabeleio dogaaje tih dana, pored ostalog, ovim recima:
Banat je slobodan. Osloboen je i Beograd. Neprijatelj
je jo u Bakoj, Sremu. Treba se boriti, oslobaati...
I Baka tada saznaje da je to naa Udarna brigada, koja
je prva prela Tisu, prva slobodno stupila u Baku.
Veselje,
proslave, mitinzi. Opet je narod sa vojskom i vojska sa narodom.
Neprijatelj se povukao u Novi Sad.
Cele noi uju se
eksplozije. To neprijatelj unitava to ne moe u brzini da
ponese. Znaju da se ne mogu odrati i bee.
Cela Brigada ulazi u grad Svetozara Miletia Novi
Sad. Opet cvee, pekiri, suze. Zastave, mnogo sveta po ulicama.
Praznik. Najvei praznik kroz etiri godine praznik
slobode.. .4
3 Kota Na: Operacija osloboenja Bake, Dnevnik N.
Sad, 17. 02. 1980.
4 Heroj br. 7. str. 4.

Razdragano stanovnitvo Novog Sada

s
oduevljenjem je
doekalo Dvanaestu vojvoansku prvu krupniju jedinicu
koja je ula u glavni grad Vojvodine

Novi Sad, grad bogatih revolucionarnih tradicija, bombardovan aprila 1941. godine, bio je odmah po ulasku maarskih faistikih okupatora izloen masovnom teroru u
kojem je pobijeno preko pet stotina njegovih itelja. Pored toga, mnogi su uhapeni, opljakani i poniavani, proglaavani za t a o c e . . . Za prva dva meseca faistike okupacije, iz grada od 70 hiljada stanovnika proterano je 15
hiljada. Cilj tog proterivanja bio je deo politike denacionalizacije radi nasilne promene etnikog sastava stanovnitva
Novog Sada.
Tokom cele okupacije mueniki Novi Sad bio je izloen brutalnim progonima, kako bi se unitio njegov slobodarski duh i onemoguio svaki otpor faizmu, da bi se
na primeru njegovih stradanja zaplaili drugi nepomirljivi
borci protiv faizma i terora. Izvren je i krvav obraun
sa komunistima maarske narodnosti, ime je oslabio uticaj KPJ ,na t a j deo stanovnitva u samom Novom Sadu i
ire u Vojvodini.

Poziv Centralnog komiteta KPJ i druga Tita na ustanak i komunisti Novog Sada doekali su spremni i sposobni da odmah stupe u akciju. Njegova 124 lana KPJ,
22 kandidata i oko 300 skojevaca bilo je na okupu. U gradu
se tada nalazio deo Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu, kao i sedite okrunih komiteta KPJ i SKOJ-a za
junu Baku, koji su rukovodili radom sreskih komiteta u
ablju, Titelu, Beeju, Bakoj Palanci i Novom Sadu. Ve
jula 1941. u gradu je formirano trideset desetina i nekoliko udarnih i diverzantskih grupa, sa preko tri stotine boraca. Osim toga, osnovan je i tab narodnooslobodilakih
partizanskih odreda za junu Baku i tabovi odreda pri
rejonskim komitetima. Paljeno je ito i kudelja, ruene su
pruge, telefonski stubovi, napadani vojni magazini i garae,
ubijani agenti i pripadnici policije, tampan je i rasturan
informalivno-propagandni materijal, sklanjalo se oruje, municija i eksploziv iz laguma Petrovaradinske tvrave . . .
Sa razvojem narodnooslobodilakog pokreta, faistiki
okupator je nastupao sve drastinije. U sukobima sa vojskom, policijom i andarmerijom ili u masovnim hapenjima, pao je veliki broj organizatora NOP-a Novog Sada
i Vojvodine, kao to su Radivoj irpanov. Kota okica,
ore Zlii, ore Belin, ula Varga, Lidija Bem, Stevan Divnin Baba, Ivan Koi i dr.
Ali i pored tekih gubitaka, partijska organizacija Novog Sada nije se samo odrala, ve je i poveala svoj uticaj meu stanovnitvom i stekla ugled jedinog organizatora narodnoosolbodilakog pokreta.
injenica da je ona,
uprkos represalijama okupatorskih vlasti, tokom okupacije
u gradu raspolagala sa preko dve stotine stanova i baza,
koje su j o j graani ustupali na korienje, nesumnjivo govori o irini narodnooslobodilakog pokreta.
Da bi zastraio stanovnitvo i spreio dalje irenje i
jaanje NOP-a, neprijatelj je poetkom 1942. godine na najdrastiniji nain sproveo zgloglasnu raciju u mestima ajkake, Novom Sadu i Starom Beeju, u kojoj je pobijeno
preko 4.000 ljudi. Na obali Dunava i po gradskim ulicama,
samo u Novom Sadu ubijeno je vie od 2.000 osoba.
Posle provale baze Pokrajinskog komiteta 19. novembra
1942. i pogibije Branka Bajia i hapenja organizacionog se-

kretara PK KPJ za Vojvodinu Svetozara Markovia, sledila

su i hapenja simpatizera oslobodilakog pokreta. Godine
1943. Svetozar Markovi je obeen. Tako je prestao da izlazi
u Novom Sadu i list Slobodna Vojvodina. 5
Ipak, plamen ustanka nije uguen. Posle svakog naleta
neprijatelja na redove narodnooslobodilakog pokreta, ostajala su jezgra komunista oko kojih su se ponovo okupljale
nove snage za borbu protiv okupatora. Tako je u drugoj
polovini 1943. godine dolo do novog poleta NOP. Na nekoliko mesta uspostavljaju se prelazi preko Dunava i poinje organizovano upuivanje bakih boraca u Srem. Od
aprila 1943. pa nadalje, iz Novog Sada je tim vezama prelo
vie stotina komunista i drugih rodoljuba, koji su se ukljuili u razne vojne jedinice u Sremu i drugim krajevima
Jugoslavije.
Prelazak 3. bako-baranjskog odreda iz Srema u Baku, avgusta 1943. godine, doprineo je da se u Novom Sadu
obnove i formiraju nove diverzantske grupe, koje su ocknah
prele na izvoenje akcija. Tokom februara 1944. godine
formiran je prvi NO odbor za grad Novi Sad, a tokom
marta i Mesni odbor AF.
Pored porasta broja lanova KPJ i SKOJ-a u Novom
Sadu, kao i u itavoj Bakoj, niu i nove oruane jedinice.
Srazmerno -njihovom porastu, vri se i reorganizacija vojnih
rukovodstava.
Bako-baranjska operativna zona, kao novo
vojno rukovodstvo, naredbom izdatom poetkom septembra,
formira i Novosadski partizanski odred. Posle uspene borbe koju su vodili sa neprijateljem kod ablja, oko 700 boraca Novosadskog partizanskog odreda dobilo je nareenje
da krene na Novi Sad.
Bilo je to 23. oktobra 1944. godine.
Veliki dan za Novosadski partizanski odred, veliki dan
za Novi Sad!
Ali, veliki dan i za 12. vojvoansku udarnu brigadu!
Prvo prethodnica, a zatim i glavnina 12. brigade ula
je u Novi Sad. Sutradan 24. oktobra u Novi Sad su pristigli
i poslednji delovi brigadne komore. Dvanaesta vojvoanska

5 Slobodna Vojvodina je posle est meseci obnovljena

u Sremu.

Faksimil teksta Slobodne Vojvodine

1944.

br. 24 od 28. oktobra

je prva krupnija jedinica koja je posle Novosadskog partizanskog odreda ula u glavni grad Vojvodine. 6
Tim povodom Slobodna Vojvodina pie pod naslovom:
Razdragani doek vojvoanskih boraca u Novom Sadu!
Neopisivo je oduevljenje kojim je stanovnitvo muenikog grada Novog Sada doekalo svoje oslobodioce,
borce
Dvanaeste vojvoanske brigade. Slavoluci i cvee, razdragano
klicanje i zavetovanje nisu mogli da izraze svu radost rodoljuba
i rodoljupkinja koji su se iz jezivog sna maarske vladavine
probudili za radosni dan potpunog osloboenja.7
Tadanji komandant
Glavnog taba Vojvodine Kota
Na, posle 35 godina iznosi svoja seanja na te dane:
Predvee toga dana i poslednje maarske i nemake jedinice naputaju Novi Sad oko 500 Maara (stotinak ih je
ostalo i predalo se naim jedinicama) i oko 400 Nemaca sa sedamdesetak kamiona i deset tenkova. Pre povlaenja, 21. oktobra popodne, kad je poela bitka za Titel, Nemci su minirali
novosadski aerodrom i sruili most izmeu Novog Sada i
Petrovaradina.
6 ore Momilovi: Na banatskoj strani, Edicija Zapisi
o ratnim brigadama, izdanje Narodne armije 1974. godine, str.
134
7 Slobodna Vojvodina br. 24 od 28. oktobra 1944. godine

Od naih jedinica u Novi Sad, naputen od neprijatelja,

prve su stigle ete Navosadskog partizanskog odreda: u grad
su Ule ve u zoru 23. marta, praene, kako smo obaveteni,
velikom povorkom razdraganog i oduevljenog naroda. Toga dana
u grad su ule i neke jedinice 12. brigade, a zatim i prethodnica
75. sovjetskog korpusa.8

U sastavu 51. divizije

Glavni tab NOV i PO Vojvodine je ve 25. oktobra depeom izvestio Vrhovni tab da formira diviziju u Banatu i
Bakoj jaine 7.000 boraca. Ovu svoju odluku Glavni tab
je sproveo u ivot 30. oktobra 1944. godine. Formirana je
divizija sa privremenim nazivom I I I vojvoanska narodnooslobodilaka udarna divizija u iji su sastav ule 7, 8. i 12.
vojvoanska brigada.
Sedma vojvoanska brigada formirana je 2. jula 1944.
godine u Bosutskim umama. U njen sastav uao je 1. bataljon 6. vojvoanske brigade (podsetimo se: Udarni bataljon Banatske operativne zone nastao je od 4. bataljona iste
te 6. brigade), delovi 2. sremskog NO partizanskog odreda,
kao i dve ete crvenoarmejaca kojima je uspelo da pobegnu
iz nemakih logora. Brigada je vodila borbe protiv ustaa
i Nemaca u zapadnom Sremu i Slavoniji. Komandant 7. brigade u sastavu divizije bio je Milan Jei Ibra, politiki komesar Miroslav Demirovi Beli, a partijski rukovodilac Duan Seki aca.
Osma vojvoanska je formirana 10. septembra 1944. godine u Frukoj Gori od Frukogorskog NO partizanskog
odreda. Dopunjena je domobranima koji su masovno prilazili partizanima posle poziva druga Tita da napuste domae izdajnike. Brigada je vodila borbu u Sremu, zatim
se prebacila preko Dunava i zauzela poloaje na levoj obali
Tise uz bok Dvanaeste. Uavi u I I I vojvoansku diviziju, 8.
brigada se u Subotici popunila, posle ega je nastavila borbeni put do konane pobede. Komandant Brigade je bio
Milan Korica Kova, politiki komesar Vladimir Brankovi
Gada, a partijski rukovodilac Milenko Brzak Ua.
8 Kota Na: Od uljima do Batine, Dnevnik N. Sad, 17.
februara 1980.

Za komandanta divizije postavljen je Sreta Savi Kolja,

a za njegovog zamenika ura Duli. Za politikog komesara
divizije postavljen je uro Medenica, umesto koga je 1. februara 1945. doao Milan Basta.
Novom Naredbom od 13. novembra 1944. Glavni tab
je saoptio da Odlukom Vrhovnog taba NOV i PO Jugoslavije, dosadanji naziv I I I vojvoanske divizije menja se
i divizija dobija konaan naziv: 51. NOU divizija.
Novopostavljeni tab divizije otpoeo je sa radom ve
31. oktobra 1944. u Novom Sadu da bi se 2. novembra premestio u Sivac, a 5. novembra u Sombor.
Delovi partizanskih odreda u Bakoj uli su tih prvih
novembarskih dana u sastav divizije (Bakopalanaki i Somborski NOP odred).
Pored toga, u sastav 51. divizije ule su tek formirane
14. vojvoanska (slovaka) i Artiljerijska brigada,
Nekoliko dana je 12. brigada ostala u Novom Sadu,
na ienju terena, uz opte sreivanje jedinica i uz intenzivnu vojno-strunu obuku i ideoloko-politiku izgradnju
boraca.
U operativnom izvetaju taba 51. divizije za 12. vojvoansku udarnu brigadu ostalo je zapisano:
1. X I 1944.
Formiranje taba divizije
Izdaje se nareenje 12. brigadi da napusti Novi Sad
i odmaruje za Sombor.
2. X I 1944.
Dvanaesta brigada u Somborn, Bakom Bregu i Apatinu.
tab brigade u Somboru,
Dodira sa neprijateljem nema.

BAKOPALANAKI P A R T I Z A N S K I NO ODRED

U Somboru je 12. brigadi prikljuen Bakopalanaki

NO partizanski odred.
Kako je na poetku dat krai pregled revolucionarnih
zbivanja u junom Banatu u kojem su izrasla tri pratizanska
odreda, kao i nastanak Udarnog bataljona Banatske operativne zone, poniklog u 6. vojvoanskoj brigadi kao izraz
revolucionarnih zbivanja u Sremu, prirodno je da se na
ovom mestu kae ukratko i o surovim ratnim godinama i
svetlim istorijskim
trenucima koje je doivljavala itava
juna Baka, a posebno Baka Palanka i njena okolina, gde
je ponikao Bakopalanaki NO partizanski odred.
Poelo je sve jo pred drugi svetski rat, kada se u Bakoj Palanci sve vie oseao uticaj KPJ i SKOJ-a, kao i u
prvoj godini rata kada partijsko i skojevsko jezgro postaju
centar organizovane borbe na ovom podruju protiv faistikog okupatora i domaih izdajnika, uprkos svim represivnim merama okupatora.
Uopte uzev, ovaj kraj dao je veliki doprinos narodnoj
revoluciji, a u njemu se pored Bake Palanke u tome istiu
Tovarievo, Parage, Silba, Pivnice . . .

Jo 1940. godine formiran je prvi Mesni komitet SKOJ-a

(Vasa Perii, Stevan Hatala i Duan Alimpi) koji je delovao naroito putem Omladinske sekcije pri Srpskoj itaonici i Streljake druine.
Ratni uspesi faistikih sila imali su znatan uticaj na
prilike u susednoj Maarskoj. Poto je uspela da 1919. godine u krvi ugui maarsku komunu, krupna bouroazija i
veleposednika aristokratija Maarske ostavile su u zemlji
netaknut sistem veleposeda. Ovaj sistem odgovarao je i jakoj domaoj buroaziji koja je raspolagala snanom industrijom. Sistem veleposeda obezbeivao je veleposednicima
jeftinu radnu snagu, a u isto vreme gonio sve vei broj
seljaka bezemljaa da trae rada u fabrikama, pa je na
taj nain i buroazija dolazila do jeftine radne snage. Antiradnika buroazija i antiseljaka veleposednika aristokratija nisu doputale da se izvre nikakve drutvene ni privredne reforme. Za ovakve prilike one su okrivljavale pred
narodnim masama
Trijanonski mirovni ugovor, kojim su
tobo od Maarske otcepljeni svi materijlni izvori i time onemoguen privredni razvoj zemlje.
Zbog toga je revizija
Trijanonskog ugovora, odnosno ponovno prikljuenje mnogih oblasti, meu ovima i Bake i Baranje, postala osnov
svake politike vladajuih reima i svih politikih i drutvenih organizacija u Maarskoj.
Za ostvarenje ciljeva svoje revizionistike politike Maarska je nala punu podrku kod faistike Italije i nacistike Nemake. Ona je, bez rezerve, vezala svoju spoljnu
politiku za ove dve agresorske drave i postala njihov satelit. Idui tim putem maarski profaistiki reim se 1939.
godine prikljuio paktu Antikominterne. Prilikom rasparavanja ehoslovake dobila je Prikarpartsku Ukrajinu, deo
Slovake, a neto kasnije i severni Erdelj od Rumunije.
Ovi uspesi pothranjivali su kod maarskih vlastodraca nove revizionistike apetite i pothranjivali nadu u lako ostvarivanje daljih teritorijalnih pretenzija. Dravna politika
Maarske sve se vie orijentisala prema faistikim dravama.
Maarska je 20. novembra 1940. godine pristupila Trojnom paktu i time se potpuno zaplela u elinu mreu faistike politike Nemake. Prvi zadatak Maarske u ovom
kolu bio je da uestvuje u pripremanju za likvidaciju nezavisnosti jugoslovenske drave. Ugovor o venom prijatelj-

stvu, koji su decembra 1940. godine sklopile Maarska i

Jugoslavija bio je u stvari pokuaj Nemake da posrednim
i mirnim putem uvue Jugoslaviju u Trojni pakt. Meutim,
nije prolo ni etiri meseca, a dogaaji su drastino potvrdili da su Nemaka i Maarska, uporedo sa potpisivanjem
Pakta, pripremale zavojevake planove protiv Jugoslavije.
U aprilskom ratu 1941. maarska okupatorska vojska
omoguava domaim Nemcima i Maarima da se domognu
vlasti u gradovima i selima (u Bakoj Palanci je tada bilo
oko 50 odsto Nemaca).
Posle poziva KPJ 1941. na ustanak, irenje pokreta u
Bakoj i sve ee akcije (paljenje ita, vrilica, kudelje i
manji napadi radi unitavanja ive sile okupatora), ozbiljno su zabrinute maarske okupatorske vlasti. Okupator je
u Bakoj imao brojni dobro organizovan policijsko-andarmerijski aparat kao i slubu kontrapijunae, koje stavlja
u borbu protiv NOP-a. Poela su hapenja, muenja i ubijanja kao odgovor na akcije pokreta. Drugog avgusta 1941.
godine obeen je prvi partizan Bake ivko Raovanovi.
Uestvovao je sa svojom desetinom u paljenju ita u drugoj
polovini jula 1941. godine. Tom prilikom su bili primeeni
i opkoljeni. U borbi je poginuo desetar Milan Simin i Antal
Nemet, jedan partizan je uspeo da pobegne, a ivko je
pao u ruke neprijatelju pred kojim se hrabro drao. Sa
hapenjima i ubistvima lanova Partije i SKOJ-a se nastavilo irom Bake. Partija i SKOJ pretrpeli su teke udarce
i imali velike gubitke, naroito iz redova rukovodeeg kadra.
Ginu:
Jovan eravljev, sekretar Okrunog komiteta KPJ,
Sava isalov, lan PK SKOJ-a, Vlada ivanovi, sekretar
OK za Okrug Novi Sad, ore Mike, sekretar OK SKOJ-a
za junu Baku i mnogi drugi. U oktobru i novembru talas
reakcije se nastavlja i ba tada padaju mnogi istaknuti lanovi Partije i SKOJ-a.
U ovom periodu, i sve do poetka 1942. godine, organizacije u bakopalanakom srezu ostaju neotkrivene i netaknute. Meutim, poetkom februara 1942. godine dolo
je do masovnih hapenja. Samo u Bakoj Palanci do 8.
februara uhapeno je 40 omladinaca. Sreski komitet SKOJ-a
i Partije ostaju u prvom naletu neprovaljeni.
Provala se
proirila i na Parage, gde je od 18 lanova SKOJ-a uhap-

eno 16 (jedino nisu uhapeni Stojan Baanov1 i Pera Mili

koji isto tako prelaze u ilegalnost.) Do provale je dolo i
u Silbau, gde je uhapeno 12 omladinaca. Hapenja u Bakoj
Palanci, Paragama i Silbau teko su pogodila pokret, a
naroito skojevsku organizaciju u Srezu. Uhapeni su odvedeni u Novi Sad u zloglasnu Armiju, gde je vrena istraga uz najsurovija zlostavljanja i muenja. Veina je imala dobro dranje, ali jedan broj pod batinama nije izdrao
i zahvaljujui tome provala je dobila tako iroke razmere.
Od uhapenih vei broj (oko 60) nije se vratio. Osueni su
na razne vremenske kazne koje su izdravali u zloglasnim
maarskim logorima: ilagu u Segedinu i drugim logorima,
odakle je veina novembra 1942. godine odvedena na Istoni
front gde im se gubi svaki trag.
Sve to ostavilo je teke posledice na rad partijske i
skojevske organizacije u Bakoj Palanci i drugim mestima
Sreza. Nekoliko meseci nakon toga, rad na ovom terenu
kao i u itavoj Bakoj je gotovo prestao. lanovi Partije
i SKOJ-a iz Bake Palanke, Paraga i Silbaa, koji su izbegli
hapenja, prelaze u ilegalnost.. ?
Pogibija Radivoja irpanova, lana Sekretarijata PK KPJ
za Vojvodinu, na novosadskim ulicama, zatim hapenje najveeg broja lanova KPJ i SKOJ-a, kao i nareenje o obustavi vojnih akcija, koje je krajem 1941. godine izdao Sekretarijat Pokrajinskog komiteta Partije, omeli su izvrenje
mnogih, gotovo pripremljenih i vrlo znaajnih diverzantskih
akcija u celoj junoj Bakoj.
Ali obnavljanje Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu posle pogibije njegovih sekretara arka Zrenjanina i
Toze Markovia novembra 1942. godine, imala je direktnog
uticaja na ponovno oivljavanje narodnooslobodilake borbe
u Bakoj, u kojoj od tada Baka Palanka dobija posebno
mesto. Tome treba dodati i injenicu da je preko ovog
terena jo za ivota Toze Markovia 1942. g. preneta poruka
CK KPJ i druga Tita organizacionom sekretaru Pokrajinskog komiteta Tozi za dalji rad. Od tog vremena odravana
je stalna, vrsta veza sa Sremom, koja je predstavljala jed1 Stojan Baanov, prvoborac iz Paraga, kasnije je bio intendant u Komandi pozadine 12. VUB
2 Muzeoloka sekcija jugozapadne Bake, Bilten br. 3. oktobar 1975.g.

nu od vanih komponenata u daljem razvitku narodnooslobodilakog pokreta u Bakoj. Tim putem za vreme rata
prebaeno je oko 1.300 boraca u sremske jedinice i Bosnu.
Baka Palanka postala je most preko kojeg su aktivisti prelazili u Srem i obratno u Baku, prenosili poruke i direktive, razvijali pokret, koji se i pored ogromnih
tekoa nikad nije gasio.
Za razmah narodnooslobodilakog pokreta nesumnjivi
uticaj imalo je otvoreno pismo Pokrajinskog komiteta lanovima KPJ u Bakoj i Baranji. 3
Posle analize unutarpartijskih greaka i slabosti i postavljanja zadataka za rad partijskih organizacija PK je u
treem delu (Opti zadaci) postavio pred partijske organizacije i sve lanove Partije u Bakoj sledee opte zadatke:
1) Razviti ivu masovnu propagandu za stvaranje jedinstvenog narodnooslobodilakog fronta sviju naroda Bake ...
2) Treba stvarati diverzantske i udarne grupe od potenih
antifaista i rodoljuba, naoruavati ih orujem sa kojim se raspolae u Bakoj i Baranji... Oko ovih grupa treba da se tokom
borbi stvaraju nae partizanske jedinice.
3) Odmah pristupiti stvaranju narodnooslobodilakih odbora (mesnih i sreskih). U te odbore treba da udu najbolji rodoljubi i antifaisti u mestu, odnosno srezu...
4) Odmah pristupiti organizovanju Ujedinjenog saveza antifaistike omladine Jugoslavije. Oko ovog saveza treba da se
okupi sva rodoljubiva i antifaistiki nastrojena omladina bez obzira na narodnost, imovno stanje, politiku i versku pripadnost.
5) Odmah pristupiti (prema postojeim direktivama) stvaranju Antifaistikog fronta ena, iji je zadatak da radi po liniji
narodnooslobodilake borbe meu enama ...
6) Na svaki nain spreiti odlaenje u faistiku vojsku
i na robijake radove. Naa parola mora biti: Niko u faistiku
vojsku, niko na robijaki rad u faistike tvornice i rudnike.
Svi u partizane.
7) Treba najire popularisati Vrhovni tab i komandanta,
druga Tita i Antifaistiko vijee na elu sa I. Ribarom. Dalje
popularisati borbe u Sremu. Pri tom ukazivati na mogunost
voenja oruane borbe i na ravnom terenu kao to je to u
Sremu. Svestrano (koristiti iskustva Srema u radu i borbi. Popularisati nae vojvoanske brigade, mobilrsati borce i skupljati priloge za njih.
8) Do sada je neprijatelj nemilosrdno pljakao narode
Bake i Baranje, odnosno ito, kukuruz, stoku i dr
Po ovom
pitanju naa parola mora biti: Ni zrna ita, ni grama mesa i
3 Ljubica Vasili: Graa za istoriju Vojvodine, PK KPJ za
Vojvodinu 19411945, Novi Sad Sremski Karlovci 1971, str. 134.

masti za okupatora i njihove sluge. Sve za narod i njegove

partizane.
9) Planski i sistematski raskrinkavati sve narodne izdajnike reju i slovom. Nemilosrdno istrebiti ubijati. Neobavetenim i neupuenim strpljivim ubedivanjem treba pomoi
da se snau i tako ili privui narodnooslobodilakoj borbi.
10) Meu podmukle zamaskirane izdajnike i pritajene
narodne neprijatelje spada i zloinac Draa Mihajlovi, ministar
izbeglike vlade u Londonu... Zato se svim silama moramo
boriti protiv podlih etnikih izdajnika Drae Mihajlovia i njegovih naredbodavaca iz Londona.
11) U celokupnom naem radu naj stroi je se pridravati
pravila konspiracije. Najenerginije suzbijati hvaldsavost i brbljivost.
Zavravajui pismo, Pokrajinski komitet kae:
Drugovi, vaim radom i vaom borbom opravdajte ime
lana nae slavne i voljene Komunistike partije Jugoslavije.
Ustajte odluno protiv svih dosadanjih slabosti i greaka, prouavajte liniju Partije naeg Centralnog komiteta. Znajte da
je pravilna linija nae Partije u dananjoj borbi najubojitije
nae oruje.
Ovim pismom povueni su svi do tada izdati uputi za
rad u Bakoj. Ono je postalo glavni dokument, na osnovu
ije je sadrine trebalo da se obnovi rad u Bakoj.
Tada je osnovan Oblasni komitet Komunistike partije
za Batinu i Baranju. On je trebalo da sprovede u ivot ovo
pismo. Za sekretara Oblasnog komiteta odreen je Nikola
Petrovi. Linija Partije je ovoga puta bila precizna i jasna,
zasnivala se na iskustvu Srema i ostalih delova zemlje.
Oivotvorenje te linije zavisilo je od brzog aktiviranja i
ukljuivanja irokih masa u NOP. Kao ozbiljan faktor koji
je delovao u suprotnom pravcu javlja se teko iskustvo i
neupesi u protekle dve godine, naroito sumnje u mogunost i opravdanost oruanih akcija.
U prvoj polovini juna, odrano je u zapadnoj Bakoj
savetovanje o spnovoenju otvorenog pisma lanovima KPJ
u Bakoj i Baranji. Savetovanje je odrano na salau Ignjata Tucia Deve u silbakom ataru. Savetovanju su prisustvovali, pored lanova Pokrajinskog i Oblasnog komiteta,
lanovi Sreskog komiteta KPJ za srez Baka Palanka: Nikodim Novakov, arko Popovi i Miladin Joci, kao i lan
OK SKOJ-a Klara Feje. Na savetovanju je trebalo izvriti
prelom u radu Partije, usvojiti nove metode rada i, posebno,

odmah prei na oruane akcije. Ceo Oblasni komitet i aktiv

SK Baka Palanka pozdravili su pismo i u oelosti se saglasili sa njegovim sadrajem. To je kasnije uinio i aktiv
kuliskog sreza, kao i somborske partijske organizacije. Pokrajinski komitet je zatim traio od Oblasnog komiteta da odmah pristupi obrazovanju partizanskih jedinica i odredi jednog lana Oblasnog komiteta, koji
e biti zaduen za sprovoenje ovog zadatka. Uporedo sa
formiranjem partizanskih jedinica stoji u dopisu PK
treba pristupiti obrazovanju narodnooslobodilakih odbora,
organa narodnooslobodilake borbe. Nardnooslobodilaki odbori bi imali zadatke: da pomau osnivanje i jaanje partizanskih odreda okupljanjem rodoljuba i antifaista, da
skupljaju oruje, hranu i odeu za partizanske odrede, da
odrede obavetavaju o namerama i pokretima neprijatelja,
da se staraju o smetaju i prihvatanju prolazeih boraca,
da vode i organizuju rad i propagandu protiv okupatora i
domaih izdajnika, da populariu NOV, vojvoanske brigade
i Sovjetski Savez, da spreavaju mobilizaciju koju sprovodi
okupator itd.
Posle obnavljanja PK KPJ za Vojvodinu i osnivanje Oblasnog komiteta KPJ za Baku i Baranju situacija se promenila. Oblasni komitet je odmah preduzeo nekoliko mera,
koje je trebalo da izvre znatan uticaj na tok NOP-a u Bakoj. Poelo je obnavljanje okrunih komiteta. Obrazovani
su sreski komiteti u junoj Bakoj, na ijem je terenu trebalo da pone vojna aktivnost. Vojno rukovodstvo u Sremu
poelo je pripreme za stvaranje vojnih jedinica za Baku
i obezbeenje trajnih veza izmeu Bake i Srema.
Prikupljanje Bavana iz sremskih
jedinica poelo je
krajem aprila 1943. godine. Iz 2. frukogorskog bataljona
izdvojena je jedna desetina i upuena na vojno-diverzantski
kurs u Ogar. Kurs je poeo oko 1. maja, a zavren je sredinom meseca. U isto vreme pet omladinka, koje su tog
prolea prele iz Bake, upueno je na bolniki kurs. Posle
su rasporeene u sremske ete. Baka diverzantska desetina
je sredinom maja, posle zavrenog vojno-diverzantskog kursa, otpratila veliki transport u Bosnu i tamo ostala do
kraja maja. Krajem maja 1943. godine obrazovana je prva
vojna jedinica u sastavu Sremskog odreda sa zadatkom da
obazbedi i odrava redovne veze izmeu organizacija NOP-a
u Sremu i Bakoj. Jedinica je locirana oko Netina.

Vrhovni tab NOV i PO Jugoslavije obrazovao je 2. jula

1943. godine Glavni tab Narodnooslobodilake vojske i partizanskih odreda Vojvodine. G Vojvodine nastavio je rad
na organizovanju jedinice koju je trebalo poslati u Baku.
Za ovaj rad G Vojvodine je dobio saglasnost Vrhovnog
taba na zajednikom sastanku 1. jula u Bosni. Dvadesetog
jula oko 20 boraca, Bavana, meu njima i diverzantsku
desetinu, tab je uputio u tek formiranu Oficirsku kolu
NOV i PO Vojvodine u Beenovaki Prnjavor.
Naredbom Glavnog taba NOV i PO za Vojvodinu broj
5. od 11. avgusta 1943. godine osnovan je trei po redu partizanski odred kojii je dobio naziv:
Trei bakobaranjski
odred
Narodnooslobodilake vojske i partizanskih odreda
Vojvodine. Naredba je glasila:
Po odluci Glavnog taba NOV i PO Vojvodine formira se
Trei bakobaranjski odred NOV i PO Vojvodine.
Po ukazanoj slubenoj potrebi postavlja se: za komandanta drug Svetislav Velikovi, za zamenika komandanta drug
Bogdan Stojakovi, za zamenika polit, komesara i vrioca dunosti polit, komesara drug Lazar Brankov. Ova se odluka
ima izvriti odmah.
Smrt faizmu Sloboda narodu!
11. avgusta 1943. g.
Politiki komesar
Komandant
Stevan Jovii
Aim Grulovi
Borci Bakobaranjskog odreda prikupljeni su nekoliko
dana kasnije, oko 15. avgusta, kod Glavnog taba Vojvodine
na irokom dolu u Frukoj gori. Meu njima su bili i estorica iskusnih boraca iz Srema, koji su sami izrazili elju
da se bore u Bakoj.
Prebacivanje Odreda na teren Bake izvreno je nou
izmeu 18. i 19. avgusta. Prvi borci Bakobaranjskog odreda, koji su preli iz Srema, bili su: Svetislav Velikovi Cveta,
komandant odreda, rodom iz ablja,
Bogdan Stojakovi
Crni ore, zamenik komandanta odreda, rodom iz Bake
Palanke, Leposava Andri Baba, sanitetski referent Odreda,
rodom iz Deronja, Slavko Paji Straa iz Silbaa, Rajko
Ostoji Komarac iz Silbaa, Ivan Ostoji Lala iz Silbaa,
urica Vadaski Lala iz Bake Palanke, Todor Gavrilovi
Rile iz Novog Sada, Marko Prodanov-i Marjan iz Novog
Sada, Doka orevi Baja iz Novog Sada, Sava obanovi
Belja iz Vojke, Marko Toi vaba iz Leimira, Milo Vidovi

(Mali Ratko) iz Kredina, Danilo Vojnovi Brka iz Bosne,

Duan Doronjski Jocika iz Kredina i Miroslav Demirovi
Beli iz Beograda.
Tu su se Odredu prikljuili ilegalci: Ivan i Branko Novakov iz Silbaa, 2arko Jovanovi iz Lalia i Sava Todorovi
iz Tovarieva. Za politikog komesara odreda postavljen je
2. septembra Miladin Joci, inenjer agronomije iz Turije.
Lazar Brankov nije ni primio dunost zamenika politikog
komesara iu Odredu, jer je ostao da radi na terenu u ajkakoj. tab Odreda je sa nekim lanovima Oblasnog komiteta izradio plan akcija za dui period. Izvrena je podela
Odreda na grupe, kako bi se za prvo vreme sa manjim brojem boraca pokrio bar teren june Bake.
Tako podeljen po grupama, poslednjih dana avgusta 1943.
Bakobaranjski odred poeo je u junoj Bakoj da nie
akciju za akcijom. Napadnuta je eleznika stanica u Filipovcu i Bakom Petrovcu, poseene su bandere na eleznikoj pruzi ObrovacTovarievo, izvrena diverzija na
pruzi kod Zmajeva, kada je voz iskliznuo iz ina, napadnuta
je granina patrola kod Kaca, zatim je izvren napad na
elezniku stanicu u Budisavi,
minirana je pruga Novi
SadSubotica kod Vrbasa, poseeno je dva kilometra ice
na telefonskim banderama pored pruge izmeu Feketia i
Malog Ioa, zapaljena je kudeljara u Vrbasu, Bakoj Palanci, Bau, Tori (Savino S e l o ) . . .
Paljenje kudeljara imalo je velikog odjeka kod patriotski raspoloenog stanovnitva u celoj Bakoj, a izazvalo je
zbunjenost meu faistima. Novembra 1943. godine Glavni
tab NOV i PO Vojvodine izdao je Pohvalu borcima i rukovodiocima 3. bakobaranjskog odreda, a Jovan Veselinov,
sekretar PK KPJ za Vojvodinu u Naoj borbi od januara
1944. pie:
U proloj godini stvoren je Bakobaranjski partizanski
odred, koji je podigao zastavu Narodnooslobodilake borbe i u
tom delu Vojvodine. Za vrlo kratko vreme ovaj na Odred je uspeo
da izvede niz manjih partizanskih akcija i da pridobije simpatije naroda Bake i Baranje i umnoi svoje redove. Osim
manjih akcija diverzantskih na eleznikim prugama i drugim komunikacijama neprijatelja, zaseda na neprijateljske patrole i napada na manja neprijateljska uporita, likvidacija narodnih neprijatelja i izdajnika itd. ovaj na Odred samo u
toku prolog leta unitio je paljenjem oko 2.000 vagona kudelje
i lana koje je neprijatelj bio spremio za izvoz i potrebe svoje

vojske. Iz 1943. godine ovaj na Odred izlazi spreman da u

ovoj godini jo vie proiri svoju delatnost, umnoi i ojaa
svoje redove, te tako zada jo jae udarce neprijatelju i u
tom delu nae Vojvodine.
Partizanske

baze

Pojaana aktivnost i uspesi Bakobaranjskog odreda nesumnjivo su govorili o novom zamahu antifaistikih snaga
u junoj Bakoj. Stoga je okupator reio da preduzme odgovarajue policijske i vojnike mere protiv NOP, pa je u
tu svrhu jo septembra 1943. poelo formiranje tzv. Opte
odbrambene slube.
Ta sluba je bila pod jedinstvenom
vojnom komandom na elu sa komandantom 13. peadijske
divizije u Novom Sadu. Pored te divizije, komandant je
imao na raspolaganju jo jedan peadijskd puk, zatim etiri
bataljona raznih rodova vojske, 63 andarmerijske stanice
rasporeene po celoj Bakoj, dve policijske kapetanije, sreske stanice rasporeene po celoj Bakoj, dve policijske kapetanije, s reske naelnike sa seoskom policijom i izvestan
broj naoruanih civila. Iz Budimpete dovedena je specijalna
grupa policijskih agenata u cilju razotkrivanja ovih nemira
i utvrivanja injeninog stanja. Na uvanju industrijskih
objekata, na primer, polovinom decembra bilo je angaovano ak 2.700 vojnika i civila.
Kako nije bilo nepoznato da ilegalci iz Bake prelaze
Dunav, obuavaju se u Sremu, a zatim se vraaju okupator je prvo blokirao iroku reku. Prelaz kod Bake Palanke stavljen je pod danononu kontrolu. Vojnici su preuzeli uvanje pruga, puteva i vanijih privrednih objekata.
Nareeno je ienje njiva od kukuruzovine... To su bile
prve mere okupatora protiv NOP.
Zatim, oktobra 1943. godine dolazi blokada Paraga. Pet
stotina vojnika i andarma blokiralo je selo u kojem se te
jeseni nalazilo partijsko i skojevsko rukovodstvo Oblasti i
Sreza, kao i tab Bakobaranjskog odreda, a ba su vrene
pripreme i za odravanje sastanka Oblasnog komiteta KPJ.
U isto vreme oko 500 okupatorskih vojnika i andarma blokiralo je i Silba. Borci Odreda bili su ipak van opasnosti
bazirani na salaima, koje okupator nije pretresao. Ali
u blokadi su izgubljena dva izvanredna borca: branei se
do poslednjeg metka u Paragama je asno poginuo politiki

komesar Odreda Miladin Joci, a u pokuaju proboja iz blokiranog Silbaa poginuo je sekretar Sreskog komiteta KPJ
za srez Baka Palanka Nikodim Novakov.
U Silbau je tom prilikom uhapeno 18 patriota, a iz
Paraga 33, meu kojima i odane bazadije iz porodice Ise
Sremea, dok su ubrzo jedna za drugom unitavane i ostale
baze u tim selima, kao i one u Laliu i Tovarievu, skoro
sve sem baza u samoj Bakoj Palanci. A partizanske baze su
u Bakoj, s obzirom na specifine uslove pod kojima se razvijao NOP u itom kraju, bile sastavni deo narodnoosolobodilake borbe. One su ak imale odluujui znaaj za uspeh
NOP u junoj Bakoj. Bazadije su bile vrlo privrene NOP-u,
svesne opasnosti koja ih je vrebala iz dana u dan, spremne
da rtvuju sami sebe i cele svoje porodice. A to se i dogaalo: mnoge baze su provaljivane, bazadije i njihove porodice pohapene, streljane ili odvoene u koncentracione
logore, odakle se nikad vie nisu vraale. U bazama su,
pored boraca, utoita nalazili brojni partijski aktivisti
terenci ili ilegalci, koji su se kao suvini skrivali do trenutka kada e biti ukljueni u partizansku desetinu ili odred
u samoj Bakoj ili preko Dunava u Sremu. A ti suvini,
koji u takvim uslovima nisu mogli da ostanu u Bakoj, naroito su ove zime izmeu 1943. i 1944. godine organizovano
prebacivani preko Dunava u Srem ili u istonu Bosnu, radi
popune i formiranja vojvoanskih brigada. Ti prelasci preko Dunava su se u Bakoj popularno zvali konvoji, a organizovala ih je eta za vezu. Samo za godinu i po dana
eta za vezu je organizovala 150 prelaza preko Dunava u
oba pravca.
Palanaka grupa Odreda se sa salaa Sime Ristia prebacila u tri baze u Bakoj Palanci, jer je na njivama poseena kukuruzovina. Dani su postajali sve hladniji, nastupao je kini period duboke j e s e n i . . . Jedna od tih baza bila
je u kui Lazara Stojakovia, oca Bogdana Stojakovia, zamenika komandanta Odreda. Inae, porodica Stojakovia
sedmoro dece, domain i domaica bili su do kraja odani
NOP-u, kao i kue Spase Ristia i Momila ijakova.
Prilikom blokade Stojakovieve kue u k o j o j se nalazio
tab Odreda bile su iskopane tri baze. Jedna, u k o j o j je
bila lan Oblasnog komiteta SKOJ-a Klara Feje, sekretar
Sreskog komiteta KPJ za srez Baka Palanka ivko Popovi

i borac odreda Milo Vidovi, nesmotrenou je otkrivena,

pa je sve troje izginulo. Preokupirani borbom sa borcima
u toj bazi, faisti su ostali u uverenju da u kui vie nema
baza, pa su tako preostali aktivisti i partizani ostali ivi
i u prvi sumrak napustili Baku Palanku i ubrzo se nali
na sigurnijem mestu u Sremu.

Aktivnost

partizana

do

osloboenja

Bake

Palanke

U proleoe i leto 1944. godine u junoj Bakoj bilo je

nekoliko diverzija na eleznikim prugama, sukoba sa andarmima, a frukogorska Pogranina eta razvila se u veoma
znaajnu vojnu jedinicu, kada je prebacivala sve vei broj
bakih rodoljuba u Srem. S obzirom na pojaane mere
predostronositi koje je okupator sproveo (na obali Dunava
izgraen je itav sistem bunkera uz stalna patroliranja), svako prebacivanje ilegalaca u Srem predstavljalo je itav podvig.
Politiko i vojno rukovodstvo Vojvodine preduzelo je
neke nove organizacione mere, pa je Oblasni komitet KPJ
za junu Baku prerastao u Poverenitvo Pokrajinskog komiteta na ijem je elu bio Pal oti. Obnovljen je Okruni
komitet u junoj Bakoj, zatim sreski komiteti u etiri sreza, sreski NO Odbori, partijske i skojevske organizacije skoro u svim mestima . . .
Vojno-politika situacija u Jugoslaviji i Evropi nametnula je potrebu reorganizacije partizanskih jedinica i u Vojvodini, pa je tako krajem jula Pokrajina podeljena na tri
operativne zone: Sremsku, Banatsku i Bakobaranjsku. Za
komandanta Bakobaranjske operativne zone postavljen je
Svetislav Velikovi, a za politikog komesara ore Vasi.
tab je imao ovlaenja da samostalno organizuje i reorganizuje vojne jedinice u Zoni.
Tako je 23. avgusta 1944. godine doneo sledeu Naredbu br. 1:

Po ukazanoj potrebi formiraju se na teritoriji ove Zone

tri partizanska odreda i to:
1. I bakopalanaki odred koji e operisati u srezovima
Odakom, Palanakom i Kulskom.
2. II ajkaki odred koji e operisati u abljakom,
Titelskom, Novosadskom i Beejskom srezu.
3. I I I subotiki odred koji e operisati u Topolskom,
Somborskom i Subotikom srezu ...
** j
Sprovoenjem u ivot ove Naredbe ukinut je dotadanji
Bakobaranjski odred.
Krajem avgusta dolo je do jo nekih promena: tab
Zone formirao je Somborski partizanski odred sa komandantom Miletom Veselinoviem i politikim komesarom Nikolom Depalom. Za komandanta Bakobaranjske operativne
zone postavljen je uro Duli, a za komandanta Bakopalanakog odreda Svetislav Velikovi. Zamenik komandanta Odreda bio je Rada Novakov, iskusni ilegalac i kurir
Poverenitva PK, a za referenta saniteta Gordana Stankov
Majka 4 bolniraka, koja je u Sremu zavrila vii sanitetski
kurs.
U Baku su 4. septembra upueni iskusni borci Bavani iz 6. vojvoanske brigade, jer novi odredi nisu imali
dovoljno iskusnog vojnopolitikog kadra.
tab Zone je smatrao za najhitniji zadatak da organizuje i obezbedi prebacivanje dobrovoljaca na teren Srema.
Tamo se u to vreme pripremalo osnivanje novih brigada,
a pribliavao se i 12. vojvoanski korpus, ije su jedinice
u nastupanjima kroz Crnu Goru i Srbiju bile proreene.
Istovremeno je trebalo osloboditi nove odrede od poslova
transporta, kako bi se oni mogli potpuno posvetiti operativnim zadacima. Ovaj stav je proistekao iz opte situacije
i depee Glavnog taba Vojvodine od 21. avgusta:
Sve vikove nenaoruanih boraca i oficira aljite mobilizacijskom odseku ovoga taba, preko graninih komandi podruja i mesta u Sremu.
Vrite mobolizaciju za NOV i PO na dobrovoljnoj bazi...
4 Gordana Stankov iz Bake Palanke bila je poznata i
veoma omiljena meu frukogorskim partizanima, pa su joj stoga
drugovi dali nadimak Majka.

Od dana prelaska taba Zone u Baku, prelaz preko Dunava bio je veoma iv. Glavni tab NOV i PO Vojvodine svako vee je u Baku prebacivao vee koliine oruja, municije i vojne odee. U isto vreme poeli su na Dunav pristizati ilegalci iz cele Bake. Do oformljenja ete za vezu, pomenuta grupa boraca je svakodnevno obezbeivala i prebacivala dobrovoljce u Srem. Samo u toku dve noi poslednjih dana avgusta prebaeno je na sremsku stranu oko stotinu dobrovoljaca.
Uporedo sa formiranjem ete za vezu Bakobaranjske
operativne zone organizovan je, neto zapadnije od Bake
Palanke poseban kanal prelaz preko Dunava. On je povezan sa specijalnom kurirskom slubom partizanskih i politikih organizacija u Bakoj. Ovim kanalom u Baku su
poele da stiu velike koliine napredne tampe i propagandnog materijala. N j i m e su stizali iz Srema politiki i
struni radnici koje je slalo pokrajinsko rukovodstvo kao
pomo u Baku. N j i m e su odlazili u Srem na razne kurseve i kole mladi partijski i skojevski kadrovi. Moe se
rei da je krajem avgusta dovreno potpuno
povezivanje
Srema ii Bake, i Baka potpuno ukljuena u sve tokove
NOR Jugoslavije.
Osmog septembra Glavni tab NOV i PO Vojvodine naredio je optu mobilizaciju svih mukaraca sposobnih za
vojsku od 1840 godina. Dva amca sa preko 20 dobrovoljaca otisnula su se 15. septembra izmeu 22 i 23 asa od
bake obale u blizini Bake Palanke. amci su bili pretovareni, a Dunav nemiran i uzburkan. Rizik za prelaz bio je
veliki, ali su dobrovoljci insistirali da se svakako ide. Na
sredini Dunava, stanje u drugom amcu prvi je bio ve
skoro preao postalo je kritino. Ljuljanje amca izazvalo je paniku. Time se situacija jo vie komplikovala. Glasove su uli faistiki graniari iz bunkera i otvorili vatru
na amac. Puana vatra izazvala je jo veu paniku u
amcu. Da li od panike ili od kuruma, tek amac je brzo
potonuo. U ovoj najveoj tragediji na Dunavu utopilo se
osam dobrovoljaca i tri veslaa, a meu njima iskusni i
prvi vesla na toj liniji Perica Stankov. Utopljeni su bili
uglavnom Novosaani i Palanani.

Naveemo neke akcije Bakopalanakog odreda u to

vreme do osloboenja Bake Palanke: razbijena je andarmerijska zaseda kod Paraga; minirana je pruga na mostu kod Deronja; izveden je veoma smeo poduhvat: u uslovima postojanja jakih
neprijateljskih snaga u Palanci,
Tovarievu i Gajdobri (nemaka konjica na odmoru), izvren
je napad na strau obrovake kudeljare, kada je ubijeno
5 straara, zapljenjeno 14 puaka i vea koliina municije
i vojne opreme.
Odred je brojano narastao, pa su formirane dve ete.
Meu boraima bilo je i nekoliko Slovaka. Ipak, ezdesetak novih boraca prebaeno je u Srem. Dana 25. septembra, sprovodei opet transport od blizu 40 ilegalaca prema
Dunavu radi prebacivanja u Srem, Odred je naiao na andarmerijsku zasedu. Energinim napadom zaseda je razbijena. Zatim je napadnuta seoska policija i optina u Kulpinu,
poto je prethodno iseena telefonsko-telegrafska linija sa
Despotovom i Silbaom. Napadnuta je i seoska policija u
Laliu, a u Pivnicama je osloboeno tek skupljeno muko
stanovnitvo za taoce i vojne obveznike, pa je u tom okraju ubijeno etiri andarma i seoski belenik.
Ali 5. septembra poginuo je zamenik komandanta Ivan
Novakov i jo tri borca Bakopalanakog
odreda. Prvoborac Ivan je bio etvrti od brae Novakova koji su dali
ivot u naoj narodnoj revoluciji.
Poev od 8. oktobra 1944. Odred je pod borbom oslobaao Parage, Silba, Tovarievo, Selenu, Gajdobru, Buljkes, Parabu, Pivnice i Despotovo.
Sve je to trajalo do 20. oktobra, kada su poslednje neprijateljske snage napustile Baku Palanku, a Odred je uao
u grad.
Oko 180 boraca Bakopalanakog odreda se ubrzo nalo u redovima 12. vojvoanske udarne brigade.
ir
iV
-Silz Novog Sada Brigada je krenula na mar prema severu u dve kolone. Prva kolona sa delom taba Brigade
kretala se zaprenim kolima pravcem: N. SadBaka PalankaStaparSombor. Druga, peice, pravcem: N. SadSrbobranKulaSivacSombor.
U Somboru, u sastav Brigade uao je Somborski partizanski narodnooslobodilaki odred . . .

SOMBORSKI P A R T I Z A N S K I

NO ODRED

Narodnooslobodilakim pokretom u severozapadnoj Bakoj i Baranji rukovodio je Okruni komitet KPJ u Somborn. U leto 1941. godine na ovom podruju politiki je
delovalo oko 200 lanova KPJ i SKOJ-a.
KPJ se zbog estih sukoba sa okupatorskom brahijalnom silom morala prikloniti klasinim oblicima ilegalnog politikog delovanja: koristei se, pre svega, ivom i pisanom
reju. Pored partijskih publikacija primanih 1941. godine iz
Beograda i Novog Sada, Okruni komitet KPJ se od jula
istog leta oslanja na sopstvenu tehniku, iz koje je do novembra 1942. godine izalo dvadeset raznih letaka, proglasa,
partizanskih n o v i n a . . . u tiraima od po 50 do 500, pa
i hiljadu primeraka.
NOP je za tri godine okupacije doiveo sedam masovnih progona boraca narodnooslobodilakog rata; neprijatelj
je uhapsio 958 lica, od kojih je pre osloboenja poginulo
njih 190 i to u uslovima borbe za slobodu kada se u ovom
kraju nae zemlje nije prilo osnivanju i vojnom dejstvu
partizanskih odreda.
Gubici NOP-a bili su veoma veliki, stradanja skoro svakodnevna, ali je i takva forma i sadrina narodne revolucije
imala svoga smisla. Zapravo, vrednost, opravdanost i isplativost ilegalnog delovanja KPJ u severozapadnoj Bakoj i
Baranji mogli su se sagledati i proceniti u vreme osloboe-

nja oktobra-novembra 1944. godine. Tada su mase, u najbukvalnijem smislu te rei, pohitale u jedinice Narodnooslobodilake vojske, pre svega u 51. vojvoansku diviziju.
Iz
Sombora je, na primer, sedmog novembra 1944. godine odjednom u Bezdan, u sastav 12. vojvoanske udarne brigade,
odvedeno 800 dobrovoljaca, a tri dana kasnije za vojnu slubu je meu Somborcima proglaeno jo 635 boraca itd.
Somborski partizanski narodnooslobodilaki odred osnovan je u Sremu 30. avgusta 1944. godine. Za komandanta
je odreen Mile Veselinovi 1 , a za politikog komesara Nikola Depalov2.
Borbeni put Odreda od Srema do Sombora bio je ispunjen velikim iskuenjima. Lutanja nou, po nepoznatim
terenima, neprestane kie i raskvaene oranice oteavale su
mu kretanje do odredita. Pored toga, rezervne hrane nije
bilo, pa su se borci hranili nekuvanim kukuruzom, repom,
paradajzom ili argarepom. Najzad, njih dvanaest nosili su
i 70 kilograma eksploziva, toliko potrebnog za predstojee
diverzije.
Zatim dolaze prve akcije: hvatanje neprijateljskih agenata, miniranje eleznike pruge . . .
Odredu prilaze novi
borci koji se naoruavaju otimajui od neprijatelja.
Za .trideset pet dana dejstva u okolini Stapara i Sombora, jedinica je narasla na stotinu boraca, svrstanih u 1.
(staparsku) i 2. (somborsku) etu. Komandir Staparske ete
bio je ivan Mamutovi 3 , a Somborske Stevan Mili 4 .
Narod Sombora i okoline prihvatio je borce bez rezerve.
Da je bilo vie oruja, Odred bi jo bre rastao. Stapar,
u kojem je postojao i Narodnooslobodilaki odbor, bio je
glavno uporite Odreda.
Meu znaajnije borbe, valja istai sukob jednog dela
Somborskog odreda sa nemakim pukom SS-ovaca, koji se
povlaio prema Dunavu, u nameri da se prebaci u Maarsku. Tom prilikom su neprijatelju naneti gubici u ljud-

1 Mile Veselinovi je posle rata obuen za pilota. Pilotirao

je najmodernijim mlaznim avionima JAT-a
2 Nikola Depalov je posle rata bio aktivni drutveno-politiki radnik u Sremskim Karlovcima
3 ivan Mamutovi je posle rata bio na slubi u JNA.
Penzionisan je u inu potpukovnika
4 Stevan Mili iz Iriga poginuo je u bici za Bolman.

stvu. U Somboru i njegovoj okolini silno je odjeknula vest

o ovom i drugim podvizima partizana.
Odred je prvih dana osloboenja postao mobilizaciona
baza za prihvatanje novih boraca, kao to je postao i oruano uporite prilikom uspostavljanja narodne vlasti, to je
izvreno bez ikakvih tekoa.
Sombor osloboenjem postaje oslonac za dalje voenje
oslobodilakog rata. Kroz njega se slivaju i teku kolone
od stotina hiljada jugoslovenskih, sovjetskih i bugarskih
(od 7. januara 1945.) vojnika. Sombor od poetka batinske
bitke pa do kraja rata prihvata i neguje 10.000 ranjenih
boraca, kao i 15.600 izbeglica iz Slavonije. Istovremeno narod priskae u pomo vlasti i Komandi mesta prilikom berbe kukuruza i vaenja eerne repe sa 5.800 naputenih jutara zemlje, iji su vlasnici bili odbegli nemaki itelji. Narod uestvuje i u zakasneloj jesenjoj setvi, ne pitajui ija
je njiva samo da se obradi i zaseje. Sombor je tada
imao 25.000 stanovnika.
Ukupno je Sombor imao 1.097 rtava faistikog terora
1 180 poginulih boraca narodnooslobodilakog rata.
Na teinu okolnosti narodnooslobodilakog rata u Somboru i njegovoj okolini ukazuje i injenica da je Okruni
kmoitet KPJ u vreme okupacije doiveo etiri reorganizacije
i da je od njegovih 11 lanova poginulo sedmoro: Erne Ki,
sekretar, Bela Itvan, Duan Staniokov, Ivan Pareitd, Kamenko Gagrin, sekretar, Vilmo pajdi i Kamenko Raji
(iz Sivca).
in osloboenja Sombor je doekao s velikom radou.
Tih dana u Somboru je Brigadi prila i jedna grupa
Hrvata iz sela Herceg Santo (Santovo) u Maarskoj, udaljenom oko dva kilometra od jugoslovensko-maarske dravne granice, nedaleko od Bakog Brega. Grupu je predvodio Marin Gorjanac 5 . Bili su tu, zatim, Ivan Roku, tipan Filakovi i Marin Velin, koji je samo nekoliko dana
kasnije poginuo u batinskoj bici (posle batinske bitke naim jedinicama prikljuilo se jo oko 40 boraca iz Santova,
od kojih je desetak poginulo najvie u 12. brigadi).
5 Marin Gorjanc je posle rata ostao na slubi u JNA, a
penzionisan je u inu potpukovnika.

BATINSKA

OPERACIJA

U operativnom izvetaju taba 51. divizije za 12. vojvoansku udarnu brigadu zapisano je:
3. X I 1944.
12. brigada sa svoja tri bataljona brani prilaze Dunavu od
Bezdana do Bakog Monotora. Jedan bataljon u onoplji, a drugi u Bezdanu kao rezerva. tab Brigade u Somboru. Dodir sa
neprijateljem. Ova Brigada uhvatila jednog (neprijateljskog vojnika) i bilo je uzajamnog pukaranja. Nai gubici: jedan drug
ranjen.
4. XI 1944.
12. brigada koncentrie svoje bataljone oko Bezdana.
5. X I 1944.
12. brigada sa dva bataljona poseda nasip koji vodi juno
od jugoslovensko-maarske granice. Do pred zapadno od Bezdana i od Batine do Uulja Laslo. tab i ostatak Brigade
poseda Bezdan.
6. XI 1944.
Dodira sa neprijateljem bilo je samo pred frontom 12.
brigade i to prilikom izviakih poduhvata odeljenja za izvianje
na desnoj obali Dunava u pravcu Batine.
7. i 8. XI 1944.
Isto kao prethodnog dana.
Na pomolu je bila Batinska bitka. Kako je i zato dolo do te bitke?1
1 O batinskoj bici je, s obzirom na njenu vanost i specifinost ratnih dejstava, do sada dosta pisano. U svojoj knjizi

Posle osloboenja Beograda i Vojvodine jedinice Crvene

armije, koje su dejstvovale na ova dva pravca, otpoele su
sa pregrupisavanjem snaga radi organizovanja daljih operativnih dej stava na budimpetanskom i nakanjikom pravcu. Tako su jedinice 2. ukrajinskog fronta koje su uestvovale u osloboenju Banata i Bake otile na sever prema
Budimpeti, a umesto njih su dole jidinice 3. ukrajinskog
fronta koje su uestvovale u osloboenju Beograda. Nakon
izvrenog pregrupisavanja, poetkom novembra 1944. godine,
na teritoriji Vojvodine nale su se 57. armija, 17. vazduhoplovna armija i veliki broj artiljerijskih, inenjerijskih i
drugih delova iz sastava 3. ukrajinskog fronta. Sedamdeset
peti streljaki korpus, iz sastava 57. armije, preuzeo je odbranu leve obale Dunava od Baje u Maarskoj do Bake
Palanke. Da bi se pomenute ofanzivne operacije mogle preduzeti, prvo je trebalo forsirati Dunav i zauzeti mostobran.
T a j zadatak su dobile jedinice 57. armije. 2
Zajedno sa jedinicama 75. streljakog korpusa Crvene
armije bile su 8. i 12. vojvoanska brigada, kojima se pri51. vojvoanska divizija, (Vojnoizdavaki zavod, Beograd 1974.)
Sreta Savi, ratni komandant 51. divizije znatan prostor posveuje ovoj operaciji. Talkoe, znatan prostor batinskoj bici posveuje i ore Momilo vic u svojoj knjizi Na banatskoj strani
(Izdanje Narodne armije, Beograd, 1974.),
kao i kazivanje
Duana Doronjsikog Jocike u knjizi Seanja komandanta vojvoanskih brigada (Institut za izuavanje istorije Vojvodine, Novi
Sad 1975.). Opirno o batinskoj bici pie i Milan Basta u svojoj
knjizi Rat je zavren 7 dana kasnije (Globus, Zagreb, 1974.).
General-armije Kota Na pie o batinskoj bici u feljtonu novosadskog Dnevnika Od uljrna do Batine (Dnevnik, januar
februar 1980. god.). Milan Basta objavio je takoe u novosadskom
Dnevniku (novembar 1979.) feljton pod naslovom Batina
naa rana i na veliki ponos, kao i feljton u listu Libertatea
(1980. godine) pod naslovom Rat je zavren 7 dana kasnije. Istoriar Nikola Boi je objavio knjigu Batinska bitka (RAD,
Beograd, 1979. godine), a knjievnik Milorad Gonin, insipirasan
izvanrednom borbenou naih boraca u batinskoj bici napisao
je roman Vrela kota (izdanje Dnevnika, Novi Sad, 1976. godine).
2 3. ukrajinski front je imao u svom sastavu 37. armiju (nalazila se u Bugarskoj), 57. armiju i 17. vazduhoplovnu armiju. U
sastavu fronta je bila i 4. gardijska armija, ali se njen dolazak
mogao oekivati tek u drugoj polovini novembra.

druila i 7. vojvoanska brigada odmah nakon prelaska iz

Srama. Posle formiranja 51. divizije, novoformirani tab divizije je odmah preduzeo mere da se brigade dovedu u rejone koji su odgovarali predstojeim zadacima.
Za

mesto

forsiranja

Dunava

izabrana

Batina

Prema operativno-strategijskoj zamisli Vrhovnog taba

NOVJ i Glavnog taba Vojvodine, osnovni zadatak ove nove
i tada najmlae (51.) divizije bio je da u sadejstvu sa jedinicama Crvene armije izvri forsiranje Dunava kod Batine i Apatina, oslobodi Baranju, a zatim da zajedno sa
ostalim snagama GV uestvuje u osloboenju preostalih
delova nae zemlje.
Nakon dobijene saglasnosti od strane V NOVJ, Glavni
tab Vojvodine je preko svog komandanta generala Koste
Naa uestvovao u planiranju i pripremama ove operacije
zajedno sa tabom 3. ukrajinskog fronta i njegovim komandantom maralom Tulbuhinom. Odlueno je da se forsiranje Dunava izvri glavnim snagama kod sela Batine,
a pomonim kod Apatina; da u forsiranju uestvuje 51. divizija na oba pravca i da nakon prelaska i zauzimanja mostobrana ona nastupa od Batine samostalnim pravcem prema
Zmajevcu i dalje prema Kneevim Vinogradima i Belom
Manastiru i od Apatina prema Dardi i Belom Manastiru. U
fazi razmatranja i odabiranja najpogodnijeg odseka za forsiranje i razvoj, dolo se do zakljuka da su najpogodniji
odseci kod Mohaa i Batine zbog toga to iz tih rejona polaze putevi koji vode u dubinu neprijateljske teritorije.
General-armije Kota Na ovako opisuje prilike tih prvih dana novembra 1944:
... Mene je posebno zadovoljilo mesto koje je Tolbuhin
izabrao za prelaz reke selo Batina. Bio sam uveren da je
jedino tu mogue postii izvesno iznenaenje, jer nas neprijatelj nigde manje ne oekuje nego tu, gde se iza razlivene obale
Dunava die okomita teko pristupana, a uz to i dobro utvrena Belomanastirska greda. Tu je trebalo u ofanzivu prei s
ravnice i napasti uzvienu Batinu, koja dominira bakom nizinom na levoj strani Dunava, koji je tu irok oko 500 metara.
Neprijatelj je, kao i mi, znao da se do tog mesta, od Sombora
i Bezdana, moe doi samo jedinim, i to vrlo uskim drumom
s kamenom podlogom. Seoske puteve preko polja nije bilo mo-

gue upotrebiti za automobile i motorizovane jedinice. Tu se u

raskvaeni ernozjom propadalo do kolena, a tokovi obinih
kola zaglavljivali su se sve do osovina. Prii Dunavu moglo se
samo nou...
Udar preko Dunava neprijatelj je oekivao. Kad su se
brigade 51. divizije ispred sovjetskih trupa privlaile reci,
Nemci su ih primetili. Feldmaral fon Vajks je procenjivao:
Situacija kod Grupe armija Jug ne iskljuuje mogunost
da neprijatelj prodre preko Dunava prema zapadu, da bi onda
na eljenom mestu preao Dravu i nastupio u pozadini nae
grupe armija.
Vajks je realno oekivao da e protivnik pokuati da
izvede veliki operativni obuhvat u vidu kleta, udarom sa
maarske teritorije u pravcu zapada i zalamanjem u pravcu
Zagreba i zapadnije od njega, kao i operacijom iz dalmatinskog primorja prema severu. Raunao je i na mogunost
prelaza Dunava severno od Drave u vezi sa operacijom kod
Budimpete. Njihovu komandu je obavestio da e 2. oklopna armija iz predostronosti postaviti jo jau pokretnu
borbenu grupu u rejonu juno od Osijeka, kako bi ta
grupa u sluaju potrebe mogla da brzo pree Dravu prema severu kod Osijeka, odnosno da pree Dravu dalje prema zapadu.
Dunav

brani

60.000

faistikih

vojnika

Nemci su, u momentu forsiranja Dunava u rejonu Batine od strane jedinica Crvene armije i NOVJ, imali na desnoj obali Dunava samo dve divizije, i to Brandenburg (komandant general-lajtnant Kilvajn) od ua Drave do Batine
i novoformiranu 31. SS peadijsku diviziju Lombardija,
ojaanu maarskim jedinicama, od Batine do Baje.
Borbu na pomonom prelazu zapadno od Apatina,
koja je otpoela jo 7. i 8. novembra, prihvatile su neke
jedinice divizije Brandenburg. Meutim, brandenburgovoi,
uza svu silinu protivnapada nisu uspeli da potisnu nae
jedinice pa je Kilvajn preduzeo hitne mere da na apatinski
sektor privue 92. motorizovanu grenadirsku brigadu i 3.
divizion 668. artiljerijskog puka iz sastava artiljerijske grupe Snel sa sremskog fronta, a ubrzano je i dovoenje 13.

SS izviakog
bataljona iz rasformirane 13. SS divizije
Handar, koji je iz istone Bosne ve bio u pokretu prema Dravi.
Pored navedenih jedinica, u vremenu od 12. do 29. novembra, u sastavu nemakog 68. armijskog korpusa prebaeno je sa sremskog fronta, iz Korpusne grupe Kilber,
jo dvadesetak jedinica etnog, bataljonskog (divizionskog)
i pukovskog sastava, meu kojima su se nalazila i dva artiljerijska diviziona 668. artiljerijska puka i 505. SS artiljerijski divizion, kao i 1007 jurini topovski (samohodni)
artiljerijski divizion i vie drugih manjih jedinica.
Nemci su na taj nain svesno slabili front u Sremu.
Istovremeno je iz Istre i severoistone Italije na batinski mostobran upuena 44. rajhsgrenadirska divizija Hoh-und-Dojmajster (komandant general-lajtnant Hans Ginter
fon Rot), dok je Vrhovna komanda Vermahta izvrila razgranienja jedinica za dejstva u junoj Maarskoj i fon Vajksu postavila novi zadatak Komandi Jugoistoka da sprei
dalje pokuaje prelaza jedinica Crvene armije i NOVJ preko Dunava i uniti iskrcane snage izmeu Apatina i Batine.4
Nemci u svojim ratnim izvetajima jo uvek ne spominju Batinu kao moguno mesto forsiranja Dunava.
Ukupna jaina neprijateljskih snaga koje su dovedene
da brane zapadnu obalu Dunava od Baje pa do ua Drave,
na poetku batinske operacije iznosila je preko 30.000 vojnika. Taj se broj u toku bitke poveavao tako da je na kraju iznosio preko 60.000 vojnika.
Neposredno taktiko-operatiivno sadejstvo sa snagama
Crvene armije, pored 51. divizije imale su i 16. i 36. divizija,
odnosno ceo 12. vojvoanski udarni korpus, koji je tada
brojao oko 26.000 boraca.
Pripreme

za

forsiranje

to se tie priprema za prelaz Dunava pod borbom, za

njih nije bilo ni vremena ni mogunosti. Tih nekoliko dana
bilo je iskorieno za dovoenje jedinica u odreene polazne rejone. Sve jedinice izdrale su velike napore u neprekidnim, i to uglavnom usiljenim marevima. U 51. diviziji
4 Kota Na: Od uljma do Batine, Dnevnik, Novi Sad,
22. februara 1980 god

je tada bilo oko 75% novih boraca, i to preteno omladinaca, sa kojima je tek izvoena obuka u rukovanju i gaanju osnovnim peadijskim naoruanjem. Oni ne samo da
nisu imali pojma ta je to forsiranje reke, nego neki od
njih nisu dotle ni seli u amac niti su znali plivati. Pripreme su se svele uglavnom na objanjavanje radnji vezanih za forsiranje, odnosno nasilni prelaz preko reke, kao
to su prilaenje obali, ukrcavanje, prevoenje, iskrcavanje,
uzimanje zaklona, ukopavanje itd. Objanjavanje, bez izvoenja praktinih vebi, u veini jedinica je injeno daleko
od obale. Samo je u nekim jedinicama vreno u blizini
Dunava. U svim jedinicama odrani su vojni i politiki sastanci sa oficirima, podoficirima i politikim rukovodiocima
na kojima je govoreno kako o teini same operacije, estokim borbama koje e se .sigurno u okviru nje voditi, tako
i o kvalitetu nemakih jedinica i vojnika, o tekim situacijama koje e se brzo menjati i u kojima se moe nai svaki komandant, komandir ili komesar i od ije e brze procene situacije i pravilne odluke zavisiti konaan ishod pojedine borbe, pobeda ili poraz, a ponekad i sudbina itave
jedinice. Od svih komandanata, komandira i ostalih rukovodilaca traeno je da uloe maksimum napora i znanja da
svoje jedinice uspeno prevedu preko Dunava i dalje, da
ispolje punu linu inicijativu, hrabrost i upornost. U svim
jedinicama odrani su posebno i partijski sastanci na kojima je govoreno o svemu napred iznetom, a naroito o
tekim momentima kojih e sigurno biti na pretek i o ulozi i obavezama lana Partije i SKOJ-a u tim momentima.
Sve to je napred izneto uvrteno je u pripreme za
predstojeu batinsku operaciju. Meutim, moe se slobodno
rei da je to sve bila nuna improvizacija na koju su jedinice bile naterane kratkoom vremena. No, na svim pripremama insistiralo se na moralnom faktoru koji je za mlade borce bio od neocenjivog znaaja.
Operativni izvetaj taba 51. divizije dalje belei:
9. X I 1944.
12. brigada koncentrie sve svoje snage zapadno od Bezdana pripremajui izvrenje i zatitu prelaza preko Dunava u
zajednici sa ruskim trupama. Mesto prelaza tue neprijateljska
artiljerija. Pripremu prelaza preko Dunava vri crvenoarmejska
artiljerija. Nai gubici: jedan mrtav i dva ranjena.

U Seanjima komandanata vojvoanskih brigada komandant Dvanaeste kazuje:

Sloenije su, meutim, bile neposredne pripreme za forsiranje Dunava. Nekih posebnih sredstava za prelaz reke nismo imali ve smo se morali snai osloniti se, dakle, na ribarske amce i drugo to naemo. Izvianje neprijateljskih poloaja takoe nije bilo lako, jer su obale Dunava bile obrasle
vrbacima i ibljem, tako da nismo mogli osmotriti prvu liniju njihovih rovova. Stoga smo odabrali grupu skojevaca u jaini jednog voda i pod komandom komesara ete Branislava
Popova uputili ih u umu naspram Batine. Kada su oni poeli
pucati preko, Nemci su otvorili uragansku vatru sa druge obale. Zahvaljujui tome stekli smo izvesnu predstavu o njihovim
poloajima.
Skojevac

Kovaev

prva

rtva

batinske

bitke

Evo, kako je izvedeno to nasilno izvianje voda skojevaca, koje nam je donelo i prvu rtvu batinske bitke, koja
se spominje u Operativnom izvetaju taba 51. divizije za
9. novembar 1944. godine.
Jo istog prepodneva vod je iz Bezdana krenuo na zadatak. Trebalo je izvriti nasilno izvianje.
Kolona po jedan, pravac: Dunav.
Borci, naoruani uglavnom pukama i pukomitraljezima, utei, lagano su koraali pored puta koji je odmah iza
sela zalazio u gustu, stoletnu umu. U koloni: Vrani, Panevci, Belocrkvani...
Zahvaljujui umi, prilaz obali Dunava nije predstavljao
naroitu tekou.
Vod je trebalo rasporediti tako da zauzme to iri front
na bakoj obali Dunava, nasuprot Batini i da otvori iznenadnu, snanu vatru. Cilj je bio da se neprijatelj izazove i
da odgovori vatrom i tako otkrije svoje naoruanje, jainu
i raspored.
Borci su zauzeli svoja mesta. ekao se samo znak
bie to rafal komandira iz automata.
Odjednom, automat je zaparao. A odmah zatim otvorena je vatra koja je, odjekujui u umi, izgledala kao da je
otvara znatno jaa jedinica od voda i sa znatno vie oruja.
Tuklo se nemilice. Od pratanja puaka i tektanja pukomitraljeza tog prohladnog novembarskog dana, nije se u
prvi mah ni primetilo da je i neprijatelj ve otvorio vatru

iz lakog peadijskog oruja. Tek kada su poele da odjekuju

eksplozije mina ispaljenih iz minobacaa kojima je neprijatelj tukao po vodu skojevaca, pala je preko veze komanda
za prekid vatre.
Vod se pritajio, a neprijatelj je i dalje tukao.
Tek kada je prestao prasak puaka i pukomitraljeza
i eksplozije mina, vod je u tiini poeo da se povlai prema ranije utvrenom zbornom mestu.
. . . Opet je kolona, izvrivi zadatak, krenula put Bezdana.
Ali tuna.
Bcrci su na improvizovanim nosilima nosili poginulog
druga. Bio je to skojevac Stevan Kovaev, kovaki radnik
iz Ferdina (Novog Kozjaka) prva etva legendarne batinske bitke.
Tok

operacije

Forsiranju glavnim snagama kod Batine prethodio je

nou 9/10. novembra neopaeni prelazak izviakih delova
12. vojvoanske brigade i 233. divizije Crvene armije na dva
mesta u rejonu severno i juno od Batine. Izviaki delovi
su uspeno obavili svoje zadatke na neprijateljskoj strani
i tu saekali svoje glavne snage.
U skladu sa dogovorom o sadejstvu sovjetskih i jugoslovenskih snaga u batinskoj operaciji izmeu Glavnog taba
NOV i PO Vojvodine i taba 3. ukrajinskog fronta, tab 51.
vojvoanske udarne divizije utanaio je sadejstvo svojih jedinica u forsiranju Dunava, zauzimanju sela Batine i daljem
napredovanju kroz Baranju. Posebno je utanaena organizacija sadejstva izmeu taba 12. vojvoanske udarne brigade, koja je bila u prvom ealonu i taba 703. streljakog puka 233. sovjetske divizije, ije su se jedinice prebacile prvog dana u prvim talasima.
Forsiranje Dunava na glavnom mestu prelaza kod sela
Batine otpoela je 12. vojvoanska udarna brigada 11. novembra 1944. godine u 6 asova. Toga jutra prva se prebacila na ribarskim amcima jedna eta 12. brigade, a paralelno s njom i delovi 703. streljakog puka 233. sovjetske
divizije. Te prve male snage, koje su zauzele uski mostobran odbijajui sve neprijateljske napade, omoguile su bez-

U bezdanskoj umi u oekivanju prelaza

bednije i lake prebacivanje sledeim jedinicama. Istoga
dana u 16 asova prebacuje se u Batinu 4. ataljon 12. brigade, a u 21 as prebacuje se i 1. bataljon. Istovremeno su
prebaena i dva bataljona 703. streljakog puka 233. divizije Crvene armije. Ova etiri bataljona su snanim i brzim
udarima sa severa i juga savladali otpor neprijatelja i zauzeli selo Batinu, koje je predstavljalo vaan taktiki vor
u sistemu neprijateljske odbrane. Jedinice 12. brigade su
posle toga usmerile napad za proirenje mostobrana prema
Zmajevcu, a sovjetske jidinice pravcem Topolje Duboevica. U praskozorje 12. novembra prebacuje se i 2. bataljon
12. brigade, kao i trei bataljon 703. streljakog puka, a
odmah potom i 572. streljaki puk 233. sovjetske divizije.
Prema tome, na levoj obali Dunava su ostali jo 3. i 5. bataljon 12. brigade i 734. streljaki puk 233. divizije Crvene
armije.
U noi 11/12. novembra u borbama za Batinu 1. bataljon 12. brigade je zarobio devet neprijateljskih vojnika i
zaplenio dva mitraljeza i jedan pukomitraljez. Naroito
estoke borbe vodio je 4. bataljon 12. brigade u rejonu e-

Mesto prelaza na obali Dunava

leznike stanice Batina. Jedinice 12. brigade su u borbama
za Batinu pretrpele gubitke od etiri poginula i 15 ranjenih boraca. Odmah nakon zauzimnaja Batine 1. i 4. bataljon su pristupili organizovanju poloaja i ukopavanju.
Ujutru 12. novembra prebaen je na zauzeti mostobran
i 3. bataljon 12. brigade, kao i 3. bataljon 703. streljakog
puka.
Oko 9 asova 12. novembra neprijatelj je otpoeo sa
bombardovanjem poloaja 12. brigade, a odmah posle toga
je izvrio i napad, koji su ete 1. i 4. bataljona odbile.
tab 12. brigade tada ubacuje u borbu i svoj 3. bataljon.
Istoga dana oko podne neprijatelj sa oko 20 aviona tuka
ponovo bombarduje poloaje jedinica 12. brigade i sa novoprispelinm pojaanjem preduzima novi protivnapad. Posle
nekoliko uzastopnih njegovih napada jedinice 12. brigade su
bile primorane na povlaenje, ali su uspele da u svojim rukama zadre vei deo Batine.
U toku borbe najkritiniji
trenutak je nastupio na levom krilu poloaja Brigade gde
se nalazio 4. bataljon, koji je pod estokim naletima nadmonog neprijatelja teko odolevao, te je postojala opasnost da to neprijatelj iskoristi za ubacivanje novih snaga i

za nabacivanje jedinica 12. brigade na Dunav. Meutim, i

neprijatelj je do tog vremena na tome mestu upotrebio sve
svoje raspoloive rezerve, te se zadovoljio poetnim uspehom. Odmah posle toga Stab 12. brigade je brzo sredio i
uvrstio naruene polaaje dovodei na odsek 4. bataljona
iz sastava 1. i 2. bataljona i od 703. streljakog puka nekoliko orua protivtenkovske artiljerije. Nakon sreivanja
poloaja sva tri bataljona 12. brigade vre protivnapad i
odbijaju neprijatelja na polazne poloaje.
Istoga dana oko 16 asova neprijatelj ponovo vri jak
protivnapad podran snanom artiljerijskom vatrom i tenkovima. Pod tim novim snanim neprijateljskim pritiskom
jedinice 12. brigade su ponovo bile primorane na povlaenje
za oko 500 metara unazad na prihvatne poloaje gde su zadrale dalje nadiranje neprijatelja. U toku ovih estokih
borbi 12. novembra 12. brigada je pretrpela znatne gubitke
od 25 poginulih i oko 100 ranjenih boraca. Neprijatelju su
takoe naneti teki gubici. Pored ubijenih i ranjenih, zarobljeno je 35 vojnika. Dvanaestog novembra na mostobran se
prebacio i 572. streljaki puk 233. streljake divizije Crvene amrije.
Kada je konano utvrdio da se kod Batine prebacuju
glavne snage napadaa, neprijatelj hitno prebacuje svoje nove snage na ovaj deo fronta.
Nou 12/13. novembra neprijatelj preduzima nekoliko
novih estokih napada na poloaje 12. brigade, ali ih je ona
odbila. Iste noi na mostobran se prebacuje i 5. bataljon
koji odmah smenjuje 4. bataljon koji je povuen u rezervu.
Odmah izjutra 13. novembra ovaj bataljon je izdrao novi
neprijateljski napad koji odbija protivnapadom. Tokom tog
dana neprijatelj u vie navrata ponavlja estoke napade na
poloaje 12. brigade. Oko 16 asova neprijatelj preduzima do
tada najjai napad sa novoprispelim snagama u kome uspeva
da potisne jedinice 12. brigade, naroito one na desnom krilu, do na 500 metara zapadno od crkve u selu Batini. Poito
su i taj napad zaustavile, jedinice 12. brigade prelaze u protivnapad u kome ponovo odbacuju neprijatelja na polazne
poloaje. Tokom toga dana jedinice 12. brigade su unitile
dva neprijateljska tenka, jedan kamion i jednu amfibiju.

tab 51. divizije upuuje 13. novembra nareenje 7.

vojvoanskoj brigadi koja se nalazi u rejonu Sombora da
odmah usiljenim marem krene za Bezdan.
U Bezdan je ve u 14 asova prvi stigao 2. bataljon,
a u 15 asova i 3. i 4. bataljon, koji su odmah produili
sa pokretom prema Batini gde su izbili u 17, odnosno 18
asova. U toku noi je otpoelo njihovo prebacivanje na desnu cbalu Dunava. Stab 7. brigade je planirao da te noi
prebaci sva tri bataljona. Meutim, uspelo mu je da prebaci samo dve ete 2. bataljona, zbog toga to nije bilo
sredstava za uspostavljanje sopstvenog skelskog mesta prelaza i to su se na skelskim mestima prelaza, koji su istoga
dana uspostavljeni od strane sovjetskih ininjerijskih delova, prvo prebacivale i prvenstvo imale njihove jedinice. Jedinice 51. divizije svi to mogle initi tek kada kapaciteti
skele nisu bili popunjeni sovjetskim jedinicama.
Oko 7 asova 14. novembra neprijatelj uz podrku aviona preduzima novi estoki napad u kome uspeva da zauzme
zapadnu polovinu Batine sa oiglednom namerom da u ponovljenim napadima nabaci jedinice 12. i 7. vojvoanske
brigade i 233. divizije Crvene armije na Dunav. Meutim,
jedinice 12. brigade i 2. bataljon 7. brigade, koji je do tog
vremena uspeo da se ceo prebaci na desnu obalu Dunava,
zajedno sa sovjetskim jedinicama uspele su da zaustave nadiranje neprijatelja i u protivnapadu, koji su izvrile u toku
popodneva, uz snanu podrku sovjetske artiljerije, da potisnu neprijatelja iz Batine, osim iz rejona eleznike stanice. Posle toga itavog dana 14. novembra neprijatelj je u
vie navrata izvodio protivnapade radi ponovnog zauzimanja
sela, ali je uz velike gubitke bio odbijan. Tog dana tab 7.
brigade je uspeo da prebaci na desnu obalu Dunava i dve
ete 3. bataljona koje su se ukljuile u borbu na levom krilu naspram eleznike stanice Batina.
U skoro neprekidnoj estokoj borbi koja je voena 14.
novembra, neprijatelj nije uspeo da nabaci nae i sovjetske
jedinioe na Dunav, ali isto tako ni ovima nije uspelo da probiju neprijateljski front i da ga odbace dalje od Batine.
Takav rezultat za prva 34 dana borbi proiziao je, pre svega, zbog pomanjkanja sredstava za prebacivanje preko Dunava, to je omoguilo neprijatelju da na vreme privue
svoje rezerve i da prui tako upornu odbranu, pa ak i da

ugrozi opstanak mostobrana. Samo izvanredna hrabrost i

upornost boraca i stareina 12. vojvoanske, a kasnije i
dva bataljona 7. brigade i jedinica Crvene armije, bile su
presudne za odravanje mostobrana. U borbama esto su
se meale nae i sovjetske jedinice, meusobno se pomagale,
a ponekad su se u toj izmeanosti i u tekim trenucima i
komande izmeale.
Petnaestog novembra neprijatelj estoko i uzastopno napada. Meutim, ti napadi ostaju bez uspeha, jer su sovjetske jedinice i 12. i 7. brigada uspele da se odre u istonom delu Batine. Naroito estoke borbe i toga dana su se
vodile u rejonu eleznike stanice i na koti 169. U tako tekim borbama i obostrani gubici su bili veliki. Tako je samo 7. brigada (dva bataljona) pretrpela gubitke od 13 poginulih i 60 ranjenih boraca, dok je neprijatelj imao mnogo ubijenih i ranjenih i 13 zarobljenih vojnika. Zaplenjena
su 3 teka minobacaa, 94 automata, a uniten jedan tenk
i jedan mitraljez. Znatne gubitke su pretrpele 12. i 7. vojvoanska i sovjetske jedinice i od neprijateljske artiljerije
koja je neprekidno itukla mesta prelaza i poloaje na obali
Dunava.
Tek ovoga dana otpoele su jedinice Crvene armije sa
pravljenjem skela za prebacivanje artiljerije i dovukli lepove za prebacivanje peadije. Preko njih prebaena su dva
puka 73. gardijske streljake divizije 64. streljakog korpusa,
a nou 15/16. novembra prebacio se i 4. bataljon 7. brigade.
Te noi su smenjeni 1. i 2. bataljon 12. brigade od strane
dva bataljona 7. brigade, a 3. bataljon 12. brigade smenio je
njen 5. bataljon. Na taj nain su povueni iz borbe 1, 2,
4. i 5. bataljon 12. brigade, koji su prebaeni na levu obalu
Dunava u Bezdan, a na poloaju su ostali 2. i 3. bataljon
7. brigade i 3. bataljon 12. brigade. Iste noi sovjetske jedinice su podigle pontonski most, koji je korien samo nou, a danju je rasklapan i korien za prevoenje skelama.
Preko tog mosta je prela na levu obalu Dunava i 12. brigada, osim 3. bataljona.
I 16. novembra ne poputa pritisak neprijatelja.
On
itavog dana napada uz podrku oko 25 tuka. Odbijajui
sve te napade, tab 7. brigade je uspeo da u toku dana
koncentrie svoje bataljone prema eleznikoj stanici Batina
i da, zajedno sa jednim sovjetskim pukom i 3. bataljonom

12. brigade, a uz prethodnu snanu artiljerijsku pripremu,

izvri juri u kome je uspeo da oko 19 asova zauzme elezniku stanicu i da potisne neprijatelja za oko dva kilometra od nje prema Zmajevcu.
esnaestog novembra smenjen je sa poloaja i 3. bataljon 12. brigade koji se sledee noi takoe prebacio na
levu obalu Dunava u sastav svoje Brigade, koja je prela
iz Bezdana u Kolut i Baki Breg na odmor i sreivanje.
To je Brigada vie nego zasluila, jer se junaki borila i
u toku nekoliko dana i noi uz velike gubitke uspela da,
zajedno sa sovjetskim jedinicama, odri uski mostobran koji
su Nemci nastojali svim silama da likvidiraju. Ona je izdrala najtei period batinske operacije. To najbolje potvruju njeni gubici. Ona je izgubila 121 poginulog, 203 nestala (veliki broj ovih je nestao u talasima Dunava) i 289
ranjenih boraca, dakle, ukupno izbaenih iz stroja 613 boraca, od kojih 88 rukovodilaca. Prema podacima koje je
prikupio tab 12. brigade, ona je neprijatelju nanela gubitke od oko 1.400 vojnika izbaenih iz stroja, unitila jedan
tenk, dva kamiona sa vojskom i jednu amfibiju i otetila
jedan tenk.
Kako

je

batinsku

operaciju

doiveo

komandant

Brigade

Nemci su, znajui da pad Batine otvara put preko Baranje na Dravu i da omoguava dejstva u junoj Maarskoj, grevito branili svaki pedalj zemlje. Najkrvavije borbe su voene za elezniku stanicu i kotu 169.
Prilikom
jednog sudara s nemakim tenkovima, na poloajima sovjetskog i naeg bataljona, izginule su sve stareine 2. bataljona 572. puka. Tada je komandu preuzeo Mita Dudi, komandant 5. bataljona 12. brigade. Zajedno sa naima i Rusima uspeo je da odbije nemake napade. Ranjen, ipak
bojite ne naputa. Maral Tolbuhin je, saznavi za taj sluaj, pljesnuo rukama:
Tak sraajuitsja brat ja!
O situaciji na bojitu, o masovnom heroizmu i pojedinanim podvizima boraca 12. kazuje u svojim seanjima
i njen ratni komandant Duan Doronjski Jocika:
Nemci su, zapravo, imali organizovanu trospratnu vatru.
Prvo su imali rovove na samoj obali Iznad toga su imali vatre-

ne polaaje u visini groblja i crkvice kraj njega, zatim po grebenu brda. Tako su nas oni imali kao na dlanu. Ako se tome
doda i njihova artiljerija, pa jo i avijacija, bilo je jasno da
e Batina biti i te kako tvrd orah.
... Kasno nou, 9. novembra prele su grupe izviaa nae
Brigade i sovjetske 233. divizije. Sve su to bili dobrovoljci, najbolji skojevci i mladi lanovi Partije. Ukrcali smo ih na tri ili
etiri ribarska amca. Svi su bili dobri plivai a i potpuno
zdravi da ne bi neko kihnuo ili se zakaljao prilikom podilaenja neprijatelju. Uspeli su neopaeno da se prebace nizvodno
od Batine. amce su pustili da ih Dunav nosi, a oni su se pored
vrba privukli neprijatelju na nekoliko metara i tu se pritajili.
Oni se uopte nisu vraali, ve su tu ostali sve do poetka forsiranja 11. novembra ujutro. Zadatak im je, zapravo, bio da
nam odatle daju odgovarajue signale baterijskom lampom. I
zaista su pomogli naem prvom talasu.
U est izjutra, 11. novembra, krenule su ribarskim amcima preko Dunava dve ete odabranih mladia jedna naa
i iedna sovjetska. Mi smo u tu etu odabrali najbolje skojevce
i lanove Partije, dobre plivae i veslae. Dok su se oni gubili
u mraku i dunavskoj izmaglici, pratio sam ih sa prilino zebnje
u srcu odlazili su u neizvesnost. Minuti su nam se, ini mi se,
pretvarali u godine u napetom iekivanju.
Kad je na drugoj obali planula vatra, bilo je jasno da borba poinje. inilo nam se, ipak da je to malo prerano. Koliko
se seam, trebalo je da se te dve ete pritaje za izvesno vreme.
Uglavnom uspele su da se prebace bez ikakvih gubitaka. Neprijatelj je, naime, bio iznenaen. Nemaki komandanti oito nisu
oekivali da emo mi forsirati Dunav kod Batine da emo
se usmeriti na njihove prirodno najjae poloaje. Pa ak i kad
je poela borba oni su, izgleda, mislili da mi elimo samo da
ih zavaramo da bismo se lake prebacili na nekom drugom mestu.
Uglavnom, u jutarnjoj izmaglici rasplamsala se uraganska
vatra. Nai borci su bili naoruani iskljuivo automatskim orujem, a i bombi su poneli koliko god su mogli. Ni Nemci
nisu tedeli municiju. No, najvie su dolazile do izraaja bombe.
I nai momci su se odlino pokazali, isto kao i njihovi
sovjetski drugovi. U prvom naletu su uspeli da izbace naprijateIja iz rovova na obali i da ih potisnu u prve kue. Satima su
se te dve ete junaki borile same. Uspeno su odbijale neprijateljske pokuaje da ih razbije i nabaci na Dunav. Nakon sat-dva njihove borbe na drugoj obali, bio sam uveren da e itav
na zamiljeni poduhvat uspeti.
Prebacivanjem ovih dveju eta uspeli smo da se ukopamo
na baranjskoj obali, da stvorimo izvestan mostobran, pa smo
poeli da upuujemo tamo nove snage. Sad je prebacivanje bilo
mnogo tee, jer je nae nove talase estoko tukao neprijatelj
topovima, minobacaima i mitraljezima. Trpeli smo gubitke na
vodi, ali su se nae snage ipak dohvatile druge obale. Tako se do

16 asova prebacio ceo 4. bataljon Radivoja uria Katovskog.

Poto nisu imali ni radio-stanicu ni bilo kakvo drugo sredstvo
veze da bismo mogli uspeno komandovati, sa ovim bataljonom
se prebacio i moj zamenik Cveta Velikovi. Tokom dana uspela
su da se prebace i dva bataljona Crvene armije. Pod zatitom
mraka uspeli smo do devet uvee da prebacimo i 1. bataljon
Boidara Simanovia Babe. Sa njim smo preli u Batinu i ja
i komesar Brigade Milan Baista.
Dakle, sad smo ve raspolagali znaajnijim snagama za
proirenje mostobrana. Osvajajui jednu kuu za drugom, napredovali smo prema eleznikoj stanici, a sovjetski bataljoni
pravcem prema selu Drau. U praskozorje prebacio se i 2. bataljon Petra Grubia Stojana, a odmah zatim i 5. pod komandom Mite Dudia. Na bakoj obali je ostao samo 3. bataljon
pod komandom Borislava trbakog Kutre.
Drugi dan, 12. novembar, osvanuo je za nas u relativno
povoljnoj situaciji. Batina je bila u naim rukama, mada teko
razorena. No, tada je tek zapoinjala najea i najkrvavija bitka.
Neprijateljskoj komandi je tada, po svoj prilici, ve postalo jasno
da je Batina na glavnom pravcu naeg udara, pa je hitno prebacivao svoje snage protiv naeg mostobrana.
Ubrzo posle svanua zagrmele su tuke iznad Batine,
njih 2025. Nemilosrdno su sejali bombe po naim poloajima.
Zatim navali peadija sa tenkovima, pa opet tuke ...
Batina je tada bila sva u dimu i praini, podseala je
prosto na neko ivo groblje. Poruene kue i oboreno drvee,
iskieno raskidanim delovima ljudskih tela rukama, nogama,
crevima. Po rupagama izlomljeni mitraljezi, razneti protivokiopni topovi. Jednom reju, kao da je straan zemljotres preorao ovo pare baranjske zemlje. Oni koji su sa leve obale posmatrali bitku nisu verovali da e se iko izvui iz tog pakla.
Mada suoeni sa tenkovima i tukama okrueni vatrom
i dimom, nai su se borci odlino drali, tim pre to je mnogima
to bilo vatreno krtenje. Ni veliki gubici ih nisu pokolebali. Realno govorei, nai su gubici mogli biti i mnogo vei, jer nismo
bili obueni za frontalni rat. Ozbiljne gubitke trpeli su i crvenoarmejci, iako su bili redovno uvebavani i imali i te kakvo
iskustvo iz frontalnog rat. Izmeu ostalog, oni su se i ukopavali, a mi ne. Naime, u toku priprema za forsiranje Dunava
nai su ljudi odbijali da prime aovie. Naroito su se odupirali stari borci, prekaljeni u partizanskim borbama, njima je
maltene bilo ispod .asti' da vuku aovie. Traili su to vie
municije i bombi, pa i hrane, a aovie neka uzimaju oni kojima zatrebaju...
I pored svega toga, nai su se ljudi brzo snalazili, u vatri
okraja shvatili su vetinu frontalnog rata. Ve za pola sata
ili sat znali su da nalaze zaklone, poinjali nekako i da se
utvruju.
Valja rei da su se u novim uslovima dobro snalazile i
stareine od komandira odeljenja pa do komandanata bataljona. Mi smo i izdrali pakao batinske bitke zahvaljujui dob-

rim delom njihovoj snalaljivosti i inicijativi. A komandovanje

je bilo veoma teko. Poto nismo imali nikakvih sredstava veze,
morali smo da se oslanjamo na kurire, a esto i sami da obilazimo poloaje. U toj pucnjavi, grmljavini tuka i eksplozija,
neke stareine su toliko promukle od komandovanja, dovikivanja, pa bogami i psovki, da su prosto gubile mo govora.
Nadmona neprijateljska sila potiskivala je nae jedinice,
iskrvarene i premorene. Mi smo ih protivnapadima vraali, pa
su opet oni navaljivali... Najkritinije je u jednom trenutku
bilo na sektoru 4. bataljona, ali smo im poslali pomo, zaustavili
Nemce i vratili ih na njihove polazne poloaje.
Kada istiem svest svojih boraca kao znaajan inilac u
borbama u Batini, to nikako nije fraza. Oni su zaista ispoljavali
izvanredne primere izdrljivosti, portvovanja i reenosti da se
ne obaziru na svoje ivote samo da se mostobran odri. Bilo je
komandira koji su se izlagali kurumima uvajui svoje borce,
mlade i neiskusne.
To je naroito dolo do izraaja upravo u sudaru sa tenkovima 12. novembra, drugog dana borbe u Batini. Navratio sam
u nau intendanturu i upravo tada zauo jaku pucnjavu. Izaao
sam napolje i ugledao sovjetski protivoklopni top od 45 milimetara pogodila ga granata, tokovi mu se razleteli, neto posluge
poginulo, neto ranjeno. Meu njima sam spazio i jednog naeg
borca, koji se, izgleda, sam prikljuio posluzi sovjetskog topa
kada su naili tenkovi. Jedan tenk su zaustavili, ali su zatim oni
pogoeni. I taj na borac, kontuzovan, tek to se povratio,
uzeo ranjenog crvenoarmejca i vue ga u nae brigadno previjalite. Tada se uopte nije vodilo rauna da li je ranjenik na
ili ruski, glavno je da mu se ukae pomo...
U tom md javie da tenkovi nadiru i kroz bate. Pooh tamo
i videh nae kako ih doekuju vatrom iz protivoklopnih puaka.
Na alost, njihov kalibar bese takav da je mogao naneti tenku
oteenje samo ako ga pogodi u neko osetljivo mesto. Zaalih
to smo predali donbule kad smo primali sovjetsko naoruanje. Ipak, nai nekako zaustavie taj napad.
Teiko se sada, posle toliko godina, prisetiti podrobnosti
te velike bitke. Seam se, recimo, kako mi komandant 1. bataljona
Baba Simanovi javlja da prema njegovim poloajima nadiru
nemaki tenkovi. Rusi ih tuku, ali oni i dalje nadiru. Piem nareenje 1. bataljonu da se poloaj mora po svaku cenu odrati.
U meuvremenu su tenkovi ve doprli do glavne ulice i bate
kod eleznike stanice, u nemakim je rukama ve pola Batine.
tab 1. bataljona prenosi moje nareenje etama: po svaku cenu
zaustaviti nadiranje tenkova. I Komanda 1. ete, koja se nala
na pravcu glavnog udara tenkova, donosi herojsku ali traginu
odluiku. Njen komandir Toa Laarac, poznatiji kao Bata iz Beenova i komesar Milan Ljiljak, Banaanin iz Karaoreva, sa
runim bombama skau na tenkove zaustavljaju napad svojim
telima.

Zamenik

komesara

Brigade

spasava

ranjenike

Mitraljezac Lazo Ljiljak, brat Milanov, bio je u neposrednoj blizini dogaaja kada je nastala borba sa nemakim
tenkom. On je otvarao vatru iz svog pukomitraljeza titei
tako Milanovo i Batino privlaenje tenku. Ali i sam je ranjen. Ranjeno je mnogo boraca. Videvi da bolniarke i izvlakai na tom delu fronta ne mogu da pomognu svim ranjenicima, zamenik komesara brigade Nikola Kmezi, koji se
takoe tu nalazio, odmah je reagovao. Otiao je do susednog 2. bataljona i potraio bolniarke. Prva se javila Marija
Surla i Ana Kneevi. Nikola Kmezi ih je trei poveo,
a kada su posle nekoliko sati previle sve ranjenike i uputile
ih u Bezdan, gde se nalazila brigadna ambulanta, zamenik
komesara Brigade ih je, umorne, vratio u njihove ete, gde
ih je opet ekao isti posao.
Da spomenemo i komandira kurirskog odeljenja Milana
Pavlovia elika, rodom iz Idvora. On je dobio pismo da
ga prenese preko Dunava. No, Nemci ga primetie, pa osue
paljbu po njegovom amcu. Bio je ve na polovini Dunava,
ali mu tada izbuie amac, a njega ranie u nogu. No, to
nije zbunilo elika. Prebacio je automat preko lea, pismo
stisnuo zubima i zaplivao Dunavom. Uspeo je da prepliva
i da preda pismo zadatak je izvrio.
Kuriri su, uopte uzev, bili nezamenljivi. Treeg ili etvrtog dana batinske bitke
tab Brigade dobio je telefon.
Komandant ga je postavio u letnjoj kuhinji u neijem dvoritu, rairio kartu uredio, dakle, svoje komandno mesto.
Zatim je za trenutak otiao da obie oblinju ambulantu
i previjalite. U tom naletee avioni, zapratae bombe. Kad
se vratio, a od one kuice jedva temelji ostali i gomila
cigala. O telefonu da se i ne govori poistila sve to
avionska bomba. Dakle, nita bez kurira.
Najtee je bilo u noi izmeu 13. i 14. novembra. Tri
dana i dve noi neprekidnih borbi do krajnosti su iznurili
nae borce, prored ili im redove. N i j e bilo dana bez nekoliko juria i protivjuria. Tekom mukom su komande uspevale da obezbede sat-dva predaha pojedinim jedinicama. A
Nemci su stalno dovlaili nove, svee jedinice. Uspevali su
ak i da smenjuju cele jedinice. Zatim, njihova je pozadina
bila na suvom, a naa ak na drugoj obali Dunava. Uz to

Pusto na

bojitu

je mostobran jo uvek bio skuen. Dovoljno je bilo da nadlete dve tuke pa da pokriju ceo mostobran. A sovjetski
avioni su tek tada poinjali da doleu. Sovjetski tenkovi su
poeli da se prebacuju tek nakon postavljanja pontonskog
mosta, tj. 16. novembra.
Uz to bilo je i veoma mnogo ranjenika. Za njihov smetaj korieni su veliki podrumi ukopani u bregu iznad sela. Uskoro ni tu nije bilo mesta, pa su ranjenici prebacivani
u Baku. Nou je to nekako ilo, ali se moralo initi neto
i danju, jer je ranjenika bivalo sve vie u daljem toku borbe.
Sitoga je izvestan broj ranjenika prevezen lepom koji je
vukao mali remorker. Dok su ukrcavani, otvarana je najea vatra na neprijateljske poloaje, navodei na zakljuak da se priprema juri. Ranjenici su uspeno zatieni
od peadijske i artiljerijske vatre, ali ne i od avijacije. Avioni su mitraljezima pogaali neke ranjenike na palubi. Ali
tako su ipak prebaene dve-tri grupe, pa je njihovo prebacivanje opet nastavljeno nou.

U kritinoj situaciji u noi izmeu 13. i 14. novembra,

barci Dvanaeste i Rusi odluili su: za noeve, za juri.
Nou su nai znali dobro da ratuju, ali sada je trebalo
upotrebiti i novo oruje bajonete. Njih su nai borci
ranije netko koristili, mahom ih nisu ni imali, a sada su
bili ugraeni na ruskim pukama.
I borci i rukovodioci ozbiljno su shvatili ovaj zadatak.
Jurnuli su na Nemce bez pucnjave. Zaas je nastala guva,
poelo je nevieno klanje i kundaenje. Nemce je to jako
iznenadilo, kao da su i glavu izgubili, pa su se povukli na
svoje polazne poloaje. Potisnuti su zatim jo dalje. Kad
je svanulo, borba jo nije bila okonana, sve je bilo izmeano i nai borci, i Rusi i Nemci. Teko je bilo
komandovati, a vremena za prestrojavanje nije bilo, sve
dok se bitka nije stiala.
Te noi se najmanje pucalo, a najvie ginulo. Te noi
je izginula cela komanda jednog sovjetskog bataljona. Ta no
je, moe se rei, bila presudna, ona je reila opstanak naeg
mostobrana na baranjskoj obali.

Komesar

Brigade:

Nevieno

teka

borba

Svoje vienje batinske bitke iznosi i tadanji politiki

komesar 12. vojvoanske udarne brigade Milan Basta:6
Tih kritinih trenutaka novembra 1944. godine, naao sam
se u samom batinskom mostobranu. U razgovoru sa zamenikom
komandanta 73. staljingradske divizije, koja je bila naknadno
ubaena u borbu u mostobran da bismo odrali poetni uspeh,
saznao sam da su sovjetske jedinice kod Budimpete imale nekoliko desetina hiljada izbaenih iz stroja zbog ilave neprijateljske odbrane s utvrenih uzviica Budima, koju je osim toga
titio i Dunav. Tom prilikom takoe mi je rekao da sovjetski
manevar kod Sekefehervara i Batine rjeava sudbinom Budimpete i da zbog toga on oekuje jo ee borbe, jer e Nijemci dovlaiti rezerve iz dubine. Njegova se procjena potpuno obistinila. Uskoro se kod Batine razvila dotada za mene nevieno
teka borba, u kojoj je proliveno mnogo krvi i nestalo mnogo
ivota.
... Razvila se teka i ogorena borba. Branjena je kua
po kua. Neprijatelj je uspio, uz uee oko 20 borbenih aviona
tuka,, da ponovo zauzme jedan deo sela Batine. Nai su toga
dana imali oko 125 izbaenih iz stroja, od toga 26 poginulih.
6 Milan Basta: Rat je zavren 7 dana kasnije

Drugoj eti 4. bataljona 12. brigade, kojom je komandovao

ivan Banisavljevi iz Kusia, a koja je u prvom esalonu forsirala
Dunav, od 130 boraca samo 16 ih je ostalo u stroju. Ostali su
svi ranjeni ili poginuli. Na njih su naili tenkovi.
itava 4. eita, legendarna eta mladih vojvoanskih boraca
1. bataljona 12. brigade, izuzev njih 18, pala je u nevienom okraju na desnoj obali Dunava, na bojnom polju u vinorodnoj
Batini.
... Obeshrabren velikim gubicima u toku prethodnog dana,
posebno neuspelim protivnapadom du glavne ulice i pojavom
naih sveih snaga na mostobranu, neprijatelj je naputao kuu
za kuom, ulicu za ulicom i povlaio se prema grebenu Belomanastirske grede, eleznike stanice i raskrsnice puteva (kota 153).
U zoru, 12. novembra, otpoelo je na batinskom mostobranu prebacivanje i 2. bataljona nae Brigade. Njegovo prebacivanje
proteklo je u vrlo sloenim uslovima. Jedna okolnost umalo to
nije dovela do dramatinog obrta i veih gubitaka. Sa 2. bataljonom u istom talasu i na pripojenoj skeli ukrcana je i municijska komora i nekoliko protivtenkovskih orua 572. sovjetskog
puka. U trenutku kada su se skele sa brodiem nalazile na sredini Dunava pojavile su se nemake tuke i poele bombardovati skelu. Obala je jo uvek bila daleko, a ljudi u skeli stenjeni kao sardine. tuke su besno zavijale svojim sirenama
i bacale nove tovare bombi. Uznemireni konji pretili su da polome ogradu skele i sunovrate se u Dunav. Pravo je udo to
tuike nisu mogle da pogode ovako velik i gotovo nepokretan
cilj. Jedan amac sa devet naih boraca bespomono se vrteo
oko skele. Tri borca su poginula, a dva (teko ranjena.
U trenutku kada su se skele nalazile na polovini reke, prekinulo se elino ue. Osloboen svog prevelikog tereta, brodi
je naglo odskoio ustranu, a skela je zaplovila maticom reke,
izlaui sve vie ovaj nezatieni tovar bonoj mitraljeskoj vatri
neprijateljskih posada kod eleznike stanice i susedne ade.
Krajnjim neprezanjem i posle nekoliko uzaludnih pokuaja i kruenja oko skele, posada brodia sa prisebnim urom
Desom na elu, najzad uspeva da ponovo prikai skele i povue
ih ka suprotnoj obali. Tada su opet naili avioni i nastavili bombardovanje i mitraljiranje.
\

Krvava

kota

169

Nikola Boi lepo je opisao ove dramatine asove

prebacivanja 2. bataljona:
... Sekunde su izgledale kao sati, a minuti kao itava
venost. Borci su se potpuno umirili. Videli su da nemaju drugog izlaza. Jedna smrt im ne gine. Bilo im je sasvim svejedno
da li e poginuti od avionske bombe, od neprijateljskog mitraljeza sa obale ili e se utopiti u ledenim talasima Dunava.
Malo je tu ko znao plivati. A i da je znao kakva korist od toga?
iroki, duboki i nabujali Dunav gutao je u svoje dubine i bolje

plivae. Imali su sreu. Bez veih gubitaka doepali su se obale.

Brzo su uskoili u kue i podrume, ne verujui ni sami da
su tako olako preli p rako reke. Ali, pred njima su jo teke
borbe i rtve kad se topla krv meala sa baranjskim vinom tukui se za svaku kuu, svaki podrum, rov i uku na vinorodnoj
Belomanastirskoj gredi...
Boidar Simanovi Baba, komandant 1. bataljona 12.
brigade, kcmandovao je glasno: Ne pucaj bez moje komande! . . . Pustite ih to blie! . . . Za kratko vreme, koliko se
nalazio u 12. vojvoanskoj brigadi, borci su dobro upoznali
i zavoleli ovog prostodunog, vedrog i korpulentnog Sremca
iz Molovina. Bio je neobino hrabar. Ponekad je u tome
preterivao. Smatrao je da komandanti moraju uvek biti u
stroju, u prvim borbenim redovima i prvi povesti borce
na juri. Takvi su bili i njegovi komandiri i komesari eta
Bata Laarac, Ljuljak, Milenko Brki7, Svilokos . . .
Vojvoanske vabe iz nemake SS divizije i dalje su
ile bez pucanja i zaustavljanja prema poloaju naeg 1. bataljona. Njihovi pukomitraljesci poskidali su arce sa
ramena i prebacili ih na ruke za vatru iz stojeeg stava.
Spremali su se za juri.
Na stotinak metara od poloaja 1. bataljona Dvanaeste,
neprijateljski stroj kao da se malo pokolebao. Zbunjivala
ih je tiina. Malo su zastali, a onda su zauli komandu
svojih oficira, koji su ih gonili na juri. im je neprijateljski streljaki stroj preao u trk, Baba je podigao svoj
automat i pustio dug r a f a l . . .
Udri faistike gadove! . . . uzvikivao je Milan Celer
zamenik komesara bataljona.
Bila je to kratkotrajna, porazna borba po folksdojere,
pripadnike 31. SS divizije Lombard. Vinogradi su se zacrneli od njihovih leeva. Od gustog streljakog stroja malo
je ta ostalo. Preiveli su se dali u bekstvo. Usput su mnogi
bacali oruje i pokuali da se domognu utvrene kote 169.
Koristei pokriveno zemljite i uvalu koja vodi prema
crkvi i groblju, neprijatelj se pribliio sektoru 2. bataljona,
7 Milenko Brki iz Martinaca je po zavretku rata izaao iz
Jugoslovenske armije u inu majora. Radio je u privredi kao
ekonomista i privredni rukovodilac. Aktivan je drutveno-politioki radnik u Sr. Mitrovici i drugim mestima.

ali kratkom borbom prsa u prsa je odbijen i nateran u

bekstvo.
U tom momentu komandant 2. bataljona Petar Grubi
Stojan krenuo je u protivnapad, koristei uspeh Babinog 1.
bataljona, da se na leima pokolebanog neprijatelja dohvati grebena krvave kote 169.
Nekoliko stotina metara iroka dolina, koju je jutros,
posle ienja zapadne ivice sela, poseo 2. bataljon, pruala
je relativno najbolje mogunosti za izbijanje na greben Belomanastirske grede, na kotu 169, poznatu jo kao piramida. Na njoj su se nalazila najjaa neprijateljska fortifikacijska utvrenja, sa betonskim kupolama. Odatle je neprijatelj imao i najbolji pregled sela Batine, skelskog pristanita na Dunavu i dalje preko reke na iroku Baku.
Trebalo se po svaku cenu doepati grebena utvrenog
rejona kote 169. Tu su se lomili napadi delova 703. i 572.
sovjetskog puka. Borci Dvanaeste su krenuli u napad. ete
2. bataljona pod komandom Boka Aimovia Moe, ike
Mamutovia ikana i Lazara Opaia Brice ve su podilazile krvavoj koti. Iako su doekivani organizovanom vatrom, Mamutovi je u trku otkinuo bombu sa opasaa,
lupio o kundak automata i bacio je prema nemakom pukomiteraljescu, koji ih je iznenada iz blizine obasuo vatrom.
Hvatajte ih za guu! Juri drugovi! povikao je i
skoio u rov meu zbunjene vabe.
I 3. eta je krenula u napad. U kratkoj i otroj borbi
prsa u prsa zauzeto je samo prvih stotinak metara grebena.
Na drugoj strani kote sreli su dobro prikovane i proreene
redove 73. puka 233. sibirske divizije, koji je napadao krvavu kotu 169 i selo Batinu sa severne i severozapadne strane. Neprijatelj se nije dao, ve je pripremio novi i jo ei
protivnapad. Dole, na raskrsnici puteva, kolona neprijateljskih tenkova u borbenom pokretu pribliavala se borbenim
linijama.
Prva neprijateljska traneja bila je zauzeta. Dodue, uz
osetne gubitke. Ali, bili bi jo vei da su borci 2. bataljona
okrenuli lea, jer do polaznih poloaja u Batini ima sigurno 600 metara. Komandant Stojan je to dobro znao, zato je i pokrenuo bataljon odmah na drugu neprijateljsku
odbrambenu liniju. Druga neprijateljska traneja bila je jo
bolje utvrena. Ali, moralo se ii do kraja.

Komandant Stojan je prvi iskoio, zamahnuo automatom

i pozvao borce na juri. Za svojim komandantom poskakali
su i ostali. Preao je gotovo polovinu rastojanja kada ga je
pogodio rafal iz neprijateljskog pukomitraljeza.
Iz tela
Petra Grubia Stojana lekari su docnije izvadili 9 kuruma.
Ipak, ostao je u ivotu. Bolniarka koja mu je prva priskoila u pomo takoe je teko ranjena.
ikanova eta je prva poskakala u neprijateljske rovove i posle kraeg guanja naterala Nemce da kroz iskopane saobraajnice pobegnu prema koti 169. Prilikom juria neprijateljski metak pogodio je u dobo njegovog automata, koji je eksplodirao i ranio ga u ruku. Ostao je i
dalje na poloaju i nastavio da komanduje, im mu je bolniarka previla ruku.
Stevica Mili, komandir ete, stari borac, poginuo je
juriajui nedaleko od drugog neprijateljskog rova. Izginuli
su i mnogi drugovi iz njegove ete.
Antun Gri, koji je posle Stojanovog ranjavanja preuzeo komandu nad bataljonom, trai pojaanje i privlaenje
poloaju minobacaa i protivkolaca. Borba se sve vie rasplamsava.
Vie od 20 neprijateljskih bombardera je itavih pola
asa bombardovalo i mitraljiralo
poloaje 12. brigade u
Batini i u rejonu krvave kote piramide. Porueno
je i oteeno i ono malo preostalih kua. Jedino su mnogobrojni vinarski podrumi, ukopani u brdu, ostali itavi.
U njima se nalazilo preostalo stanovnitvo i ranjenici . . .
. . . Avioni krue nad nama oivljava ove dogaaje
Duan Krajnovi8, pomonik komesara 5. bataljona 12. brigade.
Jedni odlaze, drugi dolaze. Odlaze da istovare sve to su ponijeli. Pratimo je i komandant bataljona Mita Dudi svaki njihov krug, svaki pokret pilota koji se sputa gotovo do krovova
Batine. Vidimo kada se od trupa aviona odvajaju bombe, a
potom kako lete nadolje. I tada se zariju u zemlju bacajui
zajedno sa zemljom kue i borce u zrak. Traim oima svoga
druga, komandanta Mitu, a on na krovu. Isjeena ljudskatijela,
noge i ruke vise po drveu. Napeta ula gotovo vie ne izdravaju itav ovaj pakao: kosa se die, ruke grebu zemlju, prsti
8 Duan Krajnovi
godine, kada je preao u
zamenik polit, komesara
poljoprivredni fakultet i
radio je u privredi.

je posle rata ostao u JNA sve do 1963.

rezervu u inu potpukovnika. Bio je i
8. vojvoanske brigade.
Zavrio je
kao diplomirani inenjer agronomije

se lijepe i tonu u njoj, tijelo se savija u gru. Kao da je kamen pritisnuo glavu i njen zatiljak... Priberem se poslije bombardiranja i traim poznate likove svojih boraca. Nema ih mnogo, zemlja oko mene izrovana, mnoge kue poruene, drvee
poupano i sasjeeno. U dui mi prazno, a u glavi samo jedna
misao: Zar je mogue da se sve taiko desilo?
Poinje juri desnog krila 5. bataljona. Komesar Milivoj
Dadi Marko (prvoborac iz Zagajice), sav crn i blatnjav,
bodri i opominje borce. Puca iz pitolja, a faista ispred
njega pada u vinograd. Juri se nastavlja i jedna vapska
kolona od 100 vojnika biva preseena i unitena ispred
brda. Ovo krilo juri u mali zaselak i u naletu likvidira faiste koji su se tamo utvrdili; 14 tekih bacaa, teki mitraljez i drugo oruje je plen ovog j u r i a . . . Jake snage od
Dunava preko sredine sela neprekidno napadaju. Sada je
dosta aktivna baterija ruskih bacaa koja iz neposredne
blizine tue po glavama faista. Baca Nikolaj, crvenoarmejac, sea se svoje kue i rodne Ukrajine. Pet odlikovanja krase njegove grudi. Strano krvava borba je ovde
na Batini!, dovikuje crvenoarmejac naima Ovako je
bilo samo na Dnjepru!.
Ocena

komandanta

Divizije

ire gledano, sudbina sremskog fronta, odakle je neprijatelj u to vreme morao da izvlai svoje jedinice, zatim
sudbina Budimpete, pa i Bea, reavana je u Batinskoj
bici. Proitajmo generalnu ocenu koju je general-potpukovnik Sveta Savi Kolja o toj bici dao 1974. godine.9
Jedinice 75. sovjetskog streljakog korpusa 57. armije i
51. divizije NOV potpuno su izvrile postavljeni zadatak. One su
uspeno forsirale Dunav, razbile i delimino unitile nemake,
maarske i kvislinke snage koje su se nalazile u odbrani na
teritoriji Baranje. Osloboenjem Baranje i izbijanjem snaga
NOV Jugoslavije na Dravu, ozbiljno su bili ugroeni bokovi i
pozadina nemakih snaga na sremskom frontu.
Nemaku Komandu
Jugoistok naroito je zabrinjavala
neizvesnost u pogledu pravca daljeg nastupanja jugoslovenskih
i sovjetskih, a kasnije i bugarskih snaga. Kako je prvobitna i
osnovna procena te Komande bila da e to biti forsiranje
Drave i dalje nastupanje prema Zagrebu, to je kasnije obra9 S rata Savi; 51. vojvoanska divizija

Komandant 3. armije Kota Nad sa Duanom Doronjskim,

Milanom Bastom i Nikolom Kmeziem u Petlovcu
zovanje Virovitikog mostobrana tu procenu potkrepilo, to je
ona bila primorana da preduzme sve mere za odbranu Drave i
da upotrebi itav 91. armijski korpus, a kasnije na Virovitikom mostobranu i skoro sve svoje operativne rezerve.
S obzirom na to da je 51. divizija bila sastavljena od jedinica u ijim sastavima su se nalazili veinom mladi borci,
neiskusni i nedovoljno uvebani, oni su u batinskoj operaciji
izdrali ogromne fizike i psihike napore i iskuenja, jer su
se odjednom i prvi put nali u danononim tekim i bespotednim borbama sa neprijateljem koji je imao veliko iskustvo.
I za ono malo starijih boraca i rukovodilaca, koji su doli sa
iskustvom steenim u partizanskim borbama. Batina je bila prekretnica u nainu ratovanja, odnosno prelazak sa partizanskog
na frontalno ratovanje i to sa forsiranjem velike reke, to predstavlja najtei vid takvog ratovanja. Ako su i ti stari borci ovo
novo savlaivali samo uz velike napore, onda se moe pretpostaviti ta je sve to znailo za onaj vei broj mladih boraca
za koje je sve bilo novo od upotrebe naoruanja, preko uzimanja zaklona, ukopavanja itd... sve do sadejstva. Neiskustvo i
nedovoljna uvebanost su nadoknaeni drugim kvalitetima, kao
to su: hrabrost, izdrljivost, krajnje portvovanje i, pre svega,
visoki moral svih boraca i stareina. To je odluilo da jedinice
uspeno prebrode sve one teke momente u fazi odbrane ueg
mostobrana, kao i da kasnije izvre proboj neprijateljske odbrane, bez obzira to je bila i vrsta i uporna. Naravno da

je zbog svega toga divizija imala i znatno vee gubitke, ali i jedinice Crvene armije, kojima se ne moe porei ni ogromno
iskustvo iz slinih operacija, ni izvebanost, ni potpuno i najnovije naoruanje, koje su stalno podravane avijacijom, masom
artiljerije i dr. imale su znatne gubitke oko 1.500 vojnika
izbaenih iz stroja. To jo vie potvruje injenicu da su borbe za Batinski mostobran bile stvarno izuzetno teke i naporne.
Jedinice 51. divizije bile su popunjene uglavnom borcima
iz Vojvodine (Srem, Baka, Banat) i to najveim delom dobrovoljnima. Te jedinice su u svom sastavu imale veliki broj boraca svih naroda i narodnosti koje su ivele u Vojvodini. U
njima se, pored Srba, kojih je bilo najvie i Hrvata, nalazio
i znatan broj Maara (u decembru 1944. formirana je i posebna
15. vojvoanska maarska brigada), zatim Slovaka (za vreme
batinske operacije formirana je u okviru 51. divizije i posebna
14. vojvoanska slovaka brigada), Bunjevaca, Rumuna, Rusina i dr. Borei se u sastavu 51. divizije, svi borci raznih nacionalnosti zajednikom prolivenom krvlju kovali su bratstvo
i jedinstvo svih naroda i narodnosti Vojvodine.
U Batinskoj operaciji je u zajednikim borbama dolo
do najtenjeg borbenog kontakta izmeu boraca i stareina NOV
Jugoslavije i Crvene armije. Tesna saradnja, pretvorena u prisno drugarstvo i i bratstvo po oruju, zapoeto u Srbiji i
Banatu, u ovoj operaciji je zajednikom prolivenom krvlju
maksimalno razvijena i uvrena.
Priznanje

Vrhovnog

komandanta

Tek u Kolutu i Bakom Bregu se moglo videti da veliki broj boraca nije u stroju Brigade. Mnogi su zauvek
ostali na bojitu, a zatim sahranjeni uz dune vojnike poasti. Mnogi su, teko ranjeni, podlegli ranama u somborskoj i drugim vojvoanskim bolnicama, dok se jedan broj
ranjenika oporavljao.
Lista poginulih i ranjenih bila je duga, d u g a . . . Poginuli su komandiri eta Joca Rajinovi i iva Vojkov,
zamenik komandira Slavko Filipovi, komesari eta i njihovi zamenici iva Kuzmanovi, edo kori, Miodrag Milosavljevi i, kao to je napred navedeno, Milan Ljiljak,
koji je poginuo junaki. Pomaui ranjenicima poginule su
bolniarke Pava Kolar iz Izbita i Dara Vukobaba, zatim
delegati Boa urovi i Dragia Ninkovi iz Izbita, pa
desetari Nedelj ko Milakov, Sava Josimovi, Sredoje Mari i
Radia Jovanovi, mitraljesci Svetolik Bauer, Milan Kosanovi i Mirko Medi (obojica iz Karaoreva), kurir Boko
Raajski, najmlai borac u svojoj eti, Jovan Pozni iz Gra-

Deo Brigade u Karancu

aca, Branko ulinac, dobrovoljac Branko Radosavljevi iz
Sokolovca (Rumunija), Rada Miliev, Nedeljko olaj i iz
Stapara, Milan Panti, Miodrag Marinkovi, Dragan Blanua,
Petar uri, ivko Balog, Franja Gaji, Ivan Golub, Aleksandar Ivanovi, Jovan Tomanovi, Slobodan Pajdi, Jovan
Petirovi, Sava Joci, iva Crepajac . . .
A lista ranjenih? Pored prvoboraca ivana Branisavljevia9 iz Kusia, mitraljesca Laze Ljiljka ili lana SKOJ-a
Kamenka Komnenova iz Uljme, ranjeni su i komandir ete
Mirko Obradovi, lan KPJ Mita Bai, delegat Filip Pavkovi, komandiri vodova Milan Burainev, Petar Svilar, Borivoj S a v i . . . Lista ranjenih bi bila predugaka i zahtevala bi veoma mnogo prostora. Srene im rane bile!
Za uspeno izvrenje batinske operacije 51. divizija je
dobila priznanje od najvieg jugoslovenskog i sovjetskog
vojnog rukovodstva. Svim uesnicima u ovoj operaciji Moskva je izrazila svoju zahvalnost proglaavajui 51. diviziju
Dunavskom, a pobedu u toj operaciji pozdravila salvom
sa 20 artiljerijskih plotuna iz 224 orua.
9 Prvoborac ivan Branisavljevi je ostao ratni vojni invalid bez ruke i ivi u svom rodnom Kusiu.

Hor

boraca

na

improvizovanoj

poiornici

Ono to je svim borcima i stareinama 51. divizije bilo

najdrae, jeste sledea pohvala Vrhovnog komandanta NOV
Jugoslavije marala Tita:
Izraavamo svoju zahvalnost borcima, podoficirima, oficirima i politikim komesarima 51. divizije koji su pokazali
izvanrednu hrabrost i upornost pri osloboenju Baranje na
elu sa St. div. komandantom ppukovnikom Sretom Saviem,
pol. komesarom ppukovnikom urom Medenicom i zam. komandanta urom Duliem ...
Rame uz rame sa herojskom Crvenom armijom mladi
borci Srema, Banata i Bake borili su se nesebino za osloboenje svoje brae zajedno sa njima oni su gonili faistike
okupatore sa drugih delova nae zemlje. Jedinstvo i portvovanost u borbi protiv okupatora garancija su nae potpune
pobede. SF SN. Vrhovni komandant NOV i PO Maral Jugoslavije Josip Broz Tito.10
10 Arhiv Vojnoistorijskog instituta JNA, kutija 295, reg.
br. 394/1.

Relativno

zatije

na

Dravi

U Kolutu i Bakom bregu Brigada se odmarala. Borci

su iznosili svoja jo svea seanja, prepriavali dogaaje
i doivljaje, prebrojavali se. Poneki oporavljeni laki ranjenik vraao se u svoju jedinicu . . .
Posle osloboenja cele Baranje, naa 51. divizija je izbila na Dravu prema Osijeku, a 12. brigada je krajem novembra bila u irem rejonu Kneeva.
Vrhovni tab je u to vreme izdao nareenje da 12. korpus (16, 36. i 51. divizija) posedne levu obalu Dunava u
cilju obezbeenja levog boka 3. ukrajinskog fronta i davanja podrke dejstvima 6. i 10. korpusa NOVJ na slavonskoj strani Drave, dakle, u pozadini nemakog fronta u
Sremu. Odmah se prilo utvrivanju
poloaja na obali.
Bilo je to relativno zatije, jer nai izviai ipak nisu mirovali, pa je s vremena na vreme dolazilo do pukaranja.
Brigadno, bataljonska i etna rukovodstva su analizirali batinsku bitku i izvlaili pouke. Izvoena je i vojna obuka,
a lanovi KPJ i SKOJ-a odravali su sastanke.
Od 13. decembra 1944. godine 12. brigada je zauzimala
poloaje na Dravi od sela Topolnika do Babinog graba
izmeu 8. na levom i 14. vojvoanske (slovake) brigade
na desnom krilu. Pred borcima, u odnosu na neprijatelja,
bila je velika vodena prepreka Drava, pa su se poloaji
nae 51. divizije protezali na itavih 70 kilometara. Na mestima gde se mogao oekivati napad neprijatelja vrena su
miniranja.
T a j period relativnog zatija iskorien je za jo intenzivniju vojnu i politiku obuku. To je iziskivao sadanji
sastav Brigade, popunjen novim, mladim i neiskusnim borcima, bez vojnikog znanja. A poznato je da je Brigada
u dosadanjim borbama trpela gubitke ba zato to borci
ipak nisu bili dovoljno obueni u rukovanju orujem, zauzimanju zaklona i ukopavanju i si. za koje, realno, nisu ni
imali vremena. Stoga su komandiri na osnovnu obuku svojih boraca obratili najveu panju.
Tih dana odravani su kursevi za minobacalije i minere,
jer je predstojalo formiranje jedinica koje e u svom
sastavu imati minobacae 82 mm. Za komandire su odreeni ore Gavrilovi Baka i Jovan iri. Nastavu je odr-

Narod i vojska za vreme mitinga

avao nastavnik ivanovi. Minobacako-mitraljeske, tzv. pratee ete u bataljonima, imale su u svom sastavu i po jedan
vod protivtenkovskih puaka.
U Brigadi je formiran i artiljerijski divizion, koji je u
svom sastavu imao bateriju minobacaa 120 mm, bateriju
protivoklopnih orua 45 mm, kao i komandni vod. Divizionom je komandovao Marko Ocokolji, a komesar je bio
Bogdan Buji.
Takoe, tih dana na Dravi, decembra 1944. godine formirana je i OZN-a.
Politiki rad imao je za cilj podizanje borbenosti i
morala, u emu su prednjaili lanovi Partije i skojevci.
Kulturno-prosvetnoj delatnosti takoe je dato vidno mesto.
Uvebavani su etni i bataljonski horovi, recitatori su itali pesme inspirisane narodnooslobodilakom borbom
Davane su kulturno-umetnike
priredbe za vojsku i stanovnitvo oblinjih sela. Nepismeni su nastavili zapoeto
opismenjavanje. Izdavane su etne i bataljonske novine, a
u naseljenim mestima odravani su mitinzi.

U Bermendu je na velikoj sveanosti 24. decembra general-lajtinant Kota Na izvrio smotru boraca 51. divizije
i uruio odlikovanja za hrabrost pokazanu u dotadanjim
borbama, a naroito u Batinskoj bici i daljim borbama za
osloboenje Baranje. Pored ostalih, odlikovani su: komandant Duan Doronjski Jocika, politiki komesar Milan Basta, partijski rukovodilac Brigade Nikola Kmezi Nida, komandanti bataljona Boidar Simanovi Baba, Mita Dudi,
Petar Grubi i Petar Meei, komesar bataljona Dragi Grudi, pomonik komesara bataljona Milan Tei, Duan Krajnovi i Sran Pui, oficiri Svetozar Velikov, Cveja Krnjulac, Lazar Palovi, ivorad Mihi, Ante Grgi, Petar umbekovi, Milan Marinkovi, edomir Kumanov, Petar Pavlov, Milovan Tadi, Vitomir Miloevi, Ilija Josipovi, Nikola Depalo, Milan Marjanovi i Manda Krili. Meu posmrtno odlikoVanima bili su i junaci batinske bitke Milan
Ljiljak, Milan Kosanovi, edo kori, Miodrag Mirosavljevi i Slavko Filipovi.
Radilo se i na podizanju vojnike discipline. Zahtevalo
se oslovljavanje po inu, vojniko pozdravljanje, vojniki
odnos izmeu boraca i stareina i izmeu niih i viih
stareina. Sve je to zahitevao novi, frontalni nain ratovanja, novo naoruanje, novi uslovi ivota bila je to vojska koja je mogla da izdri sav teret ratnih zbivanja do
konane pobede samo disciplinom, vojnikim redom
U to vreme tanije: Naredbom Vrhovnog taba
od
l.januara 1945. formirana je 3. armija od jedinica
dotadanjeg 12. korpusa, dakle, u njen sastav ule su 16.
36. i 51. divizija. Komandant 3. armije hio je generallajtnant
Kota Na iz Petrovaradina, proslavljeni panski borac i
oficir panske republikanske vojske, koji je od 19411945.
ratovao po jugoslovenskom ratitu i bio lan Glavnog taba
Bosne i Hercegovine, komandant Operativnog taba za Bosansku Krajinu, komandant 1. bosanskog korpusa, a zatim
i 3. istonobosanskog korpusa, kao i Glavnog taba NOV
i PO za Vojvodinu.
U tabu 12. brigade dolo je do promena samo utoliko to je poloaj naelnika imao Petar Grubi, za referenta saniteta dola je Dragic auli, a za sekretara SKOJ-a
Stanka Cimpi.
Brigada je tada brojala 1.706 boraca i stareina od kojih su 84 bile drugarice.

KAD DVANAESTA ZATALASA STROJ

Dvanaesta Vojvoanska
brigada udarna,
narodu zavet dala:
nestade
dumana!...

<

Ko ne znade,
za vek znae
kako s' bije boj
kad Dvanaesta vojvoanska
zatalasa stroj . . .

Otvori majko prozor,

raduj se sinu tvom
na stroj slobodu nosi
da njom obasja dom ...
Ko ne znade,
za vek znae
kako s' bije boj
kad Dvanaesta vojvoanska
zatalasa stroj ...
Za bratstvo i jedinstvo
zakleti ko nikad pre
mi znamo kako se ivi
mi znamo kako se mre!...
i
Ko ne znade,
za vek znae
kako s' bije boj
kad
DVANESTA
VOJVOANSKA
zatalasa stroj ...
Velimir Suboti Velja
(Sombor, 1976.)

V I R O V I T I K I MOSTOBRAN

Jo u novembru i decembru 1944. godine 6. i 10. korpus stvorili su slobodnu teritoriju u irem rejonu Virovitice.
Ta dva korpusa su, ustvari, obezbeivala prostor koji bi mogao da prihvati nae jedinice iz Baranje koje bi mogle da,
napadajui s lea, poremete
neprijateljsku pozadinu na
sremskom frontu. Ve 8. decembra tab 16. divizije je dobio
nareenje da otpone prebacivanje svojih brigada preko
Drave u Slavoniju. Tako je stvoren Virovitiki mostobran.
On je predstavljao vezu sa Crvenom armijom u Maarskoj
i jugoslovenskim jedinicama u Slavoniji, koje su ve dejstvovale u dubokoj pozadini sremskog fronta.
Kako je u to vreme nemaka komanda trebalo da obezbedi povlaenje preostalih snaga iz Bosne preko Save kod
Slavonskog Broda, a zatim i komunikacijama kroz Posavinu, veoma j o j je stalo da sremski front zadri na zateenoj liniji. Meutim, novostvoreni Virovitiki mostobran
donosio je Nemeima nove nevolje. Dejstvo naih' jedinica
na tom mostobranu dovodi u opasnost nemaku odbranu
na sremskom frontu, to znai opasnost i za povlaenje nemakih jedinica iz Bosne. Otuda nemaka komanda odlu-

uje da napadne nae snage na Virovitikom mostobranu

u cilju njegove likvidacije.
Do kraja decembra voene su borbe, uz upotrebu nemakih tenkova, sa promenljivom sreom.
Neprijatelj je
esto preduzimao napade, ali je manje-vie uvek bio odbacivan na polazne poloaje.
U prvoj polovini januara jedinice, koje su se ve nalazile na mostobranu, imale su zadatak da ga po svaku cenu
odre i stvore uslove i vreme za prebacivanje nae 36. i
51. divizije u Slavoniju.
Bugari

preuzimaju

nae

poloaje

U meuvremenu na levoj obali Drave dolo je do smene: nae poloaje preuzele su jedinice 11. i 12. bugarske divizije. U Naredbi taba 3. armije naglaeno je da smenu
treba izvriti to bre i to nou, a u direktivi koja je zatim
usledila navedeno je da odmah tireba preduzeti mere da
to smenjivanje protekne u to srdanijim manifestacijama
bratstva sa bugarskim narodom i bugarskom vladom. Naloeno je da treba organizovati doek, pa ak, ako je to
moguno, organizovati i priredbe sa prigodnim programom.
U direktivi se jo kae: U sprovoenju ove direktive tabovi treba da unesu to vie ozhilj.nosti, imajui na umu
da bratstvo izmeu nae i bugarske vojske, koja e se krvlju kovati u naim zajednikim borbama protiv naeg zajednikog neprijatelja faizma, treba da bude glavni doprinos i zaloga nerazruivog bratstva izmeu naroda Jugoslavije i Bugarske.
Smena polooja koje je drala 12. vojvoanska izvrena
je 12. januara (32. i 46. bugarski puk). Nae borce je tih
zimskih dana kod Bugara najvie zadivila topla odea njenih vojnika i oficira preko novih injela imali su ak i
jagnjee kouhe. Prihvat Bugara bio je srdaan i ozbiljan,
ali izuzev nekoliko zajednikih foto-snimaka, nikakvih manifestacija i izliva bratske ljubavi nije bilo.
i
Do

ikloa bez odmora

Uostalom, za to nije bilo ni vremena. Jer, ve sutradan 13. januara Brigada je krenula
usiljenim marem u

pravcu ikloa i Bara. Mnogi e se jo dugo seati tog

tekog, iscrpljujueg mara. Januarska hladnoa tipala je
obraze, nos i ui. Pod nogama je kripao sneg. Marovalo
se bez odmora, pod punom ratnom spremom. Pao je ve
mrak, a odmora nije bilo. Zalo se u duboku no opet
bez odmora. Borci po pet-est njih hvatali su se pod
ruku i tako koraali. Neki su hodajui ak na momente i
spavali, organizam je traio odmor, a odmora nije bilo.
Sneg na putu bio je potpuno uglaan, pa je to priinjavalo
posebne tekoe. Miii nogu bili su stalno napregnuti
sve jae oseali su se bolovi. Za Brigadom su ostajali:
Jagodnjak, Bolman, Petlovac, Beremend, N a h a r a n j . . . Najzad, iklo posle itavih 60 kilometara! Jo je bio mrak.
Konaari su razmestili ete po kuama, od kojih su mnoge bile naputene. Umorni borci su se u polusnu formalno
ruili i u trenu zaspali dubokim snom. Najtee je ipak bilo
onima koji su bez pogovora umesto sna primili nareenje za poarstvo ili strau.
Posle jednodnevnog odmora mar je nastavljen preko
teritorije Maarske, prema Baru, gde je Brigada prela
Dravu skelama i preko improvizovanog mosta, s obzirom
da je gvozdeni most bio sruen, a ve 17. januara prispela
je u Viroviticu. Zatim je prebaena eleznicom u Podrvasku
Slatinu. I odmah posle toga, bez zadravanja, na poloaje
od sela Bukovice do Gornjeg i Donjeg Viljeva.
Na sremskom frontu je bila ozbiljna situacija. Neprijatelj je vrio snaan pritisak, pa je 17. januara sa etiri
divizije, potpomongnute tenkovima, izvrio ak i proboj izmeu Tovarnika i Sotina. Stoga je Vrhovni tab ve sutradan naredio 3. armiji da sa 16. i 51. divizijom stupi u
dejstvo ofanzivom prema Naicama i Donjem Miholjcu, dakle, da vri pritisak na neprijateljsku pozadinu. To svoje nareenje je Vrhovni tab ponovio i sledea dva dana zahtevajui angaovanje svih snaga 3. armije i najveu aktivnost naih jedinica. Svojom zapoveu od 19. januara, tab
3. armije prenosi potinjenim jedinicama zahteve Vrhovnog
taba u smislu to jaeg ofanzivnog dejstva svih naih
jedinica na prostoru Slavonije.
U okviru tako postvaljenog zadatka, naa 51. divizija
trebalo je da napadne i uniti
neprijatelja na prostoru
Adolfovo Selo Adolfovac aavica.

Prelaz preko poruenog

mosta
na
Dravi
kod
Bara bio je mukotrpan

Neprijateljske snage koje su branile Virovitiki mostobran predstavljao je 91. armijski korpus, 15. kozaki konjiki korpus (1. i 2. kozaka divizija sa jo nekoliko bataljona), zatim 1. ustako-domobranska divizija, 297. divizija,
7. SS Princ Eugen divizija i delovi 264. divizije.
aavica
Na teitu napada nae 51. divizije u cilju zauzimanja
aavice i izbijanja na levu obalu Novog dravskog kanala
i odbacivanja neprijatelja prema Moslavini, bile su 7. i 12.
brigada. Osma brigada bila je na pomonom pravcu. Posle
krae artiljerijske pripreme sve tri brigade krenule su itano u 15 sati 20. januara u napad. Ispoetka je 7. brigada

krenula sa svoja tri bataljona i 3. bataljonom 12. po veoma

hladnom vremenu, po dubokom snegu i do krajnjih granica
nepodobnom terenu, ispresecanom veim i manjim kanalima.
Glavni pravac napada bile su Donje Bazije Adolfovo
Selo Adolfovac, put aavica^most na Novom dravskom
kanalu. Ve u prvom juriu likvidirano je neprijateljsko
uporite Adolfovo Selo i nae jedinice izbile su pod sam
Adolfovac, ali to uporite je branjeno estokom vatrom.
Pored toga, treba se podsetiti da prilaz Adolfovcu predstavlja brisani prostor to je veoma oteavalo dalje napredovanje, pa su nai bataljoni zauzeli poloaje na istonoj ivici Adolfovog sela i na kanalu iznad puta, koji se protee izmeu sela Donje Bazije i Suhomlaka.
Juri je ponovljen istoga dana oko 21 as, ali bez uspeha. Sutradan je neprijatelj doveo nova pojaanja pa zato
ni ponovni napad u 15 sati nije urodio plodom, Nae jedinice su se s mukom ukopavale u smrznutu zemlju i drale liniju dostignutu prvobitnim uspesima. Za ta dva dana
3. bataljon Dvaneste imao je 18 poginulih i 85 ranjenih
boraca I 7. kao i susedna 8. brigada imale su gubitaka u
ljudstvu. Ocenjuje se da je do toga dolo zbog veoma tekih
uslova pod kojima su voene borbe. Mraz do minus 25 stepeni, duboki sneg, teko ukopavanje sve je to bilo ovoga puta na strani neprijatelja. Jurii hrabrih boraca bili su
veoma smeli, ali ih je neprijatelj uvek doekivao plotunima.
Sa 8. vojvoanskom je u pravcu Suhomlake napadao 4.
bataljon Dvanaeste. Borci su uspeli da uu u prve kue,
a ubrzo zatim, predvee, i u centar sjela. Tada je neprijatelj
uveo u borbu tenkove i u protivnapadu odbacio nae bataljone. Napad naih bataljona ponovljen je posle jake artiljerijske pripreme, ali je neprijatelj opet uz pomo tenkova, uspeo nae jedinioe da vrati na polazne poloaje.
Od naih suseda, jedinica 16. divizije neprestano se ula
potmula grmljavina topova i minobacaa dopirala je od
aavice i Novog dravskog kanala, ije su obale bile veoma strme. Tamo je 2. bataljon Dvanaeste ojaavao 2. vojvoansku brigadu.
Zatim je, s obzirom na neizdrljivu hladnou (borci su
za ovo doba godine bili dosta slabo odeveni). tab Divizije

izvukao iz borbe 7. brigadu, a na njeno mesto dola je

Dvanaesta. Srnena je izvrena nou izmeu 21. i 22. januara.
etvrti bataljon i protivtenkovska baterija zauzeli su poloaje prema Adolfovcu, 3. bataljon u Adolfovom Selu, 1.
bataljon od Adolfovog Sela do kote 104, dok je 2. bataljon
bio u selu Donje Bazije.
Obustavljene su i napadne akcije, a borcima na poloaju nareeno je utvrivanje i maksimalna budnost.
Do 24. januara nije bilo okraja izuzev pojaanog izvianja, povremenih artiljerijskih i minobacakih dvoboja
ili obostranih pojedinanih
ispaljivanja granata ili mina
radi uznemiravanja. Borci su ito vreme iskoristili za ukopavanje i odmor.
Ve 24. januara jedna jaka nemako-ustaka jedinica
iznenada je s boka napala poloaje naeg 4. bataljona. Bio
je to veoma otar napad, ali je upornom odbranom zadran, a zatim je u protivnapadu i odbaen, ostavivi dvanaestak mrtvih i ranjenih. Bataljon je imao tri poginula
i 22 ranjena borca.
Nou izmeu 23. i 24. januara dalovi 3. bataljona su
pokuali da unite jedan bunker na putu AdolfovacAdolf o v o Selo, ali pokuaj nije uspeo.
Za vreme ovog relativnog zatija tab 12. korpusa je
odluio da 25. januara napadne jednu neprijateljsku izboinu, koja je, ustvari, predstavljala mostobran na Novom
dravskom kanalu. U zapovesti za napad naznaeno je da
treba da pone u 18 sati.
Za izvrenje ovog zadatka obrazovana je glavna napadna kolona u iji sastav su ule 12. i 8. brigada 51. divizije
i 1. brigada 16. divizije. Ta udarna grupa trebalo je, prema zamisli pretpostavljene komande, da napada pravcem
BazijeAdolfovo Saloaavica, da likvidira uporite u aavici, a posle toga da zaposedne Novi dravski kanal i da
se tu utvrdi.
Dvanaesta brigada je dobila zadatak da napada komunikacijom Adolfovo Seloaavica i da u tom selu energino likvidira neprijateljsko uporite. Dve baterije minobacaa 120 mm i jedna baterija topova 76 mm su sa poloaja u selu Donje Bazije bile spremne za podrku napada.
Levo od Dvanaeste sadejstvovala je 1. brigada 16.
divizije. Za uee u napadu predviene su jo i 7. i 14. (slo-

vaka) brigada, zatim 2. i 4. brigada 16. divizije, kao i 15.

(maarska) vojvoanska brigada andor Petefi, koja je
formirana 31. decembra od boraca maarske narodnosti,
koji su se nalazili u slavonskom bataljonu Petefi andor
i u vojvoanskim jedinicama, kao i od novodolih boraca
iz Vojvodine.
Napad su podravale i odgovarajue artiljerijske jedinice, a po dva bataljona 7. i 2. brigade bili su u rezervi
51, odnosno 16. divizije.
U brigadama su formirana i bombaka odeljenja, a u
zapovesti viih komandi naglaeno je da se protivtenkovska orua d protivtenkovske puke upute u streljaki stroj,
kao i da mineri budu u bataljonima, spremni da otkrivaju
i iste minska polja. Protivtenkovski divizion 12. brigade je
tih dana prvi put stupio u dejstvo i to ba na jurinim
poloajima. 1
aavica, aavica! Dugo e se pamtiti ta aavica!
Artiljerijska priprema trajala je pola sata. U 18 sati
brigade su krenule sa polaznih na jurine poloaje. No,
cia-zima. Napad je silovit. Gruvalo je sa svih strana. Puke
su pratale, a mitraljezi neprekidno tektali, ostavljajui s
vremena na vreme svetlei trag. No izmeu 25. i 26. januara bila je duga kao venost. Dvanaesta (3. i 4. bataljon)
je uspela posle etiri sata borbe da se ispod nasipa i eleznike pruge privue selu, da ovlada sa nekoliko kua
ilavo branjene aavice i da neprijatelja istera iz eleznike stanice, koja je pretvorena u bunker. Tukli su i nai
protivkolci koji su ili uporedo sa streljakim strojem.
Prvoj brigadi je uspelo da se domogne prvih kua aavice sa zapadne strane, ali je odbaena. Neprijatelj je
Izvrio nekoliko protivnapada. Nai su se maksimalno zalagali, ali nisu svi imali podjednako uspeha, pogotovo to je
neprijatelj skoro svaku kuu pretvorio u bunker. Da su
nae jidinice imale bar nekoliko tenkova!
Ali, toga nije
bilo. Imali smo i dosta gubitaka. Ljudstvo prozeblo i ve
premoreno juriajui po tekom terenu, nije imalo dovoljno
snage, pa su u etiri sata ujutru jedinice povuene na po1 Ljudstvo za obuavanje u rukovanju popularnim protivkolicima izdvojeno je jo pre Batinske bitke. Komandant
diviziona bio je ivkovi, a komesar Bogdan Buji.

lane poloaje. Dvanaesta je u borbama za aavicu izgubila 24 borca, a 28 ih je ranjeno.

Veoma ivopisno opisani su dogaaji i vremenske prilike u izvetaju koji je tab brigade uputio tabu 51. divizije, u kome se, pored ostalog, kae:

Za vreme pokreta bila je velika hladnoa, januarski

mraz, temperatura je spala na minus 25C, a uz to je bila i
jaka poledica, povremeno velika studena meava. Oboljenja usled
jake hladnoe deavala su se, ali smrtnih sluajeva nije bilo.
Uginulo je 15 konja.
Borci su ovaj put prevalili lako sa pesmom i velikim oduevljenjem, te se kroz to osetila svesnost o ratu koji vodimo.
Treba napomenuti da je peadija bila dosta slabo obuena. Bilo
je boraca koji su bili u svojim zimskim kaputima, kratkim i
dugakim. U cipelama koje su gotovo pohabane. Ova okolnost
nije ni malo uticala na izvrenje pokreta...
... U borbama za istonu ivicu s. aavica, na I I I bataljon po jakoj meseini i uz zatitu artiljerijske vatre privukao
se selu i eleznifcoj stanici bez gubitaka. Svi borci i stareine
bili su maskirani belim aravima d u juriu ovladali su stanicom. Neprijatelj je beao u selo ostavljajui za sobom mrtve
i ranjene.
Napad I I I bataljona na aaviou izvren je po najveem
mrazu.
Bila je to jedna od onih noi kada puca drvo i
kamen usled mraza, kada se oveku ledi krv u ilama, kada
osea da nema dovoljno vazduha. Temperatura je bila minus
26C. Sneg je bio visok pola metra, a po jarugama i vie. Na
nekim mestima dostizao je visinu oveka. Ukopavanje se vrilo
samo u snegu, jer se do zemlje nije moglo doi. Morala se
probijati debela ledena kora snega.
Neprijatelju su naneseni jaki i krvavi gubici. Ilo se preko leeva napred. Ubijeno je oko 200 faistikih vojnika...
Studen

Grubi

Jocika

Zatim, dolo je do prestrojavanja jedinica, pa je 51.

divizija smenila 16. diviziju nou izmeu 30. i 31. januara.
Tako je 12. brigada zaposela poloaje za odbranu na liniji
aavica potokselo ikovacDonje Predrijevoreka Drava, a drugi poloaj organ izuje na liniji SenkovacPetrovo
SeloSkopljanska gredaaaviki potok.
tab Brigade
bio je u Senkovcu.
Narednih nekoliko dana borci su ureivali odbrambene
poloaje: kopali su rovove, ureivali mitraljeska gnezda i
zaklone, postavljali iane prepreke i prepreke od balvana.
Mineri su minirali mogune pravce nastupa neprijatelja.

Kopane su i ureivane i zemunice, koje su sluile kao sklonita, a ureivane su i osmatranice. Vredni izviai su
stalno bili u pokretu. Cilj im je bio da nou, u tiini, bez
glasa i neprimetno hvataju neprijateljski ivi jezik.
Dani su bili hladni, noi jo hladnije. Kopalo se teko,
zemlja je bila smrznuta. Svaki zamah aoviem bio je propraen psovkom vojska kao vojska!
Nemaki

plan

Vukodlak

Snage Narodnooslobodilake vojske Jugoslavije na Virovitikom mostobranu zadavale su svojim napadnim aktivnostima velike muke Adolfu Hitleru i nemakoj Vrhovnoj
komandi. One vezuju znatne nemako-ustake i druge kvislinke snage, koje bi mogle da se upotrebe na drugim
ratitima. Osim toga postojala je opasnost spajanja jugoslovenskih divizija u Podravini sa snagama na sremskom
frontu, da eventualno zauzmu Slavonski Brod, to bi dovelo do onemoguavanja daljeg povlaenja nemakih snaga
iz Bosne, a otuda se povlaila itava grupa armija E . Time bi bila ugroena i eksploatacija uglja iz tuzlanskog bazena, koja je, inae, bila od velikog znaaja za nemaku
ratnu mainu, naroito u ovim zimskim uslovima.
Stoga je Hitler lino bio zainteresovan da se u Podravini
i Virovitikom mostobranu preduzme ofanzivu protiv naih
snaga. Komandant Jugoistoka general Vajks predloio je da
se u tom cilju izvede operacija pod nazivom Vukodlak
protiv nae 3. armije, koja je na tom prostoru imala preko
45.000 boraca. Hitler je itaj plan odobrio, utoliko pre to
je smatrao da e unitenjem jugoslovenskih snaga u Podravini ostaviti juno krilo Crvene armije u maarskoj bez naeg oslonca i podrke. On je planirao da velikom protivofanzivom izbaci Crvenu armiju iz Maarske, koja je ve
zauzela Budimpetu i ugroavala Be. A sama Maarska je
za Nemaku bila vana zbog velikih zaliha hrane namenjenih nemakom stanovnitvu. Raunalo se da bi ta velika
protivofanziva
mogla da otpone im vremenski i drugi
uslovi dozvole, po svoj prilici u rano prolee.
itav taj
plan dobio je naziv Velika operacija, a unitenje Virovitikog mostobrana bio je "njen uvod.
Kako je Virovitiki mostobran raspolagao znatnijim
jugoslovenskim snagama,
koje su, ako se uzme u obzir

njegovo prostranstvo, mogle i da se poveaju, one su mogle u mnogome da spreavaju ili bar oteavaju povlaenje
Nemaca. Veto koristei tu situaciju, taj argument je iskorien meu nemakim d kvislinkim vojnicima u propagandne svrhe u pripremama predstojeeg napada na Virovitiki mostobran. Naime, isticana je parola da im na
mostobranu partizani spreavaju put u Nemaku i da e
tu ostaviti kosti ako se ne probiju za Viroviticu. A izbijanje nemako-kvislinkih snaga u rejon Virovitice znailo bi praktino i likvidaciju mostobrana. Dakle, nemako-kvislinke jedinice su bile veoma motivisane za ulaganje
krajnjih napora u predstojeoj operaciji Vukodlak.
U tom cilju neprijatelj je poeo da grupie svoje snage:
one koje su se zatekle u Slavoniji, zatim neto je doveo
sa sremskog fronta, a neke je prebacio iz Bosne. Naim
obavetajnim organima nije promaklo dovlaenje snaga iz
Bosne, veoma iv saobraaj izmeu Osijeka i Donjeg Miholjca i koncentracija jakih snaga na podruju akovoVinkovciOsijek, tab nae 3. armije je o itome obaveten i
odmah je zakljuio da neprijatelj namerava da izvri ofanzivu na mostobran.
Ofanziva je trebalo da pone 6. februara 1945. godine.
Za njeno izvoenje bile su spremne sledee neprijateljske
snage u prvoj liniji:
297. divizija;
77 SS divizija;
Borbena grupa Fier (imala je u svom sastavu i
izviaki bataljon, nekoliko policijskih eta i nekoliko jedinica za osiguranje), ojaana jednim pukom 11. vazduhoplovne divizije;
2. kozaka konjika divizija sa pukom poglavnikovog
tjelesnog zdruga;
1. kozaka konjika divizija.
Nae snage:
36. divizija 12. korpusa (6, 5. i 3. brigada);
32. divizija 10. korpusa (Brigada Pavlek Mikin,
Zagorska brigada, Brigada Matija Gubec i Brigada Braa Radi);
40. divizija 6. korpusa (18. brigada, Virovitika i 16.
omladinska brigada);
12. divizija (12. osijeka proleterska i 4. brigada);

 33. divizija 10. korpusa nalazila se u pozadini neprijatelja;

16. divizija (4, 15, 2, 1. i Artiljerijska brigada).
Najzad 51. divizija bila je na odbrambenim poloajima u sledeem rasporedu:
12. brigada ojaana jednim bataljonom 8. brigade na
poloajima: r. Dravas. G. Predrijevoizmeu s. Senkovac
i s. Vranjeevicak. 105;
7. brigada na poloajima: k.
105-gornji tok r. aavicas. Adolfovo SeloVoinski potok do k. 101; 14. brigada na poloajima: urin LugOskoruas. Milanovaceleznika stanica Bretanovicas. V.
RastovacCiganua (k. 100); 8. brigada (bez jednog bataljona)u divizijskoj rezervi na prostoriji s. Dobrovicas.
Brezika; Artiljerijska brigada sa jednom artiljerijskom grupom u rejonu s. Dobrovis. Miljevci za podrku 14. i 7.
brigade, a s drugom u rejonu s. Medinci za podrku 12.
brigade.
Neke od naih divizija su bile na poloajima ve tri
meseca, a 16. divizija dva meseca. Borci su se psihiki pripremali za odbranu, ali relativno zatije do 6. februara nije
moglo da im prui odmor po nezampaenoj hladnoi, a slaba
obua i odea dovodila je i do smrzavanja boraca na poloajima. Uz to i bataljoni Dvanaeste su u januarskim ofanzivnim dejstvima izgubili jedan broj poginulih i ranjenih
boraca i stareina, meu kojima i komandira voda Miloa
Birmaova, koji je pao u trenutku kada je titio odstupnicu
svoga voda. Poginuli su i Jan Pavlik, Dura Briga, Janko Jesenski, Mia Beka, Janko Bantus, pa pomonik komesara
ete Grozda Milankov, bolniarka Ivanka Stankov, komandir
ete Milan Radivojevi lija, vodnik ika Milainovi, desetar Stevan Bogdanov, sekretar SKOJ-a u eti Larisa Subi,
desetari: Svetozar Jovanovi i Stevan Rusak . . .
Meu ranjenima tih dana mogu se navesti imena bolniarke Branke orevi iz Vrca, Gordane Stojadinovi iz
Mramorka, Zore Kosanovi iz Karaoreva, delegata voda
Bogoslava ubrila, komesara ete Riharda Nikolia, zamenika komesara Bogdana Prsine, komandira ete edomira
Kumanova, delegata Raka Zelenovia, kao i komandira vodova Jovana iline, Nikole Grujia, Adama Paia i ive
Luia...

U izvetaju taba 12. brigade od 5. februara 1945. godine

kae se:
Oekujui neprijateljsku ofanzivu na front 51. divizije,
tab X I I VUB preduzeo je niz pripremnih i zatitnih mera, koje
govore o vojnikoj zrelosti naih jedinica. Te mere bile su:
1. Izvianje danju i nou.
2. Grupno posedanje poloaja, a ne u vidu lanca.
3. Rezervu upotrebljavati tek onda kada se otkrije glavni
pravac napada neprijatelja.
4. Topove postavljati na glavne pravce neprijateljskog napada.
5. vrsto drati vezu izmeu jedinica.
Odlunost i vrstina taba nae Brigade vidi se iz sledeeg nareenja:
. . . I u sluaju da neprijateljski tenkovi prodru, ne
gubiti glavu, ve sa strane puta i prolaza iste tui... tabovi
i jedinice ne smeju se povui sa svojih poloaja bez nareenja
i odobrenja ovog taba.
Kmezi

Jocika

Napad neprijatelja poeo je rano ujutru r februara. Bile

su to 297. i 7. SS divizija uz podrku 50 tenkova i artiljerije. Sa prostorije Naiceurenovac one su se kretale
optim pravcem prema Podravskoj Slatini,
usmeravajui
glavni udar na spoju izmeu 12. divizije 6. korpusa i 51.
divizije. Narednog dana neprijatelj je produio napad ka
Podravskoj Slatini i Virovitici. Nae divizije bile su u povlaenju. Do 8. februara nemake i kozake divizije izvrile
su proboj svih poloaja nae 3. armije i sasvim se pribliile
Virovitici.
Na odbrambene poloaje 12. brigade neprijatelj je 7.
februara u popodnevnim satima poeo napad uz uee tenkova na pravou sela aavicaSenkovacMedinci. Njegova
artiljerijska priprema trajala je skoro 3 sata. Prodor mu
uspeva, pa padom mraka zauzima selo Bukovicu. Nadmo
neprijatelja bila je velika i u ljudstvu i u naoruanju.
Prvo je potisnut 4. bataljon, a zatim i ostali, pa se Brigada u toku noi povukla prema selima MedinciSenkovacNoskovciBaki. Na toj liniji Brigada je pruila novi
otpor. Kod pustare Senkovac bilo je veoma estoko u toj
nonoj borbi, u kojoj su nai borci unitili dva tenka i
oko 150 vojnika.

Uz saglasnost Vrhovnog taba NOV i PO Jugoslavije,

tab 3. armije je, usled nastale situacije doneo odluku da
sve svoje jedinice prebaci na levu obalu Drave. Dok je nekim jedinicama (6. i 10. korpus) nareeno je da ostanu u Slavoniji i da, koristei slavonske planine Papuk i Psunj kao
oslonac, napadaju na pozadinu i bokove neprijatelja, 36.
divizija 3. armije dobila je zadatak da brani novoformirani
dravski mostobran manjih razmera. Formiranje tog mostobrana trebalo je omoguiti lake povlaenje ostalih jedinica 3. armije preko Drave kod Bara.
Tako je 12. brigada 8. februara nastavila da se povlai
prema Baru i to pravcem RusiniGradinaDijalkaTerezino polje. Kod sela Cabune je 3. bataljon celo pre podne
toga dana pruao snanu podrku 7. brigadi u cilju zadravanja neprijatelja, dok su ostali bataljoni bili u divizijskoj
rezervi u selu Vinjica.
Napadi neprijatelja su i dalje bili veoma jaki i intenzivni. Realna je bila procena naih viih tabova da e on
9. februara pokuati koncentrinim napadom da uini sve
da zauzme Viroviticu, likvidira mostobran i nae jedinice
nabaci na Dravu.
Takav plan je neprijatelj zaista imao: ujutru 9. februara
preao je u opti koncentrini napad na Viroviticu, pri emu je imao snanu podrku artiljerije i tenkova. U preponevnim asovima Virovitica je bila u njegovim rukama.
Od Virovitice do Drave makadamskim putem ima svega 14
kilometara, tab 51. divizije je stoga u ranim jutarnjim
asovima 9. februara naredio svojim jedinicama da ubrzaju
odstupanje, ali da to izvode postupno. Dvanaesta brigada,
kao rezerva 51. divizije, zauzela je poloaje na liniji sela
OreacGradina. Njen je zadatak bio da obezbeuje povlaenje ostalih
brigada 51. divizije od eventualnog dejstva neprijatelja. Poto su one prole poloaje Dvanaeste,
prebacivanje preko Drave su, poev od 16,30 sati poeli i njeni
bataljoni. Dvanaesta se poslednja iz 51. divizije prebacila
preko reke. Njeni poslednji delovi preli su pontonski most
kod Bara oko 20 sati.
Uopte uzev, povlaenje naih jedinica i prebacivanje
preko Drave u Maarsku dobro je organizovano i uspeno
izvreno. U tome je znaajnu ulogu odigrala prethodno organizovana odbrana i estoka vatra zatitnih delova. Za-

titni delovi su organizovani na uzastopnim poloajima, a

borbe su voene protiv nadmonijeg neprijatelja uz podrku tenkova koji su nasrtali na nae poloaje.
Brigada je i ovde, u borbama na Virovitikom nostobranu, ostavila tragove. Bili su to tragovi obeleeni krvlju
njenih boraca. Od 6. do 9. februara 1945. god. 51. divizija
je imala 106 poginulih, 165 ranjenih i 248 nestalih boraca.
Iz 12. brigade meu poginulima je bio i pomonik komesara 1. bataljona Milan Tei, popularni Celer iz Ledinaca.
Pogibiju Celera borci su veoma teko primili. Izgubili su
odlinog druga i partijskog rukovodioca, koji je za svakog
borca u najteim trenucima nalazio rei topline i ohrabrenja. U Batinskoj bici zasluio je Orden za hrabrost.
Teko je ranjen, pogoen mitraljeskim rafalom 6. februara, ba na sam roendan, Zlatibor Petrovi iz Uljme.
Drugovi su ga izvukli s poloaja, ali je ubrzo umro. Budui da je pred rat bio vojni pitomac, nareeno mu je da
se javi u tab Brigade da primi dunost autanta. Meutim,
on je zamolio da ostane u rovu jo neko vreme, dok se
borbe na mostobranu ne zavre. Dunost autanta, eto, nikad nije primio.
Poginuo je i zamenik komandira ete Marko Drai,
delegati Zlatan Milievi iz Vrca i Ivan Petrov iz Zrenjanina, zatim Petar Doroki i Ljubomir Bali iz Novog Sada
i Josip Bizjak iz Lakog. Kod Gradine, kada je 12. brigada branila odstupnicu jedinicama 51. divizije, poginuo je
komandir ete Branko Lonarski i vodnik Stevan Musi
iz Stapara.
U tim borbama ranjeni su: Dura Babi, Kota egovac,
arko Lukin, komandir ete Boidar Otaevi, zamenik komandir Miladin Radojev, vodnici Manko Grubor, Milan Vladulja i edo ikovi, bolniarke Marica Klikovi i Smilja Opala i dr. Ukupno je za etiri dana borbe poginulo
27 boraca, a 44 su ranjena. Nestalo je 49.
Posle prelaska Drave kod Bara, Brigada je sve do
16. februara bila na odmoru i sreivanju u selu Ki Dopsa
na teritoriji Maarske.
Virovitiki mostobran je, moe se rei, odigrao pozitivnu ulogu, a uee 12. brigade uspeno. Nae snage, drei taj mostobran u zimu 1944/45. godine vezivale su znatne neprijateljske snage, pa je stoga planirani poetak ne-

make protivofanzive u Maarskoj morao biti pomeren do

poetka marta.
Za 12. brigadu je to bila tek prva bitka na Dravi. Situacija na frontu se odvijala tako da su borci ve nasluivali da e na Dravi biti jo vatre i dima. Slavonija e opet
goreti, ali emo tada mi goniti neprijatelja.
Organizaciono

sreivanje

Baranji

Uskoro je Brigada od taba 51. divizije dobila zadatak

da se prebaci u Baranju, to su, prema nareenju taba 3.
armije uinile i ostale divizije, koje su ubrzo zamenile bugarske jedinice na levoj obali Drave. Meutim, 51. divizija
je odreena u rezervu pa je tako 12. brigada rasporeena
u baranjskim selima: Popovac, Kamenac, Zmajevac, Karanac i u Belom Manastiru.
Ponovni boravak u Baranji iskorien je za odmor i organizaciono sreivanje i popunjavanje jedinica, kao i za
vojno-struno uzdizanje boraca i stareina i intenzivni ideoloko-politiki i kulturno-prosvetni rad u duhu direktiva
koje je polovinom januara postavio Centralni komitet KPJ.
Cilj te direktive bio je dalje organizaciono uvrivanje jedinica i prerastanje u svaremenu armiju, kakvu su zahtevali
tadanji uslovi frontalnog ratovanja.
lanovi KPJ i SKOJ-a analizirali su dranje svakog pojedinca u proteklim borbama njihovu borbenost, umenost, ispoljeno ratno drugarstvo, disciplinu... U tim analizama polazili su od sopstvenog dranja u borbama. Na sastancima je razvijana kritika i samokritika, primani su novi
lanovi SKOJ-a u organizaaiju, a kandidati u Pantiju. Kandidovani su novi borci za lanove KPJ. Partijske i skojevske
organizacije su tako omasovljavane. Radilo se i na teoretskom uzdizanju u emu su od velike pomoi bile broure
i direktivni partijski materijal u tampi. Sve to, naravno,
treba gledati kroz prizmu tadanjih realnih mogunosti u
pogledu vremena, raspoloivih materijala, ideolokog nivoa
partijsko-politikog kadra i drugih okolnosti. Ne bi se moglo naroito govoriti o sistematinosti u teoretskom radu
ili o produbljivanju prilikom prouavanja pojedinih tema,
kao to su Kratki kurs za lana KPJ i kandidata, O masovnom partijskom radu, KPJ u narodnooslobodilakoj borbi,

Komandant

Brigade

prilikom

obilaska

2.

bataljona

a pogotovu ako se radilo o Istoriji SKP (b), Uenju o Partiji ili Osnovama lenjinizma.
Politiko vaspitanje boraca odvijalo se na politikim sastancima u vodovima, etama, bataljonima ili celoj Brigadi.
Tu su iznoeni spoljnopolitiki dogaaji i politika zbivanja
u pozadini u osloboenom delu zemlje. Davani su pregledi tampe, koja je sada ve redovno prispevala i rasturana po jedinicama. A u bataljonima su izdavani listovi,
koji su, istina, u primitivnoj tehnici tampani u kraim predasima i beleili i podseali na protekle borbe, na likove
palih drugova u tim borbama, na sve ono to se u bataljonima dogaalo izmeu dva predaha.
Pored brigadnog
lista H e r o j , zapaeni su, na primer, bili listovi 2. bataljona Brigadir i Osvetnik i 1. bataljona Napred.

Faksimil naslovne strane Brigadera, lista 2. bataljona

Na etnim sastancima redovno je bilo rei o uvanju

oruja i opreme.
Kulturno-prosvetni rad bio je bogat. On se odvijao po
etama i bataljonima, recitatori i diletanti davali su priredbe u Zmajevou, Popovcu, Karancu, Kamencu i Belom Manastiru. Svaka priredba bila je protkana i govorom nekog
rukovodioca, koji je davao pregled vojnopolitike situacije
u zemlji i svetu, a zatim pozivao narod na pomaganje Narodnooslobodilake vojske u njenoj bespotednoj borbi protiv okupatora i domaih izdajnika. Opismenjavanju nepismenih poklanjana je posebna panja, kao i predavanjima
iz raznih oblasti nauke ili radu italakih grupa na kojima
su itani pojedini prilozi iz tmape. Tada je u Brigadi osnovana kulturno-propagandna grupa koja je bila organizator i nosilac kulturno-prosvetnog rada.

Grupa

stareina

pred

pokret

za

Viroviticu

S obzirom na to da je nedovoljna obuenost boraca u

rukovanju osnovnim peadijskim naouraanjem i njegovoj
upotrebi u borbi, kao i mlaih stareina u taktikoj upotrebi svojih jedinica, zatim u pogledu uzimanja zaklona,
ukopavanja, maskiranja, prebacivanja itd. doprinela, pored
ostalog, da gubici u ljudstvu i naoruanju budu vei, to je
za vreme boravka u Maarskoj, kao i nakon prebacivanja
u Baranju, u svim jedinicama slobodno vreme iskorieno i
za vojniku obuku. Tako je prema utvrenom planu i programu izvedena borbena obuka od jedinane do etne zakljuno. N i j e bila zanemarena ni strojeva obuka, a naroito
je posveena panja da se svaki borac obui u rukovanju
i borbenoj upotrebi osnovnog peadijskog naoruanja.
U
svim jedinicama rodova i slubi obavljena je za to vreme
intenzivna struna obuka, a potreban njen deo i u peadijskim jedinicama. Posebna panja je poklonjena ininjerijsikoj obuci ukopavanje, maskiranje, miniranje, razminiranje organizaciji veze i sanitetskoj obuci prva pomo, iznoenje ranjenika i si.

Pored toga, u svim jedinicama su odravani sastanci

stareinskog kadra na kojima su razmatrani svakodnevni
rezultati u sprovoenju plana obuke, a razmatrani su i drugi problemi vezani sa borbenom
gotovosti jedinica. Posebna panja je poklonjena organizacijskom uvrivanju i
popuni jedinica, kao i formiranju nekih novih jedinica.
K r a j februara i poetak marta je, inae, bio prohladan,
ali sunan, to je pogodovalo intenzivnom radu na vojno-strunom, ideoloko-politikom i kulturno-prosvetnom uzdizanju.

Dvanaesta vojvoanska brigada

U borbi protiv mraka,
Brigada Srba, Maara,
Rumuna,
Slovaka...
Krv je cementirala bratstvo.
Ljubav u venac splela,
Sa zemlje nae cvetne
Faizma bu pomela.
Dunost je mladih i starih
uvati zavet sveti.
Sa slogom u naim srcima
Opet znaemo mreti.
Dvanaesta vojvoanska brigada
U borbi protiv mraka,
Brigada Srba, Maara,
Rumuna,
Slovaka...
Boidar Jovovi

1 Podstaknut borbenou pripadnika Dvanaeste vojvoanske udarne brigade na putu od Paneva do jugoslovensko-austrijske granice, Boidar Jovovi iz Paneva ispevao je ovu
Pesmu. Na tekst pesme kompozitor Ilija Lakei, takoe Panevac, komponovao je kantatu za hor i orkestar.

BOLMAN GORI

U zimu 1944/45. godine za nemake trupe u Maarskoj

situacija nije bila ruiasta. Iz Budimpete su Nemci ve
isterani, a ugroen je i Be, grad koji je imao i strategijski i politiki znaaj. Stoga je Hitler odluio da izvri
protivofanzivu kojoj je dat naziv Velika operacija. Njome je trebalo povratiti teritoriju Maarske u trouglu izmeu Blatnog jezera, Dunava i Drave, zatim izmeu Dunava i Tise, a posle toga u napredovanju prema severu trebalo je zauzeti i Budimpetu. Tom protivofanzivom bi se,
pored ostalog, olakala i odbrana Nemaca na sremskom
frontu. Sve je potanko isplanirano, a odlueno je da protivofanziva pone im to dozvole vremenske prilike, odnosno kada se otopi sneg i prosui zemljite.
Prema planu nemake Vrhovne komande, jae snage iz
Slavonije trebalo je da forsiraju Dravu na dva-tri mesta,
preu u Baranju i da potpomognu 2. tenkovskoj armiji
koja e prvo nastupati preko Kapovara u Maarskoj prema Dunavu, zatim prei Dunav na odseku izmeu ua
Drave u Dunav i Baje. Istovremeno 6. armija i 6. tenkovska armija bi nastupale od severnog dela
Blatnog jezera
prema Dunavfeldvaru na Dunavu.

Nemaka Vrhovna komanda dala je zadatak svojoj takozvanoj Grupi armija E da Dravu forsira kod Donjeg
Miholjca.
Forsiranje Drave planirano je za 6. mart ujutru
istovremeno kod Valpova (11. vazuhoplovna poljska divizija) i kod Donjeg Miholjca (297. peadijska i 104. lovaka
divizija). Te snage je trebalo da posle forsiranja reke na
dva mesta izbiju do sela Beremend, Belog Manastira i ikloa (Maarska), da se spoje i posle toga omogue 1. kozakoj diviziji da zatvori prelaz kod Batine, a zatim i
kod Mohaa.
Tako se naa 3. armija, a samim tim i 51. divizija i
12. brigada nala u sreditu ratnih zbivanja.
Za nas e biti od vanosti nemaka 11. vazuhoplovna
poljska divizija, sa kojom e se voditi ilave borbe kod
Bolmana, u kojima e uestvovati i 12. vojvoanska brigada.
Ta divizija dobila je zadatak da obrazuje mostobran kod
Valpova, a za forsiranje Drave odreena su tri mesta prelaza: kod sela Nard, Belioe i Bistrinci. Za glavni prelaz
odreeno je Belie, gde je predvieno i podizanje pontonskog mosta.
Jedanaesta vazuhoplovna poljska divizija je u svom
sastavu imala: 11. i 21. lovaki puk sa po 3 bataljona, 11.
artiljerijski puk (motorizovan) sa 3 diviziona, 11. streljaki
bataljon (motorizovan), 11. pionirski bataljon (motorizovan),
11. bataljon za vezu (motorizovan), 11. poljski dopunski bataljon i 11. puk za snabdevanje ukupno oko 7.000 ljudi.
Za prelaz Drave Divizija je imala gumene i ribarske
amce, skele i desetak jurinih amaca. Raunalo se na iznenaenje, pa se prilazu i zauzimanju polaznih poloaja
poklanjala naroita panja. Sve pripreme vrene su nou
i u najveoj tajnosti.
Meutim, obavetajci i izviai u jedinicama nae 3.
armije su zapazili da su sve nemake snage koje su uestvovale u likvidaciji Virovitikog mostobrana i dalje ostale
na prostoru biveg mostobrana i da su zaposele
obalu
Drave. Dalje, zapaeno je da je neprijatelj pojaao izviaku
delatnost, da je saobraaj izmeu Osijeka i Donjeg Miholjca
veoma iv, kao i da neprijatelj vri vee pokrete svojih snaga u tom delu Slavonije.

To je, naravno, nametalo zakljuak da neprijatelj zaista priprema protivofanzivu, koja e kada se uzmu u
obzir i zapaanja o grupisanju nemakih snaga u Maarskoj biti veih dimenzija.
Na odbrambenim poloajima na levo j obali Drave i to
od njenog ua u Dunav do maarsko-jugoslovenske granice, bile su nae 16. i 36. vojvoanska divizija, a dalje
uzvodno bugarske jedinice. Pedeset prva divizija je bila u
armijskoj rezervi, pa se 12. vojvoanska brigada tako nala u selima Kozarcu i Kamencu.
Sve tri divizije, odnosno 12. korpus sa pritapskim jedinicama 3. armije brojao je oko 3035 hiljada ljudi.
Neujno, na jurinim gumenim i ribarskim amcima,
bez artiljerijske pripreme, u pono izmeu 5. i 6. marta
jedinice 11. nemake vazduhoplovne poljske divizije otpoele su prelaz preko Drave. T a j odbrambeni odsek branila
je naa 16. divizija.
Tri asa kasnije otpoeo je i prelaz sa manjim snagama kod Osijeka, na odbrambene poloaje nae 36. divizije, a istovremeno je zapoelo i forsiranje reke i kod Donjeg Miholjca na sektoru 1. bugarske armije. U etiri sata
ujutru istoga dana otpoeo je i napad 2. -tenkovske armije
na snage Crvene armije izmeu Blatnog jezera i Na Kanj ie prema Kapovaru.
Na sektoru odbrane 16. divizije iznenaenje je postignuto, pa se neprijatelj domogao poumljenog pojasa uz levu
obalu Drave i uspeo da uspostavi manji mostobran, da bi
se odmah zatim u svojim napadima orijentisao na Bolman,
urev Dvor, Sepe i Novi Bezdan. Meutim, jedan nemaki bataljon je kod Bisitrinca doekan vatrom 1. brigade
pa je bio prinuen da se uz teke gubitke vrati na desnu
obalu. I prelaz kod Osijeka je osujeen vrstom odbranom
i snanom vatrom nae 6. brigade 36. divizije, pa je i tu
neprijatelj bio prinuen da se vrati na desnu obalu Drave.
Kod Donjeg Miholjca Bugari su popustili i dozvolili neprijatelju da obrazuje mostobran zauzevi sela Drava Palkonjo,
Drava Sabol i Gordia.
Jo na dan napada neprijatelja, 6. marta, tab 3. armije je odluio da uvede u borbu 51. diviziju. Tako su 8.
i 12. brigada ve istoga dana vodile ljute borbe kod Bolmana, Novog Bezdana i Majskih Mea.

borbu

iz

pokreta

Dvanaesta brigada je od Drave bila udaljena preko 20

kilometara. Borci su skoro trei hitali prema Bolmanu.
im su stigli u odreeni rejon, a to je bilo oko 13 sati, odmah su uvedeni u borbu, koja je trajala itavog dana i oele
naredne noi. Dva puta je Brigada odbila none jurie neprijatelja, a zatim u protivjuriu odbacila ga na polazne
poloaje. To su bile naroito estoke borbe, to se moe
videti i po gubicima k o j e je Dvanaesta imala: 28 poginulih,
est ranjenih i dva nestala borca.
General-potpukovnik Sreta Savi o prvom danu borbi
ovako pie i daje ocenu: 1
Neprijatelj je 6. marta relativno brzo i sa ne tako jakim
snagama uspeo da ovlada mostobranom, koji bi mogao primiti i
znatno jae snage. Mostobran je obuhvatio teritoriju izmeu r.
Drave, s. Bolmana i s. Novi Bezdan na severu, Bakanske ustave,
Baikanske i k. 89 na zapadu i Novog Bolmana, Sepea, orevog
dvora i iblja na istoku. Prvog dana borbi inicijativa je bila
skoro potpuno na strani neprijatelja, emu je doprinela nebudnost jedinica 2. brigade na prvoj liniji. Dok su tabovi brigada
shvatili o emu se radi i dok su svoje rezerve prebacili na
potrebna mesta, tab 16. divizije pokrenuo svoju 4. a kasnije
i 15. brigadu, a tabovi Korpusa i Armije pokrenuli delove 51.
divizije, dok su oni stigli u rejon s. Bolman i pripremili se za
napad, vreme je prolazilo, a neprijatelj je prilino lako napredovao i zauzeo s. Bolman i s. Novi Bezdan, koja su mu predstavljala solidnu osnovu tek obrazovanog mostobrana. Kasniji
napadi i protivnapadi rezerve nisu bili uspeni zbog toga to su
izvoeni poesno sa delovima pojedinih brigada i divizija, po
meri pristizanja. Verovatno bi neki uspeh bio postignut da su,
na primer, odjednom i na jedno mesto na s. Bolman napadale
4. i 15. brigada zajedno ili da se prvo prebacila cela 51. divizija,
pa da je kompletna, ili bar glavnina, napadala umesto to su
se napadi i protivnapadi izvodili sa po jednim ili dva bataljona,
a najvie sa brigadom. Naravno da je sve te napade neprijatelj,
a radi se o nemakoj diviziji sa velikim borbenim iskustvom,
mogao da odbije i da postigne takav uspeh, pa da krajem dana
podigne i most.
Istovremeno sa forsiranjem r. Drave na sektoru 3. armije
neprijatelj je sa 297. peadijkom divizijom forsirao reku i na
sektoru 1. bugarske armije kod Donjeg Miholjca. estog marta
neprijatelj je uspeo da potisne bugarske jedinice na sever i do
podne da izvri prodor preko linije: s. Drava Sabol s. Drava
ehi i da izbije blizu druma iklo s. Keme. Toga popodneva,
1 Sreta Savi: 51. vojvoanska divizija str. 118

meutim, uvedene bugarske rezerve su pruale sve jai otpor,

pa su najzad i zaustavile nemaki napad, a posle toga, izvrenim
protivnapadima, uz jaku podrku artiljerije, primorale neprijatelja da se povue na liniju s. Drava Palkonja s. Drava
Sabol s. Gordia, gde je ovaj preao u odbranu.
Istoga dana Nemci su uspeno izvrili i demonstrativni
prelaz kod s. Podravske Moslavine sa jednim policijskim bataljonom iz borbene grupe Fier. Nisu bili zadovoljni rezultatima koje su postigli prvog dana borbi na ovom mostobranu, naroito zbog toga to nisu mogli da podignu most, kako su to
planirali. Posle prebacivanja prvih talasa izostalo je peadijsko,
a i artiljerijsko pothranjivanje napada, uglavnom zbog toga to
su bila u zastoju (nisu htela da upale) sva motorna plovna vozila,
to je usporilo prelaz preko reke. Tako 6. marta nisu uspeli
da odbace sva ukopana bugarska peadijska orua na samoj
obali, to ih je, pored stalnog dejstva bugarske i sovjetske artiljerije i avijacije, onemoguilo da podignu pontonski most.
Toga dana ujutro u 4,00 asa Nemci su poeli svoju planiranu protivofanzivu u podruju Blatnog jezera.
Rezultati postignuti 6. marta za Nemce nisu bili zadovoljavajui. Jake tenkovske snage iz podruja Sekefehervara (6.
tenkovska armija i 6. armija) neznatno su napredovale (navodi
se kao razlog vlano zemljite), a 2. tenkovska armija iz podruja Na Kanjie napredovala je tog dana svega 23 km.
Sedmog marta ujutru je neprijatelj opet napadao kako
bi proirio mostobran, ali su nae jedinice odmah parirale
kontranapadima sa manje ili vie uspeha.
Dvanaesta brigada je toga dana drala liniju od Baranjskog Petrovog Sela do raskrsnice puiteva BolmanPetlovac.
Tu, oko te raskrsnice voene su veoma otre, iscrpljujue
borbe. Artiljerija je tukla, Bolman je pretvoren u vatru i
dim koji je kuljao. Za to vreme 2. bataljon vodio je ogorene borbe kod Novog Bezdana. Ba otuda je brzo proneta vest: poginuo je zamenik komandanta Antun Gri.
Oko podne, tanije u 13,30 sati nareen je opti napad
na neprijatelja. Artiljerijska priprema trajala je pola sata.
Bataljoni 12. brigade krenuli su iz Majskih Mea u napad
na Novi Bezdan, ali je neprijatelj osuo snanu vatru iz
peadijskog i artiljerijskog oruja. Streljaki stroj se poljuljao, a zatim zastao. Neprijatelj je to iskoristio pa je
izvrio protiv juri.
Komandir mitraljeskog voda Ilija epa iz
osetio je neprijateljsku bonu vatru. A njegov
ljez je zautao. Pohitao je da vidi zato ne
je iznenaen mitraljezac je poginuo. Ilija

Vladimirovca
jedan mitratue. Zastao
je brzo doh-

vatio mitraljez maksim i dugim rafalima uspeo svojim

drugovima da omogui prebacivanje na nove poloaje. Dvanaesta je uspostavila liniju odbrane prepustivi neprijatelju Majske Mee. Zatim su odmah izvreni protivnapadi
jedan u 14,45, a drugi u 22 asa ali Brigada nije uspela
da istera neprijatelja iz sela. U meuvremenu su 7, 8, 15.
i Osijeka brigada u nekoliko navrata pokuavale da isteraju neprijatelja iz Bolmana, ali ni tu nije bilo uspeha. Toga dana prvi put je na nebu zapaena i aktivnost i podrka
nae avijacije, to je umnogome pozitivno uticalo na moral
naih boraca. Dvanaesta je toga dana opet imala gubitaka,
22 poginula, 123 ranjena i 11 nestalih boraca.
Kako su i napadi neprijatelja iz Bolmana i Majskih
Mea u toku noi izmeu 7. i 8. marta ostali bez uspeha,
u 3 sata ujutru 8. marta tab 51. divizije je naredio da sve
jedinice preu u odbranu i da se u tom cilju utvruju.
Upornom odbranom trebalo je onemoguiti neprijatelju svako dalje napredovanje i proirenje mostobrana.
Osmog marta 12. brigada je imala relativno miran dan.
Usled zamorenosti i jedne i druge strane prilo se utvrivanju na dostignutim poloajima. Osim toga dolo je i do
pregrupisavanja snaga. Tako je 12. brigada ustupila poloaje 8. brigadi, a zaposela je za odbranu prihvatne poloaje na liniji: Zaleno PoljeLu-kanal i eleznika pruga
severno od Petlovca. Iza 12. brigade, u drugoj liniji prihvatnih poloaja bila je 14. (slovaka) brigada.
Novi napadi neprijatelja su 9. marta poeli jo u ranu
zoru na brigade susedne 16. divizije. Sledei napad na Baranjsko Petrovo Selo, koje je branila 8. brigada, izveo je
u 7 sati i uspeo da ovlada ovim naseljem. U prepodnevnim
asovima usledio je protivnapad ali bez uspeha. Oko 15
sati neprijatelj opet napada na bataljone 8, 15. i 7. brigade,
kojima iz rezerve pristiu u pomo 14. brigada, pa je napad zaustavljen. Napadi i protivnapadi redali su se u toku
celog dana. Svi napadi neprijatelja bili su podravani artiljerijskom i minobacakom vatrom. Ali nae jedinice uivale su i toga dana podrku avijacije. Tog 9. marta 12. brigada imala je jednog poginulog, sedam ranjenih i etiri
nestala borca.
Teke borbe nastvaljene su i 10. marta ve u jutarnjim
asovima. Cela 51. divizija je bila u pokretu kod Baranj-

Silvija Mandre-in

BOLMAN

GORI

skog Petrovog Sela, Majskih Mea i Bolmana. Trebalo je

povratiti raskrsnicu puteva istono od Majskih Mea. Ali
i pored poetnog uspeha 7. brigade, koja je uspela da se
sasvim priblii raskrsnici i 12. brigade, koja je ve izbila
na put za Baranjsko Petrovo Selo, zadatak nije ispunjen

do kraja. Meutim, i ovo relativno malo poboljanje poloaja nije bilo bez znaaja. Ve oko podne neprijatelj je
preduzeo napad na nove poloaje koje su nai borci tek
poeli da ureuju.
Njegova artiljerijska priprema bila je
kratka ali veoma snana. I napad je bio veoma jak, naroito od raskrsnice prema ciglani i Petlovcu, pa je tab
51. divizije uveo u borbu 15. brigadu koja je bila u rezervi.
Tada se prvi put kod Bolmana ulo zavijanje kaua.
Bila je to jedna baterija reaktivnih minobacaa koja je upravo stigla na front kao pojaanje. Njeno dejstvo u zaustvaljanju ovog napada je, naravno, veoma iznenadio neprijatelja, pa je on stoga posle sat i po borbe pokoleban zastao, to su nae jedinice iskoristile i odbacile ga na ranije poloaje. Ali kasniji pokuaji 12, 7. i delova 5. brigade
da uu u Bolman i ovladaju raskrsnicom ipak nisu uspeli.
Dvanaesta je toga dana imala est poginulih, 77 ranjenih i tri nestala borca. Meu poginulima bio je i komandant
1. bataljona, u borbi uvek odvani Boidar Simanovi Baba,
iskusni partizanski borac iz Molovi na. Baba se dugo ostati
u seanju boraca kao izvanredni, snalaljivi rukovodilac i
za svakog prisan drug. Voleli su ga svi podjednako i
pretpostavljeni i potinjeni. Kada su kod ciglane toga dana
voene uporne borbe, poginuo je mitrlajezac na isturenom
poloaju. Nemci su odahnuli i poeli da nadiru, a Baba
je zgrabio mitraljez i otvorio vatru. Nemci su ustuknuli
i traili da se mitraljez uniti. Progovorili su minobacai
komandant bataljona je smrtno ranjen.
Poloaj 12. brigade protezao se uvee 19. marta od ume Pale do puta juno od Dubrave.
Posle pet dana estokih borbi u cilju spreavanja daljeg
irenja Bolmanskog mostobrana koji je obrazovao neprijatelj pet dana koji se smatraju prvom i najteom fazom
- uoene su sve slabosti koje su nae, jo uvek nedovoljno iskusne brigade ispoljile u voenju frontalnog rata
na ravniarskom, brisanom prostoru. Ali i pored toga napada, i pored relativnog uspeha, nije uspeo da izvri postavljeni zadatak. Naime, trebalo je da se spoji sa snagama
na mostobranu kod Donjeg Miholjca, kao i da izbije pred
Batinu i uniti na prelaz na Dunavu iz Bake.
Na otpor bio je ilav i odluan. Iz dana u dan taj
otpor bivao je sve snaniji, naroito podrkom koju je pru-

ala avijacija i dolaskom kaua, dok je naa artiljerija

neprekidno tukla mesta neprijateljskog prelaza Drave.
Relativno zatije koje je na Bolmanskom mostobranu
nastalo narednih dana sve do 17. marta umorni borci od neprekidnih borbi po prohladnom vremenu, iskoristili
su za odmor i sreivanje, dok su tabovi planirali pregrupisavanje jedinica. Meutim, naa avijacija je i dalje svakodnevno nadletala poloaje, dok su borci na zemlji belim
platnima obeleavali protezanje odbrambene linije. N i j e mirovala ni artiljerija, koja je obostrano tukla. Najzad, meu
aktivnijima bili su i izviai za njih je uvek bilo posla.
Hvatali su ivi jezik. Ali tih dana 12. brigada je od artiljerijskih granata imala 11 poginulih i 14 ranjenih boraca.
Meu poginulima za prvih pet dana borbi u Bolmanskoj
bici, kako su je borci nazvali, poginula je pored ostalih,
pomonik komesara ete
Dara Smiljani iz Karaoreva,
komandir ete Boidar Velimirov, delegati Ostoja Kos i
Ostoja Gradi, komandir ete Stevan Mili, vodnik Sava
Dimitrijevi, komesar ete Ljuba Bavanski iz eneja, komandir ete Jovo Jaki iz Karaoreva... Komandant bataljona Mita Dudi je i ovde ranjen.
I neprijateljska peadija se ukopala i pritajila. Pretrpela
je velike gubitke. Osim toga, neprijatelj je iekivao rezultat na frontu prema bugarskim jedinicama. Tamo je takoe
(kod Donjeg Miholjca) obrazovao mostobran. S obzirom na
teke gubitke koje su imali Bugari, angaovane su i snage
Crvene armije.
Nemci su zatraili angaovanje 1. kozake konjike divizije kod Bolmana. Nai izviai i obavetajci su zapazili
grupisanje neprijateljskih konjikih jedinica i ukazali na
mogunost njihovog dolaska na mostobran. ta tada? To
bi bio prvi susret naih boraca sa neprijateljskom konjicom.
A za borbu protiv konjice nai borci nisu bili vini. Stoga
je svim tabovima upueno nareenje da se jedinicama daju
najosnovnija uputstva za borbu protiv konjice. Svi borci
su upoznati sa tim uputstvom.
Kako vojnici kozakih konjikih jedinica znaju ruski,
naim borcima je predoena mogunost infiltriranja obavetajaca u na borbeni raspored, koji bi se predstavljali kao
pripadnici Crvene armije. Stoga se jedno nareenje, pored
ostalog, odnosilo na sprovoenje kontrole i proveravanje

svih nepoznatih lica bez obzira na in i bez obzira bili to

nai, ruski ili bugarski vojnici i oficiri. Postavljene su i
predstrae ispred glavnog poloaja, upuivane su tajne patrole ispred fronta, postavljane objavnice.
U prve linije
upuivane su protivtenkovske puke i protivkolci. Najzad,
neprijatelja je trebalo stalno ometati u stabilizaciji zauzetog mostobrana, pa su zato prema nareenju taba 51. divizije, u Brigadi izdvajane manje jedinice, obino grupe
skojevaca, koje su ga uznemiravale iznenadnim bacanjem
runih bombi i mitraljiranjem njegovih poloaja. Nou su
pojedine desetine, vodovi, ete, pa i bataljoni vrili brze
i energine prepade. Izviai su zarobili nekoliko vojnika
i podoficira.
U noi izmeu 15. i 16. marta delovi prve kozake konjike divizije neopaeno su stigli na svoja odredita, a 18.
marta pre podne uveden je u napad 4. kubanski puk. Napad je bio iznenadan na pravcu ido pustaraTorjanci,
koji je branila naa 4. brigada. Prvi napad je odbijen, ali
drugi
potpomognut sa dva bataljona 11. vazduhoplovne
poljske divizije, doveo je do pada Torjanca. Tako se neprijatelj uklinio u poloaje 16. divizije, a cilj mu je bio
da olaka poloaje na mostobranu kod Donjeg Miholjca
na taj nain to e otuda na sebe privui deo sovjetskih
i bugarskih snaga. Time bi olakao i povlaenje snaga sa
oba mostobrana, jer iznurena 11. vazuhoplovna
poljska
divizija vie nije bila u stanju da preduzima napade, pa
j o j je nareeno da se vrati na desnu obalu Drave u
Slavoniju. U cilju onemoguavanja daljeg uklinjavanja neprijatelja u odbrambene polaaje 16. divizije, istoga dana po
podne u borbu ulazi jedan peadijski puk Crvene armije
i jedan puk bugarske 16. divizije, kao i motociklistiki puk
Crvene armije koji je u Beli Manastir prispeo nekoliko
dana ranije.
Priznanje

marala

Tolbuhina

U isto vreme prele su u napad i jedinice 51. divizije.

Posle neznatnog napredovanja, jakom vatrom neprijatelja iz
artiljerijskog i peadijskog oruja, Divizija je zaustavljena
i vraena na polazne poloaje. Usled estoke odbrane neprijatelja ni napad pukova Crvene armije i Bugara nije
dao vidni je rezultate.

Sutradan, 19. marta napadi i protivnapadi uz podrku

avijacije nastavljeni su nesmanjenom estinom. Neprijatelj
je izbaen iz Torjanca, a Bolman ponovo pretvoren u buktinju.
Velika ofanziva kod Blatnog jezera slomljena je, doveden je u pitanje i opstanak mostobrana kod Donjeg Miholjca i kod Bolmana, pa je nemaka komanda odluila da ih napusti. Prvo je naputen mostobran kod Donjeg Miholjca,
dok se Bolmanski jo uvek grevito branio. Stoga su tab
nae 3. armije i 57. armije Crvene armije sainili zajedniki
plan za napad, koji je trebalo da otpone 20. marta. U zapovestima koje su upuene naim tabovima precizirano je
sve sem vremena poetka napada, to je razumljivo kada
se ima u vidu potreba ouvanja tajnosti i postizanja iznenaenja. Meutim, tab 3. ukrajinskog fronta je odgodio
napad za 22. mart.
Neprijatelj je to odlaganje iskoristio pa je poeo da
se povlai. Primetivi povlaenje, nae 16. i 51. divizija su
jo u toku noi izmeu 20. i 21. marta prele u napad i
oslobodile Bolman, Durev Dvor, Baranjsko Petrovo Selo,
Majske Mee i Novi Bezdan. Dvanaestoj brigadi pale su u
deo Majske Mee, u koje je ula u 7 sati, a zatim i Novi
Bezdan, u koji je ula ve u 9 sati. U svom daljem nastupanju zajedno sa 7. brigadom, ona je sredinom dana sustigla neprijateljske zatitne delove kod nasipa na Staroj
Dravi, gde su voene borbe do mraka.
Poto je front napada postao veoma uzak za sve jedinice tab 51. divizije je na frontu ostavio 7. i 15. a izvukao
8. i 12. brigadu. Bolmanski mostobran je konano likvidiran
do ponoi 21. marta 1945. godine.
Dok su ostale jedinice zaposele Dravu, naa 51 divizija
ula je u rezervu, pa je tako 12. brigada razmetena u Petlovcu. Divizija je u borbama kod Bolmana imala ukupno
286 mrtvih, 1.089 ranjenih i 23 nestala borca, od kojih je
12. brigada imala 66 poginulih, 281 ranjenog i 15 nestalih.
Prema nemakim izvorima 11. vazuhoplovna poljska divizija pretrpela je gubitke od 200 mrtvih i 800 ranjenih, dok
se ne zna kolike je gubitke imao 4. kubanski konjiki puk.
Za uspene odbrambene borbe na Bolmanskom mostobranu i njegovu uspenu likvidaciju, komandant 33. ukrajinskog fronta maral Tolbuhin uputio je komandantu nae

3. armije general-lajtnantu Kosti Nau priznanje u vidu pohvalne naredbe u kojoj se kae:
Izraavam priznanje zbog upornosti i junatva vaih jedinica. Odbijajui neprijateljske jurie severno od Valpova i ne
dopustivi probijanje neprijatelja, vae su jedinice pokazale visoku svest u vrenju svoje dunosti i odvanosti pri likvidaciji
ne ma kog mostobrana na reci Dravi. Izraavam zahvalnost rukovodiocima vaih jedinica i vama lino za uspene borbene
akcije. elim vam da maksimalno iskoristite u ovim borbama
steena iskustva za konano unitenje naeg zajednikog neprijatelja.
Dakako, za Crvenu armiju je bilo veoma vano zaustavljanje neprijatelja jakog poetnog uspeha na Bolmanskom mostobranu, ime je otklonjena opasnost od prodora nemakih i kozakih snaga na jedinice 3. ukrajinskog
fronta, koje su imale teke borbe kod Blatnog jezera u
Maarskoj.
Dvanaesta vojvoanska udarna brigada je u dvanaestodnevnim borbama na Bolmanskom mostobranu dala svoj
zapaeni udeo.
Sve do 6. aprila u naim jedinicaa je vrena reorganizacija, kadrovska obnova i popunjavanje novim ljudstvom.
Izvlaena su iskustva iz borbi na Bolmanskom mostobranu,
koje su smatrane najjaim frontalnim borbama u kojima
su uestvovale jedinice 3. armije. Nastavljena je, kao i uvek
u periodima odmora, vojno-struna i i deolo ko-p olit ika
obuka i intenzivan kulturno-prosvetni rad.
Propisana je nova formacija prema kojoj se u divizijama ukidaju etvrte brigade, a u brigadama peti bataljoni.
Tako je rasformirana 14. slovaka) brigada, a njen 2. i 4.
bataljon sa celokupnim ljudstvom, naoruanjem i opremom
uao je u sastav 12. vojvoanske brigade.
Frontalno voenje borbe, stalni pokreti i narastajue
potrebe u snabdevanju i sanitetskom zbrinjavanju uslovili
su i reorganizaciju organa za snabdevanje i sanitetsko zbrinjavanje Brigade formirana je Komanda pozadine. Za
komandanta je postavljen Dragi Grudi. Njega je po zavretku rata zamenio Radivoje Milutinovi
(Bata Jedinac).

Komesar bataljona Sreta Petronijevi govori na

jednom
mitingu
u Baranji

Autant i u isto vreme omladinski rukovodilac u Komandi

bio je Miodrag Popovi Bata.2
Intendant je bio Mihalj
Sabado.
Jovan Munan3 i Petar Graovac radili su na snabdevanju
Brigade naoruanjem i municijom.
Na ishrani, garnizonoj opremi, odei i obui radili su
Stojan Baanov, prvoborac iz Paraga, Mita Lazi i Svetozar
Raji.
Referent saniteta bila je Magda Krili, a u Odseku agitacije i propagande radili su Nada Kuzmanev i Paja Velikovi.
2 Miodrag Popovi se posle rata bavio problemima ekonomije, pa je poslednjih godina radio kao viceguverner Narodne
banke SFRJ.
3 Jovan Munan iz Zagajice bio je posle rata na istaknutim
poloajima u privredi Novog Sada.

U svom sastavu Komanda pozadine imala je krojaku,

obuarsku i pekarsku radionicu, kao i ostale potrebne manje radionice.
Formirana je eta automatiara, koju su jo nazivali
jurinom etom. U njenom sastavu bili su odabrani skojevci naoruani iskljuivo automatskim peadijskim naoruanjem. Komandir ete bio je Dragan Kesi, a komesar
Radivoje Beli ulja, 4 prvoborac iz Idvora.
Pored toga formirane su jo i inenjerijska i izviaka
eta i eta za vezu, koja je bila opremljena savremenim
tehnikim sredstvima. Komandir ete za vezu bio je Sava
Vlahovi ukunda, a komesar Obrad Damjanovi iz Alibunara.
Partijskoipolitiki rad u svim pritapskim jedinicama
objedinjavao je Lazar Petrovi Lalika.5
Nova formacija dovela je i do pregrupisavanja jedinica,
pa je tako u noi izmeu 31. marta i 1. aprila 12. brigada
preuzela poloaje 2. vojvoanske brigade 16. divizije na Dravi od iblje do Draevca. Boroi su odmah pristupili ukopavanju i utvrivanju poloaja. Prva linija bila je na samoj obali, a druga na nasipu.

4 Radivoje Beli ulja je posle rata dugo radio u organima bezbednositi.

5 Lazar Petrovi Lalika iz Ledinica, delegat voda u Udarnom bataljonu Banatske operativne zone, posle rata ostao je u
JNA i radio u Slubi bezbednosti. Penzionisan je u inu pukovnika.

PROLENA

OFANZIVA

Pripreme za prelaz Drave

kod Osijeka

Na desnoj, slavonskoj obali Drave bila je borcima ve

poznata 11. vazuhoplovna poljska divizija (oko 10.000 ljudi).
Du obale Drave neprijatelj je iskopao rovove
povezane
saobraajnicama, a izgraeno je i dosta bunkera od armiranog betona ili od drveta i zemlje oko kojih su postavljene prepreke od bodljikave ice. Ispred poloaja u umama, postavljena su minska polja,
naroito na slabije
branjenim mestima. Neka sela, kao Bizovac, umatovac, Josipovac i epin bila su ak ureena za krunu odbranu.
Poto je ocenjeno da se Drava najuspenije moe forsirati izmeu Torjanca i ua Karaice u Dravu, dolo je
do novog pragrupisavanja naih snaga, pa je 12. brigada
izala na prostoriju Murina ada, Trpieva ada, eminac, Milina greda, a nou (opet radi ouvanja tajnosti) izmeu
5. i 6. aprila smanjuje 5. brigadu 36. divizije na obali Drave
kod koite 88. do tefkine ade. Njen levi sused bila je Osijeka brigada.

Grupa

izviaa

Opet su izviai stupili na scenu. Trebalo je to vie

saznati o neprijatelju, o njihovim snagama, rasporedu, sistemu odbrane, naoruanju . . . To e olakati njegovo savladavanje u predstojeim dejstvima. Izviai 12. brigade su
u dva navrata izvrili nasilno izvianje desne obale reke.
Zatim je 4. aprila oko dva asa posle ponoi jedan vod 3.
bataljona preao na ostrvo kod Narda u nameri da sa njega
istera neprijatelja. Meutim, doekan je snanom vatrom
nadmonijeg neprijatelja, pa je na ostrvo upuen jo jedan
vod kao pojaanje. Razvila se bespotedna borba na ostrvu
u k o j o j je neprijatelj oko 11 sati prinudio naa dva voda
da ga napuste pod zatitom uraganske vatre otvorene iz
naih rovova na obali.
Naputanje ostrva je bilo veoma
teko, pa su neki zagazili u hladnu vodu i preplivali je.
Tom prilikom Brigada je izgubila pet boraca, dok ih je 18
ranjeno.
Raka je tu, pa sve do Osijeka iroka 200300 metara,
a dubina j o j je do 6 metara. To je utvreno i prilikom kasnijeg rekognosoiranja zemljita, koje su izvrili tabovi di-

vizija sa komandantima brigada. Oni su jo zapazili da je

zaobalje Drave poumljeno 2 do 3 kilometra i da su obale
obrasle vrbama i iprajem, to je uticalo na smanjenje
vidljivosti. Obale s-u bile podlokane, strme i dosta visoke.
Naoj 51. diviziji odreen je odsek za forsiranje Drave
i tana mesta prelaza, pa je tako za 7. i 12. brigadu odreeno desantno i iskelsko mesto prelaza naspram sela Josipovac. Osijeka brigada imala je da izvede demonstrativni prelaz, kao i 8. brigada juno od Dalja. esnaesta divizija dobila je odsek izmeu Torjanca i Vujeg Topolja, a
dalje do ume Budvaj odreen je odsek prelaza 36. diviziji.
Vredno je spomenuti da su se svi tabovi bataljona i
brigada 6. aprila okupili u Petlovcu, gde je naelnik ininjerije 3. armije detaljno govorio o najvanijim problemima
koji oekuju jedinice prilikom forsiranja reke. Odmah posle toga u bataljonima su odrani sastanci sa komandirima
ceta, vodova i sa desetarima, na kojima su izneseni predstojei borbeni zadaci u forsiranju, kao to je tajnost priprema, podilaenje, ukrcavanje, prebacivanje
preko reke,
maskiranje, dejstva posle prebacivanja... Odrani su i partijski i skojevski sastanci na kojima je ukazivano kako lanovi KPJ, kandidati i skojevci treba svojom hrabrou da
utiu na podizanje borbenog duha meu ostalim borcima.
Za potrebe forsiranja Drave radile su sve pilane, kao i vee
stolarske, kovake i uarske radionice u Baranji, a mobilisane su i potrebne civilne zanatlije. Radilo se danonono
u najveoj tajnosti. Radnicima ak nije dozvoljen kontakt sa licima van rej ona gde su radovi izvoeni.
Pedeset prvoj diviziji stavljena je na raspolaganje jedna eta iz ininjerijskog bataljona 3. armije, pet gumenih
amaca, 15 drvenih amaca, materijal za dve skele i jedna
dereglija. Pored toga, za podizanje pontonskog mosta odreen je ininjerijski bataljon 51. divizije i drugi ininjerijski bataljon 3. armije, kao i dve stotine mobilisanih ljudi
koji su radili na izradi plovnih objekata. Tim sredstvima
51. divizija je mogla u jednom talasu da prebaci polovinu
bataljona. Ocenjeno je da su to dovoljni kapaciteti koji e
obezbediti normalno, kontinuirano prebacivanje ljudstva i
naoruanja za brzo razvijanje i irenje dejstava na slavonskoj obali. Odreeni su i komandanti prevoenja po brigadama. U Dvanaestoj je to bio kapetan ivko Sudarski. Za

glavne saobraajce, koji e regulisati pridolaenje pojedinih talasa za ukrcavanje u amce, tab 12. brigade odredio je Petra Meea i ivana Mamutovia. Iz svih jedinica
povueni su dobri veslai, ribari, splavari... Glavninu snaga 51. divizije koja e forsirati Dravu, sainjavala je 12.
brigada, 7. brigada bez jednog bataljona i jedan bataljon
Os i j ecke brigade.
U 12. brigadi, kao i u drugim jedinicama, formirane
su jurine grupe za unitavanje bunkera, utvren je nain
dotura hrane, rad saniteta, hirurkih ekipa, nain izvlaenja
ranjenika...
Zahtevana je maksimalna odgovornost svakog pojedinca
i maksimalno angaovanje u stvaranju ofanzivnog duha u
predstojeoj operaciji.
Sadejstvujui naoj 16. diviziji, u forsiranju Drave planirano je i uee svega dva bataljona iz 3. bugarske divizije.
Sve u svemu, za forsiranje Drave Dvanaesta, kao i ostale nae brigade, organizovana je tako da moe izvravati
zadatke prema zahtevima najsavremenijih ratnih dejstava.
Ininjerijska eta je ve na svom startu, u pripremama prelaza, poloila ispit. Sa kurirske veze koju su odravali neumorni mladii ne znajui za odmor i san, veza se u Brigadi
razvijala i uz upotrebu modernih tehnikih sredstava
poljskih telefona ili radiostanica. Ali ipak, karuri, kao to
su bili Dobra Putnik Piki iz Bavanita, Duko Popov iz Paraga, Nikola Dmitri iz Stareva, Dimitrije Pavlov eva iz
Vrca, Branislav Milunov iz Ferdina (Novi Kozjak), Ljubinko Jankov iz Paneva Aca Luki iz Stapara i dr. ostali
su nezamenjivi.
Pored Komande pozadine u Brigadi, u bataljonima su
odreeni intendanti, a u etama ekonomi. Formirani su i
radni vodovi po bataljonima. Kuhinje su bile rasporeene
po bataljonima, ali je ipak, s obzirom da je Brigada stalno
bila u pokretu,
najtee bilo doturanje
hrane borcima.
Intendanti su to inili krajnje odgovorno i uz maksimalno
zalaganje, uz pomo etnih ekonoma i komandi eta i komandira vodova. Borci 12. brigade e se ipak seati nemoi
intendanata u januaru i februaru 1945. u Slavoniji, kada
nisu uspevali da nau soli, pa je hrana bila neukusna, bljutava. Ali to su intendanti nadoknaivali u kraim ili duim
predasima, kada je ukusne hrane ipak bilo u dovoljnim ko-

liinama. U borbama je, inae, najbolje reenje bilo u suv a j hrani, u emu je osnov predstavljala slanina i hleb.
Najzad, borci e se seati i onih hladnih, snenih januarskih dana u Baranji pred mar za iklo, kada su intendanti svoje drugove borce zagrejali sledovanjem ljute
rakije.
Rame uz rame sa borcima, jo od prvih dana posle formiranja Brigade u Vojlovici, u prvim redovima bile su i
bolniarke koje su izvlaile ranjenike i pruale im prvu
pomo u najteim uslovima, uz fijukanje puanih i mitraljeskih metaka, toliko puta izlaui sopstveni ivot opasnosti. Ko iz Brigade nije poznavao Katu Jovi iz Rakovca
(Srem), koja je, poto su j o j ustae pobile svu eljad u
kui, sa 15 godina otila u partizanske redove. Prola je
Srem, Bosnu i sa Udarnim bataljonom Banatske operativne
zone prela u Banat. Sada, je, evo, ve iskusan borac i
referent saniteta u 2. bataljonu spremna da sa ostalim borcima pree preko Drave, i da im se, neumorno trei od
jednog do drugog ranjenika prva sa zavojem u ruci nae
u nevolji. 1 Zatim, bolniarke Duicu Stanojev i Boicu Petrovi iz Ulj me, Mariju Surlu Mariku, devojku malog rasta iz Banatskog Sokolca. Ko u Brigadi nije poznavao Anu
Kneevi, takoe iz Sokolca, poginula na Bolmanu, pa Milku
Skendi, Branku orevi, Danijelu Vajdi, Danicu Popov
iz Stareva, Zoru Kosanavi, Zlatu Milievi, Miru Milju i
Danicu Peut, Slavonke koje su za vreme rata izbegle u
Banat ispred ustaa. Onda Desanku Ostoji, Katu Balog,
Smilju Opalu iz Vojvode Stepe, Jelenu Zec i, valjda najmlau meu njima, 16-to godinju Gordanu Stojadinovi
iz Mramorka.
Sada su brigadni referent saniteta i higijeniarka imale i strunog kadra za pruanje neophodnih hirurkih intervencija i higijenskoepidemioloko
zbrinjavanje boraca.
Pored brigadne ambulante sa potrebnim kadrom postojali
su i referenti saniteta i higijeniarke po bataljonima, a u
etama i vodovima postojale su bolniarke i izvlakai ranjenika.
1 Kata Jovi je kasnije bila referent za higijenu Brigade.

Poetak

prolene

ojamive

Crvena armija je 3. aprila zauzela Beko Novo Mesto,

a 9. aprila i sam Be. Nemake snage u Jugoslaviji ozbiljno
su zaostale i dovedene u teku situaciju, jer im je padom
Bea preseena odstupnica. Ocenjujui da e s obzirom na zapaeno grupisanje snaga Jugoslovenske armije na
sremskom frontu i levoj obali Drave uskoro doi do
ofanzive, nemaka komanda preduzela je .mere za .povlaenje sa sremskog fronta i iz Slavonije. Ali, to se nije moglo uiniti odmah, jer iz Bosne preko Slavonskog Broda
jo nisu uspele da se izvuku dosta jake nemake snage, pa
je povlaenje sa sremskog fronta neprijatelj odgodio. ak
je nareena odsudna odbrana posednutih poloaja, a planovi za povlaenje su zavreni do 12. aprila. Predvieno je
da se povlaenje izvodi po delovima prvo na poloaje kod
Vrpolja, akova i Osijeka, zatim bi oslonac bio na zapadnim padinama planine Papuk, pa odatle na tzv. Zvonimirovu liniju. Ta se linija protezala od Karlovca preko Dugog Sela do Drave kod Koprivnice. Izgradnja i utvrivanje
te linije zapoelo je jo u jesen 1944. ali u aprilu 1945.
godine nije jo bila zavrena, a veim delom nije ni poeta.
Ofanziva Jugoslovenske armije poela je nou izmeu
11. i 12. aprila, a plan za povlaenje nemaka Vrhovna komanda jo nije odobrila. Za itava etiri dana je Jugoslovenska armija preduhitrila povlaenje nemakih snaga sa
sremskog fronta.
Naa 1. armija bila je izmeu Drave i Save.
Jedinice 3. armije su od 9. aprila bile na poloajima
po sledeem: 16. divizija na levoj obali Drave od Torjanca
do kote 89 istono od sela Repnjak; 36. divizija od kote
89 do kote 88; 51. divizija od Starog Sela do kote 88 prema
Josipovcu.
U zapovesti taba 3. armije od 10. aprila se, pored
ostalog kae:
Naa Armija ima zadatak da sa glavninom snaga forsira
Dravu, a sa manjom snagom Dunav, razbije neprijateljsku odbranu u rejonu ValpovoOsijek, potom produi dalje nadiranje
ka jugoistoku u cilju obuhvatanja Osijeka sa june strane...
Po izvrenju tog zadatka naa Armija sa svim snagama okree
front i preduzima brzo prodiranje ka zapadu optim pravcem

Smotra popunjene Brigade posle bolmanske ope racije

D. MiholjacViroviticaVaradin uz podrku tenkova koji e
vam biti pridodati ....
Naa 51. divizija dobila je zadatak da sa 7. i 12. brigadom forsira Dravu, zauzme Josipovac, presee komunikaciju prema Osijeku sa jednim delom snaga, a da sa glavninom napadne selo Petrijevci. Nakon ovlaivanja ovim selima uspostavlja mostobran, utvruje se postavljanjem nagaznih mina i protivkolaca naroito u pravcu Osijeka i
Bizovca. Zatim se orijentie prema Osijeku radi napada i
obuhvata sa istone strane glavnim pravcem Adolfovac
Retfala.
Osijeka brigada koja je privremeno bila pod komandom taba 51. divizije forsirae Dravu naspram Bijelog
Brda i uestvovae u osloboenju Osijeka.
Osma brigada dobila je zadatak da forsira Dunav izmeu Borova i Dalja, da produi prema Bijelom Brdu i
da se sastane sa Osijekom brigadom, posle ega napada

Osijek hvatajui vezu sa jedinicama 1. armije koje e nadirati od Vukovara.

Posle osloboenja Osijeka 51. divizija produie dejstva
optim pravcem selo TenjaLaslovoVinkovci, koordinirajui sa 36. divizijom radi spajanja sa 1. armijom.
Pored toga tab 3. armije naredio je poetak prelaza
preko reke za 11. april u 23 sata bez artiljerijske pripreme i istakao ogromnu politiku i vojniku vanost preduzete operacije, te da se na vreme sve potrebno predoi
svima borcima i rukovodiocima. Ovaj napad, reeno je
mora uspeti, zato sve stareine imaju u potpunosti da se
zaloe da se u napadu zagarantuje i obezbedi puna energija
zamaha, brzina izvoenja, smelost i odlunost, a time i
puni uspeh.
U zapovesti taba 51. divizije, 12. brigadi je dat zadatak
da Dravu forsira na odseku izmeu ua Karaice u Dravu
i Josipovca, s tim to jedan njen bataljon preuzima zatitu prelaza i prebacuje se preko reke poslednji i predstavlja diverzij sku rezervu. Nareeno je da na oelo ovog
bataljona bude zamenik komandanta Brigade Svetozar Velikovi. Odmah po prelasku na desnu obalu jedan bataljon
12. uputie se na kanal gde treba da zauzme mostove na
putu i eleznikoj pruzi PetrijevciJosipovac.
im ovlada Petrijevcima i spoji se sa jedinicama 36.
divizije, 12. brigada skrenue u pravcu Adolfovca i zajedno
sa 7. brigadom uzee uee u osloboenju Osijeka.
Sada, Posle prijema zapovesti taba 51. divizije, tab
12. brigade priao je najneposrednijoj razradi napada. Komandant Duan Doronjski Jocika, zamenik komandanta Svetozar Velikovi Cveta, politiki komesar Bogdan Studen i
partijski rukovodilac Nikola Kmezi Nida su zalazili u toj
razradi u sve detalje. Ubrzo je tabovima bataljona iznesena zamisao. Nida je i ovoga puta, kao i pred batinsku
bitku i borbe na Virovitikom mostobranu, insistirao na
tumaenju politikog znaaja predstojee operacije. Jer, zaista, svaka i najmanja borba, pored vojnikog ima i politiki znaaj. On je posebno istakao ulogu lanova KPJ i
SKOJ-a. U tom cilju komunisti su dobili zadatak da sa grupama boraca razgovaraju o zadacima koji ih oekuju i detaljno ih upoznaju sa tim zadacima.

tab Brigade je uz to izdao i svoju Borbenu zapovest

u kojoj je precizirao zadatke svim bataljonima i protivtenkovskom divizionu ponaosob i ostalim d-elovima.
Brigada je bila spremna za uee u prolenoj ofanzivi
Jugoslovenske armije.
Kao to je i predvieno, 11. aprila, tano -u 23 asa, sve
jedinice 3. armije poele su forsiranje Drave i Dunava
bez artiljerijske pripreme.
Na odseku 51. divizije prvo su prele dve ete iz 7.
brigade. One su, pod zatitom sopstvene vatre jo iz amaca,
uspele da se dokopaju obale, obrazuju manji mostobran i
tako omogue prebacivanje sledeih talasa. Petnaest minuta posle ponoi na desnoj obali Drave ve su bili 3. bataljon 7. i 3. bataljon 12. brigade. Ova dva bataljona su omoguila prebacivanje glavnine 7. brigade, kao i 2. bataljona
12. brigade, koji je odmah preao na juri prema nasipu
udaljenom oko 500 metara od obale. U tom juriu 2. bataljon
je likvidirao neprijateljske bunkere na nasipu, a pred samu
zoni prinudio je neprijatelja da se povue dublje u umu
gde je organizovana druga linija odbrane.
Oko 4 sata 12. aprila nemake jedinice pokuavaju sa
protivnapadom, ali 12. i 7. brigada ga energino odbijaju
i odmah preduzimaju nov napad. Ali dva velika betonska
bunkera u rejonu kote 86. ispred kojih je bio brisani prostor, zaustavila su taj napad. itava dva sata trebalo je
da proe u estokim juriima i ilavoj odbrani neprijatelja
da bi se konano zaobilaznim manevrom preostala posada
iz bunkera predala.
Likvidaciji bunkera naroito je doprinelo dejstvo ete
automatiara 12. brigade, koju je komandant Jocika zabacio
iza lea neprijatelja. Tako je prestao ilav otpor iz bunkera,
odakle su faisti tukli desni bok nae Brigade, nanosili j o j
gubitke i spreavali dalje napredovanje. Predalo se 26 nemakih vojnika, a u oblinjim rovovima bilo je preko 60
mrtvih. Bili su to vojnici u plavim uniformama iz 21. lovakog puka, borcima Dvanaeste brigade ve poznate 11.
vazduhoplovne poljske divizije, sa kojima su se ve sudarali u prethodnim borbama.
Borbe su u toku 12. aprila itrajale bez prekida. Vreme
je bilo sunano, a vidljivost u iumarcima dosta dobra. Tek
pred mrak 12. i 7. brigada uspevaju da podiu eleznikoj

pruzi izmeu Josipovca i Petrijevca, odakle vojnici u plavim

uniformama pruaju greviti otpor. Iz Osijeka im pomae
artiljerija svojom vatrom.
Posle krae artiljerijske pripreme, u 21 as obe brigade napadaju na Josipovac i Petrijevce. Na Josipovac je
ila glavnina 12. brigade, a na Petrijevce 7. uz sadejstvo
jednog bataljona Dvanaeste.
Meutim, napad nije uspeo
iako je voena borba prsa u prsa. N i j e pomogao ni trud
pratee ete 2. bataljona Dvanaeste i njenog komandira
ora Gavrilova Bake,2 koji je kao i uvek ranije podravao napade preciznom vatrom iz minobacaa 82 mm. Obe
Brigade su se zadrale na dostignutim linijama, ali ve tog
prvog dana i nae brigade su imale rtava. Sedma je imala
15 poginulih i 83. ranjena, a 12. brigada 20 poginulih i 110
ranjenih boraca. Iz 12. brigade poginuli su komandir ete
Dragan Kesi iz Rume, pomonik politikog komesara ete
Andrija Tordai iz Risaa, vodnik Mirko Egi, pa desetari
Petar Fabijan, Jova Grubeti, Dimitrije Stankovi, ore
Joci, Duan Borota . . .
U borbama kod eleznike pruge ranjen je komandant
2. bataljona Laza Gruji, pa ga je odmah zamenio Stevan
Kubeka, koji se vratio iz bolnice posle ranjavanja zimus
u Slavoniji. Ranjeni su komandir ete Paja Vuletin, komesar ete Petar uumenko, komandiri vodova Mihajlo Ziman,
Vitomir Jovanovi, Luka Dabi, delegati vodova Josip korica, Stojan Filipovi, Marko Grubor i Obrad Miloev.
Neprijatelj je imao prvog dana borbe na tom mostobranu znatno tee gubitke. Na bojitu su ostala 122 mrtva,
oko 150 je ranjeno, a zarobljeno je 33 vojnika. Samo 12.
brigada zarobila je 11 mitraljeza i oko 50 puaka.
Osma brigada je tek u treem pokuaju, oko 19 sati
12. aprila, uspela da forsira Dravu. Neuspeh 8. brigade uticao je i na dejstva Osijeke brigade, koja je u prvom naletu uspeno forsirala reku i zauzela selo Sarva, ali je
snanim protivnapadom odbijena na samu obalu, odakle se
ona prebacila na polaznu, levu obalu Drave, ostavivi samo
slabije delove na desnoj obali.
Uspela je i 36. divizija, koja se nalazila desno od 51.
Ona je prvog dana ovladala irim mostobranom. Dalje od
2 ore Gavrilovi Baka iz Silbaa je posle rata radio
kao drutveno-politiki radnik.

36. divizije uspela je da pree Dravu i 16. divizija i da se

spoji sa delovima 36.
Od bugarskih jedinica Dravu je uspeno forsirao samo
jedan bataljon.
Osijek

je

slobodan

Jo 12. aprila pre podne ininjerijske jedinice poele

su da od pripremljenog materijala podiu pontonski most
u rejonu Nardske skele. Most je bio gotov ve sutradan u
7 sati. Bio je dugaak 270 metara, a nosivost mu je bila
12 tona. Pored toga izgraena je i jedna skela nosivosti
30 tona.
Dakle, ve prvog dana neprijateljska odbrana Dunava
i Drave je razbijena, a naa 1. armija izvrila je proboj
Sremskog fronta istoga dana u 5 sati i po dubini dostigla
pred Vinkovce. To je omoguilo glavnini 3. armije da sutradan 13. aprila, pree u napad za proirenje mostobrana.
Nou izmeu 12. i 13. aprila sve jndinice 51. divizije
odbijaju neprijateljski protivnapad.
Sutradan oko 14 sati 12. brigada je u sadejstvu sa 5.
brigadom 36. divizije slomila veoma jak otpor neprijatelja.
Rezultat tog napada: Petrijevci su osloboeni. Zatim 7. brigada u sadejstvu sa delovima 12. i 5. brigade oslobaa Josipovac i Kravice. U borbama za Josipovac istakla se eta
auitomatiara 12. brigade, koja je vetim manevrom udarila u bok prestraenog neprijatelja, koji se razbeao ostavivi desetak pukomitraljeza.
Dvanaesta je u borbama 13. aprila imala pet poginulih
i 13 ranjenih boraca, dok je neprijatelju nanela gubitke oko
70 vojnika, koje poginulih koje ranjenih, dok je sedam vojnika zarobljeno.
im je primio komandu nad 2. bataljonom, Stevan Kubeka je krenuo u jedan od mnogobrojnih napada 13. aprila
na Petrijevce. U jednom trenutku pozvao je komuniste i
oni su se nali na elu, a meu njima je bio i Jova Nestorov, komesar ete, inae tek svreni mladi uitelj iz Stareva.
im je Jova spazio da mu je pukomitaraljezac poginuo,
legao je pored poginulog druga, dohvatio pukomitraljez
i uzeo na nian neprijatelja i kosio po njegovim redovima.
Zahvaljujui tome eta je nastavila juri.

Cela 51. divizija se u noi izmeu 13. i 14. aprila orijentie na Osijek, kako je to bilo predvieno zapoveu
taba divizije. Komandant 12. brigade Duan Doronjski upuuje samo jednu jau desetinu sa jednim pukomitraljezom
na epin. Desetina je imala zadatak da popuni prazninu na
desnom krilu brigade i uspostavi vezu sa dolovima 36. divizije. Desetina je u praskozorje 14. aprila ula u epin i
na pustari zarobila oko 150 domobrana na elu sa jednim
pukovnikom i zaplenila nekoliko zaprenih kola oruja i
vojne opreme.
Glavnina 12. brigade uestvuje zatim u borbi za Osijek,
koji je osloboen 14. aprila oko 5 sati. Komandant 51. divizije Sreta Savi odmah je o tome obavestio tab 3. armije.
Na to je tab 3. armije odgovoio: . . . estitamo vam veliki uspeh, osloboenje O s i j e k a . . . Svim uesnicima u osloboenju Osijeka izrazite nau zahvalnost i pohvalu.
Ali i cena slobode Osijeka je za 12. brigadu bila visoka.
Na prilazima Osijeka pao je u juriu, na elu svoje ete
komandir Dura Domanji iz Stare Pazove. Tek to ga je zamenio, komandir voda Cveja Subotin je takoe poginuo,
zatim komandir ete Mirkovi iz Pivnica. Pigunili su i komandiri vodova Stevan Luki iz Mrkonji Grada, Paja abIjak iz Pivnica, Vasa Mirkovi, Radivoj Irenovi iz Ilinaca
i kurir bataljona Lazar Odi iz Aleksandrova (Vel. Livade).
Poginula je i portvovana Banaanka Irena Stoj kov pukomitraljezac.
Meu ranjenima je bio i komandir ete Boko Aimovi
Moa, Sremac, pripadnik Udarnog bataljona, koji je samo
nekoliko dana ranije, prilikom nasilnog izvianja na jednoj
adi na Dravi, jedva izvukao glavu pred znatno nadmonijim
neprijateljem. Ranjen je i komandir ete Ljuba Plakovi,
komesar Aleksandar Boi, komandiri vodovoda Vukain Join, Stevan Slavi i Vojin Davidov, obavetajni oficir bataljona Ljuba Petakovi, vojni instruktor Zorislav Petrov i
borci Milo Radeti, Panta Prodanovi, Radivoj Ristivojevi,
Ivan Stanimirov, Milorad Mikovi, Duan Obradovi...
Cena je bila visoka, ali i trea bitka na Dravi posle
Virovitice i Bolmana dobijena je.

Komandant 51. divizije Sreta Savi dao je 30 godina

kasnije sledeu optu ocenu uea Divizije u forsiranju
Drave i osloboenju Osijeka: 3
Sve pripreme za forsiranje jedinica 51. divizije u pogledu
ouvanja tajnosti izvedene su bez nekih vidnijih propusta. Jedino upozorenje neprijatelju dali su sami borci pevajui pesme
u svom oduevljenju zbog skorog povratka u Slavoniju. On je
iz toga mogao zakljuiti da napad predstoji, ali as poetka ipak
nije otkrio, to se vidi i po tome to su se prvi talasi, na primer,
kod s. Josipovac, iskrcali na desnu obalu Drave neprimeeni.
Za vreme forsiranja videlo se od kolikog su znaaja bile
pripreme, koje su izvrene za mesec i po dana, i jo prekidane
borbama na Bolmanskom mostobranu. Moe se rei da je sve
funkcicnisalo onako kako je planom bilo predvieno. Prilikom
pokreta prema obali nigde nije dolo do meanja jedinica sve
se odvijalo u najveem redu i tiini. Tehnika prebacivanja dobro
je izvedena, a kontrolno-zatitna sluba izmeu polaznih rejona i
linija ukrcavanja funkcionisala je veoma dobro. Na suprotnoj
obali, nakon prelaza jedinica, pioniri su brzo istili obalu od
mina i pravili prolaze, ime su omoguili brzo prodiranje kroz
nepijateljske poloaje. Oni su i u toku gonjenja, izradom mostova i obilazaka na preprekama, na vreme obezbeivali napredovanje svojih jedinica. Meutim, u toku priprema se potkrao
i poneki propust, to je uoeno tek kada je bilo kasno za ispravljanje. Jedan od njih bio je obziljniji, iako je kao problem poznat od ranije. Naime, poto su se polazni rejoni nalazili u umi,
smatralo se da ne treba kopati zatitne rovove. Meutim, neprijateljska artiljerija, koja je naroito tukla upravo te rejone,
nanela je izvesne gubitke, koji bi bili izbegnuti da su bili iskopani zatitni rovovi.
Ininjerijske jedinice, iako tek formirane, naroito u obimnim tehnikim pripremama i za vreme forsiranja, pokazale su
veliko portvovanje, umenost i brzinu u radu. Artiljerija je
takoe uspeno podravala peadiju i dejstvujui brzo i precizno unitavala razne otporne take u neprijateljskoj odbrani.
Avijacija je dejstvovala vrlo intenzivno i efikasno. Stalnim
izvianjem ona je neprekidno davala podatke o pokretima neprijateljskih snaga, to je omoguilo da se na vreme preduzmu
potrebne mere. Svakodnevnim bombardovanjem i mitraljiranjem
neprijateljskih otpornih taaka, motorizovanih i drugih kolona u
pokretu i njegovih polooja, nanosila mu velike gubitke. Veza je
dobro funkcionisala pred poetak i u toku forsiranja. Kasnije,
u fazi gonjenja, bilo je povremenih prekida zbog nedostatka materijala, a i zbog nedovoljnog poznavanja novih, skoro dobijeni'n
sredstava za vezu.
3 Sreta Savi: 51. vojvoanska divizija, str. 174

Za pobede izvojevane u toku prva tri dana borbi,

kada je probijen Sremski front, forsirana Drava, Dunav i Sava, osloboeni gradovi: Vinkovci, Osijek, Vukovar, Valpovo,
upanja i veliki broj drugih naseljenih mesta i kada su
potuene 41. i 11. nemaka i 3. i 12. pavelieva divizija,
vrhovni komandant Jugoslovenske armije maral Josip Broz
Tito je Naredbom od 14. aprila 1945. godine pohvalio i izrazio zahvalnost svim borcima i rukovodiocima 1, 2. i 3.
armije.

GONJENJE

NEPRIJATELJA

Sada je trebalo do krajnjih granica iskoristiti dosadanje uspeno izvedeno forsiranje Drave i stvaranje slobodne
prostorije na koju su se ve prebacile sve artiljerijske jedinice. Stoga se prelo na gonjenje neprijatelja.
Meutim, nemaki 21. brdski korpus se kod Slavonskog
Broda jo nije izvukao iz Bosne, pa neprijatelj, iako je pretrpeo poraz na Sremskom fronitu i u Podravini, trai spas
na sledeim linijama odbrane, kako bi se zajedno sa 21.
brdskim korpusom, posle njegovog povlaenja, stabilizovao
i utvrdio na liniji: Virovitica reka Ilova reka Una.
Snage Jugoslovenske armije su napadale na sve linije
na kojima se neprijatelj zadravao pre nego sto e se stabilizovati, to je, inae, naglaeno u direktivi Generaltaba
JA od 9. aprila 1945. godine. Tako je 3. armija, sa 36. divizijom na glavnom pravcu, nastupala kroz Podravinu u
pravcu Virovitice. Ostale dve divizije 16. i 51. kada
su ve napustile Osijek dobile su 16. aprila nove zadatke
iz kojih je proistekao i zadatak za 12. brigadu (u Osijeku
je u sastav Brigade dolo preko stotinu novih boraca, uglvanom iz Sombora). Jo istog dana, doavi u dodir sa je-

dinicama 1. kozakog konjikog korpusa, koji se jo ranije

nalazio u Podravini, Brigada je trpela veoma jaku artiljerijsku vatru na poloajima pored seoskog puta Donji Miholjac Gloe, zatim kod Kara pumpe i kod sela Krunoslavlja. Brigada je izgubila 10 poginulih i 24 ranjenih boca. Posle toga nastale su borbe u kojima je 12. brigada 17.
aprila oslobodila Kapelnu i pustaru Blanje, a u Viljevo je
ula bez borbe poto je neprijatelj to selo napustio. Ujutru je u Viljevo stigao i 29. bugarski puk.
Nastupanje je nastavljeno i naredne noi i itavog sledeeg dana 18. aprila. Jedinice 51. divizije oslobodile su
veliku teritoriju istono od Voinske reke, dok je 12. brigada (izbila u rejon urin Lug, susedna 7. brigada pred Klenak, a 8. brigada pred aince. Zatim su sve tri brigade
prele Voinsku reku i obrazovale mostobran. Tu su nastale ogorene borbe, pa je te noi i sutradan, 19. aprila,
mostobran u nekoliko navrata prelazio iz ruke u ruku naih
i neprijateljskih jedinica.
Tog 19. aprila dogodilo se ak da je uz teke borbe
du itavog Novog dravskog kanala i Voinske reke skoro u isto vreme, kada su delovi 51. divizije pokuali da preu na levu obalu, i neprijatelj pokuao da pree na desnu
obalu reke, ali je odbijen.
Sedma brigada je uspela da zadri mostobran stvoren
prethodne noi, ali nastojanje ostalih jedinica 51. divizije da
preu reku, nisu uspela. Dvanaesta je ak uspela sa dva bataljona da pree na drugu stranu, ali ih je neprijatelj snanom, koncentrinom vatrom primorao da se vrate na polazne poloaje. Dvadeset deveti bugarski puk je pokuavao
da pree Novi drvarski kanal kod aavice, ali mu to nije
uspelo. U toku noi brigade 51. divizije su jo jedanput
pokuale da preu, ali i t a j pokuaj ostao je bez uspeha.
Dvanaesta je samo te noi imala 19 poginulih i 102 ranjena
borca, to reito govori o estini borbi na Voinskoj reci.
U noi izmeu 20. i 21. aprila 12. brigada nala se u
veoma zanimljivoj situaciji. Borcima je teren bio poznat
jo od zimskih januarskih i februarskih dana: Adolfovo Selo,
Donje Bazije, aavica... I dok su borci zimus branili ta
naselja, sada su se uloge promenile Dvanaesta je napadala iz pravca odakle je nekada neprijatelj napadao, a neprijatelj se sada branio takorei iz istih onih rovova u

kojima su nekada bili nai borci. Iz Adolfovog Sela i Donjeg

Bazija isteran je jo istoga dana, a u sadejstvu sa bugarskim
pukom osloboena je i aavica.
Dvanaesta vojvoanska udarna brigada je za vreme borbi na Novom dravskom kanalu i Voinskoj reci bila na desnom krilu 51. divizije i sadejstvovala sa 29. bugarskim pukom.
Kako se 2. bataljon 12. brigade nalazio na desnom krilu
Brigade, odnosno na krajnjem desnom krilu, jugoslovenskog
fronta, na spoju sa 29. bugarskim pukom, njegovi borci imali su prilike da gledaju kako su Bugari sadejstvovali prilikom prelaska na suprotnu obalu 20. aprila. Naa artiljerijska priprema je poela u popodnevnim asovima kada i
Bugarska. Meutim, naa artiljerijska priprema trajala je
znatno krae vreme, pa se streljaki stroj digao na juri.
Bugarski vojnici ostali su u rovovima, jo uvek ekajui da njihova artiljerija okona pripremu. Onda su, umesto da se
digne ceo streljaki stroj, bugarski oficiri uputili izvidnice
od dva-tri vojnika koji su dobili zadatak da ustanove da
Ti se neprijatelj jo uvek nalazi u rovovima. Ako su jo uvek
bili u rovovima, izvidnice bi se vraale, pa bi bugarska artiljerija ponovo otvarala vatru. I tako sve dok artiljerija ne
bi neprijatelja izbacila iz rovova, njihov streljaki stroj ne
bi polazio sa polaznih ili jurinih poloaja. Takav postupak
je, naravno, veoma oteavao napade naeg 2. bataljona, iji
je desni bok umesto sinhronizovanog napada sa bugarskom peadijom uvek bio nezatien.
Pad aavice unekoliko je otvarao put za Viroviticu.
Ali neprijatelj nije hteo da je preda bez borbe, pa je ponovo zauzeo odbrambene poloaje. Njegov pokuaj da se
zaustavi i prui otpor na aavikom
kanalu nije uspeo.
Dvanaesta je prela kanal, slomila otpor neprijatelja i zauzela sela: Kapince i Vaku, a 7. brigada Gornji Miholjac.
Treba imati u vidu da je 12. kao i ostale brigade 51.
divizije, ove borbe vodila vrlo odluno i umeno. Naa avijacija, zbog udaljenosti aerodroma nije u tim borbama bila
aktivna, a artiljerija nije podravala peadiju ni priblino
kao prilikom forsiranja Drave. Stoga je glavni teret borbi
i uspeha iznela peadija, ikoja je pored hrabrosti i portvovanja, ispoljila i bolju snalaljivost, koja je dola kao rezultat iskustva steenog u prethodnim borbama.

Poto je 51. divizija dobila novi zadatak, sada se i ona

nala u obrnutoj situaciji u odnosu na onu februarsku
krenula je u pravcu Bara.
Divizija je trebalo da izbije
uzvodno uz Dravu tako da Viroviticu napadne sa severa.
Prema zapovesti taba 51. divizije, 12. brigada iz rejona
sela Kapinci kota 116 treba da preduzme gonjenje neprijatelja optim pravcem GaiteBrezovo PoljeLukako
SeloTuranovac, da se dalje iri udesno prema Budakovcu
i Gornjem Bazi j u, a ulevo do linije sela Novski Gaite
Baevac Lukaevo Dugo Selo. Poto izbije na put Virovitica Bar, Brigada je dobila zadatak da Viroviticu
napadne sa severa.
Poelo je 22. aprila. Iz dana u dan borbe su bile sve
ee. Ve prvog dana, poto je posle krae borbe oslobodila selo Vlaka, zatim, posle jaeg otpora i selo Novaki
i pustaru Zidine, 12. brigada dolazi pod selo Oreac. Tu Brigada nailazi na snaan otpor, pa je ak primorana da odbije
i jedan neprijateljski protivnapad. Na ratitu su ostala etiri poginula borca, a 18 ih je ranjeno. Bugarski 29. puk
je tog 22. aprila izbio u selo Vlaka, k o j e je naa 12. brigada ve oslobodila. Tu dolazi do smene. Umesto 29. puka
dolazi iz Maarske preko Drave 13. puk 11. bugarske divizije.
Dana 23. aprila sve jidinice 51. divizije i 13. bugarski
puk, i pored otpora neprijatelja, produavaju napredovanje
i vode otre borbe u cilju presecanja puta ViroviticaBar,
a padom mraka prelaze u odluan napad i, poto probijaju
neprijateljsku odbranu, nou oslobaaju naseljena
mesta
Oreac, irosavlje, Kapan, Hadievo . . .
Kao i onaj raniji i ovaj bugarski puk je sporo napredovao, zbog ega je 12. brigada, umesto da ima oslonca u
desnom susedu, morala posebnim merama da obezbeuje
svoj desni bok.
Sutradan, 24. aprila, 1. bataljon 12. brigade je preko
celog dana vodio teke borbe u rejonu Lukaki Budrovac,
a 3. bataljon kod Brezovog polja.
Da bi to due zadrao u svojim rukama Viroviticu,
neprijatelj je prethodnog dana dovukao nove snage: iz Bjelovara 1. i 5. ustako-domobransku diviziju, a iz Banove Jaruge 181. nemaku diviziju. Ipak, 25. aprila uvee 51. divizija
ulazi pod borbom u Viroviticu. A to pod borbom, bez
odmora, bez zastoja, s orujem u ruci, trajalo je nekoliko

dana od Osijeka do Virovitice. Danas asfaltnim putem

to predstavlja udaljenost od 128 kilometara. Tih ratnih dana s obzirom da je esto menjan pravac napada od naselja do naselja, ve kako je to diktirala konkretna situacija
Brigada je ipak prela mnogo veu udaljenost.
Na tom velikom putu opet su za svagda ostali poginuli
drugovi. Vodnik Ivan Ovat iz Kisaa, Ilija Kalajdija iz
Bjelovara, Lazar Krivokua iz Orovca, vojni instruktor Maksim Drapin iz Turije, komesar ete Pavle Bala . . .
Komandant 2. bataljona, ranjenik sa Batine Stevan Kubeka opet nije imao sree ponovo je ranjen. Ranjen
je i komesar ete Jova Nestorov, Mirko Mikov, Zdravko
Stankovi iz Bele Crkve i Milan Rakov, komandiri eta
Aleksandar aji, prvoborac iz Kusia, zatim Stevan Ostoji,
Stevan Varga, Vasa Borojevi, Milan Jaki, Todor Isakov,
Andrija Kalajdija, Stjepan Vin, Velizar Piperski i Jovan
Mandi, delegat Stevan Dekstorovi, vojni instruktor Vlada
Baroj.
Slava

Svetozaru

Velikoviu

Cveti

im je Virovitica osloboena, naa 51. divizija je dobila

zadatak da produi gonjenje neprijatelja. Dok su 7. i 8. u
poetku dobile konkretan zadatak, Dvanaesta je odreena
u divizijsku rezervu pa je, borci e se seati tog mara, po
lepom danu 26. aprila u 5 sati krenula, ostavljajui za sobom sela: Gradina, Luka, Kolac, Buatina, Rogovac, Gradac . . . Ali seae se jo neega brzo se proula vest da
je poginuo komandant 8. brigade, donedavni zamenik komandanta 12. vojvoanske, nekadanji komandant Bakobaranjske operativne zone i komandant Bakobaranjskog NO
partizanskog odreda, izvanredni drug i komunista Svetislav
Velikovi Cveta. On je upao u neprijateljsku zasedu kod
Starog Gradca. Na prvu godinjicu 51. divizije objavljen
je lanak u Spomenici 1 pod naslovom Slava Svetozaru
Velikoviu Cveti sledee sadrine:
U borbama koje traju ve petnaest dana gonei mrskog
okupatora iz nae zemlje uestvovao je i Svetislav Velikovi,
1 Re je o knjizi: Spomenica 51. divizije koja je izala iz
tampe 1945. god.

komandant, Osme brigade, donedavni zamenik komandanta nae Brigade. Vodio je borbe, vodio je Brigadu preko Dunava na
Dalj, na Osijek i redom do Virovitice, unitavajui faistiku gamad. 26. aprila, pre svanua, krenuo je napred sa svojom Brigadom gonei faiste koji su beali pod udarcima naih hrabrih
boraca. U krvavoj ali svetoj borbi naih naroda protiv mrskih
okupatora i domaih izdajica pao je od faistikog metka drag
Cveta vrei svoju teku dunost.
Rodio se 1923. godine u ravnoj Bakoj, u ablju. Jo kao
dete poao je u svet da izui zanat da bi mogao lake da ivi.
Bio je trgovaki pomonik. Mladalakog lica, miran, tihe naravi,
Cveta je bio pun paleta, oduevljavao se radom, putovao je po
celoj naoj zemlji, video je ivot i znao ga ceniti. Znao je Cveta
kao egrt za sve patnje, sva ponienja; znao je da e doi bolji
ivot.
Kada je faistika izma stupila na nau zemlju, kada su
maarski fasistiki koljai klali, veali nevini narod po Novom
Sadu, njegovom rodnom ablju i drugim mestima, Cvetu je to
mnogo bolelo i gonilo na osvetu ... Ve poetkom 1942. godine
otiao je u partizane, pun poleta i mrnje prema neprijatelju;
da to vie uniti okupatora, da oslobaa svoju zemlju. Borio se
kao borac, kasnije kao desetar i dalje redom do komandanta
brigade. Bio je u Podunavskom, Posavskom i Frukogorskom
odredu. Vodio je krvave borbe u sremskim poljima i frukogorskim umama, ubijajui faistiku gamad, koja je pljakala, palila i ubijala na napaeni narod. Potom odlazi u Treu brigadu
kao zamenik komandanta bataljona, sa kojom vodi borbe daleko
od svoje kue u Bosni. Kada se ukazala potreba za kadrovima
u Bakoj, naputa svoju Brigadu, ali sada ve' kao komandant
koji je stekao mnogo vojnikog znanja i vetine u ratovanju; odlazi na baki teren, vrlo teak. Zadatak je bio veoma sloen
da organizuje Bakobaranjski odred. Svaki zadatak je primao
hladnokrvno i savesno. Kada je uo da ide za Baku, nasmeio
se i rekao: Dau sve od sebe i uspeu.
Tako je i bilo. Ve posle nekoliko dana leteli su faistiki
vozovi u vazduh, pratale su puke osvetnice bakim ravnicama.
U tekim borbama doekao je osloboenje i uestvovao u osloboenju Bake od faistikih razbojinka. Tada je odreen za zamenika komandanta Dvanaeste brigade. U najteim borbama, u
borbi na Batini bio je primer junatva i komandovanja. I konano, kao komandant Osme brigade gonio je bandite iz nae Slavonije, oslobaao je jo neosloboeni deo nae domovine.
Bio je neobino hrabar. Bio je najee uz borca u rovu,
tukao je zajedno sa njima iz pukomitraljeza i ostalog oruja;
juriao sa njima na neprijatelja, sa njima delio zslo i dobro.
Borci su ga veoma cenili i voleli. Svojim prisustvom ulivao je
hrabrost i sigurnost svakom borcu. Kao dobar bopac i rukovodilac do kraja odan naoj borbi dobio je priznanje svog naroda
postao je major. Bio je nosilac Ordena za hrabrost.

Kao krunu svega toga postigao je najvie, najsvetlije u

ivotu postao je lan Komunistike partije Jugoslavije. Kao
komunista bio je primer junatva, portvovanosti 1 odanosti.
Vojvodina gubi u Cveti velikog rodoljuba, gubi lana Glavnog odbora Jedinstvenog fronta narodnog osloboenja Vojvdine.
Naa Armija gubi u njemu dobrog borca i komandanta....
Poklon za 1.

maj sloboda

. . . Poto je 8. brigada 26. aprila imala deliminog uspeha protiv dobro utvrenog neprijatelja, izbivi na kilometar do puta Pitomaca Virovitica i zauzevi jedno jako
utvrenje kod sela Lozan, u borbu je, umesto nje, uvedena
12. brigada. Ona je zauzela poloaje od Lozana do eleznike pruge Virovitica Pitomaa. Artiljerijska brigada
51. divizije obrazovala je jednu jau grupu za podrku Dvanaeste, iji je tab bio u Novom Selu.
Pred Brigadom su opet bile jedinice 15. kozakog konjikog korpusa, stari poznanici naih boraca jo sa Bolmanskog mostobrana.
U toku 27. i 28. aprila Brigada je bezuspeno napadala
naroito dobro utvrenu pustaru olta. Imala je u tim borbama tri poginula i devet ranjenih boraca. Vidnije uspehe
ta dva dana nije imala ni cela 51. divizija, pa ni ostale divizije 3. armije. Stoga je 29. aprila nareeno pregrupisavanje jedinica i priprema za ponovni napad koji je otpoeo
isitoga dana uvee. Po mraku, posle neto vie od jednog
sata od polaska sa polaznog poloaja i ilavog otpora Kozaka,
selo olta bilo je u rukama Dvanaeste. Sutradan susedna
7. brigada vodi ogorene borbe za jako neprijateljsko uporite Pitomau. Poto je u toku napadnih dejstava izmeu
51. i 36. divizije nastala velika praznina, 12. brigada je zauzevi ve oltu i Vukosavljevicu, orijentisana prema jugozapadu i istoga dana oslobodila sela: Dinjevac, Odorjan, Prugovac i Sirova Katalina. Neprijatelj je grabio ka novoj odbrambenoj liniji, a nae brigade su brzo nastupale, ne dajui
mu da se sredi. Gonjeni Kozaci uspeli su da se dohvate
linije: Drava selo Kalinovac Budrovac Zid.
Razbijanjem neprijateljske odbrane pred frontom 3. armije, zauzeta su veoma jaka uporita kao to su: Pitomaa,
Dinjevac, Grahovica, Prugovac i Klotar. To je bio veliki
uspeh naih snaga, pa je Vrhovni komandant JA maral

Josip Broz Tito dao direktivu da se prodor i nastupanje

nastavi takvom brzinom koja bi neprijatelju spreila formiranje bilo kakve nove odbrambene linije. Na osnovu te
direktive tab 3. armije je tabovima divizija dao nove
zadatke, u kojima je svoje mesto i ulogu dobila i Dvanaesta.
Na radniki praznik, 1. maja 1945. godine u jutarnjim
asovima, 12. i 7. brigada donele su slobodu stanovnicima:
Kladara, Klotara i Kalinovca. Tu, izmeu Drave i Kalinovca, Dvanaesta se nala na poloajima kada je na krae
vreme smenila 8. brigada.
Bugari opet kasne. U Operativnom izvetaju 51. divizije za 1. maj 1945. godine, izmeu ostalog, zapisano je:
Jedinice 12. brigade smenjene su od 8. brigade i dre
polazni poloaj od kapele u s. Kalinovcu do kanala jugozapadno do s. Ferdinandovca... No, ova granica nije se
mogla srediti, te su se jedinice 8. brigade u svom nadiranju
zbog sporog rada Bugara morale iriti udesno do same reke
Drave.
U toku noi izmeu 1. i 2. maja 7. i 8. brigada produavaju sa napadima. Glavni cilj je bio dobro utvreni
urevac. Zbog zaostajanja 13. bugarskog puka, front pred
8. brigadom bio je jako razvuen, pa je stoga ve 2. maja
Dvanaesta brigada uvedena u borbu iz divizijske rezerve.
Brigadi je dat pravac: juno od urevca Virje. Ti
poloaji bili su na levom krilu 51. divizije, pored jedinica
susedne 36. divizije.
Ispred urevca i Severovca neprijatelj se branio ogoreno. Drei ovu liniju odbrane, on je, u stvari, branio prilaze Koprivnici i Bjelovaru. Usled toga dolo je do otrih
borbi koje je vodila itava 51. divizija. Naa 8. brigada zdesna, a jedinice 36. divizije sleva, otpoele su uvee opkoljavanje urevca, pa je neprijatelj poeo da izvlai neke
svoje delove. To je veto iskoristila Dvanaesta i zajedno
sa 7. brigadom u snanom naletu pred pono ula u urevac.
Koprivnica,
r

Varadin,

Ptuj,

Maribor...

Bez zastoja, posle osloboenja urevca brigade 51. divizije energino produavaju da gone neprijatelja prema Koprivnici. Odluujui uspeh u obuhvatu Koprivnice 5. maja
postiu jedinice 36. i glavnina 51. divizije, u kojoj su bile

7. i 12 brigada. One su probile neprijateljsku utvrenu liniju, zauzele Stari Grad i presekle prugu Koprivnica
Krievci. Prelaz preko pruge izvrila je Dvanaesta, a zatim
je zauzela sela Vinicu i Suboticu. Koprivnici je pretila opasnost od opkoljavanja pa je neprijatelj, videvi da jedan bataljon 6. vojvoanske brigade iznenada upada u grad, ime
je stvorio pometnju u njegovim odbrambenim redovima
poeo da se povlai. Dvanaesta je takoe vodila estoke borbe i u veernjim asovima sa ostalim brigadama 51. divizije
oslobodila Koprivnicu.
U borbama za osloboenje Koprivnice ubijeno je oko
200 neprijateljskih vojnika, a njih 120 nije uspelo da se
blagovremeno izvue iz grada, pa je dopalo zarobljenitva.
Dvanaesta je od 3. do 5. maja imala etiri poginula i esnaest ranjenih boraca.
A sada, ponovo bez zastoja i odmora na Varadin!
Jo iste noi izmeu 5. i 6. maja jedan bataljon Dvanaeste
brigade na svom putu za Varadin zauzima brzim dejstvom
sela Cvetkovac, Bolfan, Cukovac i Globoec.
Ludberg nova prepreka. U toku 6. maja jedinice 51.
divizije vodile su otre borbe sa jakim neprijateljskim zatitnicama i pred mrak izbile na reku Bdenju u blizini Ludbrega. Tu su delovi 15. kozakog konjikog korpusa organizovali najjai otpor. Posle snane artiljerijske pripreme
jednovremeno su napadale 8. i 12. brigada. Neprijatelj nije
mogao da izdri pritisak na pobru ispred Ludbrega, koje
je svojim vinogorjem podsealo na padine Fruke gore, Vrakog brega ili belocrkvanske terene pod vinogradima. Napadali su 1. i 12. bataljon Dvanaeste i neprijatelj je ponovo
primoran na povlaenje, pa su borci posle kraih ulinih
borbi u sadejstvu sa delovima 36. divizije, oslobodili Ludbreg i odmah nastavili nastupanje prema Varadinu.
Tako su se, ne dozvolivi neprijatelju da predahne, 8.
i 12. brigada, nalazei se u prvom ealonu, 7. maja brzo probijale prema Varadinu do kojeg ih je od Ludbrega delilo
oko 25 kilometara.
Pre napada na Varadin, tab 51. divizije je 7. maja
po podne uputio ultimatum Komandi neprijateljske posade
u gradu s ciljem da se Varadin potedi razaranja i izbegnu
suvine rtve nedunog stanovnitva. U zahtevu se, pored
ostalog, kae da danas, dne 7. svibnja 1945. godine predate

svoju posadu i grad jugoslovenskim oslobodilakim snagama. Komandi je skrenuta panja da je Varadin na neposrednom dohvatu naih peadijskih i artiljerijskih snaga,
dok su vae mogunosti za predaju saveznikim snagama
iskljuene. Tim ultimatumom je dalje predvieno da posada Varadina odmah obustavi pruanje otpora, da zapovednitvo uputi tri opunomoena oficira radi potpisivanja
protokola o predaji, da se u gradu odri red do dolaska
oslobodilakih snaga i preuzimanja vlasti, da se svi vojni
i drugi objekti predaju neoteeni, da se sve oruje i ratna
oprema prikupi i pripremi za predaju, da se sve ljudstvo
sa oificrima na elu postroji na istonom izlazu iz grada gde
e se predati, da se do dolaska oslobodilakih snaga zadri
u gradu najpotrebniji broj domobrana pod orujem radi
spreavanja pljake i nasilja i da se svim pripadnicima posade, koji se do odreenog roka predaju, jami ivotna sigurnost. Rok za izvrenje ovog ultimatuma bio je 7. maj do
19.00 asova.
Nemaka komanda nije imala smelosti da se povinuje
tim zahtevama taba 51. divizije, pa je ultimatum odbila.
Zato je prvo progovorila naa artiljerija snanom vatrom,
a odmah zatim na grad su krenule 12. i 8. brigada.
Pre glavnine ove dve brigade u centar grada uao je
jedan vod na konjima formiran samo za ovu priliku. Naime, partijski rukovodilac Dvanaeste Nikola Kmezi saoptio
je putem skojevske organizacije da je meu brigadama zakazano omladinsko takmienje ko e prvi ui u Varadin.
Komandant Brigade Jocika traio je da se iz drugog bataljona izdvoje skojevci, obezbedio im konje i uputio ih drumom pravo u Varadin. Poneti arom takmienja vod skojevaca hitao je kroz mrak sa otkoenim orujem spreman
da brzo odgovori na eventulanu vatru neprijatelja. Tako je
vod znatno ranije od glavnine uao u centar grada neosvetljen i pust.
Najvei grad Hrvatskog Zagorja bio je slobodan, a oni
koji su pokuali da ga zadre u svojim rukama, kanjeni
su u borbama je ubijeno oko 300, a zarobljeno oko 700
vojnika i oficira. I plen je bio vredan panje: 6 topova, isto
toliko tekih minobacaa, 38 mitraljeza i pukomitraljeza,
oko 800 puaka, ezdesetak konja, kao i velike koliine drugog ratnog materijala i hrane.

Toga, 7. maja 1945. odjednom se sa svih strana u

pozadini i na frontu zauo prasak puaka i paranje
automata, ispaljivane su svetlee rakete. Tako su borci i
stareine propratili vest da je nemaki admiral Denic, u
svojstvu vrhovnog komandanta proglasio bezuslovnu kapitulaciju i izdao zapovest svim nemakim jedinicama da obustave borbu na svim frontovkna i da se bezuslovno predaju.
Dana 9. maja tab 12. vojvoanske udarne brigade uputio je nemakoj vojnoj grupi na podruju Trnoveca zahtev
za predaju sledeim ultimatumom:
sile:

U vezi sa bczuslovnom kapitulacijom nemake oruane

Zahtevamo da se danas, 9. maja 1945. godine do 19.00 asova predate oslobodilakim jedinicama JA. Ako na vreme izvrite ovaj ultimatum, bie te tretirani kao ratni zarobljenici, te e
postupak prema vama biti u duhu meunarodnih zakona. U protivnom smatraemo vas za odmetnike, koji nikakvim meunapodiiim zakonima nisu i ne mogu biti zatieni.
Mogunost za predaju drugim saveznikim snagama ne
postoje. Svi uslovi predaje podjednako vae za pripadnike nemake, ruske i ostalih narodnosti.
Koliko se ekao taj dan, koliko je krvi proliveno, koliko je rtava ostalo na bojitima!
Ali, taj radosni dan nisu doekali: komesar ete Franjo
kugar, komandiri eta Milivoj Milostrai i Adam eluska
i zamenici komandira eta Mirko Jovanovi i Cveta Kova...
Oni su poginuli u borbama za Koprivnicu. Ranjen je politiki komesar 1. bataljona Mihajlo Mitrovi Crnogorac, zatim komesar 3. bataljona Sreta Petronijevi 2 ... Teku ranu
u nogu zadobila je i Marica Kuki, borac iz Ban. Sokolca.
Najpre je do nje stigla jedna bolniarka bataljona. Kad je
Marica, trpei bolove, bolje zagledala videla je Mariju Surlu
Mariku zemljakinju, takoe iz S o k o l c a . . .
Meutim, dok su saveznike armije i itav oslobodilaki
svet bezbrino slavili pobedu nad najmranijim mrakom u
istoriji oveanstva faizmom za Jugoslovensku armiju,
naalost, to nije vailo. Slavlje je kratko trajalo pa su
2 Sreta Petronijevi iz Beanije, uesnik NOR od 1942. ostao
je posle rata u JNA do 1974. godine, kada je penzionisan u inu
pukovnika. Nastavio je da radi na poslovima narodne odbrane
u pokrajinskim organima SAP Vojvodine.

njene jedinice dobile zadatak da i dalje nastupaju prema

neprijatelju koji nije hteo da poloi oruje.
Zagreb je ve osloboen, Ljubljana takoe. A 51. divizija, kao i ostale divizije, dobija nove zadatke.
. . . Krenule su 12. i 8. brigada. Bio je 8. maj ujutru.
Neprijatelj je poseo poloaje za odbranu ispred sela Petrijanec i Vidovec. Dvanaesta tog popodneva zauzima selo
Vidovec. Neprijatelj je posle ovog proboja morao da se povlai i to brzo, a jedinice 51. divizije su ga i dalje gonile.
Na redu je bio Ptuj. Dvanaesta je ula u Ptuj, kao i ostale
brigade 51. divizije u kolonskom borbenom poretku. Brigada
je bila u prvom ealonu Divizije. Neprijatelj nije pruao
ozbiljniji otpor, a gde ga je i pruao bio je sve neorganizovaniji. Ali zato je u povlaenju ruio sve to je moglo
naim jedinicama da koristi za brzo napredovanje, naroito
puteve i pruge, mostove, imanje p r e l a z e . . . Unitavao je i
sopstvenu ratnu tehniku koja mu je sada predstavljala balast i oteavala povlaenje. Kod sela Hum i Breznice unitio je nekoliko desetina topova i preko 150 kamiona . . .
Vrhovni komandant JA maral Josip Broz Tito pohvalio
je pismenom Naredbom jedinice 3. armije i izrazio zahvalnost svim borcima i rukovodiocima jedinica za uspehe
postignute poslednjih nekoliko dana, za viednevne uporne
borbe u kojima je slomljen ilav neprijateljski otpor i osloboen veliki broj naseljenih mesta meu kojima: Bjelovar, Koprivnica, Krievci, Varadin, Varadinske Toplice,
Ptuj, Krapina, kao i za nanoenje neprijatelju velikih gubitaka u ljudstvu i materijalu.
Likvidirajui usput poneki slabaan otpor, cela 51. divizija je 10. maja prela put od Ptuja do Maribora. Dvanaesta je marovala pravcem Ptujselo ipoleMaribor. Ali
poto je javljeno prisustvo 'neprijateljskih snaga na liniji
Ptujska gora Slovenske Bistrice, Dvanaesta brigada se
ubrzo upuuje u tom pravcu, odakle se zatim orijentie na
Maribor. U Mariboru su ve bile slovenake partizanske
jedinice, meu kojima nastavljai borbe slavnog Pohorskog bataljona, koji je za vreme rata u borbi protiv neprijatelja izginuo do poslednjeg borca,
poput Radnikog
bataljona na Kadinjai 1941. godine u odbrani Uica.
Nou izmeu 10. i 11. maja Dvanaesta
vojvoanska
udarna brigada stie na podruje entilja, koje je odredio

tab 51. divizije. Bili su to poloaji sa obe strane puta MariborLajbnic (Austrija). Tu gde se danas nalazi carinski
prelaz kod entilja, Brigada je na neki nain vrila dunost
dananje pogranine milicije proveravan je identitet retkiih prolaznika koji su se vraali u Jugoslaviju. Uglavnom
su to bili Jugosloveni prinudno odvedeni na rad u Nemaku
ili tek osloboeni ratni zarobljenici.
tab Brigade bio je u entilju. tab Brigade, koji je
znao da komanduje, da umeno vodi Brigadu iz borbe u
borbu, da se nae uz borce i u najteim trenucima . . .
Komandant Duan Doronjski Jocika i partijski rukovodilac Nikola Kmezi Nida su se u Dvanaestoj nalazili jo
od prvog dana njenog nastanka u Vojvodini pa sve do poslednjeg dana rata. Svi borci i stareine su ih dobro poznavali, politiki komesari Brigade su se esto menjali
bilo ih je ukupno etiri ali su Milana Bastu ipak poznavali ponajvie, jer postavi politiki komesar 51. divizije
nije se mnogo udaljio od Brigade. Poznavanju lanova
taba Brigade doprineli su oni sami praksom da se to
ee nau u bataljonima i etama. Kad god su im prilike
s obzirom na obaveze koje su im nametale njihove rukovodee, komandne funkcije to dozvoljavale, Jocika i
Nida kao i drugi iz taba esto su zalazili meu borce,
pa ak i u vreme estokih borbi u prvoj liniji odbrane ili
u streljakom stroju kada se napadalo. Takvi njihovi izleti
u bataljone i ete silno su uticali na podizanje morala boraca i u njima izazivali trajno divljenje i potovanje svojih
rukovodilaca.
Poloaje na jugoslovensko-austrijskoj granici borci Dvanaeste su zauzeli sa dubokim olakanjem 9. maja. Dakle,
dva dana poto su Nemci proglasili bezuslovnu kapitulaciju.
Rat je zavren!
Ne, rat jo nije zavren!
Arnautska

eta3

U sastavu 12. brigade, pored brojnih pripadnika naroda i narodnosti, nalazili su se i Albanci i Makedonci. Dodue, Makedonaca je u Brigadi bilo jo u vreme njenog for3 Arnauti tursko ime za Albance.

miranja u Vojlovici (oko 10 drugova). To su uglavnom bili

radnici pealbari na radu u junom Banatu. Meutim,
vea grupa Albanaca dolazi u Brigadu u vreme zavrnih
operacija oko Maribora i Dravograda. Ta grupa je dola
iz jedne dopunske jedinice iz Makedonije.
Stareina jedinice i njen prvi komandir (zvali su ga
komandant) bio je Stojan Dukovski4, a politiki komesai
Sreten Zari5, takoe Makedonac. Borci su bili preteno Albanci iz zapadne Makedonije, sa obronaka are i Suve Gore
i to iz sela Cegrane, Forino, Babin dol, Reane, Raven, Zdnuje i iz Gostivara. Neto manji broj bio je iz Prizrena
Kosovo, a jedan manji broj opet bio je iz sela Mateje kod
Kumanova. Meu njima bilo je i Makedonaca. Uglavnom
su to bili mlai ljudi, a grupa je po dolasku u Dvanaestu
brojala oko 100 ljudi.
eta je ula u sastav 2. bataljona i to kao 2. arnautska
eta. U vreme dolaska u Brigadu, Albanci su se usput
naoruavali, tako da je vei broj imao svoje oruje. Veina
boraca bila je nepismena i prva slova nauili su u Brigadi.
Njihovo sistematsko opismenjavanje
organizovano je tek
posle rata u Smederevu.
Meu borcima najvei broj bio je iz redova zemljoradnika, stoara, neto zanatlija i trgovaca, pealbara i
nekoliko hoda. U jedinici nije postojala partijska, pa ni
skojevska organizacija. Ona je formirana u Sloveniji tek
jula 1945. godine.
U Brigadi je postojalo veliko razumevanje za potrebe,
obiaje, pa i navike Albanaca.
Tako im je omogueno
da dobiju posebne kazane i posue za spremanje hrane,
bez svinjske masti, neto vie hleba, marmelade i dr.
Borci su meu sobom govorili na albanskom, pevali
narodne i borbene pesme na svom jeziku. I u stroju pevali
su na albanskom, pa i na smotri brigada u Lubnom 1945.
godine.
4 Stojan Dukovski iz Reena umro je 1967. godine.
5 Sreten Zari je posle rata osato u JNA. Kao aktivni pukovnik radio je poslednjih godina na pitanjima optenarodne
odbrane u CK Saveza komunista Jugoslavije, a zatim je izabran
za sekretara Predsednitva Saveza rezervnih vojnih stareina
Jugoslavije.

Jedinica je savesno i portvovano izvravala sve borbene

zadatke u operacijama kod Dravograda i u ienju terena
od zaostalih bandi u Sloveniji i Homolju neposredno posle
rata. Amautska eta bila je siguran oslonac u izvravanju
raznih zadataka koje je dobijala u 2. bataljonu ili direktno
od taba Brigade. Zato je od taba Brigade nekoliko puta
pohvaljivana. 6

6 Iz redova boraca Arnautske ete ima danas dosta uglednih ljudi koji uivaju poverenje i potovanje u gostivarskom,
kumanovskom i prizrenskom kraju. Oni svi do jednog s ponosom
govore o 12. vojvoanskoj kao o svojoj brigadi.

RAT JO NIJE Z A V R E N

Zbog situacije na jugoslovenskom ratitu, a posebno oko

Dravograda, tab 51. divizije samoinicijativno pokree svoje
jedinice iz Maribora u Dravograd, to je tab 3. armije kasnije i odobrio. Prebacivanje 51. divizije izvreno je eleznicom. Tamo je ve u toku noi 11/12. maja, upuena 6.
brigada 36. vojvoanske divizije.
Stigavi vozom ranije u Dravograd, 6. brigada 36. divizije je tamo zatekla neke bugarske snage. Brigada odmah
poseda mostove i druge poloaje i onemoguuje izvlaenje
neprijateljskih jedinica, koje su ve bile natovarene u 50
kamiona i spremne za prebacivanje u Austriju, tab 6. brigade preuzima dalje voenje pregovora koje su zapoeli bugarski oficiri sa neprijateljskim
parlamentarcima, traei
bezuslovnu predaju svih snaga u ovom rejonu samo jedinicama Jugoslovenske armije. Oni neprijateljski kamioni sa
vojnicima, koje su Bugari do dolaska 6. brigade hteli da
propuste, morali su sada da se vrate ka svojoj glavnini,
udaljenoj nekoliko kilometara od Dravograda.
Prebacivanje 51. divizije eleznicom iz Maribora u Dravograd izvedeno je u toku dana 12. i nou 12/13. maja 1945.
godine. Mnogim borcima, koji su ratovali u Sremu, Banatu,

Bakoj i istonoj Bosni i preli po nekoliko hiljada kilometara bilo je to putovanje kao nekakav izlet.
Kada je kompozicija voza stigla u Dravograd, Brigade
su odmah dobile raspored i upuivane na svoje poloaje.
U rasporedu 6. brigade, koja je stavljena pod komandu
taba 51. divizije, uinjene su neke izmene, pa je njen 3.
bataljon zauzeo poloaje u rejonu mosta na Dravi i juno
od Dravograda; levo od 3. bataljona nalazio se jedan bugarski puk; glavnina 6. slovenake i 6. vojvoanske brigade
bila je u Dravogradu i na levoj obali Drave. Pedeset i prva
divizija je rasporeena tako da njena 7. brigada, 1. i delovi
11. slovenake brigade su postavljeni u rejone sela Poljane
i Pliberka; 8. brigada 51. divizije upuena je u rejon sela
Farna Vas, Breznica i Kovak; 12. brigada je tek 14. maja
krenula iz Sent lija i tog dana oko 13 asova stigla vozom
u Dravograd, pa je tu odmah ukljuena u borbu.
Kako je izgledala ta izbeglika
kolona koja je ila
trnovitim putem povlaenja preko granice, putem bez nade
i ikakve perspektive? O t o j koloni poraenih, koloni oaja,
sam ustaki ideolog Crljen pie u svojim uspomenama:
Ponedeljak, 7. svibnja
... U Vrapu sam priekao Prosvjetnu bojnu. Uspio sam
pronai dvoja seljaka kola da bi se barem stariji pripadnici
bojne mogli voziti, jer su ostali, na alost, morali pjeaiti.
Poslije Vrapca utonula su naa kola u pravu rijeku arenog mnotva. Zastali smo na nekoj uzvisini, pa sam iziao da
promatram kolonu. Dokle mi je oko dopiralo naprijed i natrag,
crnila se je cesta zakrena vojnicima u manjim i veim postrojbama, civilima obaju spolova i svake dobi, automobilima, kolima,
biciklima, motor-kotaima, kamionima, bornim kolima, konjima,
ovcama i kravama. Gomila se valjala ne samo glavnom cestom
nego je poplavila i sve sporedne puteve i staze. Nije se primeivala nikakva organizacija unutar te bezline mase, niti se je ona
uope mogla zamisliti. Optimizam i panika stopili su se u udnovatu smjesu. Vesela pjesma iz mladenakih grla zamijenila je
rekvijem nad grobovima niza samoubojica, koji su u smrti potraili brzo rjeenje svojoj beznadnosti...'
1 Iz Hrvatske revije br. 24, 1966.

Zarobljavanje

generala

Lera

Komandant Jugoistoka i nemako ikvislinke grupacije

koja se povlaila iz Jugoslavije, general-pukovnik Ler naao
se 9. maja 1945. godine u selu Braslove, severno od Celja.
itava kolona, radi prebacivanja u Austriju u cilju predaje
angloamerikim trupama, kretala se pravcem Zidani Most
Celje Dravograd. O tome su tab 4. operativne zone NOV
i PO Slovenije obavestila dva nemaka oficira ija se jedinica probijala prema otanju. Njima je predstavnik taba 4. zone saoptio da je primirje zakljueno jo 8. maja
i da se sve nemako-kvislinke snage u Jugoslaviji moraju
bezuslovno predati Jugoslovenskoj armiji. O tim uslovima
su nemaki pregovarai ubrzo obavestili generala Lera i
preneli mu kratak zahtev taba 4. zone: da se sve nemako-kvislinke snage kojima on komanduje odmah predaju, poto su sa svih strana okruene od jedinica Jugoslovenske
armije; ukoliko se ovo ne uini do 10. asova tada e jugoslovenska i saveznika avijacija bombardovati nemake
kolone, a jedinice Jugoslovenske armije otvoriti vatru na
njihove trupe. Posle osam minuta nemaki pregovarai su
se vratili sa odgovorom Lera da je prihvatio nae uslove
za predaju svojih snaga i da je izdao nareenje u tom
pravcu.
Oko 10 asova 9. maja doao je u tab 14. slovenake
divizije jedan nemaki major koga je sam Ler uputio i
traio je objanjenje za dalji rad i pokrete nemaoko-kvislinkih jedinica. Komesar 14. divizije Ivan Dolniar naredio
je tom majoru da se vrati i odnose poruku Leru da u 13
asova doe u selo Letu, to je Ler i uinio, doavi sa
svojom pratnjom. Tom prilikom je izjavio da je spreman
da preda veu koliinu oruja; da preuzima odgovornost da
se njegove trupe disciplinovano povuku iz Jugoslavije. Upozoren od komesara 14. divizije da je ve prihvatio nae
uslove o bezuslovnoj predaji, Ler je poeo izbegavati direktan odgovor i potvrdu onoga to su njegovi pregovarai
ve ranije izjavili i to je do tada bilo utvreno. Tada je
Dolniar zahtevao da Ler s njim poe u tab 4. zone koji
se nalazio u Topolici kod otanja. Oko 16,50 asova Lerov
tab i Dolniar stigli su u tab Zone. Tu je on opet ponavljao svoje uslove. Konano, posle dueg kolebanja sai-

njen je zapisnik o bezuslovnoj kapitulaciji svih nemako-kvislinkih snaga koga su potpisali Ler i njegov naelnik
taba. Tada tab 4. zone upuuje svoje i nemake oficire
iz Lerove pratnje u nemake jedinice sa ovlaenjima za
predaju. Na svim odstupnim pravcima poelo je razoruavanje i predaja neprijateljskih trupa jedinicama 4. operativne zone.
Istoga dana, 9. maja 1945. godine, tab 4. zone dobio
je depeu komandanta zone da se sa svim delovima prebaci iz Topolice u selo Velikovec. Za obezbeivanje i pratnju Lera i njegovog taba na tom putu bio je zaduen jedan
oficir Zone i Zatitni bataljon. Meutim, dok je ovaj deo
taba Zone bio u pokretu za Velikovec neke nemake SS
jedinice izvele su prepad, oslobodile Lera i pod zatitom
oklopnih jedinica prebacile ga u Austriju i predale jednom
engleskom tabu. Na intervenaiju taba 4. operativne Zone
da je Ler na zarobljenik i da je ve potpisao zapisnik o
kapitulaciji svojih snaga u Jugoslaviji, Englezi su ga uskoro
vratili u Velikovec, gde je njegovo obezbeenje preuzela
jedinica 14. slovenake divizije. Nakon kraeg zadravanja
zarobljeni Ler i njegovi oficiri iz pratnje sprovedeni su
u tab 3. armije u Maribor.

Pregovori sa nemako-ustakim tabovima

i pokuaj neprijateljskog proboja
Neprijateljske snage u rejonu Dravograda, Gutanja,
Slovengradeca, Jezerskog, Poljane i Pliberka, 13. maja 1945.
godine, bile su okruene jedinicama 3. armije i 4. operativne zone sa svih strana. Njihovu oajnu situaciju iznurene,
izgladnele i demoralisane pojaavao je jo vie veliki
broj izbeglica i porodica vojnika i funkcionera tzv. Nezavisne Drave Hrvatske koji su delei njihovu sudbinu poli
putevima povlaenja. Ultimatum naih tabova za bezuslovnu predaju neprijatelja uneo je jo vie nespokojstva i kod
tabova i kod izbeglica. Pregovore sa partizanima traili
su svi tabovi zajedno ili odvojeno nemaki, a odvojeno
ustako-domobranski.
Na pravcu prodora 16. i 17. divizije 3. armije kod Celja
general Ludviger je shvatio bezizlaznu situaciju 22. i 181.

divizije, zatraio je pregovore i zajedno sa svim tabovima

i ljudstvom se predao naim divizijama.
Meutim, lukavi i u zloinima okoreli ustaki pukovnik Frane Sudar i drugi ustaki generali i funkcioneri traili su pregovore radi dobitka u vremenu, a uporedo s njima vrili i pripreme svojih jedinica za proboj preko mostova kod Dravograda ili prema Slovengradecu i Pliberku. Tog
dana, 13. maja Sudar je priveden u Stab 51. divizije. Predstavio se kao kapetan i ponudio predaju trupa . . . pod
odreenim okolnostima. Te okolnosti su bile naem tabu
ve dobro poznate: da se neprijateljske trupe propuste za
Austriju, pa je Sudar ubrzo bio razoruan i zarobljen. Tada
tab 51. divizije alje ultimatum da se grupacija neprijatelja
u rejonu Dravograda i Gutanja do 10. asova preda. Poto
to nije uinjeno oko 11 asova 13. maja poeo je opti napad naih jedinica na tu grupaciju. Ogorene borbe su trajale od 1315. maja 1945. Neprijatelj je 13. maja oko 19
asova neuporedivo nadmonijim snagama u silovitom napadu, uspeo delimino da potisne delove 6. brigade 36. divizije, 6. slovenake brigade i jedan bugarski puk kod Dravograda na levu obalu Drave. Mostovi su zahvaljujui upornosti i heroizmu naih boraca, ipak zadrani u naim rukama. Ustvari, ovaj napad neprijatelja u pravcu Dravograda
bio je samo njegov manevar da bi se vezale nae snage.
Glavni pokuaj proboja iz obrua je izveden prema Poljani
i Pliberku, gde se nalazila 7. i 8. brigada 51. divizije i 1.
i 11. brigada 14. slovenake divizije. itav dan, 14. maja,
voena je veoma otra borba sa deset puta nadmonijim
snagama neprijatelja. Bilo je i takvih momenata gde su se
pojedini neprijateljski delovi borili, drugi su se predavali,
a trei pregovarali.
U takvoj situaciji tab 51. divizije naredio je 6, 12. i
delovima 8. brigade i Artiljerijske brigade, koje su drale
mali mostobran na desnoj obali Drave kod Dravograda da
ponovo preu u napad na neprijatelja i uspostave vezu sa
7. i 8. brigadom 51. divizije i 1. i 11. brigadom 14. slovenake divizije u rejonu Poljane i Pliberka. tab 3. armije alje u rejon Dravograda, kao pojaanje 51. diviziji,
12. proletersku brigadu 12. divizije i jednu brigadu 40. divizije, pa je 12. proleterska brigada sa Artiljerijskom brigadom 51. divizije upuena u rejon Pliberka gde je pre

toga stigao Milan Basta, komesar 51. divizije. Tu su etiri

ustaka generala (Seriti, Hereni, Servaci i Metiko) sa
jo nekim svojim pratiocima ve poeli pregovore sa tabom
engleskih trupa u Austriji. Komesar Basta i komandant 14.
slovenake divizije, gotovo su u zadnjem momentu stigli
na te pregovore i insistirali na bezuslovnoj predaji svih neprijateljskih snaga u rejonu Poljane i Pliberka samo jedinicama Jugoslovenske armije. Nai uslovi su podrani i od
saveznika, pa su ustaki generali otili u svoje jedinice da
to i sprovedu.
Zavrne borbe, kapitulacija i zarobljavanje svih
neprijateljskih snaga pod Lerovom komandom
Na podruju Dravograda, nastvaljene su borbe nesmanjenom estinom. Tek oko podne 14. maja 1945. godine 6,
12. i delovi 8. vojvoanske brigade uspeli su potisnuti neprijateljske snage sa podruja Dravograda i povratiti Gutanj. Sedamnaesta divizija je oslobodila Slovengradec i kod
Bukovske Vasi se spojila sa 51. divizijom; 16. divizija je
glavninu svojih snaga uputila kamionima prema Jezerskom
Vrhu da bi se obuhvatila neprijateljska grupa kod Pliberka
sa zapada; jedinice 4. operativne zone su posele sve mostove
na Dravi od Rudena do Celovca; u rejon Hrusta i Pliberka
pristizala je 12. proleterska brigada i Artiljerijska brigada
51. divizije radi ojaanja 7. i 8. brigade.
Tako su se neprijateljske snage okruene sa svih
strana, pretrpivi teke gubitke u borbama poslednjih dana
i bez mogunosti snabdevanja ponovo nale u kritinoj
situaciji. To stanje su jo vie potencirale mase izbeglica
ljudi, ena i dece koji su napustili svoje domove i
krenuli u neizvesnost.
. . . Predaja i razoruavanje na dravogradskom mostu
otpoelo je jo istog popodneva. U zarobljenike logore odvedeno je preko 20.000 ustaa, etnika i domobrana, meu
kojima je bilo i poznatih ratnih zloinaca. Tom prilikom
osloboeno je preko 4.000 ena, dece i staraca koje su
ustae prisilno vodile sa sobom.
Poslednjeg dana rata, 15. maja, dok su delovi 51, 17. i
36. divizije razoruavali ovu neprijateljsku grupaciju kod
Dravograda, 16, 12. i glavnina 51. divizije zavravale su op-

Zarobljenici

Dvanaeste

brigade

ratu

posle

rata

koljavanje druge ustako-etnike grupacije kod rne, Meice, Blajburga i Gutanja. Ta grupacija je odbila da se bezuslovno preda, pa je i dalje pokuavala da se probije preko Blajburga prema Celovcu.
Rat jo nije zavren!
Na neprijatelja je otvorena vatra iz svih artiljerijskih orua, a zatim je potisnut na jo ui prostor.
To je bila poslednja neprijateljska grupacija koja je
oajniki pokuavala da izbegne zarobljavanje od strane nae, Jugoslovenske armije i da se preda 'Englezima, koji su prethodnog dana izbili na jugoslovensko-austrijsku granicu. Tu su etiri ustaka generala nekako dospela do komandanta engleskog korpusa, pokuavajui da ga
privole da prihvati ustaku vojsku, koja dobrovoljno pristaje na zarobljenitvo. Predvodio ih je naelnik Generaltaba oruanih snaga tzv. Nezavisne Drave Hrvatske, general Tomislav Serti. Ali tu je bio i komesar nae 51. divizije Milan Basta.
Basta je ustakim generalima izneo uslove predaje. Traio je bezuslovnu kapitulaciju i dao im je rok od svega

jednog sata nakon njihovog povratka meu ustae? A to

je znailo do 16 sati 15. maja. Znak za predaju: bele
zastave. Basta je bio energian i uporan. N i j e dozvoljavao
da ustaki generali pokolebaju engleskog komandanta, iako
su oni to pokuavali . . .
I zaista, u odreeno vreme sve se belilo u znak predaje. Bilo je tu zarobljenih ustaa, etnika, domobrana,
preko 30.000, od kojih oko 8.000 etnika zajedno sa svojim rukovodstvom. Zarobljeno je celokupno Crnogorsko etniko rukovodstvo i dvanaest ustakih generala. Meu njima
je bilo i oko 20.000 civila izbeglica.
Time je prestao svaki organizovan otpor neprijatelja na
frontu u Jugoslaviji. Rat je konano zavren i za Jugoslovensku armiju oslobodilaka borba naroda Jugoslavije pobedonosno je zavrena.
Narednih dana nastavlja se razoruavanje, a prostor na
kojem su se u okruenju zatekle neprijtaeljske jedinice bio
je prekriven raznim ratnim materijalom.
Za uspeno izvrene zadatke i za izvojevane pobede u
zavrnim operacijama Vrhovni komandant JA maral Josip
Broz Tito je pohvalnom Naredbom od 15. maja 1945. godine
pohvalio hrabre trupe 3. armije, izrazio svoju zahvalnost
svim borcima i rukovodiocima i odao potu palim junacima za osloboenje nae otadbine.
A u toj 3. armiji bila je i 12. vojvoanska udarna brigada. Borci ravne, iroke, pitome Vojvodine uestvovali su
i u tom poslednjem boju, iako su na svim frontovima topovi
umukli. Oni su se svojim grudima suprotstavili rulji oajnika, koji su u paninom strahu videli jedini izlaz u proboju obrua.
Pravda je pobedila! Svoj asni doprinos pobedi dala je
i Dvanaesta vojvoanska udarna brigada, vidljivo i trajno
obeleivi borbeni put krvlju svojih boraca.

(Odlomci)
Komandant Jocika je rekao:
Napred!
Panevo je tamo,
Slobodu mu dajmo!
A onda,
S Panevom
Na Beograd
I dalje,
Jo dalje
Do pobede,
Komesar Nida je rekao:
Napred!
Za Partiju,
Za Tita!
Slobodu
odnesimo
Bakoj s pukom.
Pred nama je,
Jo korak-dva.
I naa je.
Stegnimo slobodu vre.
Jo vre,
Da nam je opet ne oduzmu!
Tako je Nida rekao.

Mlada si nekad bila,

Brigado,
I tukla se.
Slobodu si volela,
Na slavu mislila nisi.
Najdrae dala si
Za slobodu:
Krv
I ivot oveka.
1 danas
U stroju si,
Brigado,
Sedih
I elavih glava,
Brigado ljuta.
Srca mladalakih,
Brigado!

Brigada je posadila
Veliko drvo,
Jo vee,
V beskrajnoj ravnici.
Drvo
Sa irokom kronjom,
Kao srce vojvoansko.
I pozvala Tita
Da se tu odmara.
Da ga kronjom
U hladu
I irokim srcem
Vojvoanskim
Nadkrili.
Branislav Popov Mia
(Novi Sad, 1977.)

DVANAESTA

POSLE

RATA

Operativni izvetaj taba 51. divizije za 12. brigadu najpreciznije prati dalju njenu aktivnost:
16. V 1945.
Vri se i dalje razoruavanje pobeenog neprijatelja.
Beskrajne kolone zarobljenika
prolaze preko celog dana
cestom . . .
17. do 21. V 1945.
Divizija dobija nareenje da smeni 12. bugarsku diviziju
radi zauzimanja demarkacione linije izmeu nae i engleske
vojske. Dvanaesta brigada na prostoriji: KoglaVisGajsereg.
22. do 31. V 1945.
Divizija dobija zapovest da izvri pokret na novu odreenu prostoriju u Sloveniji: Dravograd-SlovengradecMeiceBlajburg. Dvanaesta brigada od ceste BlajburgPoljane do pL Peca.
Jedinice vre utvrivanje i maskiranje poloaja.
tab Brigade u Meicama. tab divizije u Slovengradecu.
JUNI
1. V I 1945.

tab 51. divizije dobio je depeu za proirenje rejona

obezbeenja jugoslovensko-austrijske granice u pravcu jugoistoka.
2. V I 1945.
tab divizije izdaje zapovest za obezbeenje i proirenje granice u pravcu jugozapada.
3. V I 1945.
Jedinice 12. brigade smenjuje 8. brigada.
Jedinice 12. brigade vre pokret i to: 1. bataljon za
selo Luje i poseda granicu od sela Kumar do sela Vrletnik.
Trei bataljon za selo Solava sa zadatkom da posedne i
osigura granicu od Ogrintovca k. 2555 pa do sela Vrletnik.
Drugi bataljon izvrio je pokret iz sela D. Gradec sa zadatkom da kontrolie juni deo Alpa.
tab Brigade u selu
Ljubno.
tab divizije sa svim pritapskim jedinicama u otanju.
4. V I 1945.
Dvanaesta brigada dobija nareenje za ienje terena
na sektoru Solava.
5. 6. i 7. V I 1945.
ienje terena.
8. V I 1945.
Zapoveu taba Divizije br. 681 nareen je pokret 12.
brigadi zbog udaljenosti taba 12. brigade od svojih bataljona iz Ljubna i Lue i po istoj zapovesti izmenjen je raspored s tim da: 1. bataljon obezbedi sektor od s. Kumar do
zaseoka Verdelj. tab bataljona u Radajeva Bajta, drugi
bataljon od zaseoka Bedelj (iskljuno) do k. 2558Grintovec. tab bataljona u s. Soleva. Trei bataljon kao brigadna rezerva u Luju.
9. do 15. V I 1945.
Vri se ienje terena od bandi.
15. do 26. V I 1945.
Jedinice na istom poloaju sa istim zadacima.
27. do 29. V I 1945.
Dvanaesta brigada u vezi novih nareenja preuzima
granini rejon 8. brigade.
Za celi sektor od Drave do Grintovca predviena su
dva bataljona i to od Drave do planine Peca (kota 1929) 2.
bataljon sa tabom u Gutanju, a od k. 1292 do Grintovca

3. bataljon sa tabom u selu Luje. tab 12. brigade sa 1.

bataljonom u otanju.
S obzirom na veliku irinu fronta posedanje je grupno.
Na tom poloaju i sa takvim rasporedom 12. brigada
ostala je svega dva dana tj. do 29. juna kada je izvrena
smena od strane jedinica 4. armije, a idueg dana izvren
je pokret eleznicom do Maribora.
30. V I 1945.
Dvanaesta brigada sa ostalim
brigadama 51. divizije
prelazi iz tajerske okupacione zone u Jugoslaviju i priprema se za predstojei transport.
JULI
1. V I I 1945.
Po ukrcavanju 51. divizije u Mariboru, jedinica se pripremala za transport.
1. i 2. V I I 1945.
Boraki delovi krenuli su po ealonima u pravcu Ptuj
Varadin. Dvanaesta brigada stacionirana je u Varadinu.
. . . K r a j n j i cilj Garnizon Smederevo.
Divan

primer

bratstva

jedinstva

Pored niza drugih pohvala i priznanja koje su dobili

borci Dvanaeste vojvoanske brigade naroito im je drago
priznanje koje je o njima i njihovom borbenom delu izrekao general-pukovnik
Kota Na, predsednik SUBNOR-a
Jugoslavije a u ratnim danima komandant Tree armije,
u ijem se sastavu borila Dvanaesta vojvoanska udarna
brigada.
Govorei 1972. godine u Somboru o borbenom putu
Tree armije, Kota Na je, pored ostalog, rekao:
U redovima Tree armije borili su se pripadnici svih
jugoslovenskih nacionalnosti.
Kao komandant ove Armije
nikada nisam imao u njoj ni jedan nacionalni problem.
Bila je to jugoslovenska Armija koja se borila za Jugoslaviju jednako u Sloveniji, Slavoniji i drugim krajevima
zemlje, kao i na tlu Vojvodine. Divan primer bratstva i
jedinstva pruala je Dvanaesta vojvoanska udarna brigada
koja se nalazila u sastavu ove Armije . . .
Bratstvo i jedinstvo naih naroda bilo je i ostalo naa
najvea snaga i tekovina koja se mora uvati i negovati.

Ba je primer Vojvodine demantovao sve one teoretiare

koji su tvrdili da se borba uspeno moe voditi samo u
planinama, a ne i na ravnici. Narod je bio ta naa planina,
taj izvor snage i oslonac naih b o r a c a . . .
Susreti

boraca,

naroda

i omladine

Poev od 1969. godine, prilikom proslave 25-godinjice

osloboenja Paneva, kada su se borci prvi put posle rata
nali u sitroju Brigade, ta praksa je nastavljena tako da se
svake naredne godine Brigada sastaje sa narodom i omladinom u Beloj Crkvi, Vrcu, Bakoj Palanci, Somboru ili
Panevu (prema partizanskim odredima koji su uli u sastav Dvanaeste: Belocrkvanski, Vraki, Bakopalanaki, Somborski i Panevaki). Susreti se odravaju i u nekim selima
tih optina.
U organizaciji susreta boraca, pored borake organizacije, uestvuje i Brigadni odbor na elu sa ratnim komandantom Duanom Doronjskim Jocikom. Odbor, iji se sastav povremeno menja, prvi put je izabran 1970. g. na radnom sastanku Brigade u Bakoj Palanci. Brigadni odbor,
koji je sainio program rada, znatno je uticao na oivljavanje aktivnosti svih boraca na negovanju tradicija narodnooslobodilakog rata.
Borci Brigade na prigodnim sveanostima, na javnim
asovima istorije i u drugim prilikama odravaju brojna
predavanja za omladinu o borbenom putu Brigade.
Jedinica Panevakog garnizona neguje borbene tradicije Dvanaeste.
Ime Dvanaesta vojvoanska udarna brigada nose sledee pionirske i izviake organizacije:
PANEVO: Pionirski odred Doma pionira (od oktobra
1969. g.);
BAKA PALANKA: Samostalna eta izviaa Gimnazije
u Bakoj Palanci (18. oktobar 1970. g.);
SOMBOR: eta Optinskog saveza izviaa i Pionirski
odred Sombor (oktobar 1971. g.);
BELA CRKVA: Izviaka eta pri Odredu arko Zrenjanin Ua (1. oktobar 1972. g.);
VRAC: Pionirski odred Osnovne kole Vuk Karadi
u Vrcu (7. oktobar 1973.);

Ratni

komandant

Brigade
koj

Duan Doronjski
Palanci, prilikom

Jocika vri smotru vete rana Dvanaeste u Basusreta boraca oktobra 1975.

T I T E L : Pionirska organizacija Osnovne kole Svetozar

Mileti u Titelu (7. oktobar 1974.);
BAKI MONOTOR: Pionirska odeljenjska zajednica VI
razr. Osnovne kole 22. oktobar u Bakom Monotoru (24.
oktobar 1976.);
ULJMA: Izviaki odred pri Osnovnoj koli Branko
Radievi (1. mart 1977.);
K O V I N : Pionirska eta V razr. Osnovne kole ura
Jaki' Kovin (2. oktobar 1977.);
SIVAC: Omladinska radna brigada u Sivcu (21. oktobar
1981.).
Obeleja
Velelepni spomenik kod Batine podignut je u ast
paliih crvenoarmejaca i naih boraca u velikoj batinskoj
bici.
Most na Dunavu kod Batine nosi naziv Most 51.
divizije.
U Bezdanu je otkrivena mermerna spomen-ploa na
kojoj pie: U ovoj zgradi nalazila se bolnica Dvanaeste
vojvoanske udarne brigade za vreme bitke na Batini, novembra 1944. godine.
Trg u Vojloviei, na mestu gde je formirana Dvanaesta, nosi ime Trg 12. vojvoanske udarne brigade.
U Vrcu jedna mesna zajednica i jedan trg takoe
nose ime Dvanaeste.
Most na Tamiu kod Farkadina takoe nosi ime
X I I vojvoanska udarna brigada.
Brigadna

soba

Brigadna soba u jedinici Panevakog garnizona, koja

neguje borbene tradicije ratne Dvanaeste vojvoanske udarne brigade ima dve prostorije u krugu kasarne sa oko 70 m2
izlobenog prostora. U njima su panoi, vitrine i postamenti
gde je izloeno 300 izlobenih eksponata (fotosa, faksimila,
skica, legendi, likovnih reenja i predmeta). Dat je prostor
za partizanske odrede i njihova dejstva, kao i dejstva Bri-

Nikola Kmezi Nida govori na zboru radnih ljudi, omlad

ine i boraca Brigade ti Bakoj Palanci, oktobra 1975.

gade u junom Banatu i Bakoj, dejstva na Batini, Bolmanu, pri forsiranju Drave, u zavrnoj ofanzivi, kao i ivot
i rad jedinica Panevakog garnizona. Izloeni su razni predmeti, oruje 12. brigade itd.
itav ekspozicioni program izlobe
obraen je u 17
izloenih 'tematskih celina.
1. Formiranje 12. vojvoanske NOU brigade i njene
prve borbe;
2. Forsiranje Tise i osloboenje Titela i ajkake;
3. U sastavu 51. vojvoanske NOU divizije;
4. Bitka za Batinu i osloboenje Baranje;
5. Na Virovitikom mostobranu;
6. Partijsko-politiki i kulturno-prosvetni rad u Brigadi;
7. Bitka za Bolmanski mostobran;
8. Forsiranje Drave i osloboenje Osijeka;
9. Gonjenje neprijatelja kroz Podravinu;
10. Dravogradska operacija;
11. Posleratni susreti boraca 12. brigade i naroda;
12. Negujemo i razvijamo tekovine revolucije i ratne
tradicije nae 12. vojvoanske NOU brigade;
13. Sistematski podiemo svoje vojno-struno znanje i
do majstorstva se usavravamo u rukovanju orujem i tehnikom;
14. Naa partijska organizacija, vodea idejno-politika
snaga drutva, je inicijator svih naih aktivnosti;
15. Jaanjem idejno-politike i kulturne svesti naih
boraca i stareina mi uvrujemo moralno-politiko jedinstvo i borbenu spremnost nae jedinice;
16. Nae veze s narodom iji smo nerazdvojni deo, su
neraskidive, brojne i raznovrsne;
17. Nae pohvaljene jedinice, borci i stareine.
U Brigadnoj sobi uva se ratna zastava Dvanaeste VUB
i Orden zasluge za narod kojim je Brigada odlikovana.
Pokretna

izloba

Zahvaljujui naporima Brigadnog odbora i radnicima

Muzeja socijalistike revolucije u Novom Sadu, postavljena
je pokretna izloba fotografija Borbeni put 12. vojvoanske udarne brigade, koja se prilikom susreta njenih boraca otvara u mestima odravanja susreta. Tako je izloba
{

200

do sada obila Fancevo, Vrac, Belu Crkvu, Baku Palanku,

Sombor, Kovin, Baki Monotor i Parage.
Izloba se stalno dopunjava novim fotografijama.
Brigadni

bilten

Heroj

Poev od 1970. godine, Brigadni odbor poeo je da

izdaje Brigadni bilten koji nosi ime brigadnih novina iz
ratnih dana H e r o j .
H e r o j je izlazio jedanput godinje. Do 1978. godine
izalo je devet brojeva,
a rasturan je borcima prilikom
odravanja susreta Brigade.
Meutim, kako svaka optina izdaje neko svoje glasilo,
1979. godine je zakljueno da se ubudue napisi o Brigadi
objavljuju u optinskim listovima, pa je sada to prilika da
se radni ljudi i omladina tih optina upoznaju sa njenim
borbenim putem, a istovremeno borci da se upoznaju sa
dostignuima tih optina na svim poljima
socijalistikog
drutvenog razvitka.

Priznanja
Opti sabor optine Titel je oktobra 1976. godine odluio da Dvanaestoj vojvoanskoj udarnoj brigadi
dodeli
plaketu najvie priznanje te Optine. Plaketa je Brigadi
dodeljena u znak zahvalnosti za slobodu koju je Dvanaesta
u borbi donela radnim ljudima i graanima Titela oktobra
1944. godine.
-ir

-r

-r

Na sveanoj sednici Skuptine optine i izvrnih organa

i drutveno-politikih organizacija povodom proslave dana
osloboenja Vrca, oktobra 1978. godine, Dvanaestoj vojvoanskoj udranoj brigadi dodeljeno je oktobarsko priznanje.
fr

-sV

Oktobarska nagrada Paneva dodeljena je Brigadi prilikom proslave osloboenja grada 1981. godine.

Sva ova priznanja uvaju se u Brigadnoj sobi u Panevakom garnizonu.

Brigadna

znaka

Brigadna znaka izraena je od legure bakra i predstavlja reljef pejsaa Dunava i Batine sa nekoliko boraca i
natpisom X I I vojvoanska udarna brigada Batina 44.
Znaka, dakle, prema ideji umetnika Mirjane ajanovi iz Beograda na taj nain podsea na istorijsku
bitku kod Batine u kojoj je uestvovala i velike rtve dala
naa Dvanaesta.
Izrada znake poverena je Auro-metalu,
preduzeu
zlatarske i metalne struke u Subotici.
Borci Dvanaeste

Kui

cvea

Novembra 1980. godine pripadnici ratne 12. vojvoansike brigade okupili su se u Beogradu i odali potu i poklonili se senima predsednika Republike i svog vrhovnog
komandanta, marala Jugoslavije Josipa Broza Tita.
Pred tunom i nemom povorkom na grob marala Tita
ratni komandant Brigade Duan Doronjski Jocika sa Gordanom Stankov Majkom i ivom ijakim poloio je venac
ispleten od sveeg cvea.

kui

cvea:

pozdrav

Brigade

preminulom

Vrhovnom

komandantu

PRILOZI

SPISAK BORACA 12 VOJVOANSKE UDARNE BRIGADE 1

ALIBUNAR
UBRILOVI Bogosav
DAMJANOVI Obrad
LUJANOV iva
MAKSIMOVI Joca

PETROVI Nedeljko
RUI Branislav
TODOROV Boidar
VOJNOVI Duan

ALEKSA ANTI
MILAINOVI Mirko

APATIN
IVANOV tipan
KLECIN Josip
MATI Vladislav
NIKOLI Zoran
PANDUROV Vlada

SERTI Franja
SILAEV Josip
ZAVODA Milica
ZORI Nikola

BA
KRSTI Lazar

1 Spisak boraca sainjen je na osnovu postojee arhivske

grae, uz saradnju sa pojedinim aptinskim i mesnim organizacijama SUBNOR. Poto neke organizacije ipak ne raspolau potpunom evidencijom boraca, otuda je i ovaj spisak verovatno nepotpun. U spisak su uneta mesta u kojim su borci iveli pre stupanja
u Brigadu. U nedostatku tanih podataka u nekim sluajevima
navedena su mesta u kojima su borci iveli posle rata.

BAKA PALANKA
EPELJA Janko
URI Nikola
KUZMANCEV Nada
MIKOV Radia

MOCKO Mihajlo
SEC Jovan
SUBOTI Velimir

BAKI BREG
GORJANAC Marin
NIKOLIN Ivan
NIKOLIN Matija
PAI Adam
TUBI Marko

ANDRICIN Josip
ANDRICIN tipan
DEKI B. Marin
DEKI M. Marin
DEKI Marko
DEKI Matija

BAKI MONOTOR
BALA Mata
BERKI Marin
BESLIN Marin
BRDAR Petar
ULI tipan
DOBO tipan
ANI Andrija
FORGI Marko
IVI Ivan
JAGER Pera
KARAJKOV tipan
KOVA Marko
KOVA Martin
KRAJAI ADAM
KUSTURIN Martin
MIKOVI PAJO
MRVIIN Martin
PAI Adam
PAI tipan

PAI Marin
PAVOEV Adam
PERIKI Ivan
PERIKI Josip
PERIKI Petar
PERIKI tipan
PETROVI Dura
RADI Stevan
SABO Andrija
ERMEI Augustin
IUMUNOV Josip
OMOVARAC Adam
TRANGAR Adam
TRANGAR Josip
VAKA Anton
VINKOV Josip
VIDAK tipan
VOITANAC Martin

BANATSKA DUBICA
BARAKOV Pera
ERMAN Milan
DURIN Dejan
GOJA Ljuba
HUKA Stevan
KRAUN Stanko
MANJA iva Totarica
MANJA Vela Totarica
MUNAN Stevan

PAUN JEKU Pa j a
PERJATOV Dura
PRVULJ Ilija
SELJAKI Vlada
STOJKOV Radojica
STOJIN Pavle
TOMIN Bogoljub
VEANSKI Vlada
VESELINOVI-Korica Savka

BANATSKI SOKOLAC
AGBABA S. Nedelj,ko
BARA M. Mile
BARA M. Milo
BARA M. Kajo
BOLTA B. Radivoj
BRUJI M. Boo
CVETKOVI Milan
CAN KO VI L. Nedeljko
ALI M. Jovan
OPI M. Radovan
OPI D. Branko
DESNICA Dara
DESNICA Neo
EGELJA Jovo
JAKSI-DESNICA M. Dara
JAKSI N. Jovan Grujica
JOVANI T. Boidar
KOLARI Mara
JARI J. Duan
KRIKOVI V. Milo
KRIKOVI V. Milica
KUKI-MILJUS U. Marica
KNEEVI Anelka
LIINA S. Stevan
MIHAJLOV Zlatibor
MILOVANOVI N. Savo
MILOVANOVI N. Jovo
MILOVANOVI D. Nikola
MILOVANOVI Duan

MARETA J. Petar
MEDI G. Milan
MEDI I. Mara
MILJU M. Maksim
MILJKOVI M. Dragan
MILJU-KLARI M. Mara
MILJU M. Nikola
MILJU Marija
NEDIMOVI M. Trivo
NEDIMOVI Mia
OBRADOVI S. Ilija
OGRIZOVI M. Boo
POZNI D. Milan
POZNAN J. uro
POZNI S. Jovan
RADAKOVI S. Krsto
SELAKOVI M. Jovica
SMOLJANAC Milan
SOVILJ J. Duan
SURLA P. Mitar
SURLA S. Sava
SURLA N. Marija Marika
SMILJANI-SURLA N. Mara
SURLA P. Mara
IKI Duan
TOJAGI R. Duan
VESELICA Branko
VUKADINOVI-KOSANOVI
E. Sara
ZORI Boro

BAN. KARAOREVO
BESLA Stevan
KOVAEVI Slavko

BESLA Stevan

BANATSKO NOVO SELO

AKOV Sava
AKONOV Stevan
JEVENIJEVI Aranel

MILITAROV Sava
SIMI Laza

BANJA KOVILJACA
RUI Vladimir

BANJA LUKA
STOIC Ljubia
BAVANITE
JARKOVACKI Dobra

PUTNIK Dobra Piki

BELA CRKVA
ANDREJIC Joca
BAN Milan
BRANISAVLJEVIC Ivan
DADIC Voja
DRNDAR Slobodan
ILIC Miodrag
JANKOVIC Milan
JUGA Stevan
KOVACEVIC Tomislav
KUMANOV edomir
LAZAREVIC Vlada
LUKINSKI Georgije
LJUBIBRATIC Leo
NESTOROV Mihajlo
NIKOLI Pera
PAVLOV Jovan
PAVLOV Milan
PAVLOVIC dr Dragoslav
PAVLOVIC Sima
PETROV Sava
PETROVI Mladen

POPOV Neboja
RUSOV AC Vasa
STANKOVIC Radivoje
STANKOVIC Zdravko
STANOJEV Mladen
STOJANOVI Krsta
STOJKOV Radislav
STOJ KO VI Mita
STOI Ljubia
INAR Milenko
TODOROVI Slavoljub
TOMAEVI Lilavko
TOMASEVI Jovan
UDRESKU Vlada
VLADISAVLJEVI Milan
VASIC Milan Paja
VUKAN Ilija
ZRNIC Milesa
EBELJAN Jovan
IVKOV Slavko

BEOCIN
BOGIC Vasa
BEOGRAD
BABIC Bogdan
BOJANIC Milenko
CINCAR Miroslav
COSIC Nikola
CURIC Zorko
DRAGOJ Stevan
URI Miodrag
GAVRILOVI Radivoje
JANOSKOV Vasa
MARKOVIC Slobodan

MARKOVIC Slobodan
PAVLOVIC Filip
PETROVI Mladen
PETROVI Zoran
RU2IC Boidar
VELICKOVIC Pavle
VUKMAN Vinko
VUTJESINOVIC Bora
IVKOV Slavko
URKA iva

BESENOVO
AIMOVI Boko Mosa
IRI Koja Mimoja

MIKOVI Lazar

BEZDAN
ARADI Josip
KEDVE Ladislav

KOVCIN Sava
STEVANOV Vida

BEANIJA
PETRONIJEVI Sreta
MIHAJLOV Dura

VUKOSAVLJEVI Nikola

CREPAJA
OSI Dragoljub
UKI Sava
JANKOV Ilija
KARABUNAR Duan
MANIC Laza
MATIC Mia

RADOVANEV Mia
SVIREV Vasa
TEKIJAKI IMja
UGRII Laz'Iia
VUCKOVIC Lazika
VUCKOVIC Lazar

CRNOAK (NAICE)
DAKI Branko
DAKIC eda
CRNJA
TOMIN Milutin
TODOROV iva
CURUG
EKI Radenko
DEBELJACA
CIKORA Jonf
KOMAROMI Itvan
KOMAROMI Joef

RUSOV iva
SENTI Itvan
IVKOVIC Dragoljub

DELIBLATO
ANDRIC Sava
BAJEVI Dura
BOGI ore
BOIKOVI Jova
BOIKOVI Milan
BOUR ivan
BUZADIJA Zlatomir
CRNOSELJANSKI Bogdan
CRNOSELJANSKI Ilija
CELEBI ore
IRI Petar
DOKI Petar
DOKI Branko
DOKI eda
DOTLI Bogdan
GOLI Stevan
GRUJI Milan
GUU Ana
ILIJA Petar
IVAKOVI ore
JOVANOV Aleksandar
KOLARSKI Spasa
MOLDOVAN Trajan
MRKOJEVI Gavra
NAOD Ilija

NAOD Joi
PETROVI Ilija
PETROVI Petar
PETROVI ore
PETROVI Sava
POMARA Ilija
PROTULIPAC Stojan
PRIBIEVI Pero
RASETA Dane
RAM EN J AK Petar
RADOSAVLJEVI Milan
RADOSAVLJEVI Milovan
RADOSAVLJEV urevka
SARA Ilija
STOJKOV Zlatibor
SLEPEVI Nikola
SLEPEVI Duan
ABAN Mitar
KRBI Vlada
TRBOJEVI Kota
TRBOJEVI Stevan
UTJEINOVI Mladen
UTJEINOVI Bora
VASILJEVI Petar
IVA Jovica

DESPOTOVO
POPIN Lazar
API Milan
POPIN Nikola
DUANI Slavko
POPIN Toa
GAJI Slavko
POPOVICKI Gojko
GAVRILOV Milo
RADIVOJEV Ivan
GAVRILOV Mladen
RALETI Milo
GRGAR Aleksandar
RALETI Veljko
GRUJI Staja
REGELJAC Petar
KERAVICA Milanko
STANIMIROV Ivan
MILO Mika
STEJI Mili
NEDI Sava
STEPANOV Cveta
NIKOLI Miloja
IJAK Petar
NIKOLI Sava
TATIC Vojica
NOVAKOV Nikola
UBAVI N Cvetko
PANI Ljubica
UBAVIN Stevica
PANIC Doka
VLADISAVLJEVI Stevan
PAROSKIJOCA
VUJKOV Sava
PAROKI Mita
IVI Mladen
POPIN Isidor
DIVO
BAJI Milo
UAK Milan

ZORANOVIC

DOBANOVCI
CICA

DOBRICA
MILOSEVIC Ljubia

DOLOVO
BAROJEVI Ivan
DEBELJAKI arko
GLAVONIC Jefta
GLIGORIJEV Laza
JAKOVACKI iva
MANDRES Iva
MARTINOV Mila
MALETI Mirjana
MULI iva
PAVKOVIC iva
PAVKOVIC Bogdan
PESIC Sava

PETROV iva
PETROVI Andreja
RADANOV Zoran
RATAR iva
RAKACAN Marko
RADIVOJEV ura
SEJMON Mita
STEJIC Mita
STOJKOV Dura
URJANAC Ilija
SERE Dura
ZORKLIJA Ivan

DUBOVAC
ANTONIJEV Milan
STOKIC Vladimir

DUPLJAJA
RADOMIR Milorad
STANIVUKOV Jovan
AKOVO
LALIC Bogoljub
ERDEVIK
KRASNIK Andrija

FOJNICA
BABI Jovan
FUTOG
KUKA Paja
TOKIN Milovan
GAJ
MILOAVLJEVI Voja
ANKOVI Milan

TERZI Vlada
MUNDRU Duan

GOLUBINCI
KOSTI Duan Bire
GORADE
BIJEDI Mustafa
IDVOR
BELIC Radivoj ulja
KAPUNAC Sredoje
ILANDA
POPOVIC Milivoj
PRVANOV Zagoraca
RADOSAVLJEV Dragan
STANISIC Mirko
TARAJIC Dobrivoj
VELENSKI Milivoj
ZIVKOV Duan
IVOJ I NOV Jovan

BABI Milan
BOGI Kamenko
BOGOJEV Petar
GRUJIC Svetozar
HILCANKO ika
LOTREJAN iva
NOVAKOV Stanko
OSTOJIC Vasa
ILINCI

TEOFINOVIC Blagoje

INIJA
JOVII Ana
MEDVEJ Janko
IRIG
MILJENOVI Stevan
PUI Sran
IVANGRAD
MITROVI Mihajlo
IZBITE
MILOEV Obrad

JOVANOV iva
JAZAK
PETAKOVIC Ljuba
KIKINDA

ZORI Borislav

DUNAR Momilo
KISAC
PIKSIJADES Ana
KONAK

ARBUTINA Ilija
ARBUTINA Vera
BALABAN Svetozar
IRKOVI Jovan
GAJI Branislav

NOVAKOVI Nikola
MIHAJLOV1 Milan
RADOVANOVI Radovan
SAVI Boko

KOVACICA
FORGI Joca

KRSTI Anelko

KOVIN
ADAMOV Nikola
AKSIC Mita
ANTONIJEVI Milan
ATANACKOVI ivko
DOBO Bela
GLIGORIJEV Kosta
ILES Sava
JOVANOVI Zdravko
NIKOLI Stanislav

PANI Steva
PETROVI ore
ROGOZARSKI
STOJANOVI Velimir
STOKI Vlada
SKRBI Vlada
ZAFIROVI Blago je
ZLATAR Sima

KRCEDIN
DORONJSKI Duan Jocika
KRUCICA
LEKI Sretko
KUPINIK
CVETICANIN Milan
KUSIC
BASARABA Vukain
BRANISAVLJEVI iva
DRAGANI Rada
URI Radivoj
GRI Ratomir
HERAKOVI Branko
HERAKOVI Mirko
MIJOK Mirko

MILENKOVI Toma
PUTNIK Milorad
AJI Aleksandar
STOJKOV arko
SRDANOVIC Predrag
TOMASEVI Mirko
TOSI Obrad

KURJAK (T. KORENICA)

BASTA Milan
KUZMIN
SVILOKOS Milenko

LAARAK
STRBACKI Borivoj Kutra
LALIC
KRIVOKUA N. Nikola
BENKA . Stefan
BOCKA M. Jano
BRKI M. Stanko
BURIAR P. Pavel
HRUPCA J. Jano
KRIVOKUA D. arko

KRIVOKUA Zorica
LESKOVAC G. Mileta
MAKSIC J. Jovan
SEVIC M. Ilija
TURCAN S. Jano
UGRINCIC M. Lazar

LEDINCI
PETROVI Lazar Lalika
LEIMIR
IRIC Milenko Bata
LIKO PETROVO SELO
STUDEN Bogdan
LIPAR
BILIC Novak
CENIC Nikola
KRAJINOVIC Mihajlo

VUCINIC Ljubo
VUJNOVIC Duan

LJUBA
TOPOLJSKI Stevan

KUBECKA Stevan

MAKARSKA
KRILI Manda
MALA VAICA
ACANIN Vlada

MALI SEANJ
RADEKA Jovo

MARADIK
VUKOVIC Jova
MARTINCI
BRKIC Milenko Brka
MAVROVO (SR MAKEDONIJA)
ZARI Sreten
MELENCI
STANI Ljubomir
MILETICEVO
BJELICA Petar
BLANUA Mile
BLANUSA Dragan
BUJI Bogdan
CVETICANIN uro
CALI I. Vaso
CURGUZ V. Duan
CURCIC T. Petar
DEJANOVI Ljubia
DRAKULIC Milan
KERKEZ Petar
KOLUNDI I. Jovo
KORICA Ljubica
LJUTINA M. Stevan Pita
MANDIC M. Jovo
MANDIC M. Momilo

GRAHOVAC Petar
DEJANOVI Ljubia
DRAKULIC Milan
C ANKO VIC D. Jovo
CANKOVIC D. Rade
MANDIC M. Milan
MEDIC S. Milan
OBRADOVIC S. Milan
OBRADOVIC S. Duan
RADAKOVI M. Dragomir
RADAKOVIC Gojko
RADOEVIC M. Stevan
REPAC S. Milan
REPAC S. Nikola
EJAT P. Spasoje

MLADENOVAC
MILOVANOVI Zaga

MOILO (SLUNJ)
KRAJNOVIC Duan Dule

MRAMORAK
ARSENOV Voja
BOKAN Milan
DUBSKI Mita
GLASNOVIC Mihajlo
JANKOV Sava
MIKSA Dimitrije

PANKERICAN Ilija
PASKIN Aurel
PETROV Sava
PETROVI Ivan
PRVULJ Stanislav
ZEMAN Sava

NETIN
BISI Jovan Deva
KOLARSKI Jovan

NI
JOSIFOVIC Ilija
TADI Miladin

NOVI KOZJAK
KOVACEVIC Milan
LALIC Sava
MANJA Velimir

MILUNOV Branislav
NIKOLI Ivan
IVKOV Dura

NOVI
ANELKOVIC Janko
ANDRIC Ilija
CIRIC Pera
DEJANOV Dobrivoje
GERMANOVIC Stanoje
KNEEVI Lazar
KOVAEV Mile
KOLARIC Mladen
MILICEVI Vitomir

PILIPOVI Milan
RALETI Milan
SREMAC Milanko
TIMAROV Jovica
VUKOJEV Slobodan
ZERIC Milanko
IVI Gavra
ZIVKOVIC Stanislav

NOVI SLANKAMEN
BEOGRADAC Petar
BISI-Selena Vida

DEPALO Nikola

NOVO MILOEVO
KOVAEV dr Milorad
OBRE
VLAOVI Sava Cukunda
OBROVAC
NEDELJKOV Kajica
NEDELJKOV Joca
NEDELJKOV Stanko

PETROVI ivko
RADIVOJKOV Milan

OACI
BELJANSKI Stevan
CIFRA Bela
CIRI Vitomir

GRUJI Gruja
SADAKOV Veljko
ZARI Stevan

OMOLJ1CA
BAROJEVI Dobra
BABI iva
ERDELANAC Branko
HAJDUKOV Boa
IGNJATOV Miladin
JONJONIN uro
KOLAROV Iva
KRNJAJI Dimitrije
KRNJAJI Sava
MILIEV Milan

MILIEV Stevan
OBRADOVIC Jovo
POTKONJAK Bogoljub
R ADM ANO VI Boro
RADAK uro
SAVKOVI Sava
STOJANOV iva
TOJDI Jovo
VESELI Desimir
VOJVODI Stevo

OPOVO
BOILOVI Vlastimir
KANACKI Rada
LUTER Andrija
PATROKA Fica
ROBAL Joca

SUAK Doka
IJAK Anton
IJAK Nikola
VUKAJLOV Branko

PANEVO
BABIN Svetishv
BABIN Milivoj
BABIN Cvetko
BARJAKTAREVI Toa
BALJAK ivko
BASNAR Joef
BEHE Mijo
BELOBRK Slobodan
BIRAN Sava
BIRD AN arko
BRASOVAN Mile
BRAT Ljuba
BRITVEC Milica
BUGARINOVI Stamenko
IZMAS Pajo
DABI Velimir
DANKUC Svetozar
DIMITRI Nikola
DIMITRU Toma
DRAGI Isidor
DRENKOVI Josip
OREVI Ljubomir
DOREVI Svetozar
URI Sava
UREV Sava
UREV Sveta
URKOV Stevan
URKOV Mirko
URII Bogosav
ERSKI Kosta
ERBES Vojislav
FARKAS Josip
FILIPOV Slavko
GLAVINJ Vlada
GLAVI NI Laza
GLAVONI Nikola
HAMBRUS Mihajlo
HUDEC Mia
ILIJIN Petar
JANKOV Ljubinko

JELINOVI Molo
JESIMOVI Petar
JOSIMOV Petar
JONTO Miklo
KALINOVI Petar
KARA Nikola
KEREKE Mihaj
KOJADINOVI ivko
KOLARIK Marci
KOSTIC Danica
KVAS Mirko
LAZI Milena
LAJHNER Matija
LINJAKOVI Nikola
LUKIN arko
MARKOVIC Vuik
MARKOVI Doka
MEAVIN Milo
MILENKOVI Ivan
MILOEV Vlada
MLADENOV Ratomir
MOLNAR Marci
MOLNAR Pavle
NESTOROV Ilija
NESTOROVI Spasoje
NESKOV Ljuba
NIKOLI Sava
NIKOLI Dura
OBRADOVIC Voja
PATI Zoran
PAVLOV Sveta
PEKI Dura
PENJOV Vlada
PETKOVI Sava
PETROV Duan
PETROVI Doka
PETROVI Andreja
PETROVI Andreja
PETROVI Miodrag
POLJAK Sveta

PREDI Aleksandar
RASKOV Mila
RONTA Nikola
STAJI Mara
SPIJAK Pa j a
STANKOV Stevan
STANKOVIC Lazar
STOJKOV Luka
SUHOVSKI Mica
SUBAA Ilija
SOBOTA Radomir
TARAJI Jovan

TODOROVI Nikola
TODOROVI Branislav
TURA I Jano
VIDI Ljubomir
VLADA Nikola
VUKOVI Svetozar
VUKADINOVI Sava
ZENG Ilija
2IVKOV Ljubomir
2IVKOVI Ljubomir
2URULJ ore
UR2ULJ Jovan

PARAGE
BAANOV Stoj an
DIMI Jovan
MARJANOV Ranko
MARILOVI Momir
NE5I Fadil
OVCIN Duan
OVCIN Danko

POPOV Duan
POPOV Milan
POPOV Triva
RACKOV Jovan
TUCEV Jovan
VESIN 2ivan

PAVLI
EJI Milivoj
GRUJI Milivoj

GRUJI Rada
RADI Petar
PEINCI
JELEN
PERLEZ
JAKOB Ljubinko
PETRIJEVCI
KONTI Marko

PIVNICE
BELJANSKI Milovan
BELJANSKI Branko
BI KAR Lazar
BOGDANOV arko
BREKOVIC Nova
CRNJA Pavle
CRNJANSKI Spasoje
EKO Josip
HREK Josip
JOCIC Lazar
KERAVICA Nova
KERAVICA Dimitrije
KERAVICA Stevan
KERAVICA Jovan
KERAVICA Mileta
KOLARSKI Gavra
KUBINJED Janko
LAZAROV Lazar

MAKO Jovan
MAAR Josip
MIKLUEV Nikola
MIRKOVIC Duko
PANIC Jevrem
PANIC Mileta
PANIC Dara
SEC Stevan
SREMAC Dura
SREMAC Slavko
STANKOV Kosta
SUPEK Stevan
TRIFUNOVIC Pera
VALENCIK Jovan
VALENCIK Jocika
VLAEK Pera
VLASEK Adam
ZBUNOVIC Lazar

POPINCI
M ILO VAC Vida

POTPORANJ
RUPAR Anelko Stole

RAKOVAC
DORONJSKI-JOVIC Kata
RASTINA
BUDIMIR Mirko
GARAC Aleksandar andor
GRBA Dura
JANJATOVIC Rajko

KORUGA Nikola
RADOJCIC Branko
SUVAJIC Milenko

RESEN

(SR MAKEDONIJA)

DUKOVSKI Stojan
RIJEKA
SMOLJANI Stojan
RISAN (B. KOTORSKA)
PAVLOVI Filip
RIHARD Riki
RIVICA
IRI Jovan aruga
KRSTI Stanko
RUMA
JANJI Ilija
NEBRIGI Zvonko
SAKULE
KRSTIN Branislav
MARTINOV Ilija
PIPERSKI Veljko
RUSOV Boa

BUZADIJA Ilija
CIVRI Slavko
JOVANOV Milan
KRAVAR Ivan
SAMO
BAROJ Vlada
ULI Ilija
DESPOTOV Milivoj
DULEJAN iva
DUDI Doka
DUGA Milivoj
JOVANI Stanko
KRPEC Radovan
KIESKUL Radovan

KOOVA Milan
LUKI Mila
LUKI Cveta
LUDOKI Stanko
LUJANOV iva
MANJA iva
MARKOV Doka
MARKOV Duan
MARKOV Ilija

MARKOV iva
MARKOV Ilija
MARKOV Emil
MARKOVIC Zoran
MILANOV Stanko
MILIEV Vlada
MOLDOVAN Branko
MOORINAC Mita
MOSORINOV Vojica
OSTOJI Branko
PETROV Mila
PETROV Zoran
PUTNIK iva

PUTNIK Radovan
PECA Voja
POPOV Velja
STOJKOV Mila
STOJKOV Duan
STANIN Branko
SERBINOV Aleksandar
TOMIN Sredoje
TOPALOV Zoran
VASIC Ceda
ZIVANOV Doka
IVOJINOVIC Laza

SANTOVO (NR MAARSKA)

FILAKOVIC tipan
GORJANC Marin

ROKUS Ivan

SARAJEVO
LOJNHOLC Julij an
SEFKERIN
CUKANI Obrad
ILIJIN Rada

MIKLJA Milan
MORAR iva
SILBA

BUGARSKI Milan
DIKIC Veselin
GAVRILO VIC ore Baka
LACARAK Vujica
LAARAK Paja
LAARAK Cveta
MENAN Branko
MILIC Jovan
MIROSAVLJEV Milan
OSTOJIC Mladen

PAJI ore
PANDUROV Vujica
PANDUROV Emil
PANDUROV Tihomir
PEJAK Aleksandar
PEJAK Gorica
PEJAK Milovan
PEJAK Mia
PERII Dura
VUKADINOV Paja

SIVAC
ABADIN Staja
ABADIN Jovan
ACANSKI arko
ACANSKI Zdravko
ACANSKI Milovan
AMIDI Jovan
AMIDZI Radovan
BIKICKI Mladen
BIKICKI Milorad
BOJANIC Vaso
CIVRIC Stevan
CIVRIC Vlajko
CVEJIN ivko
CURCIC Niikola
DAVIDOV Petar
DAVIDOV Sava
ELBABIN Branislav
GRUJIN Nenad
IGNJATOV STEVAN
IGNJATOV Nikola
ICIN Bora
JOKI Bogdan
KALIC Mitar
KALENTI Aleksandar
KALE NT I Sava
KANURI Zdravko
KRESOJEV Milan
KRSTI Burica
KRSTONOI Zdravko
KURUCIC Lazar
LANCUKI Stevan
LANCUSKI Mitar
MADAREV Mitar
M ADZ ARE V Vel j ko
MARIC Milan
MAJSKI Milo
MAJSKI Mlaa
MAJSKI Vlada
MAJSKI Novak
MARINKOV Vida

MILIC Milan
MILESEV Do re
MIROSAVLJEV Vitomir
MILOEV Vuka
MOKIC Milena
NIETIN ivko
NIKOLIC Zdravko
NOVAKOV Milan
PAVKOV Slavko
PAVKO V Raj ko
PAVKOV Milan
PAVKOV Cveta
PANI Sava
PEJIN Slavko
PEJIN Duko
PEJIN Aleksandar
PEJIN Svetislav
PLAVSIC Katica
PLAVSIC arko
PLAVSIC ivko
PLAVSIC Petar
PLAVSIC Radivoj
PLAVSIC Slavko
PUSKAREV ivko
PUSKAREV uro
PUVAA Spasoje
RAJIC Bora
RAJI "Aleksandar
RAJIC Isidor
RASKOVIC Vojin
RASKOVIC Mita
RASKOVIC Nenad
SADAKOV Zdravko
SEVKIC BRANKO
SEVKIC Momilo
STANICKOV Milenko
STOJANOV Petar
STOJANOV Mladen
STOJANOV Jela
SUVAJDZI arko

TEODOROVI Aleksandar
TRIVUNOV Veljko
VLASKALI Slavko
VLASKALI Milivoj
VLASKALI Zdravko
VLASKALI Duan

VLASKALI Kota
VLAKI Gojko
VLAKI Milo
VLAKI Stevan
VUKOMANOV Sava

SLANKAMEN. VINOGRADI
DOMONJI Dura
SOMBOR
ADAM Slavuj
ANDRAEV Paja
ANII Antun
ANDREKOVI ena
ANTIEVI Pera
AKOVI Aleksa Pasulj
BALATON andor
BABI Zdenko
BAI Svetozar
BANJAC Mira
BAKI tipan
BAKI Stevan
BAKI Franja
BAINAC Toa
BARAK tipan
BELJANSKI Sanko
BEKVALAC Milisav
BELJANSKI Rajko
BEIN Dragia
BEIN Pavle
BELJANSKI Stanimir
BERETI Ivan
BENI Adam
BEVINSKI Sanko
BELJANSKI Milenko
BELJANSKI Nikola
BELJANSKI Milo

BELJANSKI Nikola
BELJANSKI Nikola
BELIN Marin
BIRVALSKI Stevan
BIKAR Lazar
BLAEVAC Ivan
BLESI Paja
BOSKOV Dobrosav
BOKOV Milan
BOSKOV ore
BOKOV Pera
BOGOSAVLJEVI Mladen
BOJANI Spasa
BOLTA Babi
BRAJI Stanko
BRBAKLI Rajko
BRBAKLI Vlajko
BRKI Triva
BULIGOVI Ivan
BUKINAC Milenko
BUZAI Boko
BUKTA Mihajlo
BUDIMEVI ena
CAR Pavle
CIMPI Stanka
CIVRI Milan
CVEJI Radivoj

CVEJI Ilija Bata

CRNOMARKOVI Petar
CERCEVI Antun
CICOVACKI Predrag
CIOVAKI Milivoj
CICOVACKI arko
CONIC Momilo
CUVARDIC tipan
DEDIC Stevan
DEDIC Stanimir
DEDIC N. Milan
DODI Ratko
DODIC Slobodan
DODIC arko
DODI Toa
DODIC Vitomir
DOJI Lazar
DOJI Rajko
DOROTI tipan
DOROTI arko
DOROTI Julije
DREKSLER Stevan
DUANI Kota
DINI Mihajlo-Miko
DINI Petar
DINI Franja
UREV Dragoljub
URKOVI Ivan
URI Milan
URI Nikola
ELESIN Milivoj
ENJEV Dura
EUSTAHIJO Nandor
FI RAN J Antun
FIRANJ Franja
FIRANJ Alojzije
FIRANJ ima
FRATRI Josip
FRATRIC Franja
FRATRI Ivan
FRATRI andor

GALETIN Vukain
GALETIN ore
GALETIN Sava
GALETIN Dimitrije
GALETIN . Radivoj
GALETIN N. Slobodanka
GALETIN N. Radivoj
GNJIDI Borivoj
GOLUB Antun
GRADINSKI Radivoj
GRADINAC Dura
GREBENAR Josip
GRUJI Stanimir
GUCUNJA Jovan
GUVI Ivan
HALILOVI Marko
HLAVICA Josip
HORVAT Franja
HORVAT Antun
HONEK Martin
HORVAT Franja
IUKI arko
IVANOVI Duan
IVKOV urina Jurkov
JANJATOVI Mileta
JAKI Nenand
JANJATOVI David
JANJATOVI L. Rada
JANJATOVI T. Radivoj
JANJATOVI Paja
JANJATOVI ore
JELAI Vladimir
JELACI Mita
JERKOVI Stevan
JERKOVI Lazar
JERKOVI Stanko
JOI Marija-Maa
JOI Lazar
JOI Nikola-Baa
JOI Rajko
JOI Stanimir

JOTI Franja
JOVANOVI Arsen
JOZI Franja
JOZI iga
JUST Mirjana
KAOR Franja
KANURI Vukain-vaba
KANURIC Aleksandar
KARA Karlo
KARALI Todor
KARALI Ilija
KARALI Miroslav
KARALI S. Ivanka
KARALI Rajko
KARALI Laza
KARAJKOV Josip
KATANI Nikola
KATANI Vujioa
KELI Mileta
KELI Mileta
KELI Sanko
KELI Momilo
KELI Jovan
ICESEJI Joca
KLAI Stevan
KNEEVI Lazar
KNEEVI Blagoje
KNEEVI Branko
KOVA ura
KOVA Marko
KOVAI Drako
KOVAEVI S. Rada
KOVIN Tihomir
KRSTI Dragomir
KRSTI Borislav
KRSTI ore
KRSTI Draga
KUBATOV tipan
KUGANOVI Gera
KUGANOVI Marcela
KUKURUZAR Franja

KUKANOV Persida
KULI Josip
KUNI Mita
KUNI Katica
KUPUSAREVI Ljubomir
LAJO Miko
LAKATOS Mihajlo
LAZAR Josip
LAZAR Josip
LAZAR Stevan
LAZI Petar
LERI Marin
LIEVI tipan
LUGUMERSKI Sava
LUGUMERSKI Sima
LUKA Ivan
LUKA Ivan
LUKAEV Vitomir
LUKAEVI tipan
LUKI Mata
LUKOVI Karlo
LUTKI Rastko
LUTKI Dura
LUTKI Jovan
MAAREV Veljko
MAGLI ivojin
MANDI ivko
MANDI Boko
MANDI Milorad
MANDI Petar
MANOJLOVI Sava
MAIREVI Marko
MAIREVI Ratomir
MARINKOV Antun
MARINKOVI Antun
MARTIN Josip
MATARI Gaa
MATARI ena
MATARI Toa
MIJI Velimir
MIJI Radomir

MIJI Sanko
MIJI Veselin
MIJI P. Stevan
MIJI M. Danilo
MIJI M. arko
MIJI Marinko
MIKOVI Jovan
MILANOVI Dimitrije Srbin
MIROSAVLJEVI Milorad
MIROSAVLJEVI Vitomir
MLADENOVI Nikola-Pikec
MRANOV Jovan
MRDANOV Vlada
MRANOV Sava
NAJDANOVI Doka
NASTASI Vasilije
NASTASI Milivoj
NAUMOVI Aleksandar
NENADOV Kota
NIKOLI Svetislav Cuncu
NJILAI Aleksandar andor
OBRADOVI Stevan
OBRADOVI Branko
PARETI-BULATI Olga
PARETI Pavle
PARETI iga
PARETI tipan
PARETI ura
PARETI Adam
PARETI ena
PARETI Pavle
PAROT Aleksandar-Kira
PANI momir
PAP Joka
PAI Filip
PAKOVI Aleksandar
PATROVI Josip
PATROVI Josip
PAUDI Franja
PAVKOV Cvetko
EJI Marinko

PEJI Lazar
PEJI Pera
PEJI Marinko
PEJI Stevan
PEKANOVI ena
PEKANOVI ima
PELAGI Milorad
PETROVI iva
PETRE Paja
PETRE Ivan
PEST Karlo
PETALI Ivan
PLAVI Sava
PLAVI Slobodan Popa
POPOVI Miodrag
PRERADOVI Borivoj
PREDOJEVI Julka
PROBOJEVI iga
RAI Vitomir
RAI Antun
RAI ore
RAINAC Rade Cakan
RAKI Nikola
RAKI ura
RAKI ivoj in
RATKOV Mita
RELI ura
RELI Stevan
SABADO Ivan
SABO Antun
SAVI Kota
SAVIN Slobodan
SEUJSKI Vukain
SEUJSKI ivko
SEUJSKI Aleksandar
SEUJSKI Lazar
SEUJSKI Milivoj Bracika
SEDOGLAVI Vujadin
SEKERE Pavle
SEKERE ena
SEKULI Lazar

SEKULIC Nikola Venda

SEKULIC Toa
SEKULIC Bora
SEKULIC Todor
SEKULIC Radivoj
SEKULIC Nikola
SEKULIC Nikola
SEKULIC Milorad
SILAEV Antun
SILAEV Antun
SIMIN ore
SIMENDI Stevan
STAJIC Milenko Sonja
STAJIC Stevan
STEJI Milo
STEVANCEV Aleksandar
STEVANCEV Milosav
STOJACIC Jociika
STOJACIC Nada
STOJACIC Velimir
STOJIC Rajko
STOJKOV Stanoje
STOJKOV Sava
STOJKOV ura
STOJIC Tomislav
STOJIC Pera
STOJIC Stevan
STOJADINOVIC Petar
STRICEVIC Vu'kain
STRICEVIC Nenad
SUBOTIN Stanimir
SUBOTIN Stanimir
SUNARIC Petar
ARCANSKI Sava
ARCANSKI Stanimir
SEEVIC Sava
IJACIC Borivoj
IPO Milivoj
KARICA Josip
TEFATIC Josip
TORK Josip

UEVI Nikola
VE Antun
TALIJAN Gavra
TALO tipan
TANKOVIC Ivan
TANURIC Srbomir
TERZI Duan
TERZ1C Vukain
TERZIC ura
TERZIN Mira
TERZIN Smilja
TERZIN Olga
TERZIN Kamenko
TERZIN Duan
TOPALOV Nikola
TOPOLJSKI Neca
TUCAKOV arko
TUCAKOVIC arko
TUKULJAC Josip
URBANOVSKI Ivan
VARGA Pita
VASILJEVIC Nikola
VASILJEVIC Dura
VIDAKOVIC Antun
VILIM Antun
VLAI Vojislav
VLAJKOVIC Toa
VRANIC Stojan
VRANIC Sava
VUKAJLOVIC Svetozar
VUJICIN Marko
VUJICIC Marko
VUJKOVIC Stevan
VUKIEVIC Cvetko
VUKOMANOV Milan
VUKOVIC Martin
VUKOVIC Martin
ZECEV ivko
ZELENOVIC Rastko
ZELEOVIC Gojko
ZEMLJAK iga

ZEMLJAK Deiga
IVANOV Stevan
IVANOV ore
IVANOVI Borivoj

ULJEVI Mihajlo
ULJEVI Franja
ULJEVI Petar

SOT IN
MEESI Petar Brigadir

SPLIT
LIINA Jovan
OBRADOVI Velimir

SR. KAMENICA
SAVI Duan

SR. MITROVICA
DABIC Luka
VLAHOVI Sava
STAPAR
APERLI M. Sava
APERLI L. ura
BAI M. Nenad
BAJEV P. urica
BAJEV S. Svetozar
BAJEV S. Milan
BELJEV Kota
BESNILOV M. Sava
BIRMANEV Milo
BOJANI J. Milorad
BOJANI S. Vladislav
BOIN M. ivojin
BOIN V. Momir

BUDIIN B. David
CIVRI V. Mirko
IRI J. Ljubomir
IRI J. Vitomir
DEPALOV-MILI Milka
DEPALOV N. Marinko
DEPALOV T. ivojin
URII S. Jovan
ELESIN N. Lazar
GAJIN . ivko
GRUJI Ivan
IVKOV S. Ivko
JANURI N. Momir

JOI B. Jovan
JOI L. Stanimir
JOVANDI S. Sava
KARAMENKO Andrija
KATANI B. Kota
KATANI S. Mladen
KATANI . David
KOVAEV B. Stanimir
KOVAEV . Stevan
KOVAEV V. Gruja
KOVIN J. Sava
KOVIN R. Miladin
KOVIN K. Momir
KOZAR-STAJIN Milka
KRSTI Z. Svetozar
LAZI S. Petar
LUKI Aleksandar
MAJSKI L. Danilo
MATI Vladislav
MARETI Dragoljub
MARI M. Duko
MIKOVI D. Slavko
MILETIN V. ivojin
MILOVANOV V. Radiko
MRAOVI Dura
MRENOV S. ivko
MRENOV . Jovan
MRENOV V. Slavko
MUCI M. Rajko
NAGULOV M. Gojko
NEDEUKOVI Vukomir
NIKAEV L. ara
NOVAKOVI B. ore
NUDI J. Nega
PANI J. Momir
PANTALINAC M. Vesa
PARABUCKI J. Milan

PAVKOV M. Vojioa
PAVKOV S. Gruja
PEJIN Milo
PIPEREVI-VUKOV Milanka
PLUAREV M. Radovan
RADOJEV S. Slavko
RADOSAVLJEVI R. Milan
RADULOVI P. Rada
RADULOVI R. Milan
SADAKOV L. Veljiko
SAMARDI S. Marjan
SAVIN S. arko
SERTI Franja
SEVKI S. Zdravko
SIMIN . ore
SIMIN P. ivojin
SOGI S. Boko
STAJIN V. Ilija
STAKI M. Rada
STAJI J. Momir
STAJI N. Dragomir
STANIKOV M. Radovan
STANIKOV ivko
STANOJEV L. Duan
STOJI Vlada (Modin)
STOJI M. Radovan
STOJI N. Jovan
STAJI T. arko
STOKANOV . Milenko
STOKANOV K. Vitomir
SUBOTIN R. Stanimir
TOMI M. Lazar
TRNJAKOV N. Miladin
TRN JAKOV D. ivojin
TRNJAKOV S. Milenko
ZAVIIN M. Laza

STARA PAZOVA
KRALJEVI Vojislav
OCAVAJ Janko

IGA Mia

STAREVO
CAKARA Steva
GRGIC Toma
IVANKOVIC Stevan
NESTOROV Jovan

POPOV Danica
RISTIC Milorad
TANKOVI Bla
IVKOVIC Ljubomir

STARI LEC
GRAHOV AC Jovo
SUBOTICA
CIGANOVIC Milan
DOROKI Kamenko
DRA Pero
JOVANI Boko

NEI Milan
SENDI Itvan
TIMARAC Jovan

AINCI
DROBAC Jovan
GOJKOVIC ore Bata
MALENKOVI Rada

OPACIC Vojislav
SPASOJEVIC Radisav
IVKOVIC Vesa

ID
PANIC Sofija
TEFANJA (BJELOVAR)
BOIKOVI Jovan
BOIKOVI Milan

PROTULIPAC Stojan

ULJAM
MILORADI Petar

TITEL
MILOSEVIC Vera
SKOKIN Vukica

MUNCAN Lela

TOVARIEVO
BUGARSKI Jovan
BOSKOV Svetozar
DAMJANOVI Milorad
JOVANOV Rada
KRNJAJAC Stevan
PANIC arko

PAVLIC ivko
PLAVANSKI Velja
RADOJCIN Milo
RADOJCIN Bata
STANOJEV Boko
STANOJEV Gavra

ULJMA
BARIC Svetozar
BELIC Gligorije
BOHAREVIC Aleksandar
BRANKOV Svetozar
BURSAC Aca
CVEJIN Duan
OREVI Svetozar
ERIC Aron
GRNARSKI Obrad
ILIKA Mihajlo
ILKA Milica
ILKA Jovan
IVKOVIC Ivan
JANEZIC Alojz
JOVANOV Ljubomir
KALINOV Petar
KOMNENOV Kamenko
KOMNENOV Svetozar
KOVACEVIC Branko
KOVACEVIC Stevan
KOS Nenad
KRNICAN Petar
MARGITIN iva
MARINKOV Bora

MARINKOV Rajko
MIHAJLOVIC Vlada
MIKA Boko
MIKA Lazar
MILOSAVLJEVIC Svetozar
MONJIN Rada
MOSKIC Lazar
MOSKIC Milenko
MURISAN Slavko
MURIAN Perica
NIKOLI Nikola
NIKOLI Mladen
OBOAN Sava
OBOAN ura
OMORAC Boko
OSLANSKI Karolj
PECA Lazar
PETKOV Borivoj
PETROV Boana
POPOV Slavomir
POPOV Svetolik
POPOV Ljubomir
POPOV Milan
PUTNIK Jovica

PUTNIK Jovan
RAC ivojko
RADAK Jefta
RANI Slavomir
RASAJSKI Jonatan
RASAJSKI Tima
RASAJSKI Milan
SLAMARSKI iva
SLAMARSKI Slavomir
SLAMARSKI Sava
STANOJEV Sava

STANOJEV-PUI Duica
STANOJEV Milan
STANOJEV Slavna
STANOJEV Boiko
STANOJEV Borivoje
SUBI Branko
VASI Stevan
VASI Svetislav
VIACKI Sava
ZIVOJINOV urica

VELIKA GREDA
RADOVI Janko
VELIKE LIVADE
BOIKOVI Nikola
CVETI Ilija
DIVLJAK Milan
DOMAZET Milan
DOZET Stevan
DRAGI Branko
ERDELJAN Toma
GOLUSIN Krsta
ISAKOV Ljubomir
KANTAR Sava
KENJALO Stevan
KOVAEVI Milan
KURUEV Paja
LJUBOVI Stevo
MIRKOVI Duan
MRKOBRAD Nikola
NADLAKI Milutin
PROTI Vojin

RAC Stevan
RAKI Slobodan
REPAC Bogdan
SANTOVAC Draga
SMILJANI Jovo
SMILJANI Dragan
SVILAR Budimir
AI Milan
TORNJANSKI Sava
TRIFUNOVI Obrad
UGLJEIN Dragoljub
UZELAC Mane
UZELAC Sava
VIJOGLAVIN iva
VOJINOV eda
VUKADINOVI Dragan
ZEC Mirko

VINJIEVO
KULI Vera
MARKOVI Rua

NINKOVI Dragica

VLADIMIROVAC
ANELIC Vladimir
BALMAAN Ilija
BOKUN Nikola
BOROJEVI Marko
BOROJEVI Vaso
DESPINI Marko
DRAGA Nikola
KOTRUC Duan

LABUS Milan
LUKI Ilija
LUKI uro
RASTOVI Mio
SLEPEVI Branko
STOJAKOVI Ilija
STOJISAVLJEVI Andrija
EPA Ilija

VOJKA
DUDI Mita
OREVI Slavko

SUBOTIN ore
TOPI Ivan Brka

VOJLOVICA
BAANJI Marci
BASNAR Jozef
DRENKOVI Joef
IVANI Jano
KALMAR Jozef
KOLARSKI Marci
KOSO Sandor

KULA Mia
KVAS Miro
PAPI Zoran
PALUSKA Jano
STUDEN Ankica
SUHOVSKI Mia

VOJVODA STEPA
DRAI Marko
OPALA-PAJKIN Smilja

SKULETI-RACKOV Stevka

VRAEV GAJ
JUNGI Mita
STOI Ljubia

IJAKI iva

VRAC
DOKIC Katarina
FARO Josif
FILIPOVI ore
GALOVI Duan
GOJKOV Ljubomir
GRUBISI Duan
GVOZDENOV Aleksandar
IVKOV Milenko
JOJIN Vukain Plajvaz
JOVANOVI Boidar
LAZIN Cvetko
MIJU TODOR
MILIEVI Slobodan

MILIEVI Vlada
NEDELJKOVI Mia
PAVKOV-MITROVI Zora
PAVLOV Mita eva
POPOV Branislav Mia
RADOVANOVI Duan Dule
RAUKI Sava
SIMI Slobodan
MIT Perica
TEREK andor
VLAJKOVI Boidar
VLAI ivko
VOJTEKI Branislav

ZAGAJICA
DADI Marko
MUNAN Jovan
ZAGREB
ARBUTINA Drago
ZEMUN
GRUDIC Dragi
MAMUTOVIC ivan ikan
MIHIC ivorad

PILI Ruica
SURDUCKI-JOVICI Anelka

ZRENJANIN
BUGARI Dragoljub
IRI Nikola
DUKI Zoran
GRUJI Nikola
JOVANOVI Jovo
KOKORA Branislav
LUI iva
MARKOVI Rua

MARTINOV Ilija
PAVLOVIC Jovan
PAVLOVIC Milan
PETROVI arko
SRANSKI Ivan
SVILAR Vojislav
EVI Radisav
TOMAEV Emil

ABLJAK (SR CRNA GORA)

AULIC-JONTOVIC Dragica

EDNIK
KMEZIC Nikola

ITITE
ROKVIC Milorad

i?

ir

lt

CAVIC Nikola
(Dalmacija)
(mesto nepoznato)
OCOKOLJI Marko
DEVCIC Ivan (iz Like)
POSAVEC Ruica
GRUJIC Lazar
VUINIC Vukain
GRUBIC Petar
(SR Crna Gora)
FILIPOVIC uro (Dalmacija)ARDIN Zvonko
FILIPOVIC Maksim
SABADO Mihaj

SPISAK P O G I N U L I H
ACEGAN Stevan iz Paneva, roen 1925, poginuo u Batini.
AAJI Mihajlo iz Sombora.
ACANSKI Radomir iz Sombora, ro. 1919, poginuo kod Koprivnice.
AIMOVI Aleksandar iz Perleza, 1921, poginuo kod aavice.
ADAMOVI edomir iz Struge, 1917, poginuo kod Virovitice.
ALBU Vasa iz Mramorka, 1925, poginuo u Batini.
ALEKSI Petar iz Sombora, poginuo u Batini.
AMZI Nedeljiko, 1926, poginuo kod aavice.
ANDRI Milan iz Nadalja, 1916, poginuo u Batini.
ANELKOVI ivan poginuo u Novom Bezdanu.
ANI Jovan iz Kozica (Sanski Most), 1923, poginuo u Batini.
ANI Luka iz Obrovca, 1921, poginuo u Batini.
ANI Luka iz Kruevara, 1922, poginuo u Batini.
ANII Josip iz Sombora, 1926, poginuo u Batini.
ANII Ivan iz Gradine, poginuo kod Batine.
ANII Ivan iz Sombora.
ANTI Stevan iz Obrovca, 1925, poginuo u Zidinama.
APERLI Milan iz Stapara, 1925, poginuo kod Sombora.
APERLI Nikola iz Stapara, 1916, poginuo kod Bolmana.
ARN AUTO VI Petar, poginuo kod Crnca.
ARSENOV Veselin iz Mramorka, 1919, poginuo u Belom Manastiru.
ATANACKOV (I) Vasa iz Paneva, 1925, poginuo kod Jagodnjaka.
ATANACKOVI Duan iz Deliblata, 1924, poginuo u Bezdanu.
AUPI Alojz iz Vrdnika, 1912, poginuo kod Jagodnjaka.
BABI Doka iz Leimira, 1927, poginuo kod Ludbrega.
BAVANSKI Ljuba iz eneja, 1921, poginuo kod Bolmana.
BALA Ljubomir iz Lisiine (podr. Slatina), 1920, poginuo u G.
Miholjcu.
BALAG ivko iz Kalenovca, 1921, poginuo u Batini.
BALA Pavle iz Bainaca, 1913, poginuo u Batini.
BALOG Kata iz Dobrinaca, 1925, poginula kod Gaita.
BALOG Stevan iz Ivanova, 1912, poginuo u Kapelni.
BARANJ Jano iz Novog Sada, 1925, poginuo u Batini.
BARJAKTAREVI Ilija iz Paneva, 192*4, poginuo u Batini.
BERNAK Paja iz St. Pazove, 1921, poginuo kod Adolfovca.
BARTU Jano, poginuo na virovitikom mostobranu.
BATIN Duan iz N. Kozjaka, 1928, poginuo u Batini.
BAURANOV Vlada iz Pivnica, 1927, poginuo kod aavice.

BAUER Svetolik iz Dobrice, 1926, poginuo u aavici.

BECULJ Duan iz Deliblata.
BEEJSKI Ljubomir iz Sakula, 1919, poginuo u Virovitici.
BEEK tipan iz Stareva, poginuo u Batini.
BEGOVI ika iz Paneva, 1912, poginuo kod Petlovca.
BEKAJI Mihajlo iz Jasenaa, 1910, poginuo u Batini.
BELEIZAN Dane iz Glamoa, 1919, poginuo kod Bezdana.
BLESI tipan iz Sombora, poginuo kod Batine.
BELI Lazar iz Kovina, poginuo kod Batine.
BELOBRK Branko iz Knina, 1929, poginuo kod Bakog Brega.
BELOVSKI Krsto iz Struge, poginuo kod Batine.
BENJA Alojzije iz Sombora, poginuo kod Batine.
BENJA Franja iz Sombora, poginuo kod Batine.
BENJAK Josip iz Sombora, poginuo kod Batine.
BESNILOV Sava iz Stapara,, 1929, poginuo na Dravi aprila 1945.
BESNILOV Nenad iz Stapara, 1926, poginuo kod Osijeka.
BEKA Mia, poginuo na virovitikom mostobranu.
BELIN arko Bata iz Ulj me, poginuo u Somboru.
BIBIN Slavko iz Vel. Livada.
BIKI Dragan iz Ban. Novog Sela, 1923, poginuo kod Gaita.
BIKI Slobodan iz Drvara, 1927, poginuo kod Gaita.
BILI Novak iz Ba. Topole, 1926, poginuo kod N. Bezdana.
BIRMANEV Milo, poginuo na virovitikom mostobranu.
BIZJAK Josip iz Trbovlja, 1905, poginuo u G. Miholjcu.
BJELAJAC Ljuba, poginuo u N. Bezdanu.
BLANUA D. Dragan iz Miletieva, 1920, poginuo kod Batine.
BLAZEV Paja iz Ba. Monotora, 1927, poginuo kod aavice.
BOBAEK Josip iz St. Palanke, 1921, poginuo u St. Gradu.
BOBI Milan iz Beograda, 1928, poginuo u Batini.
BOGDANOV Stevan iz Bavanita, 1923, poginuo kod aavice.
BOGI Mile iz Deliblata, 1927, poginuo u Virovitici.
BOGIEVI Lazar iz Sokolovca (SR Rumunija), 1925, poginuo u
St. Gradu.
BOGNAR Jucija iz Sombora, poginuo kod Batine.
BOGOJEVAC Milan iz Kule.
BOGOSAVLJEV Slavko iz Uljme.
BOKA Ilija iz Dolova, 1924, poginuo kod Batine.
BOKA Tima iz Dolova, 1925, poginuo kod Batine.
BOKOREVI Martin iz Kovina, 1922, poginuo u Kapeli.
BOKUN Marjan iz elebinca, 1925, poginuo kod Batine.
BORO Ladislav iz Paneva, poginuo kod Batine.
BORO La slo iz Rajinog Sela, 1929, poginuo kod Batine.
BOROTA Duan iz Nadinia, 1923, poginuo u Kapelni.
BOROJEV Jovan iz Crepaje, 1916, poginuo u Virovitici.
BOSI Jano iz Paneva, 1928, poginuo u Petlovcu.
BOKOVI ore iz Deliblata, 1927, poginuo u aavici.
BOKOVI Milan iz Sombora, poginuo kod Batine.
BONJAK Andrija iz Sombora, poginuo kod Batine.
BOTI Vladimir iz Despotova.
BOI Sava iz Tomislavaca, 1921, poginuo u Voinu.
BOI Slavko iz Ban. Karaoreva, umro u Somboru od zadobijenih rana.

BOIN Lazar iz Stapara, 1928, poginuo kod Bolmana.

BOIN Andrija iz Vrca, 1911, poginuo kod Suhomlake.
BOZAK Stjepan iz Voina, 1924, poginuo pri prelazu Drave
aprila 1945.
BRANI Milenko iz Elemira, 1926, poginuo kod Kapelne.
BRANKOV Bora iz Sombora, poginuo kod Batine.
BRATI Stevan iz Opova, 1926, poginuo kod Batine.
BRDAR Marico iz Ba. Monotora, 1926, poginuo kod Batine.
BREKI Borivoj iz Uljme.
BRIGA Dura, poginuo na virovitikom mostobranu.
BRKI Boko iz Sombora, poginuo kod Batine.
BRUJI B. Boo iz Ban. Karaoreva, umro od zadobijenih rana.
BRZAK Radovan iz Pivnica, 1920, poginuo kod Petlovca.
BUDAKOVI Branko iz Bele Crkve.
BUDALI Lazar iz Kovaa (Niki), poginuo kod Batine.
BUDI Grga iz Sombora, poginuo kod Batine.
BUGARIN Ljuba iz Mramorka, 1925, poginuo kod Batine.
BUGARINOV Milenko iz Uljme.
BUGARINOVI Milan iz Ilande, 1922, poginuo u N. Bezdanu.
BUGARSKI Iva iz Bavanita.
BUH AL Ivan iz Sivca.
BUJZA Andrija iz Bakog Petrovca, 1919, poginuo kod Voina.
BUKAL Ivan iz Preloga, 1925, poginuo u Senkovcu.
BUKUR Milivoj iz Samoa, 1912, poginuo pri forsiranju Drave.
BUKUROV Emil iz Samoa, 1913, poginuo u Josipovcu.
BULIGOVI tipan iz Sombora, poginuo kod Batine.
BUNJESEV Stanko iz Stapara, 1900, poginuo kod Batine.
BUNJEVEV Momir iz Stapara, 1926, poginuo kod Batine.
BUNJEVEV Stanko, poginuo kod Batine.
BURGIJAEVI Mitar iz Sombora, poginuo kod Batine.
BUZADZI Nada iz Sivca.
BUZADZIN Ivan iz Stapara, 1920, poginuo kod Batine.
BUZAREV Obrad iz Ivande (SR Rumunija).
CEBI Nikola iz Raia (ibenik), 1911, poginuo na Dravi.
CIGANOVI uro iz amtavira, 1925, poginuo kod Batine.
CIFRA Joef iz Sivca.
CIGI-PARETI tipan iz Sombora, poginuo kod Batine.
CIGI tipan iz Gradine.
CIMBALI Milutin iz Andrijevice, 1920, poginuo kod Adolfovca.
CIPOT Ivan iz Murske Sobote, 1910, poginuo kod Batine.
CISLER Jovan iz Vukova, 1913, poginuo aprila 1945. na Dravi.
CIVRI Bora iz Sivca.
CIVRI B. Duan iz Sivca.
CIVRI S. Isidor iz Sivca.
CREPAJAC iva, poginuo kod Batine.
CRNKOVI Nikola iz Sv. Ivan Zelina, 1912, poginuo u aavici.
CRNJAK Gojko iz Despotova.
CUCUNI Martin iz Subotice, 1925, poginuo kod Rogovca.
CUKI Ivan iz Elemira, 1923, poginuo pri prelazu Drave.
AJKA Dura iz Melenaca, 1926, poginuo kod Baevca.
AKARA Rada iz Miletieva, 1923, poginuo kod Batine.
CASAR Stevan iz Pivnica, 1923, poginuo aprila 1945. na Dravi.

ELJUSKA Adam iz Sombora, poginuo kod aavice.

ELJUSKA Franja iz Sombora, poginuo kod Koprivnice.
ERUINA uro iz Silbaa, 1914, poginuo u Ciganki.
OKI iva iz Deliblata, poginuo krajem 1944. u Baranji.
ONI ivko iz Sombora, 1916, poginuo kod aavice.
ATI tipan iz Sombora.
ULIBRK Ilija iz Tomislavaca, 1928, poginuo u Koprivnici.
URI T. Petar iz Sivca, poginuo kod Batine.
URGUZ V. Duan iz Miletieva, 1921, poginuo kod Batine.
URI Slavko iz Sivca.
URI Petar iz Sivca, poginuo kod Batine.
DAI Milan iz Uljme.
AI Zlatibor iz Paneva, 1928, poginuo aprila 1945. na Dravi.
DADI Milivoje iz Bele Crkve.
DALJIN Duan iz Sefkerina, 1905, poginuo aprila 1945. na Dravi.
DAVIK Beno iz Zemuna.
DAVIDOV Ivica iz Sombora, poginuo kod Batine.
DEDI Stanimir iz Sombora, poginuo kod Batine.
DEKER Dragutin iz Sombora, poginuo kod Batine.
DEMONJA Ranko iz Vlaovca, 1926, poginuo kod Batine.
DIMI Perica iz Uljme.
DIMITRIJEVI Bogosav iz Mramorka.
DIMITRIJEVI Nenad iz Stapara, 1915, poginuo kod Batine.
DIMITRIJEVI Ljubica iz Bukovca, 1927, poainula kod Batine.
DIMITRIJEVI Sava iz Bukovca, 1926, poginuo !:od N. Bezdana.
DIMOVI Aleksandar iz Sivca.
DIMOVI Pavle iz Paneva.
DOBRIKI Bogosav iz Sombora.
DOBROJEVI Jova iz Liine, 1912, poginuo u Kapelni.
DOBROSAVLJEVI Milo iz Sombora, umro od zadobijenih rana.
DOKMA Viktor iz Om olj ice.
DOROKI Novak iz Pivnica, 1924, poginuo kod N. Bezdana.
DOROKI Petar iz Bijeljine, 1924, poginuo u G. Mihoijcu.
DOROKI Petar iz Stapara, 1926, poginuo kod Batine.
DOROTI Grga iz Sombora, poginuo kod Batine.
DOSTANI Ivan iz Garasa, poginuo u Ciganki.
DRAGI iva iz Omoljice.
DRAGOJEVI Marko iz Bakog Novog Sela.
DRAPIN Maksim iz Turije, 1910, poginuo u Ciganki.
DRAGOJEVI Sofija iz Paneva, 1919, poginula februara 1945. na
Dravi.
DRAGII Stevan iz Jarkovca, poginuo kod Bolmana.
DRAGUKA Jovan iz ilena (Sr Rumunija), 1923, poginuo kod
Bezdana.
DRNDARSKI ura iz Ban. Dubice, 1923, poginuo kod Batine.
DRI Marko iz Vojv. Stepe, 1923, poginuo u Senkovcu.
DUMANJI uro iz St. Pazove, 1923, poginuo u Petrijevcima.
DUPSKI Miha iz Mramorka, 1922, poginuo kod Batine.
DUKI Nikola iz Stapara, 1924, poginuo kod Batine.
DUGADIJA Slavko iz St. Moravice, 1927, poginuo u Kapelni.
DURAPOVI Vladimir iz Paneva, 1926, poginuo kod Batine.

DUANI Dragomir iz arkova.

DINI Ilija iz Sombora, poginuo kod Batine.
DUNI Ilija iz Sombora, poginuo kod Bolmana.
AKOVAKI A. Mladen iz Soke (SR Ruinunija), 1905, poginuo kod
Bar. Petrov. Sela
AKOV Koja iz Paneva, 1924, poginuo kod aavice.
OKI Miodrag iz Uba, 1924, poginuo aprila 1945. pri prelazu
Drave.
URI Josip iz Sombora, poginuo kod Petlovca.
URI Josip Dite iz Sombora, poginuo kod aavice.
URI Franja iz Sombora.
URI Miodrag iz Bele Crkve.
URI iva iz Kusia, 1925, poginuo kod Bolmana.
URI Mita iz Bele Crkve.
URI Petar iz Miletieva, 1923, poginuo kod Batine.
URIN Petar iz Vel. Livada.
URIN tipan iz Bakog Brega.
URII urica iz Stapara, 1925, poginuo kod Batine.
UREV Maksa iz Banatske Dubice.
UROVI Sava iz Kusia, poginuo kod Batine.
UROVI Boa iz Kusia, 1924. poginuo kod Batine.
ULINAC Branko iz Sombora, poginuo kod Petlovca.
URANSKI Martin iz Lalia, 1919, poginuo u Suhomlaki.
URKOVI ura iz Vel. Pisanice, poginuo kod Batine.
URII Jovan iz Stareva, 1927, poginuo kod Adolfovca.
UKI Milan iz Brkog, 1927, poginuo kod G. Miholjca.
UREV Mija iz Paraga, 1926, poginuo kod Petrovca (ili Petlovca).
UREVAK Pavel, poginuo aprila 1945. kod Karaice.
UREV Dragan iz Ban. Dubice, 1925, poginuo kod Petlovca.
UREV Rada iz Paneva, 1924, poginuo u Bukovici.
EG1 Mirko iz ibenika, 1914, poginuo aprila 1945. na Dravi.
ELESIN Lazar iz Stapara, 1925, poginuo u Sloveniji.
ERCEG Nikola iz Srbobrana, 1919, poginuo kod Oraca.
EUSTAHIJO Nandor iz Sombora, poginuo kod Batine.
F AB I JAN Petar, poginuo kod Josipovca.
FERENCI Stevan iz Nikinaoa, 1927, poginuo u Koprivnici.
FILAKOVI tipan iz Santova (NR Maarska), 1925, poginuo u
Petrijevcima.
FILAKOVI ivko iz Santova (NR Maarska),
poginuo kod
C dVICC
FILIPOV Ivan iz Bavanita, 1913, poginuo aprila 1945. na Dravi.
FILIPOVIC ivtko iz Santova (NR Maarska) 1927, poginuo kod
C atavice
FILIPOVIC Slavko iz Sokolovca (SR Rumunija), poginuo kod
Batine.
FLORIN Stevan iz Barica, 1924, poginuo kod Batine.
FOLJAN Petar iz Vrca, 1922, poginuo kod Petrijevaca.
FORGI Ilija iz Ba. Monotora, 1924, poginuo kod aavice.
FRANETA Krsta iz Ban. Novog Sela, 1916, poginuo kod Batine.
FUKAREV Duan iz Sivca, poginuo kod Batine.
GAJI Franja iz Sombora, poginuo kod Batine.
GALICKI Lazar iz Sombora, poginuo kod Adolfovca.

GEORGE Jon iz Seleua, 1921, poginuo kod Batine.

GERDI Paja iz Stareva, 1911, poginuo kod aavice.
GLAVINI Sava iz Omoljice.
GLAVINI Svetozar iz Omoljice, 1923, poginuo kod Bolmana.
GLIEVI Steva iz Sombora, poginuo kod Batine.
GOJKOVI Petar iz Bogojeva, 1910, poginuo u Bakovcu.
GOLUB Ivan iz Ba. Monotora, 1925, poginuo kod Batine.
GOSENBERER Ivan iz Opova, 1923, poginuo u Petlovcu.
GOGOR Vladimir iz Despotova.
GRBA Laza iz Omoljice, 1926, poginuo aprila 1945. na Dravi.
GRI Manko iz emernice, 1922, poginuo kod Majskih Mea.
GRBI Antun iz Klobuka (Ljubuiki), 1914, poginuo u N. Bezdanu.
GROZDI Slobodan iz Kule, 1921, poginuo kod Bolmana.
GROZDI Slobodan iz Paneva.
GRADI Ostoja, poginuo kod Bolmana.
GRADINAC Stevan iz Sombora, poginuo kod Batine.
GRADINAC tipan iz Sombora, poginuo kod Batine.
GRADINAC Dura iz Sombora, poginuo kod Batine.
GROMILAVI Dura iz Sombora, poginuo kod Batine.
GRUJI Ilija iz Bakog Novog Sela.
GRUBANOV Stevan iz Crepaje.
GRUBETI Jovan iz Samoa, 1924, poginuo kod Petrijevaca.
GROZA Radivoj iz Samoa, 1924, poginuo kod Virovitice.
GRGA Vasa iz Omoljice, 1926, poginuo u Petlovcu.
GRBI Nikola iz Vel. Livada, 1925, poginuo kod Ludbrega.
GUU Boa iz Deliblata.
GUCULJ Svetislav iz Ban. Brestovca, 1922, poginuo u Petrijevcima.
GULI Andra iz Ade, 1922, poginuo u Baranji.
GUBEKA Jano iz Vojlovice, 1927, poginuo kod Batine.
GUS LOV Vladimir iz D. Ratkova (Klju), 1925, poginuo kod
Oh^hvicc
GVOZDENOVI Ilija iz Bos. Gradike, 1924, poginuo u G. Miholjcu.
HAJDUKOV Jovan iz Pivnica. 1910, poginuo u Gaitu.
HAJDUKOV Ilija iz Dolova.
HAJDER Milo iz Pivnica, 1919, poginuo 5. maja 1945. u Globocu.
HAN Todor iz Kule.
HEN Josip iz Sombora, 1920, poginuo u N. Bezdanu.
HORNJAK Josa iz Gradine.
HORNJAK Mia iz Pivnica, 1926, poginuo aprila 1945. na Dravi.
HORVAT ura iz Sombora, poginuo kod Batine.
HRNJAK Ljubomir iz Krbavice, 1927, poginuo u Reancu.
HUDI Grga iz Sombora, poginuo kod Batine.
HUDI Antun iz Sombora, poginuo kod Batine.
HUKA Aleksandar iz Jertnenovaca, poginuo u Josipovcu.
HUKA Martin iz Aleksandrova, 1923, poginuo u Josipovcu.
IGI Stevan iz Despot Sv. Ivana, 1927, poginuo u Lozanu.
IGRENOVI Radivoj iz Ilinaca, 1927, poginuo kod Petrijevaca.
IUKI Sava iz Sombora, poginuo kod aavice.
ILI Dragutin iz Loznice, 1921, poginuo kod Bolmana.
ILI Sava iz Bavanita, 1927, poginuo kod aavice.
ILIN Bogosav iz Bake Topole.
IRI Balint iz St. Moravice, 1925, poginuo u Budakovac Kanalu.

IPANOV Anton iz Sonte, 1926, poginuo u Koprivnici.

IVANOVI Aleksandar iz Sombora, 1925, poginuo kod Batine.
IVAKOVI Veljko iz Pavlia, 1922, poginuo u Otrovanecu.
IVANOV Iva iz Banatske Subotice.
IVASKU Stevan iz Deliblata.
IVKOV Mita iz Uljme, 1925, poginuo kod aavice.
IVKOV iva iz Samoa, 1923, poginuo kod Petlovca.
IVOEV Martin iz Bakog Brega, 1925, poginuo kod Petlovca.
JANKOVI Duan iz Ilande, 1925, poginuo u Suhomlaki.
JANJI Milan iz Ban. Dubice, 1922, poginuo kod Batine.
JANO Slavka iz Kusia, 1920, poginula kod Gaita.
JANKOVI Radovan iz Pivnica, 1923, poginuo kod Senkovca.
JANKOVI Milorad iz Despotova.
JANKULOV Bogdan iz Dolova, 1922, poginuo kod Budrovca.
JANURI Mirko iz Stapara, 1925, poginuo kod Osijeka.
JARI J. Duan iz Ban. Sokolca, poginuo kod Batine.
JAKI Jovan iz Ban. Karaoreva, 1924, poginuo u N. Bezdanu.
JESENSKI Janko, poginuo januara 1945. na virovitikom mostobranu.
JERKOVI Jovan iz Stapara, 1923, poginuo kod Gaita.
JOCKOVI Duan iz Kovina.
JOCI ore, poginuo kod Josipovca.
JOCI Sava iz Cente, 1928, poginuo kod Batine.
JOKI Petar iz Uljme.
JOI arko iz Stapara, 1920, poginuo kod Gaita.
JOSIMOV edomir iz Obrovca.
JOSIMOV Nikola iz Paneva, 1923, poginuo kod Osijeka.
JOSIMOVI Todor Toa iz erevia, poginuo kod Batine.
JOJA iz Srema, podlegao ranama zadobijenim kod Opova.
JOVANOV Stanko iz Ilande, 1925, poginuo kod Batine.
JOVANOV Milan iz Opova, 1927, poginuo kod Petlovca.
JOVANOV Iva iz Uljme.
JOVANOVI Radia, poginuo kod Batine.
JOVANOVI Obrad iz Paraga, 1919, poginuo u Petlovcu.
JOVANCI Mirko iz Samoa, 1920, poginuo kod Bukovanca.
JOVANI Stanko iz Samoa, 1923, poginuo kod Batine.
JOVANI Nikola iz N. Sada, 1925, poginuo na Dravi.
JOVI Mile, 1924, poginuo kod Batine.
JOVI Stevan iz Ban. Novog Sela, 1925. poginuo 8. novembra kod
Batine.
JOVI Stevan, poginuo 14. novembra kod Batine.
JOSIMOVI Bogdan iz Ilande, 1904, poginuo na Dravi.
JOVI Todor iz erevia, 1924, poginuo kod Batine.
JOZI Matija iz Sombora, poginuo kod aavice.
JOEVI iva iz Bele Crkve.
JURII Ivan iz Sombora, poginuo kod aavice.
KALAJDIJA Andrija iz Bakovice (Bjelovar), 1919, poginuo kod
Suhomlake.
KALMAR Jano iz Vrca, 1915, poginuo aprila 1945. kod prelaza
Drave.
KALMAR Josip iz antavira, 1925, poginuo kod Batine.

KAPETANOV Novak iz Despot Sv Ivana, 1910, poginuo u N.

Bezdanu.
KAPU Franja iz Perianaca (Bjelovar), 1907, pog. aprila 1945. na
Dravi.
KANDARA Ilija iz Oreca, 1912, poginuo aprila 1945. na Dravi.
KALENI Nikola iz Vladimirovca, 1925, poginuo kod Bolmana.
KALABA Jovo iz Brezova (Mrkonji Grad), 1927, pog. kod Batine.
KALABA Petar iz Jajca, 1920, poginuo kod Batine.
KALMAR Ladislav iz Sombora, poginuo kod Batine.
KAPUSTA Slavko iz Sombora, poginuo kod Batine.
KANOVI tipan iz Sombora, poginuo kod Batine.
KAANSKI Dimitrije iz Sombora, poginuo kod Virovitice.
KATANI Triva iz Sivca.
KATANI Milorad iz Stapara, 1916, poginuo kod Batine.
KATANI D. Aleksandar iz Stapara, 1905, poginuo kod Batine.
KEROVICA Milena iz Pivnica, 1926, poginula u Gor. Miholjcu.
KESI Dragan iz Rume, 1927, poginuo na Dravi.
KELI Boko iz Sombora, poginuo kod Batine.
KI GEZA iz Subotice, 1923, poginuo u Ciganki.
KI Pavle iz St. Pazove, 1928, poginuo kod Petrijevaca.
KINJALO Dura, 1914, poginuo kod Batine.
KLEVENI Josip iz trigova (akovec), 1912, poginuo kod N.
Bezdana.
KLIARI Mile iz Leimira, poginuo u Panevu.
KNEEVI Ana iz Ban. Sokolca, 1923, poginula kod Petlovca.
KNEEVI . Momir iz Miletieva, 1922, poginuo kod Batine.
KNEZI tipan iz Sombora, poginuo kod aavice.
KNEEVI Stanko iz Samoa, 1927, poginuo u Bakom Monotoru.
KOLAR Pava iz Izbita, 1925, poginula kod Batine.
KOLARSKI Branislav iz Beograda, 1926, poginuo kod Batine.
KOLARAC Branko iz Deliblata, poginuo kod Bolmana.
KOVAEV Boidar iz Zagajice, 1924, poginuo kod aavice.
KOVAEV Stevan iz N. Kozjaka, poginuo kod Bezdana.
KOVAEV Dimitrije iz Uljme.
KOVA Adam iz Bakog Monotora, 1926, poginuo u Slav. Petrovom Selu.
KOVA Josif iz Bakog Monotora, 1926, poginuo u Adolfovcu.
KOVA Stevan iz Selene, 1919. poginuo u Adolfovcu.
KOVA Cveta iz ente, 1924, poginuo u Koprivnici.
KOVA Marko iz Sonte.
KOVAI Vasa iz Sombora, poginuo kod Batine.
KOVIN Stevan iz Stapara, poginuo kod Batine.
KOVIN Momir iz Stapara, 1924, umro od zadobijenih rana kod
Batine.
KOLARI Branko iz Lonarice, 1922, poginuo kod Bolmana.
KOLARI ore iz Sombora, 1923, poginuo kod Petrijevaca.
KOLARSKI Branko iz Paneva, 1925, poginuo kod Batine.
KOMNENOV Mihajlo iz Uljme, 1925, poginuo kod Petrijevaca.
KOS Ostoja iz Kn. Polja, 1921, poginuo kod Bolmana.
KOSOVAC Jovan iz Kulpina, 1918, poginuo u Voin Kanalu.
KOSTI Momir iz Rae (Priboj), 1926, poginuo kod aavice.
KOSANOVI Milan iz Ban. Karaoreva, 1924, poginuo kod Batme.

KOPRI tipan iz Sombora, poginuo kod Virovitice.

KRIVOKUIN Laza iz Obrovca.
KRSTIN (i) Vasa iz Kovina.
KRAJNIGER Antun iz Sombora, poginuo kod aavice.
KRPE Nenad iz Sombora nestao kod Virovitice.
KRADINAC Sava iz Paneva, 1920, poginuo kod Perailiie.
KRADINAC Petar iz Paneva, 1922.
KRKOBABA Darinka iz Vladimirovca, 1926, poginula kod Batine.
KRAGI Stevan iz Ovara (Virovitica), 1924, poginuo u Saevu.
KRIANOVI Laza iz Subotice, 1926, poginuo u Bakovcu.
KRIVOKUA Lazar iz Lalia, 1920, poginuo u Voin Kanalu.
KRSKO Toma iz Kovaice, 1923, poginuo kod Suhomlake.
KRASNIK Mia iz Iloka, 1921, poginuo u Zidinama.
KRUC Adam iz Sonte.
KURUCI M. Duan iz Sivca.
KULAI Ilija iz Uljme.
KUZMANOVI Martin iz Sombora, poginuo kod Batine.
KUNI Stanimir iz Sombora, poginuo kod aavice.
KUNI Jovo iz Sombora, poginuo kod aavice.
KUNI Duan iz Sombora, poginuo kod aavice.
KUNI arki iz Sombora, poginuo kod aavice.
KUKRIKA Ljubica iz Vladimirovca, 1921.
KUZMANOVI iva iz Crnje, 1920, poginuo kod Batine.
KUZMI Boa, 1926, poginuo kod Batine.
KUSICKI iva iz Uljme, 1919, poginuo kod Batine.
KULUDIJA Martin iz Ferdinandovca (Durevo), 1920, poginuo u
Majskim Meama.
KUKTIN Mija iz Bikova, 1925, poginuo kod Baevca.
KURUZA Miketa iz Brezaka (Prnjavor), 1913, poginuo kod Gaita.
LACI Toa iz Bakog Novog Sela.
LAARAC Todor Bata iz Beenova, poginuo kod Batine.
LAKOVI Bogi iz Paneva, 1912, poginuo kod Bolmana.
LAZAREV Paja iz Dolova, 1911, poginuo u St. Bolmanu.
LAZI RADOSLAV iz Uljme.
LAZI LAZAR iz Sombora.
LAZAR Stevan iz Sombora, umro od zadobijenih rana.
LAZAREVI Sofija iz Kanjie,, 1926, poginula u urevcu.
LAZAROV ore iz Dolova, 1920, poginuo kod Batine.
LASTAVAC Ivan iz Podbresta (Prelog), 1921, poginuo kod aavice.
LEKI Sreten iz Vel. Livada, 1924, poginuo kod Petrijevaca.
LIEVI tipan.
LONAR Branko iz Vel. Livada, 1912, poginuo kod G. Miholjca.
LUKAEV Petar iz Bakog Brega, 1922, poginuo kod aavice.
LUKI Stevan iz Mrkonji Grada, poginuo kod Osijeka.
LUKI Vranje iz Lugovora.
LUKI Milutin iz Despotova.
LUI Jovan iz Velikih Livada.
LUGUMERSKI Justin iz Sombora, poginuo kod Dravograda.
LUGUMERSKI Vukain iz Sombora, poginuo kod Dravograda.
LJEPOVI Damjan iz Muevia (Karlovac), 1924, poginuo kod
Batine.
LJILJAK Milan iz Ban. Karaoreva, poginuo u Batini.

MAA Petar iz Sente, 1924, poginuo u Koprivnici.

MAJOVSKI Vendelin iz Ba. N. Sela, 1926, poginuo u Koprivnici.
MANDI Milan iz Putinaca, 1921, poginuo u Baevcu.
MARINKOVI Dragia iz Zemuna, poginuo u N. Bezdanu.
MARJANOVI Milan, 1915, poginuo kod Batine.
MARKOV Dragomir iz Samoa, 1924, poginuo kod aavice.
MARTINOVI Marko iz Bakog Brega, 1926, poginuo kod Batine.
MATARI Stevan iz Stapara, 1910, poginuo u G. Miholjcu.
MARI Stojko iz Stapara, 1925, poginuo aprila 1945. na Dravi.
MARASIEVI Marko, poginuo u Petrijevcima.
MARI S. Stojko iz Stapara, 1925, poginuo kod Osijeka.
MARKOVI Ivan iz Stapara, 1913, poginuo kod Pitomae.
MARKOVI Vasa iz Pivnica, 1925, poginuo aprila 1945. na Dravi.
MANDI Milan iz Miletieva, 1922, poginuo kod Petlovca.
MANJA Stanko Gilacki, iz Banatske Dubice.
MAJSKI Aleksandar iz Sivca.
MADAROV Mile iz Sivca.
MATARI tipan iz Sombora.
MASARIK Mia iz Padine, poginuo u Bakovcu.
MAI Toa iz Sombora, poginuo kod Batine.
MARTINOVI Marko iz Sombora, poginuo kod Batine.
MARVIIN Adam iz Bakog Monotora, 1925, poginuo u Bakovcu.
MARTINOV Vlada iz Uljme.
MARINKOVI Draga iz Belegia, poginuo kod Petlovca.
MARKOVI Jova iz Deliblata, 1924, poginuo kod Batine.
MARINKOVI Miodrag iz Paneva, 1927, poginuo kod Batine.
MAARAC Toa iz Beenova, 1924, poginuo kod Batine.
MARI Sredoje iz Crnje, poginuo kod Batine.
MARKOV Sava iz Samoa, 1927, poginuo kod Batine.
MARTINOV Ilija iz Deliblata, poginuo kod Batine.
MARTINOVI Dimitrije iz Budve, 1927, poginuo kod Batine.
MERKVA Aleksandar iz Sombora, poginuo kod aavice.
MEDOVARSKI Dura iz Silbaa, 1927, poginuo u Bakovcu.
MEDANI Branko iz Sakula, 1914, poginuo u Baranji.
MEMA Mihaijo iz Ban. Dubice, 1926, poginuo kod Gaita.
MEMA Slava iz Ban. Dubice.
MEDI Mirko iz Ban. Karaoreva, poginuo kod Batine.
MILAINOVI iva iz Paraga, 1908, poginuo kod aavice.
MILIEV Rada iz Stareva, 1926, poginuo kod Batine.
MILOSAVLJEVI Veljko iz Dolova, 1924, poginuo u Otrovanecu.
MILOSTRAI Milivoj iz Stapara, 1922, poginuo u Koprivnici.
MILANKOVI Nikola iz Paneva, 1927, poginuo u Petlovcu.
MII Stevan iz Iriga, 1921, poginuo kod Petlovca.
MIKOVI Duan iz Varjaa (SR Rumunija), 1923, poginuo aprila
1945. na Dravi.
MILINKOVI Doka iz Prhova, 1920, poginuo kod Bolmana.
MILIEVI Zlatan iz Vrca, 1928, poginuo kod Gaita.
MIKOV Stevan iz Bake Palanke, 1923, poginuo kod Bolmana.
MIHAJLOVI tipa iz Sonte, 1926, poginuo kod Josipova.
MIROSAVLJEVI Milan iz Stapara, 1925, poginuo aprila 1945.
na Dravi.
MITROVI Jova iz Mrkonji Grada, 1924, poginuo kod Batine.

MII Vasa iz Vladimirovca, 1925, poginuo u Bakovcu.

MIKOVI Ljubica iz Belog Manastira, 1923, poginula kod Bolmana.
MILANOV Grozda iz Crnje, 1921, poginula kod aavice.
MILJKOVI Damjan iz epina (Osijek), 1922, poginuo kod Adolfovca.
MILANOV Veljko iz Opova, 1923, poginuo kod Batine.
MILOSAVLJEVI Nedeljiko iz Belobreke (SR Rumunija), 1921,
poginuo kod Batine.
MILANOV Nedeljko iz Crnje, poginuo kod Batine.
MIRETI Dragomir iz Vladimirovca, 1922, poginuo kod Bezdana.
MILOVANOV Stevan iz Paneva, poginuo kod Batine.
MILOVANOV Stevan iz Opova, 1923, poginuo kod Batine.
MILUTINOV Stevan iz Stareva, 1925, poginuo kod Batine.
MICIN Kota iz Dolova, 1929, poginuo u mestu Reiikac.
MITROVI Jovan iz Stapara, 1925, poginuo kod Batine.
MILI . Milenko iz Stapara, 1928, poginuo kod Podr. Slatine.
MILOVANOV Milan iz Stapara, 1925, poginuo kod Osijeka.
MILI Stevan, poginuo kod Batine.
MIRKOVI Vujo.
MIHAJLOV Jelka.
MILJU M. Nikola iz Ban. Sokoloa, poginuo kod Batine.
MILOAVLJEV Veljko iz Uljme.
MILOSAVLJEVI Smilja iz Uljme.
MIHAJLOV Mata iz Sonte.
MIRI Stevan iz Velikih Livada.
MIRKOV Svetislav iz Zrenjanina.
MILOVANOV Mitar iz Sivca.
MILANKOV Slobodan iz Sombora.
MIHAJLO Muha iz Kisaa, 1926, poginuo u Kapelni.
MOROKVAI Milivoj iz Sivca, 1927, poginuo u Cerkovcu.
MOJZE Stevan iz loka, 1924, poginuo kod Bolmana.
MOLNAR Josip iz Sombora, poginuo kod aavice.
MRANOV Stanko iz Stapara, 1925, poginuo kod Batine.
MUCI Sava iz Stapara, 1928, poginuo kod Batine.
MUCI Stevan iz Stapara, 1910, poginuo kod Gaita.
MUCI Vujica iz Stapara, 1923, poginuo ikod Bolmana.
MUCI Miian iz Stapara, 1924, poginuo kod Gradine.
MULI iva iz Dolova, 1922, poginuo kod Naica.
NESTOROV Radislav iz uruga, 1925, poginuo u Petrijevcima.
NASTASI Petar iz Sombora, 1924, poginuo kod Petrijevaca.
NASTASI Nikola iz Sombora, poginuo kod Gaita.
NASTASI Desimir iz Sombora, poginuo kod aavice.
NASTASI ore iz Sombora, poginuo kod Miholjca.
NASTASI Tihomir iz Sombora, poginuo kod Batine.
NASTASI Strahimir iz Sombora, poginuo kod Benkovca.
NAKARADA Sava iz Omoljice.
NENADOV arko iz Sivca.
NEDELJKOV Bora iz Uljme, 1922, poginuo kod Batine.
NEDIN Sava iz Potpornja, 1926, poginuo kod Batine.
NEPERGAA Milan iz Idvora, 1922, poginuo kod Adolfovca.
NEDELJKOVI Svetozar iz Samoa, 1924, poginuo kod Batme.

NEDELJKOV Nikola iz Ostrava, 1909, poginuo u Slavoniji.

NESTOROV Ilija iz Deliblata, poginuo kod Batine.
NESTOROV Stojan iz Sakula, 1926, poginuo kod Naica.
NEDELJKOV Nika iz Deliblata.
NIKI Petar.
NIKOLI Arsenije iz Svrljiga, 1927, poginuo kod Bakova.
NIKOLI aka iz Stapara, 1922, poginuo kod Petlovca.
NIKOLI Milica iz Ncvog Sada, 1927, poginula kod Batine.
NIKOLI Vojin iz Samoa, 1916, poginuo kod aavice.
NIKOLI Dragia iz Izbita, poginuo kod Batine.
NIKOLI Vladimir Bata iz Sombora, poginuo u Bakom Bregu.
NIKOLI Lazar iz Uljme.
NIKOLI Stanko iz Dolova.
NIKOLI Petar iz Bake Palanke.
NIKOLI Vladimir iz Despotova.
NOVOTNI tanda iz Sombora, poginula kod aavice.
NOVOTNI Stanislav iz Beograda, 1923, poginuo u Slavoniji.
NOVAKOV Ilija iz Paneva, poginuo kod Batine.
NOVAKOV Ilija iz Dolova, 1920, poginuo kod Batine.
NOVAKOVI Slavujka iz Debeljae, poginula kod Batine.
NOVI Toma iz Boana, 1908, poginuo kod Petrijevaca.
NJEGU R. Laza iz Sefkerina, 1927, poginuo kod Bolmana.
ODI Lazar iz Aleksandrovca, 1927, poginuo u Petrijevcima.
OJNI Taa iz Belobreke (SR Rumunija), 1926, poginuo kod
OGRIZOVI M. Boo iz Ban. Sokolca, poginuo kod Batine.
OMORJAN Lazar iz Uljme.
OMEROVI Alija iz Ribnice, 1916, poginuo aprila 1945. na Dravi.
ONDRIK Mia iz Vojlovice, 1919,, poginuo kod Josipovca.
ORBAN Jani iz Ivanova, 1921, poginuo kod Batine.
ORBAN Lajo iz Debeljae, 1919, poginuo kod Batine.
Petrijevaca.
OST0JI Stanislav iz Omoljice.
OSTOJI Stevan iz Samoa, 1922, poginuo kod Virovitice.
OVAT Jovan iz Kisaa, 1918, poginuo kod Adolfovca.
PANI Milan iz Despot Sv. Ivana, 1922, poginuo kod Bezdana.
PANI Milo iz Despot Sv. Ivana,, 1925, poginuo u Voin Kanalu.
PANKOVI Dragoslav iz Orahovice, 1925, poginuo u Gaitu.
PANTI Milan iz Vrca, 1925, poginuo u Monotoru.
PAVKOV Sava iz Sivca, 1917, poginuo kod Batine.
PAVKOV Gojko iz Stapara, 1929, poginuo u Ciganki.
PAVKOV Mlaa iz Sivca.
PAVKOV R. ivko Dolan iz Sivca.
PAVKOV Slavko iz Sivca.
PAVKOV Jovan iz arkovca.
PAVKOV Nenad iz Stapara, 1917, poginuo kod Batine.
PAVKOVI Dimitrije iz Dolova, 1923, poginuo kod Batine.
PATI Velislav iz Kovina, 1927, poginuo kod Batine.
PAVI Vojin iz Seleua, 1923, poginuo kod aavice.
PAVLICA Ilija iz N. Kozjaka, 1923, poginuo kod Bolmana.
PARTALOV (Partala) M. Milo iz Predovca, 1925, poginuo kod
Bolmana.
PAVLOVI Dobrivoj iz Dolova, 1921, poginuo kod Kapelne.

PAVLOVIC Novica iz Okoita (Svrljig),

1925,
poginuo kod
Bakovca.
PAI Teodor iz Sombora, 1928, poginuo kod Batine.
PAROKI Dragoljub iz Sombora.
PAKAJI Josip iz Sombora.
PALATKA Tihomir iz Sombora.
PATROVI Martin iz Sombora, poginuo kod Batine.
PARETI-CIGI tipan iz Sombora, poginuo kod Batine.
PAJI Milivoj iz Sivca.
PAROKI Dragoljub iz Stapara, 1919, poginuo kod Batine.
PANIC Milo iz Stapara, 1924, poginuo kod Osijeka.
PARABUKI Branko iz Stapara, 1923, poginuo kod Bainaca.
PARABUKI Durica iz Stapara, 1923, poginuo kod Karaice.
PAJDI Aleksandar, poginuo kod Batine.
PAJI Milo iz Silbaa, 1907, poginuo kod Otrovaneca.
PAVLIK Jan, poginuo na virovitikom mostobranu.
PANTELI Aleksandar Braca iz Ledinaca, poginuo kod Crepaje.
PATI Vasa iz Bake Palanke.
PAVLOV Slavomir iz Bele Crkve.
PAVLOV Petar iz Bele Crkve.
PETRE Paja iz Sombora, poginuo kod Batine.
PETKOV Triva iz Sombora, poginuo kod aavice.
PETROV Jovan iz Ivande (SR Rumunija).
PETROV Ivan iz Zrenj anina, poginuo na virovitikom mostobranu.
PETROV Stevan iz Samoa, 1903, poginuo kod Batine.
PETROV Petar iz Uljme, 1926, poginuo kod G. Miholjca.
PETROV Svetozar iz Uljme.
PETROV arko iz Paneva.
PETROV Nedeljko iz Mramorka, 1925, poginuo u Petlovcu.
PETROVI Jovo, poginuo kod Batine.
PETROVI Zlatibor iz Uljme.
PETROVI Iva iz Deliblata.
PETROVI Milan iz Velikih Livada.
PETROVI Milorad iz Sivca.
PETROVI Lazar iz Ban. Brestovca, 1920, poginuo u Ludbregu.
PETROVI Milan iz Vrbanje, 1924, poginuo kod Batine.
PETROVI Zdravko iz Despot Sv. Ivana, 1922, poginuo kod N.
Bezdana.
PEJIN Zdravko iz Sivca, 1917, poginuo kod Batine.
PEJIN Ceda iz Sivca.
PEJIN M. Duko iz Sivca.
PEJAKOV Cvetko iz Sombora, poginuo kod Batine.
PEJIC Marinko iz Sombora, poginuo kod Batine.
PETRLJAN Mia iz Bakog Novog Sela.
PEKANOVI Ivan iz Sombora, 1920, poginuo kod Batine.
PEKANOVI Franja iz Sombora.
PEJAK Pavle iz Silbaa, 1923, poginuo u Koprivnici.
PEJAK Uro iz Silbaa, 1923, poginuo u N. Bezdanu.
PERIC Mladen iz Crnje, 1924, poginuo kod Baevca.
PERIC J. Radojica iz Izbita, 1923, poginuo (ili nestao) kod Batine.
PETRENJAK Mia iz Bake Palanke, 1924, poginuo aprila 1945.
na Dravi.

PETAKOVI Boidar iz G. Orovice, 1926, poginuo u Petrovom Selu.

PETRI Milo iz Ban. Karaoreva, 1923, poginuo kod Otrovaneca.
PEJI Stevan iz Bavanita, 1925, poginuo kod Batine.
PETRE Paja iz Sombora, 1925, poginuo kod Batine.
PETROVI ore iz Deliblata, 1923, poginuo kod aavice.
PETROVI Milorad iz Stapara, 1923, poginuo kod Ki Dobe.
PETROVI ivan iz Deliblata, 1927, poginuo kod Batine.
PETROVI Nikola iz Deliblata, 1927, poginuo kod Senkovca.
PETROVI Lajo iz Ivanova, 1912, poginuo kod aavice.
PEJIN Sava iz Vojlovice, poginuo kod Bezdana.
PETRIN Joca iz Moorina, 1914, poginuo kod B. Petrovog Sela.
POPIN Sava iz Despotova.
POPIN Stevan iz Despotova.
POPIN Mita iz Despotova, poginuo kod Koprivnice.
POPI Vasa iz St. Palanke, 1921, poginuo kod eminca.
POPOV Sava iz Uljme.
POPOVI ore iz Kredina, 1926, poginuo kod Batine.
POPOVI iva iz Stare Moldave (SR Rumunija), 1913, pog. aprila
1945. pri forsiranju Drave.
POPOVI ivota iz ukovice, 1922, poginuo kod N. Bezdana.
POLJAK Marko iz Paneva, 1926, poginuo kod Bolmana.
POZNI Jovan iz Graaca, 1928, poginuo kod Batine.
POPOV Vera iz Dolova.
POPOV Mita iz Dolova.
POPOVI Jovan iz Kovina.
POZNI D. Milan iz Ban. Sokolca, 1927, poginuo kod Majskih
Mea.
POZNI S. Jovan iz Ban. Sokolca, 1926, poginuo kod Batine.
POPOV Sava iz Sivca.
POPI Uro iz Zemuna.
POPOV Pera iz Dolova, 1926.
POPI Duan iz Stapara, 1920, poginuo kod Batine.
POTKONJAK Radovan iz Tria, 1922, poginuo kod Batine.
PLAVI Vlastimir Bata iz Sombora, poginuo kod Batine.
PRVULJ Svetozar iz Dolova, 1925, poginuo kod aavice.
PREDA Slobodan iz Bele Crkve.
PRIBIEVI Duan iz Grabovca, 1928, poginuo kod aavice.
PRODANOV Branko iz Kulpina, 1914, poginuo kod Otrovaneca.
PRIBIEVI Petar iz Karaoreva, 1925, poginuo kod Batine.
PRVULOVI Duan iz Lukova (Svrljig), 1920, poginuo na Dravi
(ostrvo).
PUSKAREV Milan iz Sivca, 1917, poginuo kod Batine.
PUCOVSKI Jan iz Selee, 1925, poginuo aprila 1945. na Dravi.
PUKA Viilmo iz Sente, 1924, poginuo kod Koprivnice.
PUPOVAC Duan iz Beliini (Dalmacija), 1925, poginuo kod Batine.
PUKOVI Vladimir iz Uljme.
RADAKOVI Krsto iz Ban. Sokolca, poginuo na reci Karaici.
RADIVOJKOV Doka iz Obrovca.
RAC Boa iz Uljme.
RAC Vlada iz Uljme.
RADIVOJEVI Milan, poginuo na virovitikom mostobranu.
RADIVOJKOV Borivoj iz Obrovca.

RADNI Pavle iz Tokaja (NR Maarska), 1920, poginuo u Voin

Kanalu.
RADOJEVI Milan iz Kruedola, 1914, poginuo u aavici.
RADOJEVI Slavko iz Knianina, 1928, poginuo kod Batine.
RADOJCIN Mita iz Tovarieva, 1920, poginuo u Vaki.
RADULOVI Zdravtko iz G. Viljeva, 1928, poginuo u Rogovcu.
RADIIC Milisav iz Melenaca, 1924, poginuo u Gaitu.
RADOSAVLJEVI Emil iz Jagodnjaka, 1918, poginuo kod Adolfovca.
RAJKOVIC Sever iz Sokolovca (SR Rumunija), 1911, poginuo u
Petrovom Selu.
RAJKOVIC Pavle iz Stareva, 1924, poginuo kod Batine.
RAJIC Duan iz Stapara, poginuo kod Bolmana.
RAJIC Franja iz Sombora, poginuo kod Batine.
RAJIC Franja iz Sombora (mesto pogibije nepoznato).
RAJIC uro iz Sivca.
RAJIC D. Duan iz Sivca.
RAJIC J. Vlajko iz Sivca.
RAKI Nikola iz Despotova.
RAKI Justin iz Sombora.
RAJNOVI Josip iz Sr. Mitrovice, poginuo u Bakom Bregu.
RAKIDI Ljubomir iz Paneva, 1924, poginuo kod Babine Grede.
RAKI Milan iz Sr. Karlovaca, 1914, poginuo aprila 1945. na Dravi.
RASAJSKI Boko iz Uljme, 1923, poginuo kod Batine.
RASAJSKI Vukain iz Uljme.
RASAJSKI Sava iz Uljme.
RASINOVI Joca iz Sr. Mitrovice, 1910, poginuo kod Batine.
RATKOVI Slobodan iz Sombora, poginuo kod Josipovca.
RAKIN N. Veselin iz Sivca.
RADOSAVLJEVI Branko iz Sokolovca (SR Rumunija), poginuo
kod Batine.
RAPUPI Franja iz Sombora, 1911, poginuo kod urevca.
REPAJI Duan iz Stapara, poginuo kod Batine.
ROMAN Jovan iz Selene, 1917, poginuo kod Kapelne.
RUSAK Stevan iz Donje Dubrave (Prelog), 1922, poginuo kod
aavice.
RUJAN Trajan iz Seleua, 1924, poginuo kod Batine.
RUZMIROV Duan iz Dolova.
RUI Slobodan iz St. Palanke, 1927, poginuo kod Petlovca.
SAKS Mihajlo iz Paneva, 1928, poginuo kod Petlovca.
SADAKOV Jovan iz Sivca, 1922, poginuo aprila 1945. na Dravi.
SAVATOVI Duan iz Virovitice, poginuo kod Batine.
SEVKI R. Momilo iz Sivca.
SEKA Stevan iz Zavonja, 1925, poginuo kod Baevca.
SEKULI Pera iz Sombora.
SIMENDI Stevan iz Sombora, umro od zadobijenih rana.
SIMANOVI Boidar Baba iz Molovina, poginuo kod Bolmana.
SIMIN Milorad iz Dolova.
SITARI Anton iz Bakog Brega.
.
SIKI Franja iz Vibinje (Biograd), 1926, poginuo kod Batine.
SIROVNICA Josip iz Novog Sada, 1916, poginuo aprila 1945. na
Dravi.

SITARI Anton iz Bakog Brega, 1922, poginuo kod Koprivnice.

SKENDEROVI Bela iz G. Tavankuta, 1912, poginuo u G. Miholjcu.
SMIBK Stevan iz Lalia, 1926, poginuo u Voinu.
SMILJANI Dara iz Karaoreva, 1922, poginula u N. Bezdanu.
SREMAC Slavko iz Pivnica, 1927, poginuo na Dravi.
STAREVI Gojko iz Sinja, 1912, poginuo kod Ludbrega.
STANISAVLJEVI Ostoja iz Sakula, 1924, poginuo kod N. Bezdana.
STANKOVI Dimitrije iz Stareva, 1922, poginuo kod Adolfovca.
STANKOVI Vukica iz B. Manastira, 1923, poginula kod Bolmana.
STANKOV Ivanka iz Ban. Brestovca, 1925, poginula kod aavice.
STANOJEV arko iz St. Palanke, 1924, poginuo na Dravi (ostrvo).
STANUL Velinka iz Dobrice, 1926, poginula kod Sombora.
STAMBOLI Ilija iz Paneva, 1922, poginuo kod Kapelne.
STANOJEV Nikola iz Sombora, poginuo kod Batine.
STAMBOLI Sava iz Dolova.
STAJIN Vitomir iz Stapara, poginuo kod Virovitice.
STAJIN Lazar iz Stapara, poginuo kod Gaita.
STAJI Vlada iz Stapara, poginuo kod aavice.
TEFANOV Veljko iz Omoljice.
TEFANOV Miodrag iz Kovina.
TEFANOV Slavomir iz Bele Crkve.
STOJIN Vitomir iz Stapara, 1923, poginuo kod Senkovca.
STOKI Nikola iz Dolova, 1926, poginuo u Nedeljnici.
STOJIEVI Mirko iz Kuia, poginuo u Ciganki.
STOJAI Kamenko iz Sombora, 1921, poginuo u N. Bezdanu.
STOJAI Vladimir iz Sombora, poginuo kod Batine.
STOJAI Triva iz Sombora.
STOJEVI Mirko iz Bele Crkve.
STOJKOV Irena, poginula kod Osijeka.
STOJKOV Branko iz Samoa, 1919, poginuo kod aavice.
STOJISAVLJEVI Ostoja iz Velike Popine, 1924, poginuo u Slavoniji.
STOJISAVLJEVI Pera iz Velike Popine, 1924,
poginuo kod
Bolmana.
STOJI Nenad iz Crnje, 1922, poginuo kod aavice.
STOJII Jovan iz Stapara, 1924, poginuo kod G. Miholjcu.
STOJADINOV Gordana iz Mramorka, 1929, poginula kod D. Bazje.
STOKANOV David iz Stapara.
STOJANEV Stanko iz Ban. Dubice.
STOJADINOV Mita iz Kovilja.
STOJI L. Milan iz Sivca.
STOJANOVI Petar iz Zrenjanina.
STRIEVI Gojko iz Poljana, 1922, poginuo kod Ludbrega.
SUBOTI Cveja iz Surduka, 1928, poginuo u Petrijevcima.
SUBOTIN Jovan iz Stapara, poginuo kod Batine.
SUBOTI Lazar, poginuo kod Osijeka.
SUNT Vlada iz Ilande, 1922, poginuo kod aavice.
SURTOK Sreko ij Prijedora, 1926, poginuo kod Petlovca.
SUVAJDI Duko iz Sivca.
SUVAAR Lazar iz Despotova.
.
SUVAAREVI David iz Despot Sv. Ivana, 1926, poginuo kod
Petlovca.

SUVAJDI Bogdan iz Sivca.

SAVIJA Nedeljko iz Stapara, 1923, poginuo kod Gaita.
ALAJI Nedeljko Bata iz Stapara, poginuo kod Batine.
AMPOR Jano iz Kovaice, 1921, poginuo kod Vake.
ARCANSKI Vukadin iz Sombora, poginuo kod Batine.
AI Milo iz Medena (Bos. Dubica), 1926, poginuo kod aavice.
ESTANOV Verislav iz Nadalja, 1925, poginuo kod Koprivnice.
IMUNOV Ivan iz Bakog Monotora, 1926, poginuo kod Batine.
IMUNOVI Josip iz Vajske, 1925, poginuo kod G. Miholjca.
ISLER Anton iz Sombora, 1925, poginuo kod Batine.
KARICA Josip iz Sombora, poginuo kod Batine.
KORI edomir iz Karaoreva, 1926, poginuo kod Batine.
KORICA Julije iz Pue (Darda), 1923, poginuo kod Batine.
RUGAR Franci iz ibenika, 1922, poginuo u Globocu.
MIT Hajnrih iz Dolova, 1925, poginuo kod Batine.
ORAK Nikola, poginuo na Novki.
OKI Ivan iz Sombora, poginuo kod Batine.
OVLJANSKI Rajko iz Kule, 1923, poginuo kod Koprivnice.
TEJII Mirko iz Kusia, poginuo u Ciganki.
UKI Franja iz Babinje, 1922, poginuo kod Batine.
UKI Branislav iz Sivca, 1927, poginuo kod aavice.
VARC Mirko iz Virovitice, 1902, poginuo kod Suhomlake.
TAJDI Slobodan iz Ban. Novog Sela, 1927, poginuo kod Batine.
TATI Paja iz Kulpina, 1923, poginuo u Voin Kanalu.
TANURDI Obrad iz Sombora, poginuo kod Batine.
TEI Milan Celer iz Ledinaca, 1920, poginuo u Reancu.
TELEI Vladislav iz Bake Topole, poginuo u Petlovcu.
TOMAEVI Jovan iz Ban. Novog Sela, 1920, poginuo kod Batine.
TOJAGI Rada iz Bioseka, 1922, poginuo kod Batine.
TORDAJ Pavle iz Kisaa, 1911, poginuo aprila 1945. na Dravi.
TORDAJ Andrija iz Kisaa, 1925, poginuo aprila 1945. na Dravi.
TOPALOV ivojin iz Samoa, 1924, poginuo u Bakovcu.
TODORESKOV ura iz Ban. Brestovca, 1913, poginuo u Bizovcu.
TOJAGI Duan iz Vladimirovca, 1924, poginuo u Baranji.
TOJAGI R. Duan iz Ban. Sokolca, poginuo u Baranji.
TODOROV Ilija iz Mramorka, 1911, poginuo kod Petlovca.
TODORESKOV ura iz Ban. Brestovca, 1916, poginuo u Slavoniji.
TOMANOVI Jovan iz Nikia, 1920, poginuo kod Batine.
TORDA Mikolj iz Kovina.
TOPALOV Dimitrije iz Sombora.
TOPALOV Stevan iz Sombora, poginuo kod Batine.
TOPALOV arko iz Stapara, 1911, poginuo kod Bjelita.
TRAKANOV Aleksandar iz Dnjepropetrovska (SSSR), 9127, poginuo
u Voin Kanalu.
TRIFUNOVI Jovan iz Borova, 1925, poginuo aprila 1945. na Dravi.
TRIFUNOV Zdravko iz Stapara, 1911, poginuo kod Bjelita.
TRIFUNOV Nikola iz Sivca.
TUMARA Stevan iz Slunja, 1925, poginuo kod aavice.
TURAN Jovan iz NoVog Sada, 1926, poginuo kod Koprivnice.
TVRDI Andreja iz Kovaice, 1921, poginuo aprila 1945. na Dravi.
UGRICA Boko iz Stapara, 1924, poginuo kod aavice.

UGRICA Nikola iz Stapara, 1922, poginuo kod aavice.

VASIC Petar iz Bele Crkve, poginuo kod Batine.
VASIC Andrija iz G. Orovice, 1926, poginuo kod N. Bezdana.
VASIC Jovan iz Begea, 1915, poginuo u Baevcu.
VARGA Vladislav iz Sombora, poginuo kod Batine.
VARGA Laslo iz Sombora, poginuo kod Batine.
VELICKOVI Cveta iz Curuga.
VELICKOVI Zvezda iz Bele Crkve.
VELICKOVIC Duan iz Bele Crkve.
VELIMIROV Boidar iz Stareva, poginuo kod Bolmana.
VELIN Marin iz Santova (NR Maarska), poginuo kod Batine.
VEM Josip iz Sombora, poginuo kod Petlovca.
VESELINOV Vojislav, poginuo kod Adolfovca.
VESELICA Branko iz Bihaa, 1922, poginuo kod Batine.
VILOTIC Velizar iz G. Orovice, 1918, poginuo aprila 1945. na Dravi.
VINER Franja iz Sombora.
VISMEG Anton iz Ceria (Vukovar), 1923, poginuo kod aavice.
VINJI Doka iz Seleua, 1924, poginuo kod Novog Bezdana.
VINJICKI Dragoljub iz Paneva.
VITORIO Antonio iz Palerma (Italija).
VIA Dragutin iz Paneva, roen 1908.
VLADISAVLJEV D. Mitar iz Sivca.
VLAJKOVAC Svetolik iz Kusia.
VLAKALIC D. Slavko iz Sivca.
VLASKALI ivko iz Sivca.
VOJINOV iva iz Crepaje, 1912, poginuo kod Batine.
VOJKI Aleksandar iz Sombora, poginuo kod Bolmana.
VRANJE Dragoljub iz Ban. Novog Sela, 1921, poginuo kod G.
Miholjca.
VUCKOVIC ura iz Elvenika, 1925, poginuo januara 1945. na Dravi.
VUCAN Ilija iz Ban. Duanova, 1906, poginuo aprila 1945. na Dravi.
VUJIC Aleksandar iz Novog Sada, 1923, poginuo kod Batine.
VUJIC Vitomir iz Orovice, 1926, poginuo u Petrovom Selu.
VUJANOV Milenko iz Vel. Livada, 1923, poginuo kod Oraice.
VUJIN arko iz Petrovog Sela, 1926, poginuo kod Nedeljice.
VUJNOVI Josip iz Sv. Ane (Sv. Lenard), 1926, pog. u St. Gradu.
VUJKOVIC Ivan iz Sombora, poginuo kod Batine.
VUKOVIC Dano iz Subotice, 1925, poginuo kod Batine.
VUKOVIC Budimir iz Deliblata.
VUKOVIC tipan iz Sombora, poginuo kod Batine.
VUKOVIC Milan iz Sombora, poginuo kod Josipovca.
VUKOBABA Dara, poginula na batinskom mostobranu.
VUKOJF.V Bogdan iz Obrovca.
VUKICEVIC Milan iz Sombora, 1908, poginuo kod Otrovaneca.
ZAKI iika iz Idvora, 1922, poginuo kod Reenca.
ZAHAREC Mia iz Kulpina, 1930, kod D. Bezdana.
ZARI Neca iz Ioa, 1917, poginuo kod Crnca.
ZDRAVKOVIC Milenko iz Kruevca, 1928, poginuo u Lugu.
ZEC Jelena iz Vladimirovca, 1928, poginula kod Bakog Brega.
ZETOVIC Marko iz Bakog Monotora, 1926, poginuo kod Baevca.
ZGAJBA Slobodan iz Dolova.
ZIDAREVIC Aleksandar iz Sombora, 1925, poginuo kod Spiia.

ZORI Leposava iz Bavanita, poginula u Baranji krajem 1944.

ABALJAC Paja iz Pivnica, 1924, poginuo aprila 1945. na Dravi.
ARKOVAKI Predrag iz Sombora, poginuo kod Batine.
EBELJAN Milivoj iz N. Kozjaka, 1924, poginuo kod Bolmana.
2IVAN0VI ivan iz Omoljice, 1923, poginuo u Perancu.
IVI Duan iz Tuevca (Svrljig), 1928, poginuo u N. Bezdanu.
IVA Evgenija iz Deliblata, 1923, poginula kod Batine.
IVIN Veljko iz Dobrice, 1908, poginuo u G. Miholjcu.
IVKOVI Luka iz Deliblata, 1914, poginuo u aavici.
IVKOVIC Svetislav iz Crepaje, 1915, poginuo kod G. Miholjca.

I Z V O R I

Ljubica Vesili: Pokrajinski komitet KPJ za Vojvodinu

19411945. (Graa za istoriju Vojvodine), Novi SadSremski Karlovci 1971.
arko Zrenjanin, Biblioteka Ulaznica, Zrenjanin 1974.
Jovan Veselinov arko: Svi smo mi jedna Partija, Vojvodina u borbi, Novi Sad, 1971.
Ljubomir Tabaoki: Neke osobenosti NOB u Banatu u
toku 1943, Zbornik Vojvodina 1943.
ore Momilovi: Na banatskoj strani, Nar. armija,
Beograd, 1973.
ivan M. Ninkovi:
6. vojvoanska, Vojnoizdavaki
zavod, Beograd, 1973.
Seanja komandanata vojvoanskih brigada, Institut za
prouavanje istorije Vojvodine, Novi Sad, 1975.
15 vojvoanskih brigada, Vojvodina u borbi, Novi Sad,
1953.
Panevac, Panevo, 6. oktobra 1979.
Sreta Savi: 51. vojvoanska divizija, Vojnoizdavaki
zavod, Beograd, 1974.
General armije Kota Na: Od uljma do Batine, Dnevnik, Novi Sad, februar 1980.
Slobodna Vojvodina, br. 24 od 28. oktobra 1944.
ore Jovi: Razvoj NOB u bakopalanakoj optini,
Bilten Muzeoloke sekcije jugozapadne Bake br. 3 od 1975. g.
ore Vasi: Hroniika o oslobodilakom ratu u junoj
Bakoj, Vojvodina u borbi, Novi Sad, 1969. god.
Milan Basta: Batina naa rana i na veliki ponos,
Dnevnik, Novi Sad, novembar 1979.
Nikola Boi: Batinska bitka, Rad, Beograd 1979.
Nikola Boi: Ravnica u plamenu rukopis
Milan Basta: Rat je zavren 7 dana kasnije, Globus,
Zagreb 1976.
Zbornik dokumenata i podataka o oslobodilakom ratu
naroda Jugoslavije
Vojnoistorijski glasnik br. 1, 2, 3. i 4. od 1953.
Arhiv Vojnoistorijskog instituta JNA, Beograd
(dokumenti)

Spomenica 51. divizije, Smederevo, 1945.

H e r o j , list boraca 12. VUB br. 19
Slobodan Pei:
Listovi vojvoanskih brigada, Rad
vojvoanskih muzeja 1213.

POGOVOR

Brigadni odbor, a zatim i borci Brigade (na radnom

sastanku u Paragama oktobra 1981. godine) usvojili su koncepciju i obim knjige, tako to bi se, pored ostalog, dao i
presek zbivanja u godinama rata u junom Banatu, zatim
u Bakoj Palanci, Somboru i u Sremu, jer su u sastav Brigade uli narodnooslobodilaki partizanski odredi iz junog
Banata (Belocrkvanski, Panevaki i Vraki), june (Bakopalanaki) i severne (Somborski) Bake, kao i Udarni bataljon Banatske operativne zone, koji je u Banat preao
iz Srema.
Polazei od potrebe da itaocima borcima Brigade,
a naroito mlaim generacijama knjiga bude pristupana i po obimu i po nainu kazivanja, Redakcija je autoru utvrdila odreeni prostor, pa stoga ona nije mogla ire
i potpunije da prikae pojedina borbena dejstva, dogaaje i
linosti, dakle, borbeni put Brigade u celini. S druge strane, ire navoenje neprijateljskih snaga u pojedinim operacijama, kao i zadataka naih jedinica na nivou 51. divizije,
a ponegde i 3. armije, dato je samo zato da bi se lake
sagledala veliina i znaaj tih operacija i vanost zadataka
koji su u njima pripali 12. brigadi.
Kako nije izvesno da e se u dogledno vreme pojaviti i 'tzv. knjiga seanja boraca 12. brigade, autor je u
nekim prilikama koristio izjave i beleke pojedinaca, tako
da ovo delo ima i elemenata seanja, ime je istovremeno postignuta vea slikovitost u prikazivanju pojedinih
dogaaja.
Linosti unete u podtekst date su s namerom da se vidi
koliko je Brigada bila rasadnik kadrova u posleratnom razvoju naeg drutva.

Posve je sigurno da brojni junaki podvizi boraca i

stareina nisu mogli da nau mesta u knjizi na ovako relativno skuenom prostoru.
U nekim borbama i bitkama
(Batina, aavica...)
esto je bilo veoma teko izdvojiti
pojedince. Bilo je to, moglo bi se bez preterivanja rei
masovno junatvo.
fr

-fr

-fr

elim da se zahvalim svima koji su mi pruili pomo u radu ili dali korisne primedbe na rukopis: Redakciji (Duan Doronjski, Milenko Brki, Duan Krajnovi, Sreta Petronijevi, Lazar Petrovi, iva ijaki i Sreten Zari),
borcima Junobanatskog partizanskog odreda, Nikoli Kmeziu, ratnom partijskom rukovodiocu Brigade, Ljubomiru
Tabakom, istoriaru, Jovanu Baanovu, drutveno-politdkom radniku, Milenku Beljanskom, novinaru, oru Momiloviu, istoriaru, Jovanu Munanu, rezervnom poruniku,
Silvi j i Mandre-in, likovnoj umetnici,
Draganu Taliu,
novinaru, Branimiru Mauloviu, kustosu Muzeja batinske
bitke, Slobodanu Plaviu, rez. poruniku i drugima.

S A D R A J
Strana
UVOD
_
_
_
_
_
_
_
_
_
_
_
6
JUNI BANAT U NOB _
_
_
_
_
_
_
_
9
Faistike snage u Banatu
10
Na poziv Partije

12
Odmazda
neprijatelja

15
Pogibija arka Zrenjanina
21
Junobanatski partizanski odred u akciji
23
Uspostavljanje veza sa pokrajinskim rukovodstvom
26
Reorganizacija Odreda, dalje borbe
30
Rast Partije, SKOJ-a, mlade narodne vlasti...
33
UDARNI
BATALJON
BANATSKE
OPERATIVNE
ZONE _ _ _ _ _
37
Panevo osloboeno, Tito u Vrcu
44
VOJLOVICA, 8. OKTOBRA
47
U borbama za osloboenje Beograda
56
NA PRAGU Bake
58
Praznik slobode u Novom Sadu
61
U sastavu 51. divizije
66
BAKOPALANAKI P A R T I Z A N S K I NO ODRED

68
Partizanske baze

77
Aktivnost partizana do osloboenja Bake Palanke
79
SOMBORSKI P A R T I Z A N S K I NO ODRED
83
B A T I N S K A OPERACIJA
_
_
_
_
_
_
_
8 6
Za mesto forsiranja izabrana Batina
88
Dunav brani 60.000 faistikih vojnika
89
Pripreme za forsiranje
90
Skojevac Kovaev prva etva batinske bitke
92
Tok operacije
93
Kako je batinsku operaciju doiveo komandant Brigade
99
Zamen-ik komesara Brigade spasava ranjenike
103
Komesar Brigade: Nevieno teka borba
105
Krvava kota 169
106
Ocena komandanta Divizije
110
Priznanje Vrhovnog komandanta

112
Relativno zatije na Dravi
115
KAD DVANAESTA ZATALASA STROJ
118

Strana
V I R O V I T I K I MOSTOBRAN

119
Bugari preuzimaju nae poloaje
120
Do ikloa bez odmora
120
aavica

122
Nemaki plan Vukodlak
127
Organizaciono sreivanje u Baranji
133
PESMA DVANAESTE VOJVOANSKE BRIGADE
138
BOLMAN GORI
_
_
_
_
_
_
_
_
_
139
U Borbu iz pokreta
-
142
Priznanje marala Tolbuhina

148
PROLENA
OFANZIVA
__

__
153
Pripreme za prelaz Drave kod Osijeka
153
Poetak prolene ofanzive
158
Osijek je slobodan
163
GONJENJE NEPRIJATELJA
_
_
_
_
_
_
167
Slava Svetozaru Velikoviu Cveti
171
Poklon za 1. maj sloboda
173
Koprivnica, Varadin, Ptuj, Maribor...
174
Arnautska eta
179
RAT JO NIJE Z A V R E N
182
Zarobljavanje generala Lera
184
Pregovori sa nemako-ustakim tabovima i pokuaj
neprijateljskog proboja
185
Zavrne borbe, kapitulacija i zarobljavanje sviih neprijateljskih snaga pod Lerovom komandom
187
DVANAESTA (Odlomci iz poeme)
190
B O R B E N I PUT DVANESTE VOJVOANSKE UDARNE BRIGADE
192
DVANAESTA POSLE RATA
193
Divan primer bratstva i jedinstva

195
Susreti boraca, naroda i omladine
196
Obeleja

198
Brigadna soba
198
Pokretna izloba

200
Brigadni bilten H e r o j

201
Priznanja
201
Brigadna znaka

202
Borci Dvanaeste u Kui zvea
202
SPISAK BORACA
12. VOJVOANSKE
UDARNE
BRIGADE
206
SPISAK P O G I N U L I H
239
IZVORI
__

258
POGOVOR
_
_
_
_
_
_
_
_
_
_
259

Tehniki urednik i izrada korica

Miodrag Kaliki

Korektura
Gorica Popov

Na prvoj strani:
znaka Brigade

Tira: 3.000 primeraka

Rukopis zavren aprila 1982.

tamparija
SLOBODA Vrac

BELEKA O PISCU
Branislav Popov Mia, novinar, roen je u Vrcu
1924. godine. Novinarstvom
je poeo da se bavi jo za
vreme rata, kada je u 12.
vojvoanskoj udarnoj brigadi ureivao bataljonske listove. Od 1948. godine radi
kao profesionalni novinar-urednik u vojnim listovima
Za pobedu i Narodna armija. Preavi na drutveno-politiki rad u Vrcu,
Panevu i Novom Sadu, saraivao je u Dnevniku,
Panevcu, Libertatea,
Veernjim
novostima,
Tribuna tineretuluj, Zrenjaninu i Vrakoj kuli
(reportae i feljtoni), Radio-Novom Sadu (feljtoni) i Televiziji Novi Sad (dokumentarni filmovi).