SEMINARSKI RAD

Predmet:Ekonomija
Tema:Privredni rast i ekonomska politika

Mentor:
Dr.Miroslava Petrevska

Studenti:
Dragica Mii 5-4
Milica Jovi 5-34

SADRAJ:

Uvod.......................
Pojam privrednog rasta.............................
Privredni rast i akumulacija kapitala.................................
Tehnoloke promene i privrednii rast...................................
Trendovi i izvori privrednog rasta..............................
Izvori privrednog rasta..................................
Predmet teorije privrednog rasta.........................
Mogunost postizanja brzog privrednog rasta...........
Privredni rast Srbije u 2012. godini...........................
Pojam ekonomske politike................................
Osnovni koncept ekonomske politike.............................
Nosioci, instrumenti i mere ekonomske politike........................
Najznaajniji segmenti ekonomske politike.............................
Ostali segmenti ekonomske politike.......................
Ciljevi ekonomske politike..................................
Subjekti ekonomske politike.......................
Zakljuak.............................
Literatura..................................

UVOD
Da bi se zadovoljile stalne rastue potrebe stanovnitva, ljudsko drutvo je
prisiljeno na proces stalnog obnavljanja proizvodnje razliitih materijalnih
dobara i usluga.
Privredni rast podrazumeva poveanje proizvodnje na nivou nacionalne
ekonomije izraeno kroz ukupan bruto domai proizvod (skup dobara i
usluga ostvarenih u toku jednog perioda) u odnosu na broj stanovnika.
Tokom privrednog rasta promene u sastavu privrede su raznovrsne. One su
najizraenije u promenama u proizvodnom sastavu, odnosno ueu
pojedinih delatnosti (kao to je poljoprivreda i industrija) u ukupnoj
proizvodnji. Privredni rast i promena sastava u privrdi objanjavaju
ekonomsku sadrinu privrednog razvoja. U novije vreme sve vei znaaj
dobijaju njegovi drutveni i ekoloki inioci.

POJAM PRIVREDNOG RASTA

Privredni rast se kvantitativno izraava na razliite naine, najee pomou
pokazatelja stope rasta drutvenog bruto proizvoda, nacionalnog dohodka,
drutvenog bruto proizvoda po glavi stanovnika, nacionalnog dohodka po glavi
stanovnika...
Stabilan privredni rast vana je predpostavka lakeg reavanja centralnog
ekonomskog zadatka u svakoj zajednici, odnosno u veem stepenu zadovoljenje
rastuih potreba ljudi upotrebom uvek ogranienih resursa.
Privredni rast je dugotrajan i spor proces. Uz prosean rast od 1% godinje

treba da protekne 70 god.kako bi se duplirao iznos dohodka po stanovniku.

Kretanja stope privrednog rasta u duem vremenskom intervalu prua
indikacije o kvalitetu ostvarenog poveanja proizvodnje. Kvalitetni
privredni rast treba da bude dostoja i samoodriv, kao i postojanje
mehanizama za eliminisanje proizvodnje koja nije ekonomski efikasna.

PRIVREDNI RAST I AKUMULACIJA

KAPITALA
Da bi bolje razumeli akumulaciju kapitala i tehnoloke promene koje utiu na
ekonomiju, neophodno je razraditi neoklasini model ekonomskog rasta.
Neoklasini model privrednog rasta opisuje ekonomiju u kojem je jedinstveni
homogeni output proizvode dva inputa: capital i rad. Ovde je rast rada van
domaaja ekonomije i na njega ne utiu ekonomske determinante. Kod
neoklasinog modela najznaajnije mesto imaju kapital i tehnoloke promene
U analizi privrednog rasta ekonomisti naglaavaju potrebu za poveanjem kapitalne
opremljenosti, to znai da se koliina kapitala po radniku stalno poveava.

Primeri poveanja kapitalne opremljenosti ukljuuju multiplikovanje

poljoprivrednih maina i irigacionih sistema u poljoprivrednoj proizvodnji,
brzih eleznikih pruga, autoputeva u transportu, kompjutera,
komunikacionih sistema u bankarstvu...

TEHNOLOKE PROMENE I PRIVREDNI

RAST
Na osnovu istoriske geneze razvoja lako je uociti da su tehnoloske
promene uslovile ekonomsko poboljsanje proizvodnih mogucnosti
Evrope,Severne Amerike i Japana.
Tehnoloske promene podrazumevaju promene u procesima proizvodnje ili
uvodjenje novih proizvoda u cilju povecanja outputa ili povecanja outputa
od jednake kolicine inputa. Naj znacajniji tehnoloski razvoj u savremenom
svetu odigrao se u elektronici, racinarima, telekomunikacijama, avioindustriji itd.
Izumi i dostignua ne samo da obezbedjuju stabilan razvoj, vec uz
konstantan odnos inputa, plata i kamata poveavaju koliinu outputa koja
svaka jedinica outputa moe proizvesti. Tako neprekidno rastu: kapital po
radniku, output po radniku i plate po radniku, a pri tome nedoe do
opadanja realne kamate. Dakle prava investicija poveava produktivnost
kapitala i neuralie zakon opadajue stope profita.

TEHNOLOKE PROMENE I PRIVREDNI

RAST
Treba istai da su neke investicije naklonjene kapitalu, a druge radu.
Poljoprivredne maine smanjuju potrebu za radom a poveavaju potrebe za
kapitalom pa ih zato nazivamo investicijama koje tede rad, i one
poveavaju profite u odnosu na nadnice (plate). Novi izumi koji smanjuju
potrebe za kapitalom vie od potrebe za radom (na primer uvoenje rada u
vie smena) su investicije koje tede kapital, i one poveavaju plate
(nadnice) u odnosu na profit.

TRENDOVI PRIVREDNOG RASTA

Trend 1. Stanovnitvo i radna snaga rastu, ali mnogo sporije nego koliina
kapitala, to je rezultat poveanja kapitalne opremljenosti.
Trend 2. Realne nadnice pokazije stalan uzlazni trend, sem u nerazvijenom
zemljama.
Trend 3. Udeo nadnica i plata u nacionalnom dohodku neznatno se uveao
u dugoronom razdoblju, a u nerazvijenim zemljama opao.
Trend 4. Prisutnost velikih oscilacija u realnoj kamati i profitnoj stopi,
naroito u doba konjukturnih ciklusa, mada u poslednjim dekadama razvoja
nema snanog uzlaznog i silaznog trenda.
Trend 5. Kapitalni koeficijent umesto da raste po osnovu zakona opadajuih
prinosa, on se zapravo smanjuje od 1940. godine. Do nekih promena dolazi
posle 1970. godine u nerazvijenim zemljama ima trend rasta.
Trend 6. U toku 20. veka odnosi nacionalne tednje i investicija prema
GNP-u su stabilni. No cim se pojavi deficit u budzetu, udeo tednje
znacajno opada.
Trend 7. Kada se analiziraju konjukturni ciklusi, nacionalni proizvod raste
po prosenoj stopi izmedju 2-3% na godinu dana.

PREDMET TEORIJE PRIVREDNOG RASTA

Teorija privrednog rasta permanentno izuava kvantitativne relacije
izmeu utroka i autputa. Teorija privrednog rasta kvantificira doprinos
inilaca koji determiniu dugoroni proizvodni potencijal pojedinih
nacionalnih ekonomija, korostei pri tome najee kriterijume poput rasta
realnog bruto nacionalnog proizvoda ili nacionalnog dohotka po
stanovnikku.
Teorija privrednog rasta razmatra probleme dinamike ravnotee i stim u
vezi pokuava da definie adekvatan odgovor na osnovno pitanje na koji
nain obezbediti uveanje realnog bruto nacionalnog proizvoda koji
odgovara uslovima pune zaposlenosti.
U trinim uslovima privreivanja bitna pretpostavka privrednog rasta je puno
korienje proizvodnih faktora. Analogno tome, maksimalni proizvodni kapacitet
neke privrede u datom vremenskom intervalu definie veliina i kvalitet
proizvodnih faktora kojima ona raspolae. Zakljuak je pri tome krajnje
jednostavan i veoma logian. Maksimalna stopa privrednog rasta se ostvaruje pod
pretpostavkom realizacije najveeg mogueg poveanja upotrebljenih koliina
proizvodnih faktora i/ili njihovog maksimalnog produktivnog korienja.

MOGUNOST POSTIZANJA BRZOG

PRIVREDNOG RASTA

Stopa rasta najveeg broja zemalja u razvoju u dosadanjem

ekonomskom razvoju nije prelazila stopu demografskog rasta. U takvim
uslovima to znai stagnaciju per capita dohotka. Porast per capita
dohotka dosta je ogranien zbog visoke stope demografskog rasta. Ova
stopa se procenjuje na oko 2% proseno godinje, mada ima zemalja u
kojima je ova stopa nekoliko puta via.
Ova stopa per capita dohotka je i dalje niska, jer ne osigurava: veu
potronju i irenje domaih trita; veu ponudu i formiranje domae
akumulacije, veu stopu investicija i pokretanje veih (internih) snaga
razvoja koje ve zapoeti rast mogu da odre i dalje razvijaju.
U tehnolokom procesu s jedne strane, uz sve veu relativnu zaostalost i
ograniene mogunosti razvoja, uz oite ograniavajue faktore razvoja,
postavlja se pitanje ostvarivanja potrebne i kogue stope rasta tih
zemalja.

PRIVREDNI RAST SRBIJE U 2012 GODINI

Odravanje budetskog deficita u
dogovorenim okvirima sa MMF-om predstavljalo
bi dodatnu garanciju makroekonomske stabilnosti.
Prema proceni Narodne banke Srbije,
usporavanje svetske privrede,
uz verovatnu recesiju u evrozoni,
uticae na usporavanje privrednog rasta
Srbije u 2012. godini, u kojoj se oekuje rast
bruto domaeg proizvoda (BDP) od oko 0,5 odsto.
Centralna banka je ranije ve revidirala nanie procenu rasta BDP-a Srbije u ovoj
godini na 1,5 odsto, imajui u vidu loije makroekonomske performanse velikih
trgovinskih partnera Srbije. Prema poslednjim procenama vlade, za ovu godinu,
takoe, se oekuje privredni rast od 1,5 odsto. Kako je saoptila NBS,
odravanje budetskog deficita u ranije dogovorenim okvirima sa
Meunarodnim monetarnim fondom predstavljalo bi dodatnu garanciju
makroekonomske stabilnosti i ostavilo vei prostor za buduu relaksaciju
monetarne politike.

POJAM EKONOMSKE POLITIKE

Od velike svetske ekonomske krize tridesetih godina XX veka postaje jasno da
postoje odreene imperfektnosti na tritu zbog ega se privredni sistem ne moe
prepustiti iskljuivo delovanju trinog mehanizma. Kako bi se ouvala stabilnost
ekonomskog sistema i stvorile predpostavke za njegov dalji razvoj neophodna je
intervencija drave i njeno aktivnije angaovanje u privrednom ivotu.
Od tada do danas pitanje mere u kojoj drava treba da reglie privredna kretanja je
neprekidno u centru panje ekonomske javnosti. Iako je jasno da su preduzea u
privatnoj svojini znatno efikasnija od javnih i drutvenih, jasno je i da se sva
preduzea u privredi ne mogu prepustiti privatnom sektoru. Ipak meu ekonomskim
teoretiarima se neprekidno vodi otra debata o tome da li angaovanje drave u
privrednom ivotu ima vie pozitivnih ili negativnih posledica.

Kakav god da je odgovor na to pitanje injenica je da su savremene privrede

takozvane meovite privrede i da pored trinog mehanizma i konkurencije
svoj upliv u privredna kretanja ima i drava. Taj upliv drave se manifestuje
kroz ekonomsku politiku koju ona vodi i koja je meusobno uslovljena i
povezana a konkretnim privrednim sistemom.

OSNOVNI KONCEPT EKONOMSKE

POLITIKE

Ekonomsku politiku moemo da definiemo kao aktivnost drave kojom

ona u skladu sa zadatim ciljevima utie na ekonomsku aktivnost, odnosno
na (promenu) ponaanja ekonomskih uesnika u eljenom pravcu.
U domenu ekonomske teorije pojam ekonomska politika se koristi za
oznaavanje dveju pojava:
1. kao raznovrsna aktivnost drave i drugih nosilaca ekonomsko politikog
odluuvanja (tzv.makro ekonomski subjekti), ija svrha je stvaranje
adekvatnog drutvenog ambijenta za optimalan privredni i ekonomski
razvoj;
2. kao nauna disciplina u okviru sistema ekonomskih nauka koja se bavi
iznalaenjem i analiziranjem odnosa i zakonitosti u vezi sa delovanjem
drave i drugih makroekonomskih aubjekat u regulisanju ekonomskih
odnosa.
Zavisno od aspekta posmatranja strukture konkretnog privrednog sistema
ekonomska politika moe biti: - opta ekonomska polititka;
- parcijalna ekonomska politika.
Brojni teoretiari ekonomsku politiku dele na sistemsku i procesnu (tekuu)
ekonomsku politiku.

NOSIOCI, INSTRUMENTI I MERE

EKONOMSKE POLITIKE

Nosioci ekonomske politike su brojni i dele se u dve grupe:

- Prva grupa nosilaca ekonomske politike pripada grupi njenih kreatora;
- Druga grupa nosilaca ekonomske politike je institucionalizovana kroz
predstavnike organe, organe parlamenta vlasti i vladu jedne zemlje.
Instrumenti su sredstva pomou kojih nosioci ekonomske politike ostvaruju
postavljene ciljeve. Sve instrumente ekonomske politike je mogue
razvrstati:
Instrumente javnih finansija;
Instrumente novca i kredita;
Instrumente deviznog kursa;
Instrumente direktne kontrole;
Instrumente promene institucionalnih aranmana.
Mere ekonomske politike su postupci usmereni u pravcu promene ili
ukidanja postojeih instrumenata, ili pak uvoenja novih instrumenata
makroekonomske politike.

NAJZNAAJNIJI SEGMENTI EKONOMSKE POLITIKE

- MONETARNA POLITIKA - Vei je broj kanala uticaja monetarne

komponente na realna ekonomska kretanja. Najznaajnija su sledea dva:
Promena kamatnih stopa i
Promena koliine novca u opticaju.

Sloene procese multiplikacije realizuje centralna banka uz pomo tri vrste

instrumenata: - operacijama na otvorenom tritu,
- politikom obaveznih rezervi i
- politikom diskontne stope.
Monetarnom politikom i njenim instrumentima moe se znaajno uticati na
tokove novanog i robnog prometa drutvene reprodukcije, na nivo
novane mase, na nivo kredita, na brzinu obrta novca u opticaju, na obim i
strukturu novane tranje i drugo.

NAJZNAAJNIJI SEGMENTI EKONOMSKE

POLITIKE
FISKALNA POLITIKA - Razvojna funkcija fiskalne politike se ogleda pre
svega u njenom uticaju na formiranje sredstava za investicije. U principu,
dva su osnovna naina pomou kojih je mogue merama fiskalne politike
stimulativno uticati na privredni razvoj:
Prvi nain podrazumeva direktno formiranje sredstava za investicije
pomou mera fiskalne politike. On je karakteristian uglavnom za nie
faze razvijenosti;

Drugi se odnosi na primenu najraznovrsnijih fiskalnih mera

kojima se stimuliu sklonost tednji i investiciona aktivnost
pojedinih privrednih subjekata. U te mere ubrajamo poreske
olakice za nove investicione zahvate, sniavanje poreskih
stopa u cilju ubrzane amortizacije, poreske olakice kod
osvajanja proizvoda i usluga na temelju savremenih
tehnolokih promena

OSTALI SEGMENTI EKONOMSKE

POLITIKE
Budetskom politikom, sticanjem budetskih prihoda i njihovim
rasporeivanjem, mogue je uticati na odnose ukupne ponude i tranje na
tritu.
Spoljnotrgovinska politika-Merama spoljnotrgovinske politike mogue je
direktno ili indirektno uticati na uvozno-izvozne aktivnosti ekonomskih
subjekata, podsticati ih ili destimulisati.
Politika cena - Zadatak drave je da sva pomeranja i kretanja cena odrava
u eljenim okvirima. "Tri su osnovna naina putem kojih drava moe
ostvariti svoje namere u pogledu kontrole cena:
- posredne mere, kojima se ne ograniava trini mehanizam formiranja
cena, ve se na cene utie regulisanjem uslova privreivanja, koji sa svoje
strane deluju na promene u ponudi i tranji
- neposredne mere, koje podrzumevaju primenu administrativnih metoda,
ime se obustavlja slobodno trino formiranje cena
- kombinacija mera obe navedene vrste.

OSTALI SEGMENTI EKONOMSKE

POLITIKE
Politika robnih rezervi - Tom politikom drava moe direktno da utie na
proizvodnju, na odnos ponude i tranje, i na nivo trine cene konkretnih
proizvoda.
Planiranje, srednjorono i dugorono, je isto tako izuzetno znaajno
podruje makroekonomskih politika, gde ekonomske funkcije drave mogu
i treba da dolaze do punog izraaja, pruanjem privrednim subjektima
pouzdanih informacija o razvojnim trendovima, usmeravajui time, u
odreenoj meri, njihovu buduu poslovnu aktivnost.
Politika regionalnog razvoja - Uloga drave je nezamenjiva u
preduzimanju potrebnih ekonomskih i drugih mera kojima se podstie
skladan regionalni razvoj, kao i bri razvoj onih podruja koja su zaostala
ili zaostaju u razvoju u odnosu na neki privredni prosek.
Politika socijalne sigurnosti - Ekonomsko-socijalne mere kojima se
osigurava minimum socijalne sigumosti graana moraju, na odgovarajui
nain, da budu u rukama drave i njenih funkcija.

CILJEVI EKONOMSKE POLITIKE

Ciljevima se izraava namera i elja nosioca ekonomske politike,a moe se
definisati kao eljeno budue stanje koje se moe ostvariti jedino planiranom
ljudskom akcijom. Kroz cilj se uspostavlja odnos izmeu nosioca odluke i
nekog budueg stanja i mora ispunjavati uslov da je ostvariv. Iz toga
proizilazi: prvo,da ciljevi moraju biti specifirani i merljivi, i drugo, da je cilj
mogue ostvariti u raspoloivim okolnostima i sredstvima.
Prema vremenskom faktoru ciljevi Ekonomske politike mogu biti:
kratkoroni znaajni za postizanje kratkorone privredne ravnotee,
instrumenti stabilizacione EP. Najbitniji: stabilnost cena, pozitivna stopa
rasta, puna zaposlenost, pozitivan platni bilans.
Dugoroni najee 10 i vie godina. Neki primeri: poboljanje alokacije
faktora proizvodnje, regionalni razvoj..
Prema znaaju, ciljevi ekonomske politike mogu biti:
- osnovni (glavni); i sporedni.

CILJEVI EKONOMSKE POLITIKE

Prema meusobnom odnosu, ciljevi ekonomske politike mogu biti:
- nezavisni; komplementarni; konfliktni.
Ciljevi moraju biti: realni, objektivni. Pre nego to se odrede neophodno je da se
postojea privredna situacija analizira. Realniji su oni ciljevi ija realizacija ne vodi
ka drastinoj razlici izmeu postojee privredne situacije i one koja se eli postii.
Ispunjenje ciljeva ekonomske politike zavi od sledeeg:
Kvantitativan izraz stepena ostvarenja postavljenih ciljeva mora biti vei od
trokova nastalih pri realizaciji tih ciljeva.
Smatra se da se manjim primenama instrumenata postiu bolji efekti.

Instrumenti moraju biti pravovremeno primenjeni moraju biti

usklaeni sa trenutnim stanjem privrede tj. usklaeni sa postojeom
fazom privrednog ciklusa. Izmeu vremena preduzimanja mere i njenog
dejstva moe da proe dui period efikasnost EP je vea ukoliko je
time-lag krai.

SUBJEKTI EKONOMSKE POLITIKE

Subjektima ekonomske politike se mogu smatrati svi subjekti koji imaju

pravo da donose obavezujue makroekonomske odluke, kao i svi drugi
subjekti ije odluke po svom znaaju imaju makroekonomski karakter.

U veini savremenih privreda, deluju etiri vrste subjekata ekonomske

politike:

1.
2.
3.
4.

makroekonomski subjekti koji imaju pravo da donose obavezujue

ekonomske odluke;
udruenje osnovnih privrednih subjekata koja donose makroekonomske
odluke(privredne komore,sindikati i sl.).
politike partije, udruenja graana i N.V.O.
velike privredne organizacije,ija se delatnost neposredno odraava na
itavu delatnost zajednice, a po objektivnom znaaju imaju
makroekonomski karakter.

ZAKLJUAK
Najjdnostavnije, privredni rast predstavlja poveanje vrednosti proizvodnje
na nivou nacionalne ekonomije. Podaci o stopama rasta bruto nacionalnog
proizvoda u pojedinim zemljama u duem vremenskom periodu takav stav
ubedljivo potvruje. Daleko najvei broj danas razvijenih zemalja u toku
poslednjih dve stotine godina imao je prosenu stopu rasta bruto nacionalnog
proizvoda u iznosu od 2 do 3%. Kad se ima u vidu rast bruto nacionalnog
proizvoda per capita, cifra se kree izmeu 1 i 2%. Zbog toga je u dugom
roku veoma znaajno, na prvi pogled, mala razlika ustopama privrednog rasta
pojedinih zemalja.
Teorija privrednog rasta izuava kvantitativne relacije izmeu upotrebljenih
faktora i dobijenog autputa i ima za cilj to preciznije izraavanje prirode i
inteziteta delovanja pojedinih faktora na rast drutvenog proizvoda.
Ekonomska teorija mora jasno da sagleda tendencije na strain ponude i
traznje i faktore kojima su te dve velicine uslovljene,a sve to kako bi se
obezbedilo dovoljno informacija za vodjene ekonomske politike.

LITERATURA
Dr arko Risti Ekonomija kapitala i finansiranje razvoja
aak 2006
Dr Ilija M. Risti Tehniki progres i privredni razvoj
Kragujevac 1999
Dr Slobodan Cvetanovi Teorija i politika privrednog
razvoja Ni 2000
Dr Jovo Jednak Ekonomija Beograd 2006
Ekonomija osnovi Prof.Dr.Radojica Sokovic
Osnovi ekonomije Prof.Dr.Jovan Jednak
Makroekonomija Prof.Dr.Bogdan Ilic