~ 1~

Karl F. Farst

BELI VITEZ

HAROLD ROBBINS presents: Carl F. Furst - THE WHITE

KNIKHT
Prevod: Darinka NIKOLI

1.
~ 2~

min@

Moda e ovaj bezlini etvrtak ipak biti po neemu znaajan,

razmiljao je Timoti Brajan oslukujui bat sopstvenih koraka u holu
velike centralne metro-stanice na Menhetnu. Bio je prilino uzbuen,
jer je za nekoliko minuta trebalo da se sretne s uvenim
predsednikom kompanije HEST. Na sastanak u poslovnoj zgradi, u
etrdeset drugoj ulici, doi e i ostali advokati: Viltmejer, Grejson,
Ruero i Hejs, ali Brajan jedini od njih jo nije imao prilike da vidi
predsednika. Pogledao je na sat i pritisnuo dugme drugog sprata u
liftu, a zatim se kritiki pogledao u ogledalu. Popravio je kragnu na
koulji i zakljuio da izgleda sasvim pristojno.
Timoti Brajan je imao trideset godina, zavrio je pravo na
Harvardu i radio je za Fostera Tajsena koji e takoe doi na ovaj
sastanak. Brajan je nosio torbu punu dokumenata.
Izlazak iz lifta doneo mu je razoaranje. Soba u koju je uao bila
je mala, sva u be i braon tonovima, sa znakom kompanije, na
vratima. Tek toliko, da bi bio siguran da nije pogreio vrata.
Sekretarica je bila sredovena ena sivog lica i ne ba prijateljski
raspoloena.
"Tajsen" rekla je vie za sebe i pritisnula dugme telefona na
svome stolu. "Gospodin Brajan, pravnik kod gospodina Tajsena, eli
prijem kod generala Frejzera."
Nakon nekoliko trenutaka klimnula je glavom Brajanu i
pokazala prema dvokrilnim vratima koja su se otvorila na pritisak
dugmeta.
Kroio je u hladnu, tihu prostoriju belih zidova na kojima su
visila platna modernih slikara. U prostoriji je bilo mnogo zelenila,
velikih kaktusa i nekog njemu nepoznatog rastinja koje je dosezalo
visoko, sve do galerije na prvom spratu. Jedna vrlo ljubazna
sekretarica obratila mu se sa uoljivim engleskim akcentom.
"Mislim da ete morati da priekate oko pet minuta, gospodine
Brajane" rekla je. "elite li kafu ili aj, ili neko osveavajue pie?
Viski?"
"Pa, moda jednu dijetalnu koka-kolu"."
Nasmeila se s razumevanjem i okrenula se prema svom stolu,
kako bi naruila pie. Zatim ga je ponovo pogledala i nasmeila mu se
jo jednom. On je za to vreme razgledao prostoriju. Pogled mu je
privukao prizor koji se mogao videti sa velikog prozora. Empajer stejt
bilding bio je tako blizu, da mu se inilo kako je potrebno samo
pruiti ruku i dotaknuti ga. Nekoliko trenutaka njegov pogled je
poivao na tom prizoru, a zatim se usredsredio na vitke noge ljubazne
devojke. Nosila je prilino kratku suknju, ali je bar imala dobar

~ 3~

razlog za to, pomislio je. Zatim je obratio panju na slike,

pokuavajui da proita imena autora: Mondrijan, de Kuning, Stela.
General Metju B. Frejzer, bivi oficir amerike vojske,
predsednik kompanije HEST, bio je od one vrste ljudi koji su uvek i
svuda privlaili panju, pa ak i kad to nisu naroito eleli. Bio je
visok, snano graen mukarac, vrlo zgodan, se licem na kome kao da
su bili ispisani svi dotadanji uspesi u njegovoj karijeri. Uostalom,
Metju Frejzer je imao lice predodreeno za uspehe. Bio je vii od
veine mukaraca koji su stajali oko njega i oito je vrlo dobro
podnosio svoje, sad ve poodmakle, godine. Oi su mu bile bledoplave,
hladne, a izraeni podonjaci svedoili su o broju popuenih cigareta i
o koliini popijenog viskija. Kosa, koja je nekad bila tamna, sad je
bila gotovo bela. Oito je mnogo polagao na garderobu, jer je sve na
njemu, od sivog sakoa od mekog vunenog tofa i tamnosivih
pantalona, bilo savreno. Kad se rukovao sa Timom Brajanom, stavio
je na trenutak cigaretu u pepeljaru. Cigareta je, primetio je Tim, bila
pravljena po porudbini, sa generalovim inicijalima ispisanim na
cigaret-papiru.
"Samo napred" rekao je general. "Razgledajte. Svi to rade kad
prvi put uu ovamo. Moemo da vas saekamo minut, dok razgledate
slike."
Jedan zid generalove sobe bio je prekriven starim japanskim
crteima na kojima su bili prikazani prizori iz samurajskog ivota,
pejzai slikani nenim bojama, prizori iz lova... Nametaj je takoe
bio u japanskom stilu, jednostavan i lep.
"Ja pijem viski s ledom. ta ete vi?" upitao je general Tima,
pokazujui zatim glavom na ostale koji su ve drali ae u rukama.
Tim Brajan je nesigurno pogledao svog starijeg kolegu Fostera
Tajsena.
"au vina, molim" rekao je zatim.
U sobi je bilo prilino mnogo ljudi i, izuzev Dejmsa Kahila, svi
su se generalu obraali sa strahopotovanjem. Dejms Kahil, zavaljen
udobno u jednu od generalovih fotelja, jedini je za koga bi se moglo
rei da je bio potpuno oputen.
"Doneli ste sve to je potrebno?" upitao je on Tima, pokazuzui
glavom na tanu koju je Tim jo drao u ruci.
"Da... da" odvratio je Tim, kad je shvatio da se njemu obraa.
Foster Tajsen je zatim uzeo tanu od Tima, otvorio je i izvadio papire.
"Da" razgledajui ih "da, gospodine. U redu je sve. Mi smo
spremni za potpisivanje, Mete" dodao je, obraajui se generalu.
"Pitam se da li smo sve dobro pripremili" primetio je Kahil.
"Ne budi uvek pesimista, Dime" dobacio mu je general Frejzer.
"Stvar se odvija vrlo dobro."
~ 4~

Kahil je slegnuo ramenima.

"Ne bih eleo da..."
"Nije to stvar naih elja. To je potreba."
Foster Tajsen se ugrizao za usnu i pogledao generala.
"Dosta je rizino to to radimo" rekao je. Kad se general okrenuo
prema njemu, pocrveneo je.
"Ti ne moe da mi garantuje da e sutra svanuti novi dan, zar
ne, Fostere? Svi ste vi pravnici jednaki. Ne elite da dajete nikakva
obeanja i nikakve garancije Sve je kod vas ako" i moda". Do
avola..." Uzviknuo je i uperio prst u Tima Brajana. "A ti, mome?
ta ti misli? Hoemo li uspeti? Da ili ne?"
Tim Brajan je pogledao starijeg kolegu, kao da trai savet. Foster je
klimnuo glavom. Tim je uzdahnuo.
"Da, gospodine. Meni se ini da hoemo."
"U redu!" povikao je general i pljesnuo rukama. "To je ono to
sam eleo da ujem."
"Bam, bam, bam" komentarisao je na sve to Kahil.
"Ti... kukin..."
"Ne uzbuuj se, Mete" mirno je rekao Kahil. "Gde je to pie?"
Devojka je gotovo istog trenutka ula i podelila pie. Frejzer je
otvoreno buljio u njene noge. Na Kahilovom licu to je izazvalo
ironian osmeh, ali komentara nije bilo. Bilo je vreme za poslovne
razgovore.
"Lukas Polson e konano morati da pristane na svaku cenu"
rekao je on, i dalje zavaljen u fotelju. "Na cilj sada jeste da uinimo
sve da ga partneri ostave. Ti jo ne zna, Fostere, ali svi su izgledi da
e ga ak i Artur Ringold napustiti. U tom sluaju, Polson ostaje sam,
sa Dejvom Bergerom i nekolicinom sitnih ulagaa."
"ta je Art rekao?" upitao je zainteresovano Foster, otpijajui
hladno vino iz ae.
"Oh, ti zna Arta" odgovorio je general umesto Kahila. "Taj
momak jo uvek okleva i ako ga Polson pritisne, moda e i odustati.
to se mene tie, ja u Lukasu Polsonu priznati uee, ali ne i
partnerstvo."
"Uostalom" mirno je dodao Kahil, ispijajui polagano svoj
martini" "mi ga ba i ne volimo mnogo."
"Priznajem, ja ga ne volim" rekao je general.
"Zar njegova ki nije napravila dobar posao za HEST?" upitao je
Foster.
"Melani Polson ne osea nikakvu pripadnost ili lojalnost naoj
kompaniji" primetio je general.
"Dobro, kako vi kaete" slegnuo je Foster ramenima. "Dokumenti
su spremni za potpisivanje."
~ 5~

General i Kahil su stavili svoje potpise tamo gde je trebalo i

advokati su otili oko etiri. Dim Kahil je ostao jo neko vreme i
zajedno s generalom jo jednom detaljno razmotrio strategiju plana
unitenja Lukasa Polsona. Zatim je u sobu uao Dik Morison, drugi
potpredsednik kompanije, koji je takoe stavio svoj potpis na
dokumenta. Onda je general Frejzer pozvao i treeg potpredsednika
Sida Haningtona, u Vaington, i obavestio ga o svemu.
***
Melani Polson je stiskala papuicu za gas svog crvenog porea",
a kazaljka je ve pokazivala 150 kilometara na sat. Vozila je kroz
senoviti drvored, a nekoliko minuta kasnije ostavila je kola na
parkingu ispred poslovne zgrade HEST-a.
Ula je u zgradu sa nekim udnim predoseanjem. U jutarnjim
novinama proitala je vest koja joj, dodue, nije rekla nita to ona
ve ranije nije znala ili bar predviala, ali, koja je uspela da
podstakne njen uroeni oprez.
Vest je bila kratka.

Bitka za kontrolu nad poslovima i imovinom kompanije HEST zavrena je

pre nego to je zvanino i poela. Po svemu sudei, general Metju Frejzer e
uskoro biti u posedu etrdeset odsto imovine kompanije i tako dobiti apsolutnu
kontrolu nad njom. U tom poslu pomoi e mu UNI, firma koja ima najvei
procenat u kompaniji. Petnaest odsto i dalje e ostati u vlasnitvo Artura
Ringolda, dok Lukas Polson i Dajvid Berger poseduju pet procenata."

"eka vas jedan gospodin. Mislim da je kazao da se zove Vitbi"

rekla je sekretarica kad je Melani ula u sobu. "Imao je zakazan
sastanak sa vama u devet."
Melani je pogledala na sat. Bilo je devet i osam minuta.
"Da li ste mu ponudili kafu?" upitala je neljubazno. Nije volela
kad je sekretarice upozoravaju na greke.
"Nije traio kafu."
"Da li ste mu je vi ponudili, pitala sam."
"Gospoice Polson..."
"Bolje utite" odbrusila je Melani i okrenula se. Pola je prema
Englezu koji ju je ekao na stolici, ispred vrata njene sobe.
Henri Vitbi je doao iz Londona. Doputovao je u Sjedinjene
Drave da ispita postoji li neka kompjuterska tehnologija koja bi se
mogla primeniti u njegovoj firmi. Tako je stigao i u HEST. Sastanak
sa Melani Polson bio je dogovoren telefonom, jo pre njegovog polaska
u Ameriku.
"Izvinite to kasnim, gospodine Vitbi."
"Oh, nita strano, draga devojko, nita strano" galantno e
Vitbi ustajui, sa irokim osmehom na licu. "Drago mi je to sam vas
~ 6~

konano upoznao, gospoice Polson. uo sam o vama sve najlepe,

kao i o vaem ocu. Nadam se da u i njega upoznati pre povratka u
London."
Melani je primetila kako on bez zazora bulji u njene grudi, kako
analizira njeno lice. Imala je velike, izazovne grudi, dug, beo vrat,
tamnu put, lepe crte lica i dva tamna, velika oka. Katarinine oi,"
imao je obiaj da kae njen otac. Zaista, Melani je imala oi svoje
majke.
"elite li da popijete kafu pre nego to poemo u obilazak?"
upitala je ona.
"Hvala, popio sam jutros kafu, ali se zato nadam da emo ruati
zajedno."
"Sa zadovoljstvom" prihvatila je ona s osmehom u kojem nije bilo
nita vie od poslovne ljubaznosti. "Mislim da bi bilo dobro da prvo
odemo u sobu u kojoj su monitori. Tamo ete videti kako funkcionie
sistem ovog jutra. Zatim u vam pokazati programiranje."
Kad su zavrili obilazak, Vitbi je bio iskreno impresioniran onim
to je video.
"Zadivljujue" bio je oduevljen.
"Zapravo, sistem je zastareo" primetila je ona mirno, zatvarajui
vrata svoje sobe.
"Molim?"
"HEST je prevelik, previe skup i previe centralizovan. Morae
da se menja, da se preorijentie na manje i bre tehnologije, ako nee
da izgubi korak. Ako to negde kaete, ubie me."
"I ja mislim" sloio se s njom.
Melani ga je pogledala i nasmejala se.
"Ba me briga" rekla je.

~ 7~

2.
Lukas Polson je ukljuio automatskog pilota, proverio sve
ureaje na komandnoj tabli i opustio se na pilotskom seditu svog
malog aviona. Upravo su leteli iznad mirne povrine mora. Njegova
saputnica je za to vreme sedela mirno, puna poverenja u njega i u
njegov avion. Njene misli su bile okrenute budunosti, vikendu na
koji su upravo krenuli i koji su tako dugo planirali.
"Uostalom, to je smeno" prekinula je tiinu. "Lii na njega, zar
ne?"
Lukas se nasmejao i klimnuo glavom.
"Pretpostavljam da lii."
Ona je uzdahnula.
"Tatina posla" dodala je tiho.
Lukasova saputnica zvala se Suzana Frejzer. Bila je ki generala
Frejzera. Ocu i majci je rekla da e vikend provesti kod drugarice iz
koleda. General Metju Frejzer nije imao pojma da njegova ki ima
bilo kakve veze sa Lukasom Polsonom. Ako je uopte i razmiljao o
tome, verovatno je mislio da se njih dvoje samo povrno poznaju.
"Da li je ono podmornica?" upitala je Suzana, pokazajui prema
povrini mora.
On je pogledao dole i klimnuo glavom. Bila je to atomska
podmornica koja se vraala u bazu, najverovatnije u Groton, u
Konektikatu.
Lukas je posmatrao Suzanin profil, dok je ona gledala dole,
prema podmornici. Imala je samo devetnaest godina, ali je bila veoma
zrela, razborita i mudra. Plava kosa joj je padala niz ramena, a na
lepom licu neprestano joj je lebdeo iskren, pomalo stidljiv osmeh.
Izgledalo je kao da se ponosi sobom, jer upravo ini neto
nedopustivo. Njeno telo bilo je telo ene: duge, vitke noge, vrste
grudi, tanak struk. Suzana je esto bila meta mukih pogleda, ali to
nju nije optereivalo. Svaki kompliment bi propratila nekom
duhovitom opaskom.
"Francuski jezik mog oca sastoji se od nekoliko prostih reenica
kao to su: ja volim biftek, treba mi toalet-papir"..." nastavila je priu
koju je ranije poela. Smejala se, a oi su joj se sijale.
Lukas se takoe nasmejao.
"Pakosna si, Suzana."
"A kad gospoda dou na tatin prijem, ja sam jedina osoba koja je
u stanju da s njima vodi koliko-toliko inteligentan razgovor na
francuskom. Meutim, sve to nije vano. Kad doe vreme, tata ih
pozove u biblioteku, zakljua vrata, pozove jo Morisona i Kahila...
"Zakljuava vrata biblioteke?"
~ 8~

"Pa, ti zna njegov stil. Gospoda zatim izlaze bleda, zelena,

crvena u licu, a gospoa Mekonel obino plae. Pri tom, uopte ne
znam kako se svi oni tamo sporazumevaju. Katkad mi se ini da ti
Francuzi nemaju pojma ta im se deava..."
"Dok tebe, koja govori francuski isto tako dobro kao engleski,
niko nita ne pita" dodao je Lukas.
"Oh, tata radije nee potpisati ugovor ili sklopiti posao nego to
e mene zamoliti da mu pomognem. Ali, ti vrlo dobro zna kakav je
on" rekla je Suzana s osmehom i slegnula ramenima.
Lukas je odmahnuo glavom.
Ne elim da provedem vikend priajui o tvom ocu, Suzana"
rekao je. "Uostalom, samo to nismo stigli."
Pritisnuo je dugme na komandnoj tabli i zatraio dozvolu za
sletanje na aerodrom. Jo uvek su leteli iznad vode.
"Malo je hladno za plivanje" primetila je Suzana. "Moe li da se
pliva blizu tvoje kue?"
"Pa, ne ba" odgovorio je. "Struja je prilino jaka. Ali moe da
eta po plai ili da jedri na dasci, do druge plae."
Suzana se nasmejala.
"U stvari, ja nemam nameru da izlazim iz kreveta."
Lukas ju je iskosa pogledao i u oima mu se pojavila nenost.
Morao je zatim da se koncentrie na ureaje. Trebalo je da podigne
avion na dve hiljade fita i kad je to uradio, poeli su da se ljuljaju.
"Nije ti loe?" upitao je Suzanu.
Ona je odmahnula glavom, pogleda uperenog prema naseljima koja
su se nazirala ispod njih.
"Edgartaun" rekao je on.
"apakvidik?" upitala je. On je potvrdio.
Uskoro su se pojavili krovovi Nantaketa.
"Da li se sea ta je rekao Herman Melvil o Nantaketu, u Mobi
Diku"?" upitao je on.
"Ne."
"Rekao je da je to toliko neplodan i pust kraj, da su morali da
alju amce u Kejp Kod, po najnunije namirnice."
Suzana se nasmejala. Predeo koji se pruao ispod njih bio je zelen,
ravan i nikako pust.
Lukas je konano dobio odgovor sa tornja i poeo da sputa
avion. Sleteli su tako da se udar u tlo jedva osetio. Suzana je zadrala
dah i sa divljenjem pogledala Lukasa.
"Ti si sjajan, Lukase. Sve to radi, radi sjajno."
Vozio je sve do istone rampe, a onda je okrenuo avion. Kad su
izali, dip je ve bio stigao po njih. Poneli su svoje torbe i ubacili ih u
dip. Suzana nije nosila gotovo nita. Na aerodrom du Vestesteru
~ 9~

stigla je u farmerkama i majici, a sve to joj je trebalo za ovaj vikend

spakovala je u veliku najlon torbu u kojoj su dva reketa za tenis
zauzimala najvie mesta.
"Vikend, gospodine Polsone?" upitao je aerodromski momak
vozei prema operativnoj zgradi.
Lukas je potvrdio.
"U nedelju se ve vraamo. Da li bi hteo da mi natoi goriva u
avion?"
"Naravno. elite li da vas odvezem do vaih kola?"
"Da, hvala ti, Barte."
Kad su stigli do terminala, Suzana je otila u toalet. ekajui je,
Lukas je na kiosku opazio vol strit novosti", one iste novine u kojima
je Melani tog jutra proitala uznemirujuu vest. On, meutim, nije
obratio panju na novine. Preko vikenda ionako nije mogao da uradi
nita.
Njegova kola ekala su ih na parkingu. Bio je to uti
folksvagen". Krenuo je lako i brzo, kao i uvek. Vozili su se uskim
putem prema Majlstaunu.
"Da li su ovde sve kue od kamena?" upitala je Suzana.
"Jesu" odgovorio je.
"Ne deluje ba bogato."
"To je Nantaket."
Suzana je bila iznenaena i kad je videla njegovu kuu. Bila je
mala, graena od drvetai kamena, a cela jedna strana kue bila je
prekrivena brljanom. Prema jednom prozoru pela se rua puzavica.
Suzana je pomislila kako sve male kue lie jedna na drugu i kako
sve imaju ak i natpis iznad ulaza. Lukasova kuica zvala se
Prijatan odmor". To ime dali su joj jo prethodni vlasnici.
Unutranjost je takoe bila prilino skromna. Kuica je imala
dnevnu sobu, spavau sobu, kuhinju i kupatilo. Nametaj, koji je
Lukas kupio zajedno s kuom, bio je rustikalan i udoban. Knjige i
asopisi bili su razbacani svuda po kui.
Vodili su ljubav na kauu u dnevnoj sobi, a zatim u krevetu.
Polako, sa mnogo nenosti i mnogo strasti, jer su, prvi put otkako su
zajedno, imali vremena. Nisu morali da misle na vozove, na sastanke,
nisu morali da gledaju na sat.
Kasnije su otili u kupovinu, pripremili neto za jelo i posle
ruka ponovo se vratili u krevet. Nisu vodili ljubav, ve su priali i
zaspali. Spavali su sve do est po podne. Predvee, Lukas je odvezao
Suzanu u grad. Letnja sezona jo nije poela i mnogi hoteli i restorani
bili su zatvoreni. Pronali su ipak jedan mali restoran i odluili da tu
veeraju i popiju pie.
"Lukase" rekla je kad je flaa vina bila na stolu izmeu njih.
~ 10 ~

Pruila je ruku i prekrila njegovu. "Ti zna da moj otac planira da te

uniti."
Lukas je klimnuo glavom.
"Imao je to na umu od trenutka kad sam ga prvi put sreo."
Ona je uzdahnula.
"ula sam ih kako razgovaraju. ta je to udruivanje uz
gotovinu?"
On je polagano izvukao svoju ruku ispod njene. Natoio je vino u
obe ae i nazdravio. Pili su bordo", odlino vino koje je on otkada ga
pre nekoliko godina probao, pio umesto bilo kog drugog alkoholnog
pia.
"Obino udruivanje" objasnio je "podrazumeva dve kompanije
koje ele da rade zajedno. Obino je u pitanju velika kompanija koja
uzima pod svoje okrilje neku manju kompaniju i u tom sluaju manja
kompanija postaje samo deo velike kompanije. Kad je u pitanju
udruivanje uz gotovinu, kako si rekla, velika kompanija obino
ponudi manjoj kompaniji neku simbolinu gotovinu. Pri tom, vlasnici
manje kompanije praktino gube pravo odluivanja, a u krajnjem
sluaju gube i ostalo."
"A ta ako vlasnici male kompanije ne prihvate tu gotovinu?"
"Mislim da nemaju izbora. Velika kompanija e sve uiniti da ih
proguta. Jedino to mogu, katkad, jeste da izvuku neto vie para.
Konana sudbina im je uvek ista."
"Ako se dogodi da dobiju odgovarajui novac, da li su i onda
prevareni?" upitala je Suzana.
Lukas je slegnuo ramenima.
"Zavisi kako gleda na to. Nova kompanija Frejzer tehnologije"
e mi verovatno ponuditi neku razumnu cenu, ali ja u u svakom
sluaju biti odstranjen iz svih bitnih poslova."
"A problem je u tome to ti eli da ostane" primetila je ona.
Lukas se nasmejao i klimnuo glavom.
"Tano, upravo je u tome problem. Ja sam mnogo godina uloio u
taj posao i ne elim da me bilo ko gurne u stranu, bez obzira na
cenu."
Ona je nekoliko trenutaka posmatrala crvenu tenost u svojoj ai.
Zatim je podigla pogled i upravila ga pravo u njegove oi.
"ta e sve to znaiti za nas?" upitala je.
"Nita. Veruj mi, Suzana, posao nema nikakve veze s onim to ti
i ja oseamo jedno prema drugom."
Suzana je duboko uzdahnula.
"Moj otac e rei da si me zaveo kako bi mu se osvetio."
"Melani me je takoe upozorila na to" priznao je Lukas. "Ja
mislim da je ona time elela da me natera da preispitam svoje motive
~ 11 ~

i da budem siguran da ovo nije osveta.

"I...?"
On je odmahnuo glavom.
"Moram psiznati da sam u poetku eleo to. Tada sam jo mogao
da prestanem da te viam."
"To je bilo pre nego to smo vodili ljubav?"
"Da."
"Lukase:.." poela je i uzdahnula.
"Meni je etrdeset pet godina, Suzana" rekao je oporim glasom.
"Znam. esto me podsea na to. A tvoja kerka je tri godine
starija od mene, i to znam. Ali, opet u ti rei ono to uvek govorim:
ba me briga."
Lukas joj se nasmeio i osetio kako se u njemu ponovo raa nada
u budunost. Suzanino lice mu je ulivalo tu nadu. Lukas je voleo to
lice, potpuno bez minke, svee, iskreno, pametno. Suzana nije nosila
nikakav nakit, ak ni sat, nije patila od skupe garderobe. I sad je na
sebi imala farmerke i pulover sa znakom koleda. Jo godinu dana i
zavrie koled. Dva prva semestra provela je na univerzitetu u
Luksemburgu, gde je studirala francuski jezik.
Posmatrala ga je preko ae koju je drala u ruci i poigravala se
njome. Lukas je bio srednjeg rasta, igrao je prilino dobro tenis i
plivao je uvek kad moe, ali je uporno odbijao da tri i nazivao je to
muenjem. Kosa mu je bila proseda na zaliscima i to poslednjih pet
godina. On je takoe na sebi imao farmerke i belu koulju, a preko
ramena je prebacio tamnoplavi pulover od kamira.
"Tebe je lako voleti, Suzana" govorio je tiho. "Moda i suvie
lako."
"Pretpostavljam da nisi svestan koliko je tek lako voleti tebe"
dodala je ona.
"Mnoge su odolele" konstatovao je uz blag osmeh.
"Bile su lude" odgovorila je. "Svako ko samo jednom vidi tvoj
osmeh. Ako uopte ima neku manu, to je onda odsustvo
samouverenosti.
"U sutini, ja sam egoista i narcis" rugao se samome sebi.
Suzana je pogledala unaokolo, nagnula se prema njemu i vrlo tiho
proaputala:
"Volim te!"
Meutim, nije bilo dovoljno tiho. Jedna devojka njenih godina, za
susednim stolom, pljesnula je rukama.
"I ja tebe volim" priznao je neno. "Mnogo. Vie nego to sam
mislio da je moguno."
"Onda emo se venati" zakljuila je mirno.
"Kad zavri studije."
~ 12 ~

"Ne. To je vrlo konvencionalno razmiljanje, a mi nismo

konvencionalni. Uostalom, mogu da zavrim i na Kolumbiji."
Lukas je otpio gutljaj vina.
"Idueg leta imae dvadeset."
"A ti etrdeset est. I proveemo godinu dana odvojeni jedno od
drugog, elei da smo zajedno." Odmahnula je glavom. "Ne, Lukase.
Ne. Zato da izgubimo godinu dana?"
"Snaan argument" priznao je i nasmeio joj se.
Ona je uzdahnula.
"Uostalom, otkrie nas. Pre ili kasnije, moja majka i moj otac e
saznati o nama. Pogledaj malo oko sebe. Kako moemo da budemo
sigurni da neko odavde ve veeras nee pozvati mog oca i rei mu
gde smo? A kad on sazna..." odmahnula je glavom. "Ja bih vie volela
da je tad sve gotovo. Svren in."
"Ali, mene eka velika borba, duo. Nemam vremena za brano
putovanje..."
"Ba me briga za to. elim da budem s tobom kad bitka pone.
Ne elim da budem u Vestesteru, da ivim sa mamom i tatom i da
gledam kako te unitavaju."
Lukas je pruio ruku preko stola i dodirnuo njen obraz.
"Kako ti se svia ideja o venanju u Nantaketu?" upitao je.
"Moemo ostati do ponedeljka i traiti dozvolu."
U subotu ujutro Lukas se probudio prilino rano. Leao je mirno
pored Suzane, oseajui toplinu njenog tela. Bila je naga i pripijena
uz njega. Spavala je i ujednaeno disala. Pomilovao ju je. Ona je
neto promrmljala, ali se nije probudila. Njen otac bi ga sigurno ubio
kad bi znao za ovo. Jednom je ak imao i ansu, a po svemu sudei,
pokuao je i da je iskoristi. Ironija je bila u tome to se general
Frejzer toga uopte nije seao.

~ 13 ~

3.
Bilo je to pre dvadeset godina, u novembru 1965. Povrina reke
bila je crna, u njoj se ogledalo drvee i nebo. Dungla je disala tiho,
isputajui vreo i vlaan vazduh.
Svaki nekoliko sekundi elni vojnik je zastajao, i tad su zastajali
svi iza njega. Oslukivali su. Nita se nije ulo. Nita, izuzev zujanja
insekata i nekog podmuklog zvuka dungle. Zatim su nastavljali da
idu, onoliko brzo koliko im je to voda dozvoljavala.
Trei ovek u koloni bio je Lukas Polson: porunik Lukas Polson,
komandir druge ete. Zastao je i saekao da ga petorica vojnika
obiu. Zatim se obratio velikom Crncu.
"ta misli, Kilburne?" upitao je.
"Idemo prokleto polako" rekao je ovaj.
Polson je klimnuo glavom.
"Imamo jo kilometar, koliko mogu da procenim."
"Oni nisu tu, porunie. Da jesu, potrudili bi se da mi to
saznamo."
"Da" promrmljao je Lukas. Zatim je pourio, kako bi sustigao
vojnika na elu kolone.
"Ubrzaj, Portere. Moramo da stignemo pre mraka."
"Da, gospodine" odvratio je Porter, preutavi ono to mu je u
tom trenutku bilo na umu. On, kao prvi, bio je uvek na nianu i lako
je bilo oficiru da zapoveda, kad njegova koa nije u pitanju.
Polson je ponovo zauzeo treu poziciju i nastavio da koraa
ujednaenim tempom, zastajkujui povremeno da bi oslunuo.
Dve godine pre toga, Lukas je diplomirao na Oklahoma
univerzitetu i bio vie nego iznenaen kad je dobio poziv za vojsku.
Korejski rat je bio zavren i niko vie nije verovao da e predsednik
ponovo poeti da alje amerike mladie u neki novi rat. Meutim, to
se dogodilo, a kad je ve bilo tako, razmiljao je Lukas, onda je bilo
bolje ii u rat kao oficir nego kao obian vojnik. I njegov otac je tako
mislio. Lukas se prijavio u oficirsku kolu.
U Da Nang je stigao u avgustu. Paljba nije izgledala tako opasna
u poetku. Meutim, bila je.
"Zaseda!" uzviknuo je Porter i otvorio vatru nasumce.
"Ne pucaj! Ne pucaj, zaboga!" viknuo je Polson, a njegove rei
odjeknule su preko reke.
Porter je jeknuo i pao, a Polson je u tri koraka bio pored njega.
Mladi je leao sa runom, otvorenom ranom na levoj nozi.
"Do avola. Oh, do avola" jeao je on. Uskoro su etvorica bila
pored njega.
"Ne skupljajte se, za ime sveta! Jedan metak moe da vas obori
~ 14 ~

svu etvoricu. Takere, Hekforde, podignite ga. Ostali odlazite."

Posluali su Polsona. Taker je posuo Porterovu ranu sulfaprakom, a zatim ga je snano udario kako bi ga uutkao. Stavili su
ga na nosila i poneli prema zaelju kolone. Polson nije mogao da
poalje celu etu da brine o ranjeniku, a dvojicu vojnika sa nosilima
moglo je da prepadne i dete sa drvenim pitoljem. Ili neka baba.
Drugo reenje bilo bi da obustavi akciju, zato to je jedan ovek
ranjen.
Porter je bio ranjen, a ostali su bili revoltirani. Polson je to video
na njihovim licima. Za dva meseca ih je uglavnom upoznao i uspeo da
stekne njihovo potovanje. Meutim, znao je i njihove granice
trpeljivosti. Sad je imao utisak da e se okrenuti i vratiti.
Na elu kolone sada je bio Klement. Bio je to veteran, sa
estomesenim staom u Indokini.
Lukas Polson je bio oenjen. Katarina je bila kod kue, u Kanzas
Sitiju i radila je u restoranu koji su drali njeni roditelji. Pisala mu je
da tedi novac. Njih dvoje su pre toga iveli u Misuriju. Ona je radila
kao sekretarica i brinula o njihovoj dvogodinjoj keri.
"Porunice" obratio mu se vezista. "Dobili smo poruku. tab eli
da se vratimo u Pejton na kotu 14000."
"Zato, zaboga?"
"Ne znam, tako glasi poruka."
"Neemo se vratiti" odluio je Polson.
I nisu se vratili. Posle pola kilometra hoda, naili su na istinu
na kojoj je bio helikopter. Jedan besni pukovnik je poao prema
njima.
"Gde ste, do avola, bili?" upitao je Polsona.
"Bili smo tri kilometra udaljeni od Pejtona kad smo dobili
poruku, gospodine pukovnie" rekao je Polson.
"Zato niste posluali nareenje? To nee tek tako proi,
gospodine."
"Reka je oteavala kretanje, pucali su na nas iz zasede, a morali
smo i da krimo put maetama" odgovorio je Polson.
"Idite do avola, porunie. Upropastili ste celu akciju."
Pukovnik se okrenuo i poao prema helikopteru.
"Ko je ova budala?" upitao je Polson kapetana Eksitera koji je
upravo stigao u trenutku kad je pukovnik otiao.
"Ta budala je pukovnik Frejzer, Polsone. Nemoj da se nae na
njegovoj listi. Ako ti se to dogodi, poelee da te nema."
Portera su helikopterom prebacili do najblie bolnice, a oni su
poeli da se pripremaju za operaciju. Sastanak pukovnika sa
oficirima trajao je pola sata. Pri tom, Polson nije bio jedini mladi
oficir koji je zabrinuto posmatrao kako sunce sve bre ide ka zapadu.
~ 15 ~

4.
U toku noi dolo je do lakog pukaranja, ali niko nije bio ni
ranjen. Helikopteri su odleteli, a dve ete su ostale same.
Polson je poveo svoju etu pre svanua preko reke. U toj operaciji
lake su ranjena dva vojnika. Oni nisu uzvraali vatru, jer nisu mogli
da odrede odakle dolazi. Za nekoliko minuta preli su reku i stigli do
baze. ta je bilo sa drugom etom takoe nisu mogli da znaju. Nadali
su se da je imala sree. Nastavili su da koraaju. Kilburn je bio pored
Polsona. Iao je brzim korakom, a onda je iznenada zastao.
"Zaboga!" zastenjao je i sruio se.
Vatra je bila sve jaa i glasnija. Dolazila je iz ume, konano je
otkrio Polson. Bar da je bilo nekog iza njih, da ih titi. Samo dok ne
stignu do zaklona. Iznenada, pred njim se pojavio kapetan Eksiter, a
za njim i pukovnik Frejzer. Polson se udio kako ih nije ranije
primetio.
"Hou frontalan napad, porunice. Neu da se unjate po mraku
kao neke babe" rekao je pukovnik obraajui se Polsonu.
Bio je to visok, zgodan mukarac, sa hladnim plavim oima. Ako
je on planirao ovu akciju, pomislio je Lukas, on je bio prokleti amater
u vojsci. Meutim, imao je izgled i dranje komandanta i mnogima je
to bilo dovoljno da ga uvaavaju.
"Sumnjam da nas ima dovoljno, gospodine" rekao je Polson.
"Mislim da nas sad ima svega estorica ili sedmorica. Od dvojice
ranjenih mogao bi se sainiti jedan sposoban za borbu."
"Ne tie me se. Imate moje nareenje, porunie" nije poputao
pukovnik i ponovo je nestao u mraku.
Polson, koji je odveo svoju grupu do sigurnog mesta, vratio se po
Kilburna. Pred oi mu je ponovo iskrslo lice onog Harisona koji je
ubijen tano pred njim. Bio je to jedini ovek kojeg je izgubio za ova
dva meseca.
Nije znao ta e mu pukovnik rei to se vratio, ali u tom
trenutku nije mu ni bilo vano. Potrao je prema svom oveku koji je
ostao ranjen. Trao je, sve dok se nije spotaknuo o neto. To neto bio
je Kilburn.
"Hajde, dii se!"
"Ne mogu, porunie" zastenjao je Kilburn. .
Bio je ranjen u stomak. Metak je proao skroz, kroz lea. Polson
je skinuo svoju jaknu i obavio je oko Kilburnovog struka. Ovaj je
jeao, sad ve u agoniji. Polson je uhvatio za jaknu i podigao vojnika.
Ovaj je jae zastenjao, ali kao da je iznenada dobio volju da pomogne
svom oficiru. Pruio je ruke i uhvatio se za Polsonova ramena.
~ 16 ~

"Neemo uspeti" stenjao je, dok ga je Polson poslednjim atomima

snage, vukao kroz blato. "Ostavite me, idite."
"Umukni, Elvine" odbrusio mu je Polson.
Vukao ga je, pazei da ga ne povredi jo vie i ne primeujui da
je ovek bez svesti. Nali su ih u blatu. Polson je sedeo teko diui, a
Kilbum je leao bez svesti, dok mu je na stomaku bila ogromna
crvena mrlja. Izgledalo je da je mrtav.
Vojnik Elvin Kilburn je preiveo. Poslali su ga u SAD. Tamo je
godinu dana proveo u bolnici, a zatim je penzionisan.
Polson je otpremljen u Da Nang, gde je proveo pet nedelja u
bolnici. Posle toga je dve nedelje bio u Sajgonu, na odmoru. Nakon
toga vratio se u svoju jedinicu.
Kapetan Eksiter je predloio Polsona za odlikovanje Srebrnom
zvezdom". Predlog je zadran na stolu pukovnika Frejzera. Nikad nije
otiao tamo gde je trebalo da ode. Kad je prvi put posle ovoga Lukas
Polson sreo Metjua Frejzera, nakon dosta godina, bilo mu je malo
neobino to ga se general uopte ne sea.

~ 17 ~

5.
"Moe spavati kod mene, ako ti ne smeta da lei na dueku koji
je na podu" predloio je profesor Dejvid Berger, uzimajui od Lukasa
njegovu putnu torbu. "Ja sam ti ve priao o svojim stambenim
prilikama."
Lukas se nasmejao.
"Jesi, priao si mi."
"Spavao si i na gorim mestima, pretpostavljam" komentarisao je
Berger.
"Ne razumem zato se uzbuuje. Zahvalan sam ti i prihvatam
poziv."
"Odlino. Predlaem da prvo odemo u kompjutersku laboratoriju,
a posle toga kui. Veeras emo otii na neko dobro mesto da
veeramo i da potroimo novac koji si utedeo ne plaajui hotel."
Ova dvojica mukaraca privlaila su panju putnika na
aerodromu. Polson je izgledao kao advokat iz Kanzas Sitija, to i jeste
bio. Na sebi je imao sivo odelo i belu koulju, a preko ruke je nosio
uredno sloen kini mantil. Berger je bio u farmerkama koje su imale
zakrpe na kolenima, isto tako staru vunenu koulju i sandale. Bio je
uredno obrijan i nosio je male, okrugle naoari sa zlatnim okvirom.
"Unitie moju reputaciju u naselju" rekao je Berger,
komentariui Lukasov izgled. "Svi e misliti da im dovodim agenta
CIA."
"To moe da pomisli samo neko ko nikada u ivotu nije video
agenta CIA" objasnio je Lukas.
Do univerzitetskog naselja Berklija odvezli su se starim,
razdrmanim renoom" u kojem se Lukas oseao prilino neugodno.
Berger je ostavio kola na parkingu i zajedno sa svojim gostom se
uputio ka kompjuterskoj laboratoriji univerziteta u Berkliju.
"Traio sam pola sata vremena" obavestio ga je Berger kad su se
nali u kompjuterskom centru. "Kasnimo, ali na program jo traje."
Za jednim terminalom sedela je mlada, prilino mrava devojka.
"Dudi, upoznaj se sa Lukasom Polsonom, advokatom iz Kanzas
Sitija. Preleteo je ceo put da bi video audio-transkriber."
"Drago mi je" rekla je Dudi. "Moemo poeti demonstraciju."
Berger je pruio Lukasu mali mikrofon.
"Samo brojeve, Lukase. Daj mu etiri-pet brojeva."
"est-nula-est-jedan-jedan" diktirao je Lukas u mikrofon. Na
ekranu je pisalo: 60611. "Sedam-sedam-etiri-dva" nastavio je opet
Lukas, neto sporije. 7742. "Jedanaest" rekao je Lukas.
"1 axxx"
~ 18 ~

"Pa..." rekao je Berger. "Nije ti trebalo mnogo vremena da ga

zbuni."
Lukas je klimnuo glavom.
"Znai, radi fonetski" konstatovao je. "Stavi to na sto."
"Stavi to na 100" registrovao je kompjuter.
"Ti... kukin sine" nasmejao se Berger. "Sad zna i u emu je
problem. Treba da ga nauimo da logino prevodi" rei. Da zna kad
je sto broj, a kad deo nametaja."
"Pri tom, on mora sam da odluuje, bez ljudskog faktora"
zakljuio je Lukas.
"To je nemoguno" primetila je Dudi i odmahnula glavom.
"Nije, ukoliko se stvar postavi heuristiki" rekao je Lukas.
"Misli?" pitala je.
"Treba ga programirati tako da se ui na sopstvenim grekama"
odgovorio je. "ovek moe da koriguje greku prvi put, moda jo
jednom da bi potvrdio, a zatim kompjuter mora da se koriguje sam.
Mislim da se tim nainom moe postii 95 procentna tanost."
,"Oh..." promrmljala je Dudi.
"ta kae na to, Dudi?" pitao je Berger, klimajui glavom.
"Trebalo je da doe ovaj prokleti advokat iz Kanzas Sitija da nam
kae kako da programiramo glupi kompjuter!" Pogledao je zatim
Polsona. "to je najlepe, on je u pravu. Pri tom, verovatno nema
pojma kako je teko napraviti jedan heuristiki program."
"Pa, moglo bi se to uraditi do kraja veka" izjavila je Dudi, sa
ironijom u glasu.
"Pet godina" rekao je Lukas. "Manje ili vie."
Oko est po podne stigli su pred jednu lepu edvardijansku kuu.
Berger je uz put ve bio objasnio Lukasu da u toj kui ivi verovatno
najudnija zajednica u okolini. Bila je to samo grupa profesora i
diplomaca sa Berklija. Njihov nain ivota bio je, moda, malo
ekscentrian, ali ni u kom sluaju radikalan kao kod hipi-komuna.
Berger je uveo Lukasa u veliku dnevnu sobu.
"Upoznaj se sa Gejbom Linkolnom" predstavio je Lukasu mladog
oveka obuenog u kratke pantalone i majicu. "Gejb treba uskoro da
doktorira iz matematike, odnosno iz kibernetike. Ovo je njegova
prijateljica..."
"Terza" rekao je mladi.
Gejb Linkoln je sedeo na ogromnoj sofi, a pored njega je bila devojka
u jarkoruiastoj hipi haljini. Puili su hai. Ona je odsutno vukla
dim i gledala Lukasa dremljivim pogledom.
"Ti pije viski, koliko znam" obratio se Berger Lukasu. "Doneu
nam obojici pie. Sedi negde."
Lukas se osvrnuo oko sebe, traei gde da sedne. Konano se
~ 19 ~

odluio na jastuk na podu.

"Suvie je glomazan, ovee, suvie glomazan" zakljuio je
Linkoln.
"Molim?"
"Kompjuter, ovee. Prevelik je. ekaj da napravimo kompjuter
koji emo moi da nosimo kui, u depu. To e biti prava stvar."
"Pa..." rekao je Lukas oklevajui, pokuavajui da se udobnije
namesti na jastuku i da pri tom ne isprlja pantalone od praine na
podu.
"Zato ne bismo napravili takve kompjutere da svako moe da
ima sopstveni?" govorio je Linkoln dalje.
"Da, zaista, zato?" sloio se Lukas i slegnuo ramenima.
"uo sam od Dejva za onaj tvoj sluaj s uiteljicom koja je sedam
nedelja sedela u zatvoru samo zato to je njeno ime pogreno
transkribovano u novinama" primetio je Linkoln. "Ja se u to ba ne
razumem mnogo, ali..."
"Hej! Vidite ko je ovde" najavio je Dejv Berger, ulazei.
"Lela!" uzviknuo je Linkoln.
"Lela Riz, predstavljam ti Lukasa Polsona" rekao je Berger.
Devojka je klimnula glavom Lukasu i sela na pod, prekrstivi
noge. Otpila je malo viskija iz Bergerove ae i sve vreme pomno
izuavala Lukasa svojim hladnim pogledom. Farmerke su joj bile
prljave, zakrpljene kao i Bergerove, a ni majica nije bila ba
najistija. Na nogama nije imala nita.
"ta bi bilo sa oveanstvom kad ne bi bilo advokata?" upitala je,
ne skidajui pogled sa Lukasa.
"ta bi bilo sa oveanstvom kad ne bi bilo profesora?" odvratio je
Lukas, u istom tonu.
"Ha, nije lo" zakljuila je Lela i time kao da je stavila taku na
razgovor koji je sama poela.
"Lela upravo zavrava disertaciju o meunarodnoj ekonomiji"
objasnio je Berger.
Lukas nije mogao da prikrije iznenaenje.
"Oh" bilo je sve to je uspeo da izusti.
"Gospodin Polson je doao da nas naui kako da preradimo na
audio-transkriber" obavestio je Linkoln.
"Zaista?"
"Heuristiki" objasnio je Berger. "To je zanimljiva ideja. To bi
mogao da bude na veliki uspeh."
Lela Riz je zavrtela glavom i uputila Lukasu jedan smeak.
"Pa, pretpostavljam da nije uvek uputno suditi o ljudima po tome
kako su obueni" primetila je.
"Ili po tome kako su obuveni" dodao je Lukas, uzvraajui joj
~ 20 ~

min@

osmeh.
"Hej, pa on je sjajan, Mekdonalde" konstatovala je Lela Bergeru.
"Hoe li sa nama na veeru?" upitao ju je Berger.
"to da ne?"
Lukas nije mogao da sakrije svoje iznenaenje kad je video da za
Lelu obui se za veeru znai obuti sandale. A jo vie je bio
iznenaen kad je video da njene prljave farmerke i majica nisu ni u
jednom trenutku uticali na potovanje i ljubaznost vlasnika
restorana koji ih je lino odveo do stola. Poruili su koljke i dve boce
vina, dovoljno da razgovor bude lagodan i oputen.
"Lela neto zna o kompjuterima" objasnio je Berger dok su jo
ispijali prvu au vina.
"ta misli o mojoj heuristikoj ideji?" upitao ju je Lukas.
Ona je slegnula ramenima.
"Mislim da nije loa", a onda se okrenula Bergeru. "Izgleda da
momak ne misli loe, ha?"
"Mnogo bolje nego to bi se reklo po njegovom izgledu" dodao je
Berger, kroz smeh.
Lela je ponovo pogledala Lukasa i zavrtela glavom.
"Nadajmo se" rekla je. "On izgleda kao Holidej In."
Posle veere, kad je Berger otiao do toaleta, Lukas i Lela su
ostali sami za stolom. Atmosfera je bila vrlo ugodna i prijateljska.
"Zato ga zove Mekdonald?" upitao je Lukas, pokazujui glavom
u pravcu u kojem je Berger otiao. Ona se nasmejala.
"Oh, to je igra rei. On je burger... zna, hamburger... burger...
Mekdonald."
"Zaboga, Lela, kako e mene zvati?" nasmejao se.
Na trenutak, paljivo ga je ispitivala pogledom.
"Dok. Kao Dok Holidej. Holidej In..."
On se ponovo nasmejao.
"Mogao bih da se naljutim."
utali su zatim. On je pokuavao da ne bulji u nju, ali morao je
da prizna da je uspela da ga fascinira i da mu je sve tee da odvoji
pogled od nje. Naravno, ona nije bila lepotica, imala je ak i neto
vei nos, kosa joj je bila masna i neuredna, ali sve u svemu zraila je
jednim optimizmom koji je postajao zarazan.
"Dejv oekuje da zaradi pare tim kompjuterom" iznenada je dala
razgovoru jedan ozbiljniji ton.
"Nadam se da emo uspeti" rekao je Lukas jednostavno.
Ona je uzdahnula.
"Nikad neete uspeti bez podrke velikih firmi. Ti pria o
biznisu, Dok, a ja mislim da je u tom biznisu najvaniji novac. Prvo
se mora uloiti, da bi se kasnije dobilo. Treba vam, za poetak, bar
~ 21 ~

pet miliona."
"Pet... Pa, ti si ekonomista."
"A ti si realista. Tvoji motivi su plemeniti: izvui uiteljicu iz
zatvora u roku kraem od sedam nedelja... Ali, na toj premisi nikad
nee uspeti da nabavi pare za reprogramiranje kompjutera. Novac,
rekla sam ti, dolazi samo od velikih firmi."
"Tebi je, znai, jasno, Lela" rekao je Lukas. "Nisu u pitanju samo
advokatske firme, mada je za njih taj transkriber veoma bitan. Ja..."
Dejvid Berger se vratio i prekinuo njihov razgovor. Pozvao je kelnera.
"Lukas treba da se sretne sa nekim ljudima sutra. Zato mislim
da je vreme da se vratimo kui. Lela, ima li vremena da ga sutra
popodne malo provoza po zalivu?"
"Svakako" odgovorila je. "Imam vremena."
"Hej, nije potrebno da se..."
"Da li ste imali prilike da se bolje upoznate u mom odsustvu?"
upitao je Berger.
Lela je klimnula glavom.
"On je sjajan, ba kao to si rekao."
Kelner je spustio raun na sto i pre nego to je Lukas uspeo da
proita iznos, Lela ga je zgrabila i pokazala kelneru svoju, Ameriken
ekspres" karticu. Berger je otpio jo malo vina iz ae.
"Pa, vreme je da se upitamo: gde e Lukas spavati? S tobom ili sa
mnom, Lela?"
Lela je slegnula ramenima.
"Moda bi on imao neto da kae o tome."
"Ne proputaj ansu, ako ti je ona nudi" apnuo je Berger
Lukasu, podrugljivo gledajui Lelu.
"Da li si oenjen, Dok?" upitala je ona.
"Razveden" kazao je nesigurno.
"U redu. Nemam nita protiv da se bolje upoznamo. Uostalom,
Mekdonald hre."

~ 22 ~

6.
Velika kua je spavala kad su se vratili. Lelina soba je zapravo
bila spavaa soba vlasnice kue. Nalazila se na uglu i imala je veliki
prozor koji je gledao na ulicu. Kad su uli, Lela nije palila svetio.
Jedino osvetljenje bilo je ono sa ulice, od velike ute svetlee reklame
preko puta. Krevet joj je u stvari bio madrac na podu. Bio je
prekriven knjigama i papirima. Pisaa maina je bila odmah pored.
"Dok... zar e spavati obuen?"
Ona je ve bila skinula sve sa sebe i sedela je na krevetu potpuno
naga.
"Neu, naravno. Upravo imam nameru da te silujem."
Ona se nasmejala.
"To emo jo videti."
Svukao se. Trebalo mu je nekoliko minuta da se oslobodi odela, a
zatim je kleknuo na krevet, pored Lele.
"Ah!" uzviknula je ona. "Do avola, Dok, pa ti nisi Jevrejin!"
"Razoarana?"
"Ne, do avola! Ali, jo nikad nisam vodila ljubav s nekim ko nije
obrezan."
"Zar je to mana?"
"Pa... videemo" legla je na lea. "Hajde. Prvi put neka bude
brzo. Da vidimo da li je mana ili ne."
Smejui se, mrmljajui i uzdiui, Lela je ovila svoje duge noge
oko njega, rukama ga vrsto privukla sebi, kao da se plaila da e
usred njene ekstaze nekud pobei. Njena estina bila je za njega
neto sasvim novo. Posle nekoliko minuta leao je zbunjen, ali
oputen, pored nje. Zatim su jo jednom vodili ljubav pre nego to su
zaspali.
Lelina soba imala je sopstveno kupatilo i bila je zapravo jedina
soba s kupatilom u celoj kui. Lukas se probudio prilino rano tog
petka. Kad je izaao iz kupatila, Lela je bila budna i upravo je
pripremala kafu. Po sobi se etala potpuno naga. Objasnila mu je da
to uvek ini, kad god je u kui.
Lukas je u San Francisko stigao u etvrtak popodne i planirao je
da se vrati u Kanzas Siti u subotu. Na insistiranje Dejva Bergera,
ostao je do ponedeljka i tako proveo jo dve noi sa Lelom. Odnekud
mu je donela farmerke, koulju od dinsa i par sandala. Priznao joj je
da nikad u ivotu nije nosio dins, sam kao radnu odeu, kad je radio
neto po kui. U subotu ga je vodila u Sosalito. etali su i tako
obueni nisu privlaili panju prolaznika.
Lela je pripremala knjigu, odnosno svoju doktorsku disertaciju
za tampanje. Sve to joj je bilo potrebno, imala je u toj sobi u koloniji
~ 23 ~

u Berkliju. Imala je veliki madrac, po njemu razasute papire, imala je

pisau mainu i reo na kome je mogla da kuva jaku kafu, da ispri
unku i jaja i to je uglavnom bilo sve. Lela je ivela bez svega to nije
bilo neophodno, a uglavnom i bez zabave.
U tih nekoliko dana koje su proveli zajedno, Lukas je otkrio da
ga Lela fascinira, kako svojim nagim, deakim telom, tako i svojom
izuzetnom inteligencijom i neobinim ponaanjem. Zaista, ba kao to
mu je rekla prvog jutra kad su se probudili zajedno, po kui je ila
potpuno naga. Telo joj je bilo vitko i uglavnom negovano, jedino ga je
zbunjivalo to nije brijala dlaice ispod pazuha, niti je upotrebljavala
dezodorans. Mada je pokuavala i njega da odvrati od tih, kako je
govorila, hemijskih gluposti, on je nastavio da upotrebljava
dezodorans. Drugo to je zahtevala od njega bilo je da po kui ne
oblai pantalone.
"Mislim da volim da te posmatram" priznala mu je. "Moram da
se naviknem na to da se ti, bar po neemu, razlikuje od mukaraca
sa kojima sam do sada spavala."
Lela je imala obiaj da mu na ulici apue lascivne gluposti od
kojih je crveneo, a ona se tome smejala. Nije mogla ni da pretpostavi
da je Lukas ovek ija ena nikad nije doivela zadovoljstvo u seksu.
Lukas, naravno, nije bio nevinace, ali nikad nije upoznao enu kao
to je Lela. S njom je doiveo i prvo iskustvo u oralnom seksu.
Pitala ga je o svemu. O porodici, o eni, o kerki, a o sebi je
govorila veoma malo. Raspitivala se o njegovoj advokatskoj praksi i o
ideji transkribera. Priali su o tome kako bi trebalo organizovati
korporaciju za sopstvene programe i tako zaraditi pare za sledei,
mnogo ekstenzivniji nastup na tritu softvera. On je itao nekoliko
poglavlja njene disertacije, nije imao vremena da proita sve, i
smatrao je da je briljantna.
Poslednje veeri, u nedelju, bili su kod Dejva Bergera. Zatim su
zajedno izali u grad. Lela i Lukas su se uglavnom drali za ruke i
izmenjivali nene poglede, na ta je Dejv samo klimao glavom.
"Oh, ho-ho" govorio je. "ta ja to vidim? Vas dvoje..."
"Ja sam ozbiljno mislio, Dejve" rekao je Lukas. "Mislim da e me
ovaj posao primorati da odsad mnogo vie vremena provodim u San
Francisku."

~ 24 ~

7.
"Kupiu ti neto lepo u San Francisku, za Novu godinu" obeao je
Lukas Polson maloj, tamnokosoj devojici koju je drao u naruju dok
su koraali dugim hodnikom terminala na aerodromu u Kanzas
Sitiju.
"Ja znam gde je San Francisko" priala je devojica. Tamo
daleko, u umi."
Lukas se nasmejao.
"Nije, nije tako daleko. Ovog puta neu dugo ostati. Vratiu se
ve sredinom sledee nedelje."
Melani je klimnula glavom s razumevanjem. Lukas je pogledao u
starijeg oveka koji je devojicu drao za ruku. Bio je to Don
Danuncio, Melanin deda.
"Vikend, ponedeljak i utorak" objasnio je devojici, izgovarajui
rei sa vidnim italijanskim akcentom. "Tata e brzo doi, videe."
U tom trenutku objavljen je let za San Francisko. Lukas je
poljubio oba obraza svoje keri i pruio ruku svom bivem tastu.
Srdano su se pozdravili.
"Da li bi volela da poe sa tatom, avionom, Melani?" upitao je
deda devojicu.
Ona je klimnula glavom.
"Ne bi se plaila?" upitao je Lukas.
Ona je odmahnula glavom.
"Nikako, ja se niega ne bojim."
Dvojica mukaraca su izmenjala poglede.
Melani je ivela kod Danuncijevih. Lukas je na to pristao kad se
razvodio od Katarine. Bila je to velika, topla kua, a oni su bili
jednostavni i plemeniti ljudi. Lukasovi roditelji su predlagali da
Melani doe kod njih, ali Lukas je sumnjao da bi oni mogli da izau s
njom nakraj. Melani je bila ivahno dete, a njegovi roditelji su imali
ve dosta godina. On je gajio nadu da e jednog dana imati kuu u
kojoj e iveti sa svojom kerkom, ali zasad je to bilo neto
neostvarljivo. On je, zapravo, iveo sa roditeljima, a posao ga je esto
odvodio od kue, u poslednje vreme ee nego pre.
U to vreme svi su iveli pod jednim velikim optereenjem.
Katarina je umirala. Pre est meseci ustanovili su da ima rak koji je
metastazirao, tako da za nju vie nije bilo nikakvih ansi. U ime
nekadanje ljubavi, Katarina je molila Lukasa da Melani odgoji u
katolikom duhu, to je on obeao. ak je ponudio da se vrati u kuu
u kojoj su nekad zajedno iveli i da joj pomogne, ali je Katarina to
odluno odbila. Ophrvan mranim mislima, Lukas je odsutno
posmatrao oblake kroz prozor boinga 707". Nije tada vie voleo
~ 25 ~

Katarinu, ali mu je bilo teko da gleda kako se mui ena koju je

nekada voleo.
Popio je dva viskija koje mu je domaica aviona ponudila, kako bi
se bar malo opustio. Unapred se radovao susretu sa Lelom i svemu
to ga je oekivalo u njenoj sobi, na njenom prostranom krevetu, uz
njenu izuzetno matovitu erotinost.
Sledeeg jutra, oko deset, Dejv Berger je zakucao na vrata Leline
sobe i probudio ih. Lela, koja je pola da mu otvori, samo je ogrnula
Lukasovu belu koulju. Berger se, meutim, zbunio tek kad je
ugledao Lukasa koji na sebi nije imao nita. Sedeo je u krevetu,
neobrijan, a kosa mu je pala na elo.
"Doneo sam vam doruak" rekao je Dejv. "Bagete i krem-sir.
Imate li kafe?"
"Imamo" odgovorila je Lela. "Dok, da li bi hteo da stavi vodu da
se greje?"
"Kakve su novosti?" upitao je Berger, posmatrajui kako Lukas
stavlja vodu za kafu.
Lukas se okrenuo prema njemu.
"Imamo anse da doemo do pet hiljada dolara" odgovorio je.
"Naravno, pod uslovom da 'Misuri osiguranje' ubedimo da budunost
arhive nije u mikrofilmu, jer imaju nameru da polovinu tih para
uloe u nabavku mikrofilmova. Na problem je sada da to pre
definiemo sopstveni program, kako bismo mogli da traimo novac.
Moramo utvrditi rokove i cenu, jer e nam potencijalni investitori
verovatno postavljati i takva pitanja. Uz mnoga druga."
"Pa, smislite odgovore" bila je Lela nestrpljiva.
"Za odgovore treba mnogo vremena i rada, Lela" objanjavao je
Berger uz osmeh.
"Ostavi te tvoje akademske manire, Mekdonalde" odvratila je
ona. "Nemoj preda mnom da izigrava profesora. Vas dvojica se
konano morate suoiti sa svetom ili zaboraviti taj va transkriber."
Berger je uzdahnuo.
"Kako misli da to uradimo, ekonomisto?" upitao je.
Lela je sklopila oi i odmahnula glavom.
"Morate napraviti program, naravno. Osnovni. Morate rei
ljudima: to je ono to vam nudimo."
"Oh? A ta emo ako nas pitaju o onome to jo ne znamo? Kako
to zamilja?"
"Izmisli, za ime sveta!" odbrusila je "ta misli, kako se to inae
radi?"
"Drugim reima" konstatovao je Berger "predlae da laemo".
Ona se nasmejala i klimnula glavom.
"Upravo to."
~ 26 ~

"Pa, to je princip na kome su zasnovane sve velike kompanije"

primetio je Berger uz osmeh.
Lukas se nije smeio.
"Treba da osnujemo korporaciju."
Sedei na Lelinom krevetu i kucajui na njenoj maini, njih troje
su u toku tog vikenda napisali prve stranice prvog plana kompanije
kojoj su namenili ime Elektroskript". Dvaput su konsultovali i Gejba
Linkolna, obeavi mu da e biti prvi konsultant budue firme.
Tako su zapravo Berger i Linkoln razvili Lukasovu ideju o
heuristikom programu, dok su Lela i Lukas definisali marketing.
Jedan od vanih elemenata celog posla bio je utvrdi vanje i raspodela
poslova. Lela je pristala jedino da bude uesnik i tako je Lukas,
zahvaljujui tome to je video njene isprave, ustanovio da je Lela ki
Dekoba Riza, vlasnika lanca hotela koji se pruao du cele zapadne
obale, od Sietla do San Dijega. Diplomirala je na UKLA univerzitetu,
a u februaru e braniti doktorat na Berkliju. Ve je prihvatila mesto
asistenata na univerzitetu u Klivlendu.
Njih troje odluili su da formiraju Elektroskript" sa pet stotina
hiljada dolara zajednikog ulaganja. Lukas je dao tri stotine, a Lela i
Dejv po sto hiljada. Vilijam Lukas Polson imenovan je zatim za
direktora firme, odnosno za njenog predsednika, Dejvid Z. Berger je
postao potpredsednik, a Lela S. Riz, drugi potpredsednik.
Lukas se zatim vratio u Kanzas Siti. Uoi Nove godine otiao je
do Danuncijevih i odneo poklone koje je obeao Melani. Devojica je
bila vesela, igrala se i smejala, a Katarina je, bleda i mrava, leala i
vie nije imala snage da uestvuje u bilo kakvoj radosti.
Lukasova firma Higins, Dod i Drejk" imala je tih dana mnogo
posla, tako da je on bio angaovan skoro dvadeset sati dnevno. Pri
tom, ekali su ga papiri Elektroskripta" koje je morao da sredi.
Ponudio je svojim partnerima u advokatskoj firmi da kupe stotinu
akcija, a oni su, nakon kraeg razmiljanja, kupili dvadeset pet.

~ 27 ~

8.
Krajem marta ponovo je otputovao u San Francisko. Dejv Berger
ga je doekao na aerodromu. Kad ga je ugledao, nije mogao da sakrije
zabrinutost zbog Lukasovog izgleda. Mrav, sa tamnim kolutovima
oko oiju, Lukas je stajao na aerodromu i gledao unaokolo, oito
traei Lelu i ne oekujui njega. Odelo je visilo na njemu, a pogled
mu je bio nekako odsutan, ugaen.
"Kako je Katarina?" upitao ga je Berger.
"U bolnici je" odgovorio je Lukas. "Ne eli da me vidi."
"ao mi je, stari." Berger je jednom, nakratko, sreo Katarinu
Polson. Bilo je to pre osam meseci. Seao je se kao lepe, ljubazne
mlade ene. Sad kad je mislio o tome, shvatio je da je ona ve tad
morala znati da umire, mada to niim nije pokazivala.
"Znam da ti je teko" rekao je.
"Melani kae da njena mama odlazi tamo daleko, u umu, jer sve
to joj je nepoznato ona smatra da je u umi" rekao je Lukas.
"Da li je videla Katarinu u bolnici?"
"Ne."
"ao mi je, Lukase."
"Hvala ti, Dejve."
Ili su prema Dejvovim kolima.
"Lela ima predlog" rekao je.
"Kakav?"
"Ona je spremna za odlazak. Ti zna da je primljena na Klivlend
i elela bi da provedemo vikend zajedno, ali ne ovde, u njenoj sobi,
niti bilo gde u koloniji."
"A ja volim njenu sobu" uzdahnuo je Lukas.
"Njen otac ima letnjikovac na obali. Ona bi htela da poemo
tamo. Ja u pozvati jednu devojku, pa e nas biti etvoro."
Lukas je slegnuo ramenima.
"Neka bude kako kaete" prihvatio je suvo.
Lela ga je snano zagrlila kad su se sreli. Odmah zatim mu je
pruila dins odelo koje je nosio uvek kad je bio s njom i naterala ga
da se presvue. Pola sata kasnije sedeli su u njenom oldsmobilu" i
vozili se prema obali. Berger je sa zadovoljstvom primetio kako se
Lukas polako oputa.
Bergerova saputnica bila je njegova studentkinja, zapravo
diplomac iz mikrobiologije, visoka, vitka devojka plave kose, iz
Miigena, po imenu Norma. Kosa joj je izgledala kao da je upravo
izala od frizera, minka na licu bila je besprekorna i mora biti da se
posebno pripremala za ovaj vikend sa profesorom Bergerom. U toku
vonje je oito shvatila da je u pitanju nesporazum i da e ovaj vikend
~ 28 ~

biti sasvim drugaiji nego to je ona mislila. Norma je poziv profesora

Bergera oito sasvim pogreno razumela.
Kua u koju ih je povela Lela bila je sagraeno na samoj steni
koja se nadvijala nad okean. Dnevna soba bila je prostrana i u njoj je
dominirao veliki, kameni kamin. Sve etiri spavae sobe imale su
kupatila, a potpuno opremljena kuhinja bila je prostrana i svetla.
Jedini telefon bio je u kuhinji. U kui nije bilo ni televizora, ni radija.
Neko je sve pripremio za njihov dolazak. Friider je bio pun hrane, a
u njemu se hladilo i dvanaest boca ampanjca. U kaminu je sve bilo
postavljeno tako da je trebalo samo kresnuti ibicu. Dnevna i spavae
sobe bile su pune knjiga i asopisa.
"Vidite ove stepenice?" pokazala je Lela dok su stajali na platou
ispred kue. "Idu pravo u more, ako neko eli da se okupa. to se
mene tie, jo ne mislim da postanem polarni medved i zato bih radije
popila au ampanjca. Hoe li nam svima nasuti, Mekdonalde?"
Kad se Berger vratio sa ampanjcem, Lela je ve leala na suncu,
potpuno naga, i na drugoj lealjci odmarao se Lukas, bez koulje, ali
u pantalonama. Norma, koja je jedina od njih ponela kupai kostim,
otila je da se presvue.
"Traila sam od oca da uloi neto u na posao" kazala je Lela, ne
otvarajui oi. "Pristao je da nam da 25.000 dolara."
Berger je bio iznenaen Lukasovim neodobravanjem. Video je to
na njegovom licu i u jednom trenutku je ak pomislio da e Lukas
odbiti novac. Njegovo utanje bilo je neugodno. Lela je otvorila oi i
pogledala ga znatieljno.
"Da li se slae, Dok?" upitala je.
"Da li tvoj otac misli da je to dobra investicija?" upitao je umesto
da odgovori.
Ona je klimnula glavom, ali bila je povreena. Bergerov pogled pun
razumevanja malo ju je umirio.
Norma se vratila i na trenutak razbila tu sumornu tiinu koja je
izvesno vreme vladala na suncem obasjanom platou. Bila je u bikiniju
od belog satena. utke je primila au ampanjca koju joj je Berger
pruio i ispruila se na lealjci.
"Znam kod koga treba da idemo" rekao je Berger. "Ima jedna
kompanija u San Mateu koja radi sa kompjuterima. Imam nekog
uticaja i autoriteta kod njihovog predsednika. Moda bi hteo da ue u
na posao."
"Kako se zove firma?" upitao je Lukas.
"Ringold avijacija."
Odlino" prihvatila je Lela i okrenula se na stomak. "Ja glasam
da se ide tamo."
"Jednoglasno" zakljuio je Lukas. "Hajde da jo jednom
~ 29 ~

pogledamo nae ugovore."

Lukas je leao na leima, na kauu u dnevnoj sobi. Lela je bila
ispruena pored njega. Doli su ovamo da posmatraju okean po
meseini, a onda su tu, na tom kauu, vodili ljubav. On je bio nekako
tuan, tih i polu-odsutan. Lela ga je milovala i poigravala se sa
maljama na njegovim grudima.
"Ako ne eli, ne moramo da prihvatimo novac od mog oca" bila
je mirna.
"Potreban nam je" odvratio je on. "Ja sam mu vrlo zahvalan. Ali,
pretpostavljam da zna kako se oseam."
"Muki ponos." Mislila sam da ti ne boluje od toga.
On je slegnuo ramenima.
"Zar je to bolest?" upitao je, smeei se.
Ona se takoe nasmeila.
"Ti si najmuevniji mukarac kojeg sam upoznala. Na svoj nain,
dakako."
Zatim je ustala i prola velikim staklenim vratima koja su
gledala na okean. Njeno nago telo na meseini izgledalo je Lukasu
kao neki suptilan japanski crte. Ustao je i on i priao joj.
"Kako moe da kae tako neto?" upitao je.
"Oh, pa to se vidi po detaljima. Kad pria o svojoj advokatskoj
firmi, na primer. Ti ne voli hijerarhiju, ne voli da ti neko
zapoveda."
"Ja..."
Ona je otvorila vrata i izala na plato. Bilo je prilino hladno, a
ona je bila bez iega na sebi. Zadrhtala je, ali se nije vratila. Lukas je
poao za njom. Kad je stigla do ograde, okrenula se prema njemu i
ovila mu ruke oko vrata.
"Jednu stvar bih ipak elela da znam, Dok. "Da li ovaj posao
radi zato to misli da e jednog dana to biti korisno ili zbog
karijera?"
"Radim ga zato to je to neto moje" odgovorio je vrstim glasom.
"Tako sam i mislila. A sva tvoja pria o tome kako e to doprineti
brzini i kvalitetu sudskih procesa?"
"Nema nita loe ako ovek ima vie motiva, zar ne" odgovorio je.
Sledeeg popodneva izleavali su se na suncu. Bilo je suvie
hladno za kupanje. Otvorili su ampanjac i pijuckali ga, leei na
lealjkama. Sad su svi etvoro bili nagi. Niko nije rekao nita kad se
Norma tog jutra pojavila bez bikinija.
Pokazalo se da Norma ima vrlo istanan smisao za humor.
Priala im je kako je identifikovala jedan novi mikroorganizam u
svojoj mikrobiolokoj laboratoriji. Pretpostavljala je da izaziva neku
vrstu uge.
~ 30 ~

"Onaj koji izaziva sifilis, zove se spiroheta, to znate" rekla je.

"Ovaj koji sam pronala nazvala sam spiroegnju".
"uvaj se" rekao je Dejv Berger kroz smeh. "Nisam siguran da
Lukas nije republikanac."
"to da ne, ako ve izgledam kao Holidej In?"
Svi su se nasmejali i u tom trenutku uli su kako zvoni telefon u
kuhinji. Lela je ustala i pola do telefona. Ubrzo se vratila i
obavestila da neko trai Dejva Bergera.
"Zato si ostavio poruku gde mogu da te nau?" upitala je.
Berger je kratko vreme bio u kuhinji. Vratio se, ne gledajui nikog.
"Stigao je telegram u moju kancelariju. Iz Kanzas Sitija. ao mi
je, Lukase, ali Katarina je jutros umrla."
Lela je pola za Lukasom u spavau sobu.
"Idem s tobom, Dok. Molim te, pusti me da poem s tobom.
Potreban ti je neko."
On je odmahnuo glavom.
"Sve je u redu, Lela. Ja... to me nije toliko pogodilo. Jedina stvar
u kojoj mi je pomo potrebna jeste ona u kojoj mi ti ne moe pomoi."
"Melani" rekla je ona. "Ali, ne mora me niko videti, Dok. Otii u
u hotel i biu tamo, a ti e moi da doe kad bude eleo. Mislim da
ne bi trebalo da bude sam."
Lukas ju je uzeo za ruke.
"Vratiu se u Kaliforniju im budem mogao" obeao je.

~ 31 ~

9.
Godinu dana kasnije, Lukas Polson je sedeo za dugakim stolom
za kojim se nalazilo jo sedam pravnika firme Brajt i Vezel" iz
Hjustona. Govorio je bez beleaka, punih deset minuta i niko ga nije
prekidao. Kad je zavrio, mrav stariji ovek je podigao prst dajui
znak da eli neto da kae.
"Ja ne vidim ta bi nama taj transkriber mogao da znai,"
"Za ime sveta, Nede" zagunao je njegov neto mlai partner.
"Naravno da nam moe koristiti, samo je pitanje mogu li oni to da
naprave."
Ned je povukao dim cigarete i slegnuo ramenima.
"Ne vidim kako" rekao je. "Ipak, morali bismo da zadrimo
stenografe, zar ne?"
"Ne, gospodine, zato biste ih zadravali?" rekao je Lukas.
"Koliko dugo vam treba da projekat dovedete do finalizacije?" upitao
je trei partner.
"Planirali smo jo godinu dana" odgovorio je Lukas.
"A sad vam treba novac, zar ne?" upitao je advokat.
"Upravo tako" rekao je Lukas. "Ja trenutno obilazim velike
kompanije i nudim im uee u naem projektu, odnosno u naoj
korporaciji."
"Da li ste jo nekoga posetili u Hjustonu?"
"Ne, ali imam nameru. Vi imate ast da budete prvi."
Neki su se nasmejali ovoj Lukasovoj duhovitosti i to je, ini se, malo
raskravilo atmosferu.
"Vrlo smo poaeni" rekao je jedan koji se najvie smejao. "Ali,
moete li nam rei koliko vam je novca potrebno za realizaciju
projekta?"
"Mi mislimo da nam treba dva miliona dolara."
"Ako naa firma odlui da kupi neke vae akcije, gospodine
Polsone, kakav e biti na status? Da li emo mi u tom sluaju biti
investitori ili uesnici?" upitao je Ned Brajt.
"Investitori" mirno je odvratio Lukas.
Ned je napravio podrugljivo lice i okrenuo se svojim partnerima.
"Nije loe, zar ne?" ironino se osmehnuo.
"Ja se sluajno zovem Bob Tejlor, gospodine Polsone" primetio je
zatim jedan od onih koji su do tada utali. "Kakve nam vi garancije
nudite za na novac? ta e biti ako va posao ne uspe?"
"Gospodine Tejlore, sve to sam imao da kaem, ve sam rekao"
odvratio je Lukas. "Ja mogu da vam proitam imena firmi koje su
pristale da nam daju novac, pa e vam to moda neto znaiti. Svi
nai dosadanji investitori prouili su nae projekte i imaju poverenja
~ 32 ~

u nas. Ja, kao najvei investitor, ne u pogledu novca, ve u pogledu

rada, takoe treba da budem neka garancija..."
"Dobro... ja predlaem da damo 10.000 dolara" rekao je Ned
Brajt. "Da glasamo."
Svi su bili za predlog najstarijeg partnera.
Lukas se srdano zahvalio.
Prve nedelje u decembru Lukas je otputovao u Klivlend da poseti
neke velike firme i da provede vikend sa Lelom. Bila je to njegova
prva poseta Klivlendu. Ona je dolazila u Dalas i provodila s njim
svoje slobodne vikende, u septembru su ona, Dejv i Lukas bili zajedno
u San Francisku kako bi radili na projektu, a sad ga je ekala na
aerodromu.
Lukas ju je jedva poznao. Imala je elegantnu jaknu preko mini
haljine, na nogama je imala sandale sa visokim potpeticama, a oko
vrata teku srebrnu ogrlicu sa tirkizima. Kosa joj je bila uredna,
lakirana. Na usnama je imala ruiasti ru, a na kapcima zelenu
senku. Dovela ga je do parkinga gde ih je ekao njen srebrnosivi
mercedes".
"Ugovorila sam ti sastanke u pet firmi."
On je klimnuo glavom.
"Gde u odsesti?" upitao je on.
"U 'Holidej Inu', pored jezera" primetila je uz osmeh.
"Pretpostavljala sam da ne eli neto preskupo, mada ovde 'Holidej
In' nije mnogo jeftiniji od najskupljeg."
Grad je na njega delovao depresivno. Prljav sneg na ulicama,
vetar, nisko i sivo nebo. Njegova soba u hotelu imala je lep pogled na
jezero Iri. Stajao je na prozoru i posmatrao zaleeno jezero. Lela je
prila i stala pored njega.
"Uasan grad" konstatovala je.
Lukas je potvrdio klimanjem glave.
"Doneo sam kopiju naeg ugovora u Elektroskriptu" "obavestio
je on.
"Ba me briga za to. Ja vam verujem."
"Pa, ti si jedna od glavnih u kompaniji."
Ugovor je sadrao i nazive svih firmi i pojedinaca koji su dali
novac za 'Elektroskript'. Tu su bili Lukas, Dejv Berger, Gejb Linkoln,
Art Ringold, odnosno Ringold avijacije, UKLA i ostali.
Lela je samo pogledala papir i vratila mu ga.
"Kad e traiti neto za sebe?" upitala je.
"Kad budem mogao" odgovorio je i slegnuo ramenima.
Skinuli su se, zajedno se istuirali i goli otili u krevet. Dok su
vodili ljubav, Lukas je neprestano mislio na Leline ruiaste usne i,

~ 33 ~

ko zna zato, pomisao na njih bila mu je neprijatna. Isto tako mu je

bilo neprijatno kad god bi pogledao u njene zelene kapke.
Kasno uvee, obukli su se i otili na veeru. Lela, u mini haljini
od belog kamira, bila je sasvim druga osoba, pomislio je Lukas.
Takva, nije mu se dopadala.

~ 34 ~

10.
Sledeeg jutra Lukas je poeo da obilazi firme. Uspeh tog
prepodneva nije bio naroit. Prebogati Dord Dimson je savetovao
Lukasu da reorganizuje firmu i da pokua da izvue vei profit nego
to je planirao.
"Drago mi je to sam vas upoznao, gospodine Polsone" rekao je
Dimson ispraajui Lukasa. "... ako odluite da se reorganizujete,
javite mi."
Kad se prilino kasno popodne vratio u hotel, zatekao je Lelu
kako, potpuno naga, lei na krevetu i, na njegovo veliko iznenaenje,
pui.
"Da li si probao bar jedan papir?" upitala je.
On je odmahnuo glavom.
"Nijedan. Mnogo prie, a rezultat nikakav. Iscrpio me je to."
Ona je sela na ivicu kreveta.
"U emu je problem?" upitala je.
"Svi mi predlau reorganizaciju. Neki misle da treba da izvuem
vei profit, a nekima se ini da bi bilo zgodno da nas pripoje svojim
velikim kompanijama."
"I da ti postane njihov slubenik?"
"Da, da postanem slubenik" odgovorio je. "Ba me briga za
hijerarhiju, a mislim da ni Dejv ne mari za to, ali to znai gubljenje
samostalnosti i kontrole nad projektom."
"Kakva gadost."
"Jeste, ba gadost" sloio se.
Ona je odmahnula glavom i uzdahnula.
"Imam jedno pitanje za tebe, Dok. Od ega ivi?"
On je okrenuo glavu prema prozoru.
"Moj otac eli da budem savetnik u njegovoj kompaniji. To je
automobilska kompanija. Ve sam uradio jedan posao za njih i
zaradio nekoliko dolara. Takoe mi je moja stara firma dala neke
poslove koji su se njima inili nezanimljivi. Ja..."
"Ti ivi od milostinje" prekinula ga je. On se nasmeio.
"Kako da ih odbijem?"
"Ne moe tako."
"Ne, bar ne jo dugo" priznao je.
"Ni ja."
"Ti..."
"Nemogu da ostanem u ovom gradu! Nemogu da podnesem
hladnou, prljavtinu, sivilo. Bojim se ovde. Devojka koja mi je
spremala stan naena je ubijena. Ja... zaista, Lukase, ne mogu da
ostanem ovde."
~ 35 ~

"A kako ti je na poslu?"

Uzdahnula je.
"Mislim dobro. Ipak, to je neto drugo, oseam se kao stranac.
Nita nije kao..."
"Kalifornija."
Njene usne su podrhtavale. Klimnula je glavom.
Dobro... u redu... tako je" govorila je, vrtei glavom. "Da li moe
da me zamisli... ja mislim..." zatvorila je oi i iznenada zajecala.
Lukas ju je zagrlio.
"Ali, ti uopte ne mora to da radi" razneio se.
Ona je podigla glavu, obrisala suze i pogledala ga.
"Dok? Da li ti to meni nudi alternativu?" upitala je.
"Ti ve ima alternativu."
Ona je duboko uzdahnula i proistila grlo.
"Dobro, onda u ja rei" tiho je promrmljala. "Kua na steni.
Mogli bismo tamo da ivimo. Moe da dovede i kerku. Tamo ima
dobrih kola. To bi moglo da bude... Oh, Lukase, to bi moglo da bude
divno!"
On je polako odmahnuo glavom.
"Ja ne mogu da ti ponudim nita takvo, Lela."
"I ne mora. Pusti mene da brinem o svemu, izuzev o
,Elektroskriptu sve dok... "
"Lela" prekinuo ju je i neno je prodrmao. "Ti si dobar prijatelj.
Ti si sjajan prijatelj."
Ona se trgnula, pogledala ga i odlunim pokretom skinula
njegove ruke sa svojih ramena.
"Idi do avola s tim, Lukase."

~ 36 ~

11.
Jednog kasnog popodneva, 16. maja 1971. Lukas je stigao u San
Francisko.
Dejv Berger je uzeo torbu od njega.
"Veruj mi, dragi moj, ti ba ne izgleda kao neko ko moe ovo da
nosi due od desetak metara" rekao je, zabrinuto pogledavi Lukasa.
"Nije mi nita, samo sam umoran" priznao je Lukas.
Berger ga je pogledao sumnjiavo. Lukas je znatno omravio, a
lice mu je bilo sivo. Dok su sedeli u kolima, Dejv je osetio da Lukas
nije sasvim trezan. Mora biti da je dosta pio u avionu.
"ao mi je to ne mogu da te pozovem kod mene, ali Norma je sa
mnom" rekao je Dejv. "Ona bi se radovala da te vidi, ali nemamo vie
kreveta."
"Ne brini za mene, u redu je" rekao je Lukas. "Uostalom, kad bih
odseo kod tebe, morao bih da se trudim da budem ljubazan, a u
motelu mogu jednostavno da se bacim na krevet."
"Mislili smo da veeramo zajedno" rekao je Berger. "Ali..."
"Ako ne zamera, Dejve, ja u pojesti neki sendvi ili u
jednostavno prespavati veeru. Kakav je plan za sutra?"
"Sutra popodne treba da se sastanemo s Arturom Ringoldom."
"ta on hoe?"
"Hoe da razgovara o poslu i o novcu. Pretpostavljam."
"To ne sluti na dobro" uzdahnuo je Lukas.
"Dugujemo mu oko sto hiljada dolara" rekao je Berger. "Ali
imamo taj novac i moemo da mu vratimo, zar ne?"
Lukas je potvrdio.
"Drago mi je to smo angaovali Gejba Linkolna" objasnio je
Berger. "Na prvi slubenik. Moemo ga zadrati izvesno vreme, za
etrnaest hiljada. Ako mu ne platimo, izgubiemo ga zauvek. Ima
neki posao u izgledu."
"Dobro" kratko je odvratio Lukas, oito nesposoban za due
razgovore.
Berger ga je pogledao iskosa. Lukasove oi delovale su umorno. Kapci
su mu bili polusputeni.
"Moda bismo prvo morali tebi isplatiti etrnaest hiljada.
Konano, i ti mora uzeti neku kompenzaciju."
"Ja organizujem i snalazim se u meuvremenu" rekao je Lukas
teko diui.
"Daa, vidim."
Berger je odvezao Lukasa u mali motel u San Mateu, nedaleko
od Ringoldovog kompjuterskog centra. Kad se uverio da je Lukas
dobio dobru sobu, pozvao je Normu telefonom.
~ 37 ~

"uj, imamo poruku na traci, snimljenu dok sam ja bila odsutna"

rekla mu je Norma. "Zna li ko je u gradu?"
"Ko?"
"Lela. Ostavila je broj telefona i eli da joj se javi."
"Da li misli da ona zna da je Lukas ovde?" upitao je.
"Moe li to da proceni na osnovu poruke koju je ostavila?"
"Da, zna. eli da veeramo zajedno nas etvoro."
"Mislim da bi bilo bolje da ja sam odem do nje, duo. Upravo sam
smestio Lukasa u krevet. On nije u stanju da veera ni sa kim."
"Zar neto nije u redu?"
"On tvrdi da je samo umor. Ja ne znam. Loe izgleda. Daj mi
Lelin broj, molim te."
Lela je odsela u kui u kojoj su nekad svi zajedno iveli i u kojoj
je jo uvek iveo Gejb Linkoln, u univerzitetskoj koloniji.
"Zdravo, stari" pozdravio ga je Gejb. "Mala se izmenila."
Lela je upravo silazila niz stepenice i Dejv je odmah mogao da
vidi na ta je Gejb mislio. Imala je na sebi muku koulju i farmerke,
uobiajenu odeu kakvu je nosila sve vreme svog boravka na
Berkliju, ali joj je kosa bila visoko natapirana i izlakirana, kapci su
bili obojeni zelenom senkom, a na nogama je imala elegantne
italijanske sandale sa visokom potpeticom. Njegova prva pomisao je
bila da Lela izgleda kao uliarka, ali kad je malo bolje pogledao njeno
lice, shvatio je da je njeno raspoloenje takvo da nije u stanju da
podnese tu vrstu komplimenta".
"Gde je Dok?"
Berger je odmahnuo glavom.
"Uasno je umoran i deluje bolesno. Bukvalno sam ga odveo u
krevet, u motelu. Tad jo nisam znao da si tu i mislio sam da je glupo
da ga budim, kad mi je Norma rekla za tvoju poruku."
"Glupost, Mekdonalde. Koga ti to uva? Lukasa?"
Berger je slegnuo ramenima.
"Kaem ti, Lela. Moda sutra."
"Sutra neu biti tu. Moram u Klivlend, da obavim poslednje
ispite."
"Onda veeraj sa mnom. Razgovaraemo."
Pristala je da poe s njim u kineski restoran u koji su nekad
esto odlazili. Nije to bio neki naroito dobar restoran, bar ne za San
Francisko, ali je vlasnik bio vrlo ljubazan i uvek ih je lepo primao.
"ta radi u San Francisku?" upitao je Berger, kad su se smestili
ispod jednog lampiona.
"Dola sam da se isplaem na neijem ramenu" odvratila je.
"Doktor Ledijard je uasno razoaran to neu da ostanem na
univerzitetu u Klivlendu."
~ 38 ~

"Ali, ako to odbije, mora se pomiriti da je to oprotaj od

akademske karijere.
"Ve sam se pomirila s tim, pa prema tome ne mora da mi dri
lekcije" rekla je ledenim tonom. "Dola sam kui. Moji roditelji su
sreni, uostalom."
"ta e sad da radi?"
"Pokuau da saznam ko sam. Moram to da uradim, Dejve. Ja
zaista ne znam ko sam."
"Zato ne pogleda vozaku dozvolu?" upitao je mirno.
"Ti, kopile..."
"Mrzim klie, Lela. uo sam o tvojim bundama i o 'mercedesu'.
ta ima na umu? Da izigrava jevrejsko-ameriku princezu?"
"ini mi se da mi to ba ne polazi za rukom" bila je tuna.
"Postuniverzitetska
depresija"
konstatovao
je
on
s
razumevanjem. "To je pravo vreme da ovek zapadne u takvo stanje.
Uostalom, tvoje godine samo idu u prilog ovoj tvrdnji, ba kao i
godine u kojima ivimo."
"Opta malodunost" priznala je. "Ni ja ne volim klie,
Mekdonalde."
"Ja ozbiljno mislim, Lela, da je ovo vreme prokleto depresivno i
da nam budunost ne donosi nita bolje. Svi ivimo u strahu, Lela.
Hemingvej je govorio: 'kad ovek izgubio svoj optimizam, vreme mu je
da umre'."
"Govori gluposti, Mekdonalde."
"Pa, konano, ja bar znam ko sam, draga moja."
Ona je pogledom potraila kelnera i pokazala mu svoju praznu au.
Zatim se ponovo obratila Dejvu Bergeru.
"Priaj mi o Doku. Da li je zaista bolestan ili me izbegava?"
"Lela, kunem ti se da on ne zna da si tu."
"Kako bi bilo da odem do njega u motel, veeras? ta misli, hoe
li mu to pomoi da ozdravi?"
"Ja ti neu rei da to ne uradi" rekao je Berger. "Ali, moram ti
rei da ga nikad nisam video u tako loem stanju. On je gotov, Lela.
U poslednja etiri meseca radio je est dana u sedmici. Doneo nam je
etvrt miliona dolara i sad je jednostavno pao."
"Znai, treba da se ispava, huh?"
Berger je klimnuo glavom.
"To je moje miljenje. Ako odlui da ide, nemoj mu govoriti da
sam zabrinut za njega. Samo ga odvrati od runih misli."
Lela je slegnula ramenima.
"Lukas uvek moe da nae nekoga ko e ga odvratiti od runih
misli. Neku lepu devojku."
Berger je duboko uzdahnuo.
~ 39 ~

"Da li on zna da si zaljubljena u njega?"

"Naravno da zna. Ali, to nije ono to on eli."
"Pa, moda bi ipak bilo dobro da ode i da provede no s njim."
Ona je uzdahnula.
"Da. Moda."

~ 40 ~

min@

12.
Nije otila. Kad je Berger sutra ujutro otiao do Lukasa u motel,
ovaj mu je rekao da se sjajno ispavao. Jo je bio veoma bled i prilino
rasejan, ali pojeo je jaja sa slaninom, popio etiri olje kafe i izjavio
da je spreman da vidi ta su to Dejv i Gejb programirali na
kompjuteru, odnosno na njihovom transkriberu. Berger nije
spomenuo Lelu sve dok Lukas nije zavrio doruak. Lukas je bez rei
sasluao njegovu priu o tome da je Lela bila u gradu i izjavio da mu
je ao to veeras nee biti tu.
Proveli su prepodne u kompjuterskom centru u Berkliju, a zatim
su odveli Gejba Linkolna na ruak i dogovorili se da ga prime za
prvog plaenog slubenika Elektroskripta". Popodne su se sastali sa
Arturom Ringoldom.
"Moram vam priznati, gospodine Polsone" priznao je Ringold kad
su seli u njegovoj kancelariji "da izgledate vrlo umorno. Moda bi
bilo dobro da ovaj razgovor odloimo za neki drugi dan?"
"To zavisi od vas, gospodine Ringolde, ali, ja bih veoma voleo da
znam ta ste imali na umu kad ste nas pozvali ovamo."
"Oh, nita to bi trebalo da vas brine" rekao je Ringold. "Nemam
nameru da traim da mi vratite dug, ako ste na to mislili."
Artur Ringold je bio nizak, vrsto graen ovek, pronicljivog
pogleda iza prilino debelih stakala naoara.
"Ja sam ipak doneo ek na sumu koju vam dugujemo" objasnio je
Lukas.
"Zaista" Ringold je paljivo posmatrao Lukasovo lice "ja nisam
hteo to da traim od vas. Zapravo, ono to sam hteo jeste da vam
ponudim da razmislite o jednom novom partneru."
"Uh... vi?"
"Moja kompanija."
"Pa, ja... uh... pokuau paljivo da vas sluam" rekao je Lukas.
Ringold je paljivo obrisao svoje naoari i onda jo paljivije kroz
njih pogledao Lukasa Polsona.
"Ja sam pratio va rad u kompjuterskom centru i tim povodom
imam dva zapaanja. Prvo je da ste vi na dobrom putu da stvorite
dobar posao i da postignete veliki uspeh, a drugo je da vrlo polako
sakupljate kapital. Ovako, da budem iskren, nikada neete sakupiti
onoliko koliko vam treba. Pretpostavljam da ste u poetku mislili
kako vam je milion dolara dovoljno, kako ste onda shvatili da nije, pa
ste krenuli u potragu za sledeim milionom... i, to tako moe da ide i
do deset miliona. A vi nikad neete imati dovoljno za ozbiljan
poetak. Pogotovu ako se budete drali pravnikih firmi."
"Advokati su uglavnom bili vrlo dareljivi" umeao se Berger. "Ja
~ 41 ~

sam ak vrlo ugodno iznenaen to su dali toliko para."

"Da, zahvaljujui ugledu i pregovarakim sposobnostima
gospodina Polsona" odvratio je Ringold. "Problem je u tome to su to
jednokratne investicije i to advokatske firme ne raspolau u sutini
nikakvim kapitalom. I da hoe, one vam vie para ne mogu dati."
"Onda... ?" upitao je Lukas.
"Seate li se kako je govorio Vili Saton?" upitao je Ringold. "Ako
vam je potreban novac, idite tamo gde ga ima. U banke!"
"Kad budemo imali program, mi emo se svakako obratiti
bankama" objasnio je Lukas. Ringold je odmahnuo glavom.
"Kad budete imali program, nee vam vie biti potreban novac.
To je stara pria."
"Dakle, vi predlaete... pripajanje?" upitao je Lukas.
"Ja predlaem da razmotrimo tu mogunost" odgovorio je
Ringold. "Vi znate moju kompaniju? Dopustite da vam ipak kaem o
njoj nekoliko rei."
"Ja znam da imate vrstu i jaku kompaniju" rekao je Lukas.
"Poeo sam kao i vi. Idejom. Bio je rat, mislim na drugi svetski
rat, i leteli smo preko Atlantika esto preputeni sami sebi, zvezdama
i snalaljivosti. Bar deset puta mi se dogodilo da izgubim vezu sa
komandom na zemlji i mislim da nita stranije u ivotu nisam
doiveo. Kad je rat zavren, shvatio sam da je budunost avijacije u
elektronici."
Lukas je paljivo sluao Ringoldovu priu i istovremeno
pogledom lutao po njegovoj radnoj sobi. Na Ringoldovom stolu stajao
je veliki magnetni kompas, na zidu je visio stari altimetar, a cela
soba je inae bila prekrivena crteima najrazliitijih letelica.
"Postoje dve mogunosti. Prva je" govorio je Ringold "da odluite
da prodate 'Elektroskript' mojoj kompaniji, a druga je da se
'Elektroskript' pripoji Ringold avijaciji. U oba sluaja, kompanija
vam obezbeduje novac za dalja istraivanja."
Lukas je klimnuo glavom.
"Da budem iskren, ja elim da zadrim pravo na kontrolu."
Ringold se nasmeio.
"To elim i ja. Svako to eli. Ja sam zasad vlasnik najveeg broja
deonica u Ringold avijaciji, ali ako se moji akcionari udrue, mogu da
mi uzmu kompaniju. To je cena kapitala, gospodine Polsone. Ili cena
veliine. Niko od nas ne moe da bude dovoljno siguran."
Lukas je rukama pritisnuo slepoonice.
"Kad biste nam razradili vau ideju, mi bismo to smatrali
ozbiljnom ponudom. Naravno, treba nam vremena da razmislimo."
Ringold ga je neko vreme posmatrao kroz naoari, a onda je
klimnuo glavom. Sastanak je bio zavren.
~ 42 ~

13.
Kad se vratio u motel, ekala ga je poruka. Nije otvorio koverat
sve dok se u baru motela nije naao sa Dejvom. U kovertu je bila
Lelina ponuda da otkupi 250 deonica 'Ektroskripta' i da zatim to
pokloni novoj kompaniji. Nita nije elela da zadri.
"Mislim da ne razumem" izjavio je Lukas. "Ili bi moda trebalo
da razumem?"
"Mislim da bi trebalo... i da razume" kazao je Dejv.
"Ja..."
"eli li neto da popije?" upitao je Dejv.
"Uh. ..da, dupli viski sa ledom."
Devojka za ankom im je pruila pie, a Lukas ju je odmerio
pogledom. Dejv je zapazio taj pogled i nasmeio se.
"Da li eli da razgovaramo o Leli?" upitao je Berger oprezno.
"Lela... i ti si spavao s njom, zar ne?" upitao je Lukas. Njegov
pogled je vrsto poivao na Bergerovom licu, ali u njemu nije bilo
optube. Jednostavno, traio je odgovor. "Mislim, posle mene" slegnuo
je ramenima. "to da ne, uostalom? Ja sam mogao da je viam svaka
dva ili tri meseca i to je sve. I nije ba esto."
"Nisi uinio nita loe" primetio je Berger.
"U poetku sam mislio da jesam. Ja sam vrlo staro modnih
nazora, u sutini. Mislio sam da sam uz nju malo napredovao, jer
sam s njom radio neke stvari koje mi pre toga nisu bile ni nakraj
pameti. Pri tom, mislio sam da je sve to neobavezno. Ona bi mi se
smejala da sam se ponaao drugaije, zar ne, Dejve?"
Berger je klimnuo glavom.
"Apsolutno."
"Dete seksualne revolucije. Eto, to je ona" bio je Lukas ironian.
"Zar nije tako?"
"Ja pretpostavljam da ona tako o sebi misli" uzvratio je Berger.
"Ne samo seksualno, ve i ostalih revolucija."
Devojka za ankom nasula im je drugo pie.
"elite li jo neto? Pozovite me ako budete eleli."
Lukas je odsutnim pogledom propratio njene rei.
"Ne znam ta da radimo. To je poklon od 25.000 dolara."
"Pusti je da to uini" insistirao je Berger. "Mislim da joj je
potrebno."
Lukas je polako klimnuo glavom i odjednom ispio sav svoj viski.
"Hajde da razgovaramo o Ringoldu" predloio je Berger.
Razgovarali su, sledeih pola sata. Lukas je u meuvremenu
poruio jo jedno pie. Sve do ruka, oni su glasno razmiljali o
Ringoldovoj ponudi, svesni da ona znai neto potpuno drugo od
~ 43 ~

svega to su oni smislili na Lelinom krevetu, uz pisau mainu i malo

para. Bio bi to ulazak u veliki posao, sa ogromnim kapitalom, ali i sa
mnogo manje samostalnosti. Pri tom, ekalo ih je putovanje u
Njujork, gde je trebalo da demonstriraju svoju ideju o transkriberu.
"Neu da idem u Njujork, a da nemam ta da pokaem" bio je
uporan Lukas. "Uostalom, ko e doi da nas slua?"
"Moda bi bilo pametnije pozvati neke vane ljude iz Njujorka
ovamo, nego putovati tamo. To bi bilo i upola jeftinije."
"Daa, ali ni upola tako efektno. Svakako, to je proba koju emo
morati da iskusimo kad-tad. Mi se jo nismo suoili sa problemom
komunikacija izmeu, kompjuterskog centra i ostalih koji bi bili
potencijalni korisnici naeg izuma. Ne moemo to u beskraj
izbegavati."
Premestili su se za sto i poruili jelo. Lukas je popio jo jedan
viski, a onda je poruio flau vina, uz ruak.
"ta bi se dogodilo sa akcionarima 'Elektroskripta', ako
pristanemo da se pripojimo Ringoldu?" upitao je Dejv Berger.
"Vraki dobro pitanje" izjavio je Lukas.
"Mislim da je Ringold bio u pravu kad je rekao da advokatske
firme nemaju para."
"Da, bojim se da je bio u pravu" potvrdio je Lukas, sleui
ramenima. "Zna, ja... ja mislim, ta da radim s Lelom? Da li bi se ti
oenio s njom, Dejve da si na mom mestu? Ona je htela da ivimo
zajedno, u Kaliforniji, da uzmemo Melani i da se nastanimo u onoj
kui na steni.'
"Ne, ne treba to da radi" usprotivio se Berger.
Lukas je otpio gutljaj vina.
"Dovoljno je to sam jednom bio budala. Ne bih eleo da ponovo
imam dvadeset godina, ali bilo bi moda lepo imati ondanje
poverenje u svet, u ivot, imati onu aroganciju koja, naravno,
podrazumeva i glupost. Ipak, to je prava stvar! Zna, ja mislim da
ljudi upravo ele da povrate svoju mladost samo zbog toga da bi
povratili onaj optimizam koji su imali u tim godinama."
Berger je takoe otpio malo vina.
"Svakako" potvrdio je, klimnuvi glavom.
"Da ti pokaem neto" rekao je Lukas na kome su se sve vie
opaali znaci pijanstva. Izvadio je novanik iz depa, a iz novanika
fotografiju i pruio je Dejvu. "Katarina."
Na fotografiji je bila devojka, oito iznenaena kamerom, vedrog
lica i krupnih, tamnih oiju. Otvarala je flau piva i smejala se.
"Bili smo tako prokleto mladi" uzdahnuo je Lukas. "Ili smo na
kuglanje i ona je popila malo vie piva. Dobila je ak deset poena i
oboje smo se tome smejali. Oh, kako smo se samo smejali! Mislim da
~ 44 ~

sam potpuno zaboravio Katarinu, ali nikada neu zaboraviti kako se

onda smejala. Posle, dok smo bili u braku, nikada se vie nije tako
smejala."
Lukas je malo jeo. Svega dva-tri zalogaja mesa i malo salate, ali
je zato popio dosta vina. Tutnuo je Bergeru dve novanice od po
dvadeset dolara i zamolio ga da plati raun.
"Gospodin je bolestan?" upitala je kelnerica dok je Berger vodio
Lukasa iz bara.
"Umoran je" odvratio je Berger.
Bio je to eufemizam za pijanstvo.
Ali, nije stvar bila u tome. U sobi, Lukasu je naglo pozlilo. Grio
se u krevetu od bolova. Berger je oklevao da zove lekara, jer se plaio
da bi dijagnoza bila: gospodin je veoma pijan. Setio se da Norma ima
blisku prijateljicu koja je bila medicinska sestra u bolnici. Pozvao je
Normu i za pola sata ona je stigla u motel, zajedno sa tom
prijateljicom. im je videla Lukasa, ena je pozvala hitnu pomo.
Sledea dva dana bilo je neizvesno hoe li Lukas preiveti. Dijagnoza
je bila: akutni pankreatitis. Kad su njegovi roditelji stigli iz Kanzas
Sitija, zatekli su ga prikopanog na razne aparate, kako spava,
upravo vraen iz kome. Ostao je u bolnici tri nedelje, a onda ga je otac
odveo kui, u Kanzas Siti.

~ 45 ~

14.
Lukas Polson koji je drugog avgusta stigao u San Francisko bio
je potpuno drugi ovek. Mrav, pocrneo, delovao je jo vii nego to je
bio, a u kosi je bilo mnogo vie sedih nego pre pola godine. Na sebi je
imao lagan letnji sako tamnoplave boje, sive pantalone i belu majicu.
Leto je proveo u Kanzas Sitiju, sa roditeljima, odmarajui se i
oporavljajui se. Doktori su mu savetovali da bar mesec dana po
izlasku iz bolnice ne radi nita, da se suna, da malo pliva ili da igra
tenis. Odluno su mu zabranili da putuje, da telefonira i da juri za
novcem za 'Elektroskript' Zaudo, bio je prilino disciplinovan
pacijent, moda i zato to su ga roditelji neprestano nadzirali, a
Danuncijevi se esto raspitivali za njegovo zdravlje.
Dejv Berger je doao u Kanzas Siti u junu i insistirao je da Lukas
od para kompanije za sebe uzme deset hiljada dolara. Oklevajui,
Lukas je uzeo pet hiljada. Smatrao je da mu je to dovoljno za ivot i
za nabavku odee koja je vie odgovarala njegovom ovrslom telu.
Melani je tad imala osam godina. Prvi put je plakala na
aerodromu kad je on odlazio za San Francisko. Tog leta proveli su
vie vremena zajedno nego ikad ranije i ona je konano navikla da
ima oca. Njemu je takoe bilo teko da je ostavi, jer je, moda i prvi
put, osetio da je otac.
Gejb Linkoln je jo uvek bio jedini zaposleni u 'Elektroskriptu',
jo uvek je katkad puio travu, nosio je farmerke i majice, ali je, kad
god bi odlazio u kompjuterski centar, obuvao cipele. Dejv Berger je
mnogo vremena provodio nad transkriberom, ali za taj posao nije
uzimao novac. On je zadrao svoj profesorski posao na Berkliju. U
toku leta, njih dvojica su reili neke bitne probleme oko heuristikog
programiranja i kad je Lukas stigao, pourili su da mu to kau.
Sledeeg jutra, 3. avgusta, Lukas i Berger su posetili Artura
Ringolda.
"Ja se iskreno nadam, gospodo, da ne mislite kako samo ja
dobijam ovim sporazumom" naglasio je, odbijajui dimove cigarete i
posmatrajui ih kroz debela stakla svojih naoara Artur Ringold.
"Nismo ni mislili da u vaem predlogu ima bilo ta nepoteno"
rekao je Lukas. "Ima, naravno, nekih stvari koje bismo eleli da
izmenimo, ali ovo to nam nudite jeste dobra osnova za pregovore.
Ipak, dopustite mi da vam neto kaem."
Ringold je polako klimnuo glavom.
"Mislim da znam ta ete mi rei, ali izvolite."
"Ono to vam mi nudimo, dakle ideju i heuristiki program
transkribera, jeste briljantno, ako ja to mogu da kaem. Meutim,
toga svega ne bi bilo da nema dva oveka: ovog ovde prisutnog, Dejva
~ 46 ~

Bergera i Gejba Linkolna. 'Elektroskript' im duguje ogromnu

lojalnost. Bez njih, ne bi bilo 'Elektroskripta'.
"Bez tri oveka" ispravio ga je Dejv.
"Tano, ne izostavljajte sebe" primetio je Ringold.
"U redu" pristao je Lukas. "'Elektroskript' je mozak. To je sve to
imamo, izuzev dobre reputacije koja je poteno steena."
"Potpuno se slaem sa vama, gospodine Polsone. To sam shvatio
jo kad sam vam prvi put ponudio pripajanje" izjavio je Ringold.
Sporazum koji su postigli sa Ringoldom podrazumevao je da
'Elektroskript' zadri deliminu samostalnost i da Ringold avijacija
promeni naziv u Ringold korporacija. Lukas je postao predsednik
'Elektroskripta' unutar korporacije, pod ugovorom koji mu je pet
godina garantovao to mesto i platu od 75.000 dolara godinje. Tako je
'Elektroskript' preiveo, a Ringold se obavezao da e dati novac za
dalja istraivanja. Dejvid Berger nije eleo da napusti svoje
profesorsko mesto i imenovan je za spoljnog konsultanta.
Lukas je napisao pismo Dekobu Rizu i ponudio da mu vrati 25
hiljada dolara, ali mu je Riz utivo i hladno odgovorio da on potuje
volju svoje keri i ne eli taj novac natrag.
Melani je nastavila da ivi sa babom i dedom, okruena
ljubavlju. Lukas je shvatio da jo nije spreman da preuzme
kompletnu brigu o njoj, jer mu posao to nije doputao. Naravno, Don
i Meri Danuncio su zbog toga bili presreni. Lukas i njegova ker
proveli su zajedno letnji raspust, u Floridi, a onda je on morao da
pone da radi, a ona je pola u kolu. Lukas je unajmio stan u San
Mateu i preselio se potpuno u Kaliforniju. Artur Ringold mu je dao
kancelariju u zgradi Ringold avijacije.
Za Novu godinu, Lukas je otputovao u Kanzas Siti, kako bi
praznike proveo sa Melani. Bili su zajedno ve nedelju dana kad je
devojica konano odluila da ga zamoli da je ispie iz parohijske
kole i da je upie u dravnu kolu. Kad je Lukas to saoptio
Danuncijevima, oni su mu pokazali pismo sestre Tereze koje su
upravo primili.
Upravnica kole je pisala da je Melani izuzetno inteligentno dete,
ali sklono samostalnom razmiljanju. Smatrala je da je devojici
neophodno vie kontrole, kako bi se njena nezavisnost usmerila
pravilno.
Kad je to proitao, Lukas je odluio da svoju ker izvadi iz
katolike kole. Njena baka je bila prilino iznenaena tom odlukom,
ali se deda apsolutno sloio sa Melaninom eljom. Melani je tiho
trijumfovala.
Kad je 8. januara ponovo stigao u San Francisko, Lukas je
pozvao Dejva i Normu i oni su.mu predloili da doe kod njih na pie,
~ 47 ~

a zatim da zajedno odu nekud na veeru.

Sedeli su i razgovarali kad je telefon zazvonio. Dejv je otiao da
se javi i ubrzo se vratio i gotovo se sruio na kau, pored Norme.
Ramena su mu bila oputena. Prvo je pogledao Normu, a zatim
Lukasa, vrtei neprestano glavom.
"ta je bilo, Dejve? Neto se dogodilo?"
Berger je uzdahnuo, a usne su mu podrhtavale.
"Lela... Zvala je policiju. Ja... nisu hteli da kau, ali ja mislim da
ona umire. Oni..."
"Idem s tobom" izjavio je Lukas vrstim glasom.
itav sat su se vozili do bolnice. Kad su stigli, Lela je ve bila
mrtva. Seli su u malu sobu, s inspektorom.
"Zvao sam vas, profesore, zato to smo u njenom podsetniku nali
va broj telefona. A gospodin Polson...?"
"On je blizak prijatelj" objasnio je Berger. "Mi smo... oh, nas
dvojica smo njeni bliski prijatelji."
"Niste nam jo rekli ta joj se dogodilo" insistirao je Lukas.
"Heroin" rekao je inspektor. "Moda je ak i samoubistvo. Bila je
na plai ispod kue koja je vlasnitvo njene familije. Nali smo i prah
i pric. Kad smo je pronali, izgledalo je kao da sedi na plai. Prvo su
je ugledali neki momci iz amca. Brzo smo je preneli u bolnicu, ali...
Da li znate gde je nabavljala drogu?"
"Kako to mislite 'nabavljala'?" upitao je Lukas. "Da li to znai da
je to inila due?"
Inspektor je klimnuo glavom.
"Imala je tragove igle na rukama. Da, gospodine, ona je bila
pravi zavisnik. Ali, zar mi niste rekli da ste bliski prijatelji?"
"Daa" promrmljao je Lukas. "Sjajni prijatelji! Oh, Lela, za ime
sveta!"

~ 48 ~

15.
Transkriber u sutini nije postojao sve dok se ne prikljui na
sistem komunikacija. Dotle, on je mogao da ispisuje samo rei
izgovorene direktno u mikrofon, u kompjuterskom centru. Tako je
smatrao Lukas, ali budui da ni Berger ni Linkoln nisu bili eksperti
za komunikacije, Lukas je angaovao Martina Kenta, jednog od
kljunih ljudi u IBM. U avgustu 1972. transkriber je bio spreman za
prve demonstracije.
Prva proba, u prisustvu nekolicine strunjaka, bila je u Oklendu.
Gejb Linkoln je upravljao kompjuterom iz centra u Berkliju, a
terminal je postavljen u Oklendu. Demonstraciji je prisustvovao i
predsednik Prve pacifike banke, Don Pejsli.
"Izvanredno" uzviknuo je kad je demonstracija zavrena. "Jo
samo da ga nauite da se smeje, Lukase."
"Pa, imamo jo neke sitne probleme, kao to znate" odvratio je
Lukas, smejui se.
est meseci kasnije, u londonskom hotelu Hilton", transkriber je
prikazan javnosti. Promociji su prisustvovali i novinari Tajmsa" i
Fajnenel tajmsa", a istog popodneva stigao je na ime Lukasa
Polsona poziv iz Bekingemske palate, od njegovog visoanstva princa
Filipa od Edinburga. U pismu je stajalo da princ veoma ali to nije
mogao da prisustvuje demonstraciji u Hiltonu" i da bi rado pogledao
transkriber sutradan, u dva po podne. Stigao je tano na vreme, u
pratnji ministra saobraaja i komunikacija. U dva sata i petnaest
minuta u hotel je stiglo pedesetek reportera, ukljuujui tu i
predstavnike dveju amerikih agencija.
"Da li moete da ga programirate tako da razlikuje britansku i
ameriku varijantu jezika?" zanimalo je princa Filipa.
Lukas je izgovorio nekoliko rei koje se razliito piu na dve
varijante engleskog i transkriber je pravilno ispisao rei. Princ je bio
oduevljen, ali mu je Lukas priznao da se sistem usavrava i da ima
jo nekih problema.
"Mi smo optimisti" izjavio je.
"Po mom miljenju" rekao je princ "on me razume mnogo bolje
nego veina amerikih reportera."
Naravno, bila je to ala i svi su se nasmejali.
Odmah po povratku u Ameriku, Ringold je zakazao konferenciju
za tampu i tu su, pred mnotvom reportera, Lukas i Dejv Berger
objanjavali svoju ideju i priali o londonskom uspehu.
Nakon toga, Lukas je morao da se sastane s ostalim direktorima
Ringold korporacije. Jedan od njih, Robert Morgan, postavljao je
najvie pitanja. Izmeu ostalog, zanimalo ga je zato su Lukas i
~ 49 ~

njegovi slubenici uvek odsedali u najskupljim hotelima.

"Bobe" prekinuo ga je Artur Ringold "ini mi se da takva pitanja
nisu vana."
"Ja mogu da odgovorim, ako treba" ponudio se Lukas.
"Ne treba" odluio je Ringold.
"Dobro" pomirljivo je prihvatio Morgan. "Meutim, moete li mi,
gospodine Polsone, objasniti zato je sa vama uvek putovala izvesna
mlada ena po imenu Dosin Merit? Ko je ona i zato je putovala u
Englesku o troku kompanije?"
"Ona nije samo putovala o troku kompanije, ve joj je kompanija
isplatila etiri stotine dolara dnevno, za dvanaest dana boravka u
Engleskoj. Gospoica Merit je izvanredan konsultant za odnose sa
javnou i uradila je vrlo znaajan posao za nas."
"To nas je mnogo kotalo, zar ne?"
"Veoma mnogo. Ali, moda ste primetili koliko se od tada pie o
'Elektroskriptu', ne samo u amerikim novinama."
"Vi i gospoica Merit ste dobri prijatelji, pri tom, zar ne?"
"Jesmo, zaista smo dobri prijatelji."
"Tako neto sam nauo" suvo je kazao Morgan.
Lukas je ovaj razgovor ponovio za vreme veere, dok je Doslin
polako pijuckala svoj Dom Perinjon". Ona nije komentarisala i brzo
je promenila temu.
Ona nije morala da bude zabrinuta. Elektroskript" je bio samo
jedan od njenih klijenata i to ne najbolji. U trideset drugoj godini, ona
je bila vrlo poznata u svom poslu i vrlo cenjena. Svoj uspeh u poslu
nije gradila na trikovima, niti je blefirala. Njeni saveti klijentima
uvek su prevashodno vodili ka sticanju ugleda u masovnim medijima.
Demonstracija u Londonu bila je njena ideja. Ona je, takoe, poslala i
poziv u kraljevsku palatu i uinila sve da njen klijent dobije pravi
publicitet. Naravno, sve novine i sve televizije su objavile sliku na
kojoj se princ Filip srdano smeje u drutvu Lukasa Polsona.
Doslin je bila visoka gotovo kao Lukas. Bila je deaki graena,
nosila je kratku kosu, a duboke, plave oi bile su obilno naminkane,
ba kao i njeno lice. Bila je od onih ena koje se pamte. Ona je to
znala i koristila je to, uvek kad bi joj za trebalo.
Sedeli su u jednom malom restoranu koji je bio otvoren tek pre
godinu dana i koji je Doslin pronala. U njemu je jo bilo relativno
mirno, jer ljudi naprosto nisu oekivali da e jedan od najboljih
restorana u Americi moi da nau u Berkliju.
Lukas i Doslin su odnedavno bili ljubavnici. Ona mu je
savetovala da kupi stan u Sosalitu, u blizini njenog, tako da uvee,
kad bi odlazio od nje, nije morao da ide daleko. Ona nikad nije dola
kod njega. Pozivala ga je kod sebe, u prostranu sobu sa puno cvea,
~ 50 ~

sa puno apstraktnih slika po zidovima. Nametaj u sobi, kao i u

celom stanu, bio je hladan, glatkih povrina, uglavnom od stakla i
metala. Uvek je ostavljala sva svetla upaljena kad su vodili ljubav.
Ne bi se moglo rei da je Doslin imala neki nastran ukus kad je u
pitanju seks, ali je, na Lukasovo iznenaenje, uvek insistirala na
sopstvenoj inicijativi i dominaciji u krevetu.
Lukas je nikada nije video bez minke. tavie, kad je odlazila s
njim u krevet, uvek je prethodno popravljala i osveavala minku.
Takoe, nikad se nisu probudili zajedno, jer je ona insistirala da on
ode mnogo pre jutra. To je u njemu budilo znatielju pitao se kako li
izgleda kad se probudi.
Jedne noi odluio je da to sazna.
"Hej" rekao je iznenada, kad je ona zauzela svoj uobiajeni
poloaj u krevetu.
Ona je irom otvorila oi.
"Hmm?"
"elim da to uradimo malo drugaije" rekao je on.
"Kako drugaije?"
"Da ja budem gore."
"Ali, to nije tako dobro. Budi zahvalan za ono to ti se daje."
"ak i da...?"
"Zaista si to mislio?"
"Da li si nekad probala?"
"Naravno. Ja..."
"Ali, zato, Lukase?"
"Zato to mi je hladno i elim da osetim tvoju toplotu, tvoju
vatru" nasmejao se.
"A ta ako ja nisam tako vatrena?"
"Jesi" tvrdio je on.
I bila je. Kad su zavrili, ona se opustila pored njega i rekla mu
je da je bilo dobro. Te noi spavali su zajedno, do jutra.

~ 51 ~

16.
Melani je imala deset godina i izrasla je u lepu, gracioznu
devojicu, ali malo previe zrelu za svoje godine. Novu godinu, 1974.
doekali su ona i Lukas zajedno, kod Lukasovih roditelja u Kanzas
Sitiju. Zatim ju je otac poveo u Kaliforniju. Melani se veoma svideo
njegov stan u Sosalitu.
Na Lukasovo iznenaenje, ona i Doslin su se dobro slagale.
Melani se divila manirima i stilu koje je Doslin negovala i nije krila
to divljenje.
"Moja mama je umrla" rekla je ona Doslini. "Naravno, tata i ona
su se jo pre toga razveli. Da li je tvoj mu umro? Ili ste se samo
razveli?"
"Samo smo se razveli" rekla je Doslin.
"Da li ima dece?"
"Ne, nemam dece."
Lukas, koji je upravo hteo da ih prekine, shvatio je da njih dve
ovim razgovorom uspostavljaju prvi kontakt i ostavio ih je da priaju.
"Moda ne bi trebalo toliko da pitam" izjavila je Melani.
"Ne, naprotiv. Meni je veoma drago to pita" ohrabrila je
Doslin. "Ako me bude pitala neto na ta ne elim da odgovorim, ja
jednostavno neu odgovoriti."
"Moje babe kau da ja postavljam suvie pitanja" tvrdila je
Melani. "To je zato to one misle da ja ne treba mnogo da znam. Ali,
kod mene to ne pali."
***
Gospodin i gospoa Ringold priredili su svoj uobiajeni prijem i
pozvali Lukasa i Doslin. Naravno, pola je i Melani, na insistiranje
gospoe Ringold.
Brani par Ringold iveo je u velikoj viktorijanskoj kui
okruenoj negovanim parkom. Nametaj u kui bio je teak i
masivan, draperije i tepisi bili su uglavnom tamnocrvene boje, a
prostorije su bile velike i zrane, tako da stotinu ljudi nije pravilo
naroito veliku guvu. Konobari su prolazili s piem i jelom, tiho i
nenametljivo.
"Ja sam mislio da e to biti veera za stolom, zaboga" rekao je
Lukas kad su uli u kuu.
"Svejedno, uivaemo" bila je Doslin kategorina.
Mukarci su uglavnom bili u smokinzima, a ene u dugim,
veernjim toaletama. Doslin je obukla komplet u kombinaciji crvene,
zelene i ljubiaste boje, veoma smeo, ali savren za njen stil
samostalne, uspene i ekstravagantne ene. Oko vrata je imala
~ 52 ~

zlatnu ogrlicu od brilijanata. Melani je bila veoma ljupka u beloj

haljinici koju joj je Doslin odabrala za to vee.
"Ah, dobro vee, Lukase" pozdravio je Artur Ringold, srdano ih
doekavi u velikom holu kue. "Gospoice Merit, drago mi je to vas
vidim. I... Melani!"
"Ovo je velianstven prijem, Arture. Nisam to tako zamiljao"
kazao je Lukas.
"Mi to prireujemo svake godine, u januaru. Ovog puta, u ast
brata moje ene koji je doao iz Njujorka. eleo bih da te upoznam sa
nekim, Lukase. Da li si dobio pie? Da, da, rekao sam da bih eleo da
te upoznam sa nekim. Ovuda... ah, generale!"
Mukarac koji je stajao na nekoliko koraka od njih, okrenuo se i
pogledao Artura Ringolda. Kosa mu je bila proseda, oi hladne, plave,
ten taman. Bio je vrlo zgodan. Njegov pogled se samo na trenutak
zadrao na Lukasu, a onda je skrenuo ka Doslin i tu se zaustavio s
oitim interesovanjem.
"Upoznajte se" predstavio je Artur. "Gospoica Doslin Merit,
Lukas Polson i njegova ki Melani. Dopustite mi da vam predstavim
generala Metjua Frejzera. On je potpredsednik UNI."
General Frejzer se naklonio pred Doslin i poljubio joj ruku,
nasmeio se Melani, a zatim pogledao Lukasa.
"Polson, kaete? 'Elektroskript', hm? uo sam lepe stvari o vama.
Drago mi je to smo se upoznali."
"Mi smo se upoznali mnogo ranije" primetio je Lukas hladno.
"Ne bih rekao" odvratio je general. Zatim je klimnuo glavom.
"Izvinite me, molim vas. Moja ena..."
Okrenuo se i otiao.
"Mislim da si bio prilino neugodan" konstatovala je Doslin
Lukasu kad se general udaljio.
"Moda me se i ne sea" napravio je Lukas grimasu. "On je bio
pukovnik u Vijetnamu i zbog njega sam skoro poginuo."
"Kako se to dogodilo?" upitao je Artur.
Lukas je pogledao dole, prema Melani, koja se gledala unaokolo i
oito nije sluala njihov razgovor.
"Tako to je on lo komandant i neznalica" odvratio je Lukas.
"General u penziji" rekla je Doslin. "Potpredsednik UNI.
Medijska zvezda poslednjih nekoliko meseci. Da li te zanima zato je
veeras ovde?"
Lukas je odmahnuo glavom.
"Bilo bi bolje da te zanima. UNI razvija vrlo agresivan program
iji bi Ringold mogao biti dobar zalogaj. 'Elektroskript' takoe."
Lukas je ponovo odmahnuo glavom. Artur se nasmejao i slegnuo
ramenima, a onda poao prema novim gostima.
~ 53 ~

"Ja bih ipak pokuala da saznam zato je general ovde, da sam

na tvom mestu" bila je uporna Doslin.
Lukas je pogledao u pravcu mesta na kome je general Frejzer
razgovarao sa jednim od potpredsednika Ringold korporacije. Pola
sata kasnije, general je jo jednom razgovarao sa Lukasom, tako to
je prvo priao Doslini i rekao joj da je ona najlepa ena na prijemu.
"Da nisam ovde sa najzgodnijim mukarcem, generale, rado bih
vam uzvratila kompliment" rekla je ona.
General je pogledao unaokolo, kao da nekog trai.
"Gde je devojica!" upitao je.
"Gore, gleda televiziju i pije aj sa jednom devojicom njenih
godina" kazao je Lukas. "Uskoro emo morati da poemo kui."
"Moja kerka ima sedam godina" objasnio je general. "Roena je
u Japanu."
"Melani je roena kad sam ja bio u Vijetnamu" dodao je Lukas.
Bio je to jo jedan njegov pokuaj da natera generala da ga se seti.
"Ja sam bio u Koreji kad mi se rodio sin" rekao je general. "To
jest, moj sin iz prvog braka. Sledee godine diplomirae na vojnoj
akademiji. Izmeu moje dvoje dece je trinaest godina razlike." Dok je
govorio, gledao je Doslin i oito primetio da nju tema o deci ne
zanima. Zato je odmah promenio temu. "Ja znam da je londonska
promocija najveim delom vaa zasluga, gospoice Merit."
"Oh, ja sam samo radila svoj deo posla. Drugi su zasluni za
uspeh celog poduhvata."
"Voleo bih da vidim tu demonstraciju" obratio se general Lukasu.
"To moe da se sredi. Koliko dugo ostajete u San Francisku?"
"Na alost, sutra putujem za Njujork. Da li biste vi doli u
Njujork?"
"to da ne."
"Predloiu to Arturu Ringoldu" rekao je general. "Rei u mu da
vas poalje u Nacionalni tehnoloki servis. Oekujem da emo se
uskoro tamo videti."
***
Demonstracija je prireena u junu, u njujorkom Hiltonu".
Artur Ringold je imao veliku tremu, veu nego Lukas, Dejv i Martin
Kent zajedno. Pokazalo se, meutim, da je bio delimino u pravu,
budui da je sistem odjednom otkazao i dva minuta pre poetka nije
bilo izvesno da li e proraditi veza sa centrom u Kali-forniji.
Zahvaljujui snalaljivosti Dejva Bergera, ipak je sve prolo u
najboljem redu.
U etvrtak popodne na demonstracije je doao Metju Frejzer sa
grupom strunjaka. Zakasnili su dvadesetak minuta, to je Arturu
Ringoldu veoma godilo. Insistirao je da tehniari ponove operaciju
~ 54 ~

kako bi bili sigurni da je sve u redu.

"Da li je to ta vaa sprava?" upitao je general Frejzer, pokazujui
na kompjuter.
Na ekranu je odmah pisalo: da li je to ta vaa sprava?
"Do avola!" nasmejao se general.
"Do avola!"
"Da li razume i francuski?"
Kompjuter je tano ispisivao njegove rei na ekranu. Dejms
Kahil je pokuao da ga zbuni izgovarajui svoje prezime, no
kompjuter se nije dao tako lako. Lukas i Dejv su bili ponosni, a
Ringold je s olakanjem otirao znoj sa ela.
"Vrlo impresivno" bio je konaan zakljuak generala Frejzera.
"Kad mislite da ete moi da ga iznesete na trite?"

~ 55 ~

17.
Lukas je bio u Hjustonu kad je zazvonio telefon. Na drugoj strani
ice bio je Dejv Berger.
"Mislim da bi trebalo da doe u San Francisko, Lukase" javio je
Dejv. "Imamo veliki problem."
"Kakav veliki problem?"
"UNI eli da kupi 'Elektroskript'. Danas popodne mi je stigao
telegram s ponudom. Ti i Ringold treba da odluite, a meni se ini da
je on ve odluio."
"Da li si razgovarao s njim?"
"Jesam. On eli da razgovaramo nas trojica, sutra, to je ranije
moguno. Ja sam ti ve rezervisao avion u 6,30."
"UNI... to znai Frejzer."
"Znai Frejzer."
Kad je stigao na aerodrom u San Francisku, Lukas je seo u svoj
pore" koji ga je tamo ekao i odvezao se pravo pred zgradu Ringold
korporacije.
"Poruio sam kafu i sendvie" rekao je Artur Ringold, pruajui
mu ruku. "Pretpostavljam da nisi stigao da dorukuje u Hjustonu."
"Jeo sam u avionu."
Artur je u ruci nervozno vrteo au s piem.
"Treba da donesemo odluku" izjavio je.
"Arte" uzdahnuo je Lukas. "Ti eli da proda 'Elektroskript', zar
ne? To e doneti mnogo, mnogo novca."
"Pre tri godine" primetio je Ringold "mi smo razgovarati o pet
miliona dolara. Tako sam prognozirao, sea li se? E, pa, sad se suma
popela na dvanaest miliona, a mi jo nismo okonali posao."
"Ugovori koje sam postigao u Teksasu donee nam pare" tvrdio je
Lukas.
"Ali, to sigurno nee biti dovoljno" protivreio je Ringold.
"Nee" priznao je Lukas. "Ali, ta je s ostalim akcionarima?"
"To nije problem" odvratio je Ringold. "Problem je doi do
kredita. Sad se ve postavlja pitanje moe li Ringold korporacija da
trai zajam za 'Elektroskript'."
"Ali, mi moemo sami da traimo zajam" upao je Dejv Berger.
"A ime ete garantovati?" upitao je Ringold.
"Da ili ne, Arte?" prekinuo je raspravu Lukas. "Da li ima
nameru da prodaje?"
"U emu je razlika?" upitao je Ringold. "Uostalom ne odluujem
samo ja. Zato je pitanje da li ti eli da proda."
Lukas je slegnuo ramenima.
"Frejzer. Zar ne postoji bilo kakva druga mogunost da se doe
~ 56 ~

do zdravog novca? Zar vie niko nee da kupi 'Elektroskript'?"

"IBM" predloio je Berger. "RCA ili ve neka takva kompanija."
Lukas je odmahnuo glavom.
"To njih ne zanima" tvrdio je Lukas.
"ta ti ima protiv generala Frejzera?" upitao je Ringold.
"Jednom sam ve radio za njega, kratko" rekao je Lukas. "On se
toga ne sea, ali se ja seam i to vrlo dobro. I zato mi se uopte ne
dopada ideja da ponovo radim za njega."
"U vojsci?"
"Da, ali budui da se on toga ne sea, ja nemam nameru ni da ga
podseam."
"Gospodo" izjavio je na to Ringold. "Imamo dve mogunosti.
Treba da se odluimo za jednu."
"Kakvu vrstu sigurnosti nudi general za nae slubenike?"
upitao je Lukas.
Ringold je uzeo generalovo pismo i paljivo ga proitao u sebi.
"Nita nije precizirano. Ako eli, ja u mu napisati pismo i
traiu da to precizira."
Lukas je klimnuo glavom, a Berger je samo slegnuo ramenima.
U avgustu 1974. potpisan je ugovor o prodaji 'Elektroskripta'.
Artur Ringold je postao jedan od direktora. General Metju Frejzer je
izabran za predsednika kompanije, Dejms Kahil je ostao na mestu
starijeg potpredsednika, a Lukas Polson je izabran za potpredsednika
sektora razvoja. Bilo je ukupno pet potpredsednika, sekretar i
blagajnik.
Uvee, u jednom francuskom restoranu, general Frejzer je
priredio veeru. Lukas je sedeo levo od njega, a Artur Ringold desno.
Kahil je seo u dno stola, preko puta generala.
"uo sam da cenite dobra vina" obratio se general Lukasu.
"Jo uvek uim" odgovorio je Lukas. "Ili bar pokuavam."
"Vi, Artur i ja emo ispiti ovu bocu" izjavio je general, pokazujui
bocu vina koja je stajala na stolu, ispred njega. "'ato Latur' iz 1944.
Trebalo bi da je izuzetno."
"Moram priznati da nikad nisam pio to vino" rekao je Lukas .
General se nasmejao.
"Malo ih je koji jesu" odgovorio je.
Za vreme jela malo su razgovarali, a onda je general pogledao
Lukasa.
"Pregledao sam va lini karton, Lukase" rekao je. "Pregledao
sam sve, naravno. Meutim, zapazio sam da vi niste bili na odmoru
od..."
"Teko je odmarati se dok se neto stvara" odgovorio je Lukas.
"U naoj kompaniji vlada zakon" naglasio je general, nervozan
~ 57 ~

to ga je Lukas prekinuo "da svako mora da koristi odmor. eleo bih

da i vi to uinite i to odmah. Kad se vratite, ekaju vas veliki poslovi."
"Kao da dolaze teka vremena" primetio je Lukas.
General je odmahnuo glavom.
"To e doi tek mnogo kasnije."
Lukas se predao.
"Moja kerka voli more..." promrmljao je.
"Sen Tropez" rekao je general. "U ovo doba je nemoguno tamo
dobiti sobu, ali ja to mogu..."
***
Hotel u kojem su odseli bio je najskuplji u koji je Lukas ikad
uao. Melani je bila oarana, Doslin takoe. Uivali su na suncu, na
peanim plaama i Lukas je morao da prizna da mu je odmor zaista
bio potreban. Melani se uglavnom igrala u pesku, a uvee je izmorena
dugim etnjama i plivanjem spavala ili je bar Lukas tako mislio, dok
je vodio ljubav sa Doslin.
Melani je tad imala jedanaest godina i nije vie bila tako mala.
Na plai je odbila da ide bez gornjeg dela kostima, pa su morali da joj
kupe mali bikini u kojem je veoma uivala. Za razliku od nje, Doslin
se kupala u toplesu. I na plai, Doslin je zadrala eleganciju, a
minku nije skidala ve je lice zaklanjala velikim, elegantnim
eirom. Lukasu se to ba nije mnogo dopadalo, nije voleo
izvetaenost, ali je utao. Videlo se da se Doslin na plai ne osea
ba komotno, ali je zato u elementu bila im bi seli za sto i poruili
neko egzotino jelo.
"Potpisala sam ugovor sa novim 'Elektroskripta'" rekla mu je
Doslin dok su sedeli na jednoj terasi pijuckajui. "Drugi potpis je
lino generalov."
"Da li on zna da si ovde, sa mnom?"
"On zna sve" rekla je Doslin. "Njukanje je njegova omiljena
zabava, ini mi se."
"Meni se on ne dopada" izjavila je Melani.
"Da li zna da hoe da promeni ime kompanije?" upitala je
Doslin.
Lukas je razrogaio oi.
"Do avola! ali se. Kako e se zvati!"
"Zvae se HEST, kao skraenica od heuristiki ergonomski
sistem transkribera."
"Sad mi je jasno zato me je poslao na odmor" izjavio je Lukas.
"Zapravo, to i nije tako loa ideja" kazala je. "Ime je dobro, lako
se pamti i lako izgovara. Ja to gledam sa svog stanovita, naravno.
Ime su, uostalom, odabrali struni konsultanti."
"I, koliko su za to dobili para?"
~ 58 ~

"Dvadeset pet hiljada."

Lukas je nainio grimasu i otpio pola ae vina.
"Znai, poslali su me ovako daleko da bi mogli po svojoj volji da
menjaju sve to im se ne dopada. Mislim da im je ovo poslednje."
"A ta bi ti tu mogao da uradi?" upitala je. "Ti si sad nametenik
u kompaniji generala Frejzera. Ti radi za njega. Kad bi hteo da
prihvati moj savet, ti bi svoj ugovor potpredsednika zamenio za
ugovor konsultanta. Kao konsultant imao bi vie samostalnosti i
radio bi struan posao."
Veeri su uglavnom provodili u malim, ugodnim restoranima na
obali, a zatim bi odlazili u hotel. Melani je imala svoju sobu. Ona je s
razumevanjem primila injenicu da njen otac i Doslin spavaju
zajedno, to se za Doslin ne bi moglo rei.
Njoj je priinjavalo veliku muku to e je Lukas gledati bez
minke i bez frizure, svakog jutra kad se probudi. I zaista, video ju je
i tek tad shvatio zato je to njoj toliko neprijatno. Doslin je izgledala
vrlo obino i njeno lice bez minke nije bilo ono koje je ona pokazivala
svetu. Lukas je shvatio da je minka bila njen nain odbrane od
sveta.

~ 59 ~

min@

18.
Poslednja etiri meseca 1974. Lukas je provodio izmeu Njujorka
i Kalifornije. Za osoblje iz Kalifornije HEST je imao nekoliko
apartmana u Njujorkoj 34. ulici, istono od June park avenije.
U oktobru, general Frejzer je obezbedio pola sprata zgrade Pan
Amerikena za potrebe HEST-a i tamo dao da se opreme kancelarije
za upravno osoblje. Lukas je sam odabrao nametaj za svoju radnu
sobu, naravno u saradnji sa dizajnerima koje je pozvao general
Frejzer.
Lukas se, po miljenju ostalog osoblja kompanije, nije ponaao u
skladu sa svojom titulom potpredsednika. Smatrali su ga prilino
ekscentrinim, jer je radu pridavao veu vanost nego funkciji. Jedan
od prvih sukoba koje je u tom pogledu imao bio je sa Riardom
Lilijentalom.
"Oprostite" izvinio se utivo mladi odeven u odelo, belu koulju i
kravatu, ulazei nakon kucanja u Lukasovu sobu. "Vi ste gospodin
Polson?" Lukas ga je samo pogledao i klimnuo glavom. Mladi ga je
bio prekinuo u poslu. "Ja sam Riard Lilijerital, direktor za ljudski
faktor."
"Pa, kako mene tretirate, kao oveka ili kao faktor?"
"Molim?"
"Ja ne mogu biti i jedno i drugo, pa bi bilo dobro da se opredelimo
za jedan od mogua dva."
"Znate, to je moja titula."
"U redu. Pretpostavljam da to nije vaa greka. ta mogu da
uinim za vas?"
Mladi je razoarano pogledao po Lukasovoj sobi koja nije bila
opremljena mnotvom slika kao sobe pred-sednika i ostalih
potpredsednika kompanije.
"Prema ugovoru, vi imate pravo na sekretaricu druge klase. Ja
u vam pronai..."
"Ne dolazi u obzir."
"Molim?"
"Meni nije potrebna sekretarica u Njujorku. Ja ve imam
sekretaricu u Kaliforniji i ona mi je sasvim dovoljna. Kasnije bih,
moda, mogao da je zamolim da pree ovamo."
"Dobro.. uh... svakako, ja bih trebalo da je proverim."
Lukas je odmahnuo glavom.
"Nema potrebe. Ona vrlo dobro radi svoj posao." Mladiu je
poela da se trese brada.
"Ja sam duan da proverim strunu osposobljenost svih
sekretarica, gospodine Polsone."
~ 60 ~

ja."

"Ali ne i moju sekretaricu, sinko. Moju sekretaricu proveravam

"U tom sluaju vi preuzimate odgovornost za sve njene

eventualne greke i za diskriminaciju u odnosu na ostale sekretarice
u kompaniji i tako dalje."
"U redu. Vodiu rauna o tome. Hvala vam, gospodine
Lilijentale. A sad, ako biste me ostavili..."
Lilijental se nasmeio pomirljivo.
Mladi je izaao pozdravivi, a po kompaniji je istog trenutka
krenula pria da je Polson veoma teak ovek".
General Frejzer je imao obiaj da esto poseuje svoje potinjene.
Bile su to kurtoazne posete u toku kojih se general raspitivao o tome
da li su zadovoljni uslovima rada, poloajem u kompaniji, a manje je
rei bilo o poslu. To je preputao prvom potpredsedniku Dejmsu
Kahilu, koji je ionako esto voleo da saziva ostale potpredsednike i da
se savetuje s njima.

~ 61 ~

19.
U prolee je general Frejzer angaovao svoju prvu sekretaricu.
Bila je to Bani Kardinal, visoka, vitka devojka dugih nogu koje su
otkrivale da se bavila igranjem. Kosu je nosila visoko podignutu,
kako bi joj se video dug, lep vrat. Ona je primala poruke za generala,
katkad je slala njegova pisma i esto diktirala ono to je stenografski
beleila u svoj blok, a to joj je u pero kazivao general. Kad su ostali
nametenici opazili da Bani pui generalove cigarete s monogramom,
poeli su da joj se obraaju sa vie potovanja.
Jednog majskog ponedeljka, prepodne, kad je Lukas, jo
mamuran od prethodne noi stigao u svoju sobu, ona je zakucala na
njegova vrata.
"Dobro jutro, gospodine Polsone. Traila sam vas. Sino sam
pokuala da vas pronaem u San Francisku. General Frejzer
predlae da vam se instalira jedan telefon sa memorijom kod kue."
Lukas se nasmeio.
"Da bih mogao i usred noi da primam poruke od Meta?" upitao
je.
Ona je uzvratila smeak.
"Pa... to je bio njegov predlog."
"Predlog se prima k znanju" rekao je Lukas.
"General Frejzer vas poziva na pie, na prijemu koji veeras
organizuje" rekla je ona, pruajui mu komad hartije. "Ovo je
adresa."
Lukas je odmahnuo glavom.
"Ja danas popodne putujem u Filadelfiju. Kao znate, sledeeg
ponedeljka tamo otvaramo..."
Bani Kardinal je odmahnula glavom.
"General Frejzer ne eli da idete u Filadelfiju."
"Zato?"
"Nije mi rekao, gospodine Polsone. Samo je kazao da ne treba da
idete."
"Kakav je taj veeranji sastanak?" upitao je Lukas, gledajui
adresu koja mu je bila potpuno nepoznata. "Ko e biti tamo?"
"Ne znam. To je mala zabava. Samo nekoliko ljudi
"Rekli ste da je vano da doem?"
"To je moje miljenje."
Adresu je pronaao dosta lako. Bila je to jedna stara kua u
Istonoj pedeset treoj ulici. Lukas je pritisnuo dugme interfona.
"Da?" odgovorio je enski glas.
"Lukas Polson".
~ 62 ~

Vrata su zazujala i otvorila se.

"Hajde, ulazi" uo je glas Dejmsa Kahila sa vrha stepenita.
Kahil je ve u ruci drao au sa martinijem". "Zabava je ve poela."
Lukas je poao uz stepenite. Na zidu je opazio nekoliko
pozorinih plakata, ali to mu nije pomoglo da identifikuje mesto na
kome se naao. Kahil ga je pozdravio i propustio kroz jedna vrata u
dnu stepenita. Samo trenutak mu je bio potreban da mu se oi
priviknu na oskudno osvetljenje, a zatim je zapazio nekoliko
devojaka, obuenih poput zeica. Odmah potom ih je i prepoznao. Sve
su radile u kompaniji.
Osetio je Kahilovu ruku na svojoj miici.
"Da li zna da je ovde i Barbara Sigal?" upitao je tiho Kahil. "Ona
veeras treba da ti pravi drutvo. Bez obaveze, naravno. Slae se?"
Lukas je uzdahnuo.
"Kad si u Rimu"...
"Radi ono to rade Rimljani" dovrio je Kahil. "Cenim to."
Kahil je zatim podigao au i Barbara Sigal je prila odnekud i
odmah se nasmeila Lukasu.
"ta elite da popijete, gospodine Polsone?" upitala je.
"Imate li crvenog vina?"
"Otvori bocu" naredio je Kahil. "U kuhinji je, Barb Mislim da ima
boca 'medoka'."
"Idem s njom" ponudio se Lukas.
"Odlino, ali bih prvo voleo da te upoznam sa Lenom Stejsijem"
rekao je Kahil.
Lukas je ve sluao o Stejsiju. On je bio jedan od potpredsednika
UNI, a sad je bio u HEST-u, mada Lukas nije tano znao na kakvom
poloaju. Lukas je smatrao da Stejsi uvek postavlja direktna i
inteligentna pitanja. Izmenjali su nekoliko puta pisma i pozdrave, ali
nikad se nisu lino sreli.
Stejsi je sedeo na kauu, pored jedne polunage devojke. Pruio je
ruku Lukasu i rekao da se nada da e ga videti u kancelariji u toku
sedmice.
Lukas je otiao u kuhinju i tamo zatekao Barbaru Sigal.
Pokuavala je bezuspeno da otvori bocu. On joj je uzeo bocu iz ruku i
otvorio je.
"Da li je ovo va posao?" upitao je on.
"Oh, ne. Ja sam tu dobrovoljac. Rekli su mi da u verovatno biti
sa vama, pa sam pristala."
"U redu" prihvatio je mirno. "Bez obaveza. Mi, naravno, moemo
da kaemo da smo radili sve ono to oni od nas oekuju, ali to ne
znai da nas te rei obavezuju."
"Ja to cenim, gospodine Polsone." Govorila je njujorkim
~ 63 ~

akcentom, naglaavajui 'e'. Imala je prilino lo ten, neurednu

frizuru, ali je bila odlino obuena za brz i zadovoljavajui seks. "Ali,
ja mislim... to je u redu. Vi razumete? Gospodine Polsone, to..."
On se nasmejao i uhvatio je za ruku.
"Barb, zovi me Lukas."
Uskoro, Lukas je doiveo jo jedno iznenaenje. Stigao je general
Frejzer, u pratnji Bani Kardinal. Bila je obuena kao i sve ostale
devojke.
"Ima li neki poseban razlog za ovaj sastanak?" upitao je Lukas
Kahila.
"Da" klimnuo je ovaj glavom. "Jesti, piti i voditi ljubav sa
Barbarom."
To nije liilo na generala, pomislio je Lukas, verujui da ipak
mora da postoji neki skriveni razlog njegovog prisustva ovoj udnoj
zabavi. Ubrzo se uverio da su njegova razmiljanja bila potpuno
ispravna.
Posle samo pola sata, prila mu je Bani i jednim pogledom
udaljila Barbaru.
"Stejsi je traio da vas pozovu. Met eli da se sutra vas trojica
sastanete." Lukas se samo nasmejao.
"Dobro izgleda, Bani."
Ona je napravila grimasu i nasmejala se takoe.
"Sranje" rekla je i okrenula se.
Stan u kojem su se nalazili bio je jedan od njujorkih stanova
generala Frejzera. Drutvo je polako poelo da se razilazi po
spavaim sobama koje su se nalazile na spratu. Lukas se u jednom
trenutku naao sam sa generalom.
"Lepa zabava, Mete."
"Hvala, Lukase."
"Mislio sam da idem u Filadelfiju."
General je odmahnuo glavom.
"To nije tvoj problem. Ti se bavi razvojem i kad doe vreme ii
e u Filadelfiju. Sa mnom. U meuvremenu, treba brigu o tome
prepustiti onima iji je to posao."
Devojke su neprestano sluile jelo i pie. Uglavnom su nudile
kavijar i votku i svi su, manje-vie, bili pijani.
"Gde ti je odea?" upitao je Lukas Barbaru.
"U ormaru. Ali... ja mislim, sluaj, to nije vano. Moda nije
trebalo da dolazim, ako ti to nisi eleo."
Lukas je odloio svoju au i uhvatio Barbaru za ruku.
"Drugi put, moda. Drugi put. Ja ne volim tu vrstu aranmana.
Gde stanuje? Odveu te kui."
Kad su se sutradan ujutro sreli Stejsi, Gosnold, general Frejzer,
~ 64 ~

Kahil i Lukas, prethodno vee kao da se nikad nije dogodilo.

"Kad gospodin Polson zavri programiranje, mogli bismo da
pogledamo kompletnu proizvodnju" predloio je Stejsi.
"Ona nikad nee biti kompletna" uzvratio je Lukas.
"Kako to mislite?"
"Tehnologija se menja svakodnevno. Ono to moemo sad, pre
dve godine je bilo nezamislivo. Ono to radimo danas, za dve godine
e biti zastarelo" rekao je Lukas.
"To se podrazumeva" primetio je Gosnold. Mi, meutim, treba
da znamo bar principe na kojima sistem funkcionie."
"Sistem bi, u sluaju da se koliina ulaganja ne smanjuje, trebalo
da funkcionie tako da sam sebe menja u skladu sa novim
tehnologijama" objasnio je Lukas.
"Drugim reima" rekao je Gosnold "mi ni u jednom trenutku
neemo moi da budemo sigurni da imamo sistem koji radi danas, za
budunost."
"Upravo tako" potvrdio je Lukas.
Kad su Stejsi i Gosnold otili, general je pozvao Lukasa u svoju
sobu. Ponudio ga je viskijem sa ledom, to je Lukas prihvatio.
"Ah!" neko je naglo otvorio vrata generalove sobe i jedna
devojica je utrala.
"Duo! Tatina devojica! Hodi ovamo."
Devetogodinja devojica je zastala ispred Lukasa i pogledala ga
pravo u lice, ne skidajui dosta dugo pogled s njega.
"Suzana" rekao je general Frejzer. "Ovo je gospodin Polson. On
radi za mene. On je ovek koji je poeo ovaj na posao."
Suzana je pruila svoju malu ruku.
"Drago mi je to sam vas upoznala, gospodine Polsone."

~ 65 ~

20.
Lukas je unajmio stan u Istonoj sedamdeset drugoj ulici. Te
veeri je imao nameru da se spakuje, jer je sutradan trebalo da
otputuje u Vaington, zajedno sa Dejmsom Kahilom. Kad je uao u
stan, oko sedam po podne, svetla su gorela, a iz kuhinje je dopirao
miris origana i paradajza. Nije bio iznenaen. Bani je imala klju i
esto je dolazila ovamo. Bila je u kuhinji i pravila preliv za pagete.
Dve boce kjantija" bile su u korpi koju je oito ona donela.
"Morala sam da doem. Danas sam mislila da u poludeti od
njega."
Lukas joj je priao i lako poljubio u potiljak.
"Drago mi je to si dola. Taj kukin sin ne tedi nikoga, zar ne?"
"Kad se vratio s ruka, hteo je onako, na brzinu, na kauu"
poalila se Bani. "Posle toga mi je dao gomilu pisama i poruka i
rekao mi da sve to uradim u najkraem moguem roku. Posebno mi je
naglasio da je moj poloaj kod njega doveden u pitanje. Lukase, ja
zaista..."
"eli li da ode od njega?" upitao je. "Rekao sam da u ti
pomoi."
Ona je klimnula glavom.
"Ne mogu vie da izdrim."
"Ve sam sa nekim prijateljima razgovarao o tome" umirivao je
on.
Njegova trpezarija je imala pogled na Ist river. Veerali su za
stolom koji je bio ba uz prozor i uivali u svetlostima koje su
dopirale spolja. U sobi je gorela samo jedna sijalica. Jo nisu bili
zavrili veeru kad je telefon zazvonio. Zvala je Doslin iz Kalifornije,
samo da bi mu rekla kako ima kupca za njegov stan u Sosalitu.
Doslin se dvoumila, jer, kako je priznala, nije mogla da veruje da e
on zaista prodati taj stan. Takoe mu je rekla da u ponedeljak dolazi
u Njujork, na sastanak i da bi volela da se vidi s njim ve u
subotu,kako bi vikend proveli zajedno. On je, naravno, rekao da e se
radovati.
Bani je pijuckala kjanti" dok je Lukas razgovarao sa Doslin.
"General misli da e njegova erka postati igraica" rekla je kad
se Lukas vratio za sto. "Bie visoka i tanka. Meutim, on ne bi eleo
da ona krene tim putem... to se mene tie, mislim da e ona biti
zadovoljna ulogom kerke generala Frejzera i da u ivotu nee raditi
nita."
"Ja mislim da on ima nameru da je uda za princa od Velsa"
izjavio je Lukas.
Bani je uzdahnula.
~ 66 ~

"Nema pojma koliko sam ja elela da postanem balerina. Ja

sam to zaista elela, Lukase. Kad sam shvatila da nikad to neu
moi, poela sam da nastupam u ou programima i u bilo kakvim
programima u kojima je trebalo da se plee, da se bude na sceni."
Odmahnula je glavom. "Moj poslednji pokuaj bio je u mjuziklu ,Oh,
Kalkuta'". To je bilo prvi i poslednji put da mi je neko platio zato to
igram. General to oito ne eli svojoj kerci."
"Moja kerka e biti niska i debeljukasta" priao je Lukas. "Ima
trinaest godina i najbolji je ak u koli. Matematika joj ide sjajno.
Ako tako nastavi, verovatno e i studirati matematiku ili neto
slino."
"Pretpostavljam da e je dovesti ovamo". U Njujorku ima
odlinih kola." On je klimnuo glavom.
"Samo kad se sredim, kad se zaista sredim. Zna, ja mnogo
radim. Sutra idem u Vaington, sledee nedelje u Kaliforniju..."
Slegnuo je ramenima.
"Ono to tebi treba, jeste ena" konstatovala je Bani. "Uh... ne
brini... ne mislim na sebe. Mislila sam...
"Znam. Ja mnogo vremena i snage posveujem poslu. Moda i
previe, to si htela da kae."
"Mnogo vie nego to zasluuje taj posao" zakljuila je.
Lukas je klimnuo glavom i nasuo im oboma vino u ae.

~ 67 ~

21.
"To je neka greka" izjavio je Lukas. "Ja pristajem da doem, ali
ubeen sam da je greka."
"Oni su tvoji ljudi, Lukase" rekla je Doslin. "Ne razumem zato
bi odbio da se sretne s njima."
Vozili su se njenim jaguarom", putem koji je vodio du obale
okeana. Konano su doli do mesta na kome su se u daljini nazirale
kabine i kolibe. Doslin je poterala auto u tom pravcu i parkirala ga
pored ostalih automobila.
Dejv Berger, Gejb Linkoln, Patria Bonevil, Les Harington, Al
Preston, Martin Kent i Dejn najder stajali su tamo kad je Lukas
priao, obueni uglavnom svi u dins. Poveli su ga prema jednoj od
koliba, a Dejn najder mu je pruila otvorenu bocu piva. Lukas je
prihvatio pivo i smestio se na jednu stolicu pored kamina. Koliba je
iznutra bila stilizovano rustikalna, vrlo ukusno opremljena i ugodna.
Doslin je sela pored njega. Na sebi je imala crnu suknju i belu
svilenu bluzu, a kosa joj je bila besprekorna. Petria Bonevil i Dejn
najder je nikad pre toga nisu videle, pa su sad pokazivale otvorenu
radoznalost.
"Pa" poeo je Lukas, "pretpostavljam da smo se ovde sastali kako
niko ne bi saznao zato. Dobro, gde poinjemo?"
"Poeemo konstatacijom da je izlino kriti ovaj na susret",
rekao je Dejv Berger. "Svako skrivanje moe samo da nas vrati na
poetak."
"Ja ne bih iao tako daleko", objanjavao je Martin Kent. "Ovde
smo zato da bismo preispitali sopstvene mogunosti."
Kent je ostavio IBM kompaniju kako bi preao u Elektroskript".
Tog popodneva je bio neobrijan, imao je na sebi kratke pantalone i
majicu, a na nogama patike. Otvorio je upravo jednu konzervu piva i
nagnuo je.
"Moda i da progovorimo o pobuni...", otpio je nekoliko gutljaja,
ne skidajui pogled sa Lukasa.
"Mislim da je sve jasno", prihvatio je Lukas. "Va odlazak ne bi
unitio kompaniju, a general Frejzer nee promeniti miljenje.
Njegovi potpredsednici su mu jo uvek vrlo odani. Ja nisam vaan.
Ako oseti da mu se radi o glavi, Frejzer je dovoljno moan da pre svog
pada uniti ostale."
"Hajde da budemo sasvim objektivni", umeala se Patria
Bonevil. Ona je bila visoka, snana ena, energinog lica. Nekad je
bila asistentkinja Dejva Bergera, u prvim danima Elektroskripta", a
bila je i jedan od vanih strunjaka u kompaniji HEST. "Kako misli
da e on uspeti da pobedi, ako se mi svi povuemo? Kako on moe da
~ 68 ~

nastavi bez tebe, Lukase, i bez Dejva? Mislim da bi ga to ipak

pogodilo."
"Mislim da mu ne bi bilo potrebno vie od godinu dana da
pronae ljude, isto toliko sposobne kao i mi, i da ih ukljui u posao.
Kompanija moe da izgubi godinu dana i to je sve", rekao je Lukas.
"Oni mogu bez nas", tvrdio je Gejb Linkoln.
Lukas ga je tek tad paljivije pogledao. Gejb je bio strahovito
slab, izgubio je bar deset kilograma od kako ga je poslednji put video,
a i kosa mu je bila proarana sedim vlasima.
"Moda bi imali malo problema, dok sistem ne pone redovno da
funkcionie, ali, to ih ne bi znatno uznemirilo."
"Recimo to malo jednostavnije", javio se Al Preston. "Ne
naputamo mi kompaniju, ve ona naputa nas."
Svi su oni nedavno primili cirkularno pismo sa potpisom
Dejmsa Kahila u kojem ih kompanija obavetava da otvara novi
pogon u Vesteru. Ostavljeno im je tri meseca za razmiljanje, a
predlog je da svi preu u Vester. Ukoliko njihov odgovor bude
odrean, kompanija e morati naknadno da razmisli o tom odbijanju.
"Duan sam da vam kaem da se ja ne protivim tom odlasku u
Vester, jer to znai odlazak u Njujork, praktino. ao mi je to bi to
mnoge od vas poremetilo, to bi vam izmenilo nain ivota, ali to je
posao koji je veoma vaan za kompaniju i ja nisam mogao da kaem
nita protiv njega."
"Zar im nisi rekao da tamo mogu da angauju kompletan novi
tim?" upitala je zaueno Dejn najder.
"Ja nemam pravo da govorim o tome", objasnio je Lukas.
"Neke od nas to bi pravino unitilo" zakljuila je Patria
Bonevil. "to se mene tie, ja ne idem u Njujork. ta e se dogoditi
ako odem i posle est meseci me kompanija otpusti?"
"To se tebi ne moe dogoditi, Tri" tvrdio je Lukas. "Tvoj talenat i
tvoja sposobnost ne mogu ostati nezapaeni. Uostalom, ak i kad bi te
HEST otpustio, ti ne bi due od mesec dana ekala na novi posao.
Mislim da je tako sa svima vama."
"Pa, ja u svakom sluaju ne idem" izjavio je Gejb Linkoln ljutito.
"Ne mrdam odavde."
"Problem je u tome", poeo je Les Harington, "to ovoj kompaniji
nisu potrebni kreativci. Frejzer je vojniina i kompaniji je potrebna
njegova snana linost. Meutim, potrebno joj je i to da ljudi koraaju
u koloni, a ti koji koraaju u koloni nisu kreativni. Oni ne stvaraju
nita."
"Izuzev praine", dodao je Gejb Linkoln.
"Ja u poi", predloio je Martin Kent, "u sindikat, da vidim
kakve mogunosti imamo ako budemo trajkovali. To u uraditi ve u
~ 69 ~

ponedeljak i ako neko hoe sa mnom..."

"Ako svi krenete u ponedeljak, sistem e otii do avola" upozorio
je Lukas. "Petnaest operacija e stati. Kompanija e izgubiti poslove,
a mogunost za sklapanje novih bie znatno manja."
"Svako od nas znai neto u ovom poslu" dodala je Patria
Bonevil. ,"A za godinu dana, postaemo igrake kompanije."
"Ja mislim da smo mi u stvari napravili ceo taj posao. Ti,
Lukase, i Dejv, i Gejb, a i mi, a sad hoe da nas udalje odavde" rekao
je Al Preston. "Mislim da onaj kukin sin sve nas ucenjuje."
"Dobrodoli u drutvo budala" zakljuio je gorko Gejb Linkoln.
Ruali su, jednostavan piknik-ruak, a Lukas je za vreme jela
obilazio sto, sedao malo kod jednog, malo kod drugog, alio se, priao,
objanjavao. Imao je utisak da bi Martin Kent i Dejn najder ipak
preli u Njujork i shvatio je da vie ne treba da insistira na tome.
Moda su oni u stanju da povuku i ostale. Ostatak vremena proveli
su u razgovoru o sasvim drugim temama i niko vie nije spomenuo
Njujork, naputanje kompanije ili trajk.
Jednog popodneva, kad se pojavio na vratima Doslininog stana,
ona ga je doekala veu da su joj poverili posao u Njujorku, odnosno
posao za reklamiranje pogona u Vesteru.
"Kakva ast!" ironino je primetio Lukas.
"Mislim da sam je zasluila" mirno je odgovorila.
Lukas je uzdahnuo i pogledao je.
"To te nee dugo drati u Njujorku, a ja neu moi esto da
dolazim u Kaliforniju. Trebalo bi nekako da se..."
"Nije neophodno" prekinula ga je. "Jednom meseno ili jednom
nedeljno, konano je svejedno. U meuvremenu snalaziemo se. I ja,
a i ti."
"Doslin? Ti eli neto da mi kae?
"Zapravo... da. Nekoliko puta izala sam sa jednim ovekom i ini
mi se da bi to moglo da bude neto ozbiljno. Tad, naravno, ja ne bih
mogla da se viam i s tobom, jer on na to ne bi pristao. Uostalom,
zato mu to ne bi uinila?"
"Ja nemam prava da ti kaem da to ne ini" rekao je Lukas, ne
oseajui pri tom nita sem praznine.
"Da li eli to da mi kae, ipak?" upitala je ona, a u glasu joj je
nazreo nadu.
On je odmahnuo glavom.
"Voleo bih da mogu."
"Zato ne moe?"
"Trebalo bi u tom sluaju da ti kaem da te volim, da elim da
ostanemo zajedno, zauvek... A ja to ne mogu, Doslin. Ja to od tebe ne
mogu da zahtevam." On je slegnuo ramenima. "Ja nisam voleo
~ 70 ~

nikoga, mislim zapravo voleo, jo od vremena kad sam voleo svoju

enu. A to je bilo. kad smo bili mladi, gotovo deca. Ja te..."
"Ti mene potuje" konstatovala je ona suvo.
On je odmahnuo glavom.
"Ostavi gorinu. Ja bih jednostavno mogao da ti kaem: ostavi
sve i poi sa mnom. Nas dvoje smo par, iveemo zajedno... Ja to ne
mogu da kaem. Da li je to klie? Ili je sebino?"
"Nije, to je vrlo poteno. Cenim to si iskren."
On je sklonio pogled s njenog lica i zagledao se nekud iza njenih lea.
"Da li bi ti to mogla meni da kae?" upitao je tiho.
Ona je neko vreme utala. Onda je odmahnula glavom.
"Bilo je divno, Lukase", uzdahnula je.
***
U martu 1978. Melani je prvi put sama letela avionom. im je
poeo kolski raspust, Danuncijevi su je poslali kod oca, u Njujork.
Tad je imala ve gotovo petnaest godina.
Melani je postajala onakva kakva je elela da bude: imala je
prodoran pogled koji je svako morao da zapamti, imala je lepu,
tamnu, kovravu kosu, a telo joj je bilo jo vitko, mada prilino
snano. Grudi su joj bile teke, malo velike, ali sve u svemu, ona je
ak i u tim godinama, bila osoba koja je ostavljala utisak. Izgledala je
kao da ima bar osamnaest godina i znala je to. Nije joj samo telo bilo
zrelije, ve i njena pamet je imala zrelinu iznad njenih godina.
Nije se iznenadila kad je uz oca ugledala i jednu mladu enu.
Zajedno su je doekali na aerodromu. Otac je devojku predstavio kao
Koni. Objasnio je da e Koni putovati s njima na Bahame. Dok on tog
popodneva bude na sastanku u kui generala Frejzera, Koni e joj
pokazati novi kompjuterski centar u Vesteru.
Melani je bila pomalo razoarana to Koni nije imala onoliko
stila kao Doslin i to nije malo vie bila linost. Koni je bila proseno
lepa i proseno pametna devojka koja je elela da ugodi i njoj i
njenom ocu. Bila je, Melani je to odmah shvatila, potpuno oarana
njenim ocem, kao uostalom i sve ene koje su bile s njim.
Koni je odvela Melani u kompjuterski centar. Melani se prijatno
iznenadila kad je shvatila da Koni mnogo zna o kompjuterima, ali je
takoe uspela i sama da impresionira devojku svojim znanjem o
tome. Ljudi u centru bili su neobino ljubazni prema inteligentnoj
devojici i kerki potpredsednika kompanije, uivali su u njenim
zapaanjima i rado odgovarali na njena pitanja, smejui se pri tom
kao da je re o nekoj zanimljivoj predstavi.
Sutradan ujutro, Lukas, Melani i Koni odleteli su u Friport.

~ 71 ~

Melani je dane provodila lenarei, etajui i pomalo uei, a

katkad bi se uvee pridruila ocu i Koni, pa bi svi troje izali na
veeru. Deavalo se, takoe, i da sama izae, onda kad se Lukas i
Koni povuku u svoju sobu mislei da ona ve odavno spava. Volela je
te svoje avanture, sve dok je jedne veeri jedan policajac nije dopratio
u hotel i naterao je da ode u svoju sobu, pod pretnjom da e sve
ispriati njenim roditeljima".
Balkon je spajao njihove dve sobe. Melani vie nije izlazila uvee,
ali je zato dugo ostajala na balkonu. Jedne veeri, sedei u
naslonjau, zamiljena, razneena povetarcem koji je donosio miris
mora, shvatila je da u stvari ve dosta dugo posmatra svog oca i Koni
u krevetu. Bili su nagi i to je nije iznenadilo. Melani je znala da ljudi
to rade nagi, ali nita vie o seksu nije znala. Kao opinjena, sedela je
na balkonu, i posmatrala ono to se deava u krevetu njenog oca i
Koni. To se zove voditi ljubav, pomislila je, a ve sledea pomisao bila
je kako ne bi volela da joj Koni bude maeha. Bila je lepo graena,
vitka, ali nekako bezlina. Meutim, njen otac, liio joj je na
Mikelanelovog Davida. Lukas je bio prvi nag mukarac kojeg je
Melani videla. Mogla je da uje i njihove glasove, ali ne i da razabere
o emu priaju. Ako je to uopte bio neki razgovor, pomislila je, jer
sve je liilo na mrmljanje i jeanje.
Sledeeg dana, na plai, Melani je sa poveanim interesovanjem
posmatrala Koni. Devojino lice bilo je prekriveno velikim sunanim
naoarima, a telo su prekrivale dve trake zvane bikini. Pijuckala je
svoj din sa tonikom i nije uestvovala u razgovoru Lukasa i Melani.
Sluala je i katkad bi se nasmeila, ali Melani nije mogla da tvrdi da
su joj oi, ispod zatamnjenih stakala, bile otvorene.
Melani i njen otac priali su o kornjaama. Melani je u koli
gledala film u kojem se tvrdilo da su kornjae inteligentnije ak i od
majmuna.
"Moda ak i on nas", rekao je njen otac lenjo se protegnuvi na
suncu. "Verovatno zna da one samo jednom izau na kopno i ako im
se uini da je previe neprijateljsko prema njima, vraaju se u more.
Ako ostanu, to znai da nas moraju pobediti."
Melani se nasmejala, a Lukas je pogledao prema Koni i
zakolutao oima. Zatim su oboje prasnuli u smeh.
***
Novembar. Lukas i Melani su prili uz ank. Lukas je poruio
au crvenog vina za sebe i dinder" za Melani. Ona je za to vreme
stajala nedaleko od anka i askala sa gospoom Gustavson, enom
jednog od potpredsednika HEST-a.
Melani je imala belu koktel-haljinu sa naramenicama, a njen
~ 72 ~

otac je, po obiaju, bio veoma elegantan u svom smokingu. Ona se za

ovu priliku malo naminkala, pa su ak i oni koji su znali koliko joj je
godina bili zbunjeni njenim izgledom.
Oboje su bili na veeri koju je, u dobrotvorne svrhe, priredila liga
za mir. HEST je, po obiaju zakupio nekoliko stolova, a general
Frejzer je pozvao svoje potpredsednike sa suprugama i Lukasa
Polsona sa kerkom. Veera je bila u Plai", otmenom hotelu, a
zvanice su bili najugledniji ljudi Njujorka.
"Kakva lica!" apnula je Melani Lukasu na uho, dok joj je pruao
au s piem.
"Zgodna, ha?"
Dodue, bilo je meu tim licima i vrlo poznatih glumaca, pevaa,
sportista i to je bio jedan od razloga to je Lukas ipak pristao da
Melani doe na tu veeru. Znao je da e devojku iz Kanzas Sitija, pa
makar ona bila i tako inteligentna kao Melani, zanimati da vidi uivo
sva lica koja zna sa velikih i malih ekrana. On sam svemu tome nije
pridavao neku naroitu vanost.
"Nelson Rokfeler" apnuo je diskretno Melani na uho gospodin
Gustavson i klimnuo glavom oveku koji je upravo proao pored njih.
"Lukase" Dim Kahil im se upravo pribliio. "eleo bih da
razgovaram s tobom."
Lukas je pogledao u Melani, dajui joj oima znak da mu je ao
to je jo jednom ostavlja sa dosadnom gospoom Gustavson i poao
za Kahilom.
"Imamo mali problem" poeo je Kahil.
"Molim?"
"Vebster je ovde. Sad je stigao iz Majamija."
"Da? Pa?"
"Pa... imamo jednu stolicu manje za stolom. Met eli da Vebster
sedi za HEST-ovim stolom, naravno. To je, meutim, problem."
"Kakav?"
"Melani" rekao je Kahil. "Konano, ona ne radi u kompaniji, ona
je gost i pri tom dete. Met eli da joj pronae neko drugo mesto. Bilo
gde."
Lukasovo lice bilo je tamnocrveno. Uhvatio je Kahila za revere i
uneo mu se u lice.
"Ne" dreknuo je. "Reci Metu da e moja ki, kad veera bude
servirana, sedeti pored mene, tamo gde joj je mesto i jo mu reci da
u podii svakog ko bude seo na njeno mesto. Ili, jo bolje, utnuu
Meta u guzicu. Reci mu to, Dime. Reci mu da sam dovoljno lud i
besan i da u to zaista uiniti."
Kahil je odmahnuo glavom, a usta su mu ostala otvorena.
"Lukase, za ime sveta!"
~ 73 ~

"Ja to zaista mislim. Snai se, Dime, ti si dobar organizator.

Uini neto."
Lukas je zatim zatitniki priao Melani, a Kahil je poao do
generala Frejzera. Lukas je video kako je generalovo lice planulo, a
onda ga je video kako ga trai pogledom i nemo pita: zar si lud?
Lukas mu je potvrdio klimanjem glave.
Neko ga je dotakao po ramenu. Okrenuo se i naao se licem u lice
sa Patriom Bonevil. Stajala je pored njega i ispitivaki ga
posmatrala.
"Htela sam samo da ti se javim, onako u prolazu, a postala sam
svedok drame. Uostalom..."
Na trenutak, Lukas se okrenuo prema njoj i sve joj ispriao.
Melani je jo uvek stajala sa gospoom Gustavson, iza njegovih lea.
"Sluaj efe, ostani tu gde si. Ja imam ideju. Nemoj da uini
nita naglo i glupo, sve dok Tri ne rei tvoj problem."
Zatim se okrenula i pola.
Kahil je priao.
"Smiri se, ovee, smiri se" uzdahnuo je. "Rekao si da neto
naem. E, pa, naao sam. Ne prilazi Metu ni na deset koraka, ljut je."
Lukas je uzeo Melani za ruku i poveo je po sali. eleo je da joj
pokae to vie sveta. Rekla je da bi volela da je mlaa i da moe da
trai autograme svih slavnih linosti. Drugarice u Kanzas Sitiju bi
time svakako impresionirala.
"Hej, efe!" zauo je iznenada Patriin glas. Ona mu je pruila
neku cedulju. "Uzmi ovu poruku, a ja u odgovor preneti tamo gde
treba."
Na listu hartije sa memorandumom hotela, pisalo je:

"Biu poaen ukoliko uspete da za moj sto dovedete gospodina Lukasa

Polsona i njegovu kerku. eleo bih da budu moji gosti. Dugo sam eleo da
upoznam Lukasa Polsona."

Potpisan je bio Tomas Miler, vlasnik Udruenih tehnologija.

Lukas ju je zaueno pogledao i predao joj poruku. Bila je upuena
generalu Frejzeru. Patria je uzela poruku i pola prema generalu.
"ta je to?" upitala je Melani.
Pa" izgleda da smo ti i ja pozvani za sto vlasnika jedne druge
kompanije. To je vea kompanija od HEST-a, vea i od UNI. To je
ast, Melani."
Lukas je seo levo od Tomasa Milera. Melani je sela na drugi kraj
stola, zajedno sa Patriom koju je jednom videla u San Mateu i
zapamtila je.
"Ne mogu vam rei koliko cenim va poziv, gospodine Milere"
rekao je Lukas.
"Tri je objasnila kakav ste prijblem imali" objasnio je Miler, a ja
~ 74 ~

sam imao vika mesta. Uvek imam rezervu mesta, za ovakve prilike.
Nikad ne znate ta moe da iskrsne."
Lukas je odmahnuo glavom.
"To to se dogodilo, nije trebalo da se dogodi."
"Pretpostavljam da se vi i Met ba ne volite mnogo" primetio je
Miler. "Ja sam o njemu mislio uvek kao o oveku posebne vrste
inteligencije: vojnike. Pretpostavljam da je bio dobar u vojsci."
"On je kojetarija od vojnika" odvratio je Lukas.
"ujem da se osipa tim strunjaka u HEST-u" iznenada je rekao
Miler.
Lukas se nasmejao.
"To nije sasvim tano. Ostaju najbolji. Ja bih rado video Tri u
istoj radnoj grupi sa Gejbom Linkolnom, ali on je na alost vrlo
bolestan. Pretpostavljam da Tri sve zna i bez njega."
"Da, Tri zna. ao mi je Linkolna. uo sam da je bolestan."
Kad se veera zavrila, Lukas je ustao i naklonio se Mileru.
"Veoma cenim va gest, profesore. ao mi je to se ranije nismo
sreli."
Miler se nasmejao.
"Uvek sam se pitao zato dobre ideje odlaze u ruke nesposobnih i
pokvarenih."
"Lo poloaj zvezda. Splet nesrenih okolnosti", objasnio je
Lukas.
"Da, pretpostavljam, da je tako bilo. Pa... Ko zna ta e jo biti,"
izjavio je Miler i klimnuo glavom.

~ 75 ~

22.
U avgustu 1979. bilo je tano pet godina otkako je Lukas Polson
postao potpredsednik kompanije HEST. Na dan 10. avgusta ugovor je
isticao i rukovodstvo se sastalo da odlui o samo jednoj taki dnevnog
reda: o statusu Lukasa Polsona.
Kad se vratio sa ruka, naao je na svom radnom stolu poruku od
Artura Ringolda koji je eleo da se sretne s njim, to pre. Rekao je
sekretarici da kae Ringoldu da je stigao i nije prolo ni pet minuta, a
Ringold je uao u njegovu sobu. Kad su izmenjali ljubaznosti, Lukas
se nasmejao i upitao:
"Pa? Pretpostavljam da sam nezaposlen od danas."
Artur Ringold se nasmejao takoe.
"Tehniki, pretpostavljam da je tako, ali nakratko. Kolegijum
nije produio tvoj potpredsedniki status. Pretpostavljam da nisi
iznenaen."
Lukas je odmahnuo glavom. Bio je samo prilino iznenaen to
mu se Artur na neki nain izvinjava. Ruke su mu se tresle dok je
palio cigaretu, a i ostario je otkako ga je Lukas poslednji put video.
"Met te je mnogo hvalio" primetio je Artur. "Rekao je da si ti po
svemu zasluio da bude potpredsednik, ali da po prirodi posla ne
pripada menaderskim strukturama." Lukas se nasmejao glasno.
"Met je naglasio da e sve uiniti da te zadri u kompaniji, ali samo u
poloaju koji e mu omoguiti da potpuno iskoristi tvoj talenat i
ugled, dakle u poloaju koji bi bio mnogo povoljniji za to od
dosadanjeg."
"Naravno, njemu nije potreban potpredsednik bez portfelja"
primetio je Lukas.
Ringold je uzdahnuo, ne isputajui cigaretu iz usana.
"Pa, uostalom... Predloio je da ti ponudi ugovor na mesto
konsultanta i da ti garantuje dve stotine hiljada dolara godinje."
Lukas je slegnuo ramenima.
"Vrlo plemenito."
"Zar ne misli da jeste?"
"Ne. To me liava uea u izvrnim dokumentima od kojih svaki
potpredsednik kompanije ima dobar procenat. Za dve stotine hiljada
dolara godinje on eli da se osigura da neu otii u neku drugu
kompaniju i ponuditi im projekat transkribera. I, zatim, svakako, ja
ovim gubim autoritet u kompaniji, pogotovu pred mojim ljudima. To
uopte nije plemenito, Arte."
"Saekaj da uje sve" insistirao je Ringold. "Ja sam siguran da
e ve na sledeem deljenju ti ponovo ui meu potpredsednike
kompanije."
~ 76 ~

"ali se!" uzviknuo je Lukas. "Mora biti da se ali."

Ringold je odmahnuo glavom.
"Uopte se ne alim. Ja u ih naterati da to uine."
"Kako?"
"Ti zna ko ima najvei procenat uea u kompaniji, zar ne?
Mislim da je to dovoljno za poetak" zakljuio je Ringold.
"AMet..."
"A Met ne podnosi da bude podreen. Zato, smiri se i ekaj da
vidi ta e se dogoditi."
***
"U redu, efe. Ispravi sad desno krilo."
Lukas je iskosa pogledao prema Tri i ispravio desno krilo malog
aviona. Avion se zaljuljao, a onda je poeo da ponovo leti ravnomerno.
Dopalo mu se to, pa je pokuao ponovo.
"Dobro, sad ga spusti na hiljadu pet stotina. Mora drati visinu
i paziti na kontrolnu tablu" komandovala je Tri.
Usta su mu bila suva, a pogled uperen u kontrolnu tablu. Leteli
su malom cesnom", vrlo jednostavnom za vonju. Iznenada, avion je
poeo malo da propada i on je korigovao visinu. Tri je bila
zadovoljna. Ona je ve bila iskusan pilot, sa vie od etiri stotine
letova. Njena je ideja bila da Lukas naui da pilotira. Leteli su
upravo iznad mosta Dorda Vaingtona koji se Lukasu inio tako
nadohvat ruke, da se smrtno uplaio.
"Pazi na visinu" upozorila ga je Tri.
Bio je ovo drugi dan praktine obuke i ona je bila prilino zadovoljna.
"Ovo je divno" rekao je Lukas "ali ja jednostavno do sada nisam
imao vremena za to."
Tog dana su otili i na tenis. Tri je pobedila Lukasa.
Lukas je na poslu dobio pomonika. Met mu je poruio da pazi
ta pria sa momkom. Pomonik se zvao Len Stejsi. Lukas ga je znao
sa one zabave kod generala Frejzera. Bio je gotovo siguran da ga se
sea. Stejsi je pitao mnogo i esto.
Bio je to visok, zgodan momak prijatnog lica. Imao je kosu boje
peska, ali su mu zato usne i oi bili bezbojni, bledi. Za vreme ruka
seo je pored Lukasa. Priali su u globalu o nekim stvarima, a onda je
upitao Lukasa kako se vraa u Njujork.
"Ne znam jo" odgovorio je. "Moda e me neko od prijatelja i
povesti, nekim malim avionom."
Lukas ga je uporno posmatrao, oekujui da od njega ipak dobije vie
informacija.
"Flojd Gosnold e biti predsednik UNI" rekao je, konano, Stejsi.
"uo sam" mirno je odgovorio Lukas. "O tome se prialo jo kad
je postao potpredsednik
~ 77 ~

"Da li te to boli" upitao je Stejsi

"Da li bi trebalo?"
"Svakako" odvratio je mladi. "Gosnold te ne voli i to od onog
trenutka kad si pred svima rekao da transkriber nikada nee biti
zavren, a gutae novac, ukoliko se ne nabavi nova tehnologija."
"Pa, to je bila istina. ta je hteo, da laem?"
"Ne znam, ali to to si rekao nije mu se dopalo, i jo mu se uvek
ne dopada."
"Oh?"
"Da, svakako. Uostalom, Met mu je napunio ui priama o tvojoj
nepokornosti i Flojdu se ni to nije naroito dopalo. On ima vrlo jasan
smisao za hijerarhiju. Kad ti istekne ugovor na posao konsultanta, on
e te potpuno izbaciti iz kompanije. Met je eleo da te zadri kao
konsultanta i zato je on ovog puta pristao. Meutim, kad je Ringold
traio direktorsko mesto, zaurlao je kao lav."
"Nisam ba iznenaen" tvrdio je Lukas. "Ali, zato mi to sve
pria?"
Stejsi je skupio usne.
"Voleo bih da se HEST potpuno odvoji od UNI. Da li te to
iznenauje?"
"Ne, ak mislim da je to dobra ideja. To je bila nesrena borba od
samog poetka."
Stejsi je klimnuo glavom.
***
Tri je bila visoka, snana, vrsto graena i briljantna u svemu
to pone, ali vrlo nesigurna u ulozi ene. Da bi se odbranila,
izigravala je deaka, oblaila se tako i tako se ponaala. Uvek se
klonila da pokae bilo kakvo oseanje prema mukarcu, pa tako i
prema Lukasu, mada je njemu od poetka sve bilo jasno. On je prvo
bio veoma paljiv prema njoj, nije eleo da je povredi, a kad su prvi
put spavali zajedno njega je naprosto iznenadila njena enstvenost.
Naravno, Tri se i tada branila nonalancijom.
"Hej, efe, to je samo rekreacija, vai? Samo onako, za zabavu.
Bez obaveze."
Tako je govorila kad se to dogodilo, pre dve sedmice, u njenom
stanu. Upravo su praznili bocu vina i grickali neki sir, kad je ona
sluajno svojim vrstim grudima dotakla njegovo rame. Sasvim
sluajno. Zatim je pocrvenela i zbunila se i Lukasu je sve postalo
jasno. Bio je to njen nain da ga pozove k sebi.
Otili su zajedno u krevet. Tu Tri nije u tolikoj meri mogla da se
krije, mada je pokuavala. Trudila se da samo on bude zadovoljan, a
ona se pravila da joj je lepo i onda kad je to bilo nemoguno.
Meutim, do danas, jo nikada nisu celu no proveli zajedno.
~ 78 ~

Vozila je Lukasa avionom u Prinston, pilotirajui sigurno i

vrsto. Lukas je u nju imao potpuno poverenje. Zatim im je
rezervisala konje za jahanje i tako su dva sata jahali po hotelskoj
stazi. Ona je plivala u bazenu dok je on sedeo na ivici, sa aom pia
u ruci, i posmatrao je. U svemu tome bila je vrlo sigurna i
samouverena. Jedino je tu sigurnost gubila u trenucima kad se
oblaila za veeru i s njim odlazila u neki lokal. Uvek je nosila ravne
cipele i bila je i tad gotovo iste visine kao on.
"Zaboga, Lukase" izjavila je nervozno kad su se vratili u svoju
sobu posle veere. "ta emo da radimo? Da li ti zaista eli da spava
sa mnom?"
"Naravno, zato ne bih?"
Ona je sela na ivicu kreveta i skinula cipele.
"Zato ne bi?" ponovila je njegovo pitanje. "Pa, zato sam dola
ovamo" duboko je uzdahnula. "Ali ne elim da mi time ini uslugu."
"U redu, dogovorili smo se. Neu ti uiniti nikakvu uslugu."
"Ti moe da ima svaku enu na ovom svetu", a kad je on
odmahnuo glavom ona je pljesnula rukama i nastavila. "Istina je,
moe. A sa mnom... Dobro. To to vidi, to e dobiti."
"Svia mi se to to vidim". Pruio je ruke i uhvatio njene. "Svia
mi se, Tri. Volim da sam s tobom. Nas dvoje nismo zaljubljeni jedno
u drugo, ali ja ti se zaista divim. Ti si vrlo dragocena osoba. Sve to ti
nedostaje jeste samouverenost."
"Pokuala sam i kod neuropsihijatra" uzdahnula je. "Ovo je
njihov uspeh."
"Pa, videemo moe li se neto jo uiniti. Hajde, Tri. Hajde da
se istuiramo zajedno."
Ona se skinula oklevajui, trudei se da se sakrije rukama,
odeom ili aravom. Nikad pre toga nije uspeo da je vidi nagu. Uvek
je to bila samo neka senka u njenoj sobi u kojoj nije bilo svetla. Koa
joj je bila bela, grudi vrste, miii zategnuti. Ona je bila samo
prilino krupna, ali nikako se ne bi moglo rei i debela.
Dok su se tuirali, Lukas ju je milovao sve dok nije pala u
ekstazu, a onda, kao voena nekim instinktom, ona ga je povela u
sobu i iznenadila i sebe i njega svojom smelou i matom.
"Do sada sam to uvek radila na brzinu" priala je, leei u
njegovom naruju. "Ja sam se, jednostavno, trudila da momci budu
zadovoljni. Mnogi od njih nisu se ni potrudili da zadovolje mene. To
sam pokuala da uradim i s tobom, kad smo prvi put spavali, da te
uinim zadovoljnim, jer mi se mnogo svia. Ali ti... meni je s tobom
bilo lepo. Ti me zbunjuje. Oh, zaboga, efe... Ja..."
". Kako ti ovo prija?"
"Oh, Lukase!"
~ 79 ~

Kad su sledei put vodili ljubav, Tri je Lukasu dala vie nego
ijedna ena pre nje. To je morao i da joj kae.
"Niko nije bolji od tebe, Tri. Apsolutno niko." Ona je uzdahnula.
"Hvala, efe."
Dorukovali su uz bazen sledeeg jutra. Bilo im je lepo zajedno.
Ona je pruila ruku i uhvatila njegovu.
"Nisam te ak ni pitala eli li na vikend u Prinston."
"Imao sam jedan sastanak koji sam morao da odloim, sa
gospodinom Milerom."
"Sigurna sam da e sve biti u redu. On je tvoj oboavalac."
***
"Kako funkcionie?" upitao je Lukasa Tomas Miler.
Nadao sam se da ete jednog dana moi da sami vidite sve to taj
transkriber moe" rekao je Lukas.
Veerali su u velikoj Milerovoj kui na Park aveniji. Pred njima
su bili tanjiri sa fazanima u sosu, artiokama i grakom.
"Maina koja slua ljudski glas i to onda ispisuje..." vrteo je Miler
glavom. "I, kaete, moe da pie tano, bez obzira da li joj se obraate
na nareju Nju Dersija ili Alabame."
Nesmeio se i odmahnuo glavom. Lukas je utao. Samo je utivo
pohvalio jelo.
"Hvala" odvratio je Miler. "Nadam se da je dobro. Mislim da nas
dvojica imamo bar neto zajedniko: uivamo u dobrim jelima i
dobrim vinima i svesni smo da su to stvari o kojima treba uiti da bi
se znale. Pre petnaestak godina, ja sam znao samo to da postoje bela i
crna vina, a dobro se seam kad je moja mati, za Novu godinu,
iznosila eri", a zatim posluivala urku. Dugo posle toga bilo mi je
nejasno kako ljudi piju vino posle jela..." Odmahnuo je glavom i
nasmejao se. "Katkad zaalim za tim vremenima i zbog te distance
koju sam uspostavio izmeu sebe i ljudi koji su mi u detinjstvu i u
mladosti mnogo znaili. Da li vai roditelji jo ive, Lukase?"
"Da. Moj otac je jo uvek u 'evroletovoj' agenciji u Kanzas
Sitiju."
"A vaa kerka? Ona divna, mlada dama sa kojom ste bili na
dobrotvornoj veeri u 'Plai'?"
"Melani je bruco na MIT-u. Ja se veoma ponosim njome.
Maturirala je sa najviim ocenama i bila je odmah primljena na
univerzitet. Ja, istini za volju, nisam mnogo zasluan za to. Ona ivi
sa babom i dedom po majci."
"Nikad se niste ponovo enili?" upitao je Miler.
"Ne. Verovatno bih, da sam naiao na nekoga..."
"Vi i Tri... ?"
~ 80 ~

min@

Lukas se nasmeio.
"Mi potujemo jedno drugo."
Miler se zakikotao.
"Eufemistiki odgovor. Izvinite to postavljam tako lina
pitanja."
"Nema potrebe da se izvinjavate."
"Da li onda doputate jo jedno?"
Lukas je klimnuo glavom.
"U svakom sluaju ne moram da odgovorim, zar ne?"
"ta se dogodilo u Vijetnamu? Izmeu vas i Frejzera? Da li elite
da mi odgovorite?"
Lukas je uzdahnuo.
"On je bio pukovnik kad sam ga sreo. Komandant bataljona.
Poslao je dve grupe vojnika da unite jedno vijetnamsko uporite,
pretpostavljajui da se to uporite nalazi u dungli. Nije bilo tamo.
Presreli su nas i izgubili smo mnogo ljudi, a on je tvrdoglavo odbijao
da prizna greku. Znao je da general dolazi na front i eleo je da mu
pokae tela Vijetnamaca. Umesto toga, mogao je da pokae samo tela
sopstvenih vojnika."
"Ipak, do kraja nije priznao greku" zakljuio je Miler.
"Oh, ne. Sve je to bila moja greka."
"Kakvo je njegovo miljenje o tome sada?"
Lukas se nasmeio.
"Nemam pojma. On me se ne sea iz Vijetnama."
"Sea vas se" rekao je Miler, klimajui glavom. "Zato mu je uvek
neugodno u vaem prisustvu. Vi ste pretnja za njegov poloaj."
Lukas je odmahnuo glavom.
"Mislim da niste u pravu. Ja zaista mislim da me se ne sea. A
ak i da je tako, to ga ne bi inilo nespokojnim. Mislim da on nikada
ni sebi samome nije priznao da je pogreio."
Miler je odloio au na sto i zagledao se u rumenu
"Mislim da IBM nije zainteresovan za HEST. Oni imaju sasvim
drugaiju tehnologiju i drugo trite. Meutim, Stejsi je neto govorio
o Japancima. Da li ste razgovarali o tome?"
"Jesmo, razgovarali smo. Ja ga nisam podrao, a ni Dejv Berger
ne misli da je to dobro. On smatra da je sve to samo deo jedne velike
igre unutar koncerna UNI."
"Mislim da je profesor dao potpuno tanu dijagnozu" zakljuio je
Miler. "Meutim, kakvi su Stejsijevi istinski interesi? Da li on zaista
eli da slomi vrat Gosnoldu?"
Lukas je slegnuo ramenima.
"Ako ujete da je neko dao ponudu, molim vas javite mi" rekao je
Miler nakon krae pauze. "Mislim da bi CONTEX bio zainteresovan u
~ 81 ~

tom sluaju."

***
Tog kasnog popodneva general Frejzer je sedeo u svom
japanskom kabinetu i pijuckao viski sa ledom. To je bilo jedino pie
koje je imao u radnom kabinetu i nudio ga je svakome ko bi naiao.
Vina nije drao, pa je tako i Lukas prihvatio viski. Lukas je, po
obiaju, bio veoma elegantan. Imao je sivi pulover od kamira i
tamnosive pantalone. General je sedeo na velikom konom kauu i
pokazao Lukasu mesto pred sebe. Lukas je utonuo u udobnost sedita
i zavalio se na naslon.
"Koliku vanost pridaje lojalnosti kompaniji, Lukase?" upitao je
general.
"Mislim, isto onoliko koliko i ti" naslutio je da se u generalovom
pitanju krije neka vrsta optube.
General se opustio i nastavio u takvom tonu.
"Dosta dobro. Ali, ozbiljno, da li misli da ovek duguje lojalnost
kompaniji za koju radi?"
"Ako kompanije to zasluuje" odgovorio je Lukas. "Lojalnost ne bi
trebalo da se trai ili da se daje. Ona se zasluuje."
"A kako kompanija to zasluuje?" upitao je general.
"Ne samo novcem, ne samo tako to e dobro platiti svog oveka"
objasnio je Lukas. "Potrebno je vie potovanja i fer pleja."
"Pa, dobro, ta bi ti savetovao kompaniji da uradi sa ovekom
koji eli da joj slomi vrat i to iza njenih lea?"
"Kompanije nemaju vratove" odgovorio je Lukas. "Ljudi ih,
meutim, imaju. Pretpostavljam da ima nekoga na umu. I onog koji
eli da slama vrat i onog kome ta pretnja visi nad vratom."
General Frejzer se iskezio i zakikotao.
"Da, imam. Na sreu, ti i ja se katkad dobro razumemo. Imam
nekog na umu, svakako. Oekujem od tebe da ne govori nikome o
tome." Lukas je klimnuo glavom. "Ako se to jo nije dogodilo, uskoro
e dobiti ponudu za svoj udeo u HEST-u. To e biti od NTD
"NTD?"
"Nipon Digital Tehnolodis" objasnio je Frejzer. "Oni ele da
razdvoje HEST od UNI tako to e kupiti tvoj udeo, udeo Artura
Ringolda i Dejva Bergera i od nekoliko manjih akcionara. Ponuda je
vrlo atraktivna, a oni bi na taj nain preuzeli kontrolu nad
kompanijom.".
"Znai, ja treba da dokaem svoju lojalnost UNI?"
General se nasmejao i odmahnuo glavom.
"Ja nisam toliko glup da pomislim kako ti gaji neku posebnu
lojalnost prema UNI. I nisam govorio o tvojoj lojalnosti."
"Ah. Dobro."
~ 82 ~

"Govorio sam o Lenu Stejsiju." Kad je izgovorio to ime, glas mu

se promenio, a lice smrailo. "On je sve uinio da do te ponude doe.
On je u krevetu sa NTD. Na sreu, dugo sam vremena proveo u
Japanu i vrlo sam dobro obaveten o svemu to se tamo zbiva. Imam
ak dobre veze sa jednim od prvih ljudi NTD... Uspeva li da me
prati? Naravno, moram da ti kaem da bi te njihova ponuda uinila
multimilionerom. Ili ti to i sam zna.
"Zvui primamljivo" suvo je zakljuio Lukas.
"S druge strane" nastavio je general "ti bi na taj nain prodao
budunost kompanije u koju si uloio toliko rada."
"S druge strane" odvratio je Lukas, vie za sebe "da li je moguno
novcem kupiti oveka?"
General Frejzer je spustio au na sto
"Govorio sam o lojalnosti. Jedno je novac i ono to se moe dobiti,
a drugo je imati kontrolu nad onim to se deava u poslu i imati
pravo na stvaranje tog posla. U tome i jeste konflikt interesa."
Lukas je slegnuo ramenima.
"Mislim da si ti rekao sve to si imao, Mete. Ili si jo neto
zaboravio da kae?"
"U redu" prihvatio je general, tonom koji je najavljivao ispovest.
"Len Stejsi je jedan nemoralni kukin sin. Raspitao sam se o njemu.
Nemoj da mu nasedne. Iza njega su ostajali uvek samo leevi."
Lukas je klimnuo glavom.
"Pa... ja imam samo pet procenata."
General Frejzer je nasuo viski u ae.
"Deset" rekao je. "Mislim da bi Dejv Berger pristao na to da ti
bude nosilac tog posla."
"Deset..."
"A Artur Ringold te izuzetno potuje."
"Poinjem da nagaam ta eli da mi kae, Mete."
***
"Izazvao si ga na istinu" nasmejao se Artur Ringold.
"Ne sasvim" odvratio je Lukas. "On ima odstupnicu."
Lukas je otputovao u San Francisko da bi se sreo sa Dejvom
Bergerom i Arturom Ringoldom. Ponuda od NTD je stigla i bila je
veoma povoljna. Sedeli su u Bergerovom profesorskom kabinetu na
Berkliju, koristei sat vremena koji je imao na raspolaganju pre
poetka predavanja o vetakoj inteligenciji.
"Da li si svestan, Lukase, koliko novca moemo da dobijemo?"
upitao je Dejv. "Gotovo jedanaest prokletih miliona dolara! Do
avola! Zato da ih ne uzmemo i ne zaboravimo transkriber? Mi smo,
konano, uradili jedan dobar posao i zato za njega ne bismo uzeli
~ 83 ~

novac?"
"Dozvoli da te neto upitam, Dejve" prekinuo ga je Lukas
tmurno. "Kad bude dobio svojih jedanaest miliona, ta e raditi?"
On je pogledom preao po kabinetu. "Otii e odavde? Prestati da
radi sa studentima? Otii e u neku tropsku zemlju i ostatak ivota
provesti na nekoj pustoj plai? Ili e odleteti za Pariz? ta e
uraditi?"
"Ostau ovde i drau predavanja studentima."
"Odlino."
"Mislim da znam ta eli da mi kae."
"Uostalom" nastavio je Lukas "to je jedanaest miliona za
dvanaest godina rada. Kroz pet godina, ti bi mogao da ue u luku
Sen Tropez i da svoju jahtu, znatnu veu pri tom, parkira odmah uz
Frejzerovu." Odmahnuo je glavom. "Ja sam to emotivno primio.
Moda nisam u pravu."
"Za mene, to nije tako jednostavno" umeao se konano Artur
Ringold. "Ja jo uvek imam svoju kompaniju, koja nije pod HEST-om.
A mojoj kompaniji je potreban novac."
"Ti si odluio da prihvati ponudu?" upitao je Lukas.
"Ja sam prinuen na to, momci" rekao je Artur Ringold tuno.
"Ja nemam izbora. Vi znate da ja u sopstvenoj kompaniji nemam
kontrolu. Moji akcionari i direktori ele jedino novac."
Lukas je uzdahnuo.
"Koliko e te pogoditi, Arte, ako ova ponuda otpadne?" upitao je.
"Preiveu."
"Uostalom, uvek moe da proda nekom drugom."
"Da, ali ne za te pare."
"Oh, uveravam.te da ovo nije tako sjajno kako se ini" rekao je
Lukas.
"ta to ima na umu?"
"Jo nita, ali razmiljam."
***
Melani ga je pozvala iz Kembrida kako bi se s njim dogovorila
oko letovanja. elela je da leto provede na moru, radei kao kelnerica
u jednom starom hotelu na obali. To joj je savetovala jedna koleginica
sa MIT-a koja je jedno leto ve provela tako i zaradila dosta para.
Uostalom, rekla je, elela je da bude dovoljno blizu Njujorku, kako bi
njen otac povremeno mogao da doleti do nje, bar u vreme vikenda.
Lukas je primetio da e njeni baba i deda u Kanzas Sitiju biti
razoarani ako ne bude leto provela s njima, a ona mu je odgovorila
da ona vie ne eli da se vraa u Kanzas Siti, odnosno, ne eli tamo
da ivi. On joj je ponovio da uvek moe da pree kod njega, u njegov
~ 84 ~

njujorki stan i da radi za HEST ili neku drugu kompaniju.

Odgovorila je da u ovom trenutku jedino eli da radi kao kelnerica u
letovalitu. Konano, on je pristao.
On i Tri su odleteli tamo kad je Melani provodila ve drugu
nedelju radei.
Hotel je bio iz XIX veka, na tri sprata, jedna lepa, bela graevina
u centru gradia, na etalitu kojim je dnevno prolazilo hiljade
turista. Bilo je tu i dosta novih hotela i svi su bili zauzeti i po dva
meseca unapred. U njima se mogla dobiti prvoklasna morska hrana
koju su posluivali kelneri-studenti.
Melani je radila u jednom od hotelskih kafea, u malom, ugodnom
vrtu izmeu hotela i ulice. Na sebi je imala kratku crnu suknju, belu
bluzu i crveno-belu keceljicu. Spretno se provlaila izmeu stolova i
jedva je imala vremena da im dobaci pozdrav kad ih je ugledala. Bila
je slobodna tek kasno uvee ili rano ujutro, inae je po ceo dan radila.
Meutim, izgledala je srena i Lukas je zbog toga bio zadovoljan.
Imali su malo vremena za razgovor, ali sve u svemu, susret je bio
ugodan za sve troje.
Kad se vratio u Njujork, na stolu u svojoj radnoj sobi zatekao je
poruku direkcije HEST-a. Pozivali su ga na sastanak.
Artur Ringold nije prisustvovao, a nije ni Len Stejsi. est lanova
kolegijuma u sobi generala Frejzera, sedelo za drugim stolom. Bili su
to: Flojd Gosnold, Terens Mekginli, Majnard Brus, svi iz UNI, a
zatim general Metju Frejzer, Dejms Kahil i Lukas Polson iz HESTa. Mada je general Frejzer bio predsednik HEST-a, Flojd Gosnold je
sedeo na predsednikom mestu i posmatrao lica prisutnih sa nekom
posebnom panjom.
"Prva taka dnevnog reda... pardon, jedina taka dnevnog reda
jeste ponuda NTD. Mete..."
General Frejzer je ugasio cigaretu i proistio grlo.
"Ringold korporacija je u petak obavestila NTD da prihvata
njenu ponudu od 10,25 dolara po jednom uloenom dolaru" rekao je.
"Mali akcionari su ve prihvatili i to je oko 22 procenta. To znai da
NTD ima 37 procenata, to jo nije dovoljno za preuzimanje kontrole.
Mislim da e jo neki sitniji akcionari uleteti u taj posao i da e NTD
imati najvie 40 procenata. UNI takoe ima toliko. Ja lino imam
jedan." On je zatim pogledao u Lukasa Polsona. "To znai da Lukas
Polson i Dejv Berger imaju u rukama klju u ovoj stvari. Ako oni
budu glasali za NTD, NTD e dobiti kontrolu. Toliko sam imao da
vam kaem, gospodo."
"Profesor Berger me je ovlastio da odluim i u njegovo ime" rekao
je Lukas.
"Dakle, ta vi elite, gospodine Polsone?" upitao je Gosnold.
~ 85 ~

Lukas je pogledao generala Frejzera koji je sitsnutih usana

gledao pred sebe i po nekom unutranjem ritmu udarao olovkom po
stolu. Zatim je pogledao Kahila koji je polusputenih kapaka gledao u
neodreenom pravcu.
"Ja sam realan" poeo je Lukas. "Ja ne elim nita drastino.
Samo, pre nego to vam kaem ta sam odluio, elim da naglasim da
postoje stvari koje se ne mogu kupiti. Ipak, ukoliko ne pristanete na
neke moje zahteve, ja u ih ponuditi nekom drugom."
Generalovo lice postalo je purpurno. Gosnold je sklopio ruke i
zatvorio oi.
"elim, za Dejva Bergera i za sebe" poeo je Lukas
"desetogodinji ugovor koji nam garantuje da emo biti najbolje
plaeni od svih strunjaka koji ikada budu doli u ovu kompaniju,
odnosno bilo u HEST, bilo u UNI. Krae reeno: elim da profesor
Berger i ja imamo koristi od uspeha kompanije."
"Vi elite istu kompenzaciju kakvu ima general Frej-er?" s
nevericom je upitao Gosnold.
Lukas je klimnuo glavom.
"Ukoliko je on taj koji dobija najvie. A da bih zaradio tu
kompenzaciju, ja elim da uestvujem u sklapanju ugovora. Nije mi
vano da ponovo budem potpredsednik. ak bih vie voleo posao
konsultanta. Ali, ono to ne elim, jeste da sedim besposlen u lepo
ureenoj kancelariji i da ekam da mi u banku stigne novac."
"Nisam siguran da je takav ugovor moguno sklopiti, jer ne
postoji forma" primetio ja Kahil.
"Oh, tebi nije potrebna forma" uzvratio je Lukas. "Ja mislim da
e ti ve pronai neto."
"A zauzvrat" rekao je na to Gosnold "vi ete glasati protiv NTD?"
"Kad ugovor bude potpisan obavestiu nae japanske prijatelje
da Dejv Berger i ja ne prihvatamo njihovu ponudu."
Pet nedelja kasnije, u svom stanu u Njujorku, Lukas je telefonom
razgovarao sa Dejmsom Kahilom.
"Met bi eleo da te vidi. Doi u njegovu kuu u gradu, na pie,
ako nema nita pametnije u planu. Biemo samo nas trojica."
Lukas je peice odetao do generalove kue. Bilo je vee kasnog
leta, ugodno i mirno. Uz put se pitao koji su razlozi za ovaj
prijateljski poziv. To nije moglo biti tek tako. Met Frejzer nita nije
radio bez razloga. Zatekao ih je obojicu kako grickaju krekere sa
kavijarom i piju staljinaju". Prvo su askali o nekim nevanim
stvarima i Lukas je shvatio da je to samo uvod.
"Hteo si da kae Lukasu ta je Senat odluio?" upitao je posle
izvesnog vremena Kahil.
"To e mu ti rei. Sutra" rekao je general.
~ 86 ~

"Ti si rekao da eli vie odgovornosti" obratio se zatim Kahil

Lukasu. "Mi bismo eleli da zastupa nau stvar u Vaingtonu. Za
poetak, eleli bismo da se vladine agencije zainteresuju za
transkriber. Moda bi ak bilo dobro poeti od Senata. Ti ima veze..."
"Ti si rekao da bi voleo to da radi" dodao je general,
"Odgovornost. Pa, onda pogledaj moe li to."
Lukas je klimnuo glavom.
"Mogu da pokuam."
"Pa... bez obzira kako odlui, ne mogu da te spalim. Ni tebe, ni
tvoj prokleti ugovor."
"uo sam da se sastala uprava UNI" obavestio ih je Lukas.
"Jutros, ini mi se."
General se iskezio.
"Zato smo te i pozvali ovamo. Da proslavimo."
"Znai, sve je dobro prolo" konstatovao je Lukas, sipajui kavijar
u svoj tanjir.
"Dopae ti se taj posao" primetio je general.
"On je u pravu" dodao je Kahil. "Dopae ti se. A dopae ti se i
da uje ta je odlueno."
General je mirnuo oima.
"Len Stejsi... taj kukin sin, oteran je. Izneverili su ga i njegovi
Japanci. Ili bih moda mogao da kaem moji Japanci? Ja sam
razgovarao s njima pre dve nedelje u Tokiju. Tad su mi pokazali
dokumentaciju koju im je dao Len Stejsi, kako bi ih naveo da se
odlue na onu ponudu. Najvanije u svemu je to to je veina
dokumenata falsifikovana."
"Jutros je Flojd Gosnold izneo pred Stejsija sva ta dokumenta"
nastavio je Kahil. "Direktorijum je konstatovao falsifikat, a njemu
nije preostalo nita drugo nego da prizna."
"Potpisao je sve to su stavili pred njega" rekao je general
Frejzer.
"Ali, to nije sve" nastavio je Kahil. "Mete..."
General se nasmejao.
"Nama je poznato koliko ti voli Flojda Gosnolda" dodao je. "Pa,
estitamo. On je takoe otiao."
"Zato?"
General je pljesnuo rukama i naslonio se udobnije u fotelju.
"Pa, svojevremeno, Gosnold je izjavio da e otii onog trenutka
kad neko postavi pitanje potpredsednitva Lukasa Polsona. U
meuvremenu, potroio je mnogo para na poslove koji nisu doneli
odgovarajui profit i neko je jue postavio pitanje: zato je Gosnold iz
uprave izbacio Lukasa Polsona?"
Lukas je duboko uzdahnuo i nasmeio se.
~ 87 ~

"A ti, Mete?" upitao je. "ta ti misli o svemu tome?"

General je samo slegnuo ramenima otpio dobar gutljaj votke.
"Pa, ko je novi predsednik UNI?" upitao je Lukas.
"Sem Megnuson" rekao je Kahil. "Sposoban ovek." General je
ponovo otpio malo votke.
"udno kako se stvari ponekad odvijaju neoekivano, zar ne?"
upitao je odsutno.

~ 88 ~

23.
U trenutku kad je boing 727" dodirnuo tlo, Lukas je pogledao na
sat. Bilo je 7,45. Trebalo je da ode do svog stana, a zatim da odleti za
Vaington ponovo.
Bilo je najgore vreme i saobraaj je bio praktino paralisan.
Lukas je na brzinu razmislio: da li da poe autobusom, da li da uzme
taksi ili da iznajmi kola? Nije bilo velike razlike. Pitanje je jedino ta
je najkomotnije. Dok je tako razmatrao mogunosti da se nekako
doepa Menhetna, uo je poznati glas.
"Hej, efe!"
U konoj jakni i farmerkama, visokim izmama i kariranoj
koulji, Tri je ila prema njemu.
"Hej, stigao si u vreme najvee guve. A i sneg je doprineo da
saobraaj potpuno prestane. I ne pomiljaj da e moi da stigne
kui."
"ta ti ovde radi?" upitao je on.
Ona je podigla ruke, ovila ih oko njegovog vrata i ponudila mu usne
na poljubac.
"Oh, duo" uzdahnula je. "Znala sam da e doi. Zato sam izala
pred tebe i... neto sam sredila."
"Kako si znala kojim avionom stiem?"
"Pa, nisi bio u onom poslednjem, ni u onom pre njega. Dakle,
treba da bude u ovom, jer to je poslednji veeras. Da nisi... pa, Tri
bi u tom sluaju ovu no provela sama."
"Gde? Kao da si neto spomenula? Neto si sredila?" upitao je.
"ta pod tim podrazumeva?"
"Poi sa mnom" tajanstveno se osmehnula.
Sledio ju je sve do parkinga. Tamo ga je Tri povela do jednog
automobila na ijim je vratima pisalo Meriot hotel".
"Rekla sam ti!" obratila se ona vozau koji je sedeo u automobilu.
"Rekla sam ti da e biti u ovom avionu."
"To je bio poslednji. Vie ne bih ekao" tvrdio je voza
karakteristinim njujorkim naglaskom.
"Za desetku bi ti ovde saekao bar jo jedan" rekla je.
"Nee. Nikad ne bih uspeo vie da se mrdnem odavde. Budi srena
ako sad uspemo."
Kola su milila zaleenim ulicama, a od snega se nije video prst
pred okom. Bila je to snena zavesa, gusta i neprozirna. Ipak, posle
pola sata, voza je zaustavio kola pred svetleom reklamom Meriot
hotela". Tri mu je dala jo deset dolara.
Kad su se popeli u sobu, Lukas je stao uz prozor i posmatrao
kako veje sneg i kako se polako miu automobilska svetla.
~ 89 ~

"Nita nije tako dobro, kao kad ti sposobna ena obezbedi topli
automobil" zakljuio je.
Tri se presvlaila za veeru, ali kad je ula njegove rei, prestala je i
prila mu.
"Nisam mogla da sedim kod kue i da mislim kako ti sedi
zarobljen na aerodromu ili se smrzava u nekim kolima pet-est sati.
To nije dolazilo u obzir."
On se okrenuo prema njoj, zagrlio je i poljubio.
"Ti si divna."
Za vreme veere, Lukas je ispriao Tri kako je njegov put u
Vaington bio neka vrsta meavine uspeha i neuspeha, ili bolje
reeno uspeha i frustracija. Razgovarao je sa senatorom i sa est
lanova Senata.
"Senator je jedan uobraenko sa mnogo odgovornosti, a
nesposoban da ih sve zadovolji" rekao je. Tri se nasmejala.
"ta si mu ti rekao?" upitala je
"Da Senat upotrebom transkribera moe da utedi mnogo
vremena i da obezbedi vrhunsku preciznost u interpretaciji onoga to
se tu govori. On ba nije bio ubeen, ali obeao je da e razmisliti i da
e konsultovati svoje lanove. Oh, Tri, Vaington je najgora
provincija koju sam video, ali u tome moda i jeste njegov arm. Sve
u svemu, grad velikih kontrasta."
Ona ga je pogledala, a zatim je pruila ruku i uhvatila njegovu.
"Nedostajao si mi."
Kad su se vratili u sobu, stali su ponovo na prozor i posmatrali
usporeni saobraaj. Tri je stajala iza njega. Njene ruke su bile oko
njegovog vrata. Nagnula se i apnula mu u uho da ide da mu
pripremi kupatilo.
On je navukao zavese i njih dvoje su se skinuli. Pourili su u
kupatilo i stali pod tu. Lukas ju je snano poeleo i uzeo, a zatim su
ponovo vodili ljubav, polako, neno, strasno, u krevetu. Bilo je skoro
jutro, a oni su jo bili budni.
"Ima malo brendija u mojoj torbi. Ako ti..."
Ona je donela flau i otpila gutljaj. On je popio ostalo. Zatim je
poruio kafu. Ponovo su posmatrali kako kola mile po ulici. Kad je
hotelski momak zakucao na vrata, Tri je saekala u kupatilu da
Lukas primi kafu.
"Ja sam ti jako zahvalan, Tri, zato to si dola sino. To je bilo
vie nego nezamislivo za mene."
Ona je sela na krevet, drei obema rukama olju s kafom.
"Ti zna zato sam dola."
On je klimuo glavom.
"Nikad ti to nisam rekla i mislila sam da neu" rekla je. "Ali,
~ 90 ~

elim da ti kaem. Moram. Ja te volim."

"Zato mi ne bi rekla, Tri?" upitao je on.
"Zato to ne volim da budem smena. I zato to sam
pretpostavljala da e to biti samo ala. S tvoje strane, naravno. Ti
nikad ne bi pristao da bude sa mnom, da te onda, prvi put, nisam
ubeivala da je to onako, uz put. Ti nikad ne bi ponovo poeleo
veliku, runu Tri i nikad vie ne bi s njom vodio ljubav."
"Tri! Prestani!" On je odmahnuo glavom i uzdahnuo. "Prestani.
Ja sam takoe zaljubljen, Tri. U tebe."
Ona je odloila olju. Ruke su joj drhtale, a suze su se slivale niz
obraze, potpuno nekontrolisano.
"Zato?" zajecala je.
"Zato ne? Ti si ljubazna, pametna, inteligentna, duhovita.. . i
lepa si. Mislim, ima neku duhovnu lepotu. Ti si zaista lepa."
"Lukase..."
"Imamo tako mnogo zajednikog. Iste ideje, interese... Mi smo
sjajan par!"
"Oh, zaboga! Oh, efe, zaboga!"
***
Melani je na prolee dola kui. Nekako neopaeno, oboje su
njegov njujorki stan poeli da zovu njena kua". Istina, Lukas je od
nje zahtevao da, s vremena na vreme, odlazi u Kanzas Siti, ali ona je
ve imala sobu u njegovom stanu.
Njegov stan, etvrti koji je promenio od dolaska u Njujork, imao
je veliku dnevnu sobu, trpezariju sa pogledom na Ist River,
biblioteku, dve spavae sobe, dva kupatila i kuhinju.
Na zidovima u dnevnoj sobi visila su platna poznatih modernih
slikara. Pod je bio taman, prekriven persijskim tepihom, a nametaj
u stanu bio je modernih linija. Zavese uglavnom nije navlaio, jer je
voleo da gleda kroz prozore, u trenucima odmora. Pogled na reku ga
je smirivao.
Melani je bila prilino neuredna, pa su njene stvari bile
razbacane po celoj kui. Odea i novine, knjige i razne sitnice, svuda
po podu.
Povremeno, Melani je puila marihuanu u dnevnoj sobi. Bila je
navikla da to ini. Puila je zato to je u tome uivala, a ne zbog neke
mode. Ali, kad je ovog puta dola na raspust, donela je kui kokain.
"Hej", spustila je praznu olju od kafe na sto. Otac joj je napravio
espreso, jer je znao da ona to voli, pa su polako pijuckali. "Da li zna
ta imam u tani?"
"Nikad ne bih mogao da pogodim."
Ona je klimala glavom, mirkala i trudila se da bude tajanstvena.
~ 91 ~

"Koku" rekla je.

"Kokain?"
"Malo. Dao mi je jedan prijatelj."
Lukasovo lice je postalo poput maske.
"To mi se ne dopada, Melani."
Po njenom izrazu lica video je da je bila iznenaena.
"Ti ne... ?" upitala je. Mislim... nikad?"
On je odmahnuo glavom.
"To je opasno. Ja nisam ak ni travu voleo. Meutim, kokain je
neto drugo."
"Ali, svi to rade" bila je zbunjena.
"Ne rade svi. Ali, ak i da je tako, ne tie me se. To je loe."
"Da li ima nekih posledica, medicinskih... mislim?" upitala je.
"Dosta" odgovorio je on. "Uostalom, moe doi kod nas, u
hemijski kabinet, i videe ta se dogaa."
"Ali, zato onda toliko ljudi... ?"
"Nebitno je to to ini mnogo ljudi. Mnogi pue cigarete, takoe.
Mnogi piju. Mnogi odlaze u crkvu i pale svee, a ti se tome smeje."
Melani je teko uzdahnula.
"ta eli da uradim s tim?" upitala je.
On je slegnuo ramenima.
"Upotrebi sopstvenu inteligenciju i donesi sama odluku."
Ona je otila u svoju sobu, donela paketi i bez rei mu pokazala,
a zatim je sve prosula u toalet. Tada je imala osamnaest. U toku leta,
radila je u CONTEKS-u. To su sredili Tri i Tomas Miler. Lukas joj je
obeao na kraju leta put u Evropu.
U septembru, kad je HEST, na osnovu ugovora koje je prethodno
sklopio, postizao najvee uspehe, kad je general Frejzer bar jednom
nedeljno bio na televiziji na naslovnim stranama novina, Lukas je sa
Melani bio u Evropi.
Venecija je bila njihova poslednja stanica na tom putu. Tamo su
stigli u petak i eleli su da ostanu do srede. Melani je bila oarana
gradom i traila je da joj Lukas obea da e se jednog dana vratiti
ovamo. Kia je padala sve vreme, ali njih dvoje su otkrili da su
venecijanske noi jo lepe kad kia pada.
Jedne takve, kine veeri, njih dvoje su sedeli u restoranu pored
kanala i Melani je svome ocu poverila da vie nije devica.
"Da li si razoaran?" upitala ga je, gledajui ga svojim tamnim
oima koje su ga uvek podseale na oi njene majke.
"Ne, nisam. Ja samo brinem o onome to bi tebe moglo da
povredi i, ako te je to povredilo, onda jesam razoaran."
Ona se nasmeila, a neki vragolasti sjaj pojavio joj se u oima.
"To se dogodilo pre dve godine."
~ 92 ~

"Tad nisi imala nikoga kome bi to mogla da kae, zar ne?" Njen
osmeh je iezao i ona je odmahnula glavom. "Ja ti ba i nisam bio
neki otac."
"Na neki nain, ti si bio idealan otac. Ti si moj heroj, da li zna
to?"
"U kom smislu?"
Ona se nasmejala.
"Pogledaj se. Ima etrdeset jednu godinu. Bogat si dovoljno da
vie ne mora da radi. Ali, naravno, ti to eli. Ti izaziva potovanje
i divljenje svih ljudi koji su te upoznali." Zastala je i pogledala ga
kritiki. "A, na kraju, ako nisi znao, ti si sjajan tip."
Lukas se nasmejao.
"Ja bih ipak voleo da sam ti bio bolji otac."
"Pa, mi se dobro slaemo, zar ne? Uostalom, moda ja i ne bih
volela da si me pratio na svakom koraku."
"Mnogo dugujemo tvojoj babi i tvome dedi."
"Oni su aneli" zakljuila je. "A to i jeste razlog zbog kojeg vie
ne mogu s njima da ivim."
Klimnuo je glavom, s razumevanjem.
"Poela si razgovor tvojom nevinou. Ima li neki poseban razlog
za to?"
Melani je odmahnula glavom.
"Ne, samo sam malo zbunjena. Zna, ja volim seks, ali ne elim
da steknem reputaciju lake ene. Oh, tako je prokleto biti ena,
katkad."
"Pretpostavljam da jeste."
"Zna... iznenaena sam to se nisi ponovo oenio. Mislila sam da
u imati brau i sestre."
"Pa, mogao bih da se oenim."
"Tri?"
On je klimnuo glavom.
"Mislim da s njom imam vie zajednikog i vie potovanja nego
sa... pa..."
"Sa mojom majkom? Neka te to ne optereuje. Ja znam da je
moja majka bila strano religiozna i da ti je to smetalo."
"Bilo je tu jo neto" dodao je.
"Da, ona je bila obina devojka, iz provincijske srednje klase i
sigurno bi te sputavala..."
"Tri sve to nije" rekao je.
Plaio se Melanine otvorenosti i nije eleo da povredi njenu
uspomenu na majku. Meutim, njegova ki je bila i suvie pametna i
nikad nije pokazivala sklonost ka mistifikacijama.
Melani je uzdahnula.
~ 93 ~

"Tri nije atraktivna. Nadam se da se ne ljuti to to kaem. Ja

shvatam da nije sve u tome. Da li je dobra u krevetu?"
"Fantastina. Ali, drago mi je to razume moje razloge. To e
biti sjajan brak, sjajna zajednica."
"Ona je poslovna ena. Da li planirate da imate decu?"
On je klimnuo glavom.
"Ja bih voleo da osnuj em porodicu, Melani. Da li ima neto
protiv?"
"Zaboga, ne! Satno napred! Ti zasluuje da bude srean.
Uostalom, zato Tri nije pola s nama u Evropu?"
On je odmahnuo glavom.
"Ne znam. Planirali smo tako da i ona poe. Malo mi je nejasno
zato je odustala. Morau da izvidim kad se vratimo."
"estitam" rekla je Melani. "ini mi se da je to ono to eli."
Po povratku, sleteli su prvo u Boston. Lukas je tu, u
univerzitetskoj koloniji, ostavio Melani, a onda sam poao u Njujork.
Stigao je kui u sredu uvee. Bio je 9. septembar i Tri ga je
oekivala. Bila je u kuhinji kad je on otvorio vrata i ostavio kofere u
predsoblju. Poljubili su se. Ona je bila nekako tiha, utljiva, samo ga
je dugo i vrsto grlila.
"Neto sam ti doneo."
"Doneo si mi sebe. To je najvanije.
On ju je ponovo poljubio.
"Da li je sve u redu?"
"U savrenom redu. Senat je prihvatio tvoju ponudu, jer su
lanovi bili fascinirani transkriberom. Uskoro prelazimo na
videoteks. Mislim CONTEKS."
"Izgubiete itavo bogatstvo na tome."
"Reci to Tomu Mileru."
"I hou."
"Imam hladnog lososa. Vino je u friideru. Nadam se da to nisi
jeo u avionu."
"I da jesam, nije tako dobro kao kad ti napravi."
"Da li si umoran?"
Odmahnuo je glavom.
"Spavao sam u avionu. Spavao sam i u vozu. Nisam imao pojma
da li je dan ili no, sve mi se pomealo."
Tri se nasmejala.
Jeli su uz svetlost smiraja dana, a on joj je priao o Evropi, o
gradovima kroz koje su on i Melani prolazili i o Veneciji, posebno.
Zatim je ustao i iz kofera izvadio starinsku zlatnu ogrlicu koju joj je
kupiq u Veneciji. Popili su celu bocu vina, a za desert je Tri iznela
jagode prelivene okoladom.
~ 94 ~

"Nedostajala si mi" priznao je kad su bili u spavaoj sobi. "I ti si

meni nedostajao" jednostavno je rekla ona.
Neto nije bilo u redu. Pomislio je da je ona moda zbunjena, da
je obradovana zbog njegovog dolaska, ali znao je da mora biti jo
neto, a to je ona morala da mu kae. On je nije primoravao, ali je sve
vie postajao ubeen da je u pitanju neto ozbiljno i duboko. Ipak,
ona mora sama da odlui o tome da li e mu rei ili ne.
Kad su se skinuli on joj je priao i poeo da je miluje. Ona se na
neki udan nain izmicala.
"ta nije u redu, Tri?"
Tri je zaklopila oi i duboko uzdahnula.
"Ti ne zna, je li?" upitala je. "Ti ne zna zato ja nisam ila sa
vama u Evropu?"
"Ne, ali bih voleo da znam."
"Nevinace" promrmljala je ona. "Lukase... Ja sam ostala kod
kue... da odem na abortus. Trebalo je da to bude dva dana posle
vaeg odlaska i sve je ve bilo dogovoreno. Tako ti ne bi znao nita.
Meutim, doktor je imao manji automobilski udes i mogao je to da
uradi tek prekjue. Nije bilo ba jednostavno. Imala sam neke
komplikacije. Sad je gotovo i u redu je, ali ja veeras ne mogu s tobom
da spavam. I neu moi bar jo nekoliko dana."
On nije bio siguran da li je pocrveneo ili prebledeo. Osetio je neto
poput udarca u stomak.
"Tri! Da li je bilo... nae?"
"Naravno da je bilo nae. ta misli, ije je bilo? Natopila sam
jastuke suzama, poludela. Naravno, bilo mi je drago to odlazi na
put. To mi je dalo vremena da o svemu dobro razmislim"
"Ali zaboga! Zar nisi mogla da mi kae? Zar ne misli da je
trebalo da i ja kaem neto o tome?"
Ona je odmahnula glavom.
"Ne."
"Bilo je nae, do avola! Ne samo tvoje. Tri! Zaboga, to je bio na
sin ili kerka."
"Pa, mislim da je ipak njihovo roenje stvar samo moje odluke.
Ovo to sam uradila bila je moja odluka."
On je teko uzdahnuo.
"Ja nisam protivnik abortusa, Tri. Ali, zaboga, to dete je bilo
nae i odluka je trebalo da bude naa."
"Ja sam neudata..."
"Venali bismo se."
"Svakako. Tako su se venali i moji roditelji, kad je moja majka
bila trudna. Ostatak ivota ona je morala da slua kako je otac bio
prinuen da se njom oeni."
~ 95 ~

"Ja sam ti rekao da te volim."

"Ali, nikad nisi spomenuo brak. Petnaest godina si ostao
neoenjen. Nisam znala ta eli. Nisam htela da te prisilim da uini
neto to ne eli, samo zato to sam ja trudna. Uostalom, ja nisam
elela dete. Plaim se. Ja se plaim trudnoe, roditeljstva. Imam
trideset dve godine i mislim da je kasno da raam decu. Dobro mi je
na poslu, dobro mi je uz oveka s kojim volim da spavam i... ne
mislim nita da menjam."
Lukas je zabio glavu u ake. Nije eleo da ona vidi njegove suze.
"To je bilo nae dete, Tri! Trebalo je da razgovaramo. Odluka je
bila tvoja, svakako, ali..,"
Ona ga je gledala zbunjena. Lukas ie tiho jecao.
"Zato?"

~ 96 ~

24.
Lukas je sedeo za stolom, prekoputa Tomasa Milera. Kroz prozor
je gledao pravo na statuu Slobode. Milerova soba bila je udobna, ali
ne i raskona poput Frejzerove.
"Mislim da grei" rekao je Miler Lukasu.
"Ti ima svoje izvore informacija, svakako" primetio je Lukas.
"ini mi se da se ipak informiemo na istom mestu, bar o bitnim
stvarima", napomenuo je Miler. "Jedina razlika je u zakljucima koje
tim povodom donosimo."
"Zna, ja zaista mislim da to nee ii. Ljudi mogu da kupe Tajm"
i da proitaju ono to ih zanima..."
"Ali, ovako moe da ima novine u kojima pie sve to te
zanima. Videoteks je neto savrenije od novina, u svakom pogledu.
Ako eli vesti, imae ih pritiskom na dugme."
"Moda sam ja staromodan. Ja ba i nisam neki zagrieni
ljubitelj sporta, ali katkad volim da proitam neto o fudbalu,
bejzbolu, da proitam sportske novosti. To mogu samo u novinama,
jer mogu da odaberem ta elim, mogu da izostavim ono to me ne
zanima i mogu sve to da uradim bezbroj puta."
"Izigrava advokata?" upitao je Miler.
Lukas je klimnuo glavom.
"Donekle. Ali, ja zaista mislim da e kompanija koja u videoteks
uloi milione dolara, i to u ovoj, 1982. imati uasne gubitke."
"Ja sam ve zaradio etiri miliona, samo u pripremama" izjavio
je Miler.
"Da li si ispitao trite?" upitao je Lukas.
"Rezultati potpuno zavise od naina na koji se postavi pitanje",
odgovorio je Miler. "Ako pita ljude da li bi eleli da imaju videoteks,
svi kau da. Ako ih pita da li bi platili za to dvadeset dolara
meseno, oni kau ne."
"To je zato to ne znaju kako se to upotrebljava", objasnio je
Lukas. "Tako se ponaaju i kad su u pitanju kompjuteri. Svi bi eleli
da ga imaju, ali nemaju svi razloga za to. Bez pravog razloga, to je
bacanje para."
"Poslovi se i zasnivaju na tome da neko baca pare", eretski se
smekao Miler.
"Povremeno. Ali, to nikad nisu veliki poslovi."
"Da li mi savetuje da odustanem od ideje sa video-teksom?'.'
"Ja ti savetujem da ga isproba na kratko."
"Mislio sam da tebi prepustim brigu o razvoj u i o tritu."
"Poaen sam. Ali, moram da ti zahvalim i da odbijem. ao mi
je, Tome, ali mislim da to nije prava stvar."
~ 97 ~

Miler je nasuo jo kafe u Lukasovu olju.

"Da li si zadovoljan kako se stvari razvijaju u HEST-u?"
Lukas je odmahnuo glavom.
"Ne. Novac se jo uvek bezumno troi, a budunost je sve dalje."
"To je zato to UNI nema budunost", primetio je Miler.
Lukas se sloio s njim.
"UNI ima viak od nekoliko hiljada radnika."
Miler je klimnuo glavom, zamiljeno.
"Sluajno sam saznao, Lukase, da ti i Tri niste vie zajedno. To
nije moja stvar, ali bili ste mi dragi kao par, moram da kaem."
"Ona je divna ena. Meutim, nismo se dogovorili oko nekih
bitnih stvari i... Ali, ona je zaista divna ena."
Miler je ustao i okrenuo se prema prozoru.
"A kako je tvoja kerka?"
Lukas je uvek voleo kad su ga pitali o Melani. To se osetilo i sad,
jer nije mogao da prikrije ponos kad je govorio o svojoj kerki.
"Ne mogu biti sreniji nego to jesam, Tome. Ona ima sve
najbolje ocene na fakultetu. Tamo, na MIT-u su joj ve ponudili jedan
posao, asistentski, kod profesora matematike i ja mislim da e ona to
prihvatiti i ostati tamo."
"Ona je odvana devojka, Lukase. Odlino je radila prolog leta
kod nas."
"Melani zna mnogo vie o kompjuterima nego to u ja ikada
znati. Ona je ve sad veoma otar kritiar HEST-a. Misli da nije
dobro sainjen program. Kad ona i Dejv Berger ponu razgovor o
tome, ja uzimam knjigu i itam."
Miler se nasmejao.
"ta ona misli o videoteksu?"
"Misli da je to tehnoloki primitivno."
Miler se nasmejao ponovo.
"Zanimljivo. Dovedi je na ruak kad bude dola u grad. Voleo bih
ponovo da je vidim."
***
Melani je dola u Njujork poetkom leta i ostala je tu nedelju
dana. Zatim je dola kad je leto ve bilo pri kraju i ostala je deset
dana. Nije imala vremena za neko putovanje, jer je imala mnogo
obaveza. Kupila je svoja prva kola, od novca koji je zaradila u toku
leta.
Dvaput je dovela u Njujork momka po imenu Krejg. Spavali su
zajedno, u njenoj sobi. Kad je dola na due, krajem leta, rekla je
Lukasu da vie ne via Krejga. Priala je o njemu. Krejg je, rekla je,
oekivao da ona tolerie njegovu vezu sa jednim mladiem.
"Ja nisam osoba sa predrasudama, ali... Uh, da li moe da
~ 98 ~

zamisli da se ljubi s nekim ko je moda samo sat pre toga.., Oh,

zaboravi!"
Tog etvrtka, vraajui se sa jednog sastanka u HEST-u, Lukas
je iao peice etrdeset drugom ulicom u kojoj je bilo mnogo seksiopova i porno-butika. Ulica nije ba bila za etnju, jer tu su se i
policajci etali samo u parovima. Traio je jednu radnju koju je
nemoguno bilo promaiti, jer je bila velika i uoljiva zbog reklame.
"Hej! To je on! Porunie!"
Lukas se okrenuo i naao licem u lice sa velikim crncem.
"Kilburne!"
esnaest godina je prolo od njihovog povratka iz Vijetnama.
Elvin Kilburn je sve to vreme iveo svoj ivot pun opasnosti i
uzbuenja, bavei se svakakvim poslovima. Trenutno je drao ovu
radnju u kojoj se mogla kupiti ak i ljubav. Na sat-dva.
Lukas je sve to znao. Njih dvojica su se viala s vremena na
vreme. Kilburn je pronaao njegovo ime u novinama i pozvao ga
telefonom. Tako su uobiajili da bar jednom godinje veeraju
zajedno, u Osmoj aveniji koju je Kilburn naroito voleo. Nikad nije
dopustio da Lukas plati. Kupiti malo viskija i malo hrane oveku koji
ti je spasao ivot, to je bila sitnica. Tako je govorio Kilburn.
Kilburn je zgrabio Lukasovu ruku.
"Sraanje, ovee!" rekao je kroz smeh. "Niste se promenili. Nikad
se ne menjate."
"Osedeo sam", konstatovao je Lukas. "ta si to ti uradio sa
sobom."
Kilburn je provukao prste kroz svoju skoro potpuno belu kosu.
"Sraanje, porunice! Neemo iveti zauvek. Hej, da li ste videli
moju radnju? Kako vam se svia. Supermarket seksa. Ha, ha!"
Sve stvari koje su ih okruivale, od aa do kvaka na vratima
bile su u znaku seks-simbola. Da se i ne govori o raznim vibratorima,
lancima i drugim stvarima. Lukasu je sve to delovalo groteskno.
"Imam uvek puno muterija. Ljudi dolaze, plate pet dolara, i
dobiju devojku kakvu samo poeleti mogu. Deset minuta, ona radi
sve to on poeli. Skida se, zauzima poze koje joj on odredi, pria s
njim o seksu ili o neem drugom. Jedina stvar koju mora da potuje,
jeste da je ne dotie. Kod mene nema prostitucije!" Poveo je zatim
Lukasa uz stepenice, u jednu malu prostoriju. "Ako elite, porunice,
moete dati etvrt dolara i gledati ta se dogaa u drugoj sobi",
predloio je Kilburn i pokazao Lukasu otvor u zidu.
Lukas je odmahnuo glavom.
"Hvala ti Elvine."
"Ja znam da vi niste zainteresovani, ali, ako vam nekad
ustreba..."
~ 99 ~

"Potraiu te", obeao je Lukas.

utali su neko vreme, a Lukas je ekao da Kilburn pone
razgovor zbog kojeg ga je pozvao.
"Imam problem, porunie", poeo je Kilburn konano. "Policija
je dola ovamo pre nekoliko sedmica i odvela jednu od mojih najboljih
devojaka, pod optubom da je nekom momku nudila drogu. Vi znate,
heroin. Oni misle da ja stojim iza tog posla. Ako dokau, odoh ja..."
"To ne bih eleo da ti se dogodi, Elvine."
"Verujte mi, porunie, da tek ja ne bih voleo. Problem je u tome
to moj advokat tvrdi da me mogu uhvatiti. Ali, on takoe tvrdi da
me moe izvaditi. Trai deset hiljada dolara."
"Poslau ti deset hiljada", rekao je Lukas jednostavno.
"Hoete? Zaista? Biu vam zahvalan. Vratiu vam. Ako ne odem
u zatvor imau vremena da vam vratim svaki cent."
"Kako se zove tvoj advokat?", upitao je Lukas. "Ja imam neke
prijatelje koji bi mogli da pripaze na momka i da se uvere da su mu
pare zaista potrebne zbog toga. Uostalom, potrebno ti je deset hiljada
i imae ih."
"Znao sam da mogu da raunam na vas", oduevljavao se
Kilburn. "Znao sam da u, kad zagusti moi vama da se obratim.
Znao sam."
***
Lukas je odveo Melani u Kanzas Siti, kako bi svi zajedno proveli
tamo Novu godinu. Njena baka Danuncio bila je ve stara i bolesna i
gotovo je potpuno zaboravila engleski. Sa Melani je govorila
italijanski, a na sreu, Melani je dosta dobro razumela taj jezik.
Polsonovi su bili jo dobro, samo je Lukasov otac postao malo
zaboravan. Posle tog puta, Melani i Lukas su se zabrinuli. Shvatili su
da e jednog dana doi ovamo i da nekog od etvoro starih vie nee
biti.
U februaru, Lukasa su pozvali na Harvard, da odri nekoliko
predavanja studentima. U martu, bio je u Beloj kui. Tamo je
instalirao terminal transkribera.
U leto 1983. kupio je malo imanje na ostrvu. Kupio je i mali
avion, prilino komplikovan, pa je morao da uzme instruktora. Bila je
to vrlo precizna i osetljiva, ali brza maina i Lukas je leteo do Kanzas
Sitija i jednom na Floridu, kako bi sasvim ovladao mainom. Redovno
je poeo da leti za Nantaket, provodio je tamo vikende, uglavnom
sam, pecajui i etajui uz obalu.
Melani je tog leta ostala na univerzitetu, jer je radila na nekom
projektu. Lukas je nekoliko puta odlazio do nje, a katkad ju je vodio i
u Nantaket. Jednom, je, za vreme ruka sa Tomom Milerom, Melani
opisala integralni program njegovog videoteksa i Miler je rekao da to
~ 100 ~

min@

vredi nekoliko miliona dolara.

Jednog petka popodne dovela je jednu koleginicu koja je upravo
trebalo da doktorira na matematici. Kasnije, Melani je rekla Lukasu
da se njena koleginica sigurno zaljubila u njega i da je htela da spava
s njim. Oboje su se smejali.
Dovela je zatim i jednog utljivog profesora po imenu Brigs kome
je bilo neugodno da spava s njom, pa je noi provodio na kauu u
dnevnoj sobi, u Nantaketu.
Odnosi oca i kerke bivali su sve bolji i prisniji, ali su se donekle
izmenili. Ona je, naravno, uvek bila njegova ki, ali je on tog leta
pronaao mnogo razloga da od nje uini i svog prijatelja. Uivao je u
njenom drutvu i znao je da nisu u pitanju samo roditeljske dunosti.
Melani je bila inteligentna devojka i zanimljiva linost, a njemu je to
veoma imponovalo.
Bilo je to njihovo poslednje vee u Nantaketu. etali su uz more i
oslukivali udaranje talasa. Priali su.
"Da li bi voleo kad bih ja nala posao u Njujorku?", upitala je
ona. "Mislim, onda bismo bili blie jedno drugom."
"Naravno da bih voleo" odvratio je. "Ali, kako e napustiti MIT?"
"elim da ivim blizu tebe", odgovorila je Melani. "Bar jednom
da..."
On je uzeo njenu ruku u svoju i tako su nastavili etnju. Kad su
se vratili u kuu, Lukas im je oboma priredio pie. Melani je pila
brendi.
"Bio je ovo divan dan", uzdahnula je. "Zanimljivo, ali ja uopte ne
oseam nikakav umor."
"Ni ja" odvratio je Lukas.
"Bilo mi je lepo u poslednje dve nedelje... Bilo je divno."
On je potvrdio. utali su neko vreme, svako sa svojim mislima.
"Usamljen si, zar ne?", upitala je konano.
On je tiho uzdahnuo.
"Mislim da jesam. Ne razmiljam mnogo o tome, ali..."
"Mogao bi da pozove Tri."
Odmahnuo je glavom.
"Ne" odbio je tuno.
"Oprosti mi, ali..." uzdahnula je pre nego to je nastavila.
"Mislim da grei. I da si onda pogreio, takoe."
"Tako?"
"Da. I jo neto. Nisam to mogla da ti kaem onda kad si mi
ispriao ta se dogodilo, jer me ne bi sasluao. Ali, moram ti rei da
bih ja uradila isto to i ona. Pa, ak i da je pogreila, zasluila je da
joj bude oproteno."
"Moda sam bio glup", priznao je Lukas. "Razmiljao sam o
~ 101 ~

tome."
"Onda je zovi."
"Ne, ne mogu. Rekli smo toliko runih i tekih rei jedno
drugom."
"To nisam znala."
"To ti nisam ispriao."
"Da li si je zaista voleo?"
"Jesam. I ona je volela mene, siguran sam u to. Zato smo sve to
tako glupo i uradili. Bili smo razoarani jedno drugim."
"Tako... Izgleda da nikada neu imati brau i sestre."
"Ne budi tako sigurna", nasmejao se. "Ja jo uvek irom otvaram
oi."
***
Lila Frejzer, supruga gospodina Metjua Frejzera, bila je ve
prilino pijana. Glas joj je bio nekako udan. Bila je to visoka
plavua, nekad verovatno lepog, a sad prilino istroenog lica, sa
mnogo minke. Imala je na sebi uske, crne, toreadorske pantalone i
belu svilenu bluzu. Oima je neprestano pratila generala.
"Drago mi je to si dola, Melani. Dobrodola u porodicu, kako se
to kae."
"Hvala vam, gospoo Frejzer."
"Mi jesmo porodica, zar ne, Lukase?" nesigurno je upitala Lila
Frejzer, traei potvrdu svojih rei.
"Svakako, jesmo" odgovorio je Lukas.
Melani je upravo diplomirala na MIT-u i dobila je mnogo poziva,
veoma laskavih, od mnogih firmi i od univerziteta. Ipak, mora biti da
joj se poziv HEST-a uinio najprimamljivijim i ona je odluila da ga
prihvati. Otac nije eleo da utie na njenu odluku, ali njoj se uinila
da je i on tu upleo svoje prste, jer je dobila posao kod Dejva Bergera,
na reprogramiranju HEST-a. Lukas je pretpostavljao da Melanin
ulazak u HEST znai da Met Frejzer moe duplo da ga ucenjuje, ali
nita o tome nije hteo da kae Melani. Uostalom, u HEST-u, ona e
biti blizu njega, a to je najvanije.
Ovaj poziv na veeru kod Frejzerovih bio je u ast Melaninog
dolaska u kompaniju i zaista velika ast. Tu su ve bila tri
potpredsednika, dvojica sa enama, nekoliko nemakih bankara iz
Hamburga i jo nekolicina ljudi.
"Sva sam se najeila" apnula je Melani tiho svome ocu, dok je od
njega uzimala au sa viskijem. "ao mi te je kad znam da mora da
bude s njima. Ako mi ne bude ilo, popiu nekoliko pia i pokuati
da ih vidim drugim oima."
"Ja ti nita neu savetovati" odgovorio je Lukas. "Radi ono to ti
nalae razum. Ja imam puno poverenje u tebe."
~ 102 ~

Melani se trudila, ali nije uvek uspevala, da izbegne Lilu Frejzer

koja je naprosto jurila za njom i upoznavala je sa svakim i to po
nekoliko puta.
Dim Kahil je priao Lukasu.
"Zapanjen sam" rekao je on Lukasu, vrtei meu prstima au sa
martinijem. "Ne mogu da poverujem da si joj to dopustio."
"Zar misli da ja imam bilo kakvog uticaja na njene odluke?"
"Metov motiv nije lo" primetio je Kahil. "On moe da se pohvali
da je dobio najboljeg studenta MIT-a. Dakle, ti to mora prihvatiti
kao ruku pomirenja."
"Ali, on i ja nismo u ratu i nije potrebno da mi nudi mir" primetio
je Lukas. "To to ja o njemu mislim, nee se izmeniti nabolje samo
zato to Melani radi u ovoj kompaniji."
"Dobila je vrlo plemenit poklon od kompanije" izjavio je Kahil.
"Siguran sam da ga je zasluila." Kahil je konano ulovio
maslinku koja je bila u ai i stavio je u usta.
"Neto si hteo da mi kae? upitao je Lukas posmatrajui ga.
"Pitanje glasi: da li bi prihvatio jedan amandman na svoj
ugovor?"
"Mislim da znam na ta se odnosi. Pristajem... Oh, zaboga, da li
je ono Metova kerka?" zapanjeno je upitao Lukas.
Kahil se okrenuo u pravcu u kojem je Lukas gledao i klimnuo je
glavom.
"Da, to je Suzana. Ba je porasla. Sad joj je osamnaest. Upravo je
zavrila drugu godinu na Smitu."
"Ne bih je prepoznao" tvrdio je Lukas.
Posmatrao ju je. Otac joj je neto govorio. Bilo je oito da je
kritikuje to se tako obuena pojavila na prijemu. Imala je na sebi
kratku suknju, bluzu, dokolenice i patike. Meutim, izgledalo je da
joj sve to nimalo ne smeta. Uzela je au ampanjca sa tacne koju je
prineo kelner i otpila gutljaj. Kosa joj je bila plava, dugaka. Bila je
visoka kao majka, tanka, graciozna. Lukas je nije isputao iz vida.
Moda je primetila. Pola je pravo prema njemu.
"Vi ste gospodin Polson, ako se dobro seam" oslovila ga.
On je klimnuo.
"A vi ste gospoica Frejzer." Nasmeila se i nabrala nos.
"Ja sam Suzana."
"A ja sam Lukas, naravno. Koliko dugo vas nisam video?"
"Tri godine. Ja se seam."
"Postideli ste me. Uostalom, drago mi je to vas ponovo vidim.
Nadam se da vam neu otkriti nita novo ako kaem da ste porasli
odonda."
"To, izgleda, iznenauje neke ljude."
~ 103 ~

On se nasmejao.
"Mene ne. Ja sam optimista."
"Moram gore, da se presvuem. Upravo mi je saopteno da ovako
obuena ne mogu za sto. Idem da zamolim mamu da nas stavi
zajedno. Koliko ja vidim, a moda i greim, vi ste ovde jedini
mukarac pored kojeg neu umreti od dosade."
Pola sata kasnije sila je obuena u dugu, belu haljinu od teke
svile. Bila je to haljina bez rukava, samo sa tankim bretelama i to je
ponovo izazvalo prepirku izmeu nje i oca. Lukas je sve video. Video
je i kad je otila da razgovara s majkom, a zatim je sela za sto, pored
Lukasa.
Za vreme veere mu je priala kako je studirala u Francuskoj,
kako planira da nekoliko meseci provede na univerzitetu u
Luksemburgu i pokazala je veliko interesovanje za avione, dok joj je
on priao o tome. ak je rekla da bi volela katkad s njim da leti. Tiho,
da je ne uje niko sem Lukasa, pravila je duhovite primedbe na
vojniko ponaanje svog oca i na pie svoje majke. Komentarisala je
Kahilovu prodrljivost, nesigurnost Mekonela... Bila je zaista sjajno
drutvo za veeru, pomislio je Lukas.
"Met je bio uasnut zbog naina na koji te je gledala njegova ki"
primetila je Melani dok su se vozili kui posle veere.
"Oh, uivao sam s njom, zaista. Kad ve nisam mogao da sedim
pored tebe, bilo mi je drago to sedim do nje."
"Met je komentarisao neto u stilu da Suzana nije morala ba da
se prikai najzgodnijem mukarcu na prijemu."
"Ruau s njom sledee sedmice" rekao je Lukas.
***
"Ono to ne mogu da razumem, jeste to tata misli da i kad
izgubi na nekom poslu, treba da ima prihode od milion dolara
godinje i narednih pet godina" rekla je Suzana. "On ima vojniku
penziju, privilegije na osnovu uestvovanja a ratu, medicinsku brigu,
ima i majin novac, ima... Ja to jednostavno ne razumem, Lukase."
Ruali su u jednom vrlo starom i vrlo uglednom restoranu
prekoputa zgrade Ujedinjenih nacija. Suzana je stigla vozom. Na sebi
je imala kratku belu suknju i kaputi sa grbom univerziteta. Kao i
obino, nije bila naminkana. Pre ruka je popila dva dina sa
tonikom, a posle ruka je zajedno s njim pila vino.
"Doao je kui i nazivao te je svakakvim, najgorim imenima"
nastavila je ona. "Rekao je da si mu neprijatelj. Koliko ja znam, samo
paraonici imaju neprijatelje. I, naravno, majka je pala u histeriju.
Oh, zaboga!"
Lukas je slegnuo ramenima. On se upravo bio vratio sa sastanka
~ 104 ~

sa direktorima HEST-a, gde je odbio da potpie jo jedan amandman

na ugovor, jer ga je taj amandman stavljao u nepovoljan poloaj i
zapravo davao vea prava generalu Frejzeru u odnosu na njega.
"Ja bih to zaboravio da sam na tvom mestu, Suzana. Met ima
velikih problema kao predsednik kompanije. On ima pravo da
emotivno reaguje na neto to ga pogaa."
Nasmejala se.
"Rekao je da se ponaa kao primadona. Kad sam mu objasnila
da primadona mora biti ena, naredio mi je da utim. Zatim je dodao
da mu je tvoja arogancija smetala od prvog trenutka kad te je video."
"On ak i ne zna kad me je prvi put video."
"Kada je to bilo? Priaj mi."
Lukas je odmahnuo glavom.
"Moda, jednom."
"Oh, kakav si! Uostalom, neu da gubim vreme razgovarajui o
svom ocu i slinim glupostima. ta je s Nantaketom?"
On je zadrao dah.
"Pa... Melani ide, moe da ide!
"Odlino. Onda sam ja njen gost."
"ta e tvoji roditelji misliti, gde si, dok provodi vikend u
Nantaketu, sa mnom i sa Melani?"
"Rei u da idem u Boston, sa Aliom Gest, mojom prijateljicom s
fakulteta. Ako me sluajno budu zvali tamo, Alia e se snai, rekla
sam joj."
Lukas je prstima zadobovao po stolu i nasmeio se.
"Moram priznati da mi zbog svega toga savest nije naroito
mirna."
"Ali, razgovarali smo o letenju i o tome da ja vidim Nantaket!
Naravno, ako..."
"Nemoj samo da kae: naravno, ako ti ne eli da ja poem"
prekinuo ju je. "Naravno da elim. Ali tvoj otac e..."
"Neka ide do avola" gotovo je uzviknula.
"U redu" pristao je. "Divno emo se provesti."
Melani je te veeri dola kod Lukasa, na veeru. Stanovala je u
sopstvenom stanu ve nekoliko meseci.
"Zato? Zato Suzana Frejzer treba da ide s nama u Nantaket?"
"Ne znam. Pretpostavljam zato to ona to eli."
Melani je bila u kuhinji i sipala sebi pie.
"Ona ima osamnaest godina. Moe da ide kud god eli, dopalo se
to njenom ocu ili ne. Ti zna da me je ba briga za Meta. Ja... ja sam
samo radoznala. Da li ste ti i ta devojka ve neto imali? Da li mnogo
pitam?"
"Da, mnogo pita" priznao je s uzdahom. "Uostalom, neke stvari
~ 105 ~

bih i ja sebe morao da upitam."

Melani je stala na kuhinjska vrata i iznenaeno ga pogledala.
"Ona ima osamnaest godina!"
Lukas je klimnuo glavom.
"Pokuavam da stalno to imam na umu."
"Ona se zatreskala u tebe. Ja to mogu da shvatim. Ono to ne
mogu da shvatim, to je tvoje ponaanje."
"Ona se razlikuje od tebe u mnogim stvarima, Melani. Ali, u
neemu ste sline: obe ste zrelije od svojih godina."
"Svakako."
"Iao sam s njom na ruak, nekoliko puta..."
"Vodi je na ruak dva ili tri puta nedeljno."
"Vodio sam je u Grini Vilid. Ona je to elela. Verovala ili ne,
vozili smo se autobusom ukrug. Nikad to ranije nisam radio. Bilo je
smeno, Melani." Melanin pogled je postao blai i ona je klimnula
glavom.
"U redu. Ti zasluuje neto lepo. I ko sam ja da savetujem ocu
da bude oprezan."
U petak je dan osvanuo siv i vetrovit. Pozvao je aerodrom i tamo
su mu rekli da je vidljivost slaba i da mu ne preporuuju da poe na
putovanje. U Nantaketu je vreme bilo jo loije. Nije mogao da pozove
Suzanu i da joj to javi. Pozvao je Melani, ali ona je to i sama znala.
Videla je kakvo je vreme.
Doao je kui u podne, nadajui se da je Suzana ostavila neku
poruku telefonom. Nije bilo nikakve poruke, ali dok je sekao paradajz
da bi sebi napravio sendvi, neko je zazvonio na vratima. Bila je
Suzana. Ula je, nosei veliku najlon torbu koju je spustila odmah
pored vrata. Bila je dobro raspoloena i sreno se osmehivala.
"Nisam te ni traila na aerodromu. Znam da ne moe da se leti."
Sklonila je kosu s lica i pogledala ga pravo u oi. "Pa, ta emo onda
ovog vikenda?"
"Uh... ne moemo nikuda. Mislim avionom. Uostalom, Melani e
ostati kod kue."
"Ja ne mogu" nasmejala se. "Moji misle da sam u Bostonu, zar se
ne sea?"
Gledala ga je s oekivanjem, moda i nesvesno ga izazivajui tim
pogledom.
On je utao.
"Zar mi nee ponuditi pie?" upitala je.
"Oh, svakako" prihvatio je njenu torbu. Poneo ju je u trpezariju i
stavio na sto. "Din i tonik?"
"Vino. Ako ima vina..."
Ona je, dok je on bio u kuhinji i pripremao pie, etala po
~ 106 ~

njegovoj trpezariji i po dnevnoj sobi i razgledala slike po zidovima,

razne ukrase, a onda je stala uz prozor i zagledala se u Ist River. Bilo
je to prvi put da je dola kod njega i zato je bila tako radoznala. Imala
je na sebi dobre farmerke koje su joj odlino stajale. Kosa joj je padala
niz lea.
On je doneo bocu vina i stavio je na sto.
"Mislim da mogu da rezerviem sobe u hotelu u Pokonosu. Tamo
je prilino prazno u ovo doba godine. Mogao bih da pozovem Melani."
Ona ga je pogledala.
"Ako pozove Melani ja u otii kui i nai u neki izgovor to
nisam otila u Boston."
"Pa, Suzana, ja..."
Ali, ti je nee zvati, zar ne?" upitala je mekim glasom. "I nee
zvati taj glupi hotel." Uzdahnula je. "Molim te... nee..."
On je odmahnuo glavom.
"Da li ti zna koliko ja imam godina, Suzana?"
"Ima etrdeset etiri godine."
"Ti ima osamnaest."
"Pa, nisam vie nevina, ako te to brine" rekla je suvo. "Ja
razumem tvoju nedoumicu, jer misli da... da mi moe biti otac.
Dakle, u redu je. O tome vie neemo. Podsetio si me na svoje i na
moje godine i to je dovoljno. Ja to znam i bez tebe, dobro?"
"Pa..."
Ona je stala pred njega.
"Ako eli da odem, reci, otii u. Ako to zaista eli. Ako ne..."
njen glas je postao tii, meki i ona je zatreptala kako bi spreila suze
koje su joj ve pekle oi. "Ako ne, onda mi pokai koliko si star. I
potedi me konvencionalnih izgovora. Uz put, ako te zanima, ja elim
da ostanem ovde, ceo vikend."
"Ne elim da te povredim, Suzana."
"Onda mi ne govori da odem."
On je pruio ruke prema njoj, a ona mu se bacila u zagrljaj.
vrsto ju je stegnuo i privio uz sebe. Zatim su se poljubili: snano,
erotino, eljno. On je pritisnuo njene bokove uz svoje i ona je osetila
njegovu elju. Izvukao joj je majicu iz farmerki i zavukao ruke pod
nju. Kad je dotaknuo njene vrste, male grudi, oboje su uzdahnuli u
istom trenutku. Zatim ju je poveo u spavau sobu. Milovali su se kao
u ekstazi, a onda je on polako, paljivo, poeo da prodire u nju.
"Oh, ooh!"
"Da li sam te povredio, Suzana?"
"Malo, ali... samo... polako!"
"Suzana, da li si zaista to ve radila?" upitao je.
~ 107 ~

"Sa momcima... nikad sa mukarcem kao to si ti. Hajde, nemoj

da priamo. Uini to, molim te, dragi! Uini to!"
U decembru, Lukas je primio pismo iz Luksemburga.

"Divne vesti! Mama ne dolazi. Da li eli da se vidimo u Parizu? Suzana."

On je otpisao:

"Jo bolje: doi u u Luksemburg 20. decembra, pa emo zajedno otii u

Pariz. Rezervii hotel. Reci majci da e biti u hotelu 'Rein'. Lukas."

est sedmica uivali su zajedno, ne razdvajajui se ni na

trenutak, lutajui unaokolo i trudei se da to vie vremena provedu
u krevetu. Samo jednom, Suzana je poelela da provede vikend sa
prijateljima, ali je zato dolazila u njegov stan uvek kad bi joj to bilo
moguno. Krajem leta, ona je trebalo da se vrati u Evropu, na studije,
ali nije elela. Lukas joj je ozbiljno rekao da mora da ide. Izdrali su
dva meseca jedno bez drugog, i dokazali su da je njihova veza
dovoljno jaka da moe da izdri i vea iskuenja. Ona je konano
pristala. Otila je u Evropu u prvoj sedmici septembra.
Pisala mu je tri-etiri puta nedeljno. Posle mesec dana predloila
mu je da doe za Novu godinu. Pristao je. Zar e on dozvoliti da ona
provede Novu godinu sama, u Evropi? Telefonirao joj je i rekao da
dolazi. Jednog dana, panino mu je javila da njena mati eli da doe
kod nje. Ona ju je obeshrabrila i rekla da je pozvana u jednu
francusku familiju, u Pariz. Nada se da e majka odustati.
"Grad svetlosti" rekla je dok je stajala uz prozor i posmatrala
Ulicu Rivoli i Ajfelov toranj u daljini. Napolju je padala kia.
Stao je iza nje i zagrlio je, pritisnuvi njeno telo iz svoje.
"Srena Nova godina!" apnuo je.
Bila je obuena za veeru. Imala je dugu, crnu haljinu koja je
besprekorno sledila liniju njenog tela. Oko vrata je imala
dijamantsku ogrlicu koju joj je on kupio kod Tifanija, u Njujorku, pre
nego to je poao ovamo. Kosu je podigla u punu i prikaila je
dijamantskom kopom, takoe kupljenom kod Tifanija.
Veerali su u jednom restoranu na Bulevaru Sen ermen. Posle
veere, proetali su Sen ermen de Preom, po kii. Taksijem su se
vratili u hotel Rein" pre ponoi.
U njihovoj sobi bilo je dva odvojena kreveta, jer im je na recepciji
reeno da nema spojenih, niti ima soba sa francuskim leajem. Zato
su njih dvoje spavali na jednom, dosta uskom krevetu, a ona mu je
rekla da je srena, jer ne moe da joj pobegne.
"Zato ne ostavimo sve i ne ostanemo ovde za ceo ivot?"
proaputala mu je u uho, leei na njegovom ramenu. "Mogli bismo to
da izvedemo. Mislim, ti bi mogao. Ne moramo da se vraamo. Ovde je
tako lepo."
"Kako vreme prolazi, sve vie emo voleti ovo ovde" izjavio je.
~ 108 ~

Ona je uzdahnula.
"Obeaj mi, molim te, da sledeu Novu godinu neu provesti
daleko od tebe."
"Obeavam ti, Suzana."
***
Lukas i Suzana su planirali da se u nedelju ujutro vrate iz
Nantaketa. Meutim, u subotu uvee, posle veere, odluili su da svoj
boravak u njegovoj kuici, produe do ponedeljka popodne.
Ponedeljak je osvanuo vlaan i u magli, a kia je padala ceo dan. Bila
je sreda kad su konano mogli da se vrate. Suzanu su kola ekala na
aerodromu, jer tu ih je ostavila u petak kako bi mogla da se vrati u
koled.
Sutradan ujutro, Lukas je sa Centralne stanice peice poao
prema zgradi HEST-a. Bio je tamo oko 8,30. Lois, njegova
sekretarica, stigla je u devet, kad je on ve uveliko pio kafu. Obino
su to inili zajedno, u njegovom kabinetu.
"U ponedeljak sam bila na sastanku sa generalom Hajdoijem."
Hajdoi je bio njen nadimak za generala Frejzera. "Sa njim i sa
Kahilom."
"I, ta su rekli?" upitao je Lukas.
Ona je odmahnula glavom.
"Ja sam i kazala da si ti moj jedini naredbodavac, ako su mi
nareenja uopte potrebna" rekla je.
Lukas se nasmeio.
Lois Levenstin je bila pouzdana, vrsta i vrlo vredna mlada ena,
pomalo muke grae, to joj je stvaralo komplekse u odnosu na
suprotni pol.
"Da li su se raspitivali i o ploama?" upitao je Lukas.
"Ne. Mislim da to se toga tie uiva njihovo puno poverenje"
rekla je kroz smeh. "Te ploe su zasad jedina kompjuterska literatura
za visoku tehnologiju, a oni je imaju zahvaljujui tebi."
Pre neto vie od godinu dana Lukas je sastavio program i
isprobao ga prvo na sopstvenom kompjuteru. Sve to bi Lois otkucala,
po njegovom diktatu, na njegovom Sistemu 6, odlazilo bi u mali
tampa ploa. Tako se mogla praviti dokumentacija.
"ta misli, da li Met moe da pretpostavi ko je bio sa mnom na
vikendu?" upitao je on, menjajui temu.
Lois je odmahnula glavom.
"Mislim da on ne bi poverovao ak i kad bi saznao. On mi je o
tebi govorio kao o nekom ko je ve otac, uspean ovek, sposoban, i za
koga se on nada da e mu ostati lojalan... Sve u tom stilu.
"Danas bi moglo neto da se dogodi. Ne bih mogao da kaem da
se radujem tome."
~ 109 ~

"Oni su danas u Vesteru" rekla je ona. "Veliki sastanak."

"Ko?"
"Hajdoi, Kahil, profesor Berger, Brauning. Po njega su poslali
kola, a Gejl je jue provela ceo popodne kupujui posebna vina koja
Brauning voli."
"U redu. Da li me je neko zvao?"
"Da, bilo je dva vana poziva. Elvin Kilburn je zvao u ponedeljak
popodne. I..." ona nije mogla da suzbije osmeh. "Nelson Dankan.
Rekao je da pristaje."
Lukas je stavio prst na usta.
"Znai, mogu da izmenim dekoraciju u sobi?" pitala je veselo.
"Mogu da sklonim sve te japanske stvarice?"
"Pa, morae. To sve pripada generalu."
Lukas je zatim aktivirao svoj terminal i zatraio podatke o
Brauningu. Dobio je odgovor da je on predsednik banke Menhetn",
da ima kerku koja je mlad pravnik kod Milbenka, da je predsednik
harvardskih studenata, bivih, naravno. To je Lukasu dalo ideju da je
on verovatno bio na Harvardu u isto vreme kad i Frejzer.
U pola jedanaest Lukas je odluio da pozove Elvina Kilburna.
"Hej, porunice. Video sam vae ime u novinama."
"Dobro je to je moje, a ne tvoje ime, Elvine."
"Sraanje" nasmejao se Kilburn. "Sraanje, ovee. Nema razloga
da moje ime dospe u novine."
"Pa, dobro, Elvine" rekao je Lukas. "Ovog puta sam ja na redu."
"Imate nekih problema, porunie? Zvui kao da neko eli da
vam slomi vrat."
"Ne. Nemam nikakvih problema."
"Zvui kao da imate. Zvui kao da ele da vam smeste. A ja bih
tako voleo da smestim njima, porunie."
"Ja ve radim na tome, Elvine" rekao je Lukas.
"Oodlinoo! Moliu se za vas, porunie. Ako vam budem
potreban, vi znate..."
"Znau gde da te naem, Elvine. I, hvala ti to si me zvao."
Dok je pregledao potu, zazvonio je crni telefon. To je bila
direktna linija, pa ak ni Lois nije imala uvida u nju. Samo je jo
Metju Frejzer imao takav telefon. Lukas je podigao slualicu.
"Ja sam, duo. Ne mogu..."
"Drago mi je to si se javila, Suzana" rekao je neno. "Da li je sve
u redu?"
"Jeste, sve je odlino. Moji prijatelji su bili sjajni i lagali su za
mene dok sam bila u Nantaketu."
"Drugim reima..."
"Ne, jo nita nije otkriveno, ako si na to mislio."
~ 110 ~

"Pa, ja bih radije da to objavimo."

"Videemo se..."
"U subotu. Moda i u petak uvee. Vai?"
"Vai. uvaj se."
"Svakako. Volim te, Lukase."
"I ja tebe volim, Suzana.
"Zdravo... za sada.
"Zdravo, duo. Budi dobra.
Spustio je slualicu i za trenutak nije vie mogao da pregleda
potu i da se koncentrie na to. Tog trenutka njegove misli bile su
daleko, u Nantaketu, na vikendu sa Suzanom. Njih dvoje su bili ne
samo ljubavnici, ve i prijatelji. Bili su sreni zajedno. Kad je
ponedeljak osvanuo u magli, njih dvoje su jedva doekali i sreni su
se vratili u krevet. Kasnije, etali su obalom i sluali ptice kako
pevaju i talase kako udaraju.
Setio se zatim svojih misli dok je, u nedelju ujutro, leao pored
nje, a ona mirno spavala. Pomislio je tad na Katarinu i na to kako je
ona imala samo devetnaest godina, isto koliko i Suzana sada, kada je
on prvi put leao s njom u krevetu. Da li je moguno da je ivot
ponovo postao tako lep, pitao se.
Drugi telefon na njegovom stolu zazvonio je. Podigao je slualicu.
"Na liniji je gospodin Dankan" uo je Loisin glas.
Sa Nelsonom Dankanom sreo se u jednom restoranu u elsiju,
ispod Pete avenije.
"Nisam mogao da verujem da je to tu" rekao je, kad su seli za sto.
"Zamolio sam taksistu da proveri adresu."
Dankan se nasmeio. Restoran u kojem je zakazao sastanak sa
Lukasom nalazio se u jednoj neuglednoj kui i svakog bi obeshrabrilo
da ue u prilino zaputen ulaz. Meutim, restoran, koji se nalazio
na prvom spratu, bio je ureen svetski, a kuhinja je bila sjajna,
italijanska. Brzo su preli na razgovor o generalu Frejzeru.
"On je tad bio general, a ja major. On je bio na Harvardu, a ja
sam diplomirao na univerzitetu u Ajovi. Ipak, inilo mi se da nema
nita protiv mene. Uostalom, ja sam znao japanski, a on nije."
Dankan je uzdahnuo. "Proveo sam s njim nekoliko divljih noi, punih
alkohola i ena. Bilo mi je tad prvi put nejasno kako jedan tako
razvratan ovek uspeva, na nekom drugom planu, da dri ljude u
aci."
"Moram ti rei da je zaista malo onih koje on ne dri u aci.
"Bila je tamo neka devojka koja je radila za njega" nastavio je
Dankan. "Bila je porunik, ini mi se. Naterao ju je da se pred svima
nama, a bilo nas je etvorica, mislim, eta potpuno naga. Sluila nas
je piem, a on je neprestano buljio u nju, prisiljavao je da mu sedne u
~ 111 ~

krilo, gurao je drugima...

"Met moe da bude velika svinja" konstatovao je Lukas.
"Meutim" dodao je na to Dankan "to nije razlog to naa banka
ne eli da mu produi kredite. On je uspena svinja."
"Zaista?"
"Ti si mu sad jedina smetnja. Hoe da te skloni. Ti..."
"Ne" usprotivio se Lukas. "Ono to on zaista eli, jeste da se
otarasi UNI. I Arta Ringolda, naravno. Ja sam u svemu tome sitna
riba."
"Da li ima neto protiv da mi odgovori: kakav je tvoj poloaj u
HEST-u?"
"Ja imam samo pet procenata" izjavio je Lukas. "I direktorsko
mesto. Imam ugovor koji mi garantuje 230.000 dolara godinje. Da li
se to slae sa informacijama koje ti ima?"
Dankan se nasmeio.
"Slae se."
"U poslednjih godina dana oni su uspeli da me sklone sa svih
bitnih poslova, tako da vie ne znam ta se radi u kompaniji. A meni
je samo to vano."
"Ti si nepopravljivi magarac, Lukase."
"Hvala. A sad, da ujem, koji je tvoj interes u svemu tome?
Traio si me, telefonirao mi, doleteo ovamo iz Kalifornije... zar samo
zato da bi me video? Dakle, zato?"
Dankan se zavalio u stolicu.
"Sutra treba da se sretnem sa generalom Frejzerom. Meutim,
uprava moje banke mi je naredila da prethodno razgovaram sa...
disidentom. Moemo li tako da te zovemo? Naravno, mislio sam da
razgovaram i sa Artom Ringoldom, meutim izgleda da on vie nije
disident."
"Pa, ako je Frejzer pridobio UNI i Arta Ringolda, onda ima sve
to mu treba" rekao je Lukas. "Na osnovu tog kapitala, on moe da
podigne jo 400 miliona u vaoj banci."
"Da, ali to ne zavisi samo od njega. Odluku donosi uprava banke,
i ti to vrlo dobro zna."
"ta banka zapravo eli?"
"Samo ono to svaka banka eli: razumnu garanciju da e novac
biti vraen."
"Poslednja istraivanja trita su ohrabrujua" primetio je
Lukas.
"Maina koja uje i koja ispisuje ono to uje... UNI je mnogo
para uloio u HEST. Sad je vreme za dividende."
Lukas je potvrdio klimanjem glave.

~ 112 ~

"Da, tano. Ali, to nije Metova greka. Novac je uloen u razvoj i

istraivanja."
"Ali, general je verovatno mislio da e to trajati znatno krae i da
e novac poeti ranije da pritie."
"Seti se prie o Kolumbovom jajetu. On je panskim velikaima
pokazao kako jaje moe da stoji. E, pa, mi smo svetu pokazali kako je
moguno konstruisati heuristiki transkriber i sad svako to moe da
uradi. Sa neto novca i za samo godinu dana. Tehnologija je poznata."
"UNI se prebacuje na bazinu industriju" primetio je Dankan.
"To zaboravlja da i Frejzer to moe. On je stara kola i zna da
vodi poslove. Moja ki je pravo s fakulteta, kao najbolji student, dola
u HEST i dobila platu od 55.000 dolara godinje! On zna ta radi. On
takoe zna da ona moe da nae novi posao posle tri telefonska
razgovora. E, pa, HEST je pun takvih ljudi i oni mogu da naprave
udo."
"A ta je s njihovom lojalnou? Da li to znai da bi, u sluaju da
te Met udalji iz kompanije, oni poli za tobom i poeli sve iz poetka?"
"Iskreno, ne verujem u to. Uostalom, ja sam napravio jedan
HEST. Nemam snage da poinjem drugi."
"A ta e biti ukoliko general, za svoje planove s tobom, ne dobije
podrku malih akcionara? I ako mu naa banka ipak ne odobri
kredit?"
"Onda u ja postati predsednik HEST-a i nastaviti ono to sam
poeo kao mladi optimista" nasmejao se Lukas.
Dankan se takoe nasmejao.
"Mislim da sam upravo to hteo da ujem."
***
"Kako e uspeti da se rei Polsona, ako ti se usprotivi?" pitao je
Dankan, dan kasnije, generala Frejzera koji ga je pozvao na ruak.
"ta e biti ako mali akcionari ne pristanu na tvoju ucenu?"
"Ucenu?"
"Govorimo otvoreno, zar ne, Mete?" General je klimnuo nevoljno
glavom. "Dakle? ta misli da uradi sa Polsonom? On je ilav i nije
glup."
"Imamo lana dokumenta kojima emo ga kompromitovati"
priznao je general, teka srca. Morao je da izbaci i poslednji adut, jer
u pitanju je bio vaan kredit i sudbina HEST-a.
***
"Voleo bih da stvari sa tvojim ocem ne stoje tako, Suzana" rekao
je Lukas.
"I ja bih volela, ali mi tu ne moemo nita. On je oduvek takav...
~ 113 ~

Oh, volim te, Lukase."

"I ja tebe volim, Suzana."
Bili su u njegovom stanu i ekali su da se pojave Melani i Dejv
Berger. Melani je stigla neto pre sedam, a Dejv Berger malo posle
nje. Lukas je svima nasuo pie.
"Zvao sam vas da vam saoptim nekoliko vanih stvari" izjavio je
Lukas, drei au u ruci. "Molim vas da me ne prekidate sledeih
desetak minuta."
Melani i Dejv su se pogledali, ali nisu rekli nita.
"Kao prvo" nastavio je Lukas "Nelson je odbio kredit generalu
Frejzeru, ali je zato iz Kalifornije stigla jedna dobra ponuda. U
pitanju je gospoa Emendin Klark, iz San Matea."
"Gejbova..." poeo je Berger.
Lukas je klimnuo glavom.
"Da, Gejbova udovica."
"eli da se solidarie s tobom?"
"Ne, ne sa mnom. Ona jednostavno ima svoje razloge zbog kojih
ne podnosi Frejzera. Njen jedini uslov je da on ode sa predsednikog
mesta. On e, naravno, morati da pristane, jer nema izbora."
Svi su neko vreme utali, a onda je Melani upitno pogledala oca.
"ta je sledea vest?"
"Prolog vikenda u Nantaketu, Suzana i ja smo odluili da se
venamo. Dakle, venaemo se u subotu, ba u Nantaketu. Naravno,
vas dvoje ste pozvani na venanje."
Petak ujutro.
"Met misli da odbije ponudu gospoe Klark" rekao je Lukasu
Dim Kahil, smeei se pri tom.
"Ne, ne misli on to da uini" vrstim glasom je rekao Lukas. "Met
nije budala."
"Njen mu je nekad radio za tebe."
"Video sam tu enu moda dva puta u ivotu. Poslednji put mi se
javila telefonom i pitala me je ta mislim o njenoj ponudi. Ja sam
rekao da je u redu."
U pola osam uvee, istog dana, neko je zazvonio na vrata
Lukasovog stana.
"Dole su kola, gospodine, ekaju vas" obavestio je momak, oito
voza. Lukas je siao s njim. Odvezao ga je pravo pred kuu Tomasa
Milera.
"Lukase! Dobrodoao! Doi da upozna moju enu" pozvao ga je
Miler.
Unutranjost kue bila je poput engleskih ladanjskih kua i to se
Lukasu mnogo svidelo. Sve je bilo nekako skromno, a toplo.

~ 114 ~

"Ovo je moja supruga, Fej" rekao je Miler, predstavljajui mu

visoku, lepu enu. "A ovo je njena roaka Laura Hening. Gospodin
Lukas Polson."
Zatim su se njih dvojica povukli u Milerovu radnu sobu.
"Drago mi je to se tako dogodilo" izjavio je Miler.
"Da, meni je takoe drago. Jedino to sam o toj eni znao jeste da
je vrlo inteligentna i da, ne znam zato, mrzi Meta Frejzera."
Ostali su neko vreme u kabinetu, a onda je Miler predloio da se
vrate damama. Nasuo je svima pie i nazdravio.
"Za veliki uspeh naeg prijatelja Lukasa Polsona!... Za belog
viteza!" dodao je.

~ 115 ~

min@

25.
"Dobrodoli kui, gospodine Polsone. Barometar pokazuje dobar
pritisak. Uzmite desni kurs, na tri milje."
"Hvala, gospodine. Mislim da je divan dan za venanje, zar ne?"
"Mislim da bolji ne treba traiti. I estitam, gospodine Polsone."
"Jo jednom hvala, gospodine."
Pogledao je Suzanino blistavo lice, a ona ga je uzela za ruku.
"Kako je lepo biti poznat" dobacio je Dejv Berger sa zadnjeg
sedita aviona.
"I kako je lepo biti dobrodoao" dodala je Melani.
Bio je esti jun. Vreme je toplo, vedro, a Atlantik miran, kao
nikad ranije. Nantaket se zeleneo ispod njih.
Dejv Berger je uhvatio Melani za ruku i stegnuo je. Njih dvoje su
bili veoma privreni jedno drugom, ali to vie nije bila drugarska
privrenost. Nije bio ni odnos oca i kerke, jer ima ve nekoliko
godina kako je Melani prestala da ga zove ika Dejv. Meu njima se
raalo neto to je Lukas izdaleka pratio i to mu je bilo veoma
drago. Njih dvoje su bili osobe koje je, pored Suzane, najvie voleo.
Na aerodrom ih je ekao Lukasov evrolet". Svi su se potrpali u
njega i Lukas je krenuo. U jednom trenutku Melani je primetila da se
ne voze prema kui.
"Kuda nas to, do vraga, vozi?" upitala je.
"Duo, kuda idemo?" upitala je Suzana, takoe zbunjena.
Lukas se samo smekao. Stigli su u luku. Lukas je zaustavio
automobil ispred jedne jahte. Na njoj je pisalo Jesenja no".
"Tu smo" izjavio je. "Ovo je brod kojim emo Suzana i ja isploviti
na nae svadbeno putovanje. Jahta je inae Milerova."
Uskoro je na jahti bilo vie sveta. Doli su i Suzanini prijatelji sa
koleda, a popodne je kapetan Piter venao Lukasa i Suzanu. Istog
trenutka, na adresu Metjua Frejzera, sa broda je otiao telegram
sledee sadrine:

"Lukas Polson i ja smo se venali danas popodne. Molim vas,

poelite mi sreu. Suzana."
***
U Melaninom stanu u Njujorku zazvonio je telefon.
"Ovde Kahil."
"Zdravo, Dime."
"Gde ti je otac?"
"Ne znam."
"Da li bi mi rekla kad bi znala?"
"Ne bih."
~ 116 ~

"Ovde sam s Metom, u njegovom kabinetu. On je poslao policiju

da trai Suzanu."
"Bie u neprilici, mislim Met, ako je budu pronali."
"Kako to misli?"
"Ona ima devetnaest godina i udata je za mog oca. Ako policija
pronae Suzanu, gospodin i gospoa Polson e javno napraviti budalu
od Metjua Frejzera. Zato, reci mu da povue svoj zahtev, inae u
odmah pozvati naeg advokata i on e staviti ve pripremljenu
maineriju u pogon. To bi bio moj pozdrav za Meta."
"Melani..."
"Uradi kako sam ti rekla."
Spustila je slualicu i uzdahnula.
Kad se Lukas vratio sa branog putovanja, otiao je u zgradu
HEST-a i poao u svoju sobu. Na vratima je pisalo: predsednik.
Lukas je zatekao Lois za njenim stolom. Prvo mu je estitala, a
onda mu pokazala jednu gomilu u uglu sobe.
"ta je to?" upitao je Lukas.
"One japanske gluposti" odgovorila je.

KRAJ

~ 117 ~