Agata Kristi

HOTEL BERTRAM
Hariju Smitu zbog toga to cenim njegov nauni pristup mojim
knjigama
LINOSTI
PUKOVNIK DEREK LASKOMB - dobroudni stariji udovac.
Njegovi staromodni stavovi o enama neminovno su ga inili
lakovernim...
LEDI SELINA HEZI - vremena plemkinja. Memorija joj je bila
otrija od vida.
G-ICA ORIN - Savrena recepcionarka, tako ravnodune
prirode da ostaje mirna ak i kada se kua rui...
HAMFRIS - Savreni direktor najuglednijeg hotela. Prua svojim
gostima ta god ele, bez obzira na rizik...
G-ICA DEJN MARPL - Dama koja je umela da predvidi zlo, koja
je videla zlo gde kog bi pogledala - nije mogao da je zbuni ni
prepredeni varalica...
BES SEDVIK - Pripadala je neobuzdanim ljudima, nije prezala ni
od kakvih uzbuenja...
ELVIRA BLEJK - Besina ki, imala je ugladenost licejke i nagone
jedne tigrice...
LADISLAV MALINOVSKI - voza na trkama. Dete sree i Don
uan, sklon da se suvie esto drui sa pogrenim enama...

KANONIK PENIFADR - rasejani naunik koji je odlazio na prava

mesta u pogreno vreme i jedva preiveo da bi zbog toga mogao da
zaali...
GLAVNI INSPEKTOR FRED DEJVI - imao je oinski izgled i
instinkt pomou koga je pronalazio i iglu u senu...
MAJKL DORMAN - Jednostavan ovek koji se oenio iz zabave i
zatim otkrio da se igra zove ubistvo...
BRIDIT - U prkos njenoj majci uspevalo joj je da bude u centru
deavanja - i da ak pomogne da se ona dogode...
G. ROBINSON - Ni njegovo ime kao ni bilo ta drugo u vezi sa njim
nije bilo stvarno - osim informacija koje je mogao da da ako je hteo...
ROBERT HOFMAN - Tako bogat ovek da je pljaku od milion
dolara smatrao samo trivijalnim incidentom...
U ovoj knjizi su lica, mesta, dogaaji i situacije izmiljeni i nemaju
veze ni sa jednom linou, ni sa kojim mestom niti istinitim
dogaajem.

1
U srcu Vest Enda ima mnogo mirnih delova za koje ne zna niko osim
taksista koji, spretno krstarei uskim uliicama, stiu do njih iz Park
Lejna, Berkli Skvera ili Sout Edli Strita.
Ako iz Hajd Parka skrenete u jednu od skromnijih ulica, pa jo
nekoliko puta levo i desno, nai ete se u mirnoj uliici u kojoj se na
desnoj strani smestio hotel ''Bertram". Hotel ''Bertram" se tu nalazi
ve dui niz godina. Za vreme rata mnoge kue u njegovoj blizini su
bile sruene, ali sam hotel je ostao netaknut. Naravno, i na njemu su
ostali tragovi, ali sa skromnim ulaganjima ubrzo mu je vraen
nekadanji izgled. Hotel je ve 1955. godine po svemu bio isti kao i
onaj iz 1939. Bio je otmen, neupadljiv i nenametljivo skup.
Gosti hotela ''Bertram" su godinama pripadali istoj klasi, sastojali su
se od viih svetenika, otmenih udovica iz aristokratskih porodica iz
unutranjosti, devojaka koje su za praznike dolazile iz skupih
devojakih kola (''Ima tako malo mesta u Londonu gde pristojna
devojka moe da odsedne, ali u hotelu ''Bertram" to je sasvim u redu.
Mi tamo ve godinama odsedamo.")
Bilo je, naravno, mnogo hotela koji su se, kao i ''Bertram", uspeli
odrati, ali su skoro svi bili zahvaeni talasom promena. Morali su
mnogo toga da promene da bi zadovoljili potrebe novih gostiju.
Menjao se i hotel ''Bertram", ali je to bilo tako lukavo izvedeno da se
to niti nije moglo primetiti.
Pred stepenicama koje su vodile do velikih vrata na okretanje stajao
je ovek koji je izgledao kao da je, u najmanju ruku, feldmaral.
Zlatni gajtani i medalje krasili su mu muevne grudi. Dranje mu je
bilo savreno. Pnhvatao bi vas neno dok biste reumatino izlazili iz
taksija ili sopstvenih kola, vodio bi vas paljivo uz stepenice i
sigurno vas proveo kroz vrata na okretanje.
Ulazei, ako vam je to prva poseta ''Bertramu", osetili biste, gotovo
sa strahom, da ste se vratili u jedan davno iezli svet. Vreme se
vratilo unazad. Ponovo ste se nalazili u Engleskoj u doba kralja
Edvarda.
Hotel je, naravno, imao centralno grejanje, ali to niste mogli da
osetite. U velikom centralnom predvorju, po dobrom starom obiaju,

plamtela je vatra u dva kamina, pored kojih su, napunjene kockama

uglja odreenih dimenzija, sijale dve bakarne posude za ugalj, ba
kao u doba edvardijanskih sobarica. Sve je bilo upotpunjeno
prisustvom bogatog crvenog plia i neodreenom mekom toplinom.
Fotelje nisu pripadale ovom periodu. Bile su prilino uzdignute od
poda, tako da se starije reumatine dame nisu morale nepristojno
mekoljiti da bi se podigle iz njih. Sedita im se nisu, kao kod toliko
hvaljenih, modernih fotelja, zavravala na polovini bedra, izazivajui
agoniju kod onih koji boluju od artritisa i iijasa; a nisu bile ni sve
istog modela. Bilo ih je raznih veliina, s uspravnim kao i sa oblim
naslonima. U hotelu ''Bertram" svako je mogao da za sebe nae
udobnu stolicu.
U vreme popodnevnog aja u prostranom predvorju obino su svi
stolovi bili zauzeti. Predvorje, naravno, nije bilo jedino mesto gde se
sluio aj. Bio je tu jo salon (sa satenskim presvlakama), zatim
salon za puenje (po nepisanom pravilu rezervisan za mukarce) s
ogromnim konim foteljama i, konano, jo dva salona za pisanje
gde ste s prijateljicom uz aj mogli mirno da ogovarate zajednike
poznanike.
A bilo je tu i drugih tajnih mesta, za one sa modernijim prohtevima.
Dole je bio dvostruki bar sa dva barmena, jednim amerikim, koji se
brinuo za Amerikance, toei im viski i meajui koktele i drugim,
engleskim, koji je bio zaduen za eri i diskusije o trkama u Askotu i
Njuberiju sa sredovenom gospodom koja su punila hotel u dane
ozbiljnih trka. Dobro skriven u dnu hodnika, nalazio se i salon sa
televizorom.
Ali gosti su ipak najrade pili popodnevni aj u velikom predvorju.
Starije dame su uivale dok su pratile dolaenje i odlaenje gostiju,
prepoznajui stare prijatelje i zgraavajui se kako su ti isti ostareli.
Bilo je i gostiju iz Amerike, koji su zadivljeno gledali plemenite
Engleze kako zaista pristaju uz svoj tradicionalni popodnevni aj. Jer
popodnevni aj je bio pravi specijalitet hotela ''Bertram".
Bio je prosto sjajan. Obredom je upravljao Henri, snana i
zadivljujua pojava pedesetih godina, oinski brian, usluan i
otmenog dranja, pripadnik one davno izumrle vrste savrenih
batlera. Pod strogim Henrijevim nadzorom goste je posluivalo

nekoliko mladih konobara. aj se sluio na ogromnim ukraenim

srebrnim posluavnicima iz georgijanskih srebrnih ajnika. Mada
nije bio pravi, porcelan je izgledao kao originalan ''Riingem" ili
''Dejvnport". Imali su najbolje vrste indijskih, cejlonskih i slinih
ajeva, a to se pak jela tie, mogli ste da naruite sve to vam padne
na pamet... oni su to sigurno imali.
Dana sedamnaestog novembra ledi Selina Hezi, ezdeset i pet
godina, iz Leiesterira, jela je, s uivanjem koje je karakteristino za
starije dame, divan topli hlepi sa puno maslaca, koga Englezi, sa
puno ljubavi nazivaju ''muffin''.
Ipak nije bila ba toliko okupirana ''muffinom", a da ne bi mogla da
pogleda prema vratima svaki put kada bi se ona otvorila da bi nekog
propustila.
Tako se desilo da je, smeei se, klimnula glavom pukovniku
Laskombu - koji se pojavio na vratima uspravnog, vojnikog dranja,
nosei dogled. Kretnjom roenog vladara smesta ga je pozvala da
prie i Laskomb je za tren bio pored nje.
- Zdravo, Selina, ta tebe dovodi u London?
- Zubar - odgovori gospoa Selina, prilino nerazgovetno zbog
''muffina". - Usput, rekoh, kada sam ve ovde, idem do onog oveka
u Ulici Harlej zbog mojih artritisa. Zna na koga mislim.
Mada su u Ulici Harlej ordinacije imali mnogi pomodni doktori,
specijalisti za sve mogue bolesti, Laskomb je tano znao na koga
ona misli.
- Da li ti je bar neto pomogao?
- Rekla bih da jeste - nerado je priznala ledi Selina. - Neobian
ovek. Iznenada me je iz ista mira uhvatio za vrat i zavrnuo ga. Oprezno je okretala vratom.
- Da li je bolelo?
- Svakako, mora da je bolelo, zavrnuti oveku vrat na takav nain,
ali nisam imala vremena da osetim. - I dalje je oprezno pomerala
glavu. - Izgleda da je u redu. Posle toliko godina, ponovo mogu da
okrenem glavu.
Pokuavajui to da izvede, odjednom uzviknu:
- Oh, zar je mogue, pa to je stara Dejn Marpl. Mislila sam da je
ve davno umrla. Izgleda kao da joj je sto godina.

Pukovnik Laskomb bez preteranog interesovanja pogleda prema

vaskrsloj Dejn Marpl; hotel ''Bertram" uvek je imao po neki
primerak onih koje je on nazivao smotanim starim kokama.
Gospoa Selina je nesmetano nastavila:
- Ovo je jedino mesto u Londonu gde jo moe dobiti prave
''muffine". Zamisli, kad sam prole godine bila u Americi, dali su mi
neto ne mogu ih, kaem, uopte zvati ''muffin".
Ugurala je u usta i poslednji soni zalogaj i neodreeno pogledala
oko sebe. Henri se u tren oka stvorio pored stola. Bez urbe i
jurnjave. Jednostavno je bio tu.
- Gospoa bi moda jo neto elela? Moda neki kola?
- Kola? - neodluno e Selina.
- Imamo izvrstan kola sa kimom, mogu da vam ga preporuim,
gospoo.
- Kola sa kimom? Godinama nisam jela kola sa kimom. To je
pravi kola sa kimom?
- Svakako, gospodo. Kuvar ima taj recept vrlo dugo. Siguran sam da
e vam se svideti. - Na Henrijev znak, jedan od konobara smesta je
krenuo po kola sa kimom.
- Ti si bio u Njuberiju, zar ne Derek?
- Jesam. Odvratno hladno. Nisam doekao dve poslednje trke.
Nemogu dan. Ona Harisova drebica je zaista loa.
- To sam i oekivala. Kako je prola vanhilda?
- Stigla je etvrta - Laskomb je ustao. - Moram da se pobrinem za
sobu.
Uputio se preko predvorja do recepcije. Prolazei, posmatrao je goste
za stolovima. Stvarno neverovano koliko ljudi ovde pije aj! Skoro
kao nekad. Posle rata aj je, kao i jelo, potpuno bio izaao iz mode.
Ali u hotelu ''Bertram" to oigledno nije bio sluaj. Ko su samo bili
svi ti ljudi? Dva kanonika i akon izlehemptona. Da, i jo jedan par
nogu u mantiji, tamo preko u uglu, verovatno biskup, nita manje!
Obini svetenici su bili retkost. Trebalo je biti najmanje kanonik,
razmiljao je pukovnik, da bi se odselo u hotelu ''Bertram''. Nii nivoi
svetenstva nisu to, jadnici, mogli sebi da priute. Uopte, kada se
ve o tome radi, udio se kako to sebi mogu da dopuste ljudi poput
gospoe Beri i Poseltvejt iz Somerseta i Sibil Ker - sve siromane

kao crkveni mievi.

Razmiljajui tako stigao je i do recepcije, gde ga je najljubaznije
pozdravila gospoica orin. Gospoica orin je bila neto poput
starog prijatelja. Poznavala je sve goste i, kao dobra vladarka, nije
nikada zaboravljala lica. Izgledala je staromodno, ali vrlo
dostojanstveno. Kovrdava, ukasta kosa oeljana na staromodan
nain, crna svilena haljina i visoko uzdignute grudi na kojima se
nalazila velika zlatna kopa i bro sa kamejom.
- Soba broj etrnaest - ree gospoica orin. - Mislim da ste i proli
put imali broj etrnaest, pukovnie Laskomb, i da vam se sviala.
Vrlo je mirna.
- Kako samo uspevate da uvek sve zapamtite, gospoice orin.
- Trudimo se da to udobnije smestimo nae stare goste.
- Hotel ''Bertram'' me uvek vraa u daleku prolost. Izgleda kao da se
nita nije promenilo. - Uutao je, jer se gospodin Hamfris pojavio iz
svoje privatne kancelarije da mu poeli dobrodolicu.
Neupueni su verovali da je gospodin Hamfris, sam Bertram. Ko je
bio Bertram, ako je uopte i postojao, to niko nije znao. Hotel
''Bertram'' postoji od 1840. godine, ali se za njegovu istoriju nikada
nisu posebno interesovali. Jednostavno je bio tu, postojao je, bio je
opipljiva injenica. Kad bi ga oslovljavali sa ''gospodine Bertram",
gospodin Hamfris se nije suprotstavljao. Kada je trebalo da bude
gospodin Bertram, bio je gospodin Bertram. Pukovnik Laskomb je
znao njegovo pravo ime, mada nije bio siguran da li on samo
upravlja hotelom ili je i vlasnik hotela. Ovo poslednje mu se nekako
vie dopadalo.
Gospodin Hamfris je imao blizu pedeset godina, besprekorno
ponaanje i izgled ministra. Uvek, u svakom trenutku, mogao je da
bude ono to se od njega oekivalo. Mogao je da pria o trkama,
kupovini, kriketu, spoljnoj politici,da pria anegdote o kraljevskoj
porodici, daje instrukcije o moto-trkama ili pak o najzanimljivijim
predstavama na repertoaru, mogao je da posavetuje Amerikance ta
da pogledaju u Engleskoj, bez obzira koliko planiraju da se zadre,
znao je da za svakog gosta odabere restoran po njegovom ukusu. Sve
ga to nije inilo jeftinim. On se uvek drao malo po strani.
Gospoica orin je sama i imala sve to u malom prstu i sasvim se

dobro snalazila i bez njega. Kao sunce, pojavio bi se s vremena na

vreme na horizontu i poastio nekog smrtnika svojom linom
panjom.
Ta ast je ovoga puta pripala pukovniku Laskombu. Razmenili su
nekoliko komentara o trkama, ali je pukovnik Laskomb jo uvek
razmiljao o svom problemu. Sada je imao nekoga ko mu
nesumnjivo moe pomoi.
- Recite mi, Hamfris, kako se ove dobre stare due uspevaju odrati
ovde kod vas?
- Ah, to bi vas, znai, zanimalo? - Izgledalo je kao da se gospodin
Hamfris zabavlja.
- Odgovor je vrlo jednostavan. One to ne bi mogle da im mi ne...
- Da im vi ne dajete poseban popust, zar ne?
- Da, tako nekako. One zapravo ne znaju da je to popust, a ako i
primete, veruju da ga dobijaju kao stari gosti.
- Ali to nije jedini razlog?
- Pa, znate, pukovnie Laskomb, ja vodim hotel i ne mogu da
dozvolim da izgubim novac.
- Ali kako vam se to onda isplati?
- To je pitanje pogodnosti... Stranci, posebno Amerikanci s dubljim
depom, imaju nekakve udne predstave o Engleskoj. Ne govorim,
naravno, o poslovnim ljudima, koji stalno putuju. Oni svejedno
odsedaju u ''Savoju" ili ''Doresteru", oni ele savremeni izgled,
ameriku hranu i sve ono to ih podsea na sopstveni dom. Ali
veina, retko putuje, oni od ove zemlje oekuju da bude... dakle da se
ne vraamo ba do Dikensa, ali svakako su proitali Henrija Dejmsa
i ne ele da se razoaraju, otkrivi da je ovde zapravo isto kao i u
Americi. Kad se vrate kuci, priaju prijateljima: ''U Londonu ima
jedan divan hotel, zove se ''Bertram'". To vam je kao da ste se vratili
sto godina unazad. Prava Stara Engleska! A tek gosti, takve ljude
vie nigde ne moe da sretne. Divne stare vojvotkinje. Posluuju
prava starinska jela, ak i prekrasnu staromodnu patetu od mesa,
tako neto jo niste jeli; i nezamislivo velik oviji but i odreske, i
staromodni engleski aj i predivni engleski doruak. Pored toga
imaju, naravno, i ostale uobiajene stvari. I divno je udobno. I toplo.
Kamini u kojima gore pravi panjevi.

Gospodin Hamfris je prekinuo sa imitiranjem, dozvolivi sebi neto

slino posprdnom smeku.
- Ah, sada shvatam - zamiljeno e pukovnik Laskomb. - Svi ovi
propali aristokrati, osiromaeni pripadnici starog seoskog plemstva,
svi oni ine, u stvari, mis en scene?
Gospodin Hamfris je potvrdno klimnuo.
- udim se da i drugi nisu doli na istu ideju. Ja sam, naravno,
zatekao hotel ''Bertram'', moglo bi se rei, spremnim. Bilo je, dodue,
potrebno neto skupih popravki. Sada svi koji dolaze ovde ive u
uverenju da su ga ba oni otkrili i da niko drugi ne zna za njega.
- Pretpostavljam - ubaci se pukovnik Laskomb - da je renoviranje
bilo prilino skupo.
- Ah, naravno. Hotel je morao da zadri edvardijanski izgled, ali je
konfor morao da zadovolji dananje uslove. Za nae drage starice,
oprostite mi to ih tako zovem, ovde se nita nije promenilo od
poetka veka, dok istovremeno, gosti iz inostranstva moraju da
zakljue da je kod nas mogue iveti okruen stilskim nametajem i
jesti starinska jela, a da se pri tom ne mora odrei udobnosti na koju
si navikao kod kue i bez koje vie ne moe.
- Ponekad je to uasno teko uskladiti, zar ne? - zanimalo je
pukovnika Laskomba.
- Kako kada. Uzmimo centralno grejanje. Amerikanci zahtevaju, ili
bolje reeno, moraju imati po nekoliko stepeni viu temperaturu u
sobi od Engleza. Zato imamo dve vrste soba, jedne za Engleze, druge
za Amerikance. Sobe su naizgled sline ali se u mnogome razlikuju u neke spavae sobe smo morali da stavimo elektrine aparate za
brijanje, zatim tueve i slino. Pobrinuli smo se i za ameriki
doruak, peninu kau, ledeni sok od narande i ostalo. A moete,
ako elite, naruiti i engleski doruak.
- Slaninu sa jajima?
- Tano - ali i mnogo toga drugog. Dimljene losose, bubrege sa
slaninom ili hladnog fazana, jorkirsku unku kao i oksfordsku
marmeladu.
- Moram to da zapamtim za sutra ujutro. Te stvari se vie ne rade ni
kod kue.
Hamfris se smekao. Veina gospode naruuje samo slaninu sa

jajima. Oni su - pa, zaboravili su kako je nekada bilo.

- Da, da... seam se kad sam bio mali... - s tugom ree Laskomb stolovi su bili puni toplih jela. Da, nekada se dobro ivelo.
- Mi se trudimo da goste potpuno zadovoljimo, pokuavamo da
svakome damo ono to mu treba.
- Ukljuujui i kola sa kimom i ''muffine", da, shvatam. Svakome
prema potrebama - vrlo jednostavno. Vrlo marksistiki.
- Oprostite?
- Oh, nita, samo sam razmiljao, Hamfris. Krajnosti se dodiruju. Pukovnik se okrenuo i uzeo klju koji mu je gospoica orin
spremno pruila. Konobar je skoio i otpratio ga do lifta. Krajikom
oka je video ledi Selinu u drutvu njene prijateljice Dejn.
2
- Nadam se da jo uvek ivi u onom arobnom St. Meri Midu? pitala je ledi Selina. - Tako slatko, neiskvareno seoce. esto mislim o
njemu. Nepromenjeno, kao i uvek, nadam se?
- Pa, ne ba sasvim - gospoica Marpl je razmiljala o novom
izgledu svog prebivalita. Novoizgraeni stanovi. Dogradnja optine,
izgled Glavne ulice koji je potpuno izmenjen novim izlozima...
Uzdahnula je.
- Izgleda da ovek mora da prihvata promene.
- Napredak - poe gospoa Selina neodreeno. - esto mi se ini da
to uopte nije napredak. Svi ti divni novi sanitarni ureaji. U svim
moguim bojama, ''najboljeg kvaliteta" - kako to danas reklamiraju ali koji od njih stvarno radi? Gde god da ode u posetu nai e u
kupatilu upozorenje ''Pritisni kratko i pusti" ili ''Povuci u levo" ili
''Otpusti naglo". A u dobra stara vremena, jednostavno si stisnuo
ruicu na bilo koji nain i sve bi bilo u redu. - Oh, tu je i simpatini
biskup iz Medmenhama - primed ledi Selina usred reenice, pratei
pogledom visokog prosedog svetenika.
- Skoro je potpuno slep. Odlian, borbeni svetenik.
Upustile su se u krai razgovor o svetenstvu, koji je s vremena na
vreme prekidan upadicama ledi Selene, kada bi joj se uinilo da vidi
razne prijatelje i poznanike, od kojih mnogi nisu bili oni za koje ih je

drala. Ona i gospoica Marpl su pretresle malo ''dobra stara

vremena", a poto je vaspitanje gospoice Marpl bilo sasvim
drugaije od ledi Selene, njihova zajednika seanja su se odnosila
na period od nekoliko godina, koje je gospoa Selina, posle smrti
svog mua, provela u usamljenoj kuici u St. Meri Midu, pravei
drutvo svom sinu dok je ovaj bio stacioniran na oblinjem
aerodromu.
- Zar uvek odseda ovde kada si u Londonu, Dejn? udi me da te
nisam jo ranije srela.
- Oh, ne, nikako. Ne bih to mogla sebi da priutim, a osim toga u
poslednje vreme gotovo i ne izlazim iz kue. Ne, ovo mogu da
zahvalim svojoj dragoj neaki, koja je bila ubeena da bi me jedan
krai put u London razveselio. Doan je vrlo draga devojka zapravo, ne ba devojka. - Tu gospoica Marpl s oseajem teskobe
pomisli kako je Doani skoro pedeseta.
- Ona je, zna, slikar. Dosta je poznata. Doan Vest. Imala je
nedavno izlobu.
Slikari su gospodu Selinu ba zanimali, kao, uostalom, sve stoje bilo
vezano za umetnost. Glumce, pisce i muziare je smatrala
inteligentnim dresiranim ivotinjama, iskazujui prema njima neto
slino nezainteresovanoj sklonosti, ali se u sebi pitala zbog ega sve
to.
- Verovatno neto moderno - ree, dok su joj oi neodreeno lutale. Evo i Sesil Longurst - opet je ofarbala kosu, kako vidim.
- Plaim se da je draga Doan ba moderna. - Ali tu se gospoica
Marpl grdno varala. Doan Vest je bila moderna pre dvadesetak
godina, danas su je, meutim, mladi umetnici smatrali potpuno
zastarelom.
Bacivi kratak pogled na ofarbanu kosu Sesil Longhurst, gospoica
Marpl se ponovo prepustila prijatnom seanju na Doaninu dobrotu.
Doan je zapravo rekla svom muu: ''Volela bih da neto uinim za
jadnu staru tetku Dejn. Nikada nikuda ne ide. ta misli da li bi joj
bilo drago da ode u Bornemont na nedelju-dve?
- Odlina ideja - sloio se Rejmond Vest. Poslednja knjiga mu se
vrlo dobro prodavala i bio je spreman na izvesnu velikodunost.
- Mislim da je slino uivala na onom izletu u Indiju, mada je prava

teta to je bila umeana u onaj sluaj ubistva. Vrlo neprijatno za

njene godine.
- Izgleda da se njoj uvek tako neto dogodi. - Rejmond je neobino
voleo staru gospou i neprestano joj je smiljao zabave i slao knjige
za koje je verovao da e je zanimati. esto bi ga iznenadila svojim
pristojnim odbijanjem poklona, i mada je uvek tvrdila da su knjige
neobino zanimljive, sumnjao je da ih ona uopte i ita. Ali,
konano, i vid ju je pomalo naputao.
Kod ovog poslednjeg se varao. Gospoica Marpl je za svoje godine
imala izvrstan vid i s istinskim uivanjem je pratila i upijala sve to
se oko nje dogaalo.
Na Doaninu ponudu da nedelju-dve provede u jednom od
najskupljih hotela u Bornmotu promrmljala je, oklevajui:
- Zaista si vrlo ljubazna, draga, ali mislim...
- Ali to bi ti, teta Dejn, izuzetno dobro prijalo. Dobro je da se
ponekad ode od kue. Tako ovek malo provetri ideje i nae nove
teme za razmiljanje.
- Oh, potpuno si u pravu, zaista bih rado nekud otputovala, za
promenu. Moda ne ba u Bornmout.
Doan je bila iznenaena. Smatrala je da bi Bornmout za tetku Dejn
bio prava Meka.
- Da li bi ti radije u Istborn, ili moda Torkvej?
- Ono to bi me zaista radovalo - oklevala je gospoica Marpl.
- Da?
- Plaim se da u ti izgledati detinjasto...
- Ne, sigurno nee - (''Kuda to eli da ide draga starica?")
- Volela bih da idem u London u hotel ''Bertram''.
- Hotel ''Bertram''? - Ime joj se uinilo poznato. Gospoica Marpl se
raspriala:
- Imala sam etrnaest godina kada sam bila tamo sa ujakom i ujnom
. Ujak Tomas je bio kanonik u Eliju. Uvek se seam toga. Kada bih
mogla tamo da odsednem... nedelju dana bilo bi mi sasvim dovoljno
- dve nedelje bi, moda, bilo preskupo.
- Ah, to je u redu. Naravno da e ii. Trebalo je i sama da se setim
da bi te boravak u Londonu radovao, prodavnice i sve ostalo.
Srediemo to - ako hotel ''Bertram'' jo postoji. Mnogi hoteli su

nestali, neki su srueni u ratu, a neki su jednostavno zatvoreni.

- Ne, sluajno znam da hotel ''Bertram'' jo postoji. Pisala mi je o
njemu prijateljica iz Amerike, koja je tamo odsela sa svojim muem.
- Divno, u tom sluaju u odmah da rezerviem sobu - dodala je
blago. - Plaim se da e otkriti da se mnogo izmenio. Nemoj da te to
suvie razoara.
Hotel ''Bertram'', meutim, nije se bio izmenio. Bio je isti kao nekad.
Bio je ba neverovatno nepromenjen, potpuno isti, zakljuila je
gospoica Marpl, ali zapravo, pitala se...
Zahvaljujui svom zdravom razumu, bila je svesna da je ovde dola
da osvei stare uspomene, dodajui im neto originalnih boja. Vei
deo ivota je provodila, na alost, u uspomenama na minule
dogaaje, na davno proivljena zadovoljstva. Nai nekoga sa kim to
moete da podelite, znailo je pravu sreu. Sada to vie nije bilo tako
lako. Njena generacija je polako odlazila. A ona je ostala i seala se.
Pomisao na to na udan nain joj je pomogla da opet ivne - Dejn
Marpl je bila opet nena, rumena, mlada devojka... u mnogo emu
razborita... da, kako li se zvao onaj nesrenik - oh, boe, vie mu ni
ime nije znala! Majka je mudro postupila unitivi to prijateljstvo jo
u povoju. Srela ga je bila posle mnogo godina... i, izgledao je zaista
grozno! A u ono vreme plakala je za njim sigurno nedelju dana!
Danas, naravno... mislila je na sadanjost... Ova jadna mlada
stvorenja. Neke su od njih imale majke, ali, izgledalo je kao da to
nita ne znai - to nisu bile majke koje bi mogle da zatite svoju
kerku od glupih skandala, vanbrane dece i rane i nesrene udaje.
To je zaista vrlo tuno.
Iz razmiljanja je trgnu prijateljiin glas:
- To je, zamisli, to je... Bez Sedvik! Od svih najneverovatnijih
Gospoica Marpl nije sluala primedbe koje je gospoa Selina sipala
na raun prisutnih gostiju. Njih dve su se kretale u potpuno razliitim
drutvenim krugovima pa tako gospoica Marpl nije mogla da
uestvuje u ogovaranju raznih prijatelja i poznanika koje je ledi
Selina prepoznavala ili mislila da prepoznaje.
Meutim, u sluaju Bez Sedvik bilo je drugaije. Bez Sedvik je
bilo ime koje je znala itava Engleska. Ve vie od trideset godina
novine su izvetavale o njenim neuvenim i neverovatnim

avanturama. Dobar deo rata je provela kao lan Pokreta otpora u

Francuskoj i prialo se da na drci od pitolja ima urezano est
znakova koji simboliu est ubijenih Nemaca. Pre mnogo godina je
sama preletela Atlantik, na konju je prela celu Evropu. Vozila je
trkaka kola, jednom je prilikom iz kue koja je gorela spasila dvoje
dece, imala je za sobom nekoliko brakova, smatrali su je, uz sve to, i
najbolje obuenom enom u Evropi. Prialo se, takoe, da se bila
prokrijumarila na nuklearnoj podmornici kada je ova kretala na
probnu vonju.
Zbog svega toga se gospoica Marpl s najveim interesovanjem
podigla u stolici i dopustila sebi jedan dugi, neskriveno znatieljan
pogled u njenom pravcu.
Sve je mogla da oekuje od hotela ''Bertram'', ali ne i pojavu Bez
Sedvik. Skupi noni bar ili kafana u kojoj su se sastajali vozai
kamiona - bilo koje od ta dva mesta bi vie odgovaralo irokom
krugu interesa Bez Sedvik. Ali ovaj pristojni starinski hotel izgledao
je neobino nepodesnim.
Ipak, ona je bila ovde, u to se nije moglo sumnjati. Nije moglo da
proe ni mesec dana a da se slika Bez Sedvik ne pojavi u novinama
ili u nekom asopisu. A sada je iznenada sedela tu meu njima,
gotovo na dohvat ruke i, nestrpljivo puei, iznenaeno je gledala u
veliki posluavnik koji su izneli pred nju, kao da neto slino nikada
nije videla. Bila je, kao to je to gospoica Marpl, zbog udaljenosti, s
mukom uspela videti, da, bila je naruila utipke. Vrlo zanimljivo.
Dok ju je posmatrala. Bez Sedvik je ugasila cigaretu u pepeljari,
uzela jedan utipak i odgrizla ogroman zalogaj. Pravi, bogati, crveni
dem od jagoda joj je potekao niz bradu. Bez se, zabacivi glavu,
glasno nasmejala, bio je to najglasniji i najveseliji zvuk koji je ikada
odjeknuo predvorjem hotela ''Bertram''.
Henri se odmah stvorio pored nje nudei joj malu belu maramicu.
Ona je uze i, muki snano briui bradu, uzviknu: .
- To je za mene pravi utipak. Boanstveno.
Spustila je maramicu na tanjir i ustala. Sve oi su bile uprte u nju. Ko
zna da li joj je to laskalo ili prosto nije ni primeivala. Bila je vredna
panje, bila je vie zanimljiva nego lepa. Kosa boje platine koja je
bila glatka i ravna sputala joj se do ramena. Lice joj je bilo

savrenog oblika, nos malo orlovski, a duboko usaene oi su bile

izrazito sive. Krajnja jednostavnost njene haljine mogla je da zbuni
veinu mukaraca. Izgledala je kao najprostija vrea, bila je bez
ukrasa i inilo se kao da nigde nije bila sastavljena. Ali ene su o
tome mnogo vie znale. ak je i dobrim starim duama sa sela bilo
jasno da je kotala itavo bogatstvo!
Prelazei predvorjem prema liftu, prola je pored stola za kojim su
sedele ledi Selina i gospoica Marpl. Pozdravila je ledi Selinu:
- Zdravo Selina, nisam te videla jo od ''Cruftsa". Kako naa
buroazija?
- ta, zaboga, radi ovde. Bez?
- Uzela sam sobu ovde. Upravo se vraam iz kotske. etiri sata.
Nije loe.
- Jednog dana e ubiti ili sebe ili nekog drugog.
- Oh, nadam se da neu.
- Ali zato si odsela ovde?
Bez Sedvik se osvrnula oko sebe. inilo joj se da je shvatila na ta
Selina cilja i priznala je to podrugljivim smekom:
- Neko mi je rekao da moram i to da probam. Mislim da je bio u
pravu. Upravo sam pojela divan utipak.
- Draga moja, ovde imaju i prave ''muffine".
- ''Muffine" - ledi Sedvik se zamislila. - Da... - izgledalo je kao da se
udubila u problem. - ''Muffin"!
Klimanula je i nastavila prema liftu.
- Izvanredna devojka! - ree ledi Selina. Za nju su, kao i za
gospoicu Marpl, sve ene ispod ezdesete bile devojke. - Poznavala
sam je jo dok je bila detce. Nikoga nije sluala. Pobegla je sa
konjuarem, Ircem, kada je imala esnaest. Njeni su uspeli na vreme
da je pronau... ili moda, ne ba sasvim na vreme. U svakom
sluaju, momka su isplatili, a nju udali za starog Konistona... bio je
trideset godina stariji od nje, grozna stara raga, ali je bio' lud za
njom. To nije dugo trajalo. Pobegla je sa Donijem Sedvikom. Taj
brak bi verovatno potrajao da on nije slomio vrat na trkama. Posle
toga se udala za Ridgveja Bekera. Amerikanca sa jahtom. Razveo se
od nje pre tri godine. Sad se pria da ivi sa nekim vozaem na
trkama.. mislim da je Poljak ili neto slino. Ne znam da li je uopte

za njega i udata. Posle razvoda je ponovo uzela prezime Sedvik.

Kree se meu najneobinijim ljudima. Kau da se drogira... ali ja ne
znam, u to ne verujem.
- Pitanje je, da li je srena - ree gospoica Marpl.
Ledi Selina, kojoj takvo pitanje nikada ne bi palo na pamet, izgledala
je malo zateeno.
- Ima mnogo novca, pretpostavljam - pokuala je nesigurno. Alimentacija i ostalo. Ali, naravno, nije sve u tome...
- Ne, zaista nije.
- Oko nje se uvek mota po nekoliko mukaraca.
- Da?
- Jasno, kad ene dou u njene godine to je sve to ih zanima... Ali
nekako... - zautala je.
- Ne - odluno e gospoica Marpl. - Ni ja u to ne verujem. Ima
ljudi koji bi se podrugljivo nasmejali na raun stare dame, od koje se
ne bi moglo oekivati da bude strunjak kada je nimfomanija u
pitanju, a to, istini za volju, nije ni bila re kojom bi se gospoica
Marpl posluila - njen vlastiti izraz bio bi ''uvek suvie sklona
mukarcima"; ali ledi Selina je prihvatila njeno miljenje kao potvrdu
svog vlastitog.
- Bilo je mnotvo mukaraca u njenom ivotu - naglasila je.
- Oh, sasvim sigurno, ali zar se i ti ne bi sloila da su za nju
mukarci vie avantura nego potreba?
I, konano, koja bi ena dola u hotel ''Bertram'' na ljubavni sastanak.
Ali moda ga je Bez Sedvik ba zato i odabrala.
Uzdahnula je, pogledala na starinski sat koji je kucao na kaminu i s
oprezom reumatiara ustala sa stolice. Polako se uputila ka liftu. Ledi
Selina, ostavi sama, odmah se baci na starijeg gospodina vojnikog
dranja, koji je itao ''Spectator":
- Neobino mi je drago da vas opet vidim. Ovaj, vi ste general
Arlington, zar ne?
Kad je to stariji gospodin vrlo utivo porekao, gospoa Selina se
izvinila, ali nije bila suvie zbunjena. Udruivi svoju kratkovidost sa
optimizmom, a poto je najvie uivala u prepoznavanju starih
prijatelja i poznanika, ona je esto ovako greila. Ovde se to, istini za
volju, mnogima dogaalo, uglavnom zbog zamraenih prozora i

prijatno priguenog svetla. Ljudi se, meutim, nisu vreali, ak je

izgledalo kao da ih to zabavlja.
Stojei pred liftom, gospoica Merpi se smekala u sebi:
- Tipino za Sclinu! Ubeena je da svakog poznaje. Nije po tome
mogla da se uporedi sa njom. Njen jedini uspeh na tom polju je bio
naoiti, elegantno obueni biskup od Veslestera. Njemu se neno
obraala sa ''dragi Robi", a on joj je odgovarao na isti nain, seajui
se detinjstva na Hempirskom upskom dvoru, kad je pomamno
vikao: ''Tetice Deni, hou da bude krokodil! Budi krokodil i pojedi
me!"
Lift je doao i uniformisani momak je otvorio vrata. Gospoica
Marpl se iznenadila videvi Bez Sedvik, koja je samo minut pre
toga otila gore.
A tada, jo uvek na, vratima lifta, Bez Sedvik zastade kao ukopana,
gledajui netremice preko ramena gospoice Merpi, tako da se
konano i stara dama morala okrenuti.
Vratar je upravo otvorio vrata da bi propustio nove goste. Bile su to
dve ene. Jedna od njih je bila smotanija sredovena dama s dosta
nespretno odabranim eirom sa ljubiastim cveem, a draga visoka,
jednostavno ali elegantno obuena devojka od svojih sedamnaest
godina, duge, ravne, svetle kose. Pribravi se malo. Bez Sedvik se
naglo okrenu i vrati u lift. Poto je pri tom ponovo naletela na
gospoicu Marpl, morala je da joj se izvini:
- Neobino mi je ao. Skoro da sam vas sruila - imala je topao
prijateljski glas. - Ba sam se setila da sam neto zaboravila - zvui
dosta glupo, ali je istina.
- Drugi sprat? - pitao je lift boj.
Gospoica Marpl je potvrdno klimnula glavom i nasmeila se
prihvatajui izvinjenje. Izala je na drugom spratu i na putu do svoje
sobe se zabavljala pokuavajui, po svom starom obiaju, da rei
neke male i potpuno nebitne probleme koji su joj se motali po glavi.
Na primer, ono to je ledi Sedvik rekla nije bilo istina. Samo to se
popela u svoju sobu i verovatno se tada ''setila da je neto zaboravila"
(ako je to uopte bila istina) i sila dole da to nae. Ili je moda sila
da se sastane sa nekim? Ako je tako, ta li je to videla dok je izlazila
iz lifta? ta li ju je to toliko pogodilo da se odmah vratila u lift.

Oigledno je da je po svaku cenu htela da izbegne susret sa nekim,

ko god to bio. Mora da su to bili om novodoli gosti. Sredovena
ena i devojka. Majka i ki? Ne, zakljuila je gospoica Merpi, nisu
bile majka i ki.
ak i u hotelu ''Bertram'', sreno je razmiljala gospoica Merpi,
moe da se dogodi neto zanimljivo.
3
- Molim vas, da li je pukovnik Laskomb...? - ena sa ljubiastim
eirom bila je na recepciji. Gospoica orin joj se ljubazno
nasmeila, a deak koji je stajao tu pored bio je odmah poslat sa
porukom za pukovnika Laskomba. Trud mu je ovoga puta bio
uteen jer je pukovnik Laskomb u tom trenutku upravo ulazio u
predvorje i urno se uputio na recepciju.
- Kako ste, gospoice Karpenter? - uljudno se rukovao, a zatim
okrenuvi se devojci, uzviknuo:
- Draga moja Elviro! - uhvatio ju je toplo za obe ruke. - Tako, tako,
to je zaista lepo. Sjajno... sjajno. Doite da sednemo. - Poveo ih je do
fotelja i tamo ih smestio.
- Tako, tako - ponovio je. - To je lepo.
Napor koji je uloio bio je skoro isto opipljiv kao i njegov oseaj
neprijatnosti. Nije mogao stalno da ponavlja kako je to lepo. Dve
ene nisu pokazivale nikakvu nameru da mu pomognu. Elvira se vrlo
draesne smekala, a i gospoica Karpenter se potrudila da usta
razvue u bezlian osmeh, popravljajui rukavice.
- Da li ste dobro putovale?
- Da, jesmo. Hvala na pitanju - odgovorila je Elvira.
- Nije valjda bilo magle?
- Ne, nije.
- Avion je stigao pet minuta pre vremena - primetila je gospoica
Karpenter.
- Da, da. Dobro, vrlo dobro. - Prisilio se da nastavi. - Nadam se da
e vam se ovde dopasti.
- Oh, svakako, ovde je veoma lepo... - toplo je odgovorila gospoica
Karpenter ogledajui se. - Vrlo je prijatno.
- Hotel je dosta staromodan, plaim se - izvinjavao se pukovnik.

- Prilian je broj fosila. Nema, ovaj... plesa ili neeg slinog.

- Oh, pretpostavljam da nema - sloi se Elvira. Nezainteresovano se
ogledala. Bilo je potpuno nemogue dovesti hotel ''Bertram'' u bilo
kakvu vezu sa plesom.
- Ovde je sve puno fosila - ponavljao je pukovnik Laskomb. Moda je trebalo da vas odvedeni u neki moderniji hotel. Ne
snalazim se ba najbolje u ovim stvarima, znate.
- Ovde je sasvim lepo - odgovori Elvira pristojno.
- To je samo za nekoliko dana - nastavio je pukovnik Laskomb.
- Mislio sam da bismo veeras mogli da odemo na predstavu. Mogli
bismo da pogledamo mjuzikl... izgovorio je to oprezno, kao da nije
siguran da je to pravi izraz. Mislim da se zove ''Raspustite kosu,
devojke." Nadam se da nemate nita protiv?
- Divno - oduevila se gospoica Karpenter. - Bie to pravo uivanje,
zar ne, Elvira?
- Divno - ree Elvira bezlino.
- Posle vas vodim na veeru. U hotel ''Savoj''?
Gospoica Karpenter se rastapala. Pukovnik Laskomb se malo
razvedrio, pogledavajui Elviru malo ispod oka. Izgleda da je Elvira
zadovoljna, ali to ne eli da pokae pred gospoicom Karpenter. To
nije ni mogao da joj zameri.
Obratio se gospoici Karpenter: - Moda biste hteli da pogledate
sobe, da li je sve u redu...
- Oh, sigurna sam da je sve kako treba.
- Ako ipak bude neto to vam se ne svia, zameniemo ih. Ovde me
vrlo dobro znaju.
Na recepciji ih je doekala uvek ljubazna gospoica orin. Imale su
sobe dvadeset osam i dvadeset devet na drugom spratu, sa
zajednikim kupatilom.
- Idem gore, izvadiu stvari iz kofera - ree gospoica Karpenter. Moda biste ti, Elvira i pukovnik Laskomb, popriali malo nasamo.
Taktika, mislio je pukovnik Laskomb, suvie oigledna, ali ipak e je
se osloboditi bar za trenutak. Nije, dodue, znao ta bi rekao Elviri.
Bila je vrlo lepo vaspitana devojka, ali on nije bio navikao na ensko
drutvo. ena mu je umrla na poroaju, a dete, deaka, odhranili su
njeni roaci. Pukovniku je domainstvo vodila njegova starija sestra.

Sin mu se oenio i otiao u Keniju, imao je unuke od jedanaest, pet i

dve godine. Poseivali su ga s vremena na vreme i on ih je tada
zabavljao fudbalom i razgovorima o svemirskim letovima,
elektrinim vozom ili jahanjem na njegovoj nozi. To je bilo zaista
jednostavno. Ali mlade devojke!
Pitao je Elviru da li eli neto da popije. Mislio je da joj predloi
biter ili limunadu, ali ga je Elvira preduhitrila:
- Hvala - ree - uzeu din sa vermutom.
Pukovnik Laskomb ju je pogledao. udio se da devojke od, koliko je
njoj bilo, esnaest, sedamnaest godina, ve piju din sa vermutom.
Imao je, meutim, puno poverenje u njeno dobro vaspitanje. Ona je
sigurno znala drutveno vreme po Grinviu. Stoga je naruio din s
vermutom i eri.
Proistio je zatim grlo i upitao je:
- Kako je bilo u Italiji?
- Vrlo lepo, hvala.
- A tamo gde si bila kod, kako se ono zove, grofice? Nije bilo previe
sumorno?
- Ona je dosta stroga. Ali nisam previe obraala panju na to.
Pogledao ju je ispod oka, nije bio sasvim siguran da odgovor nije
pomalo dvosmislen.
Nastavio je, zapinjui, ali neto prirodnije nego to mu je to do tada
uspevalo: - ao mi je to se nas dvoje ne poznajemo tako dobro kao
to bi to trebalo, konano ja sam tvoj kum i staratelj. Meni je teko,
zna... za nekoga ko je ovako strogih moralnih naela teko je da
pogodim ta jedna devojka eli, ili bar... ono to bi trebalo da ima.
Nekada je to bilo osnovno obrazovanje i posle toga ono to se u moje
vreme zvalo devojaka kola. Ali danas je to, pretpostavljam, sve
mnogo ozbiljnije. Karijera, zar ne? Posao? Moraemo jednog dana
da ozbiljno porazgovaramo o tome. Da li si ve odluila ta bi htela
da radi?
- Mislim da u da idem na kurs za sekretarice? - rekla je Elvira bez
posebnog oduevljenja.
- Oh, znai hoe da bude sekretarica?
- Ne naroito.
- Ali, pa... u tom sluaju...

- To je samo za poetak - strpljivo je objanjavala Elvira.

- A moji roaci. Melfordovi, da li misli da e ti odgovarati kod
njih? Ako misli...
- Oh, ubeena sam da hoe. Nensi je vrlo mila, a i roaka Mil*************************************************
- To je, znai, u redu?
- Potpuno u redu, za sada.
Laskomb nije znao ta bi odgovorio na to. Dok je razmiljao ta bi
rekao, javila se Elvira. Postavila je vrlo direktno pitanje:
- Imam li ja novca'.'
utao je trenutak pre nego to joj je odgovorio, zamiljeno je
prouavajui. Zatim se odlui:
- Da, ima sasvim dovoljno novca. Odnosno, imae ga kada
napuni dvadeset i jednu godinu.
- A iji je on sada? Nasmeio se:
- uvaju ga za tebe; jedan deo se svake godine odvaja za tvoje
izdravanje i obrazovanje.
- A vi ste mi staratelj?
- Jedan od staratelja. Ima nas troje.
- ta bi se dogodilo da umrem?
- Hajde, Elvira, ti nee umreti. Kakve su to gluposti!
- Nadam se da neu... ali nikad se ne zna, zar ne? Prole nede-Ije se
sruio avion, svi su poginuli.
- Tebi se to sigurno nee dogoditi - odgovorio je Laskomb ubedljivo.
- Nikad se ne zna - rekla je Elvira. - Ba sada razmiljam ko bi
nasledio moj novac, ako ja umrem?
- Nemam pojma - odgovorio je pukovnik Laskomb nervozno. -Zato
to pita9
- Bilo bi zanimljivo to da saznam! - rekla je zamiljeno Elvira. Pitam se kome bi se isplatilo da me ubije.
- Dakle, Elvira! Ovo je zaista udan razgovor. Nije mi jasno odakle
ti uopte takve misli.
- Oh, samo razmiljam. ovek voli da zna na emu je.
32

Agata Krixti
- Valjda ne misli na Mafiju ili neto slino?
- Oh, ne. To bi bilo glupo. Ko bi dobio moj novac da sam uda-ta?
- Tvoj mu, pretpostavljam. Ali zaista...
- Da li ste sigurni u to?
- Ne, nisam siguran. Zavisi od testamenta. Ali ti nisi udata, zato se
brine oko toga?
Elvira nije odgovorila. Bila je odlutala u mislima. Posle nekog
vremena opet je upitala:
- Viate li moju majku?
- Ponekad, ne esto.
- Gde je sada?
- Oh.... u inostranstvu.
- Gde u inostranstvu?
- U Francuskoj ili Portugaliji. Zaista ne bih znao.
- Da li je nekada poelela da me vidi? - Njen bistar pogled se sreo
sa njegovim. Nije eleo da odgovori. Da li je to bio trenutak da se
kae istina, ili neto neodreeno, ili moda dobra, utena la? ta
rei devojci koja vas pita neto tako jednostavno, kad je odgovor na
to jednostavno pitanje beskrajno zamren.
- Ne znam - konano ree nesretno.
Njene oi su ga ozbiljno prouavale. Laskombu je bilo uasno
neprijatno. Sve je sada pokvario. Devojka se sigurno udi. Svako bi
se zaudio...
Zatim pokua ponovo:
- Verovatno misli... - zna, to je teko objasniti. Tvoja majka j'e,
pa. prilino razliita od... Elvira je energino potvrivala glavom.
- Znam. Stalno itam o njoj u novinama. Ona je sasvim neto
nrNphnn ??? np/7 7,nnravn mnra H,n ip Hivna nnha
Hotel Bertram
33
- Da - sloio se pukovnik. - To je potpuno tano. Ona je divna
osoba. - Zastao je. a onda nastavi. - Nije ba uvek najsranije imati
za majku divnu osobu. To moe da mi vcruje, jer je to istina.
- Vi nerado govorite istinu, zar ne? Ali ovo to ste sada rekli, to je
istina.

Oboje su sedcli pogleda uprtih u velika, metalom okovana vrata na

okretanje koja su vodila napolje.
Odjednom se vrata naglo otvorie, sa ustrinom koja je
neuobiajena za hotel ''Bertram'', propustivi mladia koji se
uputio pravo na recepciju. Nosio je kratki kaput od crne koe.
Njegova vitalnost je bila tako snana daje, po zakonu suprotnosti,
mirni hotel ''Bertram'' poprimio izgled nekog muzeja. Gosti su bili
pranjavi ostaci prolih vremena. Sagnuo se prema gospoici
orin:
- Da li je ovde odsela ledi Sedvik?
U ovakvoj situaciji gospoica orin se nije smekala. Oi su joj
bile tvrde kao da su od kamena:
- Da - odgovori, nevoljno poseui za telefon. - elite li...?
- Ne - odgovori mladi. - Hteo bih da joj ostavim poruku. Izvadio je
papiri iz depa konog kaputa i pruio ga preko pulta od
mahagonije prema gospoici orin.
- Hteo sam samo da budem siguran da je to pravi hotel. Moda mu
je u glasu bilo malo uenja dok je gledao po predvorju, zatim krene
prema izlazu. Hladnim je pogledom preao po ljudima koji su sedeli
okolo, istim je pogledom obuhvatio Laskomba i Elviru, tako da je
Laskomb osetio da ga sasvim neoekivano obuzima bes. Do
avola", mislio je u sebi, Elvira je zgodna devojka. Kad sam ja bio
momak ne bi mi ovakva devojka promakla, naroito meu ovim
fosilima." Ali mladi, izgleda, nije gubio vrcme sa zgodnim
devojkama. Okrenuo se prema recepciji i lagano podiui glas, kao
da eli da privue panju gospoice orin, upitao:
34
Agata Kristi
Hotel Bertram
35
- Koji je va telefonski broj... 1129, zar ne?
- Ne - odgovori gospoica orin. - 3925.
- Regent?
- Ne, Mejfejr.
Klimnuo je potvrdno. Zatim se okrenuo i izaao, zatvorivi vrata
jednako snano kao to ih je bio i otvorio.

Svi su, tako se inilo, duboko odahnuli, s mukom nastavljajui

zapoete razgovore.
- Dakle - rekao je pukovnik Laskomb kao da mu nedostaju reci... Dakle, zaista! Ovi mladi ljudi...
Elvira se smekala.
- Prepoznali ste ga, zar ne? - upitala je. - Sigurno znate ko je.
- U glasu joj se osetilo divljenje. Pokuala je da mu pomogne. - Ladislav Malinovski.
- Ah, to je... - Uinilo se poznatim to ime pukovniku Laskom-bu. Voza na trkama.
- Da. Bio je svetski prvak pre dve godine. Pre godinu dana je imao
teku nesreu. Sav se slomio. Ali. mislim da sada ponovo vozi.
- Podigla je glavu oslukujui.
- Ovo su njegova trkaka kola.
S ulice se u hotel ''Bertram'' probio zvuk snanog motora.
Pukovnik Laskomb je shvatio da je Ladislav Malinovski jedan od
Elvirinih idola. Pa", zakljuio je u sebi, bolje on, nego neki
upavi pop-peva, neki Bitls, ili kako ih ve zovu." Laskombova
shvatanja su bila dosta zastarela.
Vrata na okretanje su se opet otvorila. Elvira i pukovnik Laskomb
pogledae ih puni oekivanja, ali hotel ''Bertram'' se ve bio vratio
u normalu. Ovoga puta je to bio samo prosedi stariji svetenik. Na
trenutak je zastao zbunjeno se osvrui, kao da ne zna gde se nalazi
i kako je ovde stigao. Ovaj oseaj kanoniku Penifadru nije bio nepoznat. S vremena na vreme mu se deavalo da ne moe da se seti
odakle dolazi, kuda ide i zato! Dogaalo bi mu se to dok seta
ulicom ili dok bi sedeo na sastancima. Jednom mu se to dogodilo i u
crkvi. Jednostavno nije znao da li je propovcd ve odrao ili se tek
sprema da to uini.
- ini mi se da poznajem ovog starog momka - ree pukovnik
Laskomb. - Da vidimo... ko je to'7 Odseda ovde esto, mislim...
Aber-kromb? Arhiakon Aberkromb... ne. nije Aberkromb. mada
dosta pod-sea na njega.
Elvira je nczainlcresovano pogledala u kanonika Penifadra. U poredenju sa vozaem na trkama, nije joj bio posebno privlaan.
Svcte-nici je uopte nisu zanimali, mada je, otkako se vratila iz

Italije, morala da prizna da se pomalo divi kardinalima, priznajui

im bar dolinu slikovitost.
Lice kanonika Penifadra se u meuvremenu razvedrilo. Klimnuo je
sa odobravanjem. Sctio se gde je. Naravno, bio je u hotelu ''Bertram'';
ovde e prespavati na putu za... ali, kuda je on ono bese krenuo? U
Cadminstcr? Ne. ba je doao iz Cadminstera. Uputio se u... naravno,
na Kongres u Lucern. Sav blistajui, krenuo je ka recepciji. Ovde ga
je doekao smeak dobrodolice gospoice orin:
- Tako mi je drago to vas vidim, kanonie Pcnifadr. Divno
izgledate.
- Hvala, hvala, prole nedelje sam bio mnogo prehlaen, ali sada se
dobro oseam. Imate li sobu za mene? Ja sam vam pisao, zar ne?

Gospoica orin je pourila da ga umiri:

- O, da, kanonie Penifadr, primili smo vae pismo. Rezervisali
smo vam sobu broj devetnaest, imali ste je i proli put.
- Hvala vam. Znate, mislim da u... ekajte... trebae mi etiri
dana. Zapravo idem u Lucern i neu biti tu iedan dan, ali vas molim
Agata Krixti
Hotel Bertram
da mi zadrite sobu. Stvari u ostaviti ovde, u vajcarsku idem
samo sa malom putnom torbom. Nadam se da nee biti problema?
Gospoica Zorin ponovi:
- Sve e biti u potpunom redu. U pismu ste sve jasno napisali.
Neko drugi bi umesto reci jasno" sigurno rekao opirno", jer je
pismo zaista bilo podugako.
Sada kada se konano oslobodio svih sumnji, kanonik Pcnifadr je
duboko odahnuo, dozvoljavajui da ga zajedno sa prtljagom
otpreme u sobu broj devetnaest.
U sobi dvadeset osam gospoica Karpenter je bila skinula svoju
krunu od ljubiastog cvca i upravo je paljivo slagala spavaicu
preko kreveta. Podigla je glavu kad je u sobu ula Elvira:
- Ah, tu si, draga moja. Hoe li da ti pomognem da se raspakuje?
- Ne, hvala - odbila je Elvira pristojno. - Neu sve da vadim iz
kofera.

- Koju spavaicu eli? Kupatilo je u sredini. Rekla sam im da

tvoje stvari ostave u drugoj, udaljenoj sobi. Mislila sam da ova moe
da bude dosta buna.
- Vrlo ljubazno od vas - odvrati Elvira suvo.
- Da li si sigurna da ti ne treba moja pomo?
- Ne, hvala. Zaista mi ne treba. Mislim da u da se okupam.
- Dobra ideja. Hoe li prva da se okupa? Ja bih rado zavrila
raspremanje.
Elvira je klimnula. Otila je u kupatilo, zatvorila vrata i povukla
zavesu. Iz kofera je izvukla nekoliko stvari i stavila ih na krevet,
zatim se svukla i obukla kunu haljinu, otvorivi usput slavine nad
kadom. Vratila se u svoju sobu i sela na krevet oslukujui jedan
trenutak, a zatim je podigla slualicu:
- Ovo je broj dvadeset devet. Moete li mi dati Regent 1129.
U Skotland Jardu se odravao sastanak. Nije bio zvanian u pravom
smislu, ali svaki od sedmorice ljudi koji su nemarno sedeli zavaljeni
oko stola, bio je strunjak na svom polju. Problem koji je zaokupljao
panju ovih uvara zakona u poslednjih nekoliko godina naglo je
dobio na znaenju. Odnosio se na jednu od grana kriminalne
dclatnosti iji je nagli procvat postao krajnje zabrinjavajui.
Pljake na visokom nivou su postajale sve ee. Napadi na banke,
pljake vozova, krade poiljki dragog kamenja. Ne bi proao ni
mesec dana a da kriminalci ne bi pokuali i uspeno izveli neki
vei zahvat.
Ser Ronald Grejvs, zamenik komesara Skotland Jarda, je predsedavao sastankom. Po starom obiaju vie je sluao nego to je
priao. U ovakvim prilikama nije bilo referata, oni su potpadali u
redovni postupak Istranog odeljenja. Ovo je, meutim, bilo
savetovanje na visokom nivou, opta razmcna ideja i misli medu
ljudima razliitih gledita. Pogled Sera Ronalda Grejvsa je polako
prelazio po sakupljenim ljudima. Zatim je dao znak oveku u dnu
stola:
- Dakle, Oe. Daj da i od tebe ujemo neku pametnu.
Covek koga je tako oslovio bio je glavni inspektor Fred Dejvi. Nije
bio daleko od penzije, ali je izgledao jo starije nego to je to i bio.
Tako je i dobio nadimak. Bio je visok i snaan, a zbog njegovog

dobroudnog i blagog izgleda mnogi kriminalci su se prevarili,

otkrivi da je manje prijatan i lakoveran nego to izgleda.
- Da, Oe, daj da i tebe ujemo - rekao je jedan od inspektora.
- To je veliko - rekao je glavni inspektor Dejvi uzdahnuvi. -Da,
veliko je. A izgleda da jo uvek raste.
- Misli li na broj. kad kae veliko?
-Da
.
38
Agaia Kristi
Jedan od ljudi. Komstok, otrog lisijeg lica i budnih oiju, upade:
- Misli li da je to za njih prednost?
- l jeste i nije - odgovori Otac. - To bi /a njih mogla da bude
prednost. Jer do sada. nek ih avo nosi, jo sve dre vrsto u
rukama.
Vii inspektor Andtjus, plav, krhko graen policajac sanjarskog
izgleda, ree zamiljeno:
- Uvek sam smatrao da mnogo vie zavisi od veliine nego to se to
obino misli. Uzmite, na primer, posao koji ovek obavlja sam. Ako
je dobro voden i ako je pravog obima, dobitak je zagarantovan. Ako
se proiri, povea ga, zaposli vie ljudi, posao e u jednom
trenutku prei odreenu veliinu, i odjedanput, ode sve niz brdo.
Isti je sluaj i sa robnim kuama, ako su dovoljno velike, isplatie
se. Ako nisu dovoljno velike nee se odrati. Sve ima svoju
odreenu veliinu. Ako postigne odreenu veliinu i dobro je
voden, posao mora da se isplati.
- S ta misli, koliko je ovo veliko? - proceclio je Ser Ronald.
- Vee je nego to smo u poetku mislili - odgovori Komstok.
ovek grubog izgleda, inspektor Mek Nil, ubaci:
- Rekao bih da raste. Otac je u pravu. To neprestano raste.
- Moda je to i dobro - razmiljao je Dejvi naglas - Moda e
prebrzo da naraste, a onda bi moglo da im se izmakne iz kontrole.
- Pitanje je - javi se Mek Nil - koga da pokupimo i kada?
- Ima ih desetak koji su u to umeani. koje bismo mogli da
pokupimo - odgovori Komstok. - Tu su Harisovi, to znamo. Postoji
zgodno malo skrovite na putu za Luton. Ima garaa u Epsomu,
krma blizu Meidheda i konano vila uz Grejt Nort Road.
- Da li bi se isplatilo da nekoga od njih pokupimo?

- Sumnjam. To je sve sitna riba. Veza. Samo karike u lancu. Me-sto

gde se na brzinu preureuju kola, gde im se menja registracija;
pristojan lokal gde se ostavljaju poruke: nrodavnica nninvnih nrHa n
Hotel Bertram
39
kojoj se za tren moe promeniti lini opis, pozorini minker u 1st
En-du. je takoe vrlo koristan. Svi ti ljudi su plaeni. I to dobro
plaeni, ali oni nita ne znaju!
- Inspektor sanjalica, Andrjus, ponovi:
- Naleteli smo na izvanredno dobro organizovanu bandu. Jo im se
nismo pribliili. Znamo za neke njihove isporuke, ali to je sve. Kao
to rekoh, Harisovi su umeani, a i Marks, s finansijske strane.
Inostrana strana je u vezi sa Veberom, ali on je samo agent. Protiv tih
ljudi nemamo nikakve dokaze. Znamo da nekako kontaktiraju
meusobno, kao i sa raznim granama organizacije, ali ne znamo na
koji nain to izvode. Mi ih posmatramo i pratimo i oni to znaju.
Centralni, vitalni deo, mozak koji sve to pokree, negde je dobro
sakriven. Mi moramo da se trudimo da doemo do onoga koji sve to
planira.
- To deluje kao ogromna mrea - ree Komstok. - Slaem se da
negde mora da postoji glavni operativni tab. Mcsto gde se svaki
potez planira do najsitnijeg detalja. Negde neko sve smilja i daje
taan radni nacrt Operacija potanska poiljka" ili Operacija
banka ta i ta." Tih ljudi mi elimo da se doepamo.
- Moda ak ne rade u samoj zemlji - dobacio je Otac mirno.
- Da, rekao bih da je to mogue. Moda su u nekom iglou, ili u
atoru u Maroku, ili pak u planinskoj kuici u vajcarskoj.
- Ja ne verujem u te velike mozgove - odmahnuo je glavom Mek Nil.
- Oni dobro zvue u knjigama. Naravno, glava mora da postoji, ali ja
ne verujem u vrhunskog kriminalca. Pre bih rekao da se iza svega
toga krije jedan mali lukavi diktatorski savet. Centralistiki ureen,
s predsednikom. Zapoeli su sa neim mnogo unosnim i sada samo
dalje usavravaju svoju tehniku. Pa ipak...
- Da? - hrabrio ga je Ser Ronald.
- ak i u malom, dobro ureenom timu ima onih bez kojih se mnvp
?^ ; ,,om rin^in rnsVno nlsva S vremena na vreme, kad

40
Agata Kristi
im se uini da smo neto nanjuili, odbace nekoga izmeu sebe,
onoga ko e im najmanje nedostajati.
- Zar bi se usudili da to uine? Ne bi li to ipak bilo suvie rizino
za njih?
- Verovatno to tako rade da ovek ni ne primcti da je gurnut sa
splava. Ubedcn je da se okliznuo. On uti, jer zna da se to isplati. A
tako i jeste. Oni imaju dovoljno novca i mogu da dozvole sebi da
budu velikoduni. Briga za porodicu, ako je ima, moda
organizovano bekstvo.
- Toga imamo i suvie - ubaci Komstok.
- Verujem da ste svesni da nema mnogo koristi od prepriavanja
svih tih mogunosti - ree Ser Ronald. Uvek isto priamo.
Mek Nil se nasmejao:
- Zato ste nas, u stvari, zvali, Ser?
- Dakle - Ser Ronald je za trenutak zastao - mi smo svi sagla-sni oko
nae osnovne politike, oko toga ta nam je zadatak. Mislim da bi nam
dosta koristilo da se malo osvrnemo na sitnije stvari, detalje koji
naizgled ne znae mnogo, koje su samo malo iznad uobiajenog.
Teko je objasniti na ta mislim ali, kao u onom sluaju Silver, pre
mnogo godina, seate li se? Mrlja od mastila. Mrlja od mastila oko
mije rupe. Pitanje je zato bi neko istresao flaicu mastila u miju
rupu? Izgledalo je nebitno. Ali kada smo nali odgovor, to nas je
negde i odvelo. To je... grubo reeno... ono na ta sam mislio.
udne stvari. Nemojte da se ustruavate, ako naiete na neto to
vam je zapalo za oko, da spomenete to samo zato to je malo
uobiajeno. Neka sitnica, da tako kaem, ali koja se nigde ne
uklapa. Vidim da Otac klima glavom.
- Potpuno se slaem sa vama - ree glavni inspektor Dejvi. -Idemo,
momci, pokuajte da se setite neega. ak i ako je to samo neko sa
smenim eirom
Hotel Bertram
41
Odgovora nije bilo. Svi su bili nesigurni i pomalo zbunjeni.
- Idemo - hrabrio ih je Otac. - Evo. ja u prvi da se rtvujem. Ovo je

samo smena pria, moete da je shvatite kako hoete. Pljaka

Londonske i Metropoliten banke. Filijala u Karmoli Stritu. Seate
se? itava lista automobilskih registracija, boja i tipova. Molili smo
da se jave svedoci i ljudi su se javljali... itekako su se odazivali! Oko
sto pedeset pogrenih informacija! Konano smo iz toga izvukli
jedno sedam automobila, koji su u kritino vremc bili vieni u
blizini i od kojih je svaki mogao da uestvuje u pljaki.
- Da - ree Ser Ronald. - Nastavi.
- Ostala su jedno dva automobila do kojih nismo mogli da doemo,
izgleda da su im registracije bile izmenjene. Nita neobino, to se
esto deava. Veinu ih na kraju ipak pronaemo. Podsetiu vas
samo na jednog od njih. Automobil Mori Oksford, crna limuzina,
registracija CMG 256, prijavio ga je deurni policajac. Rekao je da
ga je vozio sudija Ludgrov. - Pogledao je oko sebe. Sluali su ga, ali
bez vidnog interesovanja.
- Znam - nastavio je - pogrean podatak, kao i obino. Gospodin
sudija Ludgrov je dosta upadljiv starkelja, ruan kao greh. Dakle, to
nije bio sudija Ludgrov, jer je on ba u to vrcme bio u sudu. On ima
Mori Oksforda ali njegova registracija nije CMG 256 - opet je
pogledao prisutne. - Dobro, dobro. Rei ete, nema veze. Broj
njegovih kola je CMG 265. Vrlo slian, ha? Ba tip greke koja se
esto deava kada se eli zapamtiti neki broj.
- ao mi je - ree Ser Ronald. - Nisam ba shvatio...
- Ne - ree glavni inspektor Dejvi - pa tu i nema ta da shvati,
zar ne? Samo... broj je bio vrlo slian pravom broju, zar ne? 265 256 CMG. Zaista prava sluajnost, to se u kritino vreme i na kri42
Agata Kristi
itom za samo jednu cifru od prave, i s vozaem neverovatno
slinom vlasniku kola.
- Ne misli valjda...?
- Samo jedan mali broj je razliit. Danas se to zove namcrna
greka". Izgleda upravo tako.
- Izvini Dejvi, jo uvek mi nije jasno.
- Oh, mislim da nema ta da ti bude jasno. Imamo Mori Oks-forda,
broj CMG 256, koji prolazi dva minuta posle pljake banke. Za

volanom deurni policajac prepoznaje sudiju Ludgrova.

- Tvrdi da je to zaista bio sudija Ludgrov?
- Ne, neu da kaem da je sudija Ludgrov bio umean u pljaku
banke. On je bio odseo u hotelu ''Bertram'' u Pond Stritu, a u vre-me
koje nas interesuje bio je na sudu. Sve je tano provereno. Tvrdim
da je broj kola, tip i boja, kao i injenica da je deurni policajac
prepoznao sudiju Ludgrova, koga je dobro znao iz vienja,
sluajnost, koje bi ipak trebalo da neto znae. Izgleda, meutim,
da ne znae nita. To je loe.
Komstok se neprijatno vrpoljio:
- Bio je jedan slian sluaj u vezi sa onom pljakom dragog
kamenja u Brajtonu. Bio je neki stari admiral, zaboravio sam kako se
zove. Jedna ena ga je prepoznala, tvrdila je da je on bio tamo.
- Zar nije bio tamo?
- Ne, nije. Te noi je bio u Londonu. Bio je na nekakvoj proslavi,
mislim.
- I odseo je u svom klubu?
- Ne, bio je odseo u hotelu... ba mi se ini da je to bio onaj koga ste
upravo spomenuli, Oe, ''Bertram'', zar ne? Miran oak. Tamo,
izgleda, odsedaju mnogi penzionisani oficiri.
- Hotel ''Bertram'' - ponovi inspektor Dejvi zamiljeno.
Hotel Bertram
43
5
Gospoica Marpl, kao i obino, vrlo rano se probudila. Bila je
zadovoljna sa svojim krevetom, bio je zaista udoban.
Odskakutala je do prozora i razmakla zavcsu, putajui u sobu
svetlost bledog londonskog dana. Svetio u sobi joj je i dalje gorelo.
Dali su joj divnu sobu, potpuno u stilu hotela ''Bertram''. Tapete sa
cvetnim dezenom, veliki sjajni ormari od mahagonije s toaletnim stoiem koji se tu dobro uklapao. Dvc uspravne stolice i fotelja
razumne visine. Vrata su vodila u kupatilo koje je bilo moderno, ali
su ploice koje su bile posute ruama uspevale da izbriu svaki
oseaj prc-terane higijene.
Gospoica Marpl se vratila u krevet, malo je protresla i podigla
jastuke, zatim je pogledala na sat, bilo je osam, uzela molitvenik koji

ju je svuda pratio i, kao i obino, proitala stranu ipo predvienu

za taj dan. Posle toga je uzela pletivo i dala se na posao. U poetku
je plela sporo, jer su joj ujutro prsti ukoeni od reume, ali joj se
ubrzo ritam popravio, a prsti izgubili bolnu ukoenost.
- Jo jedan dan - ree gospoica Marpl u sebi, pozdravljajui tu
injenicu sa svojsvtenim blagim zadovoljstvom. Jo jedan dan... a
ko zna ta on nosi.
Opustila se i. ostavivi pletivo, pustila da joj misli lutaju... Seli-na
Hezi... kakvu li je simpatinu kuicu imala u St. Men Midu... a sada
je neko stavio onaj runi zeleni krov... muffini"... prepuni
maslaca... ali vrlo dobri... I zamisli, imaju i starinski kola sa
kimom! Ko bi jo mogao da se ponada da e ovde sve biti kao
nekad... jer, konano, vreme nije stajalo u mestu. Zaustaviti ga na
ovaj nain mora daje kotalo puno novca... Nigde nema ni
komadia plastike!... Ve-rovatno da im se isplati. Staromodno se
uvek ponovo vraa... Eto, Iju44
Agata Kristi
joj se inilo nestvarnim... Uostalom, zar je udno?... Prolo je ve
pedeset, ne ezdeset godina otkako je poslcdnji put bila ovdc. A nije
joj se moglo initi stvarnim jer se bila saivela sa ovom godinom
gospcd-njoni. Zaista, bilo je tu nekoliko vrlo zanimljivih problema...
Udobnost i ljudi... prsti gospoice Marpl su jo dalje odgurnuli
pletivo.
- Duboki depovi - ree naglas... - Duboki depovi,
pretpostavljam... A dosta teko se danas nalaze...
Da li bi to mogao da bude razlog za onaj udan oseaj neprijatnosti
koji ju je bio obuzeo prole noi? Onaj oseaj da neto nije u
redu...
Svi ti stari ljudi... vrlo slini onima kojih se sec'ala od pre pedesetak
godina. Oni su tada izgledali prirodno... ali danas... Stariji ljudi ne
izgledaju vie kao nekad... oni danas na licu imaju onaj napeti,
uurbani izraz, koji im daju nereeni ivotni problemi, oni jure po
sastancima nastojei da ostave utisak zaposlenosti i vanosti, ili
farbaju kosu u plavo, ili nose perike, a ruke im nisu uske i negovane,
kao one kojih se seala... njihove su grube od pranja i

deterdenata...
Ba zbog tih sitnica su ljudi u hotelu ''Bertram'' bili nestvarni. Ali
injenica je da oni ipak postoje. Selina Hezi je bila itekako stvarna. I
onaj zgodni stariji pukovnik je bio stvaran... Selina ih je bila
upoznala, ali nije mu se vie seala imena... i naravno biskup (dragi
Robi), ali on je ve bio mrtav.
Gospoica Marpl pogleda na svoj sati. Bilo je osam i trideset.
Vreme za doruak.
Prouavala je uputstva za goste (slova su bila sjajna, velika, mogli
ste da itate i bez naoara).
Obroke ste mogli telefonski da naruujete ili pritiskom na dugme s
natpisom Sobarica".
Gospoica Marpl je uradila ono drugo. Nerado se sluila telefoHotel Bertram
45
Rezultat je bio odlian. Ubrzo se zaulo kucanje i na vratima se
pojavila savrena sobarica. Prava sobarica, i ona skoro nestvarna, u
svojoj prugastoj plavoj utirkanoj uniformi sa svee ispeglanom
kapicom, nasmejana, ruiasta, oito seljakog porekla. Gdc li su
nalazili te ljude?
Gospoica Marpl narui doruak. aj. kuvana jaja, svee pecivo.
Sobarica je bila tako savreno uigrana da nije ni spomenula
peninu kau ili sok od narande.
Doruak je stigao za tren oka. Na velikom, prikladnom posluavniku koio se izbocni ajnik. zatim posuda sa mlckom, srebrni
bokal s vrelom vodom. Bila su tu i dva kuvana jajeta na prenom
hlebu, kuvana ba onako kako treba, zatim maslac, pa marmelada,
med i dem od jagoda. Pecivo je mirisalo na svee peeni hleb i
niim nije podsealo na one uobiajene tvrde loptice s papirnatom
sredinom. Na posluavniku su se nale i po jedna jabuka, kruka i
banana.
Gospoica Marpl je neno i sa povercnjcm presckla kuvano jaje.
Nije se razoarala. Bogato, gusto umance je poteklo na hleb. Prava
jaja!
Sve je bilo vrue. Pravi doruak. Tako ga je ona kod kue
spremala, ali ovde to nije morala. Bio je donet pred nju kao da je

bila... ne kraljica... kao da je bila starija gospoda u dobrom, ne

preskupom hotelu, verovatno ncgde 1909. godine. Gospoica Marpl
je izrazila svoje zadovoljstvo sobarici koja, smeei se, odgovori:
- Oh, da, gospoo, na ef vrlo pomno priprema doruak.
Gospoica Marpl ju je prouavala sa odobravanjem. U hotelu
-.Bertram'' su se oigledno mogla oekivati uda. Prava sobarica.
Su-jeverno se utinula za ruku.
- Da li ste ve dugo ovde?
- Skoro tri godine, gospodo.
46
Agata Kristi
Hotel Bertram
47
- Bila sam u hotelu Lstborn". Vrlo moderan hotel... ali su meni
staromodna mesta kao to je ovo mnogo draa.
Gospoica Marpl otpi gutljaj aja. Uhvatila se kako neodreeno
pcvui. Reci davno zaboravljene pesme same su navirale: Oh. gdc
si bio itavog ivota..."
Izgledalo je kao da je sobarica pomalo zbunjena.
- Upravo sam se setila jedne stare pesme - cvrkutala je gospoica
Marpl, izvmjavajui se. - Nekada je bila veoma popularna.
I ponovo je tiho zapevala: Oh, gdc si bio itavog ivota..."
- Prepoznajete li je?
- Pa, u stvari... - poe sobarica da se izvinjava.
- To je bilo jako davno. Oh, znate, oveku se ovde vraaju stare
uspomene...
- Svakako, gospodo, verujem da mnoge gospode koje dolaze ovde
isto oscaju.
- Moda zbog toga i dolaze...
Sobarica je otila. Oigledno je navikla na stare dame i njihove
uspomene.
Gospoica Merp] je zavrila sa dorukom i ustala. Oscala se
prijatno lenjom. Ve je bila napravila plan za dopodnevni izlazak.
Na-meravala je da ide u kupovinu. Ne suvie daleko da se ne bi
umorila. Danas, moda, Oksford Strit. A sutra, Njugsbrid.
Unapred se zadovoljno smekala.

Bilo je skoro deset kada se pojavila na hodniku u punoj opremi:

eir, kiobran... za svaki sluaj, mada je vremc bilo lepo... runa
torbica... najlepa koju je imala.
Druga vrata do njenih su se naglo otvorila, na njima se pojavila Bez
Sedvik rta hi ictn tnlrn hi- nr,at ; :;u .... iGospoica Marpl je razmiljala silazei niz stepenice. Ujutru je
uvek koristila stepenice, to bi je malo razgibalo. Hodala je sve
sporije... i konano stala.
II
Pukovnik Laskomb je prolazio hodnikom prema liftu, kad su se jedna
vrata naglo otvorila i na njima se pojavi Bez Sedvik:
- Ah, tu li si! Ve satima te ekam u zasedi. Gde bismo mogli da
razgovaramo a da nam se ovi fosili ne motaju neprekidno oko nogu.
- Pa, zaista, nisam sasvim siguran... Mislim da na meduspratu ima
neto nalik na salon za pisanje.
- Doi radije ovde. Brzo, dok sobarice ne primete.
Nakon to je pukovnik uao oklevajui u sobu, vrata su se za njim
odluno zalupila.
- Nije mi uopte palo na pamet da bih tebe, Bez, mogao da naem
u ovom hotelu.
- To ti verujem.
- Hou da kaem, ne bih doveo Elviru ovamo. Elvira je ovde, to
zna?
- Sino sam je videla sa tobom.
- Ali ja zaista nisam znao da si ovde. Ovo mesto ti nikako ne
odgovara.
- Ne znam samo zato - ree Bez Sedvik hladno. - Ovo je da0 naJudobniji hotel u Londonu. Zato ne bih mogla tu da odsed-nem?
- Mora mi verovati da nisam ni sanjao... mislim... ogledala ga je i
nasmeiala se. Bila je obuena za izlazak. U tai
knmnW,, .._.,
...
. .
...
Hotel Bertram
49
neobino mladoliko i ivahno. Pored nje pukovnik Laskomb se
ose-ao star i izbledeo.
- Dragi Derek, nemoj da me zabrinjava. Ja te ne optuujem da si

hteo da uprilii sentimentalni susret majke i kerke. Ljudi se esto

sreu na najneverovatnijim mestima. Ali svakako mora Elviru da
odvede odavde. Odvedi je odavde odmah, jo danas!
- Oh, pa ona svejedno odlazi. Hou da kaem, doveo sam je samo
na nekoliko dana. Sutra ide u Melford.
- Jadnica, tamo e joj biti smrtno dosadno. Laskomb ju je zabrinuto
pogledao:
- Misli li da e joj biti jako dosadno? Bez ga je bilo ao.
- Verovatno nee posle Italije. Moda joj se ak uini divlje
uzbudljivim.
Iznenada Laskomb, skupivi hrabrost, ree:
- Sluaj Bez, zaprepastio sam se kada sam te ugledao ovde... ali zar
ne misli... pa, zna. moda je to sudbina. Mislim da bi to mogla
da bude prilika... siguran sam da ti ne moe ni da zamisli kako se
jadna devojka osea.
- ta ti to pokuava da kae, Derek?
- Pa, ti si joj majka. zna.
- Naravno da sam joj majka. Ona je moja ki. I ta smo ona ili ja
ikada od toga imale... ili emo imati?
- Ne moe unapred da zna. Ja mislim... mislim da ona pati zbog
toga.
- ta te navodi na tu pomisao? - otro upita Bez Sedvik.
- Neto je jue spomenula. Pitala je gde si i ta radi.
Bez se nasloni na prozor. Stajala je tako neko vrcme lupkajui
noktom po staklu.
- Ti si tako mio, Derek. Tvoje ideje su divne. Ali one su
neizvodljive, jadni moj anele. To utuvi sebi u glavu. Ne mogu da se
sprovedu, a mogu da budu i vrlo opasne.
- Ali molim te, Bez. Opasne?
- Da, da, da. Opasne. Ja sam opasna. Uvek sam bila opasna.
- Kad se samo setim ta si sve radila...
- To su moje stvari - odvrati Bez Sedvik. - ivot u stalnoj opasnosti
mi je postao navika. Ne, moda ne navika. Moda potreba. Neto
slino kao doza heroina koju narkomani moraju da uzmu s vremena
na vremc da bi im ivot izgledao lep i vredan ivljenja. Ali to je u
redu. To se tie samo mene. Ja nisam nikad uzimala drogu... nije mi

trebala. Opasnost je moja droga. Meutim, ljudi koji ive kao ja

predstavljaju opasnost za druge. Zato ne budi tvrdoglava stara
budala, Derek. Dri tu devojku to dalje od mene. Od mene ne moe
da naui nita dobro. Ja mogu samo da joj naudim. Nemoj da joj,
ako ne mora, nikada kae da smo bile u istom hotelu. Nazovi
Melfor-dove i odvedi je kod njih jo danas. Nadi nekakav izgovor za
iznenadnu urbu...
Pukovnik Laskomb je gladio brkove oklevajui.
- Mislim da grei, Bez - uzdahnuo je. - Pitala je gde si. Rekao
sam da si u inostranstvu.
- I biu tamo za dvanaest sati, tako se sve slae.
Prila mu je, poljubila ga u vrh brade, zatim ga je blago okrenula,
otvorila vrata i neno ga gurnula iz sobe. Dok su se vrata za njim
zatvarala, pukovnik Laskomb je primetio stariju gospodu kako ide
hodnikom prema njemu, mrmljajui neto nerazgovetno i
preturajui po staroj torbici.
- Boe, boe. Verovatno sam ga ostavila u sobi. Oh boe. Prola
je pored pukovnika Laskomba uopte ga ne gledajui. StiAgata Kristi
dornim pogledom isprati pukovnika do stepenica, zatim joj pogled
sklizne prema vratima sobe Bez Sedvik.
III
Osnaen dorukom, u predvorju se pojavio kanonik Penifadr,
zaboravio je da treba da ostavi klju na recepciji, proao je kroz
vrata na okretanje i odmah je bio smeten u taksi uz pomo vratara,
Irca, ija je to bila dunost.
- Kuda gospodine?
- Oh boe - zavapi kanonik Penifadr na muci. - Dakle, da vidimo...
gde sam se ono uputio?
Dok su vratar i kanonik Penifadr pokuavali da rese ovaj zamreni
problem, u Pond Stritu je nastao krai zastoj u saobraaju.
Konano je kanoniku Penifadru sinulo i taksi je bio upuen prema
Bri-ti Museumu.
Vratar je ostao na trotoaru iroko se cerei, a poto je izgledalo da
drugih gostiju nema, odetao je neto dalje zvidei iskrivljeno
nekakav stari spev. Dok je tako etao, jedan od prozora u prizemlju

hotela se naglo otvorio. Vratar to ne bi ni zapazio da se kroz prozor

nije zauo enski glas:
- Tako si, dakle, zavrio, Miki. ta te je, zaboga, dovelo u ovaj
hotel?
Vratar se iznenadno okrenuo i zagledao u prozor, na kome se
pojavila glava ledi Sedvik.
- Ne prepoznajc me?
Vratarevo lice izgubi zaueni izraz i on uzviknu:
- Pa, ako to nije Bezi! Zamisli ovo! Posle svih ovih godina, inaHotel Bertram
51
- Niko osim tebe me nije zvao Bczi! To je odvratno ime. ta si radio
sve ove godine?
- Svata pomalo - odgovori Miki suzdrano. - Nisam bio stalno po
novinama kao ti. Stalno piu o tvojim avanturama.
Bez Sedvik se nasmejala:
- Svakako se drim bolje od tebe. Ti suvie pije. Uvek si previe
pio.
- Dobro se dri jer si uvek imala para.
- Tebi novac nita ne bi pomogao. Samo bi jo vie pio i otiao bi
dodavola, u to sam ubcena. elim da ujem ta te je dovelo
ovamo.
- Trebao mi je posao. Imam ovo ovde... preao je rukom preko
odlikovanja.
- Ah, vidim - rekla je. - Sva su prava, zar ne?
- Sigurno da su prava. A kakva bi bila?
- O, verujcm ti. Bio si uvek hrabar. Uvek si bio dobar borac. Da,
vojska ti je, sigurna sam, dobro odgovarala.
- Vojska je dobra dok se bori, ?? posle u miru...
- A onda si poeo ovo da radi. Nisam mogla ni da zamislim...
Zautala je.
- ta nisi mogla da zamisli. Bezi?
- Nita, udno je to sam te srela posle toliko godina.
- Ja nisam nita zaboravio - ree ovek. Nisam te nikad zaboravio,
mala Bezi. Oh, bila si slatko devoje. Dobar komadi.
- Prokleta glupaa, to sam bila - odvrati ledi Sedvik.

- To je, dodue, istina. Nisi bila ba pametna. Inae nikad ne bi

pola sa mnom. Kako si samo znala sa konjima. Sea se one
kobi-'e. kako se zvala...? Moli O'Flin, ah, bila je pravi avo.
~ Ti si bio jedini koji je smeo da je uzjae - seala se gospoda
Aga ta Kristi
Hotel Bertram
53
- Zbacila bi ona mene da je mogla! Kad je videla da ne moe.
predala se. ?? bila je prava lepotica. Samo, ako priamo o jahanju,
nije u elom kraju bilo bolje jahaice od tebe. Kako si se ti drala
u sedlu, kako si drala uzde! Nikad u tebi nije bilo straha, ni trena!
Takva si i ostala, reko'bi. Avioni, trkaka kola...
Bez se s me jala.
- Moram da zavrim svoje pismo - povukla se s prozora. Miki se
podigao na prste:
- Nisam zaboravio Beligovlan - ree znaajno. - Nekoliko puta sam
hteo da ti piem...
Iznutra je dopirao otar enski glas Bez Sedvik:
- I ta time hoe da kae, Miki Gormanc?
- Samo kaem, kako nita nisam zaboravio... samo te podseam.
Glas Bez Sedvik je i dalje bio otar:
- Ako misli na ono to ja mislim da misli, dau ti jedan savct:
zaboravi sve to. Ako bude pravio neke probleme, ubiu te kao
takora. Nekoliko ljudi ve imam na dui.
- ?? to nije isto, to je bilo u ratu...
- Rat ili ne... meni je to svejedno.
- O, dobri boe, ti bi to i uinila! - u glasu mu se oscalo divljenje.
- U Beligovlanu...
- U Beligovlanu - prekinula ga je - su ti platili da dri jezik za
zubima, dobro su ti platili. Uzeo si novac. Od mene nemoj nita vie
da oekuje.
- To bi bila lepa romantina priica za novinare...
- uo si ta sam ti rekla.
- Ah - smejao se. - Ne mislim ja to ozbiljno. Samo sam se alio. Ne
bih ja nikad povredio moju malu Bczi. Drau jezik za zubima.
Zatvorila je prozor. Zagledala se u sto pred sobom. Tu je jo uvek

stajalo nedovreno pismo. Ona ga uze i, napravivi od njega

lopticu, baci u ko za otpatke. Zatim, ne osvrnuvi se, izae iz
sobe.
Salon za pisanje u hotelu ''Bertram'' inio se pustim i kada to nije
bio. Dva pisaa stola su bila zgodno smetcna pod prozorom, desno
je stajao stoi sa asopisima, levo su bile dve fotelje s vrlo
visokim naslonima koje su bile okrenute prema kaminu. To su bila
omiljena mesta starije gospode koja bi tu, sakrivena, odremala do
popodnevnog aja. Oni koji su dolazili da piu nisu ih ni
primeivali. Do podneva su fotelje bile obino slobodne.
Ali desilo se da su ba tog jutra obe bile zauzete. U jednu se bila
smestila starija gospoda, dok je drugu zauzela vrlo mlada devojka.
Onda je devojka ustala. Stajala je trenutak, nesigurno gledajui
prema vratima koja su se upravo zatvorila iza ledi Sedvik, a zatim i
sama krene prema njima. Lice Elvire Blejk bilo je smrtno belo.
Prolo je jo pet minuta pre nego to se stara gospoda pomakla.
Gospoica Marpl je konano odluila da je pauza, koju je planirala
izmeu oblaenja i izlaska, trajala dovoljno dugo. Bilo je vreme da
izae i uiva u arima Londona. Mogla bi da odeta do Pikadelija
i da tamo sedne na autobus broj devet za Haj Strit Kensington, ili bi
pak mogla da proeta do Bond Strita i da sedne na broj dvadeset pet
i doveze se do robne kue Maral & nelgrov", ili bi moda ak
mogla da ode u suprotnom pravcu do prodavnice Armi & Nevi".
Dok je prolazila kroz vrata na okretanje jo nije bila odluila gde e.
Vrata!, Irac, koji se u meuvremenu vratio na svoje mesto, odluio
je umesto nje.
- Trebae vam taksi, gospodo - rekao je odluno. ~ Ne, mislim da
nee - branila se gospoica Marpl. - Mogu da sednem r hmi
Hvnrlpcpt npt ili na hroi dva u Park Lineu.
54
Agata K/isti
Hotel Bertram
55
- Ne. Autobus ne valja - odluno j'e nastavio vratar. - U vaim
godinama je vrlo rizino voziti se autobusom. Kako oni koe i
kreu!... Jednostavno vas srue s nogu, ozbiljno. Danas vie niko

nema ob/ira... Pozvau vam taksi, moete da idete kud god elite,
kao kraljica.
Gospoica Marpl je bila prisiljena da popusti:
- Dobro, moda je bolje da idem taksijem.
Vratar nije trebalo ni da zvidi, samo je pucnuo prstima i taksi se
smesta, kao zaaran, stvorio pred njima.
Ulazei u taksi, gospoica Marpl iznenada promeni plan i odlui da
se odveze do prodavnice sa garderobom Robinson & Kalver", s
namerom da pogleda njihovu bogatu ponudu lanene posteljine. Sva
srena je sedela u taksiju, oseajui se, kao to joj je vratar i
obeao, kao kraljica. U mislima je ve unapred uivala u lanenim
aravima, lanenim jastunicama i pravim kuhinjskim krpama, na
kojima nisu bile naslikane banane, smokve ili psi koji dube na glavi,
to oveku kod pranja suda samo smeta.
Na recepciji se iznenada pojavi ledi Sedvik:
- Da li je gospodin Hamfris u kancelariji?
- Jeste, ovde je, ledi Sedvik - gospoica Zorin je izgledala malo
uznemirena.
Ledi Sedvik je prola iza njenog pulta, zakucala na vrata i upala u
kancelariju.
Gospodin Hamfris podie pogled:
- ta...
- Ko je zaposlio onog Majkla Gormana? Gospodin Hamfris poe da
muca:
- Posle Parfitovog odlaska... imao je udes sa kolima, pre mesec dana.
Morali smo odmah da mu naemo zamenu. Izgledalo je da je
nje u vojsci... Nije moda naroito bistar, ali ponekad je tako bolje.
Imate li neto protiv njega?
- Dovoljno da ga ne elim ovde.
- Ako elite - spremno odgovori Hamfris. - Moemo odmah da mu
damo otkaz...
- Ne - ree ledi Sedvik - za to je ve prekasno. Nije vano.
- Elvira!
- Zdravo. Bridit.
Plemenita Elvira Blejk ulazila je na vrata kue u Onslou Skveru. Tu
ju je ve ekala prijateljica, jer ju je videla kako dolazi, motrei na

nju sa prozora svoje sobe.

- Idemo gore - ree Elvira.
- Da, to je pametnije, inae e nas mama zarobiti.
Devojke su pojurile uz stepenice izbegavi tako za dlaku Briditinu majku, koja je ba tada izlazila iz svoje sobe.
- Ti si zaista srena jer nema majku - ree Bridit zadihano,
putajui prijateljicu u svoju sobu i vrsto zatvarajui vrata. Mislim, mama je srce i tako dalje, ali ta sve ne pita! Ujutro, u
podne, uve-e, neprestano. Gde ide? Gde si bila? S kim si bila? I,
jesu li oni ljudi roaci porodice s istim prezimenom iz Jorkira?
Kad pomislim samo na ispranost svega toga!
- Verovatno nemaju na ta drugo da misle - zakljui Elvira
neodreeno. - Sluaj me sada, Bridit, moram da obavim neto
vrlo vano, morae da mi pomogne.
- Pomoi u ti ako mogu... U emu je problem? Da li je u pitanju
56
Agata Krist/
Hotel Bertram
57
- Ne, nije. - Bridit je izgledala razoarano. - Moram na jedan dan
u Irsku, a ti mora da mi pomogne.
- U Irsku? Zbog ega?
- Ne mogu sada da ti objanjavam. Nemamo vremena. U jedan i
trideset imam kod Praniera" sastanak sa mojim staraocem.
- Kako si se oslobodila Karpcnterice?
- Pobegla sam joj kod Debenhama". Bridit se kikotala.
- Posle ruka me vode kod Melferdovih. Kod njih ostajem do punoletstva.
- Sablasno!
- Nadam se da u izdrati. Roaku Mildred je vrlo lako prevariti.
Dogovoreno je da u u kolu ii u Londonu. Postoji nekakav teaj,
zove se Svet danas". Vode te na predavanja, u muzeje, galerije i
crkve. Bitno je da niko ne proverava gde si! Moi emo sasvim
pristojno da udesimo sebi ivot.
- Nadam se - smejuljila se Bridit. - To nam je uspevalo u Italiji, zar
ne? Stara Marokanka je mislila da je strano stroga. Nije imala

pojma ta smo sve u stanju da uradimo kada hoemo.

Obe devojke su se nasmejale, uivajui u seanju na uspene
akcije.
- Ipak, dosta toga je trebalo smisliti - seala se Elvira.
- Koliko genijalnih lai! Ima li novosti od Gvida?
- Napisao mi je dugako pismo i potpisao se kao Ginerva. Ali,
molim te, prestani malo da pria. Treba jo dosta toga da se uradi,
a imamo samo sat i po vremena. Sada, za poetak, samo sluaj.
Sutra dolazim u London kod zubara. To je jednostavno, mogu da ga
otkacm telefonski, a to moe i ti da uradi. Zatim oko podne
treba nazvati Melfordove, mora da se pravi kao da si tvoja mama
i da im kae da
- To bi trebalo da progutaju. Jo e nam biti zahvalni to te
primamo. Ali, recimo ta ako ne uspe da se vrati za jedan dan? poe Bridit nesigurno.
- Imaemo dosta vremena da do tada neto smislimo - nestrpljivo
joj je odbrusila Elvira. - Ono to me trenutno najvie zabrinjava je
novac. Ti ga verovatno nema?
- Imam skoro dve funte.
- To nije nita. Moram da kupim avionsku kartu. Proverila sam
letove. Stiem za dva sata. Sve zavisi od toga koliko e mi tamo
trebati vremena.
- Zar ne moe da mi kae zbog ega ide?
- Ne, ne mogu. Ali je strano vano.
Elvirin glas se toliko promenio da ju je Bridit zaueno
pogledala.
- Zar je toliko ozbiljno?
- Da, vrlo je ozbiljno.
s
- Da li je to neto za ta niko ne sme da zna?
l
- Ba tako. Uasno je, uasno poverljivo. Moram da
proverim da
\ H je neto istina ili ne. Glupo je to sa novcem. Najgluplje je to to i
sam ja, u stvari, prilino bogata. Ali sve to mi daju jedva je dovolj-|
no za garderobu. Taj novac nestane im ga dobijem.
- Mogao bi ti tvoj staratelj, pukovnik... Kako se ve zove... pozajmiti
malo novca.

- To ne bi moglo. Postavljao bi mi gomilu pitanja i hteo bi da zna

zato mi treba.
- Oh, boe, naravno. Nikako ne mogu da shvatim zato svi
postavljaju toliko pitanja. Zamisli, kada me neko nazove, mama
odmah mra da pita ko je. A uopte je se to ne tie!
Elvira se odsutno sloila.
~ Da li i iVarla nptn 7a]rr/ila Rrifl/lf''
58
Agata Kristi
Hotel Bertram
59
- Nisam, ne bih ni znala kako se to radi.
- To je jednostavno. Ode kod odreenog zlatara, koji i/nad vrata
ima tri kugle, zar ne?
- Sumnjam da bi neto od onoga to imam moglo da interesujc
zalagaonicu.
- Zar tvoja majka nema nikakav nakit?
- ini mi se da je bolje od nje ne traiti pomo.
- Da. moda. Ali mogli bismo neto da joj ukrademo.
- Oh. sumnjam da bismo uspele - zaprepaeno e Bridit.
- Zato? Pa... moda si u pravu. Ali kladim se da ne bi primetila da
joj neto nedostaje. Setila sam se. Idemo kod gospodina Bolarda.
- Ko je gospodin Bolard?
- Oh, neto kao porodini zlatar. Kod njega uvek nosim sat na
popravku. Poznaje me jo od moje este godine. Hajde. Bridit,
idemo odmah tamo. Imamo jo samo toliko vremena.
- Bolje da izaemo na zadnja vrata, tako nas majka nee pitati kuda
idemo.
Pred odavno osnovanom zlatarom Bolard & Vajtli" u Bond Stri-tu.
devojke su jo jedanput proverile dogovor.
- Sigurna si da si sve shvatila. Bridit?
- Mislim da jesam - odgovori Bridit glasom koji je bio daleko od
srenog.
- Prvo treba - ree Elvira - uskladiti satove.
Bridit se malo razvedri. Poznata fraza iz detektivskih romana
nekako ju je ohrabrila. Sveano su uskladile satove. Bridit je svoj

pomakla za minut napred.

- Akcija poinje tano u dvadeset pet minuta posle dvanaest ponovi Elvira. - Tako u imati i vie vremena nego to mi treba, ali je
bolje tako.
- Recimo, ta? - pitala ju je Elvira s nestrpljenjem.
- Pa. mislim, pretpostavimo da me pregazi?
- Naravno da te nee pregaziti - smirivala ju je Elvira. - Zna i sama
kako si spretna, a svi vozai u Londonu su navikli da koe. Sve e
biti u redu.
No Bridit nije bila tako sigurna u to.
- Nee me valjda sada izneveriti, Bridit, zar ne?
- Dobro - ree Bridit. - Neu te i/neveriti.
- Odlino - zavri razgovor Elvira.
Dok je Bridit prelazila na drugu stranu ulice, Elvira je ula u
prodavnicu ,.Bolard & Vajtli". Unutra je vladala sveana tiina.
Ugledan ovek sa frakom priao je Elviri i zapitao je ta eli.
- Htela bih kod gospodina Bolarda.
- Do gospodina Bolarda. vae cenjeno ime, molim?
- Gospoica Elvira Blejk.
Dostojanstveni ovek je nestao, a Elvira je prila stolu gde su pod
debelim staklom, na odgovarajuoj podlozi od plia, svoju lepotu
pokazivali razliiti ukrasi, kope, prstenje i narukvice. Gospodin
Bolard se ubrzo pojavio. On je bio stariji ortak firme, imao je negde
oko ezdeset godina. Pozdravio je srdano Elviru:
- Oh, gospoice Blejk, vidim da ste u Londonu. Vrlo mi je drago sto
vas ponovo vidim. Izvolite, ta bih mogao da uinim za vas?
Elvira je iz torbice izvadila divan sati za veernje izlaske.
- Ne ide ba kako treba. Da li biste mogli da ga pogledate?
- Svakako. Tu nee biti nikakvih problema - gospodin Bolard ga Uze
i zapita: - Gde da ga poaljemo?
Elvira mu dade adresu Melfordovih.
Ali ima jo neto - ree Elvira. - Moj staratelj, pukovnik La-skomb...
znate ga. zar ne?
- Do A ?______
60
Agata Kristi

Hotel Bertram
61
- Pitao me je ta bih elela za Boi. Predloio je da zajedno
doemo do vas i izaberemo neto adekvatno. Ali ja sam radije
dola sama... jer, nekako mi je to neprijatno, zar ne? Hou da
kaem, cena i slino.
- Potpuno normalno - odobravao je gospodin Bolard prijatno se
smeei. - Pa, imate li ve neku ideju? Moda neki bro, ili
narukvicu, ili prsten...?
- Rado bih uzela bro - rekla je Elvira. - Ali bih htela da pogledam
vie toga, ako mogu? - pogledala ga je umiljato. On se sme-kao sa
razumevanjem.
- Naravno, naravno. Kakvo je to zadovoljstvo ako ovek mora
odmah da se odlui, zar ne?
Sledeih pet - est minuta prolo je veoma prijatno. Gospodin
Bolard je bio neumoran. Donosio je primerke nakita sad iz ove sad iz
one kutije; broevi, prstenje i narukvice gomilali su se na pliu koji
je za tu priliku bio postavljen pred Elviru. Ona bi se okretala prema
ogledalu da vidi kako joj stoji bro ili privezak. Konano, prilino
ne- i sigurno, uspela je da odvoji divan privezak. mali runi sat s
dijamantima i dva broa.
- To emo lepo da zabeleimo, - ree gospodin Bolard - pa kad
pukovnik Laskomb bude opet u Londonu moe i sam da doe i
odlui ta e od ovoga da uzme.
- Mislim da je tako najbolje - ree Elvira. - Tako e imati ose-aj da
je sam odabrao poklon, zar ne? - Podigla je prema njemu svoje plave
bistre oi. Trenutak ranije je istim tim plavim oima prove-rila
vreme na svom satu. Bilo je tano dvadeset pet minuta posle
dvanaest.
"
Spolja se zau kripa konica i glasni enski vrisak. Sve oi u
prodavnici su bile okrenute prema izlozima koji su gledali na Bond
Plv
rn-f nr^
gantnog kostima, bio je toliko brz da bi, ak da je neko i gledao,
sigurno ostao neprimeen.

- Tja, tja - negodovao je gospodin Bolard, okreui se od izloga. Bilo je vrlo blizu nesree. Glupa devojka! Ovako tri preko ulice!
Elvira se ve bila uputila prema vratima. Pogledala je na sat i
uzviknula:
- Oh, boe. predugo sam se zadrala kod vas. Zakasniu na voz.
Hvala vam, gospodine Bolard, neete zaboraviti ta sam izabrala,
zar ne?
Za tren oka je bila napolju. Skrenuvi dva puta levo. priekala je da
joj se zadihana Bridit pridrui.
- Oh - ree Bridit. - Tako sam se uplaila. inilo mi se da sam
gotova. Jo sam poccpala i arapu.
- Nije vano - odvrati Elvira i povue prijateljicu za sobom. Pouri, Bridit!
- Da li... je li bilo... u redu?
Elvira bez reci spusti ruku u dep, a kad ju je izvukla na dlanu joj
zabljcsnu narukvica s dijamantima i safirima.
- Oh. Elvira, kako si se usudila!
- Sada e da ide u zalagaonicu. Mora da ue i sazna
koliko za ovo moemo da dobijemo. Trai sto funti.
- Da li si sigurna... recimo da kau... hou rei... mogla bi da bude
na popisu ukradenog nakita...
- Ne budi glupa. Kako bi ve sada mogla da bude na popisu? fo
nije ni primeeno da je nema.
- Ali. Elvira, kad vide da je nestala, pomislie da... moda e znati
da... da si je ti uzela.
- To e sigurno pomisliti... ako otkriju. ~ Ali, zaboga, otiie u
policiju i...
Zautala je jer je Elvira odmahivala glavom, dok joj se uta kosa
Vijorila kao na vetrn a -/???????? nsmeh ini i e, nodizao kraieve
lisa62
Agatci Kristi
Hotel Bertram
na: - Oni nee otii u policiju. Bridit. Sasvim sigurno nee, ako
budu mislili da sam je ja uzela.
- Kako... misli... ?

- Ono to sam rekla. Kad postanem punolctna imau mnogo para.

Moi u mnogo nakita da kupujem kod njih. Om nee iza/vati
skandal. Pouri i donesi taj novac. Zatim idi u poslovnicu ,.Eir Lingusa'' i kupi mi kartu... ja moram da uzmem taksi do ..Pruniera".
Kasnim ve itavih deset minuta. Doi u kod tebe sutra ujutro u
deset i trideset.
- Oh, Elvira, tako bih volcla da se ne uputa u sve to - jadiko-vala
je Bridit.
Ali Elvira je ve sedala u taksi.
II
Gospoica Mcrpl je provela veoma prijatno vreme u prodavnici
Robinson & Kliver". Uivala je u lanenim tkaninama zbog njihove
mekoe i sveine pa je kupila nekoliko skupih i finih arava i
pravih, crveno oivienh kuhinjskih kipa. Ostavivi prodavcu svoju
adresu u St. Mcri Midu, odvezla se autobusom do robne kue
Ermi & Nejvi".
Robna kua Ermi & Nejvi'' je oduvek bila prava opsesija
gospoice Marpl. Dananji njen izgled nije niim podseao na
prodavnicu koju je ona poseivala sa tetkom Helen. Misli gospoice
Marpl su se vratile na tetku Helen. Ona je kupovala samo kod
odreenog prodav-ca. Kod njega bi se udobno smcstila na stolici, a
zatim bi usledio as kada se nikome nije urilo i kad je tetka Helen
smiljala stvari koje bi mogle da se kupe i koje e joj koristiti u
dalekoj budunosti, za Boi ili ak za Uskrs. Kad bi mala Dejn
poela da se vrpolji, odveli bi je u odeljenje sa staklom da se malo
zabavi razgledanjem.
Kada bi zavrila sa kupovinom, tetka Helen bi onda poela
nairoko da se raspituje o zdravlju majke svog odreenog trgovca,
o njegovoj eni, starijem sinu i hromoj snahi. Posle ovako prijatno
provedenog dopodneva, rekla bi u ali tipinoj za ono vreme:
- A ta bi naa mala devojica rekla na jedan ruak? - Posle ega
bi se liftom popele na evrti sprat i naruile ruak koji se uvek
zavravao sladoledom od jagoda. Kupile bi zatim za pola funte
okoladnih bombona sa kafom i otile u bioskop.
Naravno, otada su robnu kuu mnogo puta renovirali, sada je bila
veselija i mnogo vie osvctljena. Gospoica Mcrpl, mada se rado

seala prolosti, nije imala nita protiv oitih prednosti

sadanjice. Restoran je jo uvek bio na starom mestu pa je odluila
da tu i rua.
Prouavajui meni. usput je bacala poglede po prostranom
restoranu. Iznenada joj se obrve neprimetno podigoe. Kakva
neobina sluajnost! Nedaleko od nje sedela je ena koju je
poznavala iz novinskih fotografija. Slikali su je... na trkama, na
Bermudima... kako stoji pored svojih kola ili sopstvenog aviona. Tu
enu je jue prvi put videla izbliza, a sada je, kao to joj se esto
deavalo, opet na nju na-letela i to na potpuno neoekivanom
mestu. Jer gospoica Marpl nikako nije uspevala da povee Bez
Sedvik s rukom u restoranu pro-davnice Ermi & Nejvi". Ne bi je
iznenadilo da je videla kako Bez Sedvik izlazi iz neke jazbine u
Sohou, ili pak iz opere Kovent Garden u veernjoj haljini s
dijademom na glavi, ali u prodavnici Ermi & Nejvi" nikako nije
pristajala, jer ovo mesto je u glavi gospoice Marpl bilo neraskidivo
vezano za vojnike, njihove ene, kerke, majke i bake. Pa ipak je
Bez Sedvik, divna kao i uvek u svom kompletu i bluzi boje
smaragda, sedela ovde i ruala u drutvu nekog mukarca. Njen
pratilac je bio mladi uskog lica orlovskog izgleda u kratkom crnom
konom kaputu.
64
Da li j'e to ljubavni sastanak? Najverovatnije nije. Mukarac mora
da je bio petnaestak godina mlai od nj'e... ali Bez Sedvik je bila
izvanredno privlana ena.
Gospoica Mcrpl, paljivo odmerivi mladia, zakljui da je,
kako bi ona rekla, naoit momak", ali da joj nije simpatian, isti
Hc-ri Rasel", ree u sebi. izvlaei, po starom obiaju, prototip iz
prolosti. Sigurno nema potene namere, od njega ni jedna ena
ne moe da oekuje nita dobro."
Ona ne bi posluala moj savet", govorila je u sebi gospoica
Marpl. Ali bih joj ja ipak mogla dati po neki." Meutim, tue
ljubavne brige nisu bile njena stvar. Osim toga, Bez Sedvik se,
sasvim sigurno, moe i sama snai kad su mukarci u pitanju.
Gospoica Marpl uzdahnu. Pri kraju ruka je ve poela da planira
kako e da ide u knjiaru.

Znatielja, ili kako je to ona radije nazivala interesovanje za

probleme blinjih", nesumnjivo je pripadala medu istaknutija
interesova-nja gospoice Marpl.
Namerno ostavljajui rukavice na stolu, ustala je i uputila se prema
blagajni putem koji je vodio pored stola ledi Sedvik. Plaajui
raun otkri" nestanak rukavica i vrati se po njih... na nesreu
ispusti svoju torbicu, iz koje se na pod prosu hiljadu sitnica. Pred
konobaricom koja je pritekla u pomo gospoica Marpl je morala da
glumi staraku nespretnost te da i po drugi put ispusti novanik i
kljueve. Nije mnogo dobila ovim manevrom, ali nije sve ipak bilo
uzalud... bilo je zanimljivo to to Bez Sedvik i njen pratilac uopte
nisu primetili drhtavu staricu koja je pored njihovog stola stalno
neto kupila po podu.
Sputajui se u prizemlje, gospoica Marpl se priseala odlomaka
razgovora koje je uspela da nauje. - Kakva je prognoza?
Hotel Bertram
65
- O. K. Nee biti magle.
- Za Lucern je sve sreeno?
- Da, avion polee u devet i etrdeset.
Toliko je uhvatila prvi put. Na povratku je ula neto vie. Bez
Sedvik je ljutilo govorila:
- Kako ti je samo palo na pamet da jue doe u hotel ''Bertram''...
nisi smeo tamo da se pojavi.
- To je u redu, pitao sam samo da li si tamo. I onako svi znaju da
smo prijatelji...
- Nije to u pitanju. Hotel ''Bertram'' je dobar za mene, ali ti tamo
izgleda kao uljez. Svi su buljili u tebe.
- Neka bulje!
- Pravi si idiot! Zato... zbog ega? ta te je navelo na to? Ti si imao
neki razlog... koliko ja tebe znam.
- Smiri se, Bez.
- Grozan si laov!
To je bilo sve, ali se to gospoici Marpl inilo veoma
interesantnim.
7

Uvee devetnaestog novembra kanonik Penifadr je zavrio sa

ranom veerom u klubu Ateneum i pozdravio se sa nekolicinom
prijatelja nakon prijatne diskusije o zapisima naenim uz Mrtvo
more. Pogledavi na sat, ustanovio je da je vremc da krene na
aerodrom. U predvorju je naleteo na doktora Vajtejkera koji ga je
veselo pozdravio:
- Kako si, Penifadr? Nisam te dugo video. Kako je bilo na Kongresu?
Da li ste otkrili neto zanimljivo?
66
Agata Kristi
Hotel Bertram
67
- Ba se vraa odande, zar ne?
- Ne, upravo sam se tamo uputio. Idem veeras avionom.
- Ah, je li? - Vajtejker je bio malo zbunjen. - Bio je sasvim ubeen
da je Kongres danas.
- Ne, ne. Sutra, devetnaestoga.
Kanonik Penifadr je ve bio na ulici kad mu je prijatelj dobacio:
- Ali, dragi ovee, pa danas je devetnaesti.
To kanonik Penifadr vie nije uo. Na Pal Malu je pozvao taksi i
odvezao se na terminal u Kensingtonu. Tu je bila velika guva.
Napokon je i na njega doao red. Uspeo je da pokae kartu i paso.
De-vojka na alteru, koja je ve htela da na sve to udari ig,
odjednom je zastala:
- Oprostite, gospodine, ova karta ne vai.
- Ne vai? Nemogue, ona je potpuno u redu. Let sto i... pa, ne
mogu da proitam bez naoara... sto i neto, za Lucern.
- Pogrean je datum, gospodine. Na njoj je jueranji datum: sreda, osamnaesti.
- Ne, ne nikako. Uostalom... mislim... danas je sreda, osamnaesti.
- ao mi je, gospodine, danas je devetnaesti.
- Devetnaesti! - kanonik je bio oajan. Pronaao je svoj kalendar i
napeto je listao po njemu. Konano je i sam mogao da se uve-ri. Bio
je devetnaesti. Njegov avion je jue odleteo.
- To znai... to znai... oh, boe, to znai da je Kongres u Lucernu ve odran.

U dubokom oajanju je zurio u slubenicu na alteru; ali iza njega

je bilo jo mnogo putnika; kanonik i njegova zbunjenost su bili
odgurani u stranu. Tuno je stajao drei neiskorienu kartu.
Pokuavao je da nade reenje. Moda bi mogao da zameni kartu?
Ali to ne bi imalo smisla... uopte ne... koliko je sati? Skoro devet?
Sednica je ve,
to mislio. On je bio ubeen da je kanonik Penifadr ve bio na
Kongresu.
- O boe, o boe - ponavljao je kanonik Penifadr u sebi. - Kakvu
sam zbrku napravio od svega! - Pokunjeno je odlutao do ulice
Kromvel, koja ni sama nije bila veselija.
Hodao je polagano nosei putnu torbu i u mislima je prebirao po
svojoj zbunjenosti. Kad je, na svoje veliko zadovoljstvo, uspeo da
pronae razloge zbog kojih je pobrkao datume, odmahnuo je glavom
i rekao u sebi:
- Sada je, pretpostavljam... da vidimo... sada je prolo devet, mislim
da bi trebalo da pojedem neto.
udilo ga je to to nije gladan.
Lutajui neuteno Kromvel Roudom konano se odluio za mali
indijski restoran. Mada nije bio gladan, odluio je da ipak neto
pojede a zatim je potraio neki hotel... ali ne, to nije bilo potrebno.
Hotel je ve imao! Naravno. Pa odseo je bio u hotelu ''Bertram'',
imao je tamo sobu rezervisanu za etiri dana. Kakva srea! Znai,
soba ga je ekala. Trebao je samo da uzme klju sa recepcije... tu se
setio neega. Sta mu je to teko u depu?
Izvukao je iz depa jedan od onih pozamanih kljueva kojima
hoteli pokuavaju da obeshrabre svoje rasejane goste u nameri da ih
odnesu sa sobom. Meutim to na kanonika uopte nije uticalo!
- Broj devetnaest! - ree kanonik, sreno se priseajui. - Tako je.
Prava je srea to ne moram da traim sobu. Kau da je sve
popunjeno.
Malo zadovoljniji sobom i svojom organizacijom puta, kanonik
ostavi svoj rioto sa karijem. seti se da treba da plati i ponovo izae
na Kromvel Roud.
Nije mu se jo ilo u hotel, napokon sada bi trebalo da bude u
Lucernn i Ha rayunvara sa vrhunskim naunicima o neverovatno

zani68
Agata Kristi
Hotel Bertram
mljivim problemima. Prolazei pored bioskopa, pogled mu zapazi
naslov: Zidovi Jerihona." Naslov mu se uini sasvim
prihvatljivim. Zanimalo ga je da li se reditelj drao Biblije.
Kupio je kartu i, spotiui se u tami, naao svoje mesto. Film mu se
svidco, mada je imao oseaj da nema ba mnogo veze sa Biblijom.
Nije dodue, bio izriito namenjen starijim svetenicima, ali
kanonik je u njemu silno uivao, smatrajui da mu je pomogao da
bolje shvati ivot.
Film se zavrio i odsvirana je himna, te kanonik, spotiui se,
izae opet u londonsku no.
No bese lepa i on se peice uputio u hotel ''Bertram'', poto je
prethodno seo u pogrean autobus i zavrio na drugom kraju grada.
Kad je stigao do hotela bila je pono. U to doba je hotel ''Bertram''
svojim pristojnim i mirnim izgledom davao na znanje da svi spavaju.
Lift je bio na spratu pa se kanonik posluio stepenicama. Stigavi
napokon do svoje sobe otkljua vrata i ude.
Blagi boe, zar je imao privienje? Ali ko... kako... prekasno je
opazio podignutu ruku...
Hiljadu zvezda se, poput vatrometa, rasprsnu u kanonikovoj glavi.
Ekspres Irska pota" jurio je kroz no. Ili, bolje, kroz tamu ranog
jutra. U pravilnim razmacima elektrina lokomotiva je opominjala
svojim divljim indijanskim krikom. Voz je jurio dobrih osamdeset
kilometara na sat. Drao se tano voznog reda.
Onda se brzina naglo smanjila. Tokovi su zacvileli. Voz se krecnnrnp i cnnrnp
da crveni signal pred kojim se voz konano zaustavio. Neki putnici
su se probudili. Veina je, meutim, i dalje mirno spavala.
Probuena naglim koenjem, jedna starija dama je otvorila vrata i
pogledala niz hodnik. Na kraju hodnika vrata vagona su bila otvorena
i kroz njih se upravo penjao stariji svetenik sa jednim uper-kom.
Pretpostavila je da je bio izaao iz voza da vidi ta se dogaa.
Jutarnji vazduh je bio prilino sve. Na hodniku je neko rekao:

- Samo signal. - Stara gospoda se vratila u svoj kupe i pokuala da

opet zaspi.
Prema vozu je iz pravca signalnc kuice dolazio ovek maui
lampom. Pomonik mainovode je siao sa lokomotive. Pratilac
voza je takoe siao i pridruio mu se. ovek sa lampom stie do
njih i poe zadihano da im objanjava:
- Gadan udes... iskoio je teretni voz...
Voza lokomotive ih je gledao iz svoje kabine, a onda i on sie
medu njih.
Na drugom kraju kompozicije estoro ljudi se popelo kroz otvorena
vrata poslednjeg vagona. Tu su ih doekala estorica putnika. S
dobro prikrivenom urbom krenuli su da zauzmu potanski vagon i
da ga odvoje od ostatka kompozicije. Dva oveka sa lemovima su
uvala pristup vagonu s pukama u ruci.
ovek u eleznikoj uniformi je objanjavao putnicima koji su bili
u hodniku:
- Pruga ispred nas je blokirana. Zastoj od moda desetak minuta,
verovatno nee due trajati. - Zvualo je prijateljski i smirujue.
Voza i njegov pomonik su leali vrsto svezani uz lokomotivu.
ovek sa lampom je viknuo u mraku:
- Da li je sve O. K.?
Uz nasin ie leao nratilac voza, takoe vezan.
70
Agata Kristi
Profesionalni pljakai su struno obavili svoj posao u
potanskom vagonu. Jo dva vrsto vezana tela su leala u
oku. Specijalne potanske vree su preneli do pruge, gde su ih
drugi spremno doekali.
U svojim kupeima su putnici, negodujui, zakljuili da ni vozovi
nisu vie..."
Kada su ve hteli ponovo da zaspu, kroz mrak je do njih dopro urlik
motora.
- Boe - uplaeno ree neka ena - ta je ovo, avion?
- Trkaka kola, rekao bih - uputi je saputnik. Urlik je zamirao u
daljini...
Devet kilometara dalje, na putu za Bedhampton, lagana reka nonih

kamiona je tekla prema severu. Pored nje munjevitom brzinom

projurie velika bela trkaka kola.
Ista kola su deset minuta kasnije napustila glavnu cestu i skrenula
prema garai na uglu ceste B, na kojoj je stajala tabla
ZATVORENO. Vrata garae se otvorie pred belim kolima, da bi
se odmah za njima opet zatvorila. Ljudi su radili brzo i spretno. Kola
su dobila nove tablice. Dok se voza presvukao u kratki crni kaput
od koe, sve je ve bilo spremno. Mogao je da krene dalje. Tri
minuta posle njegovog odlaska, iz garae je na cestu, sipljivo
kaljucajui, izaao stari Mori Oksford. Stari svetenik koji je
sedeo za volanom skrenuo je kolima na neravni seoski put.
Karavan koji se sporo kretao seoskom cestom zaustavi se naiav-i
na starog Mori Oksforda parkiranog uz cestu. Kraj njega je
bespomono stajao stariji svetenik.
Voza karavana pogleda kroz prozor:
- Da li vam je potrebna pomo?
- Oh, hvala, vrlo ste ljubazni. Izgleda da neto nije u redu sa svetlima.
Dva vozaa su se, nrihli/ila nanptn u nciiici^noi;
Hotel Bertram
71
- Vazduh je ist.
Nekoliko skupih amerikih kovega prelo je iz Mori Oksforda
u karavan.
Kilometar - dva od tog mesta karavan je preao na neravni put koji se
zavravao u zadnjem dvoritu raskone provincijske kue. Tu je u
senci nekadanje konjuarnice stajao veliki beli mercedes. Voza
karavana je otkljuao svoj prtljanik, prebacio kovege u
prtljanik mercedesa i odmah nastavio put.
U oblinjem seoskom dvoritu je glasno zakukurikao petao.
9
Elvira Blejk pogleda nebo i, uverivi se da je vedro, ue u
telefonsku govornicu. Okrenula je Briditin broj u Anslov Skveru i
kad joj se glas s druge strane javio, ree:
- Halo? Bridit?
- Oh, Elvira, jesi li ti? - Briditin glas je zvuao uzbueno.

- Ja sam. Da li je sve prolo kako treba?

- Oh, nije. Bilo je strano. Tvoja roaka, gospoda Melford, nazvala
je mamu jue popodne...
- ta, zbog mene?
- Da. Verovala sam da sam dobro izvela ono s telefonskim pozivom.
Ali, izgleda da se ona zabrinula zbog tvog zuba. Uplaila se da nije
krunica ili neto slino. Zato je nazvala zubara i, naravno, ustanovila
da uopte nisi bila kod njega. Odmah je nazvala mamu, koja Je> na
nesreu, ba bila kraj telefona. Nisam mogla da stignem pre nje. ',
naravno, mama je rekla da ni o emu nema pojma i da nisi kod
nas. Nisam znala ta da radim.
- T Sto t,; ,,^ori;io9
Agata Kristi
- Pravila sam se da nita ne znam. Rekla sam samo da mislim da si
spominjala neke prijatelje u Vimbldonu.
- Zato ba u Vimbldonu?
- To mi je prvo palo na pamet. Elvira je uzdahnula:
- Pa. dobro, mislim da u neto smutiti. Mogla bih da izmislim
dadilju koja ivi u Vimbldonu. Kako te nepotrebne gluposti komplikuju oveku ivot. Nadam se da roaka Mildred nije napravila
budalu od sebe i otila u policiju ili neto slino.
- Ide. li sada kod njih?
- Iu u veeras. Moram da obavim jo mnogo toga.
- Jesi li dobro stigla u Irsku? Je li... sve u redu?
- Saznala sam ono to me je zanimalo.
- Glas ti je nekako mraan.
- Tako se i oseam.
- Da li mogu nekako da ti pomognem? Treba li neto da se uradi?
- Niko mi ne moe pomoi. To moram sama da resim. Nadala sam
se da neto nije istina... zapravo ne znam ta bi trebalo da uinim.
- Jesi li u nekoj opasnosti, Elvira?
- Ne dramatizuj, Bridit. Moram prosto da budem oprezna, to je
sve. Morau da budem jako oprezna.
- Znai da si ipak u opasnosti. Elvira posle krae pauze odvrati:
- Moda samo uobraavam neke stvari...
- Elvira, ta e biti sa onom narukvicom?

- Oh, to je u redu. Pozajmila sam neto novca, tako da mogu da

odem i... kako se ono kae?... otkupim je. Onda u da je odnesem
Rnbrrln
Hotel Bertram
73
- Misli da e on da prede preko toga?... Ne, mama, to je peri-onica
vea. Kau da onaj arav nismo ni poslali. Da, mama, rei u
vlasnici. Sve je u redu.
Na drugom kraju ice Elvira se, sputajui slualicu, malo zlobno
nasmeila. Otvori novanik, izdvoji novac za telefon, uredno ga poslae pred sebe i nastavi da zove. Kad je dobila traeni broj, ubaci
novie, pritisnu dugme i progovori tihim, malo uplaenim
glasom:
- Halo, teta Mildred. Da, to sam ja... Beskrajno mi je ao... Da,
znam... nameravala sam... da, to je draga stara Madi, seate se nae
stare Madmazele... Da, napisala sam razglednicu, ali sam zaboravila
da je poaljem. Jo je imam u depu... Pa, znate, bila je bolesna, a
nije bilo nikosa da ie neguje. skoila sam samo da vidim da li je sve
u redu. Da, imala sam nameru da idem Kod Bridit, ali se onda sve
promenilo... Nije mi jasno odakle ste mogli da dobijete poruku.
Verovatno je neko sve pobrkao... Da, sve u vam objasniti kada
doem... da, popodne. Ne, sa-ekau samo da doe bolniarka...
pa, u stvari, nije bolniarka. Jedna od onih dobrovoljnih
negovateljica ili neto tako. Ne, ona nije ni htela u bolnicu... Oh,
zaista mi je ao. - Spustila je slualicu i iscrpljeno uzdahnula. Samo kada ovek ne bi morao svima toliko da lae.
Izlazei iz govornice, primetila je na zidu velike novinske naslove:
VELIKA PLJAKA VOZA. RAZBOJNICI NAPALI IRSKU
POTU".
n
Kad su se vrata otvorila, gospodin Bolard, koji je ba razgovarao sa
jednim kupcem, podie pogled i vide kako ulazi plemenita Elvira
Blejk.
- Ne, hvala - odbila je Elvira pomonika koji joj je poao u susret. ???;;? u;i, x^i,i ?? r,nc.^nr\',r, Rnlai-? hiirlp clnhnHan
74

Agata Kristi
Hotel Bertram
75
Ubrzo j'e gospodin Bolard obavio svoj posao sa strankom i sa
ljubaznim se smekom okrenuo prema Elviri:
- Dobro jutro, gospodine Bolard - pozdravi ga Elvira.
- Plaim se da va sat jo nije gotov, gospoice Blejk - rekao je
Bolard.
- Oh, nisam dola zbog sata... Dola sam da se izvinim. Dogodilo
mi se neto grozno. - Otvorila je torbicu i iz nje izvadila kutijicu sa
narukvicom. - Sigurno se seatc da sam dola zbog sata i ujedno
odabrala poklon za Boi, na ulici se dogodila neka nezgoda, ne
znam... neko je zamalo bio pregaen, ini mi se... Mora da sam
narukvicu imala u ruci i verovatno sam je ne razmiljajui stavila u
dep. Pronala sam je tek jutros. Smesta sam dojurila ovamo.
Strano mi je neprijatno, gospodine Bolard, ne shvatam kako je to
moglo da mi se dogodi.
- Oh, to je sasvim u redu, gospoice Elvira - polako joj odgovori
gospodin Bolard.
- Sigurno ste mislili da ju je neko ukrao - ree Elvira, gledajui
Bolarda svojim bistrim plavim oima.
- Primetili smo da nedostaje - potvrdio je gospodin Bolard. -Hvala
vam, gospoice Elvira, to ste je odmah vratili nazad.
- Bilo mi je strano kad sam je nala. Hvala vama, gospodine
Bolard, to imate razumevanja kako se oseam...
- Mnogo se udnih greaka moe dogoditi - umirivao ju je
gospodin Bolard. Dobroudno se smeio. - Neemo vie misliti na
to. Ali vas molim da to vie ne inite - nasmejao se ovoga puta
glasno, kao da je rekao neto duhovito.
- Iskljueno - uveravala ga je Elvira. Ubudue u biti vrlo
paljiva. - Nasmeila mu se kada je izlazila.
- Zanimalo bi me... - ree Bolard u sebi. - Ba bi me zanimaNjegov mlai ortak, koji je stajao u blizini, sada mu je priao:
- Dakle, ipak je to bila ona.
- Jasno da je bila ona - potvrdi gospodin Bolard.
- Ali, vratila ju je nazad - naglasi njegov ortak.

- Donela ju je nazad - sloi se gospodin Bolard. - To nisam

oekivao.
- Hoete da kaete da niste verovali da e je vratiti?
- Ne, nisam. Ako ju je ve uzela...
- Verujte li u njenu priu? - znatieljno e ortak. - To, da ju je
sluajno stavila u dep i ostalo...?
- Pria bi i mogla da bude istinita.
- Mogla bi to da bude i kleptomanija.
- Da, mogla bi biti i kleptomanija - sloio se Bolard. - Verovat-nije
je, meutim, da ju je namerno uzela... Ali zato ju je tako brzo
vratila? To je zanimljivo...
- Dobro je to nismo obavestili policiju. Priznajem da bih ja to
uinio.
- Znam, znam. Vi nemate mnogo iskustva. U ovom sluaju je ovako
najbolje. - Blago je dodao, vie za sebe:
- Ipak, sluaj je zanimljiv. Vrlo zanimljiv. Pitam se koliko li moe
imati godina? Sedamnaest ili osamnaest. Moda se u neto upetljala.
- ini mi se da ste rekli da je puna para.
- Moe da bude naslednica i da ima mnogo novca - pouio ga je
gospodin Bolard - a da u sedamnaestoj nema ni prebijene pare.
Najsmenije je, znate, to bogate naslednice, dok ne postanu
punolet-ne, imaju esto manje novca od onih mnogo siromanijih.
To nije uvek pametno. Ali, sumnjam da emo ikada saznati istinu o
ovom sluaju.
Stu,,;^ ;<> ,u,,;,, a ni^nn mptn n kutiii i SDUStio
noklopac.
76
Agata Kristi
Hotel Bertram
77
10
Advokatska kancelarija Egerton, Forbes & Vilbrout" bila je na jj
jednom od onih otmenih trgova u Bluzberiju koje jo nije zahvatio
ta-las promena. Mesingani natpis na ulazu je bio, kako se ini, izlizan
toliko da je bio neitak. U poslednjih sto godina zapisana su u
pomno voenu kartoteku firme mnoga imena iz najviih

aristokratskih i vcleposednikih krugova Engleske. Forbesa i

Vilbrouta vie nije bilo, zamenili su ih Etkinson, otac i sin, Velanin
Lojd i kotlananin Me-kAlister. Ostao je samo Egerton, naslednik
osnivaa Egertona. Ovaj Egerton o kome je re imao je pedeset i
dve godine i uz kancelariju J je nasledio i nekoliko starih porodica,
kojima su pravne savete dava- l li njegov deda, otac i stric. Sada je
sedeo za velikim pisaim stolom od mahagonije u lepoj sobi na
prvom spratu i blago, ali odluno tumaio neto jednom od svojih
klijenata utuenog izgleda. Riard Egerton je bio privlaan
mukarac, visok, tamnokos, prosedih zalisaka i vrlo pronicljivih
sivih oiju. Njegovi pravni saveti su uvek bili dobri, ali se on retko
kada trudio da ulepa stvari.
- Sasvim iskreno, Fredi, ti nema na ta da se osloni. A jo manje
posle onih pisama...
- Ne misli moda... promrmljao je utueno Fredi.
- Ne, ne mislim - rekao je Egerton. - Spasila bi te jedino nagodba.
Ako se dogovorite bez sudskog procesa. Jer zbog ovoga bi mogli i
sudski da te gone.
- Ali, sluaj, Riarde. to je ipak malo preterano... Na Egertono-vom
stolu zau diskretno zujanje. On namrteno uze slualicu:
- Mislim da sam naglasio da ne elim da me niko uznemirava.
Sasluavi odgovor sa druge strane, Egerton ree:
- Oh, da... da, svakako. Zamolite je da saeka, molim vas.
- Sluaj, Fredi - ree. - Ja poznajem zakon, za razliku od tebe. U
gadnom si sosu. Uiniu sve da te izvuem, ali to e te prilino
kotati. Sumnjam da u se zadovoljiti sa manje od dvanaest hiljada.
- Dvanaest hiljada! - nesrcni Fredi je zinuo. - Oh, zaboga! Ali ja ih
nemam, Riarde.
- Znai da e morati da ih stvori. Ima bezbroj naina za to. Ako
se ona smiri sa dvanaest hiljada, moe da govori o srei, jer ako
stvar doe na sud, ja u te kotati mnogo vie.
- Ah, pravnici! - uzdahnu Fredi. - Svi ste vi derikoe!
Ustao je:
- Dobro, Riarde, starino, uini kako misli da je najbolje.
Oprostio se tiho odmahujui glavom. Riard Egerton smesta
zaboravi na Fredija i njegove probleme i spremi se da doeka novog

klijenta.
- Plemenita Elvira Blejk - promrmlja tiho pred sebe. - Ba me
zanima kako izgleda... - Podie slualicu. - Lord Fredcrik je otiao.
Poaljite gospoicu Blejk gore, molim vas.
ekajui, pokuao je neto da izrauna. Koliko je godina
prolo...? Mora da joj je esnaest ili sedamnaest... moda ak i
vie. Kako vreme brzo prolazi. Konistonova ki... i Bezina ki.
Zanima me na koga lii.
U razmiljanju ga prekide kucanje i na vratima se pojavi gospoica
Elvira Blejk. Egerton ustade i poe joj u susret. Po izgledu",
zakljuio je, ne lii ni na jednog roditelja". Visoka, vitka, svetle
kose i oiju bila je slina Bezi, ali joj je nedostajala ona Bezina
vitalnost, izgledala je nekako staromodno, mada se to ne bi moglo
rei s obzirom na haljinu s naborima i visokim strukom, to je opet
bilo u modi.
- Vidi, vidi - govorio je dok su se rukovali. - Ovo je iznenaenje.
Kad smo se poslednji put videli imala si jedanaest godina. - Po78
Agata Kristi
- Pretpostavljam - ree Elvira nesigurno - trebalo je da se najavim i
ugovorim sastanak. Ali mi je to iznenada palo na pamet, a evo, i
prilika je povoljna, s obzirom da sam u Londonu.
- A ta radi u Londonu?
- Leim zube.
- Sa zubima ovek ima samo probleme. Ali ja sam im zahvalan, jer
su mi doveli tebe. Da se setim, bila si u Italiji, zar ne, u jednoj od
onih devojakih kola kakve su danas moderne?
- Da - odgovori Elvira - kod grofice Martineli. Ali sada sam se
vratila, ostajem u Engleskoj. Biu u Kentu sa Melfordovima, dok ne
odluim ta u da radim.
- Nadam se da e odabrati neto to voli. Namerava li da
studira?
- Ne, mislim da za to nisam dovoljno pametna. - Zautala je, a
zatim upita:
- Vi morate da date pristanak za ono to izaberem, zar ne? Egerton
se paljivo zagleda u nju:

' - Ja sam jedan od tvojih staratelja i izvrilac testamenta tvog oca.

Od mene u svako doba moe da zatrai bilo kakav savet. Vrlo
rado u ti pomoi.
Elvira pristojno ree:
- Hvala.
- Ima li neki problem?
- Ne, u stvari, ga nemam. Ali vidite, ja nita ne znam. Niko mi nita
ne govori, a nije uvek prijatno postavljati pitanja.
Ozbiljno ju je posmatrao:
- Ne zna nita o tvojoj situaciji, zar ne?
- Da - ree Elvira. - Drago mi je to me razumete. Ujak Derek... oklevala je.
- Misli na Dereka Laskomba?
- Da, oduvek ga zovem ujakom.
- Da, da, naravno...
- Vrlo je drag - nastavi Elvira. - Ali on nije osoba sa kojom se moe
razgovarati. On sve sam sreuje i uvek se ini da je pomalo zabrinut,
jer se plai da to moda nije ono to se meni svia. Naravno, on
pita za savet sve koje zna... naroito ene, one ga uglavnom u sve
upuuju. Tako sam i stigla do grofice Martineli. Uvek mi je on birao
kole i sve ostalo.
- Ali to nije bilo po tvom ukusu, je li tako?
- Ne, nisam to htela da kaem. To je sve bilo u redu. Slao me je
tamo gde ide veina devojaka... ali...
- Nastavi samo - hrabrio ju je Egerton.
- Ali ne znam nita o sebi. Ne znam odakle mi novac, koliko ga
imam, ta mogu da radim sa njim.
- Znai - ree Egerton, sa njemu karakteristinim privlanim
osmehom. - Znai, hoe da razgovara poslovno. Da li sam u
pravu? Mislim da si potpuno u pravu. Da vidimo. Koliko ima
godina? esnaest... sedamnaest?
- Blizu dvadeset.
- Oho, nisam verovao da ti je ve toliko!
- Morate da me razumete - nastavi Elvira. - Celoga ivota se brinu
za mene i uvaju me, To je naravno prijatno, ali jednoga dana
pone da vam ide na ivce.

- Takvo vaspitanje je odavno iezlo - sloio se Egerton - ali

savreno odgovara principima Dereka Laskomba.
- On je zaista zlatan - uveravala ga je Elvira - ali je sa njim
nemogue ozbiljno razgovarati.
- Da, mogu da zamislim... Dakle, Elvira, koliko zna o sebi i svoloi nnrndinoi situaciji?
Hotel Bertram
81
- Znam da mi j'e otac umro kada sam imala pet godina i da nas j'e
majka ostavila kada mi j'e bilo dve godine. Uopte je se ne seam.
Jedva da i oca pamtim. Seam se da je bio vrlo star i da je nogu
drao na stolici. Znao je strano da psuje. Prilino sam ga se
plaila. Posle njegove smrti sam ivela sa jednom roakom dok i
ona nije umrla. Zatim sam ivela sa ujakom Derekom i njegovom
sestrom. I ona je umrla, a ja sam otila u Italiju. Sada me je ujak
Derek smestio kod Melfordovih, oni su mu roaci i imaju dve
kerke mojih godina.
- Kako ti se tamo svia?
- Jo ne znam. Tek sam stigla. Svi su vrlo dosadni. Htela bih i
konano da /nam koliko imam novca.
- Znai, eli informaciju o svojoj finansijskoj situaciji, tano?
- Ba tano - odluno e Elvira. - Znam da u naslediti neki
novac. Da li je to mnogo?
Sada se Egerton uozbiljio:
- Da, Elvira, ima mnogo novca. Otac ti je bio veoma bogat. Ti si
jedinica. Kad je umro, ime i imanje je nasledio njegov brati. Tvoj
otac nije voleo svog bratia i zato je svu svoju linu imovinu
ostavio svojoj kerci... tebi, Elvira. Ti si vrlo bogata, odnosno,
postae kada napuni dvadeset i jednu godinu.
- Znai li to da sada nisam bogata?
- Jesi - odvrati Egerton - i sada si bogata, ali ne moe da raspolae novcem dok ne bude punoletna ili dok se ne uda. Do
tada novac ostaje u rukama tvojih staratelja. Nasmeio joj se:
- Nismo ga proneverili ili neto tome slino. Jo je sve ovde, ak
smo ti, spretnim ulaganjima, znatno poveali glavnicu.
- Koliko u imati?

Kad napuni dvadeset jednu godinu ili se uda dobija iznos koji,
prema gruboj proceni, mora biti blizu sedamsto hiljada funti.
- To je mnogo - ree Elvira zadivljeno.
- Zaista je mnogo. To je verovatno i razlog zbog ega ti o tome nisu
govorili.
Posmatrao ju je dok je razmiljala o tome. Vrlo zanimljiva devoj-ka.
Izgledala je kao da ne zna da izbroji do tri, ali bi ovek mogao da se
prevari... Zapita je sa pomalo ironinim osmehom:
- Jesi li zadovoljna? Ona mu dobaci smeak.
- Tebalo bi da budem, zar ne?
- Ipak je bolje nego igrati lutriju - doda on u ali. Odsutno je
potvrdila glavom. Onda iznenada upita:
- Ko dobija novac ako ja umrem?
- Koliko znam, novac bi dobio tvoj prvi roak.
- Ja sada ne mogu da napravim testament, zar ne? Dok ne budem
punoletna. Tako su mi barem rekli.
- Dobro si obavetena.
- To je prilino nezgodno. Da sam udata, u sluaju moje smrti, sve
bi nasledio moj mu, zar ne?
-Da.
- A kada bih umrla neudata, moja majka, kao moj najblii rod,
dobila bi sve, je li tako? Izgleda da imam tako malo roaka... majku
ak ni ne poznajem. Kakva je ona?
- Ona je izvanredna ena - ree kratko Egerton. - U tome se svi
slau.
- Zar nikada nije poelela da me vidi?
- Moda i jeste... Skoro sam siguran da to ponekad zaeli. Ali
poto je od svog ivota, u izvesnom smislu, napravila pravu zbrku,
verovatno je mislila da je za tebe bolje da si to dalje od nje.
- Da li ste sigurni da ona tako misli?
- Ne bih mogao da se zakunem u to, ali je to vrlo verovatno. Elvira
ip. ustala'
82
Agata Kristi
- Hvala. Ljubazno je od vas to ste mi sve to rekli.
- To je ve odavno trebalo da ti kau.

- Poniavajue je ne znati nita. Ujak Derek, naravno, misli da sam

ja jo uvek dete.
- On sam nije ba mlaahan. On i ja smo, zna, u poodmaklom
dobu. Mora da nam oprosti ako stvari posmatramo iz drugaije
perspektive.
Elvira ga je neko vreme posmatrala, zatim se nasmejala:
- Ali valjda i vi ne mislite da sam ja jo uvek dete? Rekla bih da vi o
devojkama znate neto vie od ujaka Dereka. On je iveo sa svojom
sestrom - dodala je lukavo. Zatim prui ruku i draesne se nakloni.
- Mnogo vam hvala. Nadam se da vas nisam prekinula u nekom
vanijem poslu.
Egerton je stajao i gledao u vrata koja su se za njom zatvorila.
Napuio je usne i zazvidao, zatim je zamiljeno odmahnuo
glavom i seo za sto. Poeo je rasejano da pregleda po nekim
dokumentima, zatim ih odgurnu i uze slualicu:
- Gospoice Kardel, molim vas, nazovite mi pukovnika Laskora-ba.
Pokuajte prvo u klubu, a zatim na broj u Sokspiru.
Spustio je slualicu. Vratio se svojim papirima, ali nije mogao da se
dovoljno sabere. Ubrzo je zazvonilo.
- Imate pukovnika Laskomba, gospodine Egerton.
- Hvala, dajte mi ga. Halo, Derek? Riard Egerton ovde. Kako si?
Upravo me je posetio neko koga poznaje. Tvoja tienica.
:
- Elvira? - Derek Laskomb je bio iznenaen.
- Upravo ona.
- Ali zbog ega... ta zaboga... zato je dolazila kod tebe? Nije
- Ne, ne bih rekao, Naprotiv, ostavlja utisak kao da je... pa, kao da je
vrlo zadovoljna sa sobom. Htela je da sazna sve o svojoj finansijskoj situaciji.
- Nadam se da joj nisi rekao? - pitao je sa strahom pukovnik
Laskomb.
- Zato da ne? emu to kriti od nje?
- Imam oseaj da je krajnje neodgovorno dozvoliti devojci da sazna koliko tano ima novca.
- Ako joj mi to ne kaemo, rei e joj neko drugi. Ona mora da
bude spremna na to, shvata. Novac je velika odgovornost.
- Naravno, ali ona je jo pravo dete.

- Jesi li u to ba siguran?
- Kako to misli? Naravno da je jo dete.
- Ne bih ba rekao. Ko je taj momak?
- Molim?
- Pitao sam ko joj je momak? Ona ima momka, zar ne?
- Ne, nikako. Ni sluajno. ta te, zaboga, navodi na tu pomisao?
- Nita od onoga to je rekla. Ali ja, zna, imam neto iskustva.
Mislim da e ubrzo otkriti da momak postoji.
- Ali, uveravam te, nisi u pravu. Ona je najpaljivije odgajana, u
najboljim kolama, u izabranom internatu u Italiji. Da se neto
slino dogaa, ja bih to sigurno znao. Naravno, upoznala je neke
pristojne mlade ljude, ali nita vie, nita od onoga na ta ti sumnja.
~ Ipak, moja dijagnoza je: momak.
~ Ali, na osnovu ega, Riarde? ta ti zna o mladim devojkama?
- Sasvim dovoljno - odgovori suvo Egerton. - U poslednje vreme ra
lmao tri slina sluaja, dve devojke su stavljene pod starateljstvo
a, a trea je uspela da prisili roditelje da joj dozvole da sklopi brak,
J1 je ve unapred osuen na propast. Danas devojke vie ne uvaju
ti.
da ih ie uopte i teko sauvati.
Agata Kristi
- Ali, uveravam te da se na Elviru zaista pomno pazilo - ponavljao je
pukovnik Laskomb.
- enska dovitljivost nadmaujc sve to ti moe da predvidi.
Pripazi malo na nju, Derek. Pokuaj da sazna ta smcra.
- Gluposti, ona je jednostavna i draga devojka. .
- Ono to ti zna o jednostavnim i dragim devojkama bi stalo u mali
prst! Njena majka je svojim begom izazvala pravi javni skandal...
sea li se?... a bila je mlaa od Elvire. A to se pak starog
Konisto-na tie, on je bio jedan od najgorih enskaroa Engleske.
- Zbunjuje me, Riarde. Zaista me zbunjuje.
- Bolje je da te upozorim. Meutim, ono to mi se nije svidclo bilo
je jedno drugo pitanje. Zato je toliko zanima ko bi je nasledio ako bi
ona umrla?
- udno je to to spominje, jer je i mene isto pitala.

- Ah, zaista? Zato li se ona bavi milju o ranoj smrti? Pitala me je,
izmeu ostalog, i o majci.
Glas pukovnika Laskomba je zvuao zabrinuto kad je rekao:
- Voleo bih kada bi se Bez malo pribliila devojci.
- Jesi li sa njom razgovarao o tome... s Bez, mislim?
- Pa... da, jesam. Sreo sam je potpuno sluajno. Bili smo odseli u
istom hotelu. Ja sam pokuao da je nagovorim da se sastane sa devojkom.
- ta je odgovorila? - zanimalo je Egertona.
- Odbila je. Rekla je neto o tome kako ona nije pouzdana osoba,
kako bi njen uticaj mogao da bude poguban po devojku...
- U izvesnom smislu bih se sloio sa njom - ree Egerton i doda. Sada ivi sa onim trkakim asom, zar ne?
- uo sam neke prie.
- I ja takoe. Ne znam da li su istinite. Mogle bi da budu. To
Hotel Bertram
85
ni prijatelji su vrlo udni ljudi! Ali kakva je to ena, ha, Derek?
Kakva ena!
- Uvek je sama sebi bila najgori neprijatelj - odgovori pukovnik
Laskomb zajedljivo.
- Zaista lepa konvencionalna primedba - ree Egerton. - Eh, pa, ao
mi je to sam te gnjavio, Derek, ali pripazi da ne bi bilo neeljenih
posledica. I nemoj da kae da te nisam upozorio.
Spustio je slualicu i nagnuo se nad papire pred sobom. Ovoga puta
se potpuno usredsrcdio na svoj posao.
11
Gospoica Mekri, domaica kanonika Penifadra, za kanonikov
povratak je bila naruila doverskog lista. Prednosti dobrog
doverskog lista su bile mnogobrojne. Nije trebao da pone da se
sprema pre nego to kanonik stigne kui, a mogla ga je, prema
potrebi, mirno ostaviti i za sledei dan. Kanonik Penifadr je voleo
doverski list, ali ako bi se odnekud javio da odreene veeri nee
biti kod kue, gospoica Mekri i sama bi ga rado pojela. Tako je
dakle sve bilo spremno za kanonikov povratak. Uz doverski list
napravie mu i palainke. List je leao na kuhinjskom stolu, a testo

za palainke je bilo pripremljeno u iniji. Sve je ekalo spremno.

Mesing se sijao, srebro je blistalo, nigde nije bilo ni zrna praine.
Nedostajalo je samo jedno: sam kanonik.
Kanonik je trebalo da se vrati vozom iz Londona u est i trideset. U
sedam i trideset ga jo nije bilo. Gospoica Mekri uzdahnu.
Pretpostavljala je da e to biti opet jedan od onih sluajeva. U osam
kanonika jo nije bilo. Gospoica Mekri je postala nervozna. Ubrzo
e, bez sumnje, nazvati, ali se moglo dogoditi i da ne nazove. Moda
'
Agata Kristi
- Boe, boe! - ree gospoa Mekri poluglasno.
U devet je sebi napravila tri palainke. List je paljivo stavila u
friider.
- Pitam se gdc je otiao ovaj put. - Iz iskustva je znala da bi mogao
biti bilo gde. Zaudo, obino bi uspevao da povrati pamenje i javi
joj se gde se nalazi pre nego to bi ona legla.
- Ostau budna do jedanaest, ni trenutka due - odluila je
gospoa Mekri. U krevet se uvek ilo u deset sati, ali je ovaj
ustupak od sat vremena smatrala svojom dunou. Ali, ako ni u
jedanaest ne bude nikakvih vesti od kanonika, ona e da zakljua
kuu i ode u krevet.
Ne bi moglo da se kae da je bila zabrinuta. Takve stvari su se
deavale i ranije. Nita se nije moglo, trebalo je ekati.
Mogunosti su bile brojne. Kanonik Penifadr je mogao da sedne na
pogrean voz i da to kasno uvidi, ili je moda jo uvek u Londonu,
ubeen da se sutra vraa. Mogao je na Kongresu da sretne prijatelja
i ovaj ga je nagovorio da ostane kod njega preko vikenda. Verovatno
je imao na-meru da pie, ali je to skroz smetnuo sa uma. I tako, kao
to smo ve rekli, ona nije bila zabrinuta. Za dva dana, kanonikov
prijatelj, arhi-akon Simons, dolazio im je u goste. To je bilo neto
ega se kanonik seao, zato e sutra, sasvim sigurno, ili stii ili
poslati telegram, ili e, u najgorem sluaju, prekosutra doi ili pisati.
Drugo jutro je, meutim, osvanulo bez ikakvih vesti. Po prvi put
gospoa Mekri je poela da se osea neprijatno. Izmeu devet
ujutro i jedan po podne neodluno je pogledavala u telefon.
Gospoa Mekri je o telefonu imala svoje miljenje. Sluila se

njime i priznavala da je potreban, ali ga nije volela. Nikada nije

naruivala stvari telefonom. To je radije obavljala lino, uverena da
e je trgovac, ostavljen bez nadzora, pokuati prevariti. Ali, telefon
je ipak bilo dobro imati u kui. S vremena na vreme, iako vrlo retko,
nazvala bi nekog roaka ili
London je za nju bilo krajnje neshvatljivo. Smatrala je to sramotnim
razbacivanjem novca. Sada je. meutim, poela da razmatra i tu
mogunost.
Konano, kada je i trei dan osvanuo bez vesti od kanonika, ona se
odluila za akciju. Znala je da je kanonik odsedao u hotelu
''Bertram''. Lepi staromodni hotel, kako je rekao kanonik. Moda bi
mogla njih da zove i da se raspita. Oni e sigurno znati gde je
kanonik. To nije bio obian hotel. Traie da je spoje sa
gospoicom orin. Gospoica orin je bila vrlo sposobna i
usluna. Kanonik bi moda mogao da se vrati do devet i trideset, U
tom sluaju mogao bi da stigne svakog trena.
Minute su prolazile a kanonik se nije pojavljivao. Gospoa Mekri
duboko uzdahnu, skupi hrabrost i zatrai da je spoje sa Londonom.
ekala je na vezu grizui usnice i stiui slualicu vrsto
na uho.
- Hotel ''Bertram'', izvolite - zaulo se s drugog kraja.
- elela bih, ako je to mogue, da razgovaram sa gospoicom
orin.
- Samo trenutak. Vae ime, molim?
- Ovde domaica kanonika Penifadra, gospoa Mekri.
- Samo trenutak, molim.
Ubrzo se zauo mirni, usluni glas gospoice orin.
- Ovde gospoica orin. Jeste li rekli domaica kanonika
Penifadra?
- Tako je. Gospoa Mekri ovde. Molim vas, da li je kanonik Pejo u hotelu?
- Drago mi je to ste nazvali - ree gospoica orin. - Ve smo
bili zabrinuti, nismo znali kako da postupimo.
- Zar se kanoniku Penifadru neto dogodilo? Da li je doiveo neKll ???????
7
88

Agata Kristi
- Ne, ne, nita tako se nije dogodilo. Ali smo oekivali da e se u
petak ili subotu vratiti iz Lucerna.
- Da, tako je bilo predvieno.
- Ali nije stigao. To, naravno, nije toliko neobino. On je rezcrvisao sobu... da, u stvari, do jue. Ali se jo nije vratio niti se javio,
a stvari su mu jo ovde. Ne znamo ta bismo uradili. Naravno dodala je gospoica orin - poznato nam je da je kanonik, pa...
ovaj, malo zaboravan.
- To je prava istina.
- To nam predstavlja mali problem, znate. Hotel je pun. Soba j'e ve
rezcrvisana za sledeeg gosta. Vi ne znate gde bi on mogao biti?
Gospoda Mekri ree ogoreno:
- Taj bi mogao da bude bilo gde! - Zatim se sabrala i dodala mirnije:
- Pa, hvala vam, gospoice orin.
- Ako mogu neto da uinim... - ponudila se gospoica orin.
- Ubecna sam da u ubrzo saznati... - odgovori gospoda Mekri te,
zahvalivi jo jednom gospoici orin, brzo spusti slualicu.
Sedela je uzrujano pored telefona. Nije se plaila za kanonikovu
linu bezbednost. Da se dogodila neka nesrea, do sada bi je ve
bili obavestili. Osim toga, kanonik nije bio od onih kojima se
nesree deavaju. Pripadao je onim ljudima kakve je gospoda
Mekri u sebi nazivala smuenim, za njih se, kako se inilo, brinula
sama Providnost. Ne, nija mogla da zamisli kanonika kako u
mukama lei u bolnici. On je negde udobno i nevino brbljao s nekim
prijateljem. Moda je jo bio u inostranstvu. Problem je bio u tome
to je veeras trebalo da stigne arhiakon Simons, a arhidakon
Simons oekuje da ga domain doeka. Nije mogla da odloi ovu
posetu jer nije znala gde se arhiakon sada nalazi. Sve je bilo
prilino zamreno, ali kao u svemu i ovde je postojala jedna svetla
Hotel Bertram
89
Ta svetla taka je bio arhiakon Simons. On e znati ta treba da se
uradi. Njemu e da prepusti brigu o svemu.
Arhiakon Simons je bio suta suprotnost njenom poslodavcu.
Znao je uvek gde ide i ta radi, bio je uvck raspoloen i stabilan,

siguran da uvek radi ba ono to treba. Vrlo pouzdan svetenik",

bila
je opta ocena.
Sasluavi, jo na vratima, izvinjenja i objanjenja gospoe
Mekri, arhiakon Simons ostade potpuno miran.
Nije ga sve to previe zabrinulo.
- De, de, samo se vi lepo smirite, gospodo Mekri - prijatno je rekao,
sedajui da jede ono to mu je ona spremila za ruak. - Pronaiemo mi tog rasejanog momka. Jeste li uli anegdotu o piscu
e-stertonu? Kad je bio na jednoj turneji drei predavanja, poslao
je eni telegram: Ja sam na stanici Kriv. Gde bi trebalo da
budem?"
Nasmejao se. Gospoa Mekri se nasmei po dunosti. Nije joj se
to inilo posebno smenim, posle njenog iskustva sa kanonikom.
- Ah - pohvalio ju je arhiakon Simons - vai telei odresci su
izvrsni! Vi ste divna kuvarica, gospoo Mekri, Nadam se da to moj
Prijatelj zna da ceni.
Posle teleih odrezaka i pudinga s prelivom od borovnice,
dobriina se najozbiljnije dao na traenje nestalog prijatelja. Bacio
se na telefon sa mnogo energije i ne obazirui se na troak.
Gospoa Mekri Je zbog toga malo napuila usne, ali se suzdrala
od komentara jer je zaista bilo krajnje vreme da se njen poslodavac
pronae.
Nakon to je nazvao kanonikovu sestru, koja je slabo vodila rauna
o putovanjima svog brata te kao i obino nije imala pojma gde to
kanonik mogao da se nalazi, arhidakon Simons je proirio krug
Svg istraivanja.
Ponovo je nazvao hotel ''Bertram'' i od njih dobio najdetaljnije
??????? ;nf^vmQ^;;e Kanonik ip, hio naoustio hotel devetnaestog
uve90
Agata Krmi
e. Sa sobom je poneo samo malu torbu, dok mu je prtljag ostao u
hotelu, jer je sobu bio zadrao. Spomenuo je da ide na nekakvu
konferenciju u Lucern. Iz hotela nije otiao pravo na aerodrom.
Vratar, koji ga poznaje, tvrdio je da je taksijem otiao u klub

Atcneum. Tada je kanonik Penifadr poslednji put vien u hotelu. I...

da, jedna sitnica,... zaboravio je bio da ostavi klju na recepciji. Ali
to mu nije bilo prvi put.
Arhidakon Simons je zastao i malo razmislio pre nego to je okrenuo
sledei broj. Mogao je da nazove aerodrom u Londonu. Ali to bi
dugo trajalo. Moda uspe da skrati postupak. Nazvao je doktora Vcjsgertena, uenog Jevreja, verujui da je on bio na Kongresu.
Dr Vejsgerten je bio kod kue. im je uo ko zove izbacio je
pregrt uenih reci, koje su se uglavnom odnosile na dva
dokumenta proitana na Kongresu.
- Onaj momak Hogarov je krajnje udan. Nije mi jasno kako prolazi
sa tim! Uopte nije naunik. Znate li ta se on usuuje da tvrdi...?
Arhidakon Simons je uzdahnuo, morae da bude odluan sa njim.
U suprotnom e vee provesti na telefonu sluajui kritike na
Kongres u Lucernu. Uz malo napora je uspeo da svog sagovornika
spusti na zemlju.
- Penifadr? - zamislio se. - Penifadr? Trebalo je da bude tamo. Ne
znam zbog ega nije doao. Rekao je da ide. Kada smo se pre nedelju dana videli u Ateneumu to mi je i potvrdio.
- Hoete da kaete da uopte nije bio na Kongresu?
- Ba to sam upravo rekao. Trebalo je da bude tamo.
- Znate li zato nije doao? Da li se moda izvini?
- To ne znam. Govorio je da e doi. Da, seam se. Oekivali su
ga. Mnogi su primetili da ga nema. Verovatno se prehladio ili tako
neto. Vreme je zaista nemogue. - Ve se spremao da se vrati na
razgovor o Kongresu, ali arhiakon Simons IP, hr?n cmictir,
oinSoi;
Hotel Bertram
91
Doao je do injenice, ali je ona u njemu po prvi put probudila
neprijatnu slutnju. Kanonik Penifadr nije bio na Kongresu u Lucernu.
A poto je znao da je on nameravao da ode tamo, arhiakonu se
uinilo udno to nije stigao tamo. Mogao je, naravno, da sedne na
pogrean avion, mada su na takve stvari na aerodromu budno pazili.
Zar je kanonik Penifadr mogao da zaboravi na datum odravanja
Kongresa? I to je bilo mogue. Ali gde je u tom sluaju otiao?

Nazvao je terminal. To je iziskivalo mnogo strpljivog ekanja i

traenja po alterima. Na kraju je uspeo da sazna da je kanonik
kupio kartu za avion u dvadeset jedan i trideset, za Lucern, za
osamnaesti, ali da nije bio u avionu.
- Napredujemo - ree arhiakon Simons gospodi Mekri, koja se nije
micala od telefona. - Da vidimo, koga sada da nazovemo?
- Ovo telefoniranje e strano mnogo novca kotati - napomenula
je gospoa Mekri.
- Plaim se da hoe. Plaim se da hoe - odgovori joj arhiakon.
- Ali mi moramo da ga pronaemo, znate. Ipak on vie nije u cvetu
mladosti.
- Oh, gospodine, ne mislite valjda da mu se neto moglo dogoditi?
- Pa, nadam se da mu se nita nije dogodilo... Ne verujem, o tome bi
vas verovatno obavestili. On je... on je, ovaj, uvek sa sobom nosio
isprave, zar ne?
- Oh, naravno, gospodine, imao je vizitkarte. Verovatno ima i pisma
i razne druge stvari.
- U tom sluaju, sumnjam da je u bolnici. Idemo redom. Iz hotela je
taksijem otiao u Ateneum. Nazvau njih.
I ovde su odgovori bili vrlo odreeni. Kanonik Penifadr, koga su
tamo svi znali, veerao je kod njih devetnaestog u sedam i trideset.
Arhiaknn Sir ;> chvatin np.tn to mu ie do tada bilo
promaklo.
92
Avionska karta je bila za osamnaesti, ali kanonik je otiao iz hotela
''Bertram'' u Ateneum, spominjui da ide u Lucern, devetnaestoga.
Situacija je poela da se razjanjava. Stari glupi magarac", rekao
je u sebi arhiakon Simons, pazei da to ne kae na glas Pobrkao
je datume. Kongres je odran devetnaestog, u to sam siguran. On je
vero-vao da putuje osamnaestog. Zabunio se za jedan dan."
Jo jednom je sve polagano proao. Kanonik je verovatno otiao u
Ateneum, tamo je veerao, zatim je otiao do terminala u Kensingtonu. Tamo su ga bez sumnje upozorili da mu karta ne vai i morao
j'e da shvati da je zakasnio na Kongres.
- Eto kako se sve odigralo - ree arhiakon Simons. Objasnio je sve
gospodi Mekri i njoj se to inilo prilino verovatnim.

- Dobro. A ta bi onda uinio?

- Vratio bi se u hotel - ree gospoa Mekri.
- Zar ne bi odmah krenuo kui?
- Ne bi. Prtljag mu je bio u hotelu. Svakako bi se najpre vratio po
njega.
- Tano - priznade arhiakon Simons. - Uzeemo, dakle, kao da se
tako neto dogodilo. S terminala se, nosei torbu, uputio nazad u
hotel. Moda je negde veerao... ah, ne, ve je bio veerao u Ateneumu. Dobro, krenuo je prema hotelu, ali tamo nije stigao - zastao je
trenutak, a tada neodluno ree:
- Ili moda i jeste? Izgleda, meutim, da ga u hotelu niko vie nije
video. ta mu se, dakle, moglo dogoditi na putu?
- Moda je sreo nekoga - pokuavala je gospoa Mekri nesigurno.
- Priznajem da je to mogue. Moda starog prijatelja, koga
godinama nije video... Mogao je da ode sa prijateljem kod njega
kui, ali tamo ne bi ostao tri dana, zar ne? Ne bi mu trebalo tri dana
da se seti da mu ie ortlias io uvek u hotelu Smnrnn hi ?????? i
nnslao
Agata Kmti
ft0tel Bertram
po njega,, l, b,
javlja. To je neobjanjivo...
obratimo policiji.
12
proUm kratkim posetama velegradu
,
?
doknadi. Moramo, na alost, da napomenem da se mje u J kulturni
ivot, to je naravno, mogla sebi da pnusti. N4e po* va l muzeje i
galerije sHka. Nije joj uopte padalo na pamet da ofcP zorite ili
na koncert. Bila je stalni posetilac odeljenja sa ^p , staklom u velikim
robnim kuama, ili pak om sa ????? nom, ak je bila kupila , neto
tkanine za presvlake kod jedne d po znatijih f,L. Kada je potroila
za kune potrepst me ono st
e ma trala razumnom cifrom,
dopustila je seb, nekoliko izleta iz
st , ^a dovoljstva. Obila je
mesta i prodavmee kojih se iz mladoga, ponekad samo da b\ se
uverila da su jo uvek tu na me U, Za ^ova kve etnje ranije nikad
nije imala vremena zato je sad, ^ uma la u njima. lila bi posle

popodnevnog odmora, izbegavaj c

at _ ra, ko i je bio ubeen da
gospoda njenih godina mora da ,de a _ jem, i otila do autobuske
stanice ili do podzemne zelezmce. U tu
95
94
Agata Kristi
hu je bila nabavila Vodi za autobuske linije i Plan podzemne eleznice, pa bi uvek unapred i paljivo planirala svoje izlete.
Viali bi je kako sa blagom nostalgijom seta oko Ivlin Gardensa ili
Anslou Skvera, mrmljajui tiho:
- Da, ovo je bila kua gospode Van Dilan. Vidi kako se izmeni-la.
Izgleda da su je renovirali. Oh boe, imaju ak etiri zvona, sigurno
za etiri stanara. A ovo je uvek bio divan starinski trg.
Stidljivo je posetila muzej votanih figura Madam Tiso, koga se
dobro seala jo iz detinjstva. U Vestbornu je uzalud traila
Bredlije-vu prodavnicu koe. Tetka Helen je samo kod njega
kupovala svoje kaputie od fokine koe.
Razgledanje izloga nije privlailo gospoicu Marpl. Ali je volela da
gleda nove modele, vunice i konce za runi rad. Jednog jutra se
odvezla ak do Rimonda da bi videla kuu u kojoj je stanovao
njen praujak Tomas, admiral u penziji. Lepa ulica je jo uvek bila na
me-stu, ali su i tu kue, izgleda, bile podeljene na stanove. Jo
tunija sudbina je zadesila kuu daleke roake, gospoe Merdju,
koja je nekada ivela u raskonom zdanju na Loudens Skveru. Na
njenom me-stu se sada dizao ogroman soliter od armiranog betona.
Gospoa Marpl je tuno odmahivala glavom, govorei tiho za
sebe:
- Verujem da je napredak potreban. Ali kada bi roaka Itel ovo
znala, sigurna sam da bi se okrenula u grobu.
Jednog posebno blagog i vedrog popodneva gospoica Marpl je sela
na autobus za Betersi Brid. Odluila je da o istom troku pose-ti i
Betersi Park i Prinsez Tirs, gde je nekada ivela njena stara dadilja.
Deo plana joj je propao, jer je stara dadiljina kua bila nestala, a
zamenila ju je gomila stakla i betona. Pola je tada u Betersi Park.
Uvek je mogla dosta da peai, ali je morala da prizna da ju je ta
sposobnost pomalo naputala. Posle pola kilometra osetila je umor.

ce.lsUJOjor
korac1PostaJaH sve sport, dva, dodala da sugne
bilo mnogo ljudi, samo neo o
J1VO p0nela
posluavdih zaljubljen* parova Gospod c Merp J P J
^^
mk sa ajem i kolaima do s tola uz ^aC .
^
J] ]? r*"0' Ttole ^ ? " a parU ^ J?dmm se malo osvrnula oko
sebe. Pogled joj
sluajnosti. Zaod stolova i ona se naglo ispravi na stolici. udne
J
lsta neob.no. Sve se ponavljalo. Prvo ^^^^dno.
Ovo dvoje su birali neverovatna mesta za sastanke^ A
*
Gospodi Marpl brzo uze drug, par ^^"^ neko
dua, ravna plava kosa, ah to mje bila Bez bedzv
mnogo mladu Naravno! Bezina kerka. Mla a dev ka koja e bi
note u ''Bertram'' s prijateljem led, Seline. Ah je mukarac b ,o ?
mje m glo biti zabune, isto privlano Ue s izrazitim ??^ st tos,
ud tvrd" pogled grabljivice ,.. da, ista snana musk ??? ^^
- Pokvaren je - ree gospoica Marpl. - Do sri
p Okrutan!
Bezobziran! Ne mogu to da gledam. Prvo majka, a sada kerka. Kuda
to vodi?
Dobrom nije moglo da vodi. U to je na. Ona je veoma retko
doputala i druge mo na naj, e i, u devet od deset sluajeva, kako
je sam ^tvrdila lo se ^a je bila u pravu. Oba ova ^ tola je ovo dvoje
kako razgovaraju dok su i
c nad sola, uoila je ozbiljnost kojom
su g^onlrDevojcmo lic, o spodica Marpl skine naoare, paljivo
obrisa stakla , ????? ^ pogl, ta. Da, devojka je bila zaljubljena.
Oajmki zaljubljena, kako to samo m di mogu da budu. M kako su
je staratelji mogl- pustm da ama luta Londonom i tajno se sastaje po
parkovima? Tako dobro vaspitana i pn
96
Agata Kri.
sti
stojna devojka. I predobro vaspitana! Njeni sasvim sigurno misle da
j'e ona na nekom dragom mestu. Znai, morala j'e da lae.
Izlazei, gospoica Marpl je prola pored njih neprimctno
usporavajui korak. Na njenu najveu alost, razgovarali su tiho i

nije mogla nita da uhvati. Mukarac je govorio, a devojka je

sluala s me-avinom zadovoljstva i straha. Moda planiraju
beg", mislila je gospoica Marpl. Ona je jo maloletna."
Gospoica Marpl je kroz otvor na ogradi ponovo izala u park. Tu
su bila parkirana kola i ona se kod jednih zaustavi. Nije bila naroiti
poznavalac, ali se kola kao to su ova nisu esto viala, zbog toga ih
je i zapamtila. O kolima ove vrste je saznala poneto od svog
praneaka. Bila su to trkaka kola strane proizvodnje... sada vie
nije znala ije. I ne samo to, ova ili slina kola je videla jue u
uliici hotela ''Bertram''. Zapazila ih je zbog izgleda i veliine, ali i
zbog registracije koja joj je probudila uspomene: jedan trag u
seanju. FAN 2266. Setila se roake Fcni Gadfri. Jadne Feni koja je
mucala: D-d-dva --est..."
Obila je kola i pogledala registraciju. Bila je u pravu: FAN 2266.
Razmiljajui, krenula je preko parka. Noge su je sve vie bolele.
Napokon, iscrpljena, stie do druge strane i u nastupu
samosaaljenja pozove taksi. Uznemiravao ju je oseaj da neto
mora da preuzme. Ah ta preduzeti i kako? Sve je bilo tako
neodreeno... Odsutno se zagledala kroz prozor taksija. Na zidu kraj
koga su se vozili mogla je da proita ogromne natpise:
SENZACIONALNE NOVOSTI O PLJAKI VOZA, pisalo je na
jednom, IZJAVA MAINOVOE, stajalo je na drugom.
Zaista!" pomisli u sebi gospoica Marpl. Izgleda da se svakoga
dana dogaaju pljake vozova i banaka i prepadi na blindirana
kola."
Zloin je, izsleda. nadmaio
Hotel Bertram
97
l
13
Podseajui na ogromnog bumbara, glavni inspektor Dejvi je
tumarao Odeljenjem za kriminalistika istraivanja, pevuio i
mumlao neto za sebe. Niko vie nije obraao panju na tu njegovu
poznatu naviku, samo bi poneko usput dobacio:
- Otac je opet na tragu.
Turnaranje ga je konano dovelo do sobe u kojoj je, s izrazom

dosade na licu, sedeo inspektor Kembel. Kembel, mlad i vrlo

ambiciozan inspektor, veinu svakodnevnih poslova je smatrao
krajnje do-sadnitiL Uprkos tome svoje dunosti je obavljao savesno
i prilino uspeno. Pretpostavljeni su mu predviali dobro
napredovanje i povremeno bi mu uputili koju ohrabrujuu pohvalu.
Dobro jutro, gospodine - pozdravi inspektor Kembel s
potovanjem kad se Otac dogegao u sobu. Naravno, i on je iza lea
glavnog inspektora Dejva nazivao Ocem, ali jo nije bio dovoljno
star da bi to mogao initi pred njim.
- Mogu li neto da vam pomognem, gospodine? - pitao je.
- La, la, tra, tram - pevuio je glavni inspektor Dejvi, malo
pogreno. Zato me zovu Meri kad mi je ime gospoa Gibs? Nakon sto je tako neoekivano oiveo prastaru operetu, uze stolicu
i sedne:
- Zaposleni? - raspitivao se.
- Umereno.
- Imate neki sluaj nestanka osobe, zar ne, iz nekog hotela? Kako se
ono zvae? ''Bertram'', je li tako?
- Tano, gospodine. Hotel ''Bertram''.
Kre zakon? Toe pie i posle zatvaranja? Bave se podvoenjem?
Ne, zaboga, gospodine - s laganirn negodovanjem odvrati in-pektor
Kemhe.l Rprtram" ip, vrlo len i miran starinski hotel.
- Ah, j'e li? - ree Otac. - To je ba zanimljivo. Inspektor Kembel se
pitao ta je tu zanimljivo. Dobro je, meutim, pazio da to glasno ne
zapita, jer je bilo opte poznato kakvo je raspoloenje u gornjim
slojevima hijerarhije, posle poslednje pljake voza. Pljake, koja je
predstavljala pravi trijumf kriminalaca. Gledao je Oevo iroko i
teko volovsko lice i pitao se, po ko zna koji put, na koji je nain
inspektor Dejvi doao do svog dananjeg poloaja i zato su ga svi
u Odeljenju tako visoko cenili. Verovatno je to u njegovo vre-me
bilo u redu", mislio je inspektor Kembel, ali danas ima toliko
mladih ambicioznih momaka koji ekaju da budu unapredeni im
se ovi suvi panjevi oiste." Ali suvi panj je" zapoeo novu pesmu,
mumlaju-i i samo tu i tamo ubacujui poneku re: Reci mi,
ljubazni strance, ima li kod vas jo slinih tebi?" Uhvatio je temu, a
zatim nastavio da falira: Mnogo, ljubazni gospodine, a lepe

devojke niste jo sreli."

- Ne, ekaj, pobrkao sam polove. Floradora". Bila je to sjajna
opereta.
- Mislim da sam uo za nju, gospodine - ree inspektor Kambel.
- Sigurno te je mama uspavljivala sa njom - ree glavni inspektor
Dejv. - Dakle, ta se dogaa u tom hotelu ''Bertram''? Ko je nestao,
kako i zbog ega?
- Kanonik Penifadr, gospodine. Svetenik, stariji.
- Dosadan sluaj, ha? Inspektor Kembel se nasmeio:
- Da, gospodine, u izvesnom smislu, prilino dosadan.
- Kako izgleda?
- Kanonik Penifadr?
- Da,... imate njegov lini opis, pretpostaljam?
- Svakako - Kembel je potraio po papirima i proitao: Visina
pet stopa osam ina. Veliki uperak sede kose... pognut..."
- I nestao je iz hotela ''Bertram''... kada?
Hotel Bertram
99
- Pre blizu nedelju dana... devetnaestog septembra.
- Tek sada su prijavili. Trebalo im je ba vremena, zar ne?
- Pa, mislim da su verovali da e se sam vratiti.
- Da li ste pokuali da otkrijete ta se iza toga krije? - pitao je Otac.
- Da li je pristojan, bogobojazni ovek iznenada pobegao sa crkvenjakovom enom? Ili moda tajno pije, ili je proneverio novac
od milosra? Ili je od onih rasejanih ljudi kojima se to esto
deava?
- Po svemu to sam uspeo da saznam, rekao bih da je ovo poslednje.
To mu se ve dogodilo.
- ta? To da nestane iz pristojnog hotela u Vest Endu?
- Ne, ne ba to isto, ali je znao da ne doe kui na vreme. Deavalo
se da ode kod prijatelja u goste kada ga ne oekuju, ili da se ne
pojavi kada je pozvan.
- Da - prizna Otac. - Da, to zvui vrlo zgodno i prirodno. Uklapa se
u program, zar ne? ta ste rekli, kada je zapravo nestao?
- U etvrtak, devetnaestog novembra. Trebalo je da uestvuje na
Kongresu u... - sagnuo se da pogleda u papire pred sobom -... oh da,

u Lucernu. Drutvo za istorijsko prouavanje Biblije. To je

engleski prevod. Mislim da je Drutvo inae nemako.
- I odravao se u Lucernu? Stari se momak... pretpostavljam da je
stari momak?
- Ima ezdeset i tri godine, izgleda.
- Stari momak se nije pojavio, je li tako?
Inspektor Kembel, sluei se papirima na stolu, dade Ocu sve proverene injenice.
- Ne zvui kao da je pobegao sa deakom iz crkvene grupe primeti glavni inspektor Dejvi.
- Verujerno da e se sam vratiti, ali emo nastaviti da se bavimo
sluajem. Jeste li... ovaj... posebno zainteresovani za ovaj sluaj.
100
- Ne - odvrati Dejvi zamiljeno. - Ne, sluaj me ne zanima. Ne
vidim ta bi tu moglo da me zanima.
Nastala je pauza, koja je oigledno znaila: Pa, onda?" Kembel
je, meutim, bio predobro vaspitan da bi to glasno izgovorio.
- Ono to me zanima - napokon e Otac - to je datum nestanka. I
hotel ''Bertram'', naravno...
- Uvek je imao izvrsnu upravu, nije sa njim bilo nikakvih problema.
- Drago mi je - ree Otac, a zatim doda, jo uvek zamiljeno:
- Rado bih malo pogledao to mesto.
- Svakako, gospodine - spremno e inspektor Kembel. - Kadgod
elite. Ja sam i sam mislio da ga obiem.
- U tom sluaju bih mogao sa vama - prihvati Otac. - Ali bez
pretresa. Samo bih hteo da pogledam malo okolo, a ovaj va nestali
arhiakon, ta li je, prua divan povod za to. Nije potrebno da me
oslovljavate sa gospodine" kad budemo tamo... vi preuzmite ulogu
efa. Ja u vam biti neto kao zatita.
Inspektora Kembela je sluaj poeo da intrigira.
- Mislite li da tu ima neeg bitnog, gospodine, neeg to bi moglo
da se povee sa neim drugim?
- Za sada nema razloga da tako neto oekujem - ree Otac. -Ali,
znate kako je. Covek ima... kako bih to nazvao... predoseaj. Hotel
''Bertram'' je predobar da bi bio stvaran.
Opet se pretvorio u bumbara, mumlajui: Idemo svi na trand..."

Dva inspektora su se zajedno uputila u hotel ''Bertram''. Kembel, vrlo

elegantan u popodnevnom odelu i Dejvi u svom odelu od tvida,
ostavljajui utisak da je upravo doao sa sela. Bili su izvrstan par.
Izgledali su ubedljivo. Samo je gospoica orin, svojim
pronicljivim pogledom mogla tano da odredi gde pripadaju. Ona je
lino prijavila nestanak kanonika Penifadra, pa nije bila iznenaena
ovom n*Hotel Bertram
101
apatom je pozvala pomonicu da je zameni na recepciji, dok se
sama pomakla malo dalje da bi mogla da razgovara sa dvojicom
mukaraca. Inspektor Kembel joj je pokazao svoje isprave, na ta je
ona klimnula, gledajui u iroku priliku odevenu u tvid koja je
stajala iza njega. Opazila je da ovaj drugi, okrenut sa strane prema
predvorju, posmatra prostoriju i goste sa oiglednim naivnim
zadovoljstvom, divei se ovolikom otmenom svetu.
- Da li biste poli sa mnom u kancelariju? - predloi gospoica
orin. - Tamo nas niko nee uznemiravati.
- Da, mislim da je to najbolje.
- Imate lep hotel - ree ovaj sa irokim licem i volovskim izrazom,
okreui svoju veliku glavu prema njoj. - Prijatno - doda, gledajui
veliku vatru u kaminu. - Divna starinska udobnost.
Gospoica orin se ponosno smekala:
- Da, zaista se ponosimo time to gostima pruamo pun komfor. Obrati se zatim pomonici:
- Hoe li, molim te, da me zameni, Elis? Ovo su rezervacije,
oada e stii ledi ozelin. Ona e sigurno hteti drugu sobu, ali
mora da joj objasni da smo zaista puni. Ako bude uporna, pokai
joj
rJ trista etrdeset na treem spratu. Ta nije neto posebno, pa e
ve-rovatno zadrati ovu.
- U redu, gospoice orin. Uiniu tako, gospoice orin.
~ I podseti pukovnika Mortimera da mu je dogled ostao ovde. Ju-s
me je zamolio da mu ga priuvam. Nemoj da dozvoli da ode bez
njega.
- Neu, gospoice orin.

^avrivi s tim, gospoica orin povede dvojicu mukaraca do a

od mahagonije, na kojima nije bilo natpisa. Ona ih otvori i svo rje
uoe n moi,, t^Qi^;,, t:,znn ;,rrioHa <;pi; Cn
J 02
Agata Kristi
Hotel Bertram
103
- Nestala osoba je kanonik Penifadr, kako sam shvatio - zapoe
inspektor Kembel. Pogledao je u svoje beleke. - Imam ovde
izvetaj narednika Vedela. Moda biste mi vi mogli svojim recima
ponoviti ta se zapravo dogodilo.
- Ne verujem da je kanonik Penifadr nestao u pravom smislu te reci ree gospoica orin. - Znate, ja mislim da je negde sreo nekog
prijatelja i moda sa njim otiao na neku sednicu ili nauni simpozijum ili slino, moda negde u Evropi. On je tako smuen.
- Vi ga ve dugo poznajete?
- Oh, da, on kod nas odseda ve blizu est godina, rekla bih.
- A vi, koliko ste dugo ovde, gospoo? - iznenada ubaci glavni
inspektor Dejvi.
- Ja sam ovde, da se setim... etrnaest godina.
- Lep hotel - nastavi Dejvi. - Kanonik Penifadr je obino ovde
odsedao kad je bio u Londonu. Je li tako?
- Tako je. Uvek je dolazio kod nas. Javio bi se unapred i rezer-visao
sobu. U pismima je bio mnogo odreeniji nego u ivotu. Traio je
da mu rezerviemo sobu od sedamnaestog do dvadeset prvog.
Oekivao je da e u tom periodu biti dan-dva odsutan, ali je traio
da mu sobu zadrimo. esto je to inio.
- Kada ste se zabrinuli za njega? - nastavio je sada inspektor
Kembel.
- Ja se zapravo nisam zabrinjavala. Naravno, bilo je malo neobino.
Shvatate, njegova soba je bila rezervisana za drugog gosta od
dvadeset i treeg nadalje, i kada smo otkrili... da se nije vratio iz Lugana.,
- Ovde kod mene pie Lucern - ubaci inspektor Kembel.
u; i rp,m Ndd skup arheologa ili neto slictate, mi smo u ovo doba puni i u sobu je ve trebalo da ue drugi

gost. Plemenita gospoica Sanders iz Lime Regisa. Ona uvek ima tu

sobu. Onda je zvala njegova kuna pomonica. Ona je bila
zabrinuta.
- Kanonikova kuna pomonica se zove Mekri, ako sam dobro
razumeo arhiakona Simonsa. Poznajete li je?
- Ne, lino je ne poznajem, ali smo dva-tri puta razgovarale
telefonom. Ona je, mislim, vrlo pouzdana osoba, ve nekoliko godina
je kod kanonika Penifadra. Izgleda da su ona i arhiakon nazvali
roake i prijatelje kanonika Penifadra, koji o njemu, meutim, nisu
nita znali. A poto je kanonik za te dane u goste bio pozvao
arhiakona Simonsa, bilo je, zapravo je jo uvek... udno to se nije
vratio kui.
- Da li je kanonik i inae toliko zaboravan? - pitao je Otac.
Gospoica orin se pravila da ga ne uje. Taj ogromni policajac,
verovatno narednik, malo se previe gurao napred.
- Posle svega sam saznala - nastavi gospoica orin zlovoljno - da
kanonik uopte nije bio na onoj Konferenciji u Lucernu.
- Da li je poslao neku poruku u Lucern i obavestio ih da nee doi?
- Ne verujem... odavde nije. Nije poslao nikakav telegram ili neto
slino. Ja zaista ne znam nita o Lucernu, mene se tie samo naa
strana problema. Sluaj je bio u novinama. Nisu spomenuli da je
odseo kod nas, a nadam se da ni nee. Mi ovde ne elimo novinare.
To se naim gostima nikako ne bi dopalo. Inspektore Kembel, biemo vam vrlo zahvalni ako uspete da nas potedite toga. Hou da
ka-Zem, on ipak nije nestao iz naeg hotela.
- Stvari su mu jo uvek ovde?
- Da, u garderobi. Ako nije otiao u Lucern, jeste H pomislili na
mogunost saobraajne nesree ili neeg slinog?
- J~a;in to smo proverili.
104
Agata Kristi
- To zaista izgleda veoma udno, vrlo neobino - potvrdila je
gospoica orin, dok joj se na licu pojavi neznatan traak
interesova-nja. - To navodi oveka da se zapita gde je mogao da ode
i zbog ega.
Otac ju je promatrao s razumevanjem:

- Vi to posmatrate samo sa stanovita hotela. Potpuno prirodno.

- Obaveten sam - ree Kembel gledajui u beleke - da je
kanonik napustio hotel u est i trideset uvee, u etvrtak,
devetnaestog. Imao je sa sobom samo putnu torbu. Navodno se
taksijem odvezao u klub Ateneum.
Gospoica orin potvrdi glavom:
- Da, veerao je u Ateneumu... arhiakon Simons mi je rekao da su
ga tamo poslednji put videli.
U glasu gospoice orin osetila se odlunost da odgovornost za
kanonikov nestanak prebaci na Ateneum.
- Izvrsno, drago mi je da smo uspeli da utvrdimo injenice - ree
Otac blagim glasom. - Do sada smo ustanovili sledee: kanonik je
otiao nosei malu putnu torbu, zar ne? Otiao je i nije se vratio i to
je sve.
- Eto, vidite i sami da vam ne mogu mnogo pomoi - pokua da
zavri razgovor gospoica orin.
- Vi nam, izgleda, zaista ne moete pomoi - prihvati Otac - ali
moda bi nam mogao pomoi neko drugi - doda.
- Neko drugi?
- Da, moda neko od posluge.
- Sumnjam da neko neto zna; do sada bi mi ve to rekli.
- Verujem da bi to uinili, Naime, mislim da bi nam sigurno bili
javili da su neto konkretno znali. Ali moda je on pred njima neto
rekao...
- ta na orimer? - nifala if wisnrvtira 7?>?'?7 vt-mr.;
Hotel Bertram
105
- Oh, neku primedbu koja bi mogla da poslui kao trag. Neto kao:
Veeras u se sastati sa starim prijateljem, koga nisam video jo
od Arizone." Ili: Idem u nedelju kod svoje neake, ki joj se krsti."
Sa rasejanim ljudima kao to je on ovakve sitnice su veoma korisne.
One odaju ta im se mota po glavi. Moda je posle veere u
Ateneumu seo u taksi i pomislio: Pa, kuda u sada?"... i ako je,
recimo, pomislio na krtenje... mogao je da ode pravo kod neake.
- Oh, shvatam na ta mislite - ree gospoica orin sa sumnjom. Ipak se to ini malo neverovatnim.

- Ali, nikad se ne zna - ree Otac. - Osim toga, tu su i gosti. Moe

se pretpostaviti da je kanonik poznavao neke od njih, jer, kako ste
rekli, i sam je bio va stalni gost.
- Da, imate pravo - saglasi se gospoica orin. - Da pokuam da
se prisetim. Videla sam ga sa ledi Selinom Hczi. Zatim... tu je i
biskup od Norvia, oni su stari prijatelji, verujem da su zajedno bili
u Oksfordu. Pa gospoa Dejms i njene kerke, oni su iz istog
kraja. Prilian broj ljudi.
- Znate - ree Otac - moda je sa nekim od njih razgovarao, moda
je rekao neto to bi moglo da nam pomogne. Da li je neko od njih
sada ovde?
Gospoica orin zamiljeno nabra elo:
- Da, mislim da je general Redli jo kod nas. A tu je i jedna sta-nJa
gospoa iz unutranjosti, kae da je jo kao devojka boravila u
hotelu. Ne mogu da se setim kako se zove, ali bih mogla da
pogledam... ah, da. gospoica Marpl. I ona ga je, izgleda, poznavala.
- Mogli bismo, dakle, da ponemo sa ovo dvoje... I sobarica je
ovde, nadam se?
- Svakako - ree gospoica orin. - Ali je nju narednik Vedel
106
ta Kristi
- Znam. Ali verovatno ne u ovom smislu. Gde je konobar koji
posluuje za njegovim stolom? Ili moda imate glavnog konobara?
Naravno, imamo Hernija - odvrati malo uvredeno gospoica
Zorin.
- Ko je Henri? - Otac je hteo da zna.
Gospoica Zorin je bila zaprepaena. Nemogue je ne znati ko
je Henri.
- Henri je u ovoj kui due od mene - ree. - Mora da ste ga
primetili u predvorju, upravo posluuje aj.
- Zanimljiva pojava - priseti se Dejvi. - Zaista sam ga primetio dok
sam ulazio.
- Ne znam ta bismo bez Henrija, jednostavno je divan - ree oseajno gospoica Zorin. - Oh, znate, elom hotelu daje odreeni
ton.
- Moda bi i meni mogao da donese jedan aj. Video sam da imate

muffine" - ree glavni inspektor Dejvi i doda. - Rado bih ponovo

pojeo dobar muffin".
- Ako elite... - prihvati gospoica Zorin hladno. - Mogu li
naruiti da vam serviraju dva aja u predvorju? - upitno pogleda
inspektora Kembela.
- To bi... - poe Kembel, kad se vrata naglo otvorise i na njima se
pojavi uzvieni lik gospodina Hamfrisa.
Kao da se malo trgnuo, a zatim je upitno pogledao gospoicu
Zorin. Ona brzo objasni:
- Ovo su gospoda iz Skotland Jarda.
- Istrani inspektor Kembel - predstavi se Kembel.
- Oh, da. Da, naravno - ree gospodin Hamfris. - Sluaj kanonika
Penifadra, pretpostavljam? Neverovatna stvar. Nadam se da se nita
nije dogodilo, jadnom starkelji.
- Oh, i ja se nadam - ubaci gospoica Zorin. - Tako je sirnp3 tican
starac.
Hotel Bertram
107
- Jedan od stare garde - nastavi gospodin Hamfris.
- Rekao bih da ovde imate prilino stare garde - ree glavni
inspektor Dejvi.
- Oh, imate puno pravo - odgovori gospodin Hamfris. - Mi smo u
mnogo emu uspeli da odrimo tradiciju.
- Imamo, znate, stalne goste - objanjavala je gospoica Zorin s
ponosom. - Ve godinama nas poseuju uvek isti ljudi. Ima i
Amerikanaca. Ljudi iz Bostona i Vaingtona. Vrlo miran i prijatan
svet.
- Oboavaju na engleski komfor - dodade gospodin Hamfris,
otkrivajui svoje jake belc zube.
Otac ga je zamiljeno posmatrao. Inspektor Kembel ponovi:
- Potpuno ste sigurni da od kanonika nije stigla neka poruka? Moda
je neko zabeleio da je pribelei ili prenese.
- Telefonske poruke se najpaljivije belee - odvrati gospoica
Zorin ledenim glasom. - Nemogue je, jednostavno se ne moe
dogoditi da se poruka ne prenese meni ili nekom ko je na dunosti.
Streljala ga je oima.

Izgledalo je kao da je inspektor Kembel malo zaplaen.

- Mi smo, znate, na sva ta pitanja ve odgovarali - objasni pomalo
hladno gospodin Hamfris. - Sve to znamo rekli smo vaem
naredniku... ne znam kako se zove.
tac se malo udobnije smesti u stolici i poe svojim mirnim glapuk a
~ Pa.Vid'te' sluaJ PstaJe sve ozbiljniji. Izgleda da to nije samo
,raSeJanost- Zato mislim da bi ipak bilo bolje da razgovaramo
on ,
sn,!*
kJe Je gospoica Zorin spomenula... general Ridli i gosPoica Marpl, zar ne?
ocete li da ih pozovemo...? - tuno izusti gospodin Hamfris. General
Ridli ;P
i
108
Agata Kristi
- Nije potrebno da to bude zvanino - ree glavni inspektor Dej-vi. Ne bismo hteli da uznemirimo ljude. Prepustite to samo nama.
Dovoljno je da nam samo pokaete ovo dvoje koje ste spomenuli.
Postoji mala mogunost da je kanonik Penifadr pred njima svoj neki
plan spomenuo ili nekog prijatelja u Lucernu. Vredi bar pokuati.
Ovo malo umiri gospodina Hamfrisa.
- Moemo li jo neto da vam pomognemo? - raspitivao se. -Morate
da nas razumete, mi elimo da vam pomognemo, ali, shvata-te, ne
bimo cleli da to doe u javnost.
- Naravno - sa razumevanjem prihvati Kembel.
- Ja bih hteo da razgovaram i sa sobaricom - podseti ih glavni
inspektor Dejvi.
- Ako elite... Sumnjam da e vam ona rei neto novo.
- Verovatno nee. Ali moda ima neka sitnica... neka primedba koju
je kanonik rekao o sastanku... ili... Nikad se ne zna.
Gospodin Hamfris baci pogled na svoj sat.
- Ona preuzima dunost u est. Na drugom je spratu. Moda biste
u meuvremenu popili aj?
- Odlino - prihvati Otac. Kancelariju su svi zajedno napustili.
Gospoica orin ih uputi:

- Generala Ridlija ete nai u salonu za puenje. Prva soba u

hodniku levo. Nai ete ga s novinama ispred kamina. Moda se
dogodi da drema - dodala je diskretno. - Sigurni ste da ne elite... da
ja...?
- Ne. najlepe vam hvala, to u ja preuzeti - ree Otac. - A ta je sa
onom starijom gospodom?
- Ona sedi preko uz kamin - pokaza mu gospoica orin.
- Zar je to ona sa kovrdavom kosom i pletivom? - pitao je Otac
pogledavi gospoicu Marpl. - Mogla bi da igra u pozoritu, zar
ne?
Hotel Bertram
109
- Danas staramajke ne izgledaju vie tako - ree gospoica orin
- ni bake, ni prabake, ako smo ve kod toga. Zamislite, ovde je jue
bila markiza od Barlova. Ona je ve prabaka. asti mi! Nisam je
prepoznala. Stigla je pravo i/, Pariza. Lice joj je ruiasta maska,
kosa platinasta. a obline... sve, naravno, lano... ali je izgledala
divno.
- Ah - ree Otac - ja lino vie volim ovu starinsku vrstu. Pa, hvala
vam lepo, gospoo - okrenuo se Kembelu:
- Ovo dalje u ja da obavim, znam da vas ekaju na sastanku.
- To je u redu - ree Kembel shvativi mig. - Sumnjam da e nam
biti od velike koristi, ali treba pokuati.
Gospodin Hamfris, krenuvi u svoju kancelariju, pozva gospoicu
orin:
- Jedan trenutak, molim... gospoice orin. Ona mu se pridrui,
zatvarajui vrata za sobom. Hamfris je nervozno hodao gore-dole po
maloj prostoriji.
- Zato hoe da razgovaraju sa Rouz? - pitao je otro. - Vedel joj je
ve postavio sva potrebna pitanja.
- Pretpostavljam da je to deo uobiajenog postupka - nesigurno
pokua gospoica orin.
- Bolje da je, za svaki sluaj, pripremite. Gospoica orin je bila
malo uzbuena.
- Ali, inspektor Kembel...
~ Nisam zabrinut zbog Kembela. Problem je onaj drugi. Znate li ko

je to?
~ Mislim da se nije predstavio. Izgleda mi prilino primitivno.
- Primitivan, eh! - grubo e Hamfris. - To je glavni inspektor uejvi,
stari lisac, kakav samo moe da se zamisli. U Jardu ga puno cene.
Voleo bih da znam ta on radi ovde, njukajui i izigravajui
dobrodunu seliainu. Ni malo mi se to ne dopada.
110
Agata Kristi
- Ne mislite...
- Ne znam ta da mislim. Ali, kaem vam, stvar mi se ne dopada.
Da li je osim sa Rouz traio da razgovara jo sa nekim?
- Mislim da namerava da razgovara s Henrijem.
Gospodin Hamfris se nasmejao. Gospoica orin se takoe smejala.
- Za Henrija ne moramo da se plaimo.
- Ali gosti, oni koji su poznavali kanonika Penifadra? Gospodin
Hamfris se opet nasmejao:
- elim mu dobru zabavu sa starim Ridlijcm. Vikom moe da srui
hotel, a nita nee saznati. Ba je dobro doao Ridliju i onoj staroj
kokoki, gospoici Marpl. Ipak... ne volim to je poeo da njuka
okolo...
14
- Znate - ree glavni inspektor Dejvi - ovaj Hamfris mi se nimalo ne
dopada.
- Mislite li...? Izgleda vam sumnjivo? - pitao je Kembel.
- Ne znam... - Otac se izvinjavao - znate, imam neki predose-aj.
Umiljat momak. Pitam se da li je vlasnik ili samo upravnik.
- Mogao bih da ga pitam - Kembel je ve krenuo ka recepciji.
- Ne, nemojte - zaustavi ga Otac. - Ustanovite to bez buke... Kembel
ga je znatieljno gledao.
- Mislite li na neto odreeno, gospodine?
- Ne, nita posebno. Samo bih hteo da prikupim to vie informacija
o ovom hotelu. Hteo bih da znam ko stoji iza svega, kakva mu je
finansijska podloga... i sve u tom smislu.
Kembel ie odmahivao glavom
Hotel Bertram

111
- Zakleo bih se da je ovo jedino mesto izvan svake sumnje...
- Znam, znam - ree Otac. - A kako je tek korisno imati takvu
reputaciju!
Kembel je odlazei, jo jednom odmahnuo glavom. Otac se uputio
niz hodnik prema salonu za puenje. General Ridli se upravo
probudio. Tajms" mu je bio skliznuo na pod i tamo se raspao. Otac
pokupi rasute stranice, sloi ih i prui nazad vlasniku.
- Hvala vam, gospodine. Vrlo ste ljubazni - zlovoljno mu zahvali
Ridli.
- General Ridli? -Da.
- Oprostite mi - poe Otac podiui glas - hteo bih da razgovaram
sa vama o kanoniku Penifadru.
- Eh... ta kaete? - general stavi ruku na uho.
- Kanonik Penifadr? - zaurla Otac.
- Kanarinci... da, imam nekoliko kanarinaca.
- KANONIK PENIFADR.
- Oh, ta je sa njim? Video sam ga pre neki dan. Bio je ovde.
- Trebalo je da mi ostavi jednu adresu. Rekao je da e je ostaviti kod
vas.
Sa ovim se jo vie namuio, ali uspeh nije izostao.
- Nita mi nije dao. Mora da me je sa nekim pobrkao. Smuena
stara budala. Uvek je bio takav. On je naunik, znate. Oni su svi rasejani.
Posle jo nekoliko pokuaja Otac zakljui da je razgovor sa Ridlijem nemogu i potpuno beskoristan. Vratio se u predvorje i seo
za sto tik uz onaj gospoice Marpl.
- aj, gospodine?
Otac je digao pogled. I njega je, kao i sve druge, zadivila Hen-nieva
noiqva Marb visok i na7an r.nvp,k_ Henri se Doiavio iznenada
112
ta Kristi
kao neka ogromna verzija Arijela, koji moe da se pojavljuje i
nestaje po volji. Otac je naruio aj.
- Ako sam dobro video, imate muffine" - ree Otac.
- Naravno, gospodine. Imamo divne muffine", ako smcm da pri-

metim. Svi ih oboavaju. elite li, gospodine... indijski ili kineski

aj?
- Indijski - ree Otac. - Ili cejlonski, ako imate.
- Imamo cejlonski aj, gospodine.
Neprimetnim pokretom ruke je otposlao konobara po cejlonski aj i
muffine", a sam je elegantno odetao do sledceg gosta.
"Ti si zaista neko", ree u sebi Otac. Zanimalo bi me gde su te
nali i koliko te plaaju. Milion, mogao bih da se kladim, a toliko i
vredi." Promatrao je Henrija kako se zatitniki naginje nad jednu
stariju damu. Pitao se ta Henri misli o njemu, ako o tome, naravno,
uopte razmilja. Otac je za sebe mislio da se prilino dobro
uklapa u hotel ''Bertram''. Mogao je da bude kao dobrostojei
posednik iz unutranjosti, ili pak plemi sa izgledom sitnog
inovnika, i sam je poznavao dvojicu koja su tako izgledala.
Verovao je da je poloio ispit, ali je isto tako doputao mogunost
da nije uspeo da prevari Henrija. Da, da. Ti jesi neko", opet je
pomislio.
Stigao je aj sa muffinama". Otac duboko zagrize i niz bradu mu
potee topli maslac. On se obrie velikom salvetom i popije zatim
dve oljice aja sa mnogo eera. Kada je ovo obavio, nagnu se
napred i ree svojoj susetki:
- Izvinite, niste li vi gospoica Dejn Marpl?
Gospoica Marpl podie pogled s pletiva i zagleda se u glavnog
inspektora Dejva.
- Da - ree - ja sam gospoica Marpl.
- Nadam se da se ne ljutite to sam vas oslovio. Ja sam, u stvari, iz
policije.
/"11 i/i ? /???? 1/"\ n c*pfi"\ /?^??????'
Otac odmah poe da je smiruje svojim najoinskijim glasom:
- Nemojte da se brinete, gospoice Marpl. Nije uopte re o onome
to vi mislite. Nije bilo nikakvih provala ili neeg slinog. Samo
mali problem sa rasejanim svetenikom, to je sve. Mislim da ga
poznajete, to je kanonik Penifadr.
- Oh, kanonik Penifadr, bio je ovde pre par dana. Znam ga ve dugo
vremena. Kao to rekoste, vrlo je rasejan - zatim zainteresova-no
doda - ta je sada uinio?

- Pa, moglo bi se rei da se izgubio.

- Oh, boe, a gde je trebalo da bude?
- Trebalo je da bude kod kue u Katedral Klousu - ree Otac ali ga tamo nema.
- Rekao mi je da ide na Konferenciju u Lucern. Neto u vezi sa
zapisima s Mrtvog mora, mislim. On se bavi naunim radom.
- Da, i mi znamo da je trebalo da ide u Lucern.
- Znai li to da se ni tamo nije pojavio?
- Ne, nije se pojavio.
- Oh - ree gospoica Marpl - da nije pobrkao datume.
- Vrlo verovatno, vrlo vcrovatno,
- Plaim se da mu to nije prvi put. Jednom me je pozvao na aj, ali
kada sam dola nije ga bilo kod kue. Njegova kuna pomonica
mi je tada ispriala da je on veoma zaboravan..
- Nita vam nije rekao, dok je bio ovde, to bi nam moglo posluiti
kao polazna taka u traganju? - pitao je glavni inspektor Dej-vi,
govorei potpuno smireno i poverljivo. - Znate na ta mislim, nije
spominjao nekog prijatelja ili svoje planove u Lucernu?
- Ne, nije. Spomenuo je samo Kongres u Lucernu. ini mi se da je
rekao da se odrava devetnaestog, zar ne?
- Da. to ie bio taan datum Kongresa.
114
Agata Kristi
- Nisam posebno obraala panju na datum, hou da kaem... - I
kao i veina starih dama, ovde se gospoica Marpl malo zanela... Hou da kaem, on je rekao devetnaesti, a moglo je, u stvari, da se
odrava i dvadesetog. Hou da kaem, on je mogao da misli da je
dvade-eti devetnaesti ili je mogao da misli da je devetnaesti
dvadeseti.
- Pa... - poe Otac, dok mu se u glavi vrtelo.
- Loe se izraavam - ree gospoica Marpl - ali, znate, ljudi kao
to je kanonik Penifadr, ako kau da nekuda idu u etvrtak, moete
uvek da oekujete da ne misle na etvrtak ve petak ili sredu.
Obino svoju zabludu na vreme otkriju, ali ponekad... Ja sam lino
pomislila da se moralo dogoditi tako neto.
Izgledalo je kao da je Otac iznenaen.

- Govorite kao da ste znali da kanonik Penifadr nije otiao u Lucern.

- Znala sam da u etvrtak nije bio u Lucernu - potvrdi gospoica
Marpl - jer je ceo dan bio ovde u hotelu. Zato sam zakljuila, mada
je bio rekao etvrtak, da je zapravo mislio na petak. Odavde je, u
svakom sluaju, otiao u etvrtak uvee. Imao je samo putnu
torbu.
- Upravo tako.
- Smatrala sam da je krenuo na aerodrum - ree gospoica Marpl zato me je iznenadilo kada sam videla da se vratio.
- Izvinite, kako to mislite vratio"?
- Pa, mislim, vratio se ovde u hotel.
- ekajte da ovo malo razjasnimo - ree glavni inspektor Dejvi,
pazei da se u glasu ne oseti koliko je to vano. - Vi ste videli
starog idio... videli ste kanonika kako odlazi, prilino rano uvee,
nosei malu putnu torbu, i pretpostavili ste da ide na aerodrom. Je li
tako?
- Tako je. Otiao je izmeu est i trideset i petnaest do sedam.
- Ali kaete da se vratio.
- Moda je zakasnio na avion. To bi sve objasnilo.
Hotel Bertram
115
- Kada se vratio?
- Pa, to ne znam. Nisam ga videla kada se vratio.
- Oh - ree Otac razoarano. - inilo mi se da ste rekli da ste
ga videli.
- Da, videla sam ga kasnije - potvrdi gospoica Marpl. - Nisam
ga videla kada je uao u hotel.
- Videli ste ga kasnije. Kada? Gospoica Marpl je razmislila.
- ekajte, bilo je oko tri nou. Nisam mogla da spavam. Neto me
je probudilo. Neki zvuk. Ima udnih zvukova u Londonu. Pogledala
sam na sat, bilo je tri i deset. Zbog neeg... ne znam tano zbog
ega... oseala sam se neprijatno. Moda zbog koraka na hodniku.
Znate, mi na selu smo vrlo osetljivi na none zvuke. Za nas koraci
pred vratima uvek neto znae. Postala sam nervozna. Zato sam
otvorila vrata i pogledala niz hodnik. Videla sam kanonika Penifadra

sa leda, njegova soba je do moje, bio se uputio prema stepenicama...

Na sebi je imao kaput.
- Izaao je iz svoje sobe u kaputu i siao niz stepenice?
- Da - potvrdila je gospoica Marpl. - Priznajem da je to i mene u
tom trenutku prilino iznenadilo.
Otac ju je neko vreme gledao, a onda je upitao:
- Gospoice Marpl, zato to nikome do sada niste rekli?
- Niko me nije ni pitao - prostoduno odgovori gospoica Marpl.
15
Otac je duboko uzdahnuo.
- Da, verujem da vas to niko nije pitao.
Ponovo ie zautao.
116
Agata Arm;
- Mislite da mu se neto dogodilo, zar ne? - pitala je gospoica
Marpl.
- Prolo je ve nedelju dana - ree Otac. - Nije ga udarila kap na
ulici. Nije zavrio u bolnici. Dakle, gde je? Njegov nestanak je
objavljen u novinama, a niko se nije odazvao.
- Moda ljudi nisu proitali. Ja nisam.
- Izgleda... zaista izgleda - Otac je pratio svoju misao - kao da je
namcravao da nestane. Otii u sred noi iz hotela! Vi ste potpuno
sigurni da ste ga videli, zar ne? - otro je upita. - Niste to sanjali?
- Potpuno sam sigurna - ree ona odluno. Otac se pokrenu.
- Moram da razgovaram sa tom sobaricom.
Naao je Rouz Seldon na dunosti i s odobravanjem je pogledao
njenu prijatnu pojavu.
- Zao mi je to vam smetam - izvinio se. - Znam da ste ve
razgovarali sa naim narednikom. Ali re je o onom gospodinu koji
je nestao, o kanoniku Penifadru.
- Oh, da, vrlo simpatian gospodin. esto je ovde odsedao,
gospodine.
- Rasejan? - pokua Otac.
Rouz Seldon dopusti da joj se na pristojnoj maski pojavi diskretan
osmeh.
- Dakle, da vidimo - Otac se pretvarao da gleda u beleke. - Po-

slednji put ste videli kanonika Penifadra...

- U etvrtak ujutro, gospodine. etvrtak devetnaestog. Rekao mi je
da se te noi nee vratiti, a moda ni sledee. Rekla bih da je
putovao u enevu. Negde u Svajcarsku, mislim. Dao mi je dve
koulje za pranje, rekla sam mu da e ga ekati sledeeg jutra.
- I tada ste ga poslednji put videli, ha?
Hotel Bertram
117
- Da, gospodine. Znate, ja nisam na dunosti popodne. Vraam se
na posao tek u est. Do tada mora da je bio otputovao, ili je bio u
prizemlju. U sobi ga nije bilo. Ostavio je dva kofera.
- To je u redu - potvrdi Otac. - Ve smo ih pregledali, nismo nali
nita bitno. Jeste li ga sledeeg jutra budili?
- Jesam li ga budila? Ne, gospodine, bio je otputovao.
- ta ste obino radili... donosili mu aj? Doruak?
- aj, gospodine. Dorukovao je dole.
- Znai, sledeeg jutra uopte niste ulazili u njegovu sobu?
- Ali jesam, gospodine - protestovala je Rouz. - Ula sam u njegovu
sobu kao i obino. Morala sam da mu odnesem koulje i, naravno,
obrisala sam prainu. Sobe se spremaju svaki dan.
- Da li je krevet bio razmeten? Zagledala se u njega.
- Krevet, gospodine? Ne, nije.
- Da li je bio zguvan... ili neuredan? Odmahnula je glavom.
- A kupatilo?
- Tamo je bio vlaan pekir, gospodine, koji je, pretpostavljam, bio
korien prethodne veeri. Moda je oprao ruke pre odlaska.
- I nita nije ukazivalo na to da se on vraao u sobu... moda veoma
kasno... posle ponoi?
Gledala ga je krajnje zbunjeno. Otac je hteo neto da kae, ali se
predomislio. Ili nije nita znala o kanonikovom povratku, ili je bila
izvrsna glumica.
- A njegova odela? Da li su sva bila spakovana u kofere?
- Ne, gospodine, odela su visela u ormaru. Bio je, znate, zadrao
sobu.
Ko ih if nnl-it1}

118
Agata Kristi
- Ne znam, to je odredila gospoica orin. Soba je bila potrebna
za novog gosta.
Otvoren i neodreen izvetaj. Ali ako je ona stara dama videla
kanonika kako u tri po ponoi izlazi iz sobe, znai da je pre toga
morao biti u sobi. Zar je iz nekog nepoznatog razloga hteo da ostane
nezapaen? U sobi nije ostavio tragova. Nije ak ni spavao na
krevetu. Da li je gospoica Marpl sve to sanjala? To je u njenim
godinama bilo itekako mogue. Odjednom mu je sinula ideja:++++
- ta je bilo sa njegovom torbom?
- Oprostite, gospodine?
- Mala torba, tamno plava... mora da ste je videli?
- Ah, to... da, gospodine. Ali nju je odneo sa sobom u inostran-stvo.
- Ali uopte nije otiao u inostranstvo. Nije ni bio u Svajcarskoj.
Dakle, mora da ju je ovde ostavio. Ili se kasnije vratio i ostavio je s
ostalim prtljagom.
- Da... da... mislim... ovaj, nisam sasvim sigurna... da, verujem da ju
je ostavio.
Potpuno neoekivano mu sine misao: Na ovo te nisu pripremili, je
li?"
Rouz Seldon, koja je do tada odgovarala vrlo struno i sabrano, sada
je bila zbunjena. Na ovo pitanje nije znala odgovor. A trebalo ga je
znati.
Kanonik je torbu poneo sa sobom na aerodrom, ali nije otputovao.
Ako se vratio u hotel Bertram'' sigurno je torbu doneo sa sobom
nazad. Ali, gospoica Marpl nije spomenula nikakvu torbu, kad je
opisivala kanonikov odlazak iz hotela.
Moe da se pretpostavi da ju je ostavio u sobi, ali zato je onda nije
bilo u garderobi zajedno sa ostalim stvarima? Zbog toga to se
Hotel Bertram
119
Srdano se zahvalio Rouz i vratio se u prizemlje.
Kanonik Penifadr? Prava je zagonetka taj kanonik Penifadr. Priao je
mnogo o putu u vajcarsku, sve je pobrkao tako da nije ni otiao u
vajcarsku, tajno se vratio u hotel i ponovo ga napustio u rane

jutarnje sate? Gde li je otiao? S kakvom namerom?

Da li je mogue da se sve to pripie rasejanosti?
Ako nije, ta li je kanonik Penifadr planirao? I, to je jo vanije,
gde se sada nalazi?
S vrha stepenica Otac j'e bacio zavidan pogled na goste. Poeo se
pitati da li je iko od njih ono za ta se izdaje. Dotle je ve bio
dogurao! Tu su mahom sedeli stariji ili sredoveni ljudi (niko
previe mlad), dobra stara garda", svi imuni, nesumnjivo
ugledni. Bilo je meu njima oficira, svetenika; jedan par
Amerikanaca sedeo je pored vrata, francuska porodica se smestila uz
kamin. Niko nije upadljiv, niko nije odudarao. Veina je mirno
uivala u starinskom engleskom popodnevnom aju. Zar je moglo
da bude ita sumnjivo tamo gde se jo uvek sluio starinski
engleski aj?
Francuz je upravo rekao neto to je savreno odgovaralo prilici.
- Le Five - o'clock - govorio je eni oduevljeno. - C'est bien
Anglais ca, n'est - pas?
Le Five - o'clock", mislio je Dejvi prolazei kroz vrata na
okretanje. Taj momak ni ne sluti da je popodnevni aj davno mrtav!
Pred vratima su u taksi tovarili nekoliko velikih amerikih kofera.
Gospodin i gospoa Elmer Kabot su putovali u Pariz.
Pored taksija gospoa Kabot je tumaila suprugu neke svoje ideje.
- Pendlebirijevi su bili potpuno u pravu, Elmer, ovaj hotel je prava
Stara Engleska". Tako je divno edvardijanski. Prosto osea da bi
Edvard VII svakog asa mogao da ue i da zatrai da mu se donese
cai! 7,akta am rvHin?iia Ha slerlee sndine oonovo doemo
ovde...
120
Agata Kristi
- Da, ako dobijemo na lutriji - odvrati njen suprug suvo.
- Ma, Elmer, pa nije bilo tako strano.
Prtljag je bio smeten i visoki vratar im je pomogao da uu u taksi,
promrmljavi: - Hvala, gospodine - kad je gospodin Kabot ispunio
njegova oekivanja u vezi sa napojnicom.
Taksi se odvezao, a vratar je priao Ocu.
- Taksi, gospodine? Otac ga je promatrao.

Preko est stopa. Zgodan momak. Malo prerano je ostario. Bivi

vojnik. Mnogo odlikovanja... verovatno pravih. Malo se trese.
Previe
PijeNaglas ree:
- Bivi vojnik?
- Da, gospodine. Irska garda.
- Vidim da imate odlikovanja. Gde ste ih dobili?
- U Burmi.
- Kako se zovete?
- Majki Gorman, narednik.
- Svia vam se ovaj posao?
- Miran oak.
- Zar radije ne biste radili u Hiltonu?
- Zapravo ne bih. Ovde je prijatno. Ovde dolazi pristojan svet, samo
ozbiljna gospoda, ljudi koji idu na trke u Askot ili Njuvburi. Daju mi
povremeno dobre savete.
- Vi ste, znai, Irac i kockar, je li tako?
- Ah, kakav je to ivot bez kocke?
- Miran i dosadan - ree Dejvi - kao to je moj.
- Je li, gospodine?
- Moete li da pogodite ta ja radim? - pitao je Otac. Irac se nacerio
Hotel Bertram
121
- Bez uvrede, gospodine, aT rekao bih da ste pandur.
- Pun pogodak. Seate li se kanonika Penifadra?
- Kanonik Penifadr, ini mi se da se ne seam imena...
- Stariji svetenik. Majki Gorman se nasmeje.
- Pa ovde ima svetenika ko' blata.
- Onaj koji je odavde nestao.
- A, taj! - vratar je izgledao malo zbunjeno.
- Da li ste ga poznavali?
- Ne bih se seao da me stalno ne pitaju za njega. Znam da sam ga
ugurao u taksi i da je otiao u Ateneum. Tu sam ga zadnji put video.
Neko mi je rekao da je u Svajcarskoj, ali sada kau da tamo nije ni
stigao. Izgubio se, izgleda.

- Vi ga kasnije niste vie videli?

- Kasnije... ne, nisam.
- Kada odlazite sa dunosti?
- Jedanaest i trideset.
Glavni inspektor Dejvi je klimnuo glavom, odbio taksi i poao niz
Pound Strit. Jedna kola su zakripala prolazei tik uz trotoar i
zaustavila su se pred hotelom. Glavni inspektor Dejvi pribrano
pogleda za njima i zapamti registraciju: FAN 2266. To ga je
podsetilo na neto, ali nije odmah mogao da se seti na ta.
Lagano se vraao istim putem. Ba je bio stigao pred ulaz u hotel,
kada se voza kola, koji je trenutak ranije uao u hotel, pojavio na
vratima na okretanje. On i kola su pristajali jedno uz drugo. Kola su
bila niska, bela, dugih sjajnih branika i voza je neobino podseao na njih, s onim izrazom napetog hrta na privlanom licu i sa
vitkim telom bez ijednog suvinog grama mesa.
Vratar otvori vrata kola, mladi mu, uskaui, dobaci napojnicu i
122
Agata Kristi
- Poznajete li ovog? - pitao je Majki Gorman Oca.
- Vrlo opasan voza, rekao bih.
- Ladislav Malinovski. Pre dve godine je dobio Grand Pri... bio je
svetski prvak. Lane se gadno slupao. Kau da se ve dosta oporavio.
- Nemojte mi rei da je odseo u hotelu ''Bertram''. Majki Gorman se
cerio, namigujui Ocu:
- On nije kod nas. Ovde mu odseda prijateljica.
Nosa u prugastoj kecelji je donosio jo luksuznih amerikih
kofera. Otac je rasejano gledao kako ih tovare u iznajmljeni Dajmler,
pokuavajui da se seti ta zna o Ladislavu Malinovskom.
Lakomislen i bezobziran tip. Pria se da odrava vezu sa jednom
poznatom enom. Kako li se zove? Jo uvek je gledao u elegantne
kofere, ve je hteo da se udalji, ali se iznenada predomisli i ue u
hotel.
Otiao je na recepciju i od gospoice orin zatraio knjigu
gostiju. Gospoica orin, zaposlena oko Amerikanaca koji su
upravo odlazili, bez reci je stavila knjigu pred njega na pult. Poeo
je da lista. Imena u knjizi su tano odgovarala prizoru u predvorju.

Bilo je tu i plemia i porodica iz unutranjosti, a bilo je i neto

stranaca s titulama i bez njih. Listajui, primeti da imena stvaraju
neku vrstu modela koji se ponavlja. Dok je zaklapao knjigu, oko mu
zapadne za jedno poznato ime: Sir Vilijam Ludgrou. Sudija Ludgrou,
isti onaj koga je deurni policajac prepoznao u blizini banke
neposredno posle pljake. Sudija Ludgrou... kanonik Penifadr,
obojica su gosti hotela ''Bertram''.
- Nadam se da vam je prijao aj, gospodine? - bio je to Henri, koji
se neprimetno pojavio pored njega. Govorio je ljubazno, s briljivou pravog domaina.
- Najbolji aj koji sam ikad pio - odgovori glavni inspektor Dejvi.
Setio se da nije platio. Pokuao je to sada da uini, ali Henri odHotel Bertram
m
- Oh, nikako, gospodine. Dali su mi na znanje da je to na raun
kue. Nareenje gospodina Hamfrisa.
Henri se udaljio, a Otac ostade da razmilja da li je trebalo da mu da
napojnicu ili ne. Ljutila ga je pomisao da bi Henri taj drutveni
problem sigurno resio bolje od njega.
Na ulici zastane da bi u svoj notes zapisao jedno ime i adresu... nije
bilo vremena za gubljenje. Uao je u telefonsku govornicu. Odluio
se za akciju. Nije hteo da misli na posledice. Krenuo je u napad
voen samo svojom intuicijom.
16
Kanonika Penifadra je muio ormar. Poeo je da ga mui jo pre
nego to je sasvim otvorio oi. Zatim ga je zaboravio i opet zaspao.
Kad se opet probudio, ormar je jo uvek bio tamo, na pogrenom
me-stu. Leao je na levoj strani i gledao u prozor, a ormar je morao
da stoji izmeu njega i prozora, na levom zidu. Ali, ne, bio je na
desnoj strani. To ga je zabrinulo. Toliko ga je muilo da ga je
poelo umarati. Oseao je da ga glava mnogo boli, a sada jo i taj
ormar na pogrenom mestu... Tu su mu se oi potpuno zaklopile.
Kada se sledei put probudio u sobi je bilo mnogo svetlije. Jo nije
bio dan. Kroz prozor je dopiralo samo slabano svetio rane zore.
- Boe moj - ree kanonik Penifadr, iznenada reivi problem
ormara. - Kako sam glup! Pa uopte nisam kod kue.

, Nesigurno se pomerio. Ne, to nije bio njegov krevet. Bio je van

kue. Bio je... gde je bio? Oh, naravno. U Londonu, zar ne? Mora da
je u hotelu ''Bertram'', i... ali ne, ovo nije hotel ''Bertram''. Tamo mu
je krevet bio nasuprot prozoru. Znai i to je pogreno.
~ Boe. ede, hih mnnir, u;ti9 n;to c
124
Agata Kristi
Setio se planiranog puta u Lucern.
- Ah, znam, ja sam u Lucernu. - Poeo je da razmilja o referatu
koga je trebalo da izloi. Nije dugo razmiljao. Uini mu se da mu
to naprezanje pojaava glavobolju i on ponovo zaspi.
Kada se sledei put probudio osetio je da mu se u glavi malo
razbistrilo. Soba je bila neto bolje osvetljena. Oito nije bio kod
kue, nije bio ni u hotelu ''Bertram'', a bio je gotovo siguran da nije
ni u Lucernu. Ovo nije bila hotelska soba. Pomno ju je prouio. Bila
je skoro prazna. Video je neto slino ormaru za posude i prozor sa
za-vesama sa cvetnim dezenom, kroz koji je dopiralo malo svetla,
zatim sto, stolicu i ormari sa fijokama. To je bilo sve.
- Boe - ponavljao je kanonik Penifadr apatom - ovo je vrlo
neobino. Kako sam dospeo ovamo?
Pokuao je da ustane kako bi to ustanovio, meutim kada se
uspravio u krevetu glava ga opet zaboli tako da je morao da legne.
- Mora da sam se razboleo - zakljui kanonik. - Da, sigurno sam
bolestan. - Malo je promislio, a onda nastavi u sebi: Zaravo, kad
bolje razmislim, mora da sam jo uvek bolestan. Moda imam grip.
Kau da grip dolazi iznenada. Moda me je uhvatio kada sam
veerao u Ateneumu. Da, tako je.". Seao se da je veerao u
Ateneumu.
Ispod njega su poeli da se kreu ljudi. Moda je u bolnici. Ali ovo
nije izgledalo kao da je bolnica. Na dnevnom svetlu se prikazala
siromano, prilino jadno nametena spavaa soba. I dalje su se
uli zvui iz prizemlja. Sada je neko vikao:
- Dovienja, pilence. Za veeras kobasice i krompir. - To mu je
zvualo neobino privlano. Mislim", ree u sebi, da sam
gladan".
Odjednom se otvorie vrata. Pojavi se sredovena ena, ode do

prozora i, razmaknuvi malo zavesu, pogleda prema krevetu.

Hotel Bertram
125
- Zapravo... - slabanim e glasom kanonik Penifadr - nisam sasvim
siguran.
- Ne bi me ni udilo. Bilo vam je prilino loe, znate. Neto vas
je dobro udarilo po glavi, kae doktor. Ti vozai! Nisu se uoptc
zaustavili kada su vas sruili!
- Zar sam doiveo saobraajnu nesreu? - pitao je kanonik.
- Ba tako. Nali smo vas pored puta. Prvo smo mislili da ste
pijani. - Smejuljila se kada se selila toga. - Onda je moj mu rekao
da je ipak bolje da on pogleda. Rekao je da je moda nesrea. Nije
se oseao zadah pia. Nije bilo ni krvi. Jedino ste vi tamo leali kao
panj. Onda je moj mu rekao da ne moemo da vas ostavimo tamo
da leite, pa vas je uneo u kuu. Razumete?
- Ah - ree kanonik Penifadr tiho, pomalo uzbuen ovim otkriem.
- Dobri Samarianin.
- Videvi da ste svetenik, moj mu je rekao da je onda sve
pristojno i u redu. Jo je rekao, da radije nee da zove policiju, da se
vama, jer ste svetenik, to ne bi svialo. U sluaju, mislim, da ste
bili pijani, iako se nita nije osealo na pie. Tako smo pozvali
doktora Stroksa da doe i da vas pregleda. Mi ga jo uvek zovemo
doktor Stroks mada su mu uzeli dozvolu. On je dobar ovek, malo je,
znate, ogoren, jer su mu uzeli dozvolu. Ali to je sve bilo zbog
njegove prevelike dobrote, zato to je pomagao devojkama koje to
nisu zasluile. U svakom sluaju, on je dobar doktor i mi smo ga
pozvali da vas pregleda. Odmah je rekao da nije nita ozbiljno i da
ste samo udareni po glavi. Rekao je da morate da mirujete i da ne
smete da po-merate glavu. Zapamtite", rekao je, ja ne dajem
miljenje ili tako neto. Ovo je potpuno nezvanino. Ja nemam
pravo da prepiem lek "i da dajem savete. Po pravilu, moram da
vam kaem, trebalo biste da zovete policiju, ali ako ne elite,
nemojte." Dajte jadnom starom
126
Agata Kristi
Hotel Bertram

127
nepotovanjem. On je zaista grub, na doktor. A sada biste mogli
da pojedete malo vrue supe ili mleka sa hlebom. ha?
- Bilo koje - slabano e kanonik - dobro e mi doi. Spustio se
nazad na jastuke. Nesrea? Znai to je bilo. Doiveo
je nesreu, a niega nije mogao da se seti! Dobra ena se ubrzo
vratila nosei posluavnik s toplom supom.
- Posle ovoga e vam biti bolje, znate, stavila bih vam ja tu i koju
kap viskija, ali doktor je rekao da ne smete da pijete.
- Nikako, ako je kontuzija - ree kanonik Pcnifadr. - Ne, to nije
preporuljivo.
- Staviu vam jo jedan jastuk pod leda, pilenee. Eto, tako, jel' tako
dobro?
Kanonik Penifadr je bio malo zaprepaen kad je uo ono
pilenee", ali rekao je u sebi da je to iz najbolje namere.
- Eh, sjajno - ree ena - sad smo smeteni.
- Da, ali gde smo smeteni? - pitao je kanonik Penifadr. - Hou da
kaem, gde sam? Gde smo to?
- Milton St. Don. - odgovori ena. - Zar niste znali?
- Milton St. Don? - zaudi se kanonik. Odmahivao je glavom. Nikada nisam uo za to mesto.
- Pa, i nije neko naroito mesto. Obino selo.
- Bili ste vrlo ljubazni - ree kanonik. - Mogu li vas zapitati za ime?
- Gospoa Viling. Ema Viling.
- Vrlo ste ljubazni - ponovo e kanonik.
- Ali ta nesrea... Naprosto se niega ne seam...
- Samo se vi, zlato, oporavite, odmah ete se lake svega setiti.
Milton St. Don", u udu je u sebi ponavljao kanonik. Ime mi
nita ne znai. Kako je to neobino!
17
Sir Ronald Grejvs crtao je nnaku na svom upijau, zatim pogleda
na krupnu priliku glavnog inspektora Dejva i nacrta buldoga.
- Ladislav Malinovski - ree. - Moglo bi biti. Ima li dokaze?
- Nemam. On bi savreno odgovarao, zar ne?
- Roeni avanturista. Bez ivaca. Prvak sveta. Gadan udes pre
blizu godinu dana. enskaro. Izvori prihoda sumnjivi. Na veliko

rasipa pare. Stalno putuje po inostranstvu. Veruje li da bi on mogao

stajati iza ovih velikih pljaki?
- Sumnjam da je on mozak. Ali sam uveren da sarauje.
- Zbog ega to misli?
- Kao prvo, ima Mercedes, trkaki model. Kola takvog opisa su
viena u blizini Bedhamptona onog jutra kada je napadnut "voz.
Imala su drugu registraciju... ali na to smo navikli. Broj je drugaiji,
ali ne suvie... FAN 2299, umesto FAN 2266. Nema ba mnogo
Merce-desa ovog tipa. Ledi Sedvik i mladi lord Mervil imaju takva
kola.
- Znai, misli da je Malinovski voda?
- Ne... rekao bih da na vrhu ima boljih mozgova nego to je njegov.
Pogledao sam podatke u kartoteci. Uzmimo pljaku banke Midlend & Vest London". Tri vozila Su sluajno... sasvim sluajno
blokirala odreenu ulicu. Mercedes koji je uestvovao u pljaki
uspeo je da se izvue zahvaljujui ba blokadi.
- Kasnije je bio zaustavljen,
- Da, ali je ispalo da je ist jer ljudi koji su ga prijavili nisu bili
sigurni koji mu je pravi broj. U prijavi je stajalo FAM 2266. To se
sve stalno ponavlja.
- I ti to eli po svaku cera da povee sa hotelom ''Bertram''?
Mislim da su nali neke podatke za tebe...
725
Agata Kristi
Hotel Bertram
- Imam to ovde. Uredno registrovano preduzee. Bilans... uloena
glavnica... direktori... itd... itd. Nita ne znai. Ove igre su uvek
iste... nita nije jasno. Preduzea, pa deoniarska preduzea... da ti
se
zavrti u glavi.
- Nemoj da se uzbuuje. To je njihov nain da se izbegne
plaanje poreza.
- Ja hou pravu informaciju, sir. Kada biste mi dali pismeni nalog,
otiao bih da se malo raspitam kod onih na vrhu.
Pomonik komesara je zurio u njega.
- ta zapravo misli kad kae vrh"? Otac je spomenuo ime.

Pomonik komesara je bio zaprepaen.

- Ne znam. Sumnjam da bismo smeli da idemo tako daleko. Pojaviti
se kod njega...
- To bi moglo da bude veoma korisno.
Nastala je pauza. Dva oveka su se gledala u oi. Otac je bio
odluan, smiren i strpljiv. Sir Ronald je popustio.
- Ti si tvrdoglavi stari avo, Frede - ree. - Neka bude po tvo-me.
Idi i uznemiri vrhunski mozak meunarodnih finansija.
- On e znati - ree glavni inspektor Dejvi. - On mora da zna. A ako
ne bude znao, saznae jednim pritiskom dugmeta ili telefonskim
razgovorom.
- Ne znam da li e biti ba oduevljen kada te ugleda?
- Verovatno nee. Ali u pokuati da budem to krai. Neu ga
dugo zamarati. Ali, moram iza sebe ipak da imam neki autoritet.
- Ti ozbiljno misli na onaj hotel, ''Bertram'', zar ne? Ali na ta se u
stvari oslanja? Voden je dobro, ima pristojne i ugledne goste..ne kri zakone...
- Znam, znam. Nema pia, nema droge, nema kockanja, ne sa-

- i . _:t- Ai>\\~
129
kvenata. Samo trezvene stare vojvotkinje, viktorijanske porodice iz
unutranjosti, posetioci iz Bostona i slinih otmenih delova SAD-a.
Meutim, ugledni kanonik naputa hotel u tri ujutro na prilino
tajanstven nain...
- Ko je to video?
- Jedna stara gospoa.
- Kako je uspela da ga vidi? Zato nije spavala u to doba...?
- Stare gospoe su vam takve, sir.
- Ne govori valjda o... kako mu je ime... kanoniku Penifadru?
- Ba o njemu, sir. Prijavili su njegov nestanak i sluajem se bavi
Kembel.
- udna sluajnost... ime mu se ba pojavilo u vezi sa onom
pljakom voza u Bedhamptonu.
- udno, a u kom kontekstu, sir?
- Videla ga je jedna druga stara gospoa, ili bolje, sredovena. Kad
je voz stao na onom signalu koga su namerno pokvarili, mnogi su se

putnici probudili i izali na hodnik. Ta ena, koja inae ivi u

Cedminsteru i poznaje kanonika iz vienja, kae da ga je videla
kako ulazi u voz. Pomislila je da je iao da vidi ta se deava i da se
vraa u svoj kupe. Imali smo nameru da to malo bolje ispitamo, jer
je njegov nestanak ve prijavljen...
- Da vidimo... voz je bio zaustavljen u pet i trideset ujutro. Kanonik
Penifadr je izaao ih hotela u tri. Da, mogue je, ako je stigao...
recimo... trkakim kolima...
- Tako smo se opet vratili na Ladislava Malinovskog! Pomonik
komesara gledao je crte na svom upijau.
- Fred, pravi si buldog.
Pola sata kasnije glavni inspektor Dejvi ulazio je miran i pomalo
otrcan u kancelariju.
130
Agate Kristi
Hotel Bertram
- Glavni inspektor Dcjvi? Izvolite sedite - ree pokazujui na
stolicu. - Mogu li vas ponuditi cigaretom?
Glavni inspektor Dejvi odmahnu glavom.
- Moram da vam se izvinim - ree svojim dubokim glasom o-veka
sa sela - to vam oduzimam dragoccno vreme...
Gospodin Robinson se smeio. Bio je debeo. To nije moglo da
sakrije ni skupo ni dobro skrojeno odelo. Lice mu je bilo ukasto,
oi tamne i tune, a usta iroka i velikoduna. Rado se smekao
pokazujui prevelike zube. Da te bolje mogu pojesti" mislio je
glavni inspektor Dejvi sasvim bez veze. Govorio je engleski vrlo
dobro, bez ikakvog naglaska, ali nije bio Englez. Otac se, kao i
mnogi pre njega, pitao ta li je po nacionalnosti gospodin Robinson.
- Dakle, ta mogu da uinim za vas?
- Hteo bih da saznam ko je vlasnik hotela ''Bertram''.
Izraz lica gospodina Robinsona je ostao nepromenjen. Nije se
iznenadio uvi ime hotela, nije niim odao da mu ime neto
znai. Rekao je zamiljeno:
- Hoete da saznate ko je vlasnik hotela ''Bertram''. To je onaj u
Pand Stritu na Pikadiliju?
- Tako je, gospodine.

- Bio sam tamo. Mirno mesto, vrlo dobro voeno.

- Da, gospodine - potvrdi Otac - izuzetno dobro vodeno.
- A vi biste hteli da znate ko je vlasnik? Zar to nije lako ustanoviti?
Iza njegovog smeka se skrivala laka ironija.
- Preko uobiajenih kanala, mislite? O, da - Otac je izvukao
komadi papira iz depa i proitao nekoliko imena i adresa.
- Vidim da se neko svojski potrudio. Zanimljivo. A vi ipak dolazite
kod mene?
- Ako ne.kn <;???? mnete hiti samo vi. posnorline.
131
- Meutim, ja ne znam. Istina je, dodue, da bih mogao saznati.
ovek ima... - slegnuo je irokim, tekim ramenima... ovek ima
veza...
- Da, gospodine - potvrdi Otac gledajui ga netremice. Gospodin
Robinson baci jedan pogled na njega, a zatim podie
slualicu.
- onja? Spoj me sa Karlosom - saekao je minut-dva, a onda ree:
- Karlos? - izgovorio je nekoliko brzih reenica na stranom jeziku,
koga Otac nije razumeo.
Otac je prilino dobro znao francuski s britanskim naglaskom. Znao
je neto (talijanski i nemaki, a mogao je da prepozna panski,
ruski i arapski, mada ih nije razumeo. Ovaj jezik nije bio nijedan od
pomenu-tih. Pokuao je da pogodi: ruski, persijski ili jermenski, ali
nije bio siguran. U meuvremenu je gospodin Robinson spustio
slualicu.
- Mislim da neemo morati dugo da ekamo. Znate, stvar i mene
zanima. Vrlo me zanima... I sam sam se pitao ponekad...
Otac je utao oekujui da nastavi.
- Zanima me finansijska strana problema, znate. ovek se pita kako
to moe da se isplati. Ali, konano, to me se nije ticalo. A ovek
rado uiva - slegnuo je ramenima - u dobrom i udobnom hotelu s
prvoklasnom poslugom. Da, pitao sam se... - pogledao je Oca. -yi ve
znate kako i zato?
- Jo ne - odvrati Otac - ali imam nameru da saznam.
- ima nekoliko mogunosti - ree zamiljeno gospodin Robinson. ~
lo vam je kao muzika, znate. Lestvica ima ogranien broj nota, ali

one mogu spojiti u neogranien broj zvukova. Jedan muziar mi je

Vr 'o da isti zvuk ne moete dva puta da dobijete. Vrlo zanimljivo,
zar ne?
Telefon je zazuiao i nn IWP d..s.,i;~,.
132
Agata Kristi
Hotel Bertram
133
- Da. Da, bio si vrlo brz. Drago mi je. Da, sluam. Oh, Amsterdam,
da... Ah... Hvala... Da, to mi polagano proitaj. Dobro.
Pisao je brzo po papiru pred sobom.
- Nadam se da e vam ovo koristiti - govorio je kidajui papiri iz
svog notesa i pruajui ga preko stola Ocu, koji proita naglas:
Vilhelm Hofman".
- Svajcarske nacionalnosti - doda gospodin Robinson. - Mada,
verujem, nije roen u vajcarskoj. Vrlo je uticajan u bankarskim
krugovima, pa i ako se strogo dri zakona, ipak se povremeno pojavi
iza vrlo sumnjivih poslova. Deluje uglavnom u Evropi.
- Je li?
- Ali ima brata - ree gospodin Robinson. - Robert Hofman, ivi u
Londonu... trgovac dijamantima... vrlo dobar posao. ena mu je
Holananka. On ima kancelariju u Amsterdamu. Vai ljudi sigurno
znaju za njega. Kao to rekoh, uglavnom se bavi dijamantima, ali je
vrlo bogat i ima mnogo nekretnina. Nisu sve na njegovo ime. On
stoji iza mnogih akcija. Brat i on su pravi vlasnici hotela Bertram''.
- Hvala vam, gospodine. - Glavni inspektor Dejvi je ustao. - Ne
mogu da vam kaem koliko sam vam zahvalan. Ovo je divno - ree,
pokazujui vie oduevljenja nego to se od njega oekivalo.
- ta je divno? To da sve znam? - pitao je gospodin Robinson s
jednim od svojih irokih osmeha. - Ali to je moja specijalnost.
Informacije. Volim sve da znam. Zato ste i doli kod mene, zar ne?
- Da - prizna glavni inspektor Dejvi - mi naravno znamo za vas.
Ministarstvo unutranjih poslova i Specijalno odeljenje i svi ostali zatim skoro naivno doda:
- Trebalo mi je hrabrosti da doem kod vas. Gospodin Robinson se
opet nasmejao.

- Glavni inspektore Dejvi, otkrio sam da ste vrlo zanimljiva oso-ha

elim vam mnogo sree u ovom ooduhvatu.
- Hvala vam, gospodine. Mislim da e mi biti potrebna. Usput, ova
braa Hofman, jesu li oni nasilni ljudi?
- Uopte nisu - spremno odgovori gospodin Robinson. To bi se
kosilo sa njihovom politikom. Braa Hofman se ne slue nasiljem u
poslovnim stvarima. Za to imaju druge, bolje metode. Svake godine
su sve bogatiji, barem mi tako javljaju iz Svajcarske.
- vajcarska je veoma korisna - napomenu glavni inspektor Dejvi.
- Da, zaista. Ne znam ta bismo bez nje! vajcarci su tako poteni.
Imaju toliko poslovnog duha! Da, mi poslovni ljudi trebalo bi da
budemo sreni to postoji vajcarska. Ali ja lino - dodao je -imam
vrlo visoko miljenje i o Amsterdamu. - vrsto je pogledao glavnog
inspektora Dejvija i nasmeio se. Razgovor je bio zavren.
Vrativi se u glavni tab, Otac je zatekao poruku: "Kanonik
Penifadr se pojavio... iv, mada ne i zdrav. Navodno je imao
saobraajnu nesreu kod Milton St. Dona. Ima kontuziju."
18
Kanonik Penifadr je gledao glavnog inspektora Dejvija i inspektora
Kembela, a glavni inspektor Dejvi i inspektor Kembel su gledali
njega. Kanonik je opet bio kod kue. Sedeo je u ogromnoj fotelji u
svojoj biblioteci. Glava mu je bila podboena jastucima, a preko
nogu je imao prebaen prekriva, to je posebno isticalo njesov
bolesniki status.
laim se - pristojno je ponavljao - da se niega ne seam.
- Ne seate se da su vas udarila kola?
- Ne, bojim se da se ne seam.
~ a, kako uopte znate da su vas udarila? - pitao je inspektor Kembel
otroumno.
134
Agata Kristi
- ena kod koje sam bio, gospoa... da li se zvala Viling?... mi je
ispriala.
- A odakle je ona znala? Kanonik Pcnifadr se zbunio.
- Boe, vi ste u pravu. Ona nije mogla da zna, zar ne? Mora da je
samo pretpostavljala da se neto tako moglo dogoditi.

- I vi se zaista niega ne seate? Kako ste stigli do Milton St.

Dona?
- Nemam pojma - odvrati kanonik. - ak mi je i to ime potpuno
nepoznato.
Inspektor Kembel je postao nestrpljiv, ali tada glavni inspektor Dejvi
ree svojim umirujuim glasom:
- Ponovite nam ono ega se seate, gospodine.
Kanonik Penifadr se sada obrati njemu sa oitim olakanjem. Nepoverenje inspektora Kembela ga je inilo smetenim.
- Trebalo je da otputujem u Lucern na Kongres. Uzeo sam taksi do
aerodroma... zapravo do terminala u Kensingtonu...
- Da. I onda?
- To je sve. Dalje nita ne pamtim. Sledea stvar koje se seam je
ormar.
- Kakav ormar? - pitao je glavni inspektor Dejvi.
- Bio je na pogrenom mestu.
Inspektor Kembel je hteo da produbi taj problem ormara na
pogrenom mestu, ali ga je Dejvi prekinuo.
- Seate li se dolaska na aerodrom, gospodine?
- Pretpostavljam - odvrati kanonik, s izgledom nekoga ko u to
sumnja.
- I lepo ste odleteli u Lucern?
- Jesam li? Uopte se ne seam toga.
n/f^f l; An nt-icptitp nnvratka n hntpl
Rprtram" tp
noi?
Hotel Bertram
135
- Ne, ne mogu.
- Pamtite li uopte hotel ''Bertram''?
- Naravno, tamo sam bio odsco. Vrlo je prijatan. Rakao sam im da
mi zadre sobu.
- Znate li da ste putovali vozom?
- Vozom? Ne, voza se ne seam.
- Voz je zaustavljen i opljakan. Toga biste morali da se setite,
kanonie Penifadr.
- Morao bih. Zar bih morao? - pitao je kanonik. - Ali nekako...

dodao je izvinjavajui se... nekako se ne seam. - Gledao je u

policajca sa blagim smekom.
- Dakle, vi tvrdite da ne pamtite nita posle odlaska na terminal, pa
sve dok se niste probudili u kui Vilingovih u Milton St. Donu.
- Nema tu nieg neobinog - uvcravao ga je kanonik. - Takve
stvari se deavaju kod kontuzija.
- ta ste mislili kada ste se probudili?
- Toliko me je bolela glava da uopte nisam mogao da mislim.
Zatim sam poeo da se pitam gde sam. Onda mi je gospoa Viling
sve objasnila i donela mi divnu supu. Obraala mi se sa ljubavi" i
pilence" i zlato" - ree kanonik s laganom odvratnou - ali je
bila veoma ljubazna. Zaista ljubazna.
- Trebalo je nesreni sluaj da prijavi policiji. Oni bi vas odve-zli u
bolnicu i negovali kako treba - ree Kembel.
- Ona me je sasvim dobro negovala - bunio se kanonik - uostalom,
koliko mi je poznato, kod kontuzije nema druge nego mirno leati.
- Ukoliko se jo neega prisetite, kanonie Penifadr... Kanonik ga
prekinu.
- Imam oseaj da sam izgubio ela etiri dana svog ivota. Vrlo
kiti
136
Agata Kristi
Hotel Bertram
137
ta sam radio. Doktor misli da mi se pamenje moe vratiti kasnije,
ali nije potpuno siguran. Moda nikada neu saznati ta se sa mnom
zbilo u ta etiri dana. - Poeo je da trepe oima. - Morate mi
oprostiti. Prilino sam umoran.
- Za sada je ovo dosta - ree gospoda Mekri. koja je deurala pred
vratima, spremna da priskoi u pomo ako se ukae potreba. Doktor kae da ne sme da se zamara - zavri odluno.
Policajci su se oprostili. Gospoa Mekri ih je ispratila do vrata s
gostoljubivou psa ovara. Ostavi sam, kanonik poe neto da
mrmlja i glavni inspektor Dejvi, koji je bio poslednji, brzo se vrati u
sobu.
- ta ste rekli? - pitao je napeto, ali kanonikove oi su se ve bile

sklopile.
- ta mislite, ta je rekao? - pitao je inspektor Kembel, utivo
odbivi mlaki poziv za aj.
Otac ree zamiljeno:
- Mislim da je rekao zidovi Jerihona".
- ta li mu to znai?
- Zvui biblijski. - ree Otac.
- Da li mislite da emo ikada saznati kako je ovaj stari momak
stigao iz Kromvel Rouda u Milton St. Don?
- Izgleda da od njega ne moemo da oekujemo veliku pomo.
- Da li je bila u pravu ona ena koja je tvrdila da ga je videla u vozu
za vreme pljake? Zar bi on mogao da bude na neki nain umean u
pljaku? ini se nemoguim. Tako ugledan starac. Ne moe tek
tako osumnjiiti kanonika edminster Katedrale da je uestvovao u
pljaki voza, zar ne?
- Ne - sloio se Otac zamiljeno - ne, nikako. Nita vie nego to
se sudija Ludgrov moe sumnjiiti da je napao banku.
Ova akcija se zavrila kratkim i beskorisnim razgovorom sa
doktorom troksom.
Dr troks je bio grub i nepristupaan.
- Ve prilino dugo znam Vilingove. Oni su mi neto kao komije. Pokupili su nekog starca sa puta. Nisu znali da li je mrtav pijan ili bolestan. Pozvali su me da ga pogledam. Rekao sam im da
nije pijan i... da ima kontuziju.
- I leili ste ga?
- Ni sluajno. Nisam ga ni leio niti sam mu bilo ta prepisao. Ja
nisam doktor... nekada sam bio, ali vie nisam... rekao sam im da
treba da zovu policiju. Ne znam da li su to uradili ili ne. To me se ne
tie. Oni su inae malo priglup, ali vrlo ljubazan svet.
- Zar se vi sami niste selili da pozovete policiju?
- Ne nisam. Ja nisam doktor. To nema nikakve veze sa mnom. Kao
ovek sam im savetovao da mu ne daju alkohol i da ga smeste u
krevet, po mogunosti u zamraenu sobu, dok ne stigne policija.
Neprijateljski ih je posmatrao i, mada nerado, morali su da smatraju
kao da je razgovor zavren.
19

Gospodin Hofman bese visok i snano graen. Ostavljao je utisak

kao da je isklesan od drveta, od bukve, najverovatnije. v
mao Je
tako bezizraajno lice da su se ljudi pitali da li on moe da misli i
osea. Izgledalo je to kao malo verovatno.
Ponaanje mu je bilo krajnje uglaeno.
Ustao je i naklonio se, pruajui ogromnu ruku. Glavni inspektor
Dejvi? Prolo je nekoliko godina otkako sam
e nJ! put imao zadovoljstvo... vi se verovatno ne seate...
138
Agata Kristi
- O, da, sedam se, gospodine Hofman. Sluaj sa dijamantima
Eronberg. Bili ste glavni svedok... i to dobar svedok, ako mi
dozvolite da primetim. Odbrana nije mogla da vas pokoleba.
- Mene je teko pokolebati - potvrdi ozbiljno gospodin Hofman.
Zaista je izgledalo kao da se nije mogao pokolebati.
- ta mogu da uinim za vas? - nastavi. - Nije, nadam se, nekakva
neprilika... ja volim da budem sa policijom u dobrim odnosima. Ja se
beskrajno divim vaim policijskim snagama.
- Oh, nema nikakvih neprilika. eleli bismo samo da nam potvrdite
jednu informaciju.
- Rado u vam pomoi ako mogu. Kao to rekoh, imam veoma
visoko miljenje o engleskoj policiji. Imate toliko divnih ljudi.
Toliko su ozbiljni, poteni, pravini...
- Oh, zbuniete me - ree Otac.
- Stojim vam na raspolaganju. ta biste hteli da znate?
- Hteo sam da vas pitam neto o hotelu ''Bertram''.
Lice gospodina Hofmana se nije promenilo. Jedino mu je moda
telo postalo jo nepominije... to je bilo sve.
- Hotel ''Bertram''? - upita. Pitanje je pomalo odavalo zbunjenost,
kao da nikada nije uo za hotel ''Bertram'', ili kao da nije sasvim
siguran da li je uo za njega ili ne.
- Vi imate neke veze sa hotelom ''Bertram'', gospodine Hofman, zar
ne?
Gospodin Hofman slegnu ramenima.
- Ima toliko toga - ree. ovek ne moe sve da ih pamti. Toliko
poslova, zaista mnogo... strano sam zaposlen.

- Imate udela u mnogo emu, znam.

- Da - gospodin Hofman se drvenasto nasmei. - Ja se bavirfl
mnogim poslovima, ako na to mislite. Znai, verujete da imam neke
Hotel Bertram
139
- Ne bih to ak nazvao vezom. Vi ste, u stvari, vlasnik, zar ne? Sada
se gospodin Hofman zaista ukipio.
- Ko vam je to rekao, pitam se? - ree lagano.
- To je istina, zar ne? - nastavi glavni inspektor Dejvi. - Zgodno
mestance, rekao bih. Morali biste da budete ponosni na njega.
- Oh da - prihvati gospodin Hofman. - Nisam u prvi mah mogao da
se setim... znate - smeio se smerno... posedujem mnoge nekretnine
u Londonu. Smatram da je to dobra investicija... Ako se neto pojavi
na tritu i moe da se dobije jeftino, ja rado ulaem.
- Zar je hotel ''Bertram'' bio jeftin?
- Kao hotel bio je na ivici propasti - potvrdi gospodin Hofman.
- Ali, sada se oporavio - ree Otac. - Bio sam tamo pre par dana.
Neobino mi se svideo komfor. Divni starinski gosti, prijatne
starinske prostorije, vrlo je tih i raskoan, ali na jedan nenametljiv
nain.
Lino malo znam o njemu - objasnio je gospodin Hofman. -To je
samo jedna u nizu investicija... verujem da dobro radi.
- Da, izgleda da ste uspeli da naete prvoklasnog upravnika. Kako
se zove? Hamfris? Da, da, Hamfris.
- Izvrstan ovek - prizna gospodin Hofman. - Sve njemu preputam.
Ja samo pregledam bilans stanja jednom godinje, da budem siguran
da je sve u redu.
- Hotel je prepun aristokratije i stranaca, Amerikanaca uglavnom. '
nnuo je zamiljeno glavom. - Sjajna kombinacija.
- Kazete da ste pre neki dan bili tamo? - interesovao se sospo-"
Hofmvan- - Niste valjda bili... slubeno?
ista ozbiljno. Samo smo pokuali da objasnimo malu enigmu.
- Enigmu? U hotelu ''Bertram''?
- zgleda. Sluaj Nestalog svetenika", tako nekako bi moaao da
se nazove.
- Klimn

140
Agata Kristi
Hotel Bertram
141
- To mora da je ala - ree gospodin Hofman s nevericom. - To je
sigurno iz vaeg repertoara erloka Holmsa.
- Taj svetenik vam je jedne veeri odetao iz hotela i niko ga
vie posle toga nije video.
- udnovato - primeti gospodin Hofman - ali se ipak deava. Jo
uvek pamtim jednu senzaciju od pre mnogo godina. Pukovnik...
ekajte da se setim kako se zove... pukovnik Ferguson, mislim,
jedan iz Garde. Jedne noi je izaao iz svog kluba i nikada ga vie
nisu videli.
- Naravno - ree Otac - veina tih nestanaka je namerna.
- O tome vie znate vi nego ja, dragi moj glavni inspektore. Nadam
se da su u hotelu ''Bertram'' bili predusretljivi?
- Krajnje na usluzi. - uverio ga je Otac. - Gospoica orin, ona je
kod vas ve due vreme, kako sam shvatio?
- Mogue je, ja zaista malo znam o tekuim stvarima. Ja se za to
uopte ne interesujem, znate. U stvari... nasmeio se obeshrabrujuim smekom. - udi me da ste uopte saznali da sam ja vlasnik.
To nije bilo postavljeno kao pitanje, ali mu se u oima pojavila
skoro neprimetna teskoba. Otac je to primetio, ali nije se odao.
- U finansijskim krugovima informacije se sklapaju od delova kao
to je velika slagalica, to je neobino komplikovano. Na samu
pomisao koliko je sve isprepleteno, prosto mi se zavrti u glavi.
Registro-vani vlasnik hotela je recimo firma Mejfeir Holding
Trust" ili neka slina. Oni pak pripadaju nekoj drugoj firmi i tako
dalje, i tako dalje... Istina je zapravo jednostavna: vlasnik ste vi, zar
ne?
- Tako je. Ja i nekoliko direktora stojimo iza toga, kako biste vi to
rekli - morao je da prizna gospodin Hofman.
- Direktori? A ko su oni? Vi i, verovatno, va brat?
- Moj brat Vilhem je zajedno sa mnom u ovom poslu. Morate*
naime, da znate, da je hotel ''Bertram'' samo karika u lancu, koga ci- A ko su drugi direktori?

- Lord Pomfret, Ebel Jakstein - Hofmanov glas je iznenada dobio na

otrini. - Zar su vam zaista potrebni svi ovi podaci? Samo zbog
sluaja Nestalog svetenika"?
Otac je odmahnuo glavom, izgledalo je kao da mu je zaista ao. - To
je ista znatielja. Sluaj nestalog svetenika" me je doveo u
hotel ''Bertram'', ali sam tamo... pa, tamo sam postao znatieljan,
znate na ta mislim. Jedna stvar povlai drugu, zar ne?
- Pretpostavljam da se to deava. A sada - nasmeio se - da li je
vaa znatielja zadovoljena?
- Najbolje je doi na sam izvor, kada je re o informacijama, zar
ne? - ree blago Otac. Ustao je sa stolice. - Ima samo jo jedna
sitnica koja me zanima... ali sumnjam da ete to hteti da mi kaete.
- Da? - glas gospodina Hofmana je bio oprezan.
- Gde hotel ''Bertram'' nalazi svoju poslugu? Divna je! Onaj, kako se
zove... Henri. Onaj koji izgleda kao vojvoda ili biskup, ukratko, onaj
koji slui aj i muffine"... najdivnije muffine", nezaboravno
iskustvo!
- Sviaju vam se muffini" sa mnogo maslaca, zar ne? - pogled
gospodina Hofmana se s negodovanjem zaustavi na Oevoj krupnoj
pojavi.
l o se i vidi - ree Otac. - Pa, neu vas vie zadravati. Sigurno ste
mnogo zauzeti preprodajom i slinim.
~ On, ponaate se kao da se ne razumete u posao. Ne, nisam pre-zet.
Ja ne dozvoljavam da me poslovi zague. Imam malo prohte-. ;
lvlm Jednostavno i u miru, uzgajam rue, u krugu porodice ko-JJ
sam neizmerno odan.
- ?vui idealno - voleo bih da mogu tako da ivim. Gospodin
Hofman ustade sa smekom i prui Ocu ruku. ~ Nadam se da CMC
hr7n nai svos nestalog svetenika.
142
Agata Kristi
143
- Oh, to je ve reeno. ao mi je to nisam bio jasniji. Nali smo
ga... pravo razoaranje. Imao je saobraajnu nesreu, kontuzija,
nita naroito.
Na vratima, otac se jo jednom okrenu.

- Uzgred, da li je ledi Sedvik jedan od direktora vae firme?

- Ledi Sedvik? - Hofmanu je trebalo neko vreme. - Ne, zato bi
bila?
- Tako, svata se pria. Ona je, znai, samo deoniar?
- Pa... da.
- E, pa, dovidcnja i mnogo vam hvala, gospodine Hofman. Otac je
odjurio u Jard, pravo do pomonika komesara.
- Braa Hofman stoje finansijski iza hotela ''Bertram''.
- ta? Oni lopovi? - zaudi se ser Ronald.
- Upravo oni.
- Drali su to u velikoj tajnosti.
- Da... a Robertu Hofmanu se ni najmanje nije svidelo to smo to
otkrili. To je za njega bio mali udarac.
- ta je rekao?
- Oh, sve smo to izveli vrlo formalno i pristojno. Pokuao je,
naravno ne suvie oigledno, da otkrije ko mi je to rekao.
- Nisi ga zaduio tom informacijom, nadam se?
- Nije mi bilo ni na kraj pameti.
- Kakav si izgovor naao za tu posetu?
- Nikakav - jednostavno odvrati Otac.
- Zar mu to nije bilo udno?
- Oh, verujem da jeste. Ali takav nain mi je najvie pogodovao,
ser.
- Ako iza ovoga stoje Hofmanovi, to objanjava mnoge stvari. Oni
nikada nisu bili upleteni u neto nezakonito, a, to ne! Oni ne ograHotel Bertram
- Vilhelm vodi sve bankarske transakcije u vajearskoj. On je bio sa
onim poznatim bandama koje su se neposredno posle rata bavile
krijumarenjem valute. Mi smo to znali, ali nismo mogli nita da
dokaemo. Ova dva brata rade sa velikim koliinama novca, koriste
ga za sve mogue poduhvate... Neki od njih su zakoniti, a ostali...
Ali su oni vrlo opezni. poznaju sve trikove u svom zanatu. Robert je
kao trgovac dijamantima uvek na granici zakona, ali to sve zajedno
stvara zaista uzbudljivu sliku: dijamanti, banke, nekretnine...
klubovi, kancerarijske zgrade, restorani, hoteli... i sve to prividno
poseduje neko drugi.

- Da li verujete da je Hofman organizator ovih napada i pljaki?

- Ne, ubeden sam da se ova dvojica bave samo finansijskim
problemima. Onoga ko tebe zanima e morati drugde da trai.
Negde punom parom radi jedan prvoklasan mozak. Za njim treba
tragati.
20
Te veeri je na London iznenada pala gusta magla. Skreui u
Pond Strit, glavni inspektor Dejvi je morao da podigne kragnu svog
jesenjeg kaputa. etao je lagano, naizgled besciljno, kao da je
udubljen u svoje misli. Meutim, onima koji suja poznavali odmah
bi bilo jasno da mu mozak itekako napeto radi. unjao se kao
maka koja vreba plen.
Ulica Pond Stnta je bila neobino tiha. Vozila skoro da i nije bilo.
Magla, u poetku rastrgana, sada se opet zgusnula. Buka od
saobraaja s Park Linea je postajala sve slabija. Veina autobusa je
prestala da se kree, samo bi povremeno po neka privatna kola
prola s odlunim optimizmom. Glavni inspektor Dejv je uao u
lepu uliicu, stigao do kraja i vratio se nazad. Proao je ponovo
istim putem, prividno bez odreene namere, ali samo prividno.
Njegovo maje unjaAgata Krixti
nje ga je zapravo vodilo u krug oko jedne odreene zgrade. Tano
je prouio ono to je okruuje sa istoka, sa zapada, s juga i severa.
Pregledao je kola parkirana u sporednoj ulici, kao i ona koja su
stajala u slepoj ulici. Posebno je paljivo obiao dvorite zgrade.
Sada je opet bio na ulici. Tu su ga jedna kola posebno zanimala.
Napuio je usne i tiho rekao: - Opet si ovde, lepotice. - Proverio je
registraciju i klimnuo glavom. - Veeras si opet FAN 2266, je li? Sagnuo se i ne-no prstima preao preko tablice, zatim je
zadovoljno jo jednom klimnuo glavom. - Dobar posao - ree u sebi.
Nastavio je da seta i, skrenuvi desno, opet se naao u Pond Stri-tu,
na pedesetak metara od ulaza u hotel ''Bertram''. Tu se zaustavio, i
ovog puta zbog trkakih kola.
- I ti si lepotica - ree glavni inspektor Dejvi. - Tvoj broj je isti kao i
kad sam te video proli put. Mogao bih da se kladim da se tvoja
registracija nikada ne menja. A to bi trebalo da znai... - prekinuo se

- ili moda ne bi? Pogledao je gore, tamo gde je trebalo da se nalazi

nebo. - Magla postaje sve gua - ree za sebe.
Pred ulazom u hotel je stajao vratar, Irac, i snano trljao ruke kako
bi ih malo zagrejao. Glavni inspektor Dejvi mu je poeleo dobro
vee.
- Dobro vee, gospodine. Gadna no.
- Siguran sam da veeras niko nee izai iz kue, ako ne mora.
Vrata na okretanje se tog trenutka otvore i na stepenicama se
nesigurno zaustavi starija ena.
- elite li taksi, gospoo?
- Oh, boe. Htela sam da proetam.
- Ne bih to uinio da sam na vaem mestu, gospodo. Ova magla je
zaista odvratna. ak ni sa taksijem nee biti ba jednostavno.
- Mislite li da moete da mi naete taksi? - upita gospoa
sumnjiavo.
Hotel Bertram
145
- Uiniu sve to mogu. Vratite se vi samo lepo u hotel, da se ne
smrznete, ja u vam ve javiti kada ga naen. - Zatim mu glas dobi
uverljiv ton. - Ako ne morate, bolje da uopte ne izlazite, gospoo.
- Oh, moda ste u pravu. Ali ekaju me prijatelji u elziju. I sama
ne znam. Na povratku e biti jo gore. ta vi mislite?
Majki Dorman nastavi da je briljivo ubeuje:
- Da sam na vaem mestu, gospoo - ree- ja bih se vratio u hotel i
telefonirao prijateljima. Nije to za gospou vaih godina, da bude
napolju po ovoj magli.
- Da... u stvari... pa, moda ste u pravu. Vratila se nazad u hotel.
- Moram da pazim na njih - objanjavao je Majki Dorman Ocu. Ovoj bi iza prvog ugla ukrali torbicu. Izlaziti po ovoj magli i lutati
ulicama po elziju ili gde se ve uputila!
- Vidim da imate mnogo iskustva sa starijim damama - ree Dejvi.
- Sasvim dovoljno. Ovo mesto im je kao draga kua, neka im je
Bog u pomoi. A vi, gospodine? Da H ste hteli taksi?
- Sumnjam da biste ga nali - ree Otac - nisam nijednog video
veeras. A nije ni udo po ovoj maglutini.
- Nema problema. Imam ja tu jedno mesto iza ugla, gde se vozai

parkiraju, unutra se greju i gucnu po koju za zagrevanje.

- Nee mi trebati taksi - konano e Otac s uzdahom. Pokazao je
palcem na hotel ''Bertram''. - Moram unutra, Imam posla.
- Svarno? Jo se bakete sa onim nestalim svetenikom?
- Ne, njega smo pronali.
- Pronali ste ga? - ovek je znatieljno gledao u njega. - Gde ste
ga pronali?
- Lutao je uokolo sa kontuzijom, posle saobraajne nesree.
146
Agata Kristi
Hotel Bertram
147
- Ah, to se i moglo oekivati. Prelazio je put neoprezno, ha?
- Tako neto.
Klimnuo je glavom u znak pozdrava i uao u hotel.
U predvorju veeras nije bilo mnogo ljudi. Spazio je pored kamina
gospoicu Marpl, a i gospoica Marpl je videla njega, meutim
niim nije pokazivala da ga je prepoznala. Krenuo je na recepciju.
Gospoica orin je, kao i obino, sreivala svoje knjige. Ocu se
uini da se malo uznemirila kada ga je ugledala. Reakcija je bila
skoro ne-primetna, ali Ocu nije mogla da promakne.
- Vi me se seate, gospoice orin? - pitao je i dodao: - Bio sam
ovde pre neki dan.
- Naravno da vas se seam, glavni inspektore. Ima li jo neto to
biste eleli da znate? Moda elite da razgovarate sa gospodinom
Hamfrisom?
- Ne, hvala, mislim da nee biti potrebno. Samo bih jo jednom hteo
da pogledam vau knjigu gostiju, ako nemate nita protiv?
- Ali, svakako, samo izvolite - dodala mu je knjigu.
Otvorio ju je i polako pregledao stranicu po stranicu. Gospoici
orin se uini da trai neko odreeno ime. Meutim, varala se.
Otac je imao jedan trik koji je davno nauio i upornim vebanjem
razvio do pravog umea. Pamtio je imena i adrese fotografskom
tanou, a tako zapameni podaci bi mu ostajali u seanju po
dvadeset i etiri ili ak etrdeset osam sati. Odmahnuo je glavom
zatvarajui knjigu.

- Kanonik Penifadr verovatno jo nije bio ovde? - upita obinim

glasom.
- Kanonik Penifadr?
- Ne znate da su ga pronali?
- Negde u nekom selu. Izgleda da je imao saobraajnu nesreu.
Nisu obavestili policiju. Neki Dobri Samarianin ga je jednostavno
pokupio i negovao.
- Oh, drago mi je. Zaista mi je drago. Bila sam zabrinuta zbog njega.
- I njegovi prijatelji takoe - ree Otac. - Ba sam hteo da vidim da
li je jedan od njih odseo ovde kod vas. Arhiakon... ne mogu da se
setim kako se zove, ali kada bih video napisano setio bih se.
Tomlinson - pokuala je da bude predusretljiva gospoica
orin. - On sledee nedelje dolazi iz Salzburija.
- Ne, nije Tomlinson. Ali nije vano. - Okrenuo se prema
predvorju.
Veeras je bilo nekako tiho. Jedan sredoveni ovek asketskog
izgleda je itao neki gusto kucani tekst i povremeno se smekao s
kiselim zadovoljstvom, vrljajui po marginama neitke
komentare.
Tu su bila jo dva starija para koja su, zahvaljujui dugom branom
stau, izgubila potrebu da razmenjuju misli. Tu i tamo su sede-le
grupice gostiju ivo raspravljajui o vremenu, pitajui se zabrinuto
kako e oni i njihove porodice stii tamo gde moraju.
- ...ja sam nazvao Suzan i zamolio je da ne dolazi kolima... To je
suvie opasno po ovoj magli.
- Kau da je u Midlensu magla reda...
Glavni inspektor Dejvi je uhvatio u prolazu ove komentare. Bez
urbe i kao sluajno stigao je do svog cilja. Gospoica Marpl je sedela uz vatru i pratila njegovo napredovanje.
- Gospoice Marpl, jo ste ovde? Drago mi je to vas ponovo vidim.
- Sutra odlazim - odgovori gospoica Marpl.
To se nesumnjivo i videlo iz njenog ponaanja. Sedela je ukoenn
Ha su ini
148
Agata Kristi

Hotel Bertram
149
gore u sobi stvari ve spremljene, sve osim toaletnog pribora i spavaice, to e spremiti tek sutra ujutro.
- Ovo je kraj mog dvonedeljnog odmora - objasnila je.
- Nadam se da vam je bilo lepo? Gospoica Marpl nije odmah
odgovorila.
- U neku ruku... da - Zastala je.
- Ali...?
- Teko je objasniti ta mislim...
- Zar niste preblizu vatre? Ovde je prilino vrue. Zar se ne biste
radije premestili... tamo u oak, moda?
Gospoica Marpl je pogledala predloeni ugao, pa onda glavnog
inspektora Dejva, u ree:
- U pravu ste.
Pomogao joj je da ustane, poneo joj torbicu i knjigu i smestio se u
mirni ugao koji je bio odabrao.
- Sve u redu?
- Potpuno u redu.
- Znate li zbog ega sam ovo predloio?
- Mislili ste, vrlo ljubazno, da je za mene prevrue uz kamin. Osim
toga - doda - ovde niko ne moe da nas uje.
- ta imate da mi kaete, gospoice Marpl?
- Ne znam ta vas je navelo na to da imam neto da vam kaem?
- Izgledali ste kao... Video sam to na vama.
- Izvmjavam se to sam to toliko jasno pokazala, nije mi to bila
namera.
- Dakle, ta je bilo?
- Ne znam da li sam dobro postupila. Morate da mi verujete,
inspektore, da ne volim da se meam. Izrazito sam protiv toga.
Mea- Tako je to, znai. Potpuno vas razumem. Mora da vam to zadaje
velike probleme.
Ponekad gleda ljude kako rade neto to se tebi ini
nerazumnim... ak i opasnim. Meutim, ima li iko pravo da se
uplie? Smatram da nema.

- Da li je re o kanoniku Penifadru?
- Kanonik Penifadr? - gospoica Marpl je bila vrlo iznenaena. Oh, ne. Ne zaboga, ovo nema nikakve veze sa njim. Tie se... devojke.
- Znai u pitanju je devojka. A ja sam mislio da mogu neto da
pomognem.
- Ne znam - ree gospoica Marpl - nisam dovoljno pametna.
Ali sam vrlo zabrinuta.
Otac je nije pourivao. Sedeo je tu onako velik, umirujueg i
priglupog izgleda. Dao joj je vremena. Ona je bila pokazala dobru
volju da mu pomogne, sada je bio red na njemu. Bio je spreman da
joj vrati uslugu. Nije ga, dodue, problem zanimao. Ali, s druge
strane, nikad se ne zna.
- ovek ita po novinama - ree gospoica Marpl tihim, jasnim
glasom - izvetaje sa suenja mladim ljudima, deci, ili devojkama,
kojima je potrebna nega i zatita". To je najverovatnije samo
pravni izraz, ali to moe da ima i pravo znaenje.
- Smatrate da su devojci, koju ste spomenuli, potrebne briga i
zatita?
- Da. Upravo tako.
- Sama na svetu? Nema nikog?
- Ah ne, nije - ree gospoica Marpl. - Ba suprotno, moglo bi se
rei. Ona prividno ima svu moguu negu i zatitu.
Hotel Bertram
- Bila j'e ovde u hotelu s gospoicom Karpenter, mislim. Pregledala
sam knjigu gostiju da vidim kako se zove. Ime joj je Elvira Blejk.
Otac je brzo pogleda s izrazom interesovanja.
- Ona je vrlo zgodna devojka. Vrlo mlada, vrlo, kako rekoh,
zatiena. Staratelj joj je pukovnik Laskomb, vrlo fin gospodin,
stariji, naravno. Izgleda veoma naivno.
- Devojka ili staratelj?
- Mislila sam na staratelja - ree gospoica Marpl. - Za devoj-ku ne
znam. Ali sam sigurna da je u opasnosti. Potpuno sluajno sam je
videla u Beatris Parku. Pila je aj sa jednim mukarcem.
Ah, tako znai! - ree Otac. - Nepoeljan za mua,
pretpostavljam. Bitanga ili tako neto?

- Vremean mladi - nastavi gospoica Marpl. - Nije vie mlad.

Blizu trideset, pripada onoj vrsti mukaraca koja ene neodoljivo
privlai, ali lice mu odaje loeg oveka. Okrutno je, pravo lice
grabljivice.
- Moda ipak nije tako lo kao to izgleda - teio ju je Otac.
- I gori je nego to izgleda, u to sam ubeena. Vozi velika sportska
kola.
Otac brzo upita:
- Sportska kola?
- Da. Jednom ili dva puta sam ih videla ispred hotela.
- Sigurno niste zapamtili registraciju?
- Jesam. FAN 2266. Jedna moja roaka muca - objasni gospoica
Marpl. - To me je podsetilo.
Otac je bio zbunjen.
- Znate li ko je on? - pitala je gospoica Marpl.
- Znam - ree polagano Otac. - Pola Francuz pola Poljak. Poznati
voza na trkama, bio je pre tri godine prvak sveta. Zove se La-dislav
Malinovski. Neka vaa zapaanja o njemu su sasvim tana. Bije ga
lo glas kada je re o enama. To rnoK ? 757
no drutvo za mladu devojku. Ali u takvim stvarima je teko bilo
ta uiniti. Pretpostavljam da se tajno sastaju, je li tako?
- Oh, naravno - potvrdi gospoica Marpl.
- Da li ste razgovarali sa njenim starateljem?
- Ne poznajem ga lino. Ne bih elela da pomisli kako sam od onih
to ire traeve. Pitam se ne biste li vi mogli neto da uinite.
- Mogao bih da pokuam - pristade Otac. - Usput, mislim da e vam
biti drago da ujete, va prijatelj, kanonik Penifadr, je pronaen.
- Zaista! - gospoica Marpl je ivnula. - Gde?
- U Milton St. Donu.
- Neverovatno. ta je tamo radio? Da li on zna?
- Navodno je... - glavni inspektor Dejvi posebno naglasi tu re doiveo saobraajnu nesreu.
- Kakvu saobraajnu nesreu?
- Sruila su ga nekakva kola... ima kontuziju... druga mogunost
je... udarac po glavi.

- Da, razumem - ree gospoica Marpl. - Ali zar on to sam ne zna?

- On tvrdi... - re je opet bila naglaena - da nita ne zna.
- Prilino neobino.
Poslednje to pamti je vonja taksijem na terminal u KensingGospoica Marpl je zbunjeno odmahivala glavom.
- Znam da se to kod kontuzije dogaa... - mrmljala je pred sebe. Zar nita nije rekao... korisno?
- Mrmljao je neto o zidovima Jerihona.
- Isus? - pokuavala je gospoica Marpl - ili arheologija?... ili...
secam se jedne stare drame... mislim da je autor Sutro.
- Ove nedelje u bioskopu Doumont, u Kromvel Roudu, igra film
Zidovi Jpriii^" - ,-?
~
tonu.
152
Agata Kristi
Gospoica Marpl ga je gledala podozrivo.
- Ako je gledao taj film, izaao je oko jedanaest i vratio se u hotel...
ali u to doba bi ga videli... to je moralo biti mnogo pre ponoi.
- Ako je, meutim, seo na pogrean autobus - pogaala je
gospoica Marpl.
- Recimo da je ovamo stigao posle ponoi. Mogao je da se popne
do svoje sobe a da ga niko ne vidi. Ali ta se onda posle dogodilo... i
zato je u tri posle ponoi ponovo izaao napolje?
Gospoica Marpl je traila reci.
- Jedino to mi ovoga trenutka pada na pamet to je... Oh! Poskoila
je sa stolice jer se sa ulice zauo otar prasak.
- Auspuh automobila - ree, umirujui je, Otac.
- Izvinite to sam tako nervozna. Veeras imam oseaj da e se
neto dogoditi.
- ta bi moglo da se dogodi? Mislim da nemate razloga za
zabrinutost.
- Nikad nisam volela maglu.
- Hteo sam da vam kaem - poe glavni inspektor Dejvi - da ste mi
mnogo pomogli. Stvari koje ste vi ovde primetili... sitnice... sada su
dobile odreeno znaenje.
- Znai, ipak je bilo neto sumnjivo u ovom hotelu.

- Sve je ovde sumnjivo. Gospoica Marpl je uzdahnula.

- U poetku se sve inilo tako divnim... sve je bilo nepromenje-no,
znate... kao da si se vratio u prolost... u prolost koja ti je veoma
draga.
Zastala je.
- Ali to, u stvari nije dobro. Shvatila sam (a verujem da sam to i pre
znala) da povratka nema, da ne treba ni ookuavati da se vratiHotel Bertram
153
te unazad... da je sutina ivota da se ide uvek napred. ivo je
zapravo jednosmerna ulica, zar ne?
- Neto slino - sloio se Otac.
- Seam se - zapoe gospoica Marpl, udaljujui se, po starom
obiaju, od teme - seam se kada sam sa majkom i bakom bila u
Parizu. Pile smo aj u hotelu Eliz. Tada moja baka, osvrui se
oko sebe, iznenada ree: Klaro, mislim da sam ovde jedina sa
kapicom." Bila je to iva istina! Kad se vratila kui skupila je sve
svoje stare kapice i ogrtae s naivenim ukrasima i nekome ih je
poklonila...
- Verovatno nekom dobrotvornom drutvu? - pitao je Otac sa
simpatijom.
- Oh, ne. Tamo nisu hteli da ih uzmu. Poslala ih je jednoj
glumakoj trupi. Njima je dobro dolo. - Gospoica Marpl je opet
uhvatila izgubljenu nit. - Ali ekajte, gde smo ono stali...?
- Priali ste o svojim utiscima odavde.
- Da. Izgledalo je kao da je sve u najboljem redu, meutim... Tu je
bila itava zbrka... pravi ljudi i oni koji to nisu, i svi su izmeani.
Nisam uvek mogla da ih razlikujem.
- Kako to mislite pravi" i oni koji to nisu"?
- Pa, bilo je, na primer, oficira u penziji ali je bilo i onih koji su
izgledali kao oficiri u penziji, ali nikada nisu bili u vojsci. Bilo je
zatim i svetenika, koji to nisu bili, pa kapetana i admirala koji nisu
ni videli more. Recimo, na primer, moja prijateljica Selina Hezi, komnogo dri do toga da prepozna sve svoje prijatelje i poznanike,
Vr esto zna da se prevari. esto se deavalo da ljudi koje je prePoznala nisu uopte oni za koje ih je ona smatrala. Mene je to u

pou zabavljalo. Ali se to deavalo malo preesto. I tako... poela sam

se pitam... ak i Rous, sobarica, ... bila je tako simpatina... ali sam
knna^n ; .. _:.. ._ _ ~ , ,
154
Agata Kristi
Hotel Bertram
155
- Ako vas zanima, ona je biva glumica, vrlo dobra karakterna
glumica. Ovde zarauje mnogo vie nego u pozoritu.
- Ali zbog ega sve to?
- To je uglavnom dekor. A moda ima i drugih razloga.
- Drago mi je to odlazim - ree gospoica Mcrpl, lako se trg-nuvi
- pr nego to se neto dogodi.
Glavni inspektor Dejvi je gledao u staru gospodu sa zanimanjem.
- Ali ta, zaboga, oekujete da e da se dogodi?
- Nekakvo zlo - odvrati ona.
- Zlo je vrlo teka re...
- Mislite li da je suvie patetina? Ali ja imam neko iskustvo. ini
mi se da sam prilino esto nailazila na ubistva.
- Ubistva? - glavni inspektor Dejvi odmahne glavom. - Sumnjam da
bi moglo da se dogodi ubistvo. Nadamo se da emo pohvatati
nekoliko vrhunskih kriminalaca, to je sve...
- To, naravno, nije isto. Ubistvo... elja za ubijanjem... to je neto
sasvim drugo. To je... kako bih rekla... to je protiv bojih zakona.
Otac je, smirujui je odmahivao glavom.
- Nee biti nikakvog ubistva - ree.
Otar prasak, glasniji od prethodnog, dopro je sa ulice. Sledio je
enski vrisak i jo jedan pucanj.
Glavni inspektor Dejvi je skoio na noge brzinom zauujuom
za tako krupnog oveka. U asu je bio na ulici.
Maglu je probijao enski vrisak s prizvukom uasa. Glavni
inspektor Dejvi je trao niz Pond Strit u pravcu zvuka. Kroz maglu je
nazirao enska siliiptn
ni nm-???
gao do nje. ena je na sebi imala dugaak svetao krzneni kaput, a sa

obe strane lica joj se sputala sjajna plava kosa. Na trenutak mu se

uini da ju je prepoznao, ali je odmah potom shvatio da se prevario.
Bila je skoro devojica. Pred njom je na zemlji lealo isprueno
telo u uniformi. Glavni inspektor Dejvi je u njemu prepoznao Majkla
Dormana.
Kad se pribliio devojci, ona se grevito uhvati za njega i poe da
muca neto skroz nerazgovetno.
- Neko je pokuao da me ubije... Neko je pucao na mene... Da nije
bilo njega... - pokazala je na nepominu priliku na zemlji. - Stao je
pred mene... a onda su opet pucali... i on je pao. Spasao mi je ivot.
Mora da je teko ranjen.
Glavni inspektor Dejvi se spustio na kolena i izvukao depnu lampu.
Visoki Irac je pao kao vojnik. Na levoj strani uniforme se vi-dela
vlana mrlja, koja se polako sve vie irila. Dejvi mu podie kapke
i pogleda beonjau. Potom se uspravi.
- Dobro je dobio - ree. Devojka je prodorno vrisnula.
- Zar je mrtav! Oh, ne, ne! Ne moe biti mrtav".
- Ko je pucao u vas?
- Ne znam... kola sam upravo ostavila tu iza ugla... i samo to sam
krenula prema hotelu ''Bertram'' odjeknuo je pucanj.., i metak mi Je
prozujao pored glave a onda... je on... vratar hotela... dojurio i gurnuo
me iza sebe, a onda je doao drugi hitac... mislim... da se, ko god on
bio, skrivao na onom mestu tamo.
Glavni inspektor Dejvi je pogledao za ispruenom rukom. Na toj
strani hotela se nalazilo staro dvorite u koje se sputalo preko
neko-''ko stepenica. Nekada se ovuda prolazilo do dubrita. Sada se
nije vi-se koristilo kao ulaz, ali je moglo dobro da poslui kao
skrovite.
- Da li ste ?? videli?
156
Agata Kristi
- Nisam mogla da ga vidim. Projurio je pored mene kao senka. Ova
magla je toliko gusta ...
Dejvi je potvrdio.
Dcvojka je poela histerino da jeca.
- Ali zato su pucali na mene? Zato bi mene neko pokuavao da

ubije? To je ve drugi put. Ne shvatam... zato?

Obgrlivi jednom rukom devojku, glavni inspektor Dejvi je drugom
rukom traio neto po depu.
Onda se kroz maglu zaue prodorni zvui policajske pitaljke.
III
U predvorju hotela ''Bertram'' gospoica orin je naglo podigla
svoj pogled sa posla. Neki od gostiju su takoe podigli glave. Stariji
i oni sa slabijim sluhom nita nisu primetili. Henri, koji je ba u tom
momentu pred gosta stavljao au konjaka, zastao je sa rukom u
va-zduhu. Gospoica Marpl se nagla napred drei se vrsto za
naslon svoje stolice.
- Saobraajna nesrea - ree odluno admiral u penziji. - Kola su
se sudarila u magli.
Vrata na okretanje se otvore i na njima se pojavi ogroman policajac.
Pridravao je devojku u svetio krznenom kaputu. Izgledalo je kao da
se ona jedva dri na nogama. Policajac je zbunjenim pogledom po~
traio pomo.
Gospoica orin je ustala i pola prema njima. Meutim, u tom
trenutku se spustio lift i iz njega je izala visoka enska prilika.
Spa-zivi je, devojka se otrgne od policajca i mahnito, preko
predvorja, pojuri k njoj.
/57
_ Majko - uzviknu. - Oh majko,... - i baci se jecajui u naru-Bez
Sedvik.
l, ..
21
Glavni inspektor Dejv se smestio na stolicu i zagledao se u dve ene
pred sobom. Bese prola pono. Policija je ve bila otila. Doktori
i tehniari su obavili svoj posao, kola hitne pomoi su odvezla telo; i sada se sve svelo na ovu prostoriju koju je hotel ''Bertram'' stavio
na raspolaganje Zakonu. Glavni inspektor Dejvi je sedeo sa jedne
strane, a Bez Sedvik i Elvira sa druge strane stola. Jedan policajac je
neupadljivo sedeo uz zid piui zapisnik. Narednik Vadel se
smestio pored vrata.
Otac je zamiljeno posmatrao majku i ker. Bese medu njima, primetio je, prilino povrne slinosti. Postalo mu je jasno zato je u
magli Elviru pomeao sa Bez Sedvik. Ali izbliza gledano, vie od

slinosti upadala je u oi velika razlika medu njima. Osim boje

kose i GIJU, zapravo i nisu imale druge slinosti. Dejvi ipak nije
mogao da se otme utisku da pred sobom ima pozitiv i negativ iste
linosti. Kod ez Sedvik sve je bilo pozitivno. Njena vitalnost i
energija kao i njena magina privlanost. Divio se njenoj hrabrosti i
akcijama; itajui nedeljne novine, govorio bi: Ovaj put se nee
izvui", a ona bi se Uvek izvukla! Mislio bi da nee stii do cilja, a
ona bi stizala. Poseb-mu se sviala njena neunitivost. Preivela je
avionsku i nekoliko tomobilskih nesrea, dva puta je veoma
nezgodno pala sa konja, ali Posle svega toga ona je bila jo tu.
Treptava i puna ivota, linost ^JU ni na trenutak ne moe da
zanemari. U mislima joj je skidao lr' Jednog dana e, naravno,
doiveti neuspeh. Ovakvim zaaranim
158
Agata Kristi
ivotom se moglo iveti samo odreeno vreme, a onda... Pogled
mu s majke prede na ker.
Kod Elvire Blejk sve je, meutim, bilo skriveno. Bez Sedvik se
nametala ivotu. Ali Elvira je to izvodila na dragi nain. Ona se
pokorava", mislio je, posluna je". Ona se smeka sa
odobravanjem, ali vam izmie iz ruku. Podmukla je", ree u sebi,
procenjujui tu injenicu. To je, verujem, jedini nain da
opstane". Ona nije umela da bude drska i da se nametne. Zbog toga
oni koji su se starali o njoj nisu ni sanjali na ta je sve spremna.
Pitao se zato se vraala kroz onu maglu onako kasno uvce.
Planirao je da je to i pita. Bio je ubeen da odgovor koji e dobiti
nee biti pravi. Na taj nain se, mislio je, sirotica brani. Da li je ovde
dola da bi pronala majku? Bilo je mogue, ali je on u to
sumnjao. Setio se velikih sportskih kola, tu iza ugla hotela... kola
ija je registracija bila FAN 2266. Ladislav Malinovski mora da je
negde u blizini.
- Pa - obrati se Otac Elviri svojim najblaim i najoinskijim
glasom - pa, i kako se sada oseate?
- Sasvim mi je dobro - odvrati Elvira.
- Izvrsno. Hteo bih da vam postavim nekoliko pitanja, ako mislite da
moete da izdrite - jer, znate, vreme je u ovakvim situacijama

veoma bitan faktor. Na vas su pucali dva puta i jedan ovek je ubijen.
Nama valja znati to vie o osobi koja ga je ubila.
- Rei u vam ta znam, ali sve se tako brzo odigralo. Ona magla...
Ja nemam pojma ko bi to mogao da bude... ili pak kako je izgledao.
- Kaete da je to ve drugi put kako neko pokuava da vas ubije.
Znai da vam se neto slino ve desilo ranije?
- Zar sam tako neto rekla? Ne seam se. - Neprijatno se ogledala. Ne verujem da sam to rekla.
- Ali Jeste - iinnrnn e- Cltac
Hotel Bertram
159
- Verovatno sam bila... pala u histeriju.
- Ne - Otac nastavi - uveravam vas da niste. Mislim da ste rekli ba
ono to ste mislili.
- Moda sam neto uobrazila - ree Elvira. Nije gledala u njega. Bez
Sedvik se pokrene i mirno ree:
- Bolje je da mu kae, Elvira.
Elvira baci kratak, nesiguran pogled na majku.
- Ne treba da se plaite, mi u policiji vrlo dobro znamo da de-vojke
ne kau sve majci ili staratelju. Mi to ne uzimamo toliko ozbiljno,
ali moramo da znamo o emu je re, jer shvatate, to moe biti
odluujue.
- Da li je to bilo u Italiji? - pitala je Bez Sedvik.
- Da - odgovori Elvira. Otac upita:
- Tamo ste bili u internatu, zar ne?
- Da. Bila sam kod grofice Martincli. Bilo nas je dvadesetak.
- I verujete da je neko hteo da vas ubije. Kako se to dogodilo?
- Dobila sam bila veliku kutiju sa slatkiima. Nala sam na njoj
kanu. Kitnjastim italijanskim rukopisom je stajalo napisano Za najlepu", uobiajene stvari, znate. Moje prijateljice i ja smo se
smejale i pitale smo se ko bi to mogao da bude ...
- Da li je stiglo potom?
- Ne. Ne, nije moglo da doe potom. Jednostavno sam ga nala u
sobi. Neko ga je doneo tu.
- Ah, pretpostavljam da su potplatili nekoga od osoblja. Treba li da
zakljuim da grofici, kako ste rekli da se zvala, niste nita o tome

rekli?
Slabi smeak joj se pojavi na licu:
- Ne. Ne. Sigurno da nismo. Otvorile smo kutiju. Bila je puna
HivnJVi Knrr,Kr,no hila ih ip svih vrsta, ali su meni najdrae bile
oko160
Agata Kristi
ladne sa ueerenom ljubiicom na vrhu. Naravno, odmah sam
pojela nekoliko. Posle mi je te noi pozlilo. Nisam posumnjala na
bombone, mislila sam da sam za veeru neto pojela.
- Da li se jo neko loe oseao?
- Nije, samo ja, ali mi je to naredni dan prolo. Onda sam posle dva
dana pojela opet jednu bombonu i sve se ponovilo. Onda smo
Bridit i ja pregledale bombone i izgledalo je kao da su oni sa
ljubiicom na vrhu naknadno punjeni. Tako sam pomislila da je u
njih neko stavio otrov.
- Niko drugi nije bio bolestan?
- Ne.
- Znai da niko drugi nije jeo bombone s Ijubiicama?
- Mislim da nije. Bombone su, znate, bile poklonjene meni, a sve
devojke su znale da volim one sa ljubiicom i ostavile su ih meni.
- Momak je dosta rizikovao - ree Otac. - Mogli ste svi da se
otrujete.
- Ovo je apsurdno - ubaci ledi Sedvik otro. - Potpuno apsurdno!
Nikad nisam ula neto neverovatnije.
Glavni inspektor Dejvi ju je uutkao laganim pokretom ruke.
- Molim vas - ree, a zatim se vrati Elviri. - Pa, gospoice Blejk,
nailazim da je ovo vrlo zanimljivo. Zar ni tada niste nita rekli
grofici?
- Oh, ne nismo. Ona bi oko toga napravila itavu frku.
- Sta ste uradili sa bombonama?
- Bacile smo ih - odvrati Elvira. - Bile su divne, teta - doda-de sa
aljenjem.
- Niste pokuali da otkrijete ko ih je poslao? Elvira se zbunila.
- Da? - upitao je glavni inspektor Dejvi raspoloeno. - A ko je
Gvido?

- Oh, Gvido... - Elvira je zastala. Pogledala je majku.

- Ne budi glupa - ree joj Bez Sedvik. - Reci glavnom inspektoru
Dejvu sve o Gvidu, ko god bio. Svaka devojka u tvojim godinama
ima nekog Gvida. Srela si ga u Italiji, zar ne?
- Da. Kada su nas vodili u pozorite. On mi se prvi obratio. Bio je
simpatian i veoma zgodan. Viala sam ga ponekad kad smo ile
na predavanja. Slao bi mi poruke.
- I pretpostavljam - doda Bez Sedvik - da si izmiljala pregrt
lai i organizovala s prijateljicama izlaske da biste se mogli viati.
Da
li je tako?
Elviri je, izgleda, laknulo.
- Da. Bridit i ja bismo izlazile zajedno, a Gvido bi ponekad
uspeo ...
- Kako se preivao? - prekine je Otac.
- Ne znam, nikada mi nije rekao. Glavni inspektor se smekao.
- Ne elite da nam ga kaete? Nije vano. Kladim se da emo ga
lako pronai, ako nam to bude potrebno. Ali zato mislite da bi vas
taj mladi, koji je po svemu sudei bio zaljubljen u vas, pokuao
ubiti?
- Oh, zato to je uvek pretio. Znate, ponekad bismo se posvaali.
Dovodio je sa sobom prijatelje, a ja sam se pretvarala da mi se
sviaju vie od njega i on bi zbog toga poludeo. Govorio je da pazim
ta radim. Da ne mogu samo tako da ga ostavim. Da e me ubiti ako
ga izneverim. Izgledao mi je toliko patetino. - Elvira se
neoekivano nasmei. - Ali je sve to bilo prilino zabavno. Nisam
vero-vala da to misli ozbiljno.
162
Agala Kristi
Hotel Bertram
163
- Ali - ree glavni inspektor Dejvi - ne mogu da poverujem da bi
vam ovakav mladi poslao otrovne bombone.
- I ja sumnjam u to - priznala je Elvira. - Ali mora da je bio on, jer
ne znam ko bi drugi mogao da bude. Svojevremeno me je to prilino
zabrinjavalo. A kada sam se vratila ovamo dobila sam poruku...

Zastala je.
- Kakvu poruku?
- Stigla je u koverti, slova su bila otkucana na maini. Pisalo je:
uvaj se. Neko eli da te ubije."
Glavni inspektor Dejvi malo nabra elo.
- Zaista, veoma zanimljivo. Zaista zanimljivo. I vi ste se tada
zabrinuli? Uplaili ste se?
- Da, poela sam da razmiljam... ko bi to mogao da bude. Zato
neko pokuava da me ubije. Zato sam pokuala da saznam da li
sam zaista bogata.
- Nastavite.
- A pre neki dan, ovde u Londonu, dogodilo se neto strano.
ekala sam na stanici podzemne eleznice, oko mene je bilo mnogo
ljudi. Uinilo mi se da je neko pokuao da me gurne dole na ine.
- Drago moje dete - prekine je Bez Sedvik. - Nemoj da izmiOtac ju je ponovo uutkao rukom.
- Da - Elvira e izvinjavajui se. - Pretpostavljam da sve to samo
umiljam, ali ne znam... mislim, posle ovoga veeras, izgleda, zar
ne, da bi sve to moglo da bude istina? - Okrenula se prema Bez
Sedvik i upitala je zabrinuto:
- Majko! Moda ti zna. Zar je mogue da neko eli da me ubije?
Imam li ja neprijatelje?
- Naravno da nema - nestrpljivo odgovori Bez Sedvik. - Ne budi
gluna. Nilco nee Ha te nhiie 7hn<r ???? hi tn ??? ?pW7
- Ko je, u tom sluaju, pucao na mene veeras?
- Mogli su u magli da te pobrkaju sa nekim poznatim. Zar to nije
mogue? - pitala je Oca.
- Da, dozvoljavam i tu mogunost.
Bez Sedvik mu je dobacila znaajan pogled. Na usnama joj je
skoro pisalo kasnije''.
- Pa - ree vedro - mogli bismo da nastavimo. - Odakle ste dolazili
veeras? Sta ste tako kasno i po ovakvoj magli radili u Pond Stritu?
- Bila sam na predavanju u galeriji Tejt. Posle sam ruala kod
Bridit. Ona stanuje u Anslov Skveru. Bile smo u bioskopu, a kada
smo izale, napolju je bila magla... prilino je bila gusta i postajala
je sve gora. Pomislila sam da je moda bolje da se ne vozim po

ovakvom vremenu ...

- Vozite kola?
- Da. Letos sam poloila vozaki ispit. Ali nisam ba neki voza i
plaim se da vozim kada je magla... Zbog toga je Briditina majka
nazvala roaku Mildred u Kentu...
Otac je klimnuo glavom.
- ... i rekla joj da u ostati kod njih.
- I, ta se desilo posle toga?
- Posle se meni uinilo da se magla poela dizati pa sam odluila
da se ipak odvezem u Kent. Ali sam na putu kroz London ula u
jedan veoma gust oblak i vie nisam znala gde sam. Onda sam videla da sam na uglu kod Hajd Parka; bojala sam se da dalje vozim,
prvo sam isplanirala da se vratim do Bridit, ali sam se, iz straha da
opet ne zalutam, predomislila. Sreom, setila sam se da je u blizini
ovaj lep starinski hotel, u koji me je ujak Derek bio doveo na
povratku \7, Ttaliip i tnko am odluila da doem ovamo. Prilino
lako sam
164
Agata Kristi
pronala put dovde, ak sam nala i mesto za kola... onda sam
krenula prema hotelu ...
- Da li ste koga sreli ili uli u blizini?
- udno je to to spominjete, zaista, mislim da sam iza sebe ula
korake. Naravno, to nije nita neobino, London je milionski grad
konano; ali po ovoj magli... poelo je da me nervira. Zastala sam
nekoliko puta i oslukivala, ali se nije nita ulo, zakljuila sam
onda da mi se samo priinjava. Ve sam bila sasvim blizu hotela.
- Da, i ta je dalje bilo?
- Odjednom se uo prasak. Kao to sam ve rekla, metak mi je
prozujao kraj glave. Vratar hotela je dotrao niz ulicu i stao pred
mene... i tada... tada se uo i drugi pucanj... on, on se sruio, a ja
sam vrisnula. - Poela je da drhti. Majka ju je smirivala.
- Polako, devojko - ree Bez tihim, odlunim glasom. - Samo
polako. - Ovakav glas, kakvim je Bez smirivala svoje konje, bio je i
u ovom sluaju isto delotvoran. Elvira je zatvorila oi, malo se
sabrala i ponovo primirila.

- Tako je bolje - ree Bez.

- Onda ste doli vi - ree Ocu. - Zazvidali ste, rekli ste policajcu
da me uvede u hotel. I kada sam ula ugledala sam... ugledala sam
majku. - Okrenula se i pogledala Bez Sedvik.
- To bi uglavnom bilo sve to se dogodilo - ree Otac. Malo se
udobnije smestio u stolici.
- Poznajete li nekoga po imenu Ladislav Malinovski? - pitao ju je
pazei da mu glas ostane ravnoduan. Nije je gledao, ali je, napeto
oslukujui, osetio da je na trenutak zaustavila dah. Ni sada nije
gledao ker, posmatrao je majku.
- Ne - odgovori Elvira s neznatnim oklevanjem.
- Oh? - ree Otac. - Mislio sam da ga poznajete. Mislio sam da
165
- Zbog ega bi bio ovde?
- Ostavio je kola ovde iza ugla - objasni joj Otac. - Zato sam
mislio da je tu negde.
- Ne znam ga - ponovi Elvira.
- Znai'da sam pogreio - izvini se Otac. - Vi ga, meutim,
poznajete, zar ne? - obratio se Bezi Sedvik.
- Naravno - odgovori Bez Sedvik - ve due vreme. - Zatim doda,
smekajui se. - On je luak, znate. Vozi ko avo... slomie vrat
kad-tad. Imao je jednu nesreu pre osamnaest meseci.
- Da,'seam se, bilo je u novinama - odvrati Otac. - Jo uvek
ne vozi na trkama, zar ne?
- Ne, jo ne vozi. Moda nikada vie nee ni voziti na trkama.
- Mogu li sada da idem u krevet? - pitala je plano Elvira. -Zaista
sam... strano umorna.
- Naravno. Verujem da ste umorni - ree Otac. - Rekli ste nam
sve ega se seate, zar ne? - Oh, da.
- Idem gore sa tobom - ree Bez. Majka i kerka su izale zajedno.
- Itekako ga poznaje - ree Otac.
- Mislite li ozbiljno? - pitao je narednik Vadel.
- Ne, ne mislim. Ja to znam. Pre nekoliko dana je bila sa njim na
aju u Beatris Parku.
- Kako ste to otkrili?
- Rekla mi je jedna starija dama ...bila je alosna sva. Ona smatra

da Malinovski nije drutvo za mladu devojku. Rekao bih da je

sasvim u pravu.
- Naroito ako on i njena majka... - Vadel je taktino zautao.
- To se uveliko pria.
ie istina, a moda i nije. Verovatno je da ipak jeste.
164
Agata Kristi
pronala put dovde, ak sam nala i mesto za kola... onda sam
krenula prema hotelu ...
- Da li ste koga sreli ili uli u blizini?
- udno je to to spominjete, zaista, mislim da sam iza sebe ula
korake. Naravno, to nije nita neobino, London je milionski grad
konano; ali po ovoj magli... poelo je da me nervira. Zastala sam
nekoliko puta i oslukivala, ali se nije nita ulo, zakljuila sam
onda da mi se samo priinjava. Ve sam bila sasvim blizu hotela.
- Da, i ta je dalje bilo?
- Odjednom se uo prasak. Kao to sam vc rekla, metak mi je
prozujao kraj glave. Vratar hotela je dotrao niz ulicu i stao pred
mene... i tada... tada se uo i drugi pucanj... on, on se sruio, a ja
sam vrisnula. - Poela je da drhti. Majka ju je smirivala.
- Polako, devojko - ree Bez tihim, odlunim glasom. - Samo
polako. - Ovakav glas, kakvim je Bez smirivala svoje konje, bio je i
u ovom sluaju isto delotvoran. Elvira je zatvorila oi, malo se
sabrala i ponovo primirila.
- Tako je bolje - ree Bez.
- Onda ste doli vi - ree Ocu. - Zazvidali ste, rekli ste policajcu
da me uvede u hotel. I kada sam ula ugledala sam... ugledala sam
majku. - Okrenula se i pogledala Bez Sedvik.
- To bi uglavnom bilo sve to se dogodilo - ree Otac. Malo se
udobnije smestio u stolici.
- Poznajete li nekoga po imenu Ladislav Malinovski? - pitao ju je
pazei da mu glas ostane ravnoduan. Nije je gledao, ali je, napeto
oslukujui, osetio da je na trenutak zaustavila dah. Ni sada nije
gledao ker, posmatrao je majku.
- Ne - odgovori Elvira s neznatnim oklevanjem,
- Oh? - ree Otac. - Mislio sam da ga poznajete. Mislio sam da

165
/bog ega bi bio'ovde? l Ostavio je kola ovde iza'ugla - objasni joj
Otac. - Zato sam
mislio da je tu negde.
_ Ne znam sa - ponovi Elvira.
- Znat'da sam pogreio - izvini se Otac. - V, ga, meutim, Po7naiete zar ne? - obratio se Bezi Sedvik.
J Na vno - odgovor, Bez Sedvik - ve due vreme. -Zatim doda
smelajud se'- On je luak,.znate. Voz, ko avo... slomice vrat kadtad. Imao je jednu nesreu pre osamnaest mesec,
- Da.-secam.se, bilo je u novinama - odvrati Otac. - Jo uvek
ne vozi na trkama, zar ne?
- Ne jo ne vozi. Moda nikada vie nee ni vozit, na trkama. 'Mogu li sada da idem u krevet? - pitala je plano Elvira. Zaista sam... strano umorna.
Rekli .te nam
- Naravno. Verujem da ste umorni - ree Otac. - Rekli ste nam
sve ega se seate, zar ne? -- Oh, da.
- Idem gore sa tobom - ree Bez. Majka i kerka su izale zajedno.
' - Itekako ga poznaje - ree Otac.
.
- Mislite li ozbiljno? - pitao je narednik Vadel.
'
- Ne ne mislim Ja to znam. Pre nekoliko dana je bila sa njim na
aju u Beatris Parku.
- Kako ste to otkrili?
- Rekla mi je jedna stanja dama ...bila je alosna sva. Ona smatra da
Malinovsk, mje drutvo za mladu devojku. Rekao b,h da je saSVm "So ako on i njena majka... - Vadel je takt.no'zautao.
"^M^^amodain.e.Verovatnojedaipakjest,
766
Agata Kristi
- Ako je tako, za kojom on zapravo juri? Otac je ovo preuo.
- Hou njega da se doepam. Moram! - ree Otac. - Kola su mu
ovdc... odmah iza ugla.
- Mislite li da je u hotelu?
- Ne bih rekao. To se ne bi uklapalo u optu sliku. Ne bi trebalo da
on bude ovde. Ako je ipak u hotelu, znai da je doao na sastanak sa
devojkom. Siguran sam da je ona dola zbog sastanka sa njim.

Na vratima se ponovo pojavila Bez Sedvik.

- Vratila sam se - ree ona jednostavno - jer elim da razgovaram sa
vama. - Pogledala je onu dvojicu. - Moemo li nasamo da
razgovaramo? Ja sam ve rekla sve to znam, ovo je potpuno nezvanino...
- Ali naravno - ree Otac, dajui glavom znak naredniku Vade-lu i
onom mlaem policajcu da se udalje.
- Dakle? - upita je Dejvi kada su ostali sami. Ledi Sedvik se
smestila sa druge strane stola.
- Ona glupa pria o otrovnim okoladnim bombonama... - ree. To je nonsens. Apsolutno smeno. Ne verujem da se tako neto uopte dogodilo.
- Ne verujete, ha?
- Zar vi verujete?
Otac je odmahivao glavom u nedoumici.
- Mislite li da je to vaa ki izmislila?
- Upravo tako. Ali emu?
- Pa, ako vi to ne znate - ree glavni inspektor Dejvi - kako bih ja to
mogao da znam? Ona je vaa ki. Smatram da je poznajete boHotel Bertram
167
- Ja je uopte ne poznajem - odgovori Bez Sedvik gorko. - Nisam
je videla niti sam sa njom imala bilo kakav kontakt sve od njene
druge godine. Tada sam, naime, pobegla od mua.
- Da, znam. Poznato mi je. Smatram da je to ipak udno. Znate, ledi
Sedvik, sud obino poverava dete majci, ak i kada je kriva.
Pretpostavljam, dakle, da dete niste ni traili.
- Verovala sam da je... tako bolje.
- Zato?
- Mislila sam da za nju ne bi bilo dobro...
- U moralnom smislu?
- Ne. Ne u moralnom smislu. Danas ima mnogo prevara. Dcca to
moraju da shvate, moraju da odrastu sa tim. Ne. Jednostavno, dete sa
mnom ne bi bilo sigurno. ivot koji vodim nije bezbedan. Ne moete
se boriti protiv svoje prirode. Ja se ne pridravam ni zakona ni
konvencija. Verovala sam da e za Elviru biti bolje i sigurnije ako

dobije pravo patrijarhalno englesko vaspitanje. Zatiena, na

sigurnom...
- Ali bez majinske ljubavi?
- Mislila sam da bi joj, ako me zavoli, to moglo prouzrokovati
mnogo bola. Ah, moda mi neete verovati, ali zaista sam tako
oseala.
- Shvatam. Verujete li jo uvek da ste dobro postupili?
- Ne - ree Bez. - Ne verujem. Mislim da sam moda ipak pogreila.
- Poznaje li vaa ki Ladislava Malinovskog?
- Sigurna sam da ga ne poznaje. Sama je to rekla, uli ste je.
- Da, uo sam je.
- Pa... i?
- Bila je uplaena, znate, dok je ovde sedela. U ovoj profesiji smo
nauili da znamo da prepoznamo strah. Ona se bojala... ega? S
bombonama ili bez njih, neko je pokuao da je ubije. Pria sa pod7p.mnnm 7Rle,7nicom bi takoe mosla biti istinita ...
168
Agata Kristi
- To je smeno. Podsea na krimi romane ... ,
- Moda. Ali se takve stvari dogaaju, ledi Sedvik, ee nego to
to mislite. Postoji li neko, koliko je vama poznato, ko bi mogao da
eli smrt vae kerke?

- Niko... ba niko! - odgovori Bez Sedvik.

Glavni inspektor Dejvi je uzdahnuo i odmahnuo glavom.
22
Glavni inspektor Dejvi je strpljivo ekao da gospoa Melford
prestane da pria. Bese to isuvie beskoristan razgovor. Roaka
Mildred je zvuala povrno, neubedljivo i uglavnom praznoglavo.
Tako se ba Ocu inilo. Prie o Elvirinom pristojnom ponaanju,
divnom karakteru, o njenim problemima sa zubirria, o udnim
izgovorima preko telefona, navele su Oca da se zapita da li je
Bridit ba pravo drutvo za Elviru. Gospoa Melford je sve to
servirala Ocu u obliku kae, ona nita nije znala, nita videla, nita
ula, a jo manje je zakljuila.
Kratak razgovor sa Elvirinim starateljem je bio jo nekorisniji, mada,

sreom, manje opiran.

Sve sami kineski majmuni - promrmljao je svom naredniku
spustivi slualicu. - Ne vide zlo, ne uju zlo i ne govore o zlu.
- Problem je u tome to su svi koji imaju neke veze sa ovom
devojkom, vrlo pristojni ljudi, suvie pristojni... Pristojni ljudi koji o
zlu ne znaju nita. Za razliku od moje starice.
- One iz hotela ''Bertram''?
:
- Da, ba nje. Ona je proivela dug ivot pun "iskustva, mnogo
puta se sretala sa zlom, ona zlo primeuje, sluti zlo, ona predvia
zlo, ali ona se i bori protiv zla. Da vidimo sada ta e nam rei
prijateljica RriH7it
Hotel Bertram
169
Glavnu potekou u ovom razgovoru je predstavljala Briditina
majka. Glavni inspektor Dejvi je primenio svu svoju spretnost i
lukavost da bi razgovarao nasamo sa Bridit. Mora se rei da mu je
Bridit pri tome zduno pomagala. Posle uobiajenih pitanja i
odgovora i uzvika uasa od strane Briditine majke, Bridit ree:
- Zakasnie na onaj sastanak, mama, rekla si daje vaan.
- Oh, boe, boe - uzviknu ona.
- Zna da se bez tebe nee snai.
- Oh, snai e se, sasvim sigurno e se snai, ali bi moda
trebalo...
- Sve je u redu, gospoo - priskoi u pomo glavni inspektor
Dejvi poprimajui svoj dobroudni oinski izgled. - Nita se ne
brinite, samo vi mirno idite na sastanak. Ja sam skoro zavrio, rekli
ste mi sve to sam hteo da znam. Hteo bih da postavim jo nekoliko
pitanja o Italiji, a tu e mi vaa ki sigurno pomoi.
- Pa, Bridit, ako misli da e moi ...
- Ali naravno, mama... - jedva doeka Bridit.
Konano, uz mnogo buke, Briditina majka ode na sastanak.
- Oh, boe - uzdahnu Bridit vraajui se u sobu. - Zaista mislim
da je sa majkama teko!
- Svi se ale na to - ree glavni inspektor Dejvi. - Mnoge mlade
dame koje poznajem imaju velike probleme sa svojim majkama.
- Od vas bi ovek oekivao da na to drugaije gledate.

- Ja? Nesumnjivo - ree glavni inspektor Dejvi. - Ali to je miljenje

mladih dama. Sada i, nadam se, moete rei neto vie.
- Da, nisam mogla otvoreno da govorim pred mamom - objanjvala je Bridit. Ali potpuno razumem da morate da saznate to
vie o svemu. Znam da je Elvira bila grozno zabrinuta i uplaena.
Nii ?? i*s Kilr\ nptn A7hllinO
770
Agata Kristi
- Neto slino sam pretpostavljao. Nisam vas, naravno, hteo pitati
pred vaom majkom.
- Ne, zaboga. Ne elimo da majka za to sazna. Ona se oko svega
toliko uzbuuje i odmah bi svima ispriala. Hou da kaem,
Elvira ne eli da se neke stvari saznaju ...
- Prvo bih hteo da ujem o bombonjeri u Italiji. Ako sam dobro
razumeo Elviru, postojala je sumnja da su otrovne.
Bridit je razrogaila oi.
- Otrovani? Oh, ne. Ne bih rekla. Barem ...
- Neto je ipak bilo?
- Da. Dola je kutija sa okoladnim bombonama i Elvira ih je
pojela malo vie pa joj je tu no pozlilo.
- Ali nije posumnjala da su otrovne?
- Ne, nije. Osim... da, rekla je bila da neko pokuava da nas otruje,
pa smo pogledale da li je u bombone neto stavljeno.
- No i...? ta ste otkrile?
- Nita - ree Bridit. - Nita sumnjivo nismo otkrile.
- Ali moda je vaa prijateljica i dalje sumnjala...
- Mogue, ali nita nije govorila.
- Vi, meutim, mislite da se ona nekoga plaila?
- Tada to nisam mislila. Tek kasnije, ovde u Londonu, uinilo mi
se...
- ta je sa Gvidom? Bridit se smekala.
- Bio je ludo zaljubljen u Elviru.
- Vas dve ste se tajno sastajale sa njim?
- Pa, vama mogu da kaem. To za vas nije bitno, vi ete to razumeti. Grofica Martineli je bila strano stroga... tako je bar ona

mislila. A mi devojke smo stalno smiljale neke podvale. Drale

smo se zajedno. Shvatate?
Hotel Bertram
171
- I lagale jedna za drugu, pretpostavljam?
- Pa. bojim se da jesmo - prizna Bridit. - Ali ta smo drugo mogle,
kada vas stalno za neto sumnjie.
- Znai, sastajale ste se sa Gvidom. Da li je on pretio Elviri?
- Ne bih rekla da je to bilo ozbiljno.
- Moda se Elvira sastajale i sa nekim drugim?
- Oh to... ne znam.
- Molim vas, recite mi, gospoice Bridit. To moe biti od ivotne
vanosti.
- Da. Da, znam. Dakle... bio je jo neko. Ne znam ko, ali je bio neko
do koga joj je zaista bilo stalo. Bila je smrtno ozbiljna. Mislim da je
to bilo ono pravo".
- Sastajala se sa njim?
- Pretpostavljam. Znate, rekla bih da je bila sa Gvidom, ali je
ponekad to bio onaj drugi.
- Znate li ko je to bio?
- Ne - Bridit je izgledala pomalo nesigurno.
- Da nije moda vozaki as Ladislav Malinovski? Bridit ga je
zapanjeno gledala.
- Znai, vi znatel
- Jesam li pogodio?
- Da... mislim da jeste. Imala je njegovu sliku izrezanu iz novina.
Drala ju je u ormaru ispod arapa.
- Ali, mogao je to da bude samo jo jedan vie idol, zar ne?
- Moda, ali sumnjam ...
- Da li su ovde, u Londonu, nastavili da se viaju?
- Ne znam. Vidite, uopte ne znam ta je radila otkako smo se
/72
Agata Knsti
- Bila je ovde kod zubara - podseti je Dejvi. - Tako bar tvrdi.
Umesto kod zubara dola je kod vas. Pozvala je gospou Melford i
ispriala joj priu o staroj.dadilji.

Bridit se tiho smejuljila.

- Sve je bilo izmiljeno, zar ne? - sa smekom upita glavni
inspektor Dejvi. - Gde je, u stvari, bila?
Bridit je oklevala, a onda ree:
- Bila je u Irskoj.
- U Irskoj? A zbog ega?
- Nije htela da mi kae. Ila je, navodno, neto da proveri.
- Znate li gde je bila u Irskoj?
- Ne znam tano. Neko mesto je bila spomenula. Neto kao Beli.
Belidovlan, pretpostavljam.
- Sigurni ste da je bila u Irskoj?
- Otpratila sam je do terminala u Kensigtonu. Letela je avionom
Eir Lingiza".
- Kada se vratila?
- Narednog dana.
- Avionom?
- Da.
- Potpuno ste sigurni, zar ne, da se vratila avionom?
- Pa pretpostavljam...
- Imala je povratnu kartu?
- Ne, nije, tano se seam.
- Znai, mogla je da se vrati i na drugi nain, je li tako?
- Mogue je, ali...
- Mogla je, recimo, da se vrati vozom. Irskom potom", na primer/
Hotel Bertram
173
- Nita mi nije rekla.
- Nije - ree Bridit. - Ali zato bi se umesto avionom, vraala
brodom ili vozom?
- Moda je obavila ono zbog ega je ila i nije imala gde da ostane,
moda je mislila da e jednostavnije biti da se vrati Irskom
potom".
- Ne znam...
Dejvi se slabo smeio.
- Dananje devojke ne mogu da zamisle putovanje bez aviona,

izgleda.
- U pravu ste - saglasi se Bridit.
- Elvira se vratila u Englesku. ta se zatim dogodilo? Dola je kod
vas? Nazvala vas je?
- Nazvala je.
- U koje doba dana.
- Bilo je ujutro oko jedanaest, mislim.
- I ta je rekla?
- Pitala je da li je sve u redu?
- Pa... i?
- Nije ba sve bilo kako treba... jer, znate, gospoa Milford je
nazvala i mama se javila na telefon, tada se sve iskomplikovalo, ja
nisam znala kako da se izvuem. Zato je Elvira rekla da e sama da
nazove roaku Mildred i ispriae joj neku priu.
- To je sve ega moete da se setite?
- To je sve - odvrati Bridit. Mislila je na gospodina Bolarda i
narukvicu. To nije planirala da ispria glavnom inspektoru Dejvu.
Otac je znao da od njega neto krije. Mogao je samo da se nada da
nije neto vano. Jo jednom je proverio:
- Vi verujete da se vaa prijateljica zaista nekoga ili neega
plaila?
Ali niif^ tvrdila ?? Sf vratila avinnnm np9
174
Agata Kristi
- Da li vam je to sama rekla ili ste joj to vi spomenuli?
- Ja sam je otvoreno pitala. U poetku je poricala, ali je na kraju
ipak priznala da se boji. Verovala sam joj - nastavila je uzbueno
Bridit. - Bila je u opasnosti, ali ne znam u kakvoj.
- Vae tvrdnje se zasnivaju na dogaajima odreenog jutra, zar ne,
onog jutra kada se vratila iz Irske?
- Da. Da, tada sam se potpuno uverila.
- Onog jutra kada je dola iz Irske, moda ,,Irskom potom"?
- Ne znam da li se vratila Irskom potom". Ali zato nju ne pitate?
- Mislim da u morati. Ali ne bih hteo da na to sada obraam
panju, bar za sada. To bi moglo jo vie da joj otea poloaj.
Bridit razrogai oi.

- Kako to mislite?
- Moda ste zaboravili, gospoice Bridit, ali to je bilo one noi, ili
bolje onog jutra kad je ,.Irska pota" napadnuta.
- Zar mislite da Elvira, da je bila u tom vozu, ne bi to nijednom
reju spomenula?
- Priznajem da je malo verovatno - ree Otac. - Ali upravo mi je palo
na pamet da joj se moda dogodilo neto u vezi sa Irskom
potom". Moda je nekoga vidcla, na primer, a to moe da bude
opasno.
- Oh! - uzviknu Bridit posle kraeg razmiljanja. - Mislite da je
neko, koga Elvira poznaje, bio umean u pljaku?
Glavni inspektor Dejv ustade:
- Mislim da je to sve - ree. - Vi ste mi sve rekli, zar ne? Nije li
moda vaa prijateljica, tog ili prethodnog dana, jo negde bila?
Pred Briditinim oima se pojavi slika gospodina Bolarda i prodavnice u Bond Stritu, ali ree:
- Ne, koliko je meni poznato.
Hotel Bertram
175
Bridit se uhvati za slamku.
- Oh, zaboravila sam - ree. - Bila je kod advokata. On joj je staratelj
i htela je neto da ga pita.
- Znai bila je kod advokata, odnosno staratelja. Verovatno ne
znate kako se zove?
- Firma mislim da se zove Egerton... Forbes i jo neko...
- A ta je to htela da zna?
- Zanimalo ju je koliko novca ima. Oeve obrve se iznenaeno
podigoe.
- Zaista! - ree. - Zanimljivo. Zar ona to nije znala?
- Oh, o novcu joj nikada nisu govorili. Verovatno misle da to loe
utie...
- Ali nju je to ba mnogo interesovalo, je li?
- Da - odgovori Bridit. - Mislim da joj je to bilo vano.
- E, pa hvala vam - oprosti se glavni inspektor Dejv. - Mnogo ste mi
pomogli.
23

Riard Egerton baci jo jedan pogled na dokumenta pred sobom na

stolu, a zatim pogleda glavnog inspektora Dejva.
- udan sluaj.
- Da, gospodine - ree Dejv - udan sluaj.
- Hotel ''Bertram'' - ree Egerton - u magli. Noas je magla prilino
gadna. Pretpostavljam da se po magli svata dogaa. Sigurno imate
dosta kraa torbica i slinih stvari?
- Ovaj sluaj ne spada u uobiajene - ree Otac. - Gospoici Blejk
nisu pokuali da ukradu torbicu?
- Odakle ie doao metak?
176
Agata Kristi
Hotel Bertram
177
- Zbog magle nismo mogli tano da utvrdimo. Ni ona sama nije
tano znala. Mislimo... da je ovek stajao u dvoritu.
- Kaete da je dva puta pucao na nju?
- Da. Prvi metak je promaio. Na njen vrisak je dotrao vratar sa
svog mesta ispred hotela. On je stao pred nju... a tada je pao i drugi
metak.
- Tako je on bio pogoen umesto nje.
- Da.
- Hrabar momak.
- Bio je hrabar - ree Dejv. - Njegove vojnike preporuke su bile
izvrsne. Bio je Irac.
- Kako se zvao?
- Dorman. Majki Dorman.
- Majki Dorman? - Egerton se malo zamisli. - Ne, - ree. -Na
trenutak mi se ime uinilo poznato.
- To je prilino esto ime. Ali je devojci spasao ivot.
- I zato ste vi, u stvari, doli kod mene?
- Nadao sam se da u neto saznati. Mi pokuavamo da sakupimo
to vie podataka o rtvama ovakvih napada.
- Da, razumem. Ali ja sam Elviru video samo dva puta otkako je
odrasla.
- Poslednji put pre nedelju dana, zar ne?

- Potpuno tano. S ta vas zanima? Ako vas zanima neto lino o

njoj, o njenim prijateljima, prijateljicama i slinim stvarima, bolje
idite kod neke ene. Moda kod gospoice Karpenter, ona je
dopratila iz Italije, ili kod gospode Melford kod koje sada ivi u
Saseksu.
- Razgovarao sam sa gospodom Melford.
- Nikakve koristi. Apsolutno nikakve koristi, gospodine. Ali mene
devojka lino ba i ne zanima. Video sam je... uo sam ta je imala
da mi kae, ili bolje... ta je htela da mi kae...
Po naglom podizanju Egertonovih obrva, Dejvi zakljui da je
advokat uoio ono htela".
- Reeno mi je da je bila zabrinuta, uzrujana, uplaena zbog
neega. Ubeena ak da joj je ivot u opasnosti. Da li je i va
utisak bio takav kada ste je videli?
- Ne, nije - ree Egerton. - Ne bih iao ba tako daleko, mada je
rekla neto to me je zaudilo.
- ta to?
- Htela je da zna ko e naslediti novac ako ona umre.
- Aha? - ree Dejv. - Znai i ta mogunost joj je pala na pamet, je
li? Zanimljivo.
- Imala je neto na umu, ali ne znam ta. Pitala je koliko para ima,
odnosno, koliko e naslediti kad napuni dvadeset i jednu godinu. To
je, moda, razumljivije.
- Radi se o mnogo novca, pretpostavljam?
- To je ogromno bogatstvo, glavni inspektore.
- ta mislite, zbog ega ju je to zanimalo?
- O novcu?
- Da, i ko e ga naslediti?
- Nemam pojma - slegnu Egerton ramenima. - Neto je govorila o
braku...
- Da li ste stekli utisak da ima nekoga?
- Nemam dokaz, ali... da... ba to sam zakljuio. Osetio sam da iza
svega stoji neki mukarac. Uvek je tako! Laskomb... pukovnik Laskomb, njen drugi staratelj, izgleda... da nita ne zna. Ali to me od
oVomha i ?? i7nenauie. Strano se potresao kada sam
178

Agata Kristi
Hotel Bertram
179
mu nabacio da se moda tako neto deava iza njegovih lea... i da
momak, verovatno, nije partija" za Elviru.
- Potpuno se slaem.
- O, znai vi znate ko je u pitanju?
- Ladislav Malinovski, ako se ne varam.
- Voza na trkama? Zaista! Privlana bitanga. ene lude za njim.
Pitam se kako je naleteo na Elviru. Moda u Italiji... da, ini mi se da
je pre nekoliko meseci bio u Rimu. Sigurno ga je tamo srela...
- Vrlo mogue. Ali mogla je i preko majke da ga upozna.
- Sta, preko Bez? Rekao bih da je to nemogue. Dejv se znaajno
nakaljao:
- Ledi Sedvik, ovaj... pria se da su ona i Malinovski bliski
prijatelji.
- Znam, uo sam za te traeve. Moda je istina, a moda i nije.
Oni su prijatelji jer ih je zbliio isti nain ivota. Bez je, naravno,
imala svojih avantura, ali zapamtite, nije nikakva nimfomanka. Te
prie esto kolaju o enama, ali u njenom sluaju nisu osnovane.
Ali, bez obzira na to, koliko znam, Bez i njena kerka se uopte ne
poznaju.
- uo sam to od ledi Sedvik. Vi to, znai, moete da potvrdite?
Egcrton je potvrdno klimnuo.
- Ima li gospoica Blejk drugih roaka?
- Nema. Oba majina brata su ubijena u ratu... a ona je Konistonovo jedino dete. Gospoa Melford, koju zove roakom, u stvari, je
Laskombova neaka. Laskomb je, na njemu stvojstven staromodan
nain, za devojku uinio sve to je mogao... ali teko je to... za
samog mukarca.
- Kaete da je gospoica Blejk spomenula brak? Nadam se da ne
postoji mogunost da je ve udata?
- U naelu, da. Ali ne eka se uvek na to - primeti Otac. - A kada
su jednom venani, onda... Recimo da je udata i da naglo umre,
nasledio bi je suprug, zar ne?
- Ideja o udaji je vrlo neverovatna. Na nju se veoma pomno pazilo...

- Zautao je videvi Dejvov cinian osmeh.

Uz svu veliku panju, Elvira je uspela da upozna krajnje opasnog
Ladislava Malinovskog.
- Njena majka je pobegla, to je istina, ali... - nastavio je Egerton malo zbunjeno.
- Majka je pobegla, to je odgovaralo njenom znaaju... ali je
gospoica Blejk drugaija. Ona je isto toliko uporna u onome ta
zamisli, ali to postie na drugi nain.
- Valjda ne mislite...?
- Jo nita ne mislim - odgovori Dejv.
24
Ladislav Malinovski pogleda policajce, zatim se, zabacivi glavu,
glasno nasmeje:
v
- Vrlo ste zabavni - ree. - Izgledate ozbiljno kao sove. Smesno je da
me zovete ovde da bih odgovarao na nekakva pitanja. Nemate protiv
mene nikakve dokaze, ba nita.
- Mislimo da moete da nam pomognete u istrazi, gospodine
Malinovski - govorio je Dejv sa slubenom utivou. - Vi imate
kola, Mercedes sa registracijom FAN 2266?
- Da li pos~toji razlog zbog koga ne bih smeo da imam takva kola?
- Naravno da ne postoji. Postoji samo sumnja u ispravnost
registracije Vaa kola su viena na putu M-7 i tada je registracija
bila
180
Agata Kristi
- Gluposti. Znai da su to bila druga kola.
- Nema mnogo kola ovog tipa. Proverili smo sva koja postoje.
- Vcrujcte u sve to prolaznici kau! Ba smeno. A gde se to
navodno dogodilo?
- Mcsto gde su vas zaustavili nedaleko je od Bedhamptona. To je
bilo one noi kada je napadnuta Irska pota".
- Zaista me zabavljate.
- Vi imate revolver?
- Svakako, imam revolver i automatski pitolj. Imam i dozvolu, ako
vas zanima.
- Oba su jo uvek kod vas?

- Naravno.
- Ja sam vas ve upozorio, gospodine Malinovski.
- uveno policijsko upozorenje. Ono to kaete moe se na sudu
iskoristiti protiv vas.
- Citat nije potpuno taan - blago e Otac. - Koristiti", da.
Protiv", ne. Ne elite da izmenite svoju izjavu?
- Ne.
- I sigurni ste da ne elite da pozovete advokata?
- Ne volim advokate.
- Neki ljudi ih ne vole. Gde je to oruje sada?
- Mislim da vrlo dobro znate gde je, glavni inspektore. Mali pitolj
je u desnom depu mojih kola, Mercedesa sa registracijom, kao to
rekoh, FAN 2266. Revolver je u fijoci ormara u mom stanu.
- U redu je, kada je re o revolveru - potvrdi Otac. - Ali, drugi...
pitolj... nije u vaim kolima.
- Ja tvrdim da jeste. Nalazi se u depu u desnim vratima. Otac
odmahne glavom.
- Nekad je, moda, i bio tamo. Sada ga nema. Da li je tano,
Gurnuo je mali automatski pitolj prema Malinovskom, koji ga uze
sa vidnim iznenaenjem.
- Aha, da. To je on. Znai da ste ga uzeli iz kola?
- Ne - ree Otac - to nismo bili mi. Mi smo ga ncgde nali.
- Gde ste ga mogli nai?
- Nali smo ga - polako e Otac - u Pond Stritu, u ulici koja se, kao
to znate, nalazi uz Park Lejn. Mogao ga je ispustiti neko e-tajui
se onuda, ili moda trei.
Ladislav Malinovski je slegnuo ramenima.
- To sa mnom nema nikakve veze... ja ga tamo nisam ostavio. Jo
pre nekoliko dana je bio na svom mestu. Ne moe ovek neprestano
da proverava gde mu je ta. Prosto veruje da su stvari tamo
gde si ih ostavio.
- Znate li, gospodine Malinovski, da je ovim orujem ubijen, u
noi dvadeset i estog novembra, Majki Dorman?
- Ne znam ko je Majki Dorman.
- Vratar hotela ''Bertram''.
- Ah, da. Onaj to je ubijen. itao sam o tome. I vi tvrdite da

je ubijen iz ovog pitolja? Gluposti!

- Nije to nikakva glupost. Balistiki strunjaci su ga pregledali.
Znate, ubeen sam, dovoljno o vatrenom oruju, da biste verovali u
njihov nalaz.
- Pokuavate da me uhvatite na trik. Poznate su meni vae
policijske metode.
- Verujem da policija ove zemlje zasluuje vie poverenja,
gospodine Malinovski.
- Optuujete li vi to mene da sam ja ubio Majkla Dormana?
- 7,a sada nam treba samo va iskaz. Optunica nije podignuta.
182
Agata Kristi
- Ali ipak mislite tako. Mislite da sam ja ubio onu smenu spodobu
maskiranu u vojnika. Zato bih to uinio? Nisam mu nita dugovao,
niti sam se svaao sa njim. Nita nisam imao protiv njega.
- Metak je bio namenjen mladoj dami. Dorman je dotrao da je
zatiti i tako je sam bio pogoen.
- O kojoj mladoj dami je re?
- Mislim da je poznajete. To je gospoica Elvira Blejk.
- Zar vi tvrdite da je neko pokuao da ubije Elviru Blejk iz mog
pitolja?
Zvualo je kao da ne veruje.
- Moda ste se posvaali.
- Mislite da sam se posvaao sa Elvirom i pucao na nju? Kakva
ludost! Zato bih ubio devojku koju nameravam da oenim?
- Vi, znai, izjavljujete da se enite gospoicom Blejk? Trenutakdva Ladislav je oklevao. Tada ree:
- Ona je jo vrlo mlada. Treba o tome jo da se razmisli.
- Moda je obeala da e se udati za vas, a onda... promenila
planove. Ona se nekoga plaila. Da li ste to vi, gospodine Malinovski?
- Zato bih je ubio? Ili sam u nju zaljubljen i elim da je oenim, ili
ne elim da je oenim. To je vrlo jednostavno. Zato bih, dakle,
eleo njenu smrt?
- Nema ih mnogo koji bi joj bili dovoljno bliski da to poele. -Dejv
saeka trenutak, a onda, skoro usput, ree:

- Naravno, ostaje njena majka.

- ta - skoi Malinovski - Bez? Da Bez ubije svoju roenu kerku?
Vi ste ludi! Zato bi Bez ubila Elviru?
- Moda zbog nasledstva.
- Bez? Hoete da kaete da bi Bez ubila zbog novca? Poslednji
- Dovoljno nije isto to i ogromno bogatstvo. - ree Otac. - Ljudi
ubijaju i za manje stvari. Nije retko da se ljudi meusobno poubijaju
zbog nasledstva.
- Kaem vam, ludi ste!
- Tvrdite da ete se oeniti gospoicom Blejk. Moda ste ve i
venani. U tom sluaju biste vi nasledili to ogromno bogatstvo.
- Koliko ete jo tih gluposti izmisliti?! Ja nisam oenjen sa
Elvirom. Ona je zgodna devojka. Zaljubljena je u mene. Sreli smo se
u Italiji, priznajem da mi se svidela. Bilo nam je lepo... ali to je sve.
To je gotovo, zavrilo se, razumete.
- Zaista? Upravo ste potpuno decidirano tvrdili da ete se oeniti sa njom.
- Oh, to.
- Da... to. ta je od toga, u stvari, istina?
- Rekao sam jer je to... zvualo pristojnije. Vi ste toliki liceme-ri u
ovoj zemlji ...
- Nije ba neki ubedljiv argument.
- Nita ne razumete. Majka i ja smo... ljubavnici... nisam to htco da
vam kaem... umesto toga, rekao sam da sam veren sa kerkom i da
u je oeniti. To zvui vrlo engleski, vrlo pristojno.
- Meni to izgleda kao raun bez krmara. Vama je hitno potreban novac, zar ne?
- Dragi moj glavni inspektore, novca nikad dosta. To je najtunije.
- Pa ipak, koliko sam obaveten, pre nekoliko meseci ste ga imali na bacanje.
- Oh, srea mi se bila nasmeila. Ja sam, znate, kockar. Priznajem...
- Nije mi teko da poverujem u to. A gde vam se to srea nasmeila"?
- O tom?
ne Dria. Ne moete oekivati da vam to kaem.

Agata Kristi
Hotel Bertram
185
- Tako sam i mislio.
- Da li je to sve to ste hteli da znate?
- Za sada jeste. Prepoznali ste oruje. To e nam mnogo pomoi.
- Ne razumem... ne mogu da zamislim... Zauti, a onda prui.ruku
prema pitolju. - Molim vas, dajte mi ga.
'
- Oh, mislim da emo vam ga neko vreme zadrati. Napisau vam
priznanicu.
Glavni inspektor Dejv mu prui potvrdu, on je uze i izae zalupivi vratima.
- Temperamentan momak - ree Otac.
- Niste ga pritegli zbog lanih tablica i Bedhemptona?
- Ne, samo sam ga malo uplaio, ne suvie. Nateraemo ga da
malo razmilja, sada je ve dosta zabrinut.
- Matori vas eka, gospodine, im zavrite.
Glavni inspektor Dejv klimnu glavom i uputi se kod ser Ronalda.
- Kako je Oe? Napredujemo?
- Izvrsno napredujemo... mrea je puna. Sitna riba, uglavnom. Ali
sada zatvaramo krug oko one krupnije. Lov je poeo...
- Sjajan si Frede - ree zamenik komesara.
25
Silazei sa voza u Bedmingtonu, gospoica Marpl vide krupnu
pojavu glavnog inspektora Dejva kako joj ide u susret.
- Vrlo lepo od vas, gospoice Marpl, to ste se odazvali naem
pozivu - ree i, uhvativi je pod ruku, povede je prema policijskim
kolima koja su ga ekala pred ulazom u stanicu.
- Kuda me to vodite? - upita gospoica Marpl kada su kola kre- U hotel ''Bertram''.
- Oh, boe. Zar opet ''Bertram''? Zbog ega?
- Zvanini odgovor je: Zato to mislimo da moete da nam
pomognete u istrazi?"
- Ovo mi zvui nekako poznato a i prilino zlokobno. To je uvod u
hapenje, zar ne?
- Neemo vas uhapsiti, gospoice Marpl - ree Otac. - Vi imate

alibi.
Gospoica Marpl je na ovo samo utala a onda e jednostavno:
- Razumem.
Odvezli su se do hotela ''Bertram''. Gospoica Zorin ih je pogledala
kada su ulazili, ali je glavni inspektor Dejv poveo gospoicu Marpl
pravo do lifta.
- Drugi sprat.
Lift se zaustavio na drugom spratu. Otac je krenuo niz hodnik, a kada
se zaustavio pred sobom broj osamnaest, gospoica Marpl ree:
- Ovu sam i poslednji put imala. . - Da - ree Otac.
U sobi se gospoica Marpl odmah spustila u fotelju.
- Vrlo udobna soba - primetila je s uzdahom, ogledajui se.
- Ovde se zaista udobno ivi - saglasio se Otac.
- Izgledate umorno, glavni inspektore - iznenada e gospoica
Marpl..
- Dosta sam jurio. Upravo se vraam iz Irske.
- Zaista? Iz .Belidovlana?
- Otkud, doavola, znate za Belidovlan? Oh, izvinite gospoo,...
izvinjavam se.
Gospoica Marpl se smekala opratajui mu.
- Sigurno vam je Majki Dorman rekao da je tamo roen, zar ne? .,
186
Agata Kristi
- Ne, nije ba tako.
- Kako ste, u tom sluaju, saznali, ako smem da pitam?
- Oh, boe - ree gospoica Marpl - to je prilino neprijatno
pitanje. Ja sam... neto... ovaj... neto sam ula.
- Ah, shvatam.
- Nisam prislukivala. Bilo je dole, u salonu za pia- nje. Moram
da priznam: ja prosto uivam da sluam dok ljudi priaju. Divna
zabava. Pogotovo kada ste stari i kada se ne kreete mnogo. Hou
da kaem, ako ljudi pored vas razgovaraju, vi jednostavno sluate.
- Razumljivo - umirivao ju je Otac.
- Donekle i jeste, jer ako ljudi glasno priaju, moraju da oekuju da
e ih neko uti. Ali, naravno, problemi mogu da se pojave i u

meuvremenu. Ponekad se desi da ste svesni da ste na javnom

mestu, ali ne znate da u njoj niste sami. Onaj drugi je tada u
neprijatnoj situaciji. Mora da se odlui. Da li da ustane ili se
nakalje, ili da pak ostane tamo ge jeste, nadajui se da ga nee
primetiti. Oba reenja su jednako neprijatna.
Glavni inspektor Dejv je pogledao na sat:
- Sluajte - prekide je - hteo bih da ujem neto vie o tome, ali sad
bi trebalo da stigne svakog trenutka kanonik Penifadr i moram da ga
doekam. Neete se ljutiti?
Gospoica Marpl ga ubedi da se nee ljutiti pa on pouri u
prizemlje.
II
Ulazei kroz vrata na okretanje, kanonik Penifadr se malo namr-ti,
pitajui se ta li se to u hotelu ''Bertram'' promenilo. Da li su ga
"" ~ '
'
- '- -i------- vr:: t u:i ,, :f;,, Ai;
fa ,n_
mena oseala. Nije bio svestan da je to razlika izmeu nekadanjeg
visokog, plavookog i crnokosog vratara i ovog niskog oveka uskih
ramena, ute kose i pegavog lica, koji je sada nosio uniformu
portira. Poto nije uspeo da otkrije ta se promenilo, kanonik, na
sebi svojstven neodreen nain, krene prema recepciji, gde ga je,
ljubazno se smeei, ve oekivala gospoica Zorin.
- Kanonie Penifadr, drago mi je to vas vidim. Jeste li doli po
svoje stvari? Sve vas spremno eka. Ali trebalo je jednostavno da se
javite, mi bismo vam to poslali kui.
- Hvala vam - ree kanonik Penifadr - mnogo vam hvala. Vi ste uvek
toliko ljubazni, gospoice Zorin. Ali danas sam svakako morao u
London, pa sam odluio da ih sam uzmem kada sam ve ovde.
- Bili smo mnogo zabrinuti zbog vas - ree gospoica Zorin -kad
ste ono bili nestali. Niko nije znao gde ste. ujem da ste imali
saobraajnu nesreu?
- Da - potvrdi kanonik. - Danas se zaista prebrzo vozi, ovck je u
stalnoj opasnosti. Ne scam se tano kako se dogodilo... Doktor
kae da je to posledica kontuzije. Ah, znate, to je ovek stariji,
pamenje... - tuno je odmahnuo glavom. - A kako ste vi,
gospoice Zorin?

- Dobro, hvala.
Tu se kanoniku Penifadru uinilo da se i gospoica Zorin promenila. Zagledao se u nju ne bi li otkrio u emu se sastoji promena.
Kosa? Bila je kao i obino. Moda je malo vie kovrdava. Crna
haljina, velika kopa, kameja... Sve je bilo na svom mestu. Pa ipak...
Da li je malo smrala? Ili je... da, tano... bila je zabrinuta. Kanonik
Penifadr nije ba esto primeivao tuu zabrinutost, nije bio od
onih ko-J1 razaznaju oseanja na tuim licima, ali mu je ovo ipak
zapalo za oko, moda zato to je gospoica Zorin sve ove godine
izgledala tako savreno neprome- njena.
188
'' ' Agata Kristi
- Nadam se da niste bili bolesni --pitao ju je brino. - Izgledate kao
da ste oslabili?
',
- Oh, imali smo prilino briga, kanonie Penifadr.
,'
- Zaista? ao mi je. Nije valjda zbog mog nestanka?
- Oh, ne - odvrati ona. - Naravno, i to nas je zabrinulo, ali ira smo
uli da vam je dobro... - Prekinula se, a zatim nastavi. - Ne, ne... to
je zbog, moda ste proitali u novinama. Ubijen je Dorman, na
portir.
.' .
- Da - naglo e kanonik - sada se seam, bilo je u rtovinarria... imali
ste ubistvo u hotelu.
Gospoica orin je zadrhtala na ovo otvoreno pomi- njanje ubistva. Jeza joj je prola kroz itavo telo. -.
>
- Grozno, - ree - grozno. Nikad se nita slino nije dogodilo u
hotelu ''Bertram''. Hou da kaem, mi nismo od onih hotela gde se
dogaaju ubistva.
- Ne, ne, nikako - brzo e kanonik Penifadr. Ubeden sam da niste.
Verujte, nikad mi ne bi palo na pamet da se to moe ovde dogoditi.
- Znate, nije se to desilo u samom hotelu - -objasni brzo gospoica
orin. Ta injenica ju je, izgleda, malo oraspoloila. -.Dogodilo
se napolju, na ulici.
- Znai da to sa vama nema nikakve veze, zar ne? - uljudno e
kanonik.
Ali to oito nije trebalo rei.,
- Ali kako da ne. Dola je policija i ispitivala ljude, jer je rtva bio

na vratar.
.
,
- Ah, znai ovaj pred vratima je novi. Znate, odmah satrt pnrne-tio
neto udno.
- Nismo ba naroito zadovoljni sa njim. Ali, naravno, morali
189
- Sada se seam - iznenada e kanonik Penifadr, sakupivi sva
svoja prilino mutna seanja na ono to je proitao u novinama. Ali, zar nisu pucali u devojku?
- Mislite na ker ledi Sedvik? Sigurno se seate da je ovde bila sa
svojim starateljem, pukovnikom Laskombom. Verovatno su htc-li da
joj otmu torbicu. Uglavnom, pucali su na nju, a Dorman, koji je
nekada bio vojnik, bio je pribran, dotrao, stao pred nju i tako su
njega pogodili, jadnika.
- Vrlo tuno, vrlo tuno - odmahivao je glavom kanonik.
- To sve toliko oteava stvari - alila se gospoica orin. Policija stalno ulazi i izlazi. Verovatno se to ne moe izbei, ali mi
ovde nismo navikli na to... mada se glavni inspektor Dejvi i narednik
Vade! ine kao veoma pristojni. Nose jednostavna odela, dobro
skrojena; nisu od onih u izmama i kabanicama kakvi se viaju u
filmovima. Ovi izgledaju skoro kao neki od nas.
- Ovaj... da - saglasi se kanonik.
- Jeste li bili u bolnici? - raspitivala se gospoica orin.
- Nisam - odvrati on - neki vrlo ljubazni ljudi su me, pravi Dobri
Samariani... piljari, mislim, pokupili, i ena me je negovala. Divno
je saznanje da jo ima dobrih ljudi na svetu. I vi tako mislite, zar ne?
Gospoica orin potvrdi da je to divno.
- Nakon svega to ovek ita o porastu kriminala - doda - svi ti
mladi ljudi koji pljakaju banke i vozove i napadaju ljude iz zasede... - Pogledala je prema stepenicama na kojima se upravo pojavio
Otac.
l
vama.
- Evo glavnog inspektora Dejvija. Mislim da eli da razgovara sa
ia.
- Ne znam o emu - zbunjeno e kanonik Penifadr. - Ve je bio kod
mene u adminsteru; bio je prilino razoaran, jer nisam mogao

niega da se setim.
190
Agata Kristi
- Zar se ne sedate?
Kanonik je tuno odmahnuo glavom.
- Niega se ne seam. Nesrea se, izgleda, dogodila u blizini
Bedhamtona, uopte mi nije jasno ta sam tamo radio, l glavni
inspektor Dejv je hteo da zna zato sam bio tamo, ali... Vrlo udno,
zar ne? On, i/gleda, misli da sam vozio kola od eleznike stanice
prema svojoj kui.
- Zar to nije mogue?
- Nikako - odgovori kanonik. - Zato bih se vozio po kraju koga
uopte ne poznajem?
Sada stie i glavni inspektor Dejv.
- Ah, tu ste, kanonie Penifadr - ree. - Jeste li se oporavili?
- Ve se prilino dobro oseam, ali jo uvek imam glavobolje.
Doktor mi je zabranio svako naprezanje. Pamenje mi se, meutim,
nije vratilo; doktor kae da moda ni nee.
- Ne treba gubiti nadu - ree glavni inspektor vedro i nastavi,
upravljajui kanonika prema liftu. - Imamo jedan mali ogled. Molio
bih vas da uestvujete u njemu. Nee vam biti teko da nam malo
pomognete, zar ne?
III
U sobi broj osamnaest je zatekao gospoicu Marpl kako se odmara u
fotelji kraj prozora.
- Danas je nekako ivo na ulici - primetila je. - Izgleda vie nego
obino.
_ r>h nvn ip nnt vn RprUi SVvpr i pfprrk Market
191
- Ne mislim na prolaznike. Pred hotelom, izgleda, popravljaju put, a
tu su i kola za popravku telefonskih instalacija, ima i nekoliko
privatnih kola...
- I ta... ako smem da pitam... zakljuujete iz toga?
- Nisam tvrdila da neto zakljuujem. Otac je pogleda, zatim ree:
- eleo bih da mi pomognete.
- Svakako, zato sam ovde, zar ne? ta bih trebala da uinim?

- Molio bih vas da tano ponovite svoje kretanje one noi

devetnaestog novembra. Spavali ste... probudili se... probudila vas je,
moda, neka neobina buka. Upalili ste svetio, pogledali na sat,
ustali iz kreveta, otvorili vrata i pogledali napolje u hodnik. Moete
li to da
ponovite?
- Ako je potrebno... - prihvati gospoica Marpl i poe prema
krevetu.
- Samo trenutak.
Glavni inspektor Dejv je pokucao na zid susedne sobe,
- Treba jae da se pokuca, ovo su solidne graevine. Glavni
inspektor kucne jae.
- Rekao sam kanoniku Penifadru da broji do deset - objasni joj
gledajui na sat. - Evo, ponite sada.
Gospoica Marpl dodirne prekida kod kreveta, pogleda na
nepostojei sat, ode do vrata, otvori ih i pogleda napolje. Iz sobe do
njene je upravo izaao kanonik Penifadr i krenuo hodnikom. Kad je
stigao do kraja stepenica i poeo da silazi, gospoica Marpl zaustavi
dah. Pogledala je glavnog inspektora Dejvija.
- Dakle?
- ovek koga sam videla one noi nije mogao biti kanonik Penifadr,
ako je ovo on, naravno - ree odluno.
- Mislim da ste rekli...
192
Agata Kristi
193
- Znam. Izgledao je kao kanonik Penifadr. Imao je istu kosu, ode-lo i
sve ostalo. Ali nije ovako hodao. Mislim da je... morao je biti neko
mnogo mlai. ao mi je, vrlo mi je ao, to sam vas navela na
pogrean trag, ali one noi nisam videla kanonika Penifadra. U to
sam sigurna.
- Gospoice Marpl, jeste li ovaj put potpuno sigurni?
- Jesam - odvrati ona. - ao mi je - ponovi - to sam vas navela na
pogrean trag.
- Bili ste vrlo blizu istine. Kanonik Penifadr se zaista vratio u hotel
one noi. Niko ga nije video, ali to nije bitno. Vratio se posle

ponoi. Popeo se stepenicama, otvorio vrata svoje sobe i... Ono to

je video, ili to se zatim dogodilo, ne znamo, jer nam on ne moe, ili
ne eli rei. Kada bismo mu bar nekako mogli vratiti pamenje...
- Ima za to ona nemaka re - nastavila je gospoica Marpl svoju
misao.
- Kakva nemaka re?
- Oh, boe, imam je na vrh jezika, ali... Zau se kucanje.
- Mogu li da uem? - pitao je kanonik Penifadr.
- Kako je bilo?
;
- Izvrsno - pohvali ga Otac. - Ba govorim gospoici Marplpoznajete li gospoicu Marpl?
i
- Oh, da, svakako - ree kanonik neubedljivo.
- Ba sam govorio gospoici Marpl kako smo uspeli da rekonstruiemo vae kretanje one noi. Vratili ste se u hotel. Doli ste
gore i otvorili vrata svoje sobe i uli... - tu je Dejv zastao.
Gospoica Marpl uzviknu:
- Setila sam se koja je to re: Doppelgangerl Kanoniku Penifadru se
ote uzvik:
- Tako je - ree - jasno! Kako sam to mogao da zaboravim! Potpuno
ste u pravu, znate. Posle onog filma, Zidovi Jerihona", vratio sam
se ovamo i popeo do svoje sobe. Kad sam otvorio vrata ugledao
sam... izvanredno jasno sam sebe video kako sedim na stolici. Kao
to rekoste, draga gospodo, doppelganger". Zaista izvanredno! A
tada... ekajte da se setim... Pogledao je, napreui se, u plafon.
- A tada su vas, - ubaci Otac - uplaeni to vas vide ovde kad su bili
ubeeni da ste u Lucernu, zviznuli po glavi.
26
Kanonika Penifadra su poslali taksijem u Briti Muzeum.
Gospoicu Marpl je glavni inspektor Dejv otpratio do predvorja, gde
ju je ostavio uz molbu da ga malo saeka, to njoj uopte nije
teko palo. Udobno se smestila i iskoristila priliku da malo razmisli
o proteklim
dogaajima.
,
,
- Hotel ''Bertram''. Koliko uspomena... Prolost se ovde mesala sa
sadanjou. Setila se francuske izreke: Plus qa change, plus c est
la meme chose." Pokuala je da je izokrene: Plus c'est la meme

chose, plus qa change." I jedno i drugo je istinito", pomisli.

Iznenada se rastui nad hotelom ''Bertram''... i nad sobom. Pitala se
ta li e sad od nje traiti glavni inspektor. Videlo se na njemu da je
ponesen i uzbuen zbog uspeha. Konano su planovi poeli da mu
se ostvaruju. Ovo je bio Dan D" glavnog inspektora Dejvija.
ivot hotela je tekao, naizgled, uobiajenim tokom. Ali je
gospoica Marpl ipak zakljuila da je neto neobino. Osealo se
neto u vazduhu, neto neodreeno. Ona nije mogla da otkrije ta je
to, ali ju je poeo obuzimati neobjanjiv oseaj neprijatnosti.
194
Agata Kristi
Hotel Bertram
195
Pokretna vrata se opet otvorie, proputajui snanog oveka
seljakog izgleda, koji se uputi pravo ka njoj.
- Jesmo li spremni? - upitao ju je Otac raspoloeno.
- Gde emo sada?
- Idemo u posetu kod ledi Sedvik.
- Zar je u hotelu?
- Da, zajedno sa kerkom.
Ustajui gospoica Marpl baci pogled oko sebe i promrmlja:
- Jadni hotel ''Bertram''.
- Kako mislite... jadni hotel ''Bertram''?
- Znate vi dobro ta ja mislim.
- Moda, ako stvar posmatram sa vaeg gledita.
- Uvek je tuno kad se mora unititi umetniko delo.
- Vi ovo nazivate umetnikim elom?
- Svakako. Kao i vi, uostalom.
- Da, znam na ta mislite - prizna Otac.
- To je isto kao kada vam drvo u bati pone ruiti kuu. Morate
da ga iskopate zajedno sa korenom, nema drugog izlaza.
- Nisam strunjak za bate, ali sam ubeen da se razumemo.
Popeli su se do apartmana ledi Sedvik.
Glavni inspektor Dejv zakuca, saeka poziv i ue, a gospoica
Marpl ga je pratila.

Bez Sedvik je sedela uz prozor. Na krilu joj je leala otvorena

knjiga koju nije itala.
- Opet vi, glavni inspektore? - pogledala je upitno prema gospoici
Marpl.
- Ovo je gospoica Marpl - objasni Dejv. - Gospoice Marpl... ledi
Sedvik.
- Ve smo se srele - ree Bez Sedvik. - Bili ste sa Selinom
LJaii
in- na9 Tr7\if\]ti-a r&Aita
.
Ar\Al
o
TOHm A rvKroti rrla\/nrm 1?spektoru Dejviju. - Imate li novosti o oveku koji je pucao na
Elviru?
- Ne verujem da su ba novosti...
- Sumnjam da ete ih ikada imati. Po onoj magli! Onakvo vre-me je
kao stvoreno za lopove. Samo ekaju da se pojavi neka usamljena
ena.
- Da, moda - ree Dejvi. - Kako je gospoica Blejk?
- Oh, Elvira se potpuno oporavila.
- Ovde je kod vas?
- Da, nazvala sam pukovnika Laskomba... njenog staratelja. Bio je
presrean to sam odluila da preuzmem brigu o njoj. Iznenada se
nasmejala. - Dragi stari deko. Uvek se nadao ovom zbliavanju
majke i kerke!
- Moda je to dobro - primeti Otac.
- Oh, ne, nije. Ovo je samo privremeno. Verujem da je, za sada, tako
najbolje.- Pogledala je kroz prozor. Neko vreme je utala, a zatim e
promenjenim glasom:
- ujem da ste uhapsili jednog mog prijatelja... Ladislava Malinovskog? Za ta je optuen?
- Nismo ga uhapsili - ispravi je glavni inspektor Dejv. - On nam
je potreban u istrazi.
- Poslala sam mu svog advokata.
- Vrlo mudro - odobri Otac. - Ako imate bilo kakve probleme sa
policijom, najbolje je odmah uzeti advokata. U protivnom se lako
moe dogoditi da kaete pogrenu stvar.
- ak i ako ste potpuno nevini?
- Naroito ako ste nevini - odvrati Otac.

- -Vi ste cinik, zar ne? ta, u stvari, elite da saznate od njega?
- Hteli bismo, pre svega, da znamo gde je bio one noi kada je
ubiien Maikl Dorman?
196
Agata Kristi
Hotel Bertram
197
Bez Sedvik se naglo uspravi u stolici.
- Da vam sluajno nije pala na pamet ideja da je Ladislav pucao na
Elviru? Oni se ak i ne poznaju.
- On je to mogao da uradi. Kola su mu bila odmah tu iza ugla.
- Bez veze - izjavi ledi Sedvik grubo.
- Da li vas je pucnjava prole noi jako uzrujala? Bila je
iznenaena.
- Naravno, bila sam uzbuena. Zaboga, ki mi je za dlaku izbe-gia
smrt. Sta ste oekivali?
- Nisam mislio na to. Moje pitanje se odnosilo na smrt Majkla
Dormana.
- Bilo mi ga je ao. Bio je hrabar ovek.
- I to je sve?
- ta bi jo trebalo da kaem?
- Vi ste ga poznavali, zar ne?
- Naravno, bio je zaposlen u hotelu.
- I malo bolje od toga, zar ne?
- Kako to mislite?
- Nemojte, ledi Sedvik. Bio vam je suprug, zar ne?
Nije odmah odgovorila, ali nije ni pokazivala znake uzbuenja ili
iznenaenja.
- Mnogo toga vam je poznato, je li? - uzdahne i zavali se natrag u
stolicu. - Nisam ga videla, mislim oko... pa veoma dugo. Dvadeset i
vie godina. A onda sam jednog dana pogledala kroz prozor i videla
Majkla.
- On je vas takoe prepoznao?
- Da. Iako je pravo udo to smo se uopte prepoznali - ree ledi
Sedvik. - Bili smo zajedno jedva nedelju dana. Zatim nas je
pronala moja porodica; isplatili su Majkla, a mene, osramoenu,

odveli kui.
- Bila sam vrlo mlada kada sam pobegla sa njim. Nita nisam znala.
Prava mala budala sa glavom punom romantinih matanja. Za
mene je bio pravi junak, uglavnom zbog naina na koji je jahao. Bio
je neustraiv, uz to zgodan i veseo. Duhoviti Irac! Mislim da sam, u
stvari, ja pobegla sa njim! Ne verujem da bi to njemu ikada palo na
pamet. Ali ja sam bila divlja i tvrdoglava i ludo zaljubljena! odmahne glavom. - Nije dugo trajalo... Prva dvadeset i etiri sata su
bila dovoljna da se razoaram. Mnogo je pio, a uz to je bio i
neotesan i grub. Kad su se moji pojavili i odveli me kui, ja sam im
bila zahvalna. Nisam vie nikada poelela da ga vidim.
- Jesu li znali da ste bili venani?
- Nisu.
- Niste im to rekli?
- Ja i nisam verovala da smo venani.
- Ali kako je to mogue?
- Venali smo se u Belidovlanu, ali kad su moji doli, Majki me
je ubedio da je venanje bilo lano. Tvrdio je da su to on i njegov
prijatelj sredili. Smatrala sam da je sposoban za tako neto, u to
vreme. Ne znam zato je to rekao, moda zbog novca ili zbog straha.
Ja sam bila jo maloletna, znate. injenica je, meutim, da tada u
njegove reci nisam uopte posumnjala.
- A kasnije? Izgubila se u mislima.
- Da... mnogo godina kasnije, kad sam ve znala poneto o ivotu i
pravnim stvarima, bilo mi je jasno da sam, najverovatnije. ipak "data
za Majkla Dormana!
Znai da ste udajom za lorda Konistona poinili bigamiju. ~ Da,
jesam, i kad sam se udala za Donija Sedvika i kasnije, kad sam se
udala za Ridvija Bekera. - Pogledala je glavnog inspektora i
prasnula u smeh.
Hotel Bertram
199
- Toliko bigamije - ree smejui se. - To je zaista previe.
- Da li ste ikada pomiljali na razvod? Slegla je ramenima.
- inilo mi se da je sve glupi san. Zato akati po tome? Rekla
sam Doniju, naravno. - Glas joj je postao blai dok je izgovarala

ovo ime.
- Kako je on to primio?
- Bilo mu je svejedno. Ni Doni ni ja nismo ba marili za zakone.
- Bigamija je kanjiva, ledi Sedvik. Pogledala ga je i ponovo se
nasmejala.
- Ko bi se jo zabrinjavao zbog neega to se dogodilo pre toliko
godina i to jo u Irskoj. itava pria kad se zavrila bila je i
zaboravljena. Majki je uzeo novac i otiao. Oh, zar ne shvatate? Bila
je to samo mala epizoda. Epizoda koju sam htela da zaboravim.
Gurnula sam to u stranu zajedno sa drugim stvarima... sa svim onim
stvarima... koje nisu vie vane u ivotu.
- A tada... - nastavi Otac mirnim glasom. - Jednog lepog dana u
decembru, Dorman se opet pojavio i poeo da vas ucenjuje.
- Gluposti! Ko kae da me je ucenjivao?
Otac polako skrene pogled na staru gospodu koja je vrlo uspravno
sedela na svojoj stolici.
- Vi? - Bez Sedvik s nevericom pogleda gospoicu Marpl. -ta vi
moete da znate o tome?
U glasu joj je bilo vie znatielje nego optube.
- Fotelje u ovom hotelu imaju veoma visoke naslone - zapoe
gospoica Marpl. - Vrlo su udobne. Sedela sam u jednoj od njih u
salonu za pisanje. Odmarala sam se pre izlaska u grad. Vi ste doli
da napiete pismo. Mora da ste mislili da ste sami u sobi. I tako sam
ja... ula va razgovor sa onim Dormanom.
- Sluali ste, znai?
- Jesam - ree gospoica Marpl. - Zato da ne? Prostorija je javna.
Kad ste otvorili prozor i pozvali tog oveka, ja nisam mogla da
pretpostavim da e to biti privatan razgovor.
Bez je trenutak gledala u nju, tada malo odmahnu glavom.
- Sasvim poteno - ree. - Da, shvatam. Ali ste ipak pogreno
protumaili ono to ste uli. Majki me nije ucenjivao. Moda je
imao nameru... ali sam ga ja upozorila, jo pre nego to je pokuao! Nasmejala se onim irokim velikodunim osmehom koji ju je
inio toliko privlanom. - Zaplaila sam ga.
- Da - sloila se gospoica Marpl, - rekla bih da jeste. Zaprcti-li ste
mu revolverom. To ste,... ako dozvolite da primetim,... vrlo dobro

izveli.
Bez Sedvik podie obrve, poneto iznenaena. inilo se da se
dobro zabavlja.
- Ali nisam vas samo ja sluala.
- Dobri boe! Zar je itav hotel sluao?
- Druga fotelja je takoe bila zauzeta.
- I ko je tamo bio sedeo?
Gospoica Marpl je stisla usne. Pogledala je sa molbom glavnog
inspektora Dejvija. Ako mora da se kae, recite joj to vi", govorio
je to njen pogled, ja ne mogu".
- U drugoj fotelji je bila vaa ki - ree Dejv.
- Oh, ne! - ote se ledi Sedvik glasan uzvik. - Oh, ne. Ne Elvira!
Shvatam... da, shvatam. Mora da je pomislila...
- Dovoljno je ozbiljno shvatila ono to je ula. Otila je ak u Irsku
da bi to proverila. Nije joj bilo teko da otkrije..,
- Oh, ne... jadno dete! Nije me uopte nita pitala. Sve dri u sebi.
Da mi je bar rekla, sve bih joj bila objasnila... shvatila bi da uopte
nije vano.
- Moda se ona ne bi sa vama sloila - ree glavni inspektor Deivi .Sme.nn ie, ?nate - nastavi sa izsledom staros seljaka koji
200
Agata Kristi
Hotel Bertram
201
razgovara o itu - nauio sam posle mnogo godina pokuaja i
greaka... nauio sam da sumnjam u jednostavna reenja.
Jednostavna ree-nj'a su suvie dobra da bi bila prava. Devojka tvrdi
da je neko pucao na nju i promaio. Vratar dojuri da je spasi i dobija
drugi metak. Moglo bi to da bude i tano. To bi moglo da bude ono
to devojka misli. Ali iza privida, sve bi moglo da bude i potpuno
drugaije.
- Malo pre ste estoko tvrdili da Ladislav Malinovski nije mogao
imati nikakav razlog da puca na vau ker. Dobro, tu se slaemo.
On je od onih ljudi koji kada se posvaaju sa devojkom. izvuku no
i ubiju je. Ali se ne bi skrivao u mraku ekajui hladnokrvno da ona
naie. Ali, recimo, da on hoe da ubije nekog drugog. Vrisak,

pucnjava... ali ta se zapravo dogodilo? Majki Dorman je mrtav.

Recimo da je tako i trebalo da bude. Malinovski je sve pomno
isplanirao. Bira maglovitu no, sakriva se u senci, eka da vaa ki
naie. On zna da e ona doi, jer ju je sam pozvao. Puca iz zasede.
To nije na-menjcno devojci. Vrlo dobro pazi da metak ne proe ni
blizu nje, ali ona ipak misli da neko puca na nju. Ona vriti. Vratar
hotela, uvi pucanj i vrisak, dojuri niz ulicu, a tada Malinovski
ponovo puca na onoga zbog koga je i doao. Na Majkla Dormana.
- Ne verujem ni re u ovo sve! Zato bi, zaboga, Ladislav
Malinovski pucao na Majkla Dormana?
- Moda mala uena - ree Otac.
- Verujete da je Majki ucenjivao Ladislava. Ali ime?
- Moda - mirno e Otac - Dormanu dogaaji u hotelu nisu bili
nepoznati. On je mogao prilino da zna o tome.
- Dogaaji u hotelu? Kako to mislite?
- To vam je izvanredno organizovan posao - poe Otac. - Dobro
planiran, struno izveden, ak vrlo umetniki, ako mogu da se
izrazim tako. Ali nita ne traje veno. Gospoica Marpl me je pre
nekoliko dana pitala ta nije u redu sa hotelom ''Bertram''. Sada
mncni
da joj odgovorim. Hotel ''Bertram'' je glavni tab jednog od
najveih i najboljih zloinakih udruenja u poslednjih nekoliko
godina.
27
Minut-dva je vladala tiina, a onda se javi gospoica Marpl:
- Neobino zanimljivo - ree priljivo. Bez Sedvik je pogledala i
ree:
- Ne izgledate da ste ba iznenaeni, gospoice Marpl.
- I nisam. U stvari, nisam. Bilo je suvie toga neobinog, previe
stvari koje se nisu uklapale u optu sliku. Sve je bilo prelepo da bi
bilo istinito... mislim da shvatate ta elim da kaem. U pozoritu
se to zove dobra predstava. Ali to je i bila samo dobra predstava... ne
stvarnost.
- A bilo je i bezbroj sitnica. Ljudi su, na primer, prepoznavali svoje
poznanike i prijatelje koji to nisu bili.
- Takve zabune su mogue - ree glavni inspektor Dejvi - ali su se

ovde deavale malo preesto. Da li je tako, gospoice Marpl?

- Potpuno tako - sloi se ona. - Ljudima kao to je Selina He-zi to
moe da se desi. Ali bilo je i drugih kojima se to stalno deavalo.
ovek je to morao da primeti.
- Ona mnogo toga vidi - ree glavni inspektor Dejvi obraajui se
Bez Sedvik. kao da je gospoica Meipl njegov pas ljubimac.
Ali Bez Sedvik se otro baci na njega:
- ta mislite kada kaete da je ovaj hotel glavni tab zloinake
organizacije? Ja bih rekla da je hotel ''Bertram'' jedno od
najpristojnijih mesta na svetu.
- Naravno - potvrdi Otac. - Tako je moralo da bude. Mnogo je
novca vremena i ????????? uloeno da bi ..Bertram" DOStaO OVO
tO
202
Agata Kristi
je danas. Pravo i lano je vrlo paljivo izmeano. Imate izvrsnog
voditelja predstave, Henrija. Imate onog momka Hamfrisa, i on je
veoma ubedljiv. U Engleskoj o njemu nemamo nita u kartoteci, ali
je zato umean u neke udne poslove s hotelima u inotranstvu. Ima
jo nekoliko izvrsnih karakternih glumaca, koji ovde igraju glavne
uloge. Priznau, ako hoete, da se ne mogu oteti oseaju divljenja
pred itavom ovom inscenacijom. Ovu zemlju je to mnogo kotalo.
Zadalo je Centralnom istranom odeljenju i drugim policijskim
slubama velike muke. Svaki put kad smo pomislili da smo napokon
doli do neega, da smo jedan sluaj resili... uvek bi se pokazalo da
taj sluaj nema veze ni sa im. Ali smo mi uporno nastavljali da
kopamo malo ovde, malo tamo. Otkrili smo mnogo toga. Nali smo
garae u kojima se odreenim kolima mogu za tren oka promeniti
registracija: kamione prevoznikih preduzea, mesarski kombi, ak
i nekoliko lanih potanskih kombija. Bio je tu i voza na trkama
sa svojim sportskim kolima, kojima prelazi neverovatne razdaljine u
neverovatno kratkom vremenskom periodu, dok ga na drugoj strani
eka stari svetenik u otrcanom Mori Oksfordu. U blizini ima i
kuica sa batovanom, koji prua prvu pomo ako je potrebno i u
vezi je sa korisnim doktorom. I, uostalom, da ne nabrajam vie. Sve
se to grana u beskraj. Ovo je samo deo jedne celine, drugi dco ine

strani gosti hotela Bertram'. Om su bili Amerikanci ili su iz

kolonija. Bogati su, na njih niko ne bi posumnjao. Dolaze sa
gomilom skupih kofera i odlaze sa istom gomilom kofera. Koferi
nisu isti. ali to niko ne primeuje. To su bogati turisti koji se,
dolazei u Francusku, ne plae carinika, jer carinici ne gnjave
previe bogate turiste koji unose novac u zemlju. Turisti se menjaju,
nisu preesto isti. Vr ne srne na vodu preesto... Nita od toga
nije bilo lako povezati i dokazati, ali smo napokon ipak uspeli. Sada
smo upravo u toj fazi... Kabotovi. na primer...
l
- Seate ih se. zar ne? Vrlo simpatian par Amerikanaca. Bili su
ovde prole godine, ove godine su se vratili. Trei put nee doi.
Niko ovde ne doe vie od dva puta istim poslom. Da, uhapsili smo
ih u Kalaisu. Vrlo dobar posao. U koferu su imali oko tri hiljade
funti, uredno sloenih. Potiu od pljake u Bedhamtonu. To je,
naravno, samo kap u moru.
- Sada znamo da je hotel ''Bertram'' glavni tab organizacije.
Polovina posluge sarauje. Neki gosti takoe sarauju. Neki od
gostiju su stvarno oni kojima se predstavljaju... drugi nisu. Pravi
Kabotovi su sada na Jukatanu. Osim toga, nekoliko puta su se
posluili i veoma uspenom zamenom osoba. Uzmite, na primer,
sudiju Ladgrova. Poznato lice, crveni nos sa bradavicom. Vrlo ga je
jednostavno imitirati. Ili, kanonik Penifadr, miran seoski svetenik s
velikim belim u-perkom, pored toga jo i rasejan, to je opte
poznato. Njegovi pokreti, nain na koji gleda preko naoara... sve to
dobar glumac oponaa.
- Ali emu to slui? - pitala je Bez.
- To me ozbiljno pitate? Zar to nije oigledno? Sudija Ladgov je
vien u blizini banke koja je opljakana. Neko ga prepoznaje i
prijavljuje. Mi istraujemo, meutim to je pogrean trag. U to
vreme je on bio na drugom mestu. Ali dugo nam je trebalo da
shvatimo kako su to sve, kako ih danas zovu, namerne greke".
Niko se ne pita ko je ?? koji na njega toliko lii. Ali taj i nije tako
naroito slian. On jednostavno skine masku i prestane da igra
ulogu. Sve to stvara zabunu. Imali smo tako sudiju Vrhovnog suda,
arhiakona, admirala, general-majora, i svi su bili vieni u kritino

vreme u blizini mesta zloina.

- Posle pljake u Bedhamtonu najmanje etvorica su uestvovala u
Prenoenju plena u London. Trkaka kola, koja je vozio Malinovski, zatvoreni kombi neke izmiljene firme, staromodni Dajmler.
koga je vozio admiral i, napokon, stari svetenik s uperkom bele
kose u starom Mori Oksfordu. ela akcija je zaista bila dobro
isplanirana.
204
Agata Kristi
- A onda, jednog dana drutvo naputa srea. Onaj smueni
kanonik Penifadr ide na avion u pogreno vreme, na terminalu mu
objasne zabunu, on seta Kromvel Roudom, ide u bioskop. U hotel se
vraa u pono, penje se u svoju sobu, klju od sobe nosi sa sobom
u depu; otvara vrata, ulazi u sobu i... tu dobija najvei udarac u
svom ivotu, ugledavi pred sobom samog sebe. Banda koja je bila
zaprepaena pojavom kanonika Penifadra, jer veruje da je u
vajcarskoj. Dvojnik je ve spreman za predstavu u Bedhamtonu.
Ne znaju ta bi sa pravim kanonikom. Meutim, jedan od njih,
verovatno Hamfris, brzo je odreago-vao. On udara starog po glavi i
tako privremeno reava problem. Zbog toga je neko bio veoma ljut.
Ali kada su pogledali staroga i ustanovili da se samo onesvestio,
odluili su da nastave sa pripremama. Lani kanonik Penifadr
naputa hotel i vozi se do mesta gde e odigrati svoju ulogu u
tafeti... ta su uinili sa pravim kanonikom? To moemo samo da
nagaamo. Pretpostavljam da su i njega kasnije uklonili iz hotela.
Nekako su ga dovezli do batenske kuice, nedaleko od mesta gde
je planiran napad na voz. Ako policija, kako su oekivali, sazna da
je kanonik vien u opljakanom vozu. njegovo prisustvo u okolini
e povezati sa pljakom voza, to je bandi savreno odgovaralo.
Mora da su zainteresovani prilino zabrinuti sve dok se kanonik nije
probudio i otkrio da su mu etiri dana potpuno izbrisana iz seanja.
- Zar bi ga u suprotnom ubili? - pitala je gospoica Marpl.
- Sumnjam da bi ga ubili - ree Otac. - Neko bi ih spreio u tome.
Od samog poetka je jasno da onaj to sve ovo vodi izbegava
nasilje.
- To zvui fantastino - ree Bez Sedvik. - Krajnje neubedlji-vo.

Ne verujem da imate ikakve dokaze da je Ladislav Malinovski pomean sa ovom smenom priom.
- Protiv Ladislava Malinovskog imamo mnogo dokaza - uvera^?^ ;,, ;} fVo<Vi-l/* ?? lol^miclpn -/narp ???/?? CP nVn
hntpla kraHotcl Bertram
205
da nije trebalo. Prvi put je doao da uspostavi vezu sa vaom
kerkom. Imali su dogovorenu ifru.
- Gluposti. Sama mi je rekla da ga ne poznaje,
- Znam, ali to nije istina. Zaljubljena je u njega do uiju. Hoe da
je oeni!
- To ne verujem!
- Vi to ne moete da znate - naglasio je glavni inspektor Dejv. Malinovski nije od onih koji se poveravaju, a svoju kerku uopte
ne poznajete. Sami ste to rekli. Bili ste ljuti, zar ne, kad ste saznali da
je Malinovski bio u hotelu ''Bertram''?
- Zato bih bila ljuta?
- Jer ste vi mozak ele stvari. Vi i Henri. Finansijski su to vodila
braa Hofman. Oni su sreivali stvari sa inostranim bankama, ali
ef organizacije, mozak koji je njome upravljao, koji je ovo sve
planirao bili ste vi, ledi Sedvik.
Bez ga je gledala i smejala se:
- Nikada nisam ula nita srnenije!
- Oh, ne uopte nije smeno. Vi ste pametni, hrabri i odluni. Sve
ste ve probali; hteli ste sada i ovo da iskusite. Ima mnogo
uzbuenja u ovome ali i rizika. Vas nije privlaio novac, rekao bih,
privlailo vas je uzbuenje. Niste doputali ubistva, niti grubosti,
samo zgodne male neznatne udarce po glavi, ako bi to bilo
neophodno. Vi ste vrlo zanimljiva ena, znate. Jedan od retkih zaista
zanimljivih kriminalaca.
Zavladala je tiina. Bez Sedvik naglo ustane:
- Mislim da ste ludi - pruila je ruku prema telefonu.
- Zovete onog advokata? To je najbolje, pre nego to suvie toga
kaete.
Ona ustrim pokretom ponovo spusti slualicu.

- Kad bolje razmislim, u stvari, mrzim advokate... U redu. Neka

hnHp nn vaem. Da. ia sam to vodila. U pravu ste kada kaete da
206
Agata Kristi
je bilo uzbudljivo. Uivala sam u svakom trenutku. Bilo je
beskrajno zabavno dizati pare iz banaka, vozova, potanskih
kancelarija i takozvanih blindiranih kola! Bilo je zabavno planirati i
odluivati. Bila j'e to kraljevska zabava i drago mi je to sam je
doivela. Vr ide na vodu... To ste malo pre rekli, zar ne? Mislim
da je to tano. Ja sam imala dosta zabave za svoj novac. Ali greke
ako mislite da je Ladislav Malinovski ubio Dormana! Nije on, ja
sam ga ubila - iznenada se glasno i uzbueno nasmejala. - Nije
vano ta je uinio, ime mi je pretio... rekla sam da u ga ubiti...
gospoica Marpl me je ula... i ubila sam ga. Sve se odigralo skoro
ba onako kako ste opisali. Sakrila sam se u dvoritu hotela. Kad je
Elvira naila pucala sam u vazduh, i kad je vrisnula, a Majki dojurio
iz pravca hotela, jednostavno sam ga ubila. Ja, naravno, imam klju
od svih ulaza, ula sam kroz dvorite i uvukla se u svoju sobu.
Nisam se mogla se-titi da biste mogli nai Ladislavov pitolj. Ukrala
sam mu ga iz kola, on uopte nije znao. Ali, uveravam vas, ne sa
namerom da sumnju prebacim na njega.
Okrenula se prema gospoici Marpl.
- Vi ste svedok onoga to upravo govorim, zapamtite. Ja sam ubila
Dormana.
- Ili to moda kaete zato to ste zaljubljeni u Malinovskog? ispitivao je glavni inspektor Dejv.
- Ne - odgovor je doao naglo. - Mi smo dobri prijatelji. Oh, da, bili
smo ljubavnici, svojevremeno, ali nisam zaljubljena u njega. Volela
sam samo jednog mukarca u ivotu... Dona Sedvika. - Glas joj
je postao tih i mek dok je ovo govorila.
- Ali Ladislav mi je prijatelj. Ne elim da ga jure za neto to nije
uinio. Ja sam ubila Majkla Dormana. Gospoica Marpl je ula
moju izjavu... A sada, dragi glavni inspektore Dejvi... - glas joj se
uzbueno povisi. - Uhvatite me. ako
Hotel Bertram
207

Neverovatnom brzinom ona dohvati telefonski aparat i snanim

zamahom ruke razbi njime prozor. Pre nego to je Otac uspeo da
skoi na noge ona je ve bila napolju i, drei se /.a zid, odmicala
po uskoj izboini ispod prozora. Glavni inspektor Dcjv je pojurio do
drugog prozora, otvorio ga i dao znak pitaljom.
Gospoica Marpl, kojoj je trebalo neto vie vremena da ustane,
pridrui mu se pored prozora. Zajedno su, nagnuti kroz prozor,
napeto posmatrali fasadu hotela ''Bertram''.
- Pae. Penje se po ivici, - uzviknula je gospoica Marpl. - Ali
zato se penje?
- Penje se na krov. Svesna je da je to jedina mogunost. Dobri
boe, pogledajte je! Penje se kao maka. Kako je odvana!
Gospoica Marpl je mrmljala napola murei:
- Pae. Nee uspeti ...
Prilika koju su posmatrali nestala je iz vida. Otac se povukao u sobu.
Gospoica Marpl ga upita:
- Ne biste li se i vi pridruili...? Otac odmahnu glavom.
- Ovako ogroman nisam ni od kakve koristi. Moji ljudi su spremni
za ovakve dogaaje. Oni znaju ta treba da rade. Za koji trenutak
emo saznati... Ne bih se iznenadio da ih dobro namui! Ona je
jedna u hiljadu ena. - Uzdahnuo je. - Jedna od divljih. Ima ih u
svakoj generaciji. Ne moete da ih ukrotite, ne moete da ih vratite u
zajednicu i naterate da ive u skladu sa zakonom i poretkom. One
idu vlastitim putem. Ako su svetice, odlaze da neguju gubavce, ili
postaju muenice po dunglama. Ako su zle, ine zlodela od kojih
vam se die kosa na glavi. A ponekad su samo divlje. Verovatno bi
bile sasvim u redu da su se rodile u nekom drugom periodu, u vreme
kada ie, svalrn mnran r\ p hnri ?? svni ?ivot. Onasnost ie svuda
oko niih.
208
Agata Kristi
a one same predstavljaju opasnost za druge. Takav svet bi im
odgovarao, u njemu bi se verovatno oseale kao kod kue. Ovaj
na nije za njih.
- Da li ste znali da e to uiniti?
- Nisam. To je jedna od njenih vrlina. Iznenada. Sedela je tamo.

gledala nas i priala... pokuavajui da dobije na vremenu. Za to

vre-me je grozniavo smiljala... ah ...
- Zautao je jer je iznenada uo zvuk motora i kripu konica. Nagnuo se kroz prozor.
- Uspela je! Doepala se kola.
Opet se ula kripa, kad su kola na dva toka uletela u krivinu, a
zatim je zvuk poeo da se pribliava i prekrasno belo udovite
projuri ulicom ispred hotela.
- Ubie nekoga - ree Otac - ubie mnoge... ak i ako sama ne
pogine.
- Ne znam... - poe gospoica Marpl.
- Ona je, naravno, izvrstan voza. Prokleto dobar voza. Auh, ovo
je bilo blizu!
uli su urlik motora i zvuk automobilske sirene. inilo se da se kola
udaljuju. Zatim su uli vrisak i koenje i konano stranu kripu
guma i urlik auspuha...
- Udarila je - ree Otac.
Stajao je tamo vrlo spokojno, ekajui sa strpljivou tako
karakteristinom za njegovu mirnu pojavu. Gospoica Marpl je
stajala tiho kraj njega. Zatim se vest, kao da je prenose tafetom,
probila niz ulicu. ovek na suprotnom trotoaru kretanjem ruku
prenese je glavnom inspektoru Dejviju.
- Mrtva je - ree Otac mrano. - Zaletela se u ogradu parka sa blizu
devedeset brzinom. Niko drugi nije stradao, samo mala teta na
Hotel Bertram
209
Povukavi se sa prozora. Otac ree namrteno:
- Ali, prethodno je ispriala svoju priu. uli ste je?
- Da - odvrati gospoica Marpl. - ula sam je. - Nastala je tiina. To nije istina, naravno - odree gospoica Marpl mirno.
Otac je pogleda.
- Niste joj poverovali, ha?
- A vi?
- Ne, ni ja - odvrati Otac. - Ne, to nije bila prava pria. Izmislila je
da bi se to pre uklopila u ceo sluaj, ali to nije istina. Ona nije ubila
Majkla Dormana. Znate li ko ga je ubio?

- Svakako - odgovori gospoica Marpl. - Devojka.

- O, kako ste doli do toga?
- Uvek mi je neto bilo sumnjivo...
- I meni - ree Dejvi. - Bila je veoma uplaena one noi. I lai
koje je izmislila su bile prozirne. Ali nisam mogao da otkrijem njen
motiv.
- To je i mene u poetku zbunilo - prihvati gospoica Marpl. Otkrila je da joj je majka bigamista, ali zar bi neko zbog toga izvrio
ubistvo? Danas sigurno vie ne! Verujem... da je u pitanju novac.
- Upravo tako - potvrdi Dejv. - Otac joj je ostavio ogromno
bogatstvo. Kad je otkrila da joj je majka bila udata za Majkla
Dormana, shvatila je da brak sa njenim ocem nije bio pravosnaan.
Pomislila je, ako se to otkrije, nee naslediti novac, jer iako je
Konistonova ki, nije zakonita. Nije bila u pravu, znate. Imali smo
ve takav sluaj. Sve zavisi od testamenta. Koniston je sve ostavio
ba njoj, navodei je po imenu. Sve bi ionako pripalo njoj, ali to ona
nije znala. Nije htela da se odrekne tako velikog bogatstva.
- Zato joj je bio potreban toliko veliki novac? Glavni inspektor
Dejvi namrteno odgovori:
210
Agata Kristi
- Htela je da kupi Ladislava Malinovskog. Oenio bi se sa njom
zbog novca, ali bez toga nije dolazilo u obzir. Mala nije glupa, bila je
potpuno svesna toga. Ali htela je da ga ima po svaku cenu. Bila je
oajniki zaljubljena.
- Znam - ree gospoica Marpl. - Videla sam joj to na licu onoga
dana u Beatris Parku.
- Znala je da e ga novcem pridobiti - ree Otac. - Zato je smislila
hladnokrvno ubistvo. Nije se skrivala u dvoritu. Jednostavno je stala
uz ogradu, ispalila metak i vrisnula. Kad je Majki Dorman dotrao
do nje pucala je iz bliza u njega. Zatim je opet vrisnula. Zaista je
hladnokrvna. Nije htela da svali krivicu na Malinovskog. Ukrala mu
je pitolj, jer je to bio jedini nain da doe do oruja, nije ni sanjala
da bi on mogao biti okrivljen za zloin. Verovala je da e sve da se
pripie nekoj skitnici koja je htela da iskoristi maglu. Da, vrlo je
hladnokrvna. Ali kasnije ju je ipak obuzeo strah. I majka se za nju

- ta ete preduzeti? - pitala je gospoica Marpl.

- Znam da je to uinila - ree Otac - ali nemam dokaze. Moda je
poslui poetnika srea... ini mi se da ak i zakon danas deluje u
tom pravcu. Psu se dozvoljava da jedanput ugrize... Dobar advokat
od ovoga moe da napravi tunu priu... mlada devojka, pogreno
vaspitana... osim toga ona je, znate, lepa...
- Da - sloila se gospoica Marpl. - Luciferova deca su esto
prelepa. A poznato je da napreduju kao korov.
- Ali, kao to rekoh, do suda verovatno nee nikada doi. Dokaza
nema. Uzmite sebe... vas e sigurno pozvati kao svedoka... mora-ete
da potvrdite izjavu njene majke... njeno priznanje krivice.
- Znam - ree gospoica Marpl. - Ona mi je to ostavila u amanet, zar
ne? Izabrala je smrt da bi spasila ker. Nametnula mi je to kao elju
pokojnika...
Hotel Bertram
211
Vrata koja su vodila u kupatilo otvorie se i na njima se pojavi Elvira
Blejk. Nosila je svetloplavu, vrlo jednostavnu haljinu, plava kosa joj
je padala sa obe strane lica. Izgledala je kao aneo sa neke italijanske slike ranog perioda. Pogledala ih je.
- ula sam kola i udarac i viku sa ulice - ree. - Zar se neto
dogodilo?
- ao mi je to moram da vam soptim, gospoice Blejk - ree glavni
inspektor Dejv slubenim tonom - da je vaa majka umrla.
Elvira se malo strese.
- Oh, ne - ree uz bledi pokret negodovanja.
- Pre nego to je pobegla - nastavi glavni inspektor - ona je, naime
beala,... priznala je da je ubila Majkla Dormana.
- Hoete da kaete... da je rekla... da je ona...?
- Da - potvrdi Otac. - Upravo to je rekla. Imate li ta da dodate?
Dugo ga je gledala, a zatim gotovo nevidljivo odmahnu glavom:
- Ne - odgovori - nemam ta da dodam. Zatim se okrenula i napustila
sobu.
- Dakle - pitala je gospoica Marpl - pustiete je da se izvue? Nastao
je tajac, zatim Otac tresne pesnicom o sto.
- Ne - zaurla. - Ne, tako mi boga, neu!

Gospoica Marpl je polagano i ozbiljno klimnula glavom.

- Neka se Bog smiluje njenoj dui - ree.
Beleka o piscu
Agata Kristi je najpo/natiji svctski pisac misterija i s pravom je /.ovu
kraljicom zloina". Njene knjige su prodate u bilionskom tirau na
engleskom jc/,iku, i isto toliko na drugih 45 svctskih jc/.ika. Jedino
su Biblija i ckspirova dcla doivc-la veu prodaju od romana
Agalc Kristi.
Agata Milcr je roena u Torkaju, u Engleskoj, 15. septembra 1880.
Godine 1914, udala se /,a pukovnika Aribalda Kristija, avijatiara
pri Kraljevskim avio trupama. Ovaj zanimljivi par je dobio i jednu
crku, Rosalinu, pr nego to su se raz-vcli 1928. godine. U svojoj
knjievnoj karijeri, koja je trajala vie od pola vcka. Agata Kristi je
napisala 79 romana i kolekcija malih pria. Takodc je napisala
desetine po/.orinih komada, ukljuujui Misolovku, koja je
prcmijcrno i/.vcdcna u Londonu 25. novembra 1952, i to dclo je do
sada najdue konstantno igran komad u istonji po/orita. Agatin
prvi roman. Misteriozna afera u Stajliu (1920), takodc je bio prva
ekranizacija njenog ekscentrinog belgijskog detektiva Hcrkula
Poaroa. Sa sigurnou jedna od najpoznatijih izmiljenih kreacija
svih vremena, Poaroove sive elije" su trijumfovalc u borbi protiv
opakih zloina u preko 33 romana. Njen po-slcdnji objavljen roman,
Uspavano ubistvo (1976), takodc je ckranizovan, ime je jo jedan
od svctski poznatih literarnih likova, gospoica Dejn Marpl, dobila
svoju ulogu i na filmu. Gospoica Marpl se pojavila u preko 12
romana, poevi od Ubisna u Vikarijatu 1930. Oboje, Hcrkul Poaro
i gospoica Marpl, su nairoko poznati zahvaljujui ekranizaciji u
filmovima i kratkim TV serijama. Ubistvo u Ori-jent-ekspresu
(1974), Svedok optube (1957), Smrt na Nilu (1978) su samo neki
od uspcnih filmova baziranih na njenom radu. Agata Kristi je
takodc napisala est romantinih romana pod pseudonimom Mcri
Vcstmakot. Napisala je i etiri autobiografske knjige, kao i zabavne
pustolovine na mnogim arheolokim ekspedicijama koje je
poscivala sa svojim drugim muem. Godine 1971, dobila je
najvee nacionalno priznanje, kada je primila orden Britanskog
kraljevstva.

Aeata Kristi HOTEL BERTRAM

??????, Newspapers and Magazines d.o.o.
NARODNA KNJIGA 2005.
Direktor Sneana Mijovi
Lektor-korektor Dobrila ivanov
Plasman
011/848-70-31, 848-70-34,
8-70-35
tampa NARODNA KNJIGA
C1P - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije.
Beograd
KRISTI. Arata
Hotel Bertram / Aaata Kristi ; [prevela Nataa Trhojcvic], - Beograd
: ???????? : Narodna knjiga. 2005 (Beograd : Narodna knjiga). - 211
str. : 22 cm. (Biblioteka Bestseler ; knj. br, 53)
Provod dcla: At Bertram's Hotel ' Agatha Christie. - Bcleka o
piscu: sir. [212]
ISBN 86-331-1868-8 (Narodna knjiga)
COBISS.SR-1D
119860748
___________________________
NOVO! NOVO! NOVO! NOVO!
DO SADA OBJAVLJENO
BIBLIOTEKA
BESTSELER
DEVETO KOLO
POJEDINANA CENA - 150,00 dinara
???.????
49. Nora O. Keler ENA ZA UTEHU
52. Meri Higins Klark e u m TP
MIR JAM
50. Mir Jam SAMAC U BRAKU
AGATA KRIST!
53. Agata Kristi
????? RFBTPA1U
DANIJELA STIL
51. Danijela Slil VENANJE

DEjN OSTIN
54. Dejn Ostin
? A 7.1 IM I
1. Danijela Stil POLJUBAC
2. Frederik Forsajt OSVETNIK
3. Patria Skanlan FRANESKINA ZABAVA
4. Anita Nair KUPE ZA DAME
5. Donatan Kelerman KRV l MESO
6. Majki Li Vest AMERIKA PITA
i, ?(L
7. Agata Kristi TREA DEVOJKA
8. Sidni eldon NEBO PADA
9. Oenit Volak ARAJ
10. Dejms Paterson
11. Dejn Grin ISTINITE PRIE
12. Harold Robins OGANJ STRASTI
13. Danijela Stil PUTOVANJE
14. Meri Higins Klark PONOVNI SUSRET
15. Agata Kristi MISTERIOZNI GOSPODIN
K VI N
16. Robert Ladlam KASANDRIN SPORAZUM
17. Holi Pejn DEVIANSKI VOR
18. iiber Ader SANJARI
19. Danijela Stil
20. Agata Kristi NULTA TAKA
21. Eva Heler
SA DRUGIM E SVE BITI BOLJE
22. Sidni eldon PAKLENI PLANOVI
23. Dejms Gripando VAN SUMNJE
24. Denifer Vajner DOBRi U KREVETU
25. Dejvid Baldai DEU SEKUNDE
26. Danijela Stil SUTON U SEN TROPEU
27. Agata Kristi UBISTVO RODERA AKROJDA
28. Harold Robins MAGNAT
29. Hening Mankel
30. oriet Hejer VENIA

31. Nikolas Sparks BELENICA

32. Mir-Jam RANJENI ORAO
33. Danijela Stil NESAVLADIVE
SILE
34. Agata Kristi PAUKOVA MREA
35. Beri Ansvort PESME KRALJEVA
36. Alis Sebold SRENICA
37. Agata Kristi MISTERIJA SEDAM BROJANIKA
38. Harold Robins GRAD GREHA
39. Dejvid Baldai JEDNOSTAVNA ISTINA
40. Danijela Stil TATICA
41. oret Hejer SJAJNA SOFIJA
42. Don Griam ULINI ADVOKAT
& 5??
43. Agata Kristi TAJNI NEPRIJATELJ
44. Harold Robins PIRANE
45. Mir Jam
U SLOVENAKIM GORAMA
46. Danijela Stil OTKUCAJ SRCA
47. Dejms Paterson DOK VETAR DUVA
48. Sidni eldon BOJI LI SE MRAKA
????????
Ovim neopozivo naruujem knjigu pod rednim brojem
Ime i prezime Adresa i broj telefona
Ukoliko ste elan Kluba upiite i Broj lanske karte Knjige moete
naruiti putem telefona ??13?-42?, H4X-/U-J3
ili putem mejla ulfankkl@eunet.yu i alfankkl@verat.net '......'
"""-M i MI Rmvrnd. Safarikora II, Batajniki put 293