Seminarski rad

Kruenje azota u prirodi

Prof. Vesna Odadzic

Ucenik Vladimir Jankov

Sadrzaj
1. Kruzenje azota u prirodi
1
2. Azotofiksacija
2
3. Nitrfikacija, Denitrifikacija

4. Pitanja

Kruenje azota u prirodi

Azot (N) je osnovni gradivni element svih ivih bia, koji ulazi u sastav
nukleinskih kiselina i belanevina. On konstantno krui kroz atmosferu,
vodu, zemljite i iva bia, pretvarajui se iz neorganskog oblika u
organski i obrnuto. Ovaj proces naziva se proces kruenje azota.
U atmosferi se nalazi velika koliina azota u gasovitom stanju (oko
78,08%). To je interan gas (ne reaguje sa drugim supstancama), bez boje
i mirisa. Veina ivih organizama ovakav azot ne moe koristiti. To
mogu samo odreene bakterije, koje se nazivaju azotofiksatori.
Biljke usvajaju azot iz zemljista, gde se nalazi u vidu soli(nitrata,
amonijum jona) I preradjuju ga u sopstvene amino-kiseline.
Sa hranom koju unose, zivotinje usvajaju protein koje razgradjuju I na
osnovu njih sintetisu sopstvene protein

Azoto fiksacija
Fiksacija azota predstavlja redukcioni proces prevoenja gasa azota iz
vazduha u formu amonijaka.
Mnogi prokarioti(bakterije, modrozelene alge) koji zive u zemljistu
mogu da raskidaju veze gasovitog dinitrogena(N2) I usvajaju azot iz
atmosfere azotofiksatori. Primer Azotobacter, Anabaena.
U procesu respiracije oni redukuju gasoviti azot u amonijak pomocu
vodonika
Amonijak se u formi amonijum-jona kombinuje sa organskim
kiselinama I formira amino-kiseline
Anabaena modrozelena alga koja zivi tamo gde ima dovoljno vlage I
svetlosti(zemljiste,plitke bare)
Azotobacter- bez simbioze sa biljkama za razliku od Rhizobiuma.
Azotofiksatora ima mnogo u tropskim I suptropskim oblastima.
Rhizobium bakterija koja moze stupiti u simbiozu sa celijama kore
korena gde stvaraju kvrzice u kojima sintetisu enzim nitrogenazu koja
redukuje gasoviti azot u amonijak. Energiju dobijaju iz secera biljke

domacina, a biljka koristi amino-kiseline koje grade bakterije.

Biljke usvajaju azot iz zemljista I ugradjuju ga u protein I druga

jedinjenja. U odnosima ishtane azot prelazi u druga jedinjenja, a posle
smrti organizma vraca se u neorganski oblik.
Tokom bakterijske razgradnje azot iz proteina, amino I nukleinskih
kiselina , kao I urea iz urina, prelaze u amonijak u procesu
amonifikacije, koji sa solima u zemljistu formira amonijumove sole
rastvorljive u vodi koje su lako dostupne
biljkama.

U prisustvu svetlosne I elektricne energije munja u atmosferi, gasoviti

azot se spoji sa vodonikom I formira amonijak koji kise spiraju do
zemljista.
Nitrfikacija- nitrifikujuce hemosintetske bakterije u zemljistu pretvara
amonijumove soli I nitrite(Nitrosomonas) I dalje u nitrate (Nitrobacter)
Denitrifikacija anaerobne denitrifikujuce bakterije redukuje nitrate I
amonijumove soli u gosoviti azot.
Odnos bakterija azotofiksatora, nitrifikatora I denitrifikatora je
izbalansiran u prirodi.

Pitanja
1.Sta je azotofiksacija ?
2. Koja bakterija stupa u simbiozu sa biljkom ?
3. Sta je nitrifikacija?
4. Sta je denitrifikacija ?
5. Koje bakterije ucestvuju u nitrifikaciji ?