Naknada iz osiguranja

l. 925. st. 1. i 2. ZOO:

(1) Osiguranjem imovine obezbeuje se
naknada za tetu koja bi se desila u imovini
osiguranika zbog nastupanja osiguranog sluaja
(OS).
(2) Iznos naknade ne moe biti vei od tete koju
je osiguranik pretrpeo nastupanjem OS.
Kod osiguranja useva i plodova i ostalih
proizvoda zemlje iznos tete utvruje se s
obzirom na vrednost koju bi imali u vreme
sabiranja, ako nije drugaije ugovoreno.

I. Princip obeteenja
1. Cilj osiguranja imovine je naknada tete koju
je pretrpeo osiguranik (stvarna teta i izmakla
dobit).
2. Imperativna zakonska odredba da naknada
koju duguje osigurava ne moe da pree iznos
vrednosti osigurane stvari, odnosno vrednosti
osiguranog interesa primenjuje se na sva
imovinska osiguranja (osiguranje stvari,
osiguranje finansijskih gubitaka i osiguranje
graanske odgovornosti).

3. Cilj principa obeteenja

a) Izbegavanje zloupotrebe namernim
prouzrokovanjem tete.
b) Izbegavanje da kod rizika koji nastaju
nezavisno od volje osiguranika (poplava, oluja,
grad) osiguranje bude izvor neopravdane koristi.

4. Princip obeteenja kod totalne i delimine

tete.
a) Naknada totalne tete ne moe biti vea od
vrednosti stvari (npr. ako je u saobraajnoj
nezgodi uniteno staro vozilo ne moe naknada
iz osiguranja biti u iznosu vrednosti novog
vozila).
b) Naknada delimine tete ne moe biti vea od
trokova otklanjanja posledica tete (npr.
trokovi opravke oteene stvari). Ako su
trokovi vei od vrednosti stvari teta se reava
kao totalna.

5. Naknada stvarne tete i izmakle

dobiti
a) Stvarna teta (damnum emergens) je pokrivena
osiguranjem pod uslovom da se ne radi o teti koja je
posebnim odredbama ugovora iskljuena (npr.
oteenje ili unitenje stvari u toku ratnih dejstava,
namere, dejstva nuklearne energije i dr.).
b) Izmakla dobit (lucrum cesans) je pokrivena
osiguranjem ako je to posebno ugovoreno, osim kod
osiguranja koja za predmet imaju izmaklu dobit
(omano osiguranje, osiguranje useva, finansijskih
gubitaka zbog izmakle dobiti i dr.)

II. Elementi od znaaja za utvrivanje

naknade tete koja je pokrivena osiguranjem
Visina naknada tete koja je pokrivena
osiguranjem zavisi od:
1. vrednosti osigurane stvari
2. visine prouzrokovane tete
3. sume osiguranja

1. Vrednost osigurane stvari

Iz osiguranja se ne moe dobiti vie od vrednosti
osigurane stvari, odnosno vrednosti osiguranog
imovinskog gubitka.
Vrednost stvari utie na odreivanje visine sume
osiguranja.
U ugovoru o osiguranju se predvia na koju je
vrednost stvar osigurana.

Vrednost osigurane stvari zavisi od toga

a) u koje vreme se utvruje,
a) u kom mestu se utvruje
a) na koji nain se utvruje ( pomou kojih
kriterijuma).

a) Vrednost stvari se utvruje kako je ugovoreno

i to:
- u momentu zakljuenja ugovora
- u momentu ostvarenja rizika (nastanka OS)
- u momentu utvrivanja tete (npr. nabavna
cena novog vozila na dan utvrivanja tete)
- u momentu obeteenja (na dan donoenja
odluke o zahtevu za naknadu tete. Od dana
utvrivanja tete do donoenja odluke moe da
proe neko vreme).

b) Mesto u kome se odreuje vrednost

stvari moe biti:
- mesto u kome se stvari nalaze (nepokretnosti)
- mesto boravita osiguranika
- mesto u kome se stvar moe kupiti ili popraviti
- mesto gde je roba ukrcana- mesto gde je roba
iskrcana

c) Nain na koji se odreuje vrednost

stvari:
- trina cena (nabavna ili prodajna cena)
- upotrebna vrednost
- deklarisana (prijavljena) vrednost
- ugovorena (taksirana)
- nabavna cena novih stvari

- Trina vrednostOva vrednost se ugovora kod osiguranja stvari

koje su namenjene tritu. Od svojstva lica koje
se pojavljuje na tritu zavisi da li e se ugovoriti
vrednost po kojoj se stvar proizvodi, prodaje ili
kupuje (npr. kada se osigurava roba na zalihama
uzima se najee njihova prodajna cena koja
se moe postii na dan OS. Moe se ugovoriti i
cena koja je unapred ugovorena sa kupcem ili
pak, proizvidna cena).

Trina vrednost osigurane stvari se

odreuje s obzirom na trinu vrednost
stvari koja ima ista svojstva kao osigurana
stvar i u slinom je stanju.
Kod osiguranika koji se bave prometom
robe ne uzima se u obzir kupovna cena
osigurane stvari, ve kupovna cena po
kojoj se roba moe nabaviti u momentu
OS.

-Upotrebna vrednostKoristi se za utvrivanje vrednosti stvari

(pokretnih i nepokretnih) koje nisu namenjene
tritu ve slue za linu upotrebu osiguranika.
Nepokretne stvari vrednost izgradnje
unitene nepokretnosti utvruje se prema
cenama izgradnje novog objekta u mestu gde se
nalazi uz odbitak procenjene istroenosti.

Pokretne stvari vrednost koja je potrebna za

kupovinu unitenih stvari utvruje se prema

cenama takve nove stvari na tritu u momentu
OS uz odbitak amortizacije. Amortizacija se
utvruje na nain utvren uslovima osiguranja
(npr. u kasko osiguranju vozila uzima se u obzir
starost vozila, preeni kilometri, opte stanje
vozila).
Ako vrednost nove stvari ne moe da se utvrdi
moe se uzeti kao merodavna vrednost za
naknadu trina vrednost stvari.

-Deklarisana(prijavljena) vrednostRadi se o vrednosti stvari koju sam osiguranik

prijavljuje.
Osiguranik dokazuje koja je vrednost stvari na
dan OS jer deklarisana vrednost ne mora da
odgovara stvarnoj vrednosti.
Prema deklarisanoj vednosti odreuje se suma
osiguranja.
/tako se npr. zakljuuje osiguranje robe izlagaa
na sajmovima/.

-Taksirana vrednostOvu vrednost utvruju zajedno UO i osigurava.

Koristi se kod osiguranja stvari kod kojih je teko
utvrditi trinu vrednost jer imaju posebnu
vrednost za svog vlasnika (umetniki predmeti,zbirke,
nakit i dr.).
Ugovorena vrednost slui kao pretpostavka vrednosti
unitene stvari.
Osigurava moe da dokazuje da je ugovorena vrednost
znatno iznad stvarne vrednosti (l. 925. s. 6 ZOO).

-Nova vrednostNaknada se odreuje prema vrednosti nove stvari bez

odbitka amortizacije.
U nekim osiguranjima je mogua samo ovakva naknada
(osiguranje stakla od loma, robe u hladnjaama).
Moe se ugovoriti naknada delimine tete na novu
vrednost (npr. ne odbija se amortizacija kada se ugrade
novi delovi prilikom opravke oteene stvari).
Za osiguranje na novu vrednost plaa se vea premija.

2. Visina prouzrokovane tete

Naknada iz osiguranja je odreena vrstom i visinom
prouzrokovane tete. U svakom konkretnom sluaju se
utvruje visina nastale tete. Kada se radi o veim
tetama angauju se strunjaci posebne struke
(graevinski inenjeri kod tete na graevinskim
objektima, mainski inenjeri kod teta usled loma
maina i dr.) Kod procene visine tete pokrivene
osiguranjem od graanske odgovornosti primenjuju se
pravila graanskog prava. Izmakla dobit se takoe
procenjuje prema pravilima graanskig prava.
Osiguranjem je pokrivena dobit koja bi bez osiguranog
sluaja zaista nastala.

3. Suma osiguranja
Naknada iz osiguranja moe iznositi najvie do
sume osiguranja. Ako suma osiguranja nije
naznaena smatra se da je osiguranje
zakljueno na stvarnu vrednost osigurane stvari
odnosno punu vrednost osiguranog imovinskog
interesa.
Obaveza osiguravaa moe biti iznad sume
osiguranja radi pokria trokova spasavanja i
spreavanja OS (l. 926. ZOO).

U osiguranju od graanske odgovornosti suma

osiguranja se utvruje u ugovoru po izboru UO. Visina
sume se utvruje na osnovu pretpostavke o visini tete
koja nekome moe da se nanese. Ona ne zavisi od
vrednosti stvari jer to u ovom osiguranju nije mogue
(rizik odgovornosti ugroava imovinu UO kao takvu a ne
neku odreenu stvar). Osiguranje moe biti i
neogranieno.
Osigurava u ovom osiguranju pokriva trokove spora o
osiguranikovoj odgovornosti (pravna zatita) ali u
granicama sume osiguranja (l. 940. ZOO).

III. Procenjivanje i isplata naknade iz

osiguranja
1. Oblik naknade
a) Naknada u novcu
Po pravilu osigurava isplauje naknadu u novcu,
izuzetnu u naturi.
Naknada se moe isplatiti u dinarima ili devizama
u saglasnosti sa odgovrajuim propisima (u
ugovore se moe uneti tzv. devizna klauzula.
Dozvoljeno je plaanje naknade u devizama ako
se i premija plaa u devizama.)

b) Naknada u naturi
Retko se sree u praksi osim kod nekih osiguranja (npr.
osiguranja stakla, osiguranja motornih vozila kada
osigurava uplati cenu za nabavku novog vozila, ili
isporui osiguraniku drugo vozilo).
Naknada u naturi je pravo osiguravaa, a ne njegova
obaveza. On u svakom konkretnom sluaju moe da
odlui da li e isplatiti tetu u novcu ili naturi. Ako ima
svoju servisnu radionicu npr. njemu vie odgovara da se
vozilo opravi nego da isplati novani iznos potreban za
opravku.

2. Naputaj (abandon)
Opte je pravilo u osiguranju da oteena stvar
posle nastanka OS ostaje osiguraniku. Moe se
ugovoriti da osiguranik stvar prepusti
osiguravau i da od njega zahteva punu sumu
osiguranja (to se najee prihvata u
transportnim osiguranjima).

3. Vrednost ostatka
Totalna teta se obraunava se prema
vrednosti stvari koja se potom umanjuje
za vrednost ostatka. Ako ostaci nemaju
vrednost naknada se ne moe umanjiti.

Kada se radi o deliminoj teti naknada se utvruje na

na dva naina:
1. na osnovu vrednosti nunih trokova opravke stvari i
2. na osnovu vrednosti cele stvari uz odbijanje od te
vrednosti vrednost koja ostaje posle OS.
U praksi naih osiguravaa pokrivaju se trokovi opravke
(na osnovu rauna o kupovini delova i pruenih usluga ili
predrauna trokova).
Po pravilu se odbija amortizacija i vrednost ostatka.

4. Poboljanje oteene stvari posle opravke

Osigurava ne moe da odbije od naknade
vrednost poboljanja stvari, osim ako prelazi
okvire normalnog poboljanja to se utvruje u
svakom konkretnom sluaju.

5. Smanjenje prometne vrednosti

Osigurava po pravilu ne uveava naknadu za
iznos smanjene trine vrednosti vozila posle
opravke. Meutim, u osiguranju graanske
odgovornosti osigurava oteenom priznaje i
ovu tetu jer se na obeteenje treih lica
primenjuju propisi o graanskoj odgovornosti, a
ne uslovi osiguranja.

IV. Vie OS u periodu osiguranja i

naknada iz osiguranja
Osiguranjem su pokriveni svi osigurani sluajevi nastali u
periodu osiguranja, suma osiguranja se ne smanjuje
posle svake isplate naknade.
U optim uslovima za osiguranje graanske
odgovornosti predvia se da jedan osigurani sluaj
predstavljaju sve tete koje su posledica istog uzroka
(serijske tete). Ovo ogranienje je uneto jer se u praksi
svaka teta smatrala jednim OS to obavezu
osiguravaa ini nepodnoljivom, posebno kada su po
jednom OS predviene velike sume.

V. Uee osiguranika u teti (franiza)

1. Apsolutna (odbitna) franiza: osiguranik snosi

uvek deo tete.

2. Integralna franiza: osiguranik snosi deo tete samo
onda kada je nastala teta nia od ugovorenog iznosa.
Odbitna i integralna franiza izraene su u apsolutnom
iznosu i zovu se jo i fiksna franiza.
Trei oblik franize je proporcionalna. Osiguranik
uestvuje u teti u ugovorenom procentu od iznosa tete
(5%; 10%; 20%). Procenat uea je vei to je rizik vei:
npr. rizik zagaivanja ivotne sredine; proizvodi sa
nedostatkom; nuklearni rizici i dr).
Mogu je otkup franize.

VI. Nadosiguranje (l. 932. ZOO)

1. Pojam i vrste nadosiguranja
Nadosiguranje postoji kada suma osiguranja
premauje vrednost osigurane stvari.
Savesno nadosiguranje: npr. kada UO nije
znao pravu vrednost stvari ili se vrednost stvari
u toku trajanja osiguranja smanjila.

Nesavesno nadosiguranje: UO namerno zakljui

osiguranje na veu vrednost da bi ostvario naknadu veu

od vrednosti stvari.

2. Posledice nadosiguranja
a) Savesno nadosiguranje : ugovor ostaje na snazi, suma
osiguranja se smanjuje do stvarne vrednosti osigurane
stvari (i premija se srazmerno smanjuje). Smanjenje ima
dejstvo za budunost pa osiguravau ostaje premija koju
je naplatio i premija za tekui period osiguranja jer se
smanjenje sprovodi za naredni period osiguranja.

b) Nesavesno nadosiguranje: ugovor o

osiguranju je nitav, osiguranik ne moe
zahtevati naknadu iz osiguranja, ako je dobio
naknadu mora da je vrati. Osigurava ima pravo
da zadri ve uplaene premije i da zahteva
plaanje premije za tekui period.
U praksi osiguranja osiguravai retko zahtevaju
ponitenje ugovora ( osiguranik ne moe da
zahteva vie od vrednosti stvari, a plaanmje
vee premije smatra se ve dovoljnom
sankcijom).

Podosiguranje
VII. Podosiguranje
1. Pojam i posledice podosiguranja
Podosiguranje postoji kada je suma osiguranja
manja od vrednost osigurane stvari. Kod takvog
osiguranja iznos naknade koju duguje
osigurava se smanjuje srazmerno, osim ako
nije drugaije ugovoreno (primena pravila
proporcionalnosti). Kada je teta totalna
naknauje se do sume osiguranja.
Do podosiguranja moe doi i u toku trajanja
osiguranja kada se vrednost stvari povea.

2. Odstupanje od pravila proporcionalnosti

a) klauzula tolerancije
b) klauzule o iskljuenju naela
proporcionalnosti
c) osiguranje najvee vrednosti
d) osiguranje na prvi rizik
e) osiguranje na bazi faktora podosiguranja
f) flotantno osiguranje

Subrogacija
I. Pojam i cilj subrogacije
Osigurava ima pravo da, poto isplati naknadu iz
osiguranja svom osiguraniku (ili treem licu u osiguranju
graanske odgovornosti), podnese regresni zahtev od
lica koje je odgovorno za tetu (kod osiguranja od
graanske odgovornosti to je solidarni dunik).
Cilj prava na subrogaciju je da se ouva naelo
obeteenja i da tetnik odgovara za tetu koju je
prouzrokovao.

II. Uslovi za subrogaciju

1. Isplata naknade naknade iz osiguranja
osiguraniku (ili treem licu)
- 2. Postojanje prava osiguranika na
naknadu tete od odgovornog lica

III. Dejstva subrogacije

1. Osigurava stie pravo na subrogaciju im je
isplatio naknadu svom osiguraniku.
2. Na osiguravaa pralaze sva prava koja
osiguranik ima prema odgovornom licu.
3. Odgovorno lice moe da istakne sve
prigovore koje ima prema osiguraniku koji su
mogli da se istaknu u momentu plaanja
naknade iz osiguranja (npr. zastarelost,
podeljena odgovornost).

4. Regresni zahtev osiguravaa zastareva

u roku u kome zastareva i odtetni zahtev
osiguranika prema treem odgovornom
licu. Rok zastarelosti je tri godine od
saznanja za tetu i uinioca. Ako je teta
prouzrokovana krivinim delom regresni
zahte zastareva kad istekne vreme
odreeno za zastarelost krivinog gonjenja
(jer u tom roku zastareva i pravo
osiguranika prema odgovornom licu).

IV.Obim subrogacije
Osigurava moe da zahteva samo iznos
koji je platio osiguraniku i to do iznosa koji
odgovorno lice duguje osiguraniku.
Ako naknada iz osiguranja nije pokrila
celokupnu tetu osiguranika ovaj moe da
se za razliku obrati odgovornom licu pre
osiguravaa.

V. Odstupanje od subrogacije
Osigurava nema pravo na subrogaciju prema
licima koja su u bliskom srodnikom ili
ekonomskom odnosu sa osiguranikom (lice u
srodstvu u pravoj liniji sa osiguranikom; lice za
ije postupke osiguranik odgovara; lice koje sa
osiguranikom ivi u istom domainstvu; lice koje
je radnik osiguranika), osim ako su ova lica tetu
prouzrokovala namerno. Meutim, ako ova lica
imaju osiguranje od graanske odgovornosti
osiguravaa moe da se regresira od njihovog
osiguravaa.

VI. Ometanje prava subrogacije

Ako osiguranik svojom krivicom u celini ili
delom onemogui ostvarenje prava
osiguravaa na subrogaciju ovaj se u
odgovarajuoj meri oslobaa svoje
obaveze prema osiguraniku.