Pripremanje nastavnika za nastavu

-Nastava je slozena I delikatna drustvena delatnost povezana sa vaspitanjem i

obrazovanjem. Nacin na koji ce se osoba razviti u mnogome zavisi od nacina i
kvaliteta pripremanja nastavnika za nastavu. Nastavnik dobija veliki broj razlicitih
individua koje mora da obrazuje i vaspita i na kraju formira od njih licnosti.
Priprema za nastavu je stalan proces koji se odvija u isto vreme kad i nastavni rad i
njegov je deo. Iako je ovo stalan proces u n jemu se izdvajaju neke karakteristike u
odnosu na vreme,program i tehniku nastavnikovog pripremanja:
-pripremanje za novu skolsku godinu ( globalno ili godisnje pripremanje)
-pripremanje u toku skolske godine za pojedinu nastavnu temu (tematsko)
-pripremanje za pojedine nastavne jedinice odnosno nastavni cas-(lekcijsko)
PRIPREMANJE ZA NOVU SKOLSKU GODINU
obuhvata :
-

proucavanje programa po kom ce se raditi

prikupljanje strucne literatura
izbor i upoznavanje udzbenika
nabavljanje i izradjivanje nastavnih sredstava
upoznavanje programa skolskih radio-emisija i tv emisija
prikupljanje raznih izvora za nastavne sadrzaje
proucavanje skolske dokumentacije
upoznavanje skolske administracije koju ce nastavnik voditi
izrada godisnjeg plana

Svaka priprema vremesnki prethodi nastavnom radu tako da se ova odvija pre
pocetka skolske godine. Tada se odrzavaju i sednice nastavnickog veca.
Pripremanje za novu skolsku godinu (NSG) povezano je sa izradom godisnjeg plana
rada tj makroplana.
Planiranje je specificna stvaralacka intelektualna aktivnost kojom covek na temelju
poznavanja svog posla snagom intelekta unapred projektuje delatnost sa obzirom na
rezultate koje zeli postici radom (JAKO JE RETARDIRANO)
Planiranju mora prethoditi upoznavanje nasstavnog plana i programa kao i uslova u
kojima skola radi.
Ovo planiranje je predvidjeno za duzi vremenski rok, jednu sk. godinu pa se ono
zove globalno, priblizno, orijentacijsko ili makroplaniranje.

Koraci godisnjeg planiranja:

1) iz nastavnog programa se izdvoji osnovna tematika i prave se naslovi
nastavnih tema. Tako se stice priblizna slika o broju nastavnih tema
2) Nastavne teme se rasporede u logicki niz od prve do poslednje za raspon od
jedne sk. godine, tavnomerno, po mesecima.
3) Uz naslove tema potrebno je naznaciti i okvirni sadrzaj izdvojenih tema da bi
se dobila orijentacija
4) Poznajuci ukupan fond radnih sati odredjuje se broj sati za pojedinu temu
iskazujuci pri tome broj sati za SVE komponente nastavnog procesa
5) Mogu se takodje navesti i specificni izvori znanja na kojima ce ucenici raditi,
imenovati materijal i mesto na kom ce se raditi.
Time se dobija godisnji plan. Ovim planom se dobija i plan rada za manja vremenska
razdoblja (polugodista, kvartali, meseci)
Godisnji plan izradjuje svaki nastavnik za svoj predmet ali je potrebna saradnja sa
ostalim N da bi se uskladio redosled tematike i korelacija medju predmetima.
Pravljenje plana podrazumeva pisanje. Neki N pis una obicnom papiru. U nekim
skolama postoji zidni tabelogram ili kartogram za odredjeno vr.razdoblje. Neki
izdavaci imaju posebne formulare za izradu planova.
Postoji razlika izmedju godisnjih i tematskih planova. U godisnjem je bitna osnovna
tematika ukratko a tematski plan je plan za obradu pojedinih tema.
PRIPREMANJE U TOKU SKOLSKE GODINE
N se oslanja na tematski i godisnji plan i zna tacno kada ce koju temu obradjivati,
kojim redom i koliko dugo. Pre zapocinjanja nove teme N mora dobro znati njen
sadrzaj i iskladiti broj sati i dimenzije: ekstenzitet, intenzitet i logicku strukturu.
Zatim rasclanjuje sadrzaj pojedine teme na nastavne jedinice.
Ova priprema se desava neposredno pre obrade teme i svaki nastavnik se priprema
samostalno.
Ovakovo planiranje je znatno detaljnije i preciznije pa se zove jos i mikroplan,
detaljni, precizni, operativni, kratkorocni plan.
Ovo pripremanje ima vise strana :
-strucna ili sadrzajna priprema
-pedagoska priprema
-organizacijska i materijalno-tehnicka priprema
-psiholoska priprema

STRUCNA ILI SADRZAJNA PRIPREMA

-predstavlja temeljno upoznavanje sadrzaja koji ce izlagati
-zahteva konstantno strucno usavrsavanje jer N mora pravilno izloziti, objasniti,
odgovoriti na pitanja, uprostiti da bi U razumeti a to moze samo ako solidno poznaje
sadrzaje i suvereno vlada njima.
Razvojem nauke i tehnike unose se i novi sadrzaji koje N gotovo nikada nije proucio
pa ih zbog izvodjenja nastave mora samostalno upoznati. Zatim N unosi nove
elemente u sadrzaj, koriguje stare, osvezava sta je naucio, nalazi nove modernije
primere, dakle neprestano se usavrsava u struci.
Izvori za strucno pripremanje su strucna literatura (clanci ili knjige). Udzbenici nisu
prikladan izbor za strucno pripremanje N jer su prilagodjeni ucenicima. ALL IN ALL N
mora da pokaze apsolutno vladanje nastavnim sadrzajem.
PEDAGOSKA PRIPREMA
-pedagoso projektiranje nastavnog rada, najefikasniji nacini za obradjivanje sadrzaja
u razlicitim etapama nastave. Strucna priprema podrazumeva STA ce se obradjivati
a pedagoska KAKO.
KOMPLEKS DIDAKTICKIH POSTUPAKA je veoma bitan i ima sledece elemente:
-

didakticko preradjivanje naucnih sadrzaja radi pravilnog dimenzioniranja

nastavne jedinice sa obzirom na ekstenzitet, intenzitet i logicku strukturu
sadrzaja
organizacijsko strukturisanje nastavnog procesa i asdrzaj pojedine etape
izbor adekvatnih izbora znanja za upoznavanje bnastavnih sadrzaja
pravilno graduiranje toka izlaganja
izbor aktivnosti za uvezbavanje i osiguravanje pomagala za rad
izbor sadrzaja za produktivno ponavljanje
projektiranje izvodjenja oihedube etape sa obzirom na spoznajnu, psiholosku i
metodicku stranu nastav e
predvidjanje didaktickih sistema nastave
odabiranje sadrzajnih elemenata za vaspitanje
pripremanje zadataka za samostalan rad U u nastavi i izvan nje
postovanje didaktickih principa
pojedinosti od kojih zavisi ekikasan nacin rada

OVO JE UZAS
N treba da pokaze stvaralacke i kreativne sposobnosti, da na razlicite nacine
oblikuje i prezentuje razlicite nastavne sadrzaje sto zahteva posebno razmisljanje
i pripremu.
Pedagosko obrazovanje je steceno u toku studija ali je neophodno i stalno
ped.usavrsavanje i stalne pripreme. N mora posedovati kompletno pedagosko

znanje i sposobnosti, stalno imati na umu sve elemente nastvnog procesa. ALL
IN ALL to je efikasno rukovanje vec stecenim znanjima i sposobnostima sto je
ujedno i razlika izmedju pedagoske i strucne pripreme.
ORGANIZACIJSKA I MATERIJALNO-TEHNICKA PRIPREMA
-stvaranje uslova za normalno funkcionisanje nastave uredjenje radnog mesta,
pripremanje, provera tehnologije, aranziranje nast. sredstava I pomagal,
izradjivanje jednostavnih nastavnih sredstava (crteza na papiru ili tabli) itd.
PSIHOLOSKA PRIPREMA
-moraju se savladati neprijatna osecanaj I stvoriti osecaj sigurnost. DObra
strucna, pedagoska i materijalno tehnicka priprema osiguravaju psiholosku
pripremu jer stvaraju osecaj sigurnosti.
TEHNIKA PRIPREMANJA
Priprema se mora izvoditi ekonomicno i z ato se upotrabljavaju razna pomagala
poput RADNE MAPE, BELEZNICE I PISMENE PRIPREME ZA CAS.
Radna mapa-u nju se unose razni tekstovi, graficki i slikovni materijal, beleske,
koncepti, skice. Ima dobru preglednosti i moze se izradjivati po predmetima
(predmetne mape) ili po tmame (tematske). Predstavlja jednostavan nacin da se
sacuvaju svo podaci ali se mora sa vremena na vreme sredjivati.
Beleznica- unose se razni podaci, skiciraju sadrzaji, pregled podataka, napomene o
didaktickim postupcima, pisu se zadaci za samostalan rad itd. U njima se ne moze
prikupljati materijal. U beleske se unosi sve po vremenskom redu sto nije uvek
logicki sled (mana) pa je potrebno i njih srediti. Moze se podeliti po predmetima
(razredni N) ili po temama (predmetni N).
Pismena priprema za cas- plan rada, koncept, nacrt, pismena projekcija nastavnog
rada za taj cas. Moze biti opsirna ili kratka. Na opsirnoj je zapisan i sadrzaj koji ce
izlagati i metodicki nacin rada. Kraca je u vidu skice. Ni jedna priprema se ne sme
citati i diktirati ucenicima.
Postoji mogucnost odstupanja od plana ako U nesto ne shvate dobro ili N ima nekih
tehnickih problema ali to ne sme u velikoj meri biti odstupanje od plana.
OVO JE JAKO GLUPO.