2 D PROJEKTOVANJE

AutoCAD 2002
-

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

SADRAJ
AUTOCAD 2000 2D PROJEKTOVANJE.............................................................5
RADNO OKRUENJE PROGRAMA AUTOCAD ................................................7
OSNOVNA PODEAVANJA RADNOG OKRUENJA .......................................7
Grafiki editor programa AutoCAD ........................................................................11
Tastatura ...................................................................................................................13
Specijalni znaci ........................................................................................................14
Funkcijski tasteri ......................................................................................................14
CONTROL (Ctrl) taster ...........................................................................................15
Tasteri za upravljanje kursorom...............................................................................15
OSNOVNI ENTITETI ..............................................................................................16
Crtanje taaka (komanda POINT)............................................................................16
Crtanje linija (komanda LINE) ................................................................................17
Crtanje beskonane linije - prave (komanda XLINE) .............................................20
Crtanje poluprave (komanda RAY) .........................................................................21
Crtanje viestruke "duple" linije (komanda MLINE) ..............................................21
Crtanje polilinije (komanda PLINE)........................................................................22
Definisanje granice (komanda BPOLY) ..................................................................23
Crtanje SPLINE-ova (komanda SPLINE) ...............................................................24
Crtanje lukova (komanda ARC)...............................................................................24
Crtanje krunica (komanda CIRCLE)......................................................................25
Crtanje elipse (komanda ELLIPSE).........................................................................25
Crtanje ispunjenih koncentrinih krunica ili prstenova (komanda DONUT)........26
Crtanje pravougaonika i kvadrata (komanda RECTANGLE) .................................26
Crtanje pravilnih poligona mnogougaonika (komanda POLYGON) ...................27
KOMANDE ZA EDITOVANJE (IZMENE) NA CELIM OBJEKTIMA...........28
Odreivanje izgleda taaka - objekata tipa POINT (komanda PDMODE) ............28
Odreivanje veliine taaka - objekata tipa POINT (komanda PDSIZE) ...............29
Odreivanje tipa linije (komanda LTYPE)..............................................................29
Definisanje stila viestruke "duple" linije (komanda MLSTYLE)..........................33
Manipulisanje pojedinim segmentima polilinije (komanda PEDIT).......................34
Editovanje SPLINE krivih (komanda SPLINEDIT)................................................35
Brisanje elemenata na crteu (komanda ERASE) ...................................................35
Kopiranje elemenata (komanda COPY) ..................................................................36
"Slika u ogledalu" (komanda MIRROR) .................................................................37

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Pomeranje elemenata u okviru crtea (komanda MOVE) .......................................37

Crtanje paralelnih elemenata (komanda OFFSET)..................................................38
Crtanje niza istovetnih objekata (komanda ARRAY) .............................................39
Rotiranje izabranih objekata (komanda ROTATE) .................................................42
Ponavljanje naredne komande (komanda MULTIPLE) ..........................................43
Promena veliine objekata na crteu - skaliranje (komanda SCALE).....................43
Rastezanje objekata (komanda STRETCH).............................................................44
Promena duine elemenata (komanda LENGTHEN)..............................................44
Skraivanje linija do graninog elementa (komanda TRIM)...................................45
Produavanje lukova i linija do graninog elementa (komanda EXTEND)............46
Rezanje elementa na vie delova i brisanje dela elementa (komanda BREAK) .....47
"Obaranje" ivica (komanda CHAMFER) ................................................................48
Povezivanje dva elementa lukom - kreiranje zaobljenih ivica (komanda FILLET) 49
Izmene postojeih elemenata (komande CHANGE, CHPROP) .............................50
VIZUALIZACIJA I KRETANJE PO CRTEU ...................................................52
Zumiranje slike (komanda ZOOM) .........................................................................52
Definisanje pogleda na crte ....................................................................................54
Definisanje take iz koje se posmatra crte (komanda VPOINT) ...........................54
Korienje unapred definisane take pogleda na crte (komanda DDVPOINT) ....55
Ortogonalan pogled na crte (komanda PLAN) ......................................................56
Definisanje, imenovanje i upotreba definisanih pogleda (komanda VIEW) ...........57
Definisanje pravca pogleda u 3D prostoru (komanda CAMERA) ..........................60
"Kretanje" po crteu (komanda PAN)......................................................................61
Prikazivanje vie pogleda istovremeno (komanda VPORTS).................................61
Definisanje stepena preciznosti prikazivanja crtea (komanda VIEWRES) ...........63
"Osveavanje" ekrana (komande REDRAW, REDRAWALL ) .............................63
Regenerisanje crtea ( komande REGEN, REGENALL, REGENAUTO ) ............64
Pogled na crte "iz vazduha" (komanda DSVIEWER) ...........................................65
POMO PRI CRTANJU..........................................................................................67
Podeavanja specifinih vidova pomoi pri crtanju (komanda DSETTINGS) .......67
BLOKOVI I NJIHOVO "UMETANJE" U CRTE .............................................74
Stvaranje blokova od grupa objekata (komande BLOCK, WBLOCK) ..................74
Vraanje objekata pretvorenih u blok i obrisanih objekata (komanda OOPS)........76
Umetanje blokova u crte (komande BASE, INSERT, MINSERT) .......................77
Rastavljanje i modifikovanje bloka (komanda EXPLODE)....................................79
Grupisanje objekata (komanda GROUP).................................................................80
UNAKRSNO POVEZIVANJE CRTEA...............................................................81
Povezivanje meu crteima (komande XREF, XBIND) .........................................81

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

SLOJEVI (LAYER) ..................................................................................................85

Organizovanje informacija uz pomo slojeva..........................................................85
Definisanje sloja (komande LAYER, DDLMODES)..............................................85
Dodeljivanje boje sloju ............................................................................................88
Dodeljivanje tipova linija slojevima ........................................................................89
Kontrolisanje boje i tipa linije objekata u bloku......................................................89
Kontrola osobina slojeva preko palete Object Properties .......................................89
Beleenje postupaka rada.........................................................................................90
PISANJE I MODIFIKOVANJE TEKSTA.............................................................91
Ispisivanje i rad sa paragrafima teksta (komanda MTEXT)....................................92
Ukljuivanje ili iskljuivanje prikaza teksta na ekranu (komanda QTEXT)...........96
Biranje eljenog tipa slova fonta (komanda STYLE)...........................................97
Modifikovanje postojeeg teksta (komanda DDEDIT) ...........................................98
Provera pravopisa postojeeg teksta (komanda SPELL) .........................................99
OSOBINE OBJEKATA I ATRIBUTI...................................................................101
Kreiranje atributa (komande ATTDEF i DDATTDEF) ........................................103
Kontrola naina prikazivanja atributa (komanda ATTDISP) ................................105
Modifikovanje postojeeg atributa.........................................................................105
RAFIRANJE ..........................................................................................................106
Priprema za rafiranje ............................................................................................106
rafiranje (komande BHATCH i HATCH) ...........................................................106
KOTIRANJE............................................................................................................111
Stilovi kotiranja (komanda DIMSTYLE) ..............................................................111
Linearno kotiranje (komanda DIMLINEAR) ........................................................123
Kotiranje paralelno objektu (komanda DIMALIGNED).......................................124
Primena koordinatnog kotiranja (komanda DIMORDINATE) .............................124
Kotiranje poluprenika (komanda DIMRADIUS).................................................125
Kotiranje poluprenika (komanda DIMDIAMETER)...........................................126
Kotiranje uglovnih veliina (komanda DIMANGULAR).....................................127
Paralelno kotiranje (komanda DIMBASELINE)...................................................127
Redno kotiranje (komanda DIMCONTINUE) ......................................................128
Brzo (intuitivno) kotiranje (komanda QDIM) .......................................................129
Kotiranje primenom pokazivaa (komanda QLEADER) ......................................130
Ispisivanje simbola i veliina tolerancije (komanda TOLERANCE)....................132
Obeleavanje centra krunice ili luka (komanda DIMCENTER) .........................135
Editovanje kota (komanda DIMEDIT) ..................................................................136

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

AUTOCAD 2000 2D PROJEKTOVANJE

AutoCAD je mona platforma za 2D crtanje i 3D modeliranje koja automatizuje pojedine postupke
projektovanja i obezbeuje potrebne digitalne alate koji omoguavaju obuenom korisniku da svoju
panju fokusira na projekat a ne na sam softver. Arhitekte, inenjeri, urbanisti i strunjaci iz mnogih
drugih oblasti vezanih za projektovanje koriste AutoCAD za kreiranje, auriranje, pregledanje,
prikazivanje, upravljanje i tampanje preciznih tehnikih crtea i druge tehnike dokumentacije sa
obiljem dodatnih informacija.
Tvorci programskog paketa za projektovanje AutoCAD organizovali su rad u programu tako da
zadovolje potrebe najireg kruga korisnika i da pokriju najiru lepezu ue strunih oblasti u kojima
ovaj paket moe da nae svoju primenu. Zbog ovakvog koncepta, paket zahteva znaajnije napore
od strane korisnika u procesu obuavanja.
Kroz poslednje verzije ovog paketa Autodesk je uinio AutoCAD platformom na kojoj se baziraju
okruenja koja mnogo ue specijalizovano pokrivaju odreene oblasti projektovanja. Tako su za
razliite potrebe projektovanja razvijeni:

Autodesk Architectural Desktop sjedinjava sve alate potrebne za kreiranje i izradu 2D i 3D

arhitektonskih modela, i praenje i upravljanje ivotnim ciklusom graevine;
AutoCAD Mechanical okruenje prilagoeno izradi 2D mainskih projekata, crtea,
tehnolokih proizvodnih postupaka i prorauna;
AutoCAD Mechanical Desktop radno okruenje za izradu 3D mainskih projekata,
modeliranje, analizu naponskih stanja materijala i delova razliitim metodama i izradu
tehnolokih postupaka proizvodnje;
Autodesk Land Desktop moan alat za izradu mapa, planova i vizualizaciju zemljita za
strunjake iz oblasti mapiranja, kartiranja, graevine, urbanizma i ureenja zemljita. Uz ovaj
paket se esto koriste dodaci (ekstenzije) kao to su Civil Design (specijalizovan alat za analizu
terena, trasiranje i projektovanje puteva, infrastrukture vodovodne i kanalizacione mree i sl.) ili
Autodesk Survey (dodatak AutoCAD-u koji omoguava direktnu komunikaciju sa vie od 60
vrsta mernih instrumenata kao to su GPS pozicioneri ili digitalni laserski merai, i unos
izmerenih podataka direktno u projekat);
Autodesk Map alat optimizovan za izradu preciznih mapa i GIS analizu (geographic
information system), koji sadri alate za kreiranje, izradu i odravanje mapa i drugih geografskih
informacija. U radu se oslanja na korienje savremenih tehnologija kao to je satelitsko
snimanje zemljine povrine sa ogromnim uveanjima ili GPS (global positioning system).

Svaki od ovih proizvoda nudi sve to nudi i sam AutoCAD kao bazna platforma uz dodatak alata
specifinih za odreenu oblast projektovanja koji omoguavaju efikasniji rad. S obzirom da su
nabrojana okruenja izgraena na istoj platformi, izmeu njih je mogue razmenjivati podatke.
Kada smo ve spominjali specijalizovane pakete, a s obzirom na temu ovoga kursa moda je
korisno da spomenemo i verziju AutoCAD-a koja nosi oznaku LT, odnosno LITE. Ova "olakana"
verzija AutoCAD-a osiromaena je za funkcije 3D modeliranja, ali je u 2D domenu funkcionalna
koliko i osnovni paket. Prednosti se pre svega ogledaju u znatno manjoj veliini ovoga paketa i
neto niim hardverskim zahtevima.

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Sam AutoCAD je mogue u prilinoj meri prilagoditi konkretnim potrebama neke strune oblasti
preko eksternih aplikacija, modula i biblioteka koji se u odreenoj meri integriu u osnovni paket. S
obzirom na dugu tradiciju paketa AutoCAD i visokom mestu koje je po popularnosti uvek zauzimao
meu projektantima svih specijalnosti, tokom vremena je razvijen ogroman broj biblioteka koje u
velikoj meri olakavaju i ubrzavaju rad.
Koncept koji je novim korisnicima obino prilino neshvatljiv je da se AutoCAD ne sme posmatrati
samo kao program koji omoguava crtanje tehnikih crtea, kroz prosto slaganje elemenata, onako
kako se to radi i "runo", tj. kada crtamo na papiru. Kroz svojih 15-ak verzija AutoCAD je izrastao i
otiao mnogo dalje od toga. Uz veliki broj eksternih modula on predstavlja programsko okruenje
kroz koje se proces projektovanja potpuno zaokruava, kroz sve svoje faze. To znai da se "crtei"
uraeni u AutoCAD-u, objekti konstruisani u njemu, povrine, konstrukcije (nosee, reetkaste),
opne, ljuske, stubovi, zidovi i sl. koriste kao ulazni podaci za fazu prorauna, gde je uz korienje
eksternih datoteka koje nose podatke o materijalima, njihovim fizikim i hemijskim osobinama,
mogue zadavati najrazliitije tipove optereenja, proizvoljno ih postavljati i kombinovati, menjati
materijale i na osnovu dobijenih rezultata korigovati prvobitno reenje, pratiti kako se veliine
opetreenja i napona menjaju po presecima profila, a sve to u potrazi za optimalnim reenjem. Broj
metoda prorauna kojima se ovakvi modeli mogu podvrgnuti je ogroman, a o ubrzanju procesa
prorauna u odnosu na "runi" postupak bespredmetno je i govoriti.
Mnogi novi korisnici AutoCAD tvrde da se primenom ovog paketa ipak ne ubrzava proces
projektovanja, pa ak ni sam proces crtanja. Sticanjem odreenog stepena rutine, za ta je potrebno
vreme, ovi korisnici dolaze u fazu u kojoj priznaju da se izrada projektne dokumentacije ipak
znaajno ubrzava, ali se zasluge za to najpre pripisuju brzom korigovanju ve pripremljenih
projektnih reenja. Projektanti koji su dobro obueni za rad u AutoCAD-u, odavno su prestali da sa
stanovita brzine, porede "runi" nain projektovanja i proces projektovanja podran od strane
interaktivnih CAD paketa. Prednosti ne treba traiti u jednostavnom ubrzanju procesa
projektovanja, mada je ono za obuenog korisnika evidentno, ve u mogunosti da se u
raspoloivom vremenskom periodu analizira vei broj moguih varijanti. Izrada projektne
dokumentacije je prvi, ali verovatno i najmanji segment u kome paket AutoCAD nalazi svoju
primenu. Korisnicima koji savladaju tehnike programiranja unutar okruenja AutoCAD-a, otvaraju
se do sada nesluene mogunosti. Proces generisanja projektne dokumentacije i proces prorauna
sada se integriu, a vreme potrebno za njihovu izradu smanjuje se i za nekoliko redova veliina.

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

RADNO OKRUENJE PROGRAMA AUTOCAD

Na poetku ovog kursa korisnik e se upoznati sa izgledom programa AutoCAD, njegovim
vizuelnim imidom, interfejsom i nainom na koji se preko njega komunicira sa korisnikom. Vano
je napomenuti da je AutoCAD, kao i veina savremenih Windows programa veoma prilagodljiv
korisniku, odnosno u velikoj meri je mogue uticati na izgled ekrana u toku rada. Ovde e biti
prikazana neka od standardnih podeavanja i objanjeni osnovni elementi, a detaljno prilagoavanje
je preputeno korisniku u nekoj od kasnijih faza obuavanja i njegovih specifinih potreba.
to se tie komunikacije sa korisnikom, stvar je prilino slina. Vrlo je vano odmah na poetku
rei da ne postoji univerzalan i "obavezan" nain kako se neto radi. Kroz upoznavanje sa
programom korisnik e videti da se svaki zadatak moe reiti na mnogo razliitih naina. Da bi
mogao da improvizuje, korisniku je pre svega potrebno poznavanje osnovnih mogunosti i komandi
AutoCAD-a i odreen stepen rutine, koji e se izgraditi kroz praktine primere i vebe. Sigurno je
da svaki obuen korisnik kroz sticanje iskustva izgradi i svoj specifian stil rada. Bilo da vam
najvie odgovara da sa programom komunicirate miem, preko tastature ili table za digitalizaciju,
da ste navikli da elemente kombinujete na ovaj ili onaj nain krajnji rezultat rada mora biti isti
uspeno obavljen posao.

OSNOVNA PODEAVANJA RADNOG OKRUENJA

Nakon aktiviranja programa AutoCAD, pojavljuje se okvir za dijalog StartUp, pomou koga je
korisniku omogueno da odmah na poetku rada moe podesiti radno okruenje ili samo proveriti
ta AutoCAD nudi od opcija za podeavanje istog. U vrhu okvira za dijalog StartUp dominiraju
etiri velike ikone ije su funkcije objanjene u daljem tekstu.
Open a drawing ikona u
prozoru
za
dijalog
omoguava korisniku da
nastavi rad na prethodno
snimljenom crteu, tako to
e ga izabrati iz postojee
liste ili ga pozvati sa
proizvoljne lokacije na
disku pritiskom na dugme
Browse.
Izgled
ovog
prozora za dijalog prikazan
je na slici 1a.

Slika 1a. Prozor za dijalog StartUp sa izabranom opcijom Open a Drawing

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Start from Scratch ikona
nudi korisniku mogunost
da zapone rad "od nule"
na novom crteu. Pri tome
je odmah na startu mogue
izabrati da li e na crteu
biti
koriene
anglosaksonske merne jedinice
za duinu (in i stopa) ili
metrike.
Izgled prozora za dijalog
StartUp sa izabranom
opcijom
Start
from
Scratch prikazan je na slici
1b.

Slika 1b. Prozor za dijalog StartUp sa izabranom opcijom Start from Scratch

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Use a Template opcija
omoguava korisniku da
zapone rad na crteu
koristei neke unapred
pripremljene
ablone
(templates). Mogue je
izabrati izmeu velikog
broja
ablona
koji
odgovaraju
razliitim
veliinama
papira
i
razliitim
standardima
kada
je
u
pitanju
prikazivanje
okvira,
zaglavlja, ali i mnogih
drugih
parametara
karakteristinih za neke od
kasnijih faza izrade crtea,
kao to su recimo stilovi
kotiranja o kojima e biti
Slika 1c. Prozor za dijalog StartUp sa izabranom opcijom Use a Template
vie rei kasnije u toku
ovoga kursa.

U prozoru desno od liste ablona prikazuje se umanjena slika ablona (preview template), a ispod
spiska ablona nalazi se linija Template Description u kojoj se prikazuju znaajni podaci za svaki
ablon. Treba napomenuti da je mogue koristiti kao ablon bilo koji prethodno sauvan crte u
AutoCAD-u, a njegovo pozivanje se u ovom sluaju vri pomou dugmeta Browse.
Izgled prozora za dijalog StartUp sa izabranom opcijom Use a Template prikazan je na slici 1c.
Opcija Use a Wizard je standardna Windows opcija koja omoguava podeavanje osnovnih
parametara budueg crtea preko tzv. arobnjaka (Wizard). Izgled ovog dijaloga prikazan je na slici
1d. Korisniku su na raspolaganju dva nivoa sloenosti arobnjaka i to kroz Advanced Setup
(napredna podeavanja) ili Quick Setup (brza podeavanja). Poto oba ova arobnjaka sadre vie
koraka, postupno emo ih opisati.

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Slika 1d. Izgled dijaloga Use a Wizard

Quick Setup Wizard omoguava korisniku da izvri najosnovnija prepodeavanja radnog

okruenja, pre nego uopte zapone rad na novom crteu. Ova podeavanja se vre kroz dva koraka:
Units omoguava korisniku da definie jedinice u kojima e raditi. Ovde se ne misli
prvenstveno na jedinice mere, kao to su na primer milimetri ili ini, ve na nain zapisa istih.
Najpreciznije objanjenje je ipak da modovi Engineering i Architectural operiu sa
anglosaksonskim jedinicama mere za duinu, dok modovi Decimal, Fractional i Scientific,
operiu sa metrikim jedinicama za duinu, i to u decimalnom zapisu, u vidu razlomaka ili
eksponencijalnom zapisu, respektivno. Zahtevana preciznost bilo kojeg od ovih naina
zapisivanja mera moe se podesiti kasnije iz programa o emu e vie rei biti kasnije.
Area omoguava korisniku da odredi veliinu radnog prostora, tj. veliinu crtea na kome e
raditi. Kao to to i AutoCAD sam preporuuje trebalo bi uneti cele jedinice mera sa kojima
radimo, dok e se vea preciznost dobijati korienjem decimalnih vrednosti za pojedine
veliine na crteu.
Advanced Setup Wizard omoguava korisniku da sa vie detalja utie na podeavanja radnog
okruenja u kome radi. Oblasti kroz koje ovaj arobnjak provodi korisnika su:
Units opcija je opisana prilikom korienja Quick Setup Wizard-a. Dodatna mogunost je da
korisnik u polju Precizion podesi potrebnu tanost mera u vidu broja decimala.
Angle omoguava korisniku da na vrlo slian nain odredi uglovne veliine kojima e se
zadavati i meriti veliine uglova na buduem crteu. Ponueni su: stepeni zapisani kao
decimalne vrednosti ili kao kombinacija stepen/minut/sekunda, gradijenti, radijani i prilino
neobian nain zapisivanja uglovnih veliina koji barata sa relativnim poloajem objekata koji
formiraju ugao u odnosu na strane sveta.
Angle Measure omoguava korisniku da definie pozitivan smer x-ose u odnosu na strane
sveta ili neki drugi proizvoljan pravac;

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Angle Direction omoguava korisniku da odredi smer rasta uglovnih mera. Ponuene su
varijante Clockwise u smeru kazaljke na satu i Counterclockwise u smeru suprotnom od
kazaljke na satu.
Area ova opcija je objanjena prethodno jer je potpuno identina onoj koju nudi Quick Setup
Wizard.
Izgled dijaloga kroz koji se podeava jedan od ponuenih parametara radnog okruenja prikazan je
na slici 1e.

Slika 1e. Podeavanje jednog od parametara okruenja (Angle Measure) pomou arobnjaka

Za kraj treba napomenuti da je mogue iskljuiti pojavljivanje dijaloga StartUp prilikom svakog
pokretanja programa AutoCAD. U donjem delu ovog dijaloga nalazi se opcija Show Startup dialog.
Ukoliko obriete potvrdu ispred ove opcije prilikom sledeeg startovanja AutoCAD nee prikazati
ovaj dijalog ve e otvoriti direktno grafiki editor. Kao to je ranije ve reeno i kasnije u toku
rada je mogue promeniti sve gore opisane parametre radnog okruenja ali i mnogo vie od toga.
Grafiki editor programa AutoCAD
Kroz ovo poglavlje korisnik e se upoznati sa organizacijom ekrana programa AutoCAD. Na slici 2.
prikazan je uobiajen raspored komponenti unutar grafikog editora u Windows okruenju. To su:

padajui meniji
palete sa alatkama
prostor za crtanje
zahtev za unos komandi i komandna linija i
statusna linija.

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Linija padajuih menija

Paleta sa alatkama Draw
(pokretna paleta)

Paleta sa alatkama Standard

Paleta sa alatkama Object Properties

Paleta sa alatkama Modify

(pokretna paleta)

Kursor

Prostor za crtanje
Koordinatni sistem
(UCS ikona)

Prostor za zahtev za unos

Komandna linija

Statusna linija

Slika 2. Tipian raspored elemenata AutoCAD grafikog editora

Moglo bi se rei da se radni prostor (ekran) programa AutoCAD sastoji iz pet najvanijih delova

Linija padajuih menija nalazi se iznad prostora za crtanje, na vrhu AutoCAD prozora i sadri
padajue menije iz kojih korisnik bira komande onako kako je to uobiajeno u Windows okruenju.
Palete sa alatkama sadre razne komande do kojih se dolazi preko ikona ili padajuih lista. Jedna
takva paleta je na primer Object Properties koja je prikazana na slici 2. Osnovna funkcija paleta sa
alatkama je da obezbede preglednost i omogue bri pristup funkcijama koje se esto koriste. Ove
palete mogu biti "vezane" za ivice prostora za crtanje ili se mogu postaviti bilo gde na povrini
AutoCAD prozora tako da "lebde" nad crteom, kada ih nazivamo pokretne palete sa alatkama.
Prostor za crtanje radna povrina zauzima najvei deo ekrana. Sve to korisnik nacrta vidi se na
tom mestu i predstavlja ekvivalent papiru u "runom" nainu crtanja. Pri pomeranju mia ili olovke
po tabli za digitalizaciju, primetiete da se po povrini za crtanje kree kursor (konanica) koji prati
te pokrete. Ovaj kursor omoguava korisniku da "pokae" na odreena mesta na prostoru za crtanje.
Prostor zahteva za unos nalazi se pri dnu ekrana, ispod prostora za crtanje. To je horizontalan,
"tekstualni" prozor preko koga AutoCAD vri komunikaciju sa korisnikom. Pored toga to se preko
njega prenose poruke i obavetava korisnik o akcijama koje su u toku, u ovom prozoru se belee i
sve prethodne akcije korisnika. Mogue je upotrebiti traku za pomeranje sadraja (eng. scroll bar)
na desnoj strani ovog prozora i prelistati svu prethodnu komunikaciju izmeu AutoCAD-a i

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------korisnika. Treba napomenuti da je prozor zahteva za unos mogue proiriti i prilagoditi potrebama
korisnika.
Statusna linija nalazi se na dnu ekrana ispod prostora za crtanje i prostora za zahtev za unos. Na
njoj korisnik za sve vreme rada moe da prati podatke o crteu. Na njenom levom kraju prikazuju se
trenutne koordinate poloaja kursora u prostoru za crtanje. Desno su "tasteri" koji omoguavaju
korisniku da ukljuuje i iskljuuje odreene funkcije koje pomau u toku crtanja (engl. drawing
aids).
U donjem levom uglu prostora za crtanje nalazi se UCS ikona, tj. ikona korisnikog koordinatnog
sistema (engl. user coordinate system). Ona omoguava orjentaciju na crteu, a postaje naroito
korisna pri izradi sloenih 2D ili 3D crtea. Slova X i Y sa unutranje strane strelica oznaavaju x i
y-osu. Slovo W oznaava da se nalazite unutar tzv. svetskog koordinatnog sistema (engl. world
coordinate system) o emu e biti vie rei kasnije.

Tastatura
Slovni tasteri se koriste za unoenje komandi AutoCAD-a i biranje potkomandi ili opcija unutar
komande. Na primer, ukoliko korisnik eli pomone informacije o nekoj komandi trebalo bi da
otkuca Help u komandnoj liniji i da pritisne taster <Enter>. Treba napomenuti da nije potrebno
posebno "ulaziti" u komandu liniju. im korisnik pone da kuca komandu ona e se automatski
unositi u komandu liniju, ukoliko naravno nije otvoren neki drugi, pomoni prozor za dijalog.
Slovni tasteri se koriste i za unoenje teksta u crte.
AutoCAD ima specifian nain na koji se pomou slovnih tastera biraju komande iz menija koji su
ponueni u tekstualnom reimu u prostoru za unos. Pogledajmo to na sledeem primeru. Ukoliko
AutoCAD prikae sledei prikaz, potrebno je izabrati neku od ponuenih opcija izmeu zagrada:
Specify start point or [Justification/Scale/STyle]:

Primetiete da su neka slova u imenima podopcije napisana velikim slovima. Za prve dve opcije to
su ujedno i poetna slova, a za opciju Style to su ST. Velika slova predstavljaju poziv odreene
komande sa tastature. Znai, ukoliko korisnik eli da pozove opciju Justification on e u prostor za
unos ukucati slovo "J" (nije bitno da li malim ili velikim slovima) i pritisnuti taster <Enter>.
Taster <Enter> prenosi u AutoCAD sve to je otkucano, tj. izvrava otkucanu komandu ili
zahtevani podatak. Istu stvar radi i taster <Spacebar>, (osim u situacijama kada se unosi tekst i kada
on ima klasinu ulogu razmaknice), a obino i desni taster mia, mada je funkciju mogue
promeniti.
Tasteri <Backspace>, numeriki tasteri, <Shift>, <CapsLock> rade onako kako je to uobiajeno.
Treba napomenuti da AutoCAD ne vodi rauna da li je komanda uneena velikim ili malim
slovima, ili ak njihovom kombinacijom.

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Specijalni znaci

Postoji nekoliko znakova koji imaju specijalnu primenu unutar okruenja programskog paketa
AutoCAD. To su:
znak pitanja (?) predstavlja opciju u nekim komandama. Ona obino nalae AutoCAD-u da
izlista neki spisak, npr. postojeih blokova ili slojeva, na mestima gde program zahteva da se
unese njihovo ime. Znak "?" moe da zameni bilo koji karakter u nazivu bloka ili sloja. Znai
ukoliko korisnik unese ?ed, AutoCAD e izlistati sve blokove koji se zavravaju na "ed", npr.
RED, LED, MED i sl.
Ako se unese u komandnoj liniji, znak "?" daje identian rezultat kao i komanda Help, odnosno
prikazuje AutoCAD-ov prozor za pomo.
zvezdica (*) kao i prethodni znak moe da menja nazive ili delove naziva. Razlika je to znak
"*" predstavlja zamenu samo za jedan karakter, dok znak "?" zamenjuje vie slova, tj. deo nekog
naziva. Ovaj znak ima jo jednu funkciju. Ukoliko se umetne ispred imena bloka koji se umee,
npr. *SRAF, AutoCAD e umetnuti blok u crte i automatski ga razbiti na pojedinane objekte
iz kojih je sastavljen, kao da je na njega primenjena funkcija Explode, o kojoj e biti rei
kasnije.
apostrof (') koristi se kada korisnik ima potrebu da pozove odreenu komandu unutar neke
druge komande, tj. u toku izvravanja druge komande. Na primer, poziv Help e otvoriti prozor
za pomo bez obzira da li je u toku izvravanje neke druge komande.
procenat (%) ovaj znak se koristi za unoenje specijalnih tekstualnih karaktera i kontrolnih
kodova:
%%O ispisivanje nadvuenog teksta
%%U ispisivanje podvuenog teksta
%%U%%O ispisivanje podvuenog i nadvuenog teksta
%%D iscrtava znak za stepen
%%P iscrtava "plus i minus" znak ()
%%C iscrtava znak za prenik ()
%%% - iscrtava znak procenta (%)
%%nnn

iscrtava
specijalni
karakter
sa
ASCII
kodom
broj
nnn

znak "majmun" (@) koristi se za unos relativnih koordinata. Ako se sa tastature unese @2,5
to znai da se taka nalazi za 2 jedinice desno i 5 jedinica nagore od poslednje unete take.
Ukoliko korisnik unese samo znak @, AutoCAD e to tretirati kao @0,0, tj. kao taku sa
identinim koordinatama kao prethodno uneta.
znak "manje od" (<) koristi se za unos polarnih koordinata, npr. 4<35. Ovo odreuje taku
koja je udaljena 4 jedinice od koordinatnog poetka, pod uglom od 35o u odnosu na pozitivan
smer x-ose. Treba napomenuti da AutoCAD podrava kombinaciju ovog znaka sa prethodno
opisanim, tj. podrava i primenu relativnih polarnih koordinata.
taka (.) koristi se za ponavljanje poslednje unete komande. Kada korisnik unese znak "." u
komandnu liniju izvravae se komanda koja je poslednja bila izvravana.

Funkcijski tasteri
Funkcijski tasteri kontroliu modove crtanja u AutoCAD-u, i ukljuivanje i iskljuivanje pojedinih
"pomoi" pri crtanju koje AutoCAD prua korisniku. To su redom:
F1 startuje Help programskog paketa AutoCAD, tj. startuje pomone informacije o svim
komandama, promenljivima, kao i svemu ostalom;

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- F2 aktivira tekstualni ekran koji omoguava korisniku da proita vie od 3 poslednje linije
teksta, koliko prikazuje prostor zahteva za unos;
F3 aktivira i deaktivira Osnap funkciju (engl. Object Snap), to se prikazuje i na statusnoj
liniji. Ova funkcija nalae AutoCAD-u da "lepi" kursor za odreene karakteristine take na
nacrtanim objektima i tako omoguava precizno vezivanje objekata i odreivanje njihovog
meusobnog poloaja.
F4 omoguava korisniku da aktivira tablu za crtanje ukoliko je poseduje;
F5 aktivira odreenu izometrijsku ravan (Isometric) od Top, preko Right i Left, ponovo do
Top;
F6 ukljuuje i iskljuuje prikazivanje koordinata poloaja kursora u levom kraju statusne
linije;
F7 ukljuuje i iskljuuje funkciju Grid. Ova funkcija prikazuje na povrini za crtanje "mreu"
ija gustina moe da se menja. Efekat je slian kao kod crtanja na milimetarskoj hartiji.
F8 ukljuuje ili iskljuuje opciju Ortho. Ova opcija omoguava ortogonalno crtanje, tj.
povlaenje linija pod pravim uglom, horizontalno i vertikalno.
F9 ukljuuje ili iskljuuje opciju Snap. Ova opcija "lepi" kursor za vorne take pomone
mree Grid, slino kao to funkcija Osnap vezuje za karakteristine take objekata na crteu.
F10 ukljuuje ili iskljuuje opciju Polar Tracking. Ova opcija omoguava slino komandi
Ortho "praenje" odreenih pravaca ali u polarnom koordinatnom sitemu. Korak ugla koji se
prati se moe posebno definisati.
F11 ukljuuje ili iskljuuje opciju Object Snap Tracking koja omoguava da se kursor "lepi"
i za neke karakteristine take koje ne pripadaju samim objektima, npr. take koje su u
produetku neke linije.

CONTROL (Ctrl) taster

Veliki broj tastera u kombinaciji sa Ctrl tasterom omoguava korienje odreenih funkcija
AutoCAD-a direktno sa tastature. Neemo ovde detaljnije nabrajati koju tano funkciju ima koji
taster u kombinaciji sa tasterom Ctrl, jer je praktino svakom od tastera na tastaturi dodeljena neka
funkcija. Primetiete samo da, kada otvorite neki od padajuih menija, iza imena komande je
napisano koja joj je preica (engl. shortcut) sa tastature dodeljena.

Tasteri za upravljanje kursorom

Ukoliko korisnik ne poseduje mia ili grafiku tablu jo uvek moe da se kree kursorom po
povrini za crtanje. Za to je potrebno drati taster Ctrl i strelicu u pravcu u kome elite da pomerite
kursor. Kursor se kree u koracima odreene veliine, koja se moe podeavati pomou tastera
Page Up i Page Down. Ukoliko elite da kursor pomerate kontinualno, potrebno je da uz taster
Ctrl pritisnete strelicu u eljenom pravcu i drite je pritisnutu sve dok kursor ne stigne na eljenu
lokaciju.

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

OSNOVNI ENTITETI
U ovom delu emo posvetiti vie panje crtanju razliitih vrsta linija i osnovnih geometrijskih
oblika, kao to su linije, beskonane linije (prave i poluprave), duple linije, viestruke linije,
krunice ili delovi krunica, pravougaonici i mnogouglovi i sl., ali i dodatnim funkcijama koje se
nude u odreenim reimima crtanja, a u mnogome mogu da olakaju rad korisniku. Treba imati na
umu da se u terminologiji AutoCAD-a esto sree termin entitet. On oznaava neki objekat,
jedinstvenu celinu sa pripadajuim karakteristinim svojstvima.
Komande za crtanje entiteta u programu AutoCAD smetene su na paletu DRAW koja je prikazana
na slici 3.

Slika 3. Paleta DRAW sa osnovnim komandama za crtanje entiteta u AutoCAD-u

Crtanje taaka (komanda POINT)

Naini pozivanja komande POINT

Komandna linija: Point
Draw Point Single Point
Padajui meni:
Draw Point Multiple Point
Paleta alatki:
Draw Point

Point komanda omoguava korisniku da nacrta 2D taku na crteu. Iako se, same za sebe, take
veoma retko pojavljuje na crteu, esto su veoma korisne kao reperi za neki karakteristian poloaj
na crteu ili za komandu Snap. Pozivanje komande Point na bilo koji od gore navedenih naina
prikazae prvo karakteristike dodeljene svim objektima tipa point na crteu (o kojima e biti vie
rei u narednom poglavlju), a zatim zatraiti od korisnika da definie poloaj take na crteu.
Current point modes:
Specify a point:

PDMODE=0

PDSIZE=5.0000

Poloaj taaka mogue je zadati u dekartovim ili polarnim koordinatama, koje i u jednom i u
drugom sluaju mogu biti zadate kao apsolutne ili relativne. Sintaksa za ove naine definisanja
poloaja take je sledea:
Dekartove apsolutne:
Dekartove relativne:
Polarne apsolutne:
Polarne relativne:

x, y
x, y
r,
r,

4, 7
@4, 7
4<67
@4<67

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Ukratko emo objasniti razliku izmeu navedenih naina definisanja poloaja take u AutoCAD-u,
to je sve prikazano na slici 3.
Ukoliko eli da nacrta taku koja ima koordinate x=4 i y=7 u AutoCAD koordinatnom sistemu,
korisnik to radi pomou apsolutnih dekartovih koordinata kao to je to prikazano.
Relativne koordinate odreuju poloaj u odnosu na poslednju nacrtanu taku. To znai da e @4,7
definisati taku koja je od poslednje nacrtane udaljena za 4 jedinice po x-osi i 7 jedinica po y-osi.
Polarne koordinate odreuju poloaj take preko njene udaljenosti od koordinatnog poetka i ugla
koji prava povuena kroz koordinatni poetak i datu taku zaklapa sa pozitivnim smerom x-ose.
Potpuno analogno ovome relativne polarne koordinate definiu poloaj take preko rastojanja od
poslednje nacrtane take i ugla koji prava povuena kroz ove dve take zaklapa sa pozitivnim
smerom x-ose.
Primetiete da, ukoliko ste funkciju Point birali iz padajueg menija, na raspolaganju imate dve
mogunosti:
Single point opcija koja se ponaa na gore opisani nain; posle postavljanja take u eljeni
poloaj na crteu izvravanje funkcije se prekida
Multiple points omoguava crtanje veeg broja taaka u nizu. AutoCAD ponavlja upit kojim
se od korisnika trai da unese poloaj take sve dok izvravanje funkcije ne prekine pritiskom na
taster <ENTER> ili <ESC>.

Crtanje linija (komanda LINE)

Naini pozivanja komande LINE

Komandna linija: Line
Padajui meni:

Draw Line

Paleta alatki:

Draw Line

Line komanda omoguava korisniku da crta prave linije. Krajnje take mogu se odrediti na vie
naina: mogu se jednostavno izabrati klikom mia na odreenu taku povrine za crtanje ili se uneti
preko komandne linije u dekartovim ili polarnim koordinatama (apsolutnim ili relativnim).
Poto je ovo praktino prvi susret sa iscrtavanjem objekata u AutoCAD-u, obratiemo posebno
panju na nain kako program komunicira sa vama preko komandne linije i kako moete koristiti
istovremeno i mia i tastaturu da zadajete odreene komande, o emu je ranije bilo rei.
Izaberite komandu Line na bilo koji od gore opisanih naina. Primetiete da AutoCAD trai od vas
u komandoj liniji da unesete prvu taku linije koju elite da nacrtate:
Specify first point:

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Ovu taku moete izabrati miem proizvoljno na ekranu tako to ete kliknuti levim tasterom mia.
AutoCAD sada trai od vas da unesete sledeu (krajnju) taku eljene linije:
Specify next point:

Ovu taku takoe moete uneti klikom levim tasterom mia na proizvoljnu taku na ekranu.
Pritisnite taster Esc kako biste prekinuli izvrenje komande Line. Nacrtali ste svoju prvu liniju u
AutoCAD-u. Verovatno ete retko primenjivati ovaj potpuno slobodan nain izdavanja poetnih i
krajnjih taaka (koordinata) objekata.
Pogledajmo kako jo moete nacrtati liniju s obzirom da ete neke od ovih postupaka verovatno
mnogo ee koristiti. Kliknite na povrinu za crtanje desnim tasterom mia i iz menija koji vidite
izaberite komandu Repeat Line. AutoCAD omoguava da korienjem preica preko mia ili
tastature znatno ubrzate odreene operacije. U ovom sluaju birate da ponovite poslednju korienu
komandu. Potrebno je da unesete poetnu taku vae prve linije. Primetiete da kako etate miem
po ekranu i pribliite se krajevima linije koju ste prethodno nacrtali, program kao da "lepi" kursor
za te take i iscrtava uti kvadrat oko nje. To je opcija koja omoguava da precizno odredite
poetak linije koju elite da nacrtate sa identinim koordinatama kao to su one od poetka ili kraja
prethodne linije. Za sada neemo koristiti mogunosti koje prua ova opcija. Izaberite proizvoljno
taku blie donjoj levoj ivici ekrana, za poetnu taku linije. Izaberite sada krajnju taku kao:
Specify next point: 500,250

Ovim ste nacrtali liniju kojoj ste poetnu taku zadali proizvoljno, a krajnja taka ima koordinate
x=500 i y=250. Na identian nain ste mogli uneti precizne koordinate i za poetnu taku, ime
biste imali precizno definisanu liniju.
Ponovite sada celu proceduru na ve opisani nain i izaberite prvu taku na proizvoljnom mestu na
ekranu. Na upit za unos druge take upiite:
Specify next point: @300,@100

Ovim ste krajnju taku definisali pomou relativnih koordinata. To znai da je ona "udaljena" od
poetne take koju ste izabrali 300 jedinica po x-osi i 100 jedinica po y-osi.
AutoCAD omoguava i upotrebu polarnih koordinata, kako apsolutnih, tako i relativnih. Na primer,
ako ponovite prethodnu proceduru i na zahtev programa da zadate koordinate druge take linije
upiete:
Specify next point: 300<38

dobiete liniju koja ima drugu taku na rastojanju od 300 jedinica, pod uglom od 38o u odnosu na
koordinatni poetak. Da ste upisali @300<38 zadata taka bi bila udaljena 300 jedinica pod uglom
od 38o u odnosu na prethodno izabranu taku, tj. poetak linije koju ste crtali.
Primetimo jo da po unosu druge take linije AutoCAD u komandnoj liniji ponova zahteva
koordinate sledee take:
Specify next point or [Undo]:

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Znai da je mogue nastaviti crtanje linija koje se svojim poetkom uvek nadovezuju na prethodnu.
Komande koje moete izvriti u toku crtanja linija iz komandne linije ili pomou shortcut menija
su:

Close pomou ove opcije zatvara se poligon koji formiraju segmenti linija;
Undo pomou ove opcije ponitava se poslednji uneti segment linije;

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Crtanje beskonane linije - prave (komanda XLINE)

Naini pozivanja komande XLINE

Komandna linija: Xline
Padajui meni:

Draw Construction Line

Paleta alatki:

Draw Construction Line

XLINE komanda omoguava crtanje beskonane linije, tj. prave koja e se koristiti kao
konstrukciona linija, odnosno kao pomo pri crtanju. Sintaksa za primenu ove komande je:
Command:Xline
Specify a point or [Hor/Ver/Ang/Bisect/Offset]:

Ponuene opcije su:

Hor kreira horizontalnu pravu koja prolazi kroz taku koju program trai da unesete. Naini
za unos odreene take su proraeni na primeru komande Line. AutoCAD e nacrtati pravu
paralelnu sa x-osom, a koja prolazi kroz zadatu taku.
Ver kreira vertikalnu pravu koja prolazi kroz taku koju program trai da unesete. AutoCAD
e nacrtati pravu paralelnu sa y-osom, a koja prolazi kroz zadatu taku.
Ang kreira pravu koja prolazi kroz zadatu taku pod odreenim zadatim uglom u odnosu na
x-osu. Ova opcija ima i podopciju Reference koja omoguava da izaberete referentni objekat
(liniju) u odnosu na koji e prava biti rotirana za zadati ugao.
Bisect kreira beskonanu liniju kao simetralu izabranog ugla. U komandnoj liniji je potrebno
uneti taku koja predstavlja teme ugla (vertex point) i take koje definiu krake datog ugla
(Angle start point i Angle end point).
Offset kreira pravu koja prolazi kroz odreenu taku a paralelna je odreenom referentnom
objektu. Kada se pozove ova opcija program zahteva da u komandoj liniji unesete Offset
distance rastojanje od objekta kome e prava biti paralelna ili da jednostavno izaberete opciju
Through koja e vam omoguiti da runo odredite taku kroz koju e prava prolaziti.

Ukoliko ne postoji potreba za korienjem nijedne od ovih opcija potrebno je pravu definisati tako
to ete odrediti dve take kroz koje ona prolazi preko upita u komandnoj liniji:
Specify a point:
Specify through point:

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Crtanje poluprave (komanda RAY)

Naini pozivanja komande RAY

Komandna linija: Ray
Padajui meni:

Draw Ray

Paleta alatki:

nema odgovarajue ikone

Komanda RAY omoguava crtanje polupravih, tako to e se definisati njena poetna taka i
proizvoljna taka kroz koju e poluprava prolaziti. Sintaksa komande je:
Command: Ray
Specify first point:
Specify through point:

Crtanje viestruke "duple" linije (komanda MLINE)

Naini pozivanja komande MLINE

Komandna linija: Mline
Padajui meni:

Draw Multiline

Paleta alatki:

Draw Multiline

Komanda MLINE omoguava korisniku da kreira viestruku "duplu" liniju. Po izvrenju komande
Mline na jedan od gore navedenih naina primetiete da program u komandnoj liniji prikazuje
kakva su trenutna podeavanja za ovu komandu, a zatim trai da se unese poetna taka linije ili da
se promeni neko od ponuenih setovanja:
Current settings: Justification=Top, Scale=20.00, Style=STANDARD
Specify start point or [Justification/Scale/STyle]:

Ponuene opcije su sledee:

Justification definie "poravnanje" linije tj. njenu poziciju izmeu zadatih taaka. Ima sledee
podopcije:
Top crta liniju ispod kursora;
Zero crta liniju ija je srednja linija poravnata sa kursorom;
Bottom crta liniju iznad kursora;

Scale kontrolie debljinu linije. Kada se aktivira ova opcija sledi sledei upit:
Enter Mline scale <1.00> - treba uneti vrednost za faktor skaliranja ili samo pritiskom na
<Enter> prihvatiti ve ponuenu vrednost 1.00. Ova vrednost, jednostavno reeno, predstavlja
"debljinu" linije izraenu u AutoCAD jedinicama.

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Style odreuje koji e stil biti korien za kreiranje duple linije. Kada se aktivira ova opcija
pojavljuje se sledei red:
Enter Mline style name or [?]: - gde treba ukucati naziv stila ili ?. Naziv koje je ukucan mora
biti ili uitan ili definisan u ACAD.mlm file-u. O stilovima e biti vie rei kasnije u toku ovoga
kursa.

Crtanje polilinije (komanda PLINE)

Naini pozivanja komande PLINE

Komandna linija: Pline
Padajui meni:

Draw Polyline

Paleta alatki:

Draw Polyline

Polilinije se kreiraju pomou komande Pline i sline su obinim ili viestrukim linijama, s tom
razlikom to se svi segmenti polilinije zajedno tretiraju kao jedan entitet. Polilinija moe imati
odreenu "debljinu", koja takoe moe biti promenljiva od preseka do preseka unutar polilinije.
Komanda Pline moe se izvravati u dva moda: linijskom i lunom. Format komande je:
Command: Pline
Specify start point:
Current line width is 0.000

U linijskom modu ponuene opcije komande Pline su:

Specify next point or [Arc/Close/Halfwidth/Length/Undo/Width]:

AutoCAD zahteva od vas da unesete sledeu krajnju taku segmenta polilinije ili da iyaberete jednu
od ponuenih opcija:
Arc omoguava korisniku da pree u luni mod izvravanja komande Pline, to znai da
naredni segmenti nee biti pravolinijski nego luni;
Close "zatvara poligon" koji formiraju segmenti polilinije;
Lenght omoguava crtanje novog segmenta polilinije zadate duine a u pravcu prethodno
nacrtanog segmenta. Ukoliko je prethodni segment bio luni, linija e imati pravac tangente na
luk.
Undo ponitava i brie poslednji uneeni segment polilinije i omoguava njegovo ponovno
unoenje;
Width omoguava definisanje debljine polilinije za naredni segment i to nezavisno za poetnu
i krajnju taku segmenta;
Halfwidth slina opcija prethodnoj, s tim to se umesto pune debljine unosi podatak za jednu
polovinu debljine segmenta, tj. debljina od ose segmenta;
U lunom modu ponuene opcije komande Pline su:
Specify endpoint of arc or
[Angle/CEnter/CLose/Direction/Halfwidth/Line/Radius/Second pt/Undo/Width]:

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Angle definie ugao zahvaen lukom. Ukoliko je uneta vrednost pozitivna luk e biti
zakrivljen u pozitivnom matematikom smeru, u suprotnom bie u negativnom. Podopcije
Center i Radius omoguavaju korisniku da umesto unoenja krajnje take lunog segmenta
definie centar luka ili poluprenik.
Center definie taku koja predstavlja centar budueg lunog segmenta;
Close "zatvara" poligon novim lunim segmentom;
Direction omoguava da se pravac novog lunog segmenta slobodno odredi. Naredni luni
segment e tangirati ovaj pravac a program od korisnika trai da unese krajnju taku lunog
segmenta.
Line vraa korisnika u linijski mod;
Radius definie polupremik lunog segmenta. Korisnik e morati da odredi jo ili krajnju
taku luka ili ugao koji luk zaklapa sa prethodnim segmentom.
Second pt omoguava crtanje krunog luka definisanjem jo dve take koje lee na luku;
Undo ponitava (brie) poslednji segment luka i omoguava njegov ponovni upis;
Width omoguava definisanje debljine polilinije za naredni segment i to nezavisno za poetnu
i krajnju taku segmenta.

Definisanje granice (komanda BPOLY)

Naini pozivanja komande BPOLY

Komandna linija: Bpoly
Padajui meni:

Draw Boundary

Paleta alatki:

Nema odgovarajue ikone

Bpoly komanda kreira polilinije iz delimino pokrivenih entiteta koji definiu granicu. Ovo moe
biti korisno kada se koristi komanda Psfill da se ispuni neka oblast PostScript rafurom ili ako treba
izraunati povrinu neke oblasti. Pozivanjem komande Bpoly na ekranu se pojavljuje dijalog
Boundary Creation u kome se blie odreuje na koji nain e AutoCAD formirati polilinije iz
ogranienih oblasti, o emu e detaljnije biti rei kasnije.
Na zahtev programa:
Select internal point

potrebno je izabrati taku unutar eljene oblasti. AutoCAD e poeti da pretrauje oblast oko ove
take u potrazi za zatvorenom granicom i istu e pretvoriti u poliliniju. Zahtev se ponavlja sve dok
vi ne prekinete izvrenje komande.
U sluaju da ste izabrali taku koja nije u okviru neke zatvorene konture, AutoCAD e prikazati
dijalog "Boundary Definition Error" i objasniti greku.

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Crtanje SPLINE-ova (komanda SPLINE)

Naini pozivanja komande SPLINE

Komandna linija: Spline
Padajui meni:

Draw Spline

Paleta alatki:

Draw Spline

Spline komanda omoguava korisniku da iscrtava krive pomou kvadratnog ili kubnog spline-a, tj.
da iscrtava krive (drugog ili treeg stepena) izmeu zadatih taaka, a unutar zadate tolerancije. Kada
korisnik aktivira komandu Spline, AutoCAD zahteva da se unese sledea taka kroz koju treba
provui krivu ili da se izabere objekat koji treba pretvoriti u spline. Ukoliko korisnik pone da unosi
redom kontrolne take, nude mu se sledee opcije:

Close zatvara spline;

Fit tolerance omoguava klorisniku da unese brojnu vrednost tolerancije, tj. veliinu
odstupanja krive od zadatih taaka;
Start tangent omoguava korisniku da odredi pravac tangente na krivu u poetnoj taki krive;
End tangent omoguava korisniku da odredi pravac tangente na krivu u njenoj krajnjoj taki.

Crtanje lukova (komanda ARC)

Naini pozivanja komande ARC

Komandna linija: Arc
Padajui meni:

Draw Arc ...

Paleta alatki:

Draw Arc

Arc komanda omoguava korisniku da crta lukove, tj. delove krunice. AutoCAD omoguava
crtanje lukova definisanjem razliitih elemenata koji definiu luk i to na 11 razliitih naina:
3 point crta luk kroz tri zadate take;
Start, Cen, End crta luk gde su zadate poetna i krajnja taka luka i centar krunice, tj.luka;
Start, Cen, Angle crta luk definisan pomou poetne take, centra luka i zahvaenog ugla;
Start, Cen, Lenght crta luk definisan poetnom takom, centrom luka i rastojanjem izmeu
poetne i krajnje take, tj. tetivom luka (maksimalno rastojanje je prenik pripadajue krunice);
Start, End, Angle crta luk definisan poetnom i krajnjom takom i centralnim uglom,
Start, End, Radius crta luk definisan poetnom i krajnjom takom i poluprenikom
pripadajue krunice;
Start, End, Dir crta luk kome su zadate poetna i krajnja taka i pravac tangente na luk u
poetnoj taki luka;
Cen, Start, End crta luk definisan koordinatama take centra luka i poetne i krajnje take;
Cen, Start, Angle crta luk definisan centrom, poetnom takom i veliinom centralnog ugla;

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Cen, Start, Lenght crta luk definisan centrom, poetnom takom i duinom tetive luka
izmeu poetne i krajnje take;
Continue crta luk koji se automatski nadovezuje na prethodno nacrtani element.
Korisniku je ostavljeno da po izboru koristi neki od gore opisanih naina definisanja luka u
zavisnosti od konkretne geometrije koja postoji na crteu.
Crtanje krunica (komanda CIRCLE)
Naini pozivanja komande CIRCLE
Komandna linija: Circle
Padajui meni:

Draw Circle ...

Paleta alatki:

Draw Circle

Circle komanda omoguava korisniku da nacrta krunicu definiui razliite elemente koji je
odreuju na jedan od 6 ponuenih naina:
Cen, Radius crta krunicu definisanu poloajem centra i veliinom poluprenika;
Cen, Diameter crta krunicu definisanu poloajem centra i veliinom prenika;
2 points crta krunicu definisanu dvema takama kao krajnjim takama prenika;
3 points crta krunicu definisanu sa 3 pripadajue take;
Tan, Tan, Radius crta krunicu koja tangira dva zadata objekta i ima poluprenik zadate
duine. Vano je napomenuti da nije neophodno da krunica i fiziki dodiruje elemente koji su
odreeni da je tangiraju. Ukoliko su to na primer dui, krunicu mogu tangirati prave koje imaju
isti pravac kao i odabrane dui.
Tan, Tan, Tan crta krunicu koja tangira tri izabrana objekta.
Crtanje elipse (komanda ELLIPSE)
Naini pozivanja komande ELLIPSE
Komandna linija: Ellipse
Padajui meni:

Draw Ellipse ...

Paleta alatki:

Draw Ellipse

Ellipse komanda omoguava korisniku da crta elipse na dva naina:

Center crta elipsu definisanu takom centra i poluprenicima osa elipse;
Axis, End crta elipsu definisanu poetnim i krajnjim takama osa elipse;
U okviru ovih komandi postoji i komanda Rotation. Kada je izabrana, ova komanda omoguava
korisniku da nacrta elipsu tako to e praktino fiksirati veliku osu elipse kao glavnu, tretirati je kao
prenik krunice koju e zatim rotirati kao u treoj dimenziji za vrednost zadatog ugla.
Takoe, u okviru komande Ellipse je omogueno korisniku i crtanje eliptinog luka, tj. luka koji je
pripadajui deo neke elipse. Procedura je identina kao i za crtanje elipse, a zatim se definiu
poetni i krajnji ugao pripadajueg luka.

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Crtanje ispunjenih koncentrinih krunica ili prstenova (komanda DONUT)

Naini pozivanja komande DONUT

Komandna linija: Donut
Padajui meni:

Draw Donut

Paleta alatki:

Nema odgovarajue ikone

Komanda Donut (ili Doughnut) omoguava korisniku da nacrta ispunjenu krunicu ili prsten.
Format ove komade je:
Command: donut
Specify inside diameter of donut <10.0000>:
Specify outside diameter of donut <20.0000>:
Specify center of donut or <exit>:

Veliine koje se definiu su unutranji prenik prstena (ukoliko je on 0.0 dobie se ispunjena
krunica), spoljanji prenik krunice i centar krunice. Ovaj poslednji prompt koji zahteva unos
centra krunice, tj. krunog prestena e se ponavljati za viestruki unos, sve dok se pritiskom na
taster Enter, Esc ili na desni taster mia ne prekine izvravanje ove komande.

Crtanje pravougaonika i kvadrata (komanda RECTANGLE)

Naini pozivanja komande RECTANGLE

Komandna linija: Rectangle (ili Rectang
Padajui meni:

Draw Rectangle

Paleta alatki:

Draw Rectangle

Komanda Rectangle omoguava korisniku da nacrta pravougaonik ili kvadrat na taj nain to
definie dva suprotna (dijagonalna) temena. Sintaksa ove komande je:
Command: rectangle
Specify first corner point or [Chamfer/Elevation/Fillet/Thickness/Width]:
Specify other corner point:

Opcije koje ova komanda nudi su sledee:

Chamfer omoguava obaranje ivica. O ovoj komandi e detaljnije biti rei kasnije.
Elevation podeava elevaciju za naredni objekat pravougaonika;
Fillet omoguava zaobljavanje ivica. Komanda zahteva da se unese poluprenik zaobljenja,
koji se zatim primenjuje na sve naredne etvorougaonike koji se crtaju.
Thickness omoguava da se zada debljina (visina) pravougaonika, tj. kvadra nad nacrtanim
pravougaonikom. Ova opcija ima smisla tek pri izradi 3D crtea.
Width odreuje debljinu linije kojom se iscrtava pravougaonik ili kvadrat.

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Crtanje pravilnih poligona mnogouganika (komanda POLYGON)

Naini pozivanja komande POLYGON

Komandna linija: Polygon
Padajui meni:

Draw Polygon

Paleta alatki:

Draw Polygon

Komanda Polygon omoguava korisniku crtanje pravilnih mnogouglova sa proizvoljnim brojem

stranica. Preciznije govorei broj stranica kojima AutoCAD moe da nacrta poligon je ogranien
izmeu 3 i 1024 stranice. Komanda Polygon prvo zahteva od korisnika da unese broj strana
poligona a zatim i da izabere jedan od dva naina na koji e se poligon crtati. Sintaksa komande je
sledea:
Command: polygon
Enter number of sides <4>: 7
Specify center of polygon or [Edge]:
Enter an option [Inscribed in circle/Circumscribed about circle] <I>:
Specify radius of circle:

U ovom sluaju posle izbora broja strana, poligon se iscrtava kao upisan ili opisan oko krunice (po
izboru korisnika) za koju se odreuju koordinate centra.
Opcija Edge omoguava da se pomou poetne i krajnje take definie poloaj jedne od strana
poligona na osnovu koje AutoCAD iscrtava ceo poligon. U tom sluaju sintaksa komande izgleda:
Command: polygon
Enter number of sides <7>: 5
Specify center of polygon or [Edge]: e
Specify first endpoint of edge:
Specify second endpoint of edge:

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

KOMANDE ZA EDITOVANJE (IZMENE) NA CELIM OBJEKTIMA

U ovoj glavi prorauju se neke od veoma monih alatki i tehnika editovanja (izmena) kojima
raspolae AutoCAD, a koje omoguavaju dodatnu kontrolu izgleda, poloaja i meusobnog odnosa
objekata na crteu. Veina komandi iz ove grupe moe se pozvati iz menija Modify sa linije
padajuih menija, sa paleta Modify I (prikazanoj na slici 4) i Modify II (slika 5) i, naravno, iz
komandne linije.

Slika 4. Paleta Modify sa alatkama za editovanje izgleda i poloaja nacrtanih objekata

Slika 5. Paleta sa alatkama Modify II

Odreivanje izgleda taaka - objekata tipa POINT na crteu (komanda PDMODE)

Naini pozivanja komande PDMODE

Komandna linija: Pdmode
Padajui meni:

opcija se ne nalazi u padajuim menijima

Paleta alatki:

ne postoji odgovarajua ikonica

PDMODE komanda omoguava korisniku da preciznije definie izgled objekata tipa 'point' na
crteu. Nekada je poeljno da odreene take naglasimo, za ta standardni izgled take nije pogodan
jer nije dovoljno uoljiv. Treba naglasiti da e svi objekti ovoga tipa koji postoje na crteu biti
prikazani na nain definisan komandom Pdmode, prilikom prvog osveavanja izgleda crtea.
Funkcija Pdmode moe uzimati vrednosti 0, 1, 2, 3 i 4, pri emu je na slici 6 prikazano kako e
taka biti prikazana, za svaku od navedenih vrednosti funkcije:

Slika 6. Izgled taaka na crteu za razliite vrednosti funkcije Pdmode

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Vrednost promenljive PDEDIT = 1 odreuje da se take (tj. objekti tipa point) ne prikazuju na
crteu.
Specificiranje veliina 32, 64 ili 96 odreuje oblik koji e biti postavljan oko taaka, kao dodatak
prethodno prikazanim simbolima. Mogue kombinacije prikazane su na slici 7.

Slika 7. Mogue varijante izgleda taaka na crteu u AutoCAD-u

Odreivanje veliine taaka - objekata tipa POINT na crteu (komanda PDSIZE)

Naini pozivanja komande PDSIZE

Komandna linija: Pdsize
Padajui meni:

opcija se ne nalazi u padajuim menijima

Paleta alatki:

ne postoji odgovarajua ikonica

PDSIZE komanda omoguava korisniku da definie veliinu kojom e se prikazivati objekti tipa
point na crteu. Ova funkcija moe imati vrednost iz tri opsega i to po sledeem:
0 taka e biti velika 5% od visine radne oblasti. Ovako je standardno podeena veliina take
u AutoCAD-u.
>0 odreuje apsolutnu veliinu taaka izraenu u jedinicama za crtanje;
<0 zadaje veliinu take u procentima od trenutne veliine "pogleda" na crte.
Ukoliko je izgled take postavljen komandom Pdmode na vrednost 0 ili 1, tada komanda Pdsize
nee imati nikakvog efekta, tj. korisnik nee moi da vidi taku stvarno prikazanu u zadatoj veliini.

Odreivanje tipa linije (komanda LTYPE)

Komanda Ltype omoguava korisniku da izabere tip linije kojom e crtati. Primetiete da je jedini
ponueni tip linije Continuous, odnosno puna linija. Da bi ste mogli da birate i druge tipove linija
potrebno ih je najpre uitati. AutoCAD uva odreene elemente, meu kojima su i tipovi linija, u
eksternim datotekama kako ne bi nepotrebno optereivao sopstvene resurse. Biblioteke linija uvaju
se u file-ovima ija je ekstenzija *.LIN. Moemo rei da se komanda Linetype koristi za

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------manipulisanje tipom linija, znai za uitavanja, kreiranje novih tipova i odreivanje faktora razmere
itd.
Naini pozivanja komande LTYPE
Komandna linija: Ltype (Linetype)
Padajui meni:

Format Linetype

Paleta alatki:

nema

Komanda Linetype se moe izvravati iz komandne linije, kao to smo to videli i na primeru drugih
komandi. Tada je sintaksa za pozivanje:
Command: -linetype
Current line type: "ByLayer"
Enter an option [?/Create/Load/Set]:

Ponuene opcije imaju sledee funkcije:

? otvara dijalog Select Linetype File preko koga korisnik treba da izabere file koji uva
definicije tipova linije koji eli da uita;
Create ova opcija omoguava korisniku da sam kreira odreeni tip linije po potrebi i da ih
dodaje u ve postojee biblioteke linija ili snima u potpuno nove. Pomou nje je mogue kreirati
jednostavne linije sastavljene od kombinacije duih i kraih linija, prekida i taaka. Ovde se
neemo detaljno baviti kreiranjem novih linija, s obzirom da je danas mogue bez veih
problema nai ve gotove biblioteke koje sadre sve tipove linija obuhvaene odreenim
standardom. Uz AutoCAD standardno dolazi biblioteka koja pokriva tipove linija koje propisuje
ISO-standard.
Load omoguava korisniku da uita odreeni tip linije;
Set omoguava korisniku da odredi aktivni (tekui) tip linije.

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Slika 8. Prozor za dijalog Linetype manager

Komanda Linetype moe se izvravati i preko prozora za dijalog, to je bar sa vizuelne strane
mnogo prihvatljiviji koncept iako je po funkcionalnosti potpuno identian kao i gore ve opisani.
Kada se ova komanda pozove iz padajuih menija ili iz komandne linije, ali bez znaka "-" ispred
imena komande, AutoCAD otvara Linetype Manager prikazan na slici 8.
Kroz ovaj prozor za dijalog mogue je koristiti sledee opcije:
Linetype filters omoguava korisniku da odredi koje e se vrste linije prikazivati u listi. To
mogu biti sve linije (Show all linetypes), samo one koje su i koriene na crteu (Show all used
linetypes) ili one koje su spregnute sa nekim drugim crteom kao spoljna referenca (Show all
Xref dependent linetypes). Inverznu selekciju je mogue dobiti ako se markira kuica Invert
filter.
Load kao to je ve opisano omoguava uitavanje odreenog konkretnog tipa linije iz
izabrane biblioteke linija, a kroz prozor za dijalog Load or Reload Linetype;
Delete omoguava korisniku da izbrie iz liste prethodno uitani tip linije;
Current omoguava korisniku da postavi aktivni (tekui) tip linije;
Hide/Show Details omoguava korisniku da otvori ili zatvori prostor na dnu ovoga prozora
koji prikazuje dodatne detalje o odreenom tipu linija,
Linija Current Linetype prikazuje trenutno aktivni tip linije;
Global scale factor omoguava korisniku da odredi opti faktor razmere koji se primenjuje na
linije koje se koriste u crteu. Ovo je korisno zato to crte ne mora biti tampan u razmeri 1:1
to e automatski uticati i na zadate debljine linija na crteu.
Current object scale omoguava korisniku da odredi faktor razmere trenutno aktivnog
objekta. Ukupni faktor razmere se dobija kao proizvod ovog i prethodno opisanog faktora.

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Boja i tip linije koji su dodeljeni nekom sloju primenjuju se na sve objekte koji se crtaju u datom
sloju (nivou). Pojedinanim objektima mogue je dodeliti razliite boje i tip linije u odnosu na one
koji su odreeni slojem kojem pripadaju.

Editovanje viestruke "duple" linije (komanda MLEDIT)

MLEDIT komanda omoguava korisniku da edituje viesegmentne "duple" linije.

Naini pozivanja komande MLEDIT
Komandna linija: Mledit
Padajui meni:

Modify Multiline

Paleta alatki:

Modify II Edit Multiline

Slika 9 prikazuje dijalog komande MLEDIT u kome su, preko sliica, na primerima pokazani
naini na koje je mogue odrediti meusobni odnos dve multilinije. Klikom na bilo koju od ovih
sliica u donjem levom uglu dijaloga se ispisuje ime akcije koju izabrana sliica obavlja. Prva
kolona sliica definie izgled preseka dve multilinije. Druga kolona sliica nudi mogunost
definisanja preseka ukoliko su dve multilinije spojene u T. Trea kolona sadri sliice Corner Joint
(spaja dve multilinije na "oak"), Add Vertex i Delete Vertex (dodaje ili brie pojedinaan lanak iz
multilinije). etvrta kolona sliica definie nain na koji e multilinija biti deljena na vie
segmenata Cut Single (samo jedan od njenih elemenata e biti preseen) ili Cut All (svi elementi
e biti preseeni), tj. kako e se ponaati elementi pri spajanju, to se definie opcijom Weld All
(nastavljaju se svi prekinuti elementi).

Slika 9. Dijalog komande MLEDIT

Posle izbora odreenog tipa preseka koji elite da primenite AutoCAD trai od korisnika da markira
na koje "duple" linije se to odnosi.

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Definisanje stila viestruke "duple" linije (komanda MLSTYLE)

Naini pozivanja komande MLSTYLE

Komandna linija: Mlstyle
Padajui meni:

Format Multiline style

Paleta alatki:

Nema odgovarajue ikone

MLSTYLE komanda omoguava korisniku da definie stil za viesegmentne "duple" linije. Ove
linije mogu sadrati preko 16 linija koje se nazivaju elementi. Stil kontrolie broj elemenata i
osobine svakog od njih. Stil, takoe,
definie boju pozadine i "zavretak" svake
linije. Izgled dijaloga kroz koji se definiu
ovi parametri prikazan je na slici 9.
U polju Current prikazan je aktivan stil
multilinije, tj. stil kojim crtamo. Polja
Name i Description sadre ime i opis stila.
Kroz dijalog Multiline Styles korisniku su
na raspolaganju sledee opcije:
Load
omoguava da se uita
prethodno definisan stil linije iz fajla na
disku. Tip fajlova u kome se uva
izgled multilinija nosi ekstenziju *.mln.
Save omoguava da sauvamo novi
stil koji smo definisali u fajl. Stil je
mogue snimiti u postojei *.mln fajl,
pri emu on biva samo dodat ranije
definisanim stilovima, ili u potpuno
novi fajl.
Slika 9. Dijalog komande MLSTYLE

Add ova opcija omoguava da zaponemo

izradu novog stila multilinija. Posle zadavanja ove komande potrebno je u polje Name upisati
ime stila, ili je potrebno prvo napisati novo ime za stil, a zatim izdati komandu Add.
Rename omoguava da promenimo ima ve postojeeg stila.

Ispod ovih opcija postavljen je prewiev prozor koji omoguava korisniku da vidi kako izgleda
aktivan stil ili kako e izgledati promene koje je na datom stilu sam definisao.

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Manipulisanje pojedinim segmentima polilinije (komanda PEDIT)

Naini pozivanja komande PEDIT

Komandna linija: Pedit
Padajui meni:

Modify Polyline

Paleta alatki:

Modify II Polyline

Za manipulisanje pojedinim segmentima polilinije koristi se komanda Pedit. Pomou ove komande
mogue je editovati 2D i 3D polilinije i mrene poligone. Format komande je:
Command: pedit
Select polyline: [izabrati]

Kada korisnik izabere poliliniju pojavljuje se sledei upit:

Enter an option [Open/Join/Width/Edit vertex/Fit/Spline/Decurve/Ltypegen/Undo

U sluaju da je izabrana polilinija, otvorena opcija Open u gornjem upitu zamenjena je opcijom
Close. Takoe, opcije Join, Width i Fit nisu dostupne ako se radi o 3D poliliniji. Ponuene opcije
su:
Close zatvara otvoreni poligon;
Open otvara zatvoreni poligon tako to brie poslednji segment poligona kojim je on zatvoren;
Join spaja dve ili vie polilinija u jednu celinu. Pri ovakvom spajanju krajnje take objekata se
moraju poklapati. Rezultat je jedinstvena polilinija sastavljena iz prethodno odvojenih objekata.
Width zadaje debljinu svih segmenata polilinije;
Edit vertex omoguava manipulisanje temenima polilinije, to e biti detaljno objanjeno;
Fit poliliniju pretvara u krivu, tako da se temena tretiraju kao mesta tangenti na krivu;
Spline poliliniju pretvara u krivu tako da se sredine segmenata tretiraju kao mesta tangenti na
krivu. Dobijena linija je kvadratna ili kubna kriva.
Decurve vraa poliliniju iz krivolinijskog u prvobitni oblik;
Ltype gen
Undo ponitava poslednju izvrenu radnju.
Opcija Edit vertex komande Pedit omoguava korisniku da radi sa temenima polilinije kao sa
karakteristinim elementima. Startovanjem ove opcije pojavljuje se marker u obliku krstia na
prvom temenu izabrane polilinije i sledei meni sa opcijama:
Enter a vertex editing option
[Next/Previous/Break/Insert/Move/Regen/Straighten/Tangent/Width/eXit] <N>:

Ponuene opcije imaju sledee funkcije:

Next pomera marker na sledee teme;
Previous pomera marker na prethodno teme;
Break razdvaja poliliniju na dve u datom temenu ili omoguava da se izabere jo jedno teme
pa da se obrie segment izmeu dva temena;
Insert dodaje novo teme iza markiranog temena;
Move premeta markirano teme na novu lokaciju;

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Regen regenerie poliliniju;
Straighten omoguava korisniku da izabere jo jedno teme pored markiranog i da ih povee
pravim segmentom briui sve segmente polilinije koji su prethodno postojali izmeu ova dva
temena;
Tangent omoguava zadavanja pravca tangente u odabranom temenu;
Width ova opcija omoguava da se promeni debljina odabranog segmenta polilinije u
njegovoj poetnoj i krajnjoj taki;
eXit prekida rad komande Edit vertex i vraa korisnika u osnovni meni komande Pedit.
Editovanje SPLINE krivih (komanda SPLINEDIT)

Naini pozivanja komande SPLINEDIT

Komandna linija: Splinedit
Padajui meni:

Modify Spline

Paleta alatki:

nema odgovarajue ikone

SPLINEDIT komanda omoguava korisniku da preciznije edituje spline krivu. Ova komada je
veoma slina sa prethodno obraenom komandom Pedit za editovanje polilinija pa je ovde neemo
detaljnije objanjavati.
Brisanje elemenata na crteu (komanda ERASE)

Naini pozivanja komande ERASE

Komandna linija: Erase
Padajui meni:

Modify Erase

Paleta alatki:

Modify Erase

Komanda Erase omoguava korisniku da obrie nepotrebne elemente na crteu. Format komande
Erase je sledei:
Command: erase
Select objects:
Select objects: [Enter]

Selekcija objekata moe se vriti na vie naina. Direktno na crteu je mogue klikom na levi taster
mia izabrati jedan ili vie objekata koje treba obrisati ili tako to e se grupa objekata markirati
("uhvatiti") pravougaonikom za izbor objekata. Korisniku su na raspolaganju i sledee komande
koje moe uneti u komandnoj liniji kada AutoCAD trai da selektujete objekat za brisanje:
Last omoguava brisanje poslednjeg nacrtanog objekta na crteu;
Single omoguava brisanje pojedinanih objekata na crteu;
All omoguava brisanje svih elemenata na crteu.

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Kopiranje elemenata (komanda COPY)

Naini pozivanja komande COPY

Komandna linija: Copy
Padajui meni:

Modify Copy

Paleta alatki:

Modify Copy

Komanda Copy omoguava korisniku da eljeni objekat ili grupu objekata kopira u okviru crtea
proizvoljan broj puta, bez brisanja originalnog objekta ili objekata. Sintaksa ove komande je
sledea:
Command: copy
Select objects: 1 found
Select objects:
Specify base point or displacement, or [Multiple]:
Specify second point of displacement or <use first point as displacement>

Kada se pozove komanda Copy, program od korisnika zahteva da izabere jedan ili vie objekata
koje eli da kopira, a zatim trai da se odredi bazna taka, odnosno taka koja e sluiti kao reper
pri izvrenju kopiranja. Druga taka pomeranja predstavlja taku za koju e se vezati bazna taka
pomeranja koja je prethodno izabrana. Treba napomenuti da pri kopiranju vie elemenata, njihov
meusobni poloaj ostaje nepromenjen.
Pri izvravanju komande Copy na raspolaganju je i komanda Multiple koja omoguava viestruko
kopiranje, tj. kopiranje izabranog elementa ili grupe elemenata na vie mesta sve dok korisnik ne
prekine izvrenje komande Copy.
Treba takoe napomenuti da je komandu Copy mogue realizovati i korienjem iskljuivo mia u
potpuno doslednom Windows Drag&Drop maniru. To znai da se markirani objekat moe
"uhvatiti" pritiskom na Ctrl i levi taster mia i jednostavno odvui na novu lokaciju, gde se
konstruie kopija. Original ostaje na svom mestu.

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------"Slika u ogledalu" (komanda MIRROR)

Naini pozivanja komande MIRROR

Komandna linija: Mirror
Padajui meni:

Modify Mirror

Paleta alatki:

Modify Mirror

Komanda Mirror omoguava korisniku da generie novi objekat ili objekte u odnosu na neke
postojee. Kada je nova slika kreirana, originalni objekti mogu biti obrisani ili ostavljeni po izboru
korisnika. Veoma korisna komanda pri crtanju simetrinih delova. Sintaksa za primenu ove
komande je:
Command: _mirror
Select objects: 1 found
Select objects: 1 found, 2 total
Select objects:
Specify first point of mirror line:
Specify second point of mirror line:
Delete source objects? [Yes/No] <N>:

Primetiete da program na poetku zahteva da se odrede jedan ili vie objekata ija e se slika u
ogledalu kreirati. Prompt za izbor novog objekta se ponavlja sve dok korisnik ne izae iz tog
zahteva pritiskom na Enter ili na desni taster mia. U naem sluaju izabrana su dva objekta.
AutoCAD zatim zahteva da se unesu sledei elementi:
First point of mirror line prva taka kroz koju e proi linija ogledala, tj. osa u odnosu na
koju e se vriti kopiranje objekata;
Second place of mirror line druga taka linije ogledala. Primetite kako, jo pre nego to je
izaberete, AutoCAD prikazuje kako e izgledati slika u ugledalu u odnosu na trenutnu poziciju
linije ogledala.
Delete source objects odreuje da li se slika originalnih delova, posle izvrenja Mirror
komande, brie ili ostaje na crteu. Default je No, tj. originalni objekti ostaju.

Pomeranje elemenata u okviru crtea (komanda MOVE)

Naini pozivanja komande MOVE

Komandna linija: Move
Padajui meni:

Modify Move

Paleta alatki:

Modify Move

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Komanda Move omoguava korisniku da pomera itave elemente ili grupe elemenata u okviru
crtea. Sintaksa komande je:
Command: move
Select objects: 1 found
Select objects: 1 found, 2 total
Select objects:
Specify base point or displacement:
Specify second point of displacement or <use first point as displacement>:

Primetiete da je sintaksa identina onoj kod komande Copy. Jedina razlika je, to se posle unosa
bazne i krajnje take vektora pomeranja, originalni objekti briu sa crtea.
Treba takoe napomenuti da je komandu Move mogue realizovati i korienjem iskljuivo mia u
potpuno doslednom Windows Drag&Drop maniru. To znai da se markirani objekat moe
"uhvatiti" levim tasterom mia i odvui na novu lokaciju.

Crtanje paralelnih elemenata (komanda OFFSET)

Naini pozivanja komande OFFSET

Komandna linija: Offset
Padajui meni:

Modify Offset

Paleta alatki:

Modify Offset

Komanda Offset konstruie entitet paralelan nekom postojeem entitetu i to tako to se definie
rastojanje od postojeeg objekta (offset distance), a zatim i strana u odnosu na originalni objekat na
koju e se vriti konstruisanje novog. Zadati Offset distance predstavljae ortogonalno rastojanje
izmeu dva objekta.
Command: _offset
Specify offset distance or [Through] <3.0000>:
Select object to offset or <exit>:
Specify point on side to offset:

Komanda Offset omoguava korienje i opcije Through. U ovom sluaju potrebno je odrediti
objekat u odnosu na koji se konstruie paralelni, kao i taku kroz koju e novokonstruisani objekat
proi.
Command: _offset
Specify offset distance or [Through] <3.0000>: t
Select object to offset or <exit>:
Specify through point:

Komanda Offset moe se primenjivati na linije (Line), lukove (Arc), krunice (Circle) i 2D
polilinije (Polyline). Ukoliko se Offset komanda primenjuje na "debele" polilinije eljeno rastojanje
(offset distance) se meri izmeu dve centralne linije.

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Crtanje niza istovetnih objekata (komanda ARRAY)

Naini pozivanja komande ARRAY

Komandna linija: Array
Padajui meni:

Modify Array

Paleta alatki:

Modify Array

Komanda Array konstruie viestruke kopije izabranih objekata u matrinom (n x n) ili krunom,
tj. lunom rasporedu (n kopija na 360o ili manje). I matrina i kruna raspodela su vrlo sline i
predstavljaju jedan od najbrih naina da se napravi vei broj kopija odreenog objekta.
Za lunu, odnosno krunu raspodelu od korisnika se prvo trai da markira centar krunice ili luka
po kome se vri raspodela. Posle toga neophodno je definisati dva od navedena tri uslova:
broj objekata u nizu
ugao koji treba popuniti
ugao izmeu objakata u nizu
Primetiete da poznavanje bilo koja dva od ova tri podatka precizno definie broj i poloaj objekata
koje treba konstruisati na zadatoj krunici ili luku. Sintaksa za krunu raspodelu je:
Command: array
Select objects: 1 found
Select objects:
Enter the type of array [Rectangular/Polar] <R>: p
Specify center point of array:
Enter the number of items in the array:
Specify the angle to fill (+=ccw, -=cw) <360>:
Angle between items:
Rotate arrayed objects? [Yes/No] <Y>:

Upit Specify the number of items in the array je mogue preskoiti pritiskom na taster Enter ukoliko
korisnik eli da poloaj kopija na luku definie preko veliine centralnog ugla nad eljenim lukom i
ugla izmeu susednih kopija. Opciono, korisnik moe da rotira objekte prilikom kreiranja niza.
Ukoliko na upit Rotate arrazed objects? odgovori negativno, slike objekata e biti rasporeene po
eljenom luku ali e meusobno biti paralelne.
Za matrinu raspodelu neophodno je da korisnik definie broj redova i kolona u kojima e
konstruisane kopije biti rasporeene, kao i da zada veliinu rastojanja izmeu redova i kolona.
Poetni element u matrici je u donjem levom uglu i matrica se generie na gore i udesno od objekta
koji se kopira. Ukoliko se za vrednost rastojanja izmeu redova unese negativna vrednost, matrica
e se formirati nadole i udesno od poetnog elementa. Ukoliko je vrednost rastojanja izmeu kolona
negativna, to e se kolone reati na dole od poetnog elementa.
Rastojanje izmeu kolona i redova mogue je zadati i tako to se na mestu upita za rastojanje
izmeu redova jednostavno, na crteu, miem definie tzv. jedinina elija, ija veliina predstavlja
veliinu razmaka izmeu redova i kolona, koja e se ponavljati u matrici.

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Command: array
Select objects: 1 found
Select objects:
Enter the type of array [Rectangular/Polar] <P>: r
Enter the number of rows (---) <1>:
Enter the number of columns (|||) <1>
Enter the distance between rows or specify unit cell (---):
Specify the distance between columns |||)

U novijim verzijama programa AutoCAD u potpunosti je naputen gore opisani nain rada iz
komandne linije, pa se komanda Array izvrava iskljuivo preko prozora za dijalog. Rad na ovaj
nain je krajnje uproen, intuitivan i vizuelno lako prihvatljiv, korisniku je u svakom trenutku pred
oima preview onoga to trenutno radi, pa moemo rei da je funkcionalnost ove komande
podignuta na vii nivo. Na slikama 10a i 10b su prikazani izgledi ovih dijaloga za komandu Array
kada se ona koristi u matrinom reimu rada i u krunom (lunom) reimu rada.

Slika 10a. Komanda Array u matrinom reimu rada

Moe se primetiti da pored prepoznatljivih elemenata koje ovaj dijalog sadri, kao to su broj
kolona i broj redova u kojima e biti rasporeene kopije objekata, postoji i nekoliko ikonica sa
kojima se prvi put sreemo u radu, a esto su prisutne u dijalozima ovoga tipa. Ukratko emo
objasniti njihovu namenu:

Select objects ikona - zatvara privremeno dijalog komande Array i vraa u grafiki editor,
gde je korisniku zatim omogueno da izabere jedan ili vie objekata koje eli da kopira. Po
izboru objekata prozor za dijalog se ponovo prikazuje pritiskom na taster <Enter> ili desni taster
mia, a primetiete da je ispod ove ikonice sada ispisan broj selektovanih objekata.

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Pick point ikona slino kao i prethodna, privremeno zatvara dijalog i prikazuje grafiki
editor gde je sada potrebno izabrati odreene karakteristine take direktno sa crtea. Primetite
da se identina ikona koristi praktino za svaku veliinu koja se moe "pokazati" direktno na
crteu pa samim tim i funkcija nosi razliito ime, npr. Pick Row Offset, Pick Column Offset,
Pick Angle to fill i sl., ali je nain njene upotrebe praktino identian u svim ovim sluajevima.
Primetite da se u toku izvravanja ove komande u komandnoj liniji ispisuju zahtevi koje
AutoCAD postavlja pred korisnika.

Pick Both Offsets ova ikona omoguava korisniku da istovremeno zada traeni korak u
matrici i po horizontalnom i po vertikalnom pravcu. To se postie tako to se umesto taaka
praktino bira pravougaona povrina koja e pretstavljati jedno polje u matrici za kopiranje.
Prewiev dugme izvrava akciju koju smo definisali, prikazuje grafiki editor i nudi korisniku
da kroz novi dijalog prihvati dobijeno reenje (Accept), vrati se u dijalog komande Array i
izvri neophodne izmene (Modify) ili potpuno poniti izvravanje ove komande (Cancel).

Slika 10b. Dijalog komande Array pri izvravanju u krunom reimu

I ovaj dijalog pored ranije ve objanjenih elemenata sadri i nekoliko karakteristinih. Opcije iz
menija Method sadre naine na koje mogu biti definisani broj elemenata za kopiranje i njihov
raspored na nekoj krunoj putanji. Korisnik moe da izabere izmeu:

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Total number of items and Angle to fill zadaje se ukupan broj kopija objekata i ugao zahvaen
lukom na kome ovi objekti treba da budu rasporeeni na pravilnom rastojanju;
Total number of items & Angle between items ukupan broj objekata i ugao izmeu susednih
objekata;
Angle to fill & Angle between items ogao zahvaen lukom i uglovi izmeu objekata koji se po
tom luku rasporeuju.
Ukoliko korisnik eli da se objekti po zadatom luku rasporeuju uz dodatno rotiranje, potrebno je
da tiklira polje Rotate items as copied. U suprotnom objekti e biti rasporeeni praktino samo
translacijom, a njihove bazne take zauzimaju poloaje na zadatoj krunoj putanji. Bazne take se
mogu odrediti automatski za sve objekte korienjem opcije Set to object's default ili se mogu
posebno zadati direktno na crteu.

Rotiranje izabranih objekata (komanda ROTATE)

Naini pozivanja komande ROTATE

Komandna linija: Rotate
Padajui meni:

Modify Rotate

Paleta alatki:

Modify Rotate

Komanda Rotate omoguava korisniku da rotira izabrane elemente oko proizvoljno izabrane bazne
take. Ova komanda se koristi za korekciju orijantacije objekta. Obino je lake kompleksnije
objekte konstruisati tako da su oni postavljeni horizontalno ili vertikalno, a zatim ih rotirati za
eljeni ugao i postaviti u potreban poloaj. Treba napomenuti da se ugao rotacije meri u pozitivnom
matematikom smeru, tj. suprotno od smera kretanja kazaljke na satu. To naravno ne znai da se
objekti ne mogu rotirati i u suprotnom smeru zadavanjem negativnih veliina ugla rotacije. Sintaksa
ove komande je:
Command: rotate
Current positive angle in UCS: ANGDIR=counterclockwise
Select objects: 1 found
Select objects:
Specify base point:
Specify rotation angle or [Reference]:

ANGBASE=0

Ugao koji korisnik unosi kao eljeni ugao rotacije je praktino relativni ugao, tj. izabrani objekti se
zaokreu za zadati ugao u odnosu na tekuu orjentaciju, oko bazne take.
to se tie opcije Reference, ona ne omoguava korisniku da se ugao rotacije definie u zavisnosti
od poloaja ve postojeih objekata na crteu, ve da zadavanjem odgovarajueg apsolutnog ugla
definie odreeni pravac koji e biti vezan za baznu taku objekta koji rotiramo, i praktino
omogui da definisanjem novog poloaja ovog pravca definiemo i rotirani poloaj objekta. Ova
opcija se koristi pre svega za postavljanje objekata u odreeni poloaj prema postojeim pravcima
na crteu.

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Ponavljanje naredne komande (komanda MULTIPLE)
Naini pozivanja komande MULTIPLE
Komandna linija: Multiple
Padajui meni:

nema

Paleta alatki:

nema

Komanda Multiple daje instrukciju AutoCAD-u da ponavlja narednu zadatu komandu, sve dok
korisnik ne prekine njeno izvravanje pritiskom na taster Esc. Sintaksa komande je:
Command: multiple
Enter command name to repeat:

Ovo omoguava korisniku da ponavlja korienje iste komande vie puta uzastopno, bez ponovnog
ukucavanja ili pozivanja te komande, sve dok se ne prekine rad pritiskom na taster Esc. Slian
efekat moe se dobiti i upotrebom desnog tastera mia koji poziva shortcut meni u kome je prva
opcija uvek:
Repeat <poslednja izvrena komanda>

NAPOMENA

Komande koje se pozivaju iz okvira za dijalog ne mogu se aktivirati primenom komande Multiple.
Takoe, ova komanda samo fiziki ponavlja unoenje poslednje komande, to znai da se svi
argumenti moraju uvek ponovo unositi.

Promena veliine objekata na crteu - skaliranje (komanda SCALE)

Naini pozivanja komande SCALE

Komandna linija: Scale
Padajui meni:

Modify Scale

Paleta alatki:

Modify Scale

Komanda Scale omoguava korisniku da promeni veliinu postojeeg entiteta. Treba napomenuti
da ova komanda omoguava samo proporcionalno menjanje veliine, znai da se isti faktor
skaliranja primenjuje i na x i na y-osu. Sintaksa komande je:
Command: scale
Select objects: 1 found
Select objects:
Specify base point:
Specify scale factor or [Reference]: 1.2

Primetiete da je mogue markirati vie objekata kojima e se istovremeno, i sa istim faktorom

menjati veliina. Ako korisnik eli da smanji objekat potrebno je da faktor skaliranja bude manji od
1. Base point je taka na objektu ili van njega, koju korisnik proizvoljno bira. Njen poloaj se u

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------toku skaliranja ne menja, pa se moe rei da se poveavanje ili smanjivanje objekta vri oko te
bazne take.
Opcija Reference omoguava da se faktor skaliranja odredi u funkciji od veliine postojeih
elemenata na crteu, tako to se prvo odreuje referentna duina, a zatim i nova duina.

Rastezanje objekata (komanda STRETCH)

Naini pozivanja komande STRETCH

Komandna linija: Stretch
Padajui meni:

Modify Stretch

Paleta alatki:

Modify Stretch

Komanda Stretch omoguava rastezanje jednog ili vie objekata ali tako da bar jedna taka ostaje u
nepromenjenom poloaju. Ova komanda se moe primeniti na linije, lukove, eliptine lukove,
segmente polilinije, poluprave i splinije koje korisnik pri selekciji "uhvati" u prozor za
obeleavanje. Sintaksa komande je:
Command: _stretch
Select objects to stretch by crossing-window or crossing-polygon...
Select objects: Specify opposite corner: 1 found
Select objects:
Specify base point or displacement:
Specify second point of displacement:

Komanda Stretch e pomerati one karakteristine take na objektu koje su zahvaene prozorom za
markiranje (Crossing Window). One koje su ostale van tog prozora e zadrati svoj poloaj. Ovim
se postie efekat rastezanja datog objekta.
Dve take, koje AutoCAD zahteva od korisnika da unese, definiu pravac i veliinu pomeranja.

Promena duine elemenata (komanda LENGTHEN)

Naini pozivanja komande LENGTHEN

Komandna linija: Lengthen
Padajui meni:

Modify Lengthen

Paleta alatki:

Modify Lengthen

Komanda Lengthen omoguava korisniku da promeni duinu elemenata ili veliinu centralnog ugla
lukova na crteu. Ova komanda nema uticaja na zatvorene objekte, to znai da se njome ne moe,
recimo, produiti tj. promeniti dimenzija nacrtanog pravougaonika. Spline objekti mogu biti
produeni linearno.

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Sintaksa za primenu ove komande je:
Command: _lengthen
Select an object or [DElta/Percent/Total/DYnamic]:

Ponuene opcije imaju sledee funkcije:

Delta menja (poveava) duinu objekta na taj nain to zadanu duinu dodaje na ve postojeu
duinu izabranog objekta. Pozitivne vrednosti poveavaju, a negativne smanjuju duinu
izabranog objekta. Kada se aktivira, ova opcija sledi upit:
Enter delta lenght or [Angle] <0.0000>

Percent setuje duinu objekta zadavanjem procenta ukupne duine u odnosu na originalni
objekat. Promena duine luka vri se promenom veliine centralnog ugla koji dati luk zahvata za
zadati procenat.
Enter percentage lenght <100.0000>

Total setuje duinu izabranog objekta zadajui apsolutnu duinu od fiksirane krajnje take.
Takoe, ako se menja duina luka zadaje se apsolutna veliina centralnog ugla koji dati luk
zahvata.
Specify total lenght or [Angle] <1.0000>

Dynamic menja duinu izabranog objekta tako da se krajnja taka istog "razvlai" tako da u
svakom trenutku korisnik ima uvid u trenutnu duinu objekta. Procedura je sledea: markira se
krajnja taka eljenog elementa a onda se pomeranjem mia ta taka "eta" po povrini za
crtanje. Projekcija te nove duine na pravac objekta daje eljenu duinu.

Primetite da kada izaberete objekat kome elite da promenite duinu AutoCAD prikazuje njegovu
duinu i, ako je to mogue, ugao koji on zaklapa sa pozitivnim smerom x-ose.
Skraivanje linija do graninog elementa (komanda TRIM)
Naini pozivanja komande TRIM
Komandna linija: Trim
Padajui meni:

Modify Trim

Paleta alatki:

Modify Trim

Komanda Trim slui za skraivanje elemenata do nekog graninog elementa. Format ove komande
je:
Command: trim
Current settings: Projection=UCS Edge=None
Select cutting edges ...
Select objects: 1 found
Select objects:
Select object to trim or [Project/Edge/Undo]:

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Kao granini elementi mogu da se odreuju linije (Line), lukovi (arc), krunice (Circle) i 2D
polilinije. Posle izbora jednog ili vie graninih elemenata sledi prompt:
Select object to trim or [Project/Edge/Undo]:

Korisnik treba da izabere elemente na kojime e biti izvrena komanda Trim. AutoCAD e
jednostavno odsei i izbrisati deo izabranog objekta koji se nalazi iza graninog elementa. Na ovaj
nain je mogue skraivati objekte istih tipova kao to su i oni birani za granine elemente, tj. linije,
lukovi, krunice, 2D polilinije (otvorene i zatvorene), ali i poligoni, etvorouglovi, prave i
poluprave itd.
Produavanje lukova i linija do graninog elementa (komanda EXTEND)

Naini pozivanja komande EXTEND

Komandna linija: Extend
Padajui meni:

Modify Extend

Paleta alatki:

Modify I Extend

Komanda Extend omoguava korisniku da produi izabrani element do nekog postojeeg objekta
na crteu. Kao granini elementi ove komande mogu se odreivati: linije (Line), lukovi (Arc),
krunice (Circle), elipse (Ellipse), 2D polilinije (Polyline), prave (Construction line), poluprave
(Ray), text, spline-ovi i xline-ovi. Komanda Extend se moe primeniti na sledee tipove entiteta:
lukovi, eliptini lukovi, linije, otvorene 2D i 3D polilinije i poluprave. Sintaksa za ovu komandu je:
Command: _extend
Current settings: Projection=UCS Edge=None
Select boundary edges ...
Select objects: 1 found
Select objects:
Select object to extend or [Project/Edge/Undo]:

Prompt Select Boundary Edges/Select objects zahteva od korisnika da markira objekte koji e se
koristiti kao granice do kojih e se produavati objekti. Mogue je izabrati jedan ili vie objekata
kao granice. AutoCAD e ponavljati zahtev za unos sve dok korisnik pritiskom na <Enter> ili na
desni taster mia ne prekine unos granica. Nakon toga e AutoCAD zahtevati da se odrede objekti
koji e se produavati do prethodno odreenih graninih objekata.
Select object to extend or [Project/Edge/Undo]:

Navedeni prompt e se takoe ponavljati, omoguavajui korisniku da izabere vie objekata koje je
potrebno produiti. Ciklus se prekida takoe pritiskom na <Enter> ili na desni taster mia.
Korisniku su ponuene i sledee opcije:

Project ova opcija odreuje kako e se tretirati granice do kojih je potrebno produiti objekte
u 3D prostoru, te stoga ovu opciju neemo detaljnije obraivati.

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Edge ova opcija definie tretiranje graninih objekata u 2D i 3D prostoru. Ukoliko je ova
opcija setovana na No Extend izabrani objekat nee biti produen ukoliko se njegov pravac
produavanja stvarno ne see sa graninim objektom. U sluaju da je ova opcija setovana na
Extend izabrani objekat e biti produen i ako se ne see sa graninim objektom, do zamiljenog
pravca u produetku graninog objekta.
Undo ova opcija omoguava korisniku da poniti poslednju operaciju koju je realizovao
komandom Extend.
Rezanje elementa na vie delova i brisanje dela elementa (komanda BREAK)

Naini pozivanja komande BREAK

Komandna linija: Break
Padajui meni:

Modify Break

Paleta alatki:

Modify I Break

Komanda Break omoguava korisniku da brie delove objekata izmeu dve zadate take ili da deli
objekte na dva ili vie delova. Objekti na koje se moe primeniti ova komande su: linije, lukovi,
krunice, kruni prstenovi, elipse ili polilinije. Za razliku od komande Erase koja brie ceo element,
komanda Break omoguava de se jedan objekat podeli na vie segmenata i da se neki od njih
eventualno obrie. Sintaksa ove komande je:
Command: break
Select object:
Specify second break point or [First point]:

U ovom sluaju prva taka segmenta koji e biti obrisan je ujedno ona koja je koriena za izbor
samog objekta na kome e se raditi. Drugu taku korisnik proizvoljno odreuje, ili se, ipak, moe
vratiti na izbor prve take pomou ponuene opcije First point. Segment koji je zahvaen izmeu
ove dve izabrane take biva obrisan. U sluaju da se brie deo krunice, elipse ili luka segment za
brisanje odreen je izmeu prve i druge take prekida u smeru suprotnom kretanju kazaljke na satu.
Ovaj postupak prikazan je na primeru na slici 11.

Slika 11. Primeri razliitih rezultata primene komande Break

u zavisnosti od redosleda izobra taaka

Ukoliko korisnik eli da samo podeli element u odreenoj taki bez brisanja bilo kojeg njegovog
dela, potrebno je da odredi istu taku i kao prvu i kao drugu taku prekida. Sintaksa za ovu
operaciju je sledea:

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Command: break
Select object:
Specify second break point or [First point]: F
Specify second break point: @

Primetite da simbol @ oznaava taku sa istim koordinatama kao prethodna uneta.

NAPOMENA

Obratite panju pri korienju ove komande da li je aktivna komanda Osnap. Preporuljivo je
iskljuiti je, s obzirom da ona "vezuje" kursor za odreene karakteristine take na objektu, to
moe biti prilino oteavajua okolnost ukoliko je potrebno izabrati bilo koju drugu, proizvoljnu
taku na objektu.

"Obaranje" ivica (komanda CHAMFER)

Naini pozivanja komande CHAMFER

Komandna linija: Chamfer
Padajui meni:

Modify Chamfer

Paleta alatki:

Modify I Chamfer

Komanda Chamfer povezuje dva elementa pravom linijom ili ih produuje do preseka. Distancu od
kraja linije mogue je odrediti za svaki element posebno ili usvojiti da je ta vrednost jednaka za oba
elementa ime se dobija ivica oborena pod 45o. Uneta veliina za distancu odmerava se uvek od
presene take dva elementa, bez obzira da li ona postoji ili AutoCAD prvo produava elemente do
preseka pa onda izvrava komandu Chamfer. Sintaksa ove komande je sledea:
Command: chamfer
(TRIM mode) Current chamfer Dist1 = 10.0000, Dist2 = 10.0000
Select first line or [Polyline/Distance/Angle/Trim/Method]:
Select second line:

Rezultat primene komande Chamfer moe se videti na narednoj slici:

izbor prve linije

izbor druge linije

rezultat "oborena" ivica

Prilikom izvrenja komande Chamfer korisniku su na raspolaganju sledee komande:

Polyline omoguava obaranje ivica izmeu svih segmenata ve nacrtane polilinije;

Distances setuje veliinu oborenih ivica. Kao to je ve reeno, ova veliina ne mora biti
jednaka za obe ivice. AutoCAD odvojeno postavlja upit za prvo i drugu vrednost:

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Specify first chamfer distance :
Specify second chamfer distance :

Angle definie veliinu i nagib oborene ivice preko rastojanja od preseka po jednoj strani i
ugla koji oborena ivica zaklapa sa tom stranom.
Specify chamfer length on the first line :
Specify chamfer angle from the first line :

Trim ova opcija kontrolie da li e komanda Chamfer posle obaranja ivica isei linije na
kojima je obarana ivica do njihovog preseka ili ne. Ova opcija je standardno setovana na Trim.
Enter Trim mode option [Trim/No trim] <Trim>:

Method kontrolie kada e AutoCAD koristiti dva zadata rastojanja kao podatke za izvrenje
komande Chamfer, a kada rastojanje i ugao. Ova opcija je standardno postavljena na Distance.
Enter trim method [Distance/Angle] <Distance>:

NAPOMENA

Ukoliko se komanda Chamfer izvrava na objektima koji pripadaju istom Layer-u onda e i linija
koja ih povezuje pripadati istom tom Layer-u. Ukoliko ovi objekti pripadaju razliitim Layer-ima,
onda e dobijena linija pripadati tekuem Layer-u, to znai da e od njega poprimiti boju, tip i
druge atribute.

Povezivanje dva elementa lukom kreiranje zaobljenih ivica (komanda FILLET)

Naini pozivanja komande FILLET

Komandna linija: Fillet
Padajui meni:

Modify Fillet

Paleta alatki:

Modify I Fillet

Komanda Fillet povezuje krajeve dve linije, krunice, kruna ili eliptina luka, polilinije, prave,
poluprave, spline-a ili xline-a krunim lukom zadatog poluprenika. Ukoliko korisnik za vrednost
poluprenika unese vrednost 0, elementi e biti spojeni pravom linijom u presenoj taki. Sintaksa
komande Fillet je:
Command: _fillet
Current settings: Mode = TRIM, Radius = 10.0000
Select first object or [Polyline/Radius/Trim]:
Select second object:

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Korisniku su ponuene sledee opcije:
Polyline ova opcija vri zaobljavanje ivica ve nacrtane polilinije, lukovima prethodno
definisane veliine poluprenika;
Radius ova opcija omoguava korisniku da definie veliinu poluprenika luka zaobljenja;
Trim kao i kod komande Chamfer ova opcija odreuje da li e markirane ivice posle primene
komande Fillet biti trimovane ili ne. Standardno je ova opcija setovana na Trim.
Dejstvo komande Fillet prikazano je na sledeem primeru:

pre i posle upotrebe komande FILLET

upotreba komande FILLET na poliliniju

Izmene postojeih elemenata (komande CHANGE, CHPROP)

Naini pozivanja komande CHANGE, CHPROP

Komandna linija: Change (Chprop)
Padajui meni:

nema

Paleta alatki:

nema

Komande Change, odnosno Chprop koriste se za promenu nekih od karakteristika nacrtanih

objekata. Tako je preko ovih komandi mogue promeniti boju, vrstu linije, pripadnost sloju,
debljinu objekta itd. Sintaksa komande Change je:
Command: change
Select objects: 1 found
Specify change point or [Properties]:

Po izdavanju ove komande AutoCAD zahteva od korisnika da izabere objekat koji eli da menja.
Nastavak izvravanja komande e zavisiti od toga koji je objekat izabran:
ukoliko je izabrani objekat linija onda e AutoCAD traiti od korisnika da unese drugi poloaj
take koja je bila najblia mestu izbora objekta.
ukoliko je izabrani objekat krunica onda e korisniku biti omogueno da menja poluprenik
krunice. U sluaju da je izabrano vie krunica, poluprenici e se menjati jednoj po jednoj
krunici.
ukoliko je izabrani objekat tekst, onda e se menjati poloaj i druge karakteristike teksta;
ukoliko je izabrani objekat blok, menjae se poloaj i rotacija bloka.
Podopcija Properties daje sledei odziv:
Enter property to change [Color/Elev/LAyer/LType/ltScale/LWeight/Thickness]:

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Ponuene opcije obavljaju sledee funkcije:
Color menja boju izabranog objekta. Vrednost ovog parametra moe biti broj u rasponu 0-255
ili logike vrednosti byblock ili bylayer.
Elev menja elevaciju objekta, tj. visinu koju objekat ima u odnosu na ravan XY po Z osi;
Layer odreuje pripadnost odreenom sloju;
Ltype odreuje tip linije kojom e biti iscrtan izabrani objekat ili objekti;
Ltscale odreuje faktor skaliranja za dati tip linije;
Ltweight odreuje debljinu linije izabranog objekta;
Thickness odreuje "visinu" objekta, tj. njegovu veliinu po z-osi.
Komanda Chprop ima potpuno istu funkciju kao i upravo opisana podopcija Properties komande
Change.
Najpotpuniji pregled parametara nekog objekta i njihova izmena moe se izvriti komandom
Ddchprop, odnosno Properties, a o ovoj komandi e biti vie rei u narednim poglavljima.

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

VIZUALIZACIJA I KRETANJE PO CRTEU

Ovo poglavlje bavie se komandama za definisanje "pogleda" na crte, zumiranjem (uveliavanjem
i smanjivanjem) ekrana ili samo njegovih odabranih delova, deljenjem ekrana u zavisne oblasti
prikazivanja i komandama za obnavljanje sadrine ekrana. Ono to se podrazumeva pod terminom
"vizualizacija" jesu naini prikazivanja i posmatranja crtea u AutoCAD-u. Mnogo je razliitih
naina i pogleda na koje moete da prikaete ono to je ve nacrtano.

Zumiranje slike (komanda ZOOM)

Naini pozivanja komande

Komandna linija: Command : ZOOM
Padajui meni:

View Zoom

Paleta alatki:

Zoom

Prvi deo ovog poglavlja e se baviti komandama za zumiranje, tj. poveavanje ili smanjivanje
prikaza crtea, koje daje utisak korisniku kao da se crteu pribliava ili odaljava. Ova grupa
komandi je dostupna kako preko komandne linije, uglavnom kroz razliite podopcije komande
Zoom, tako i sa palete alatki Zoom koja je prikazana na slici 12.

Slika 12. Paleta sa alatkama Zoom

Treba napomenuti da ukoliko se pozove sa komandne linije ili preko gore prikazane ikonice,
komanda Zoom e se izvravati u tzv. realtime modu, to se moe videti i preko odziva koji
korisnik dobija od programa na komandnoj liniji:
Command: zoom
Specify corner of window, enter a scale factor (nX or nXP), or
[All/Center/Dynamic/Extents/Previous/Scale/Window] <real time>:

Realtime nain rada podrazumeva da se zumiranje vri pritiskom na levi taster mia i povlaenjem
mia na gore (zoom in) ili povlaenjem na dole (zoom out). Taka oko koje se vri zumiranje, tj.
taka iji se poloaj ne menja u toku zumiranja je u ovom sluaju centar ekrana, bez obzira na to
gde je korisnik kliknuo levim tasterom mia.

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Ostale ponuene podopcije su:

All prikazuje ceo crte na ekranu, i to tako da obuhvati itavu povrinu koja je zadata u
Drawing Limits. U sluaju da sadraj crtea (Extents) prelazi i van ovih granica onda e
komanda All prikazati crte tako da na ekran stanu svi postojei objekti. Dakle moe se rei da
opcija All prikazuje ili povrinu odreenu sa Drawing Limits ili sve postojee objekte na crteu
(Extents) u zavisnosti ta je od ta dva vee.

Center specificira se centralna taka, tj. taka koja e biti u centru ekrana posle
zumiranja, i nova "visina" ekrana. To znai da korisnik unosi veliinu koja je u stvari linearna
visina koja je prikazana na ekranu. Ukoliko je ta veliina manja uveanje je vee i obrnuto.

Dynamic omoguava korisniku da se odredi deo crtea koji eli da prikae na celom
ekranu tako to pomera tzv. View box po povrini crtea. Bez obzira na veliinu prethodnog
uveanja ova podopcija se uvek pokree tako da su na ekranu prikazani ili svi nacrtani objekti ili
granice crtea u zavisnosti ta je od ova dva vee. Levi taster mia e naizmenino omoguavati
korisniku da pokreete View box po crteu ili da fiksira njegovu levu stranicu po horizontali, a
onda mu menja veliinu.

Extents prikazuje crte uvean koliko god je to mogue, a da svi nacrtani objekti stanu na
ekran

Previous omoguava korisniku da se vrati na prethodni prikaz crtea na ekranu. Moe se

opisati i kao komanda Undo za Zoom funkciju. S obzirom na esto korienje moe se pozvati i
sa Standard palete sa alatkama.

Scale omoguava korisniku da unese potreban faktor zumiranja, pri emu su mu na

raspolaganju jo neke dodatne mogunosti. Faktor zumiranja pretstavlja relativno uveanje
(umanjenje) u odnosu na ukupnu veliinu radnog prostora definisanog sa Drawing Limits. To
znai da e uveanje biti dvostruko u odnosu na prikaz itave radne povrine ukoliko korisnik
unese faktor 2. Ukoliko se iza faktora uveanja doda i slovo "x" onda se podrazumeva uveanje
(umanjenje) u odnosu na tekui pogled. U sluaju da se iza faktora nevedu slova "xp", npr. .5xp,
podrazumeva se da se uveanje (umanjenje) vri u prosroru modela za navedeni faktor u odnosu
na jedinice definisane u prostoru papira.

Window omoguava korisniku da definie veliinu prozora kojom se odreuje deo crtea
koji treba uveliati. S obzirom da se ovaj nain zumiranja veoma esto koristi, ikonica Zoom
Window se nalazi i na Standard paleti sa alatkama.

Real time uveava ili umanjuje prikaz u realnom vremenu. Nain izvravanje je
prethodno ve opisan. Kao i prethodna komanda takoe se nalazi na Standard paleti sa
alatkama, ali ne i na Zoom paleti.

Pored ve opisanih opcija komande Zoom, na paleti sa alatkama Zoom postoje jo dve ikonice ija
funkcija nije objanjena. To su alatke:

Zoom In uveava trenutni pogled na crte sa faktorom zumiranja 2. Centar zumiranja je

centar tekueg pogleda. Ova funkcija je identina kao i funkcija Scale sa faktorom "2x".

Zoom Out smanjuje trenutni pogled na crte sa faktorom zimiranja 0.5. Centar zumiranja
je centar tekueg pogleda. Ova funkcija je identina kao funkcija Scale sa faktorom ".5x"

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Jo jedna pogodnost koju nudi AutoCAD je korienje tokia na miu u svrhu zumiranja. Bez
izdavanja bilo kakve posebne komande, okretanje scroll tokia na gore poveava crte, a okretanje
tokia na dole smanjuje crte.
Definisanje pogleda na crte
Veoma esto je potrebno jedan crte posmatrati iz vie razliitih taaka u 3D prostoru, ili je,
jednostavno, potrebno definisati koji deo crtea posmatramo u nekom trenutku. AutoCAD
omoguava korisniku da definie tane poloaje taaka iz kojih posmatra crte ili da imenuje
razliite poglede koje je kasnije lako pozivati.

Definisanje take iz koje se posmatra crte (komanda VPOINT)

Komanda Vpoint stavlja korisnika u poziciju da gleda na koordinatni poetak (0,0,0) iz proizvoljne
take u prostoru. Ova komanda ne moe se koristiti kada se radi u reimu papira.
Naini pozivanja komande VPOINT
Komandna linija: Vpoint
Padajui meni:

View 3D Views Vpoint

Paleta alatki:

nema

Komanda Vpoint zahteva od korisnika da odredi taku u 3D prostoru, a zatim regenerie crte kao
da korisnik gleda na objekat iz te specificirane take. Svi objekti e biti iscrtani sa korektnom
elevacijom i debljinom, i bie projektovani tako kako ih korisnik vidi iz te take. Sintaksa za
primenu ove komande je:
Command: VPOINT
Current view direction: VIEWDIR = 0.0000,0.0000,1.0000
Specify a view point or [Rotate] <display compass and tripod>

Ponuene opcije su:

View point definie taku iz koje korisnik eli da posmatra objekat ili objekte. Korisnik unosi
sa tastature vrednosti za X,Y i Z kordinate. Taka (0,0,1) e korisnika vratiti u normalni 2D ili
plan pogled. Korisnik moe da vrati prethodni pogled
primenom komandi VIEW ili ZOOM/ Previous.
Rotate omoguava korisniku da specificira novi
pogled pomou dva ugla: jedan ugao definie rotiranje
oko Z ose (u X-Y ravni), a drugi definie rotiranje oko
kompas
X ose, dakle u Y-Z ravni.
Pritiskom na taster <Enter> AutoCAD e prikazati na
crteu tzv. "compas tripod tripod" koji omoguavaju da
direktno, pozicioniranjem kursora na odreeno mesto na
kompasu, definiete taku iz koje elite da posmatrate crte.
Kako pomerate kursor po globusu tako se tripod

krusor

koordinatni
sistem

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------koordinatni sistem rotira i postavlja u poloaj iz kojeg ete posmatrati. Na slici 13 prikazan je izgled
alata "compas and tripod". Da objasnimo nain na koji funkcionie kompas. Zamislite da se
koordinatni poetak nalazi u centru jedne lopte, koja je ovde simbolino predstavljena kao zemljina
kugla. AutoCAD-ov kompas predstavlja u stvari razvijen globus. Centar ovog kompasa predstavlja
taku severnog pola (0,0,1), srednji prsten predstavlja ekvator (n,n,0), a spoljanji prsten predstavlja
juni pol (0,0,-1).
Radi jo lakeg razumevanja ovoga alata, na slici 14 prikazan je jedan sloeniji mainski element
posmatran iz vie razliitih uglova (pogleda), kao poloaj koordinatnog sistema i poloaj kursora na
kompasu koji svakom od tih pogleda odgovara.

Slika 14. Primer promene take posmatranja komandom VPOINT

Korienje unapred definisane take pogleda na crte (komanda DDVPOINT)

Naini pozivanja komande DDVPOINT
Komandna linija: Ddvpoint
Padajui meni:

View 3D Views Viewpoint presets...

Paleta alatki:

nema

Komanda Ddvpoint izvrava se preko prozora

za dijalog Viewpoint Presets koji je prikazan na
slici 15 i omoguava korisniku da izabere taku
u 3D prostoru iz koje e se crte posmatrati i to
zadato apsolutno u odnosu na svetski
koordinatni sistem (WCS) ili relativno u odnosu
na korisniki koordinatni sistem (UCS).
Poloaj ove take se definie preko dve ugaone
veliine koje se unose u polja From:
X Axis definie ugao linije posmatranja u
XY ravni odnosu na pozitivan smer x-ose;
XY Plane definie ugao koji linija
posmatranja zaklapa sa XY ravni.
Mogue je koristiti i sliku primera za
definisanje ovih uglova. Bela linija na njoj
Slika 15. Dijalog Viewpoint Presets

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------predstavlja pravac posmatranja. "Taster" Set to Plan View postavlja tzv. ravan pogled na crte o
emu e vie biti rei u nastavku.
Ortogonalan pogled na crte (komanda PLAN)

Naini pozivanja komande PLAN

Komandna linija: Plan
Padajui meni:

View 3D Views Plan View ...

Paleta alatki:

nema

Komanda Plan omoguava korisniku da promeni taku iz koje posmatra crte, tako da dobije ravan
ortogonalan pogled, tj. pogled odozgo (engl. plan view). U tom sluaju taka posmatranja (Vpoint)
je 0,0,1, bez obzira u kom se koordinatnom sistemu crte posmatra. Mogu se izabrati plan pogled
odgovarajueg User Cordinate System-a, prethodno sauvanog, korisniki definisanog
koordinatnog sistema UCS ili World Coordinate System-a, kako je prikazano na primeru na slici 16.
Komanda ne moe da se koristi u Paper prostoru. Sintaksa za Plan komandu je:
Command : PLAN
Enter an option [Current UCS/Ucs/World]

Ponuene opcije su :
Current UCS postavlja "ravan" pogled u tekuem koordinatnom sistemu tako da nacrtani
objekti stanu na ekran i regenerie crte;
UCS menja trenutno aktivni koordinatni sistem na neki prethodno definisani, postavlja plan
pogled i regenerie crte. Ukoliko korisnik izabere ovu opciju AutoCAD e zatraiti od
korisnika ime prethodno definisanog i sauvanog koordinatnog sistema;
World prikazuje plan pogled na objekat u World Coordinate System-u.

trenutni pogled
(aksonometrija)

aktivni UCS

Slika 16. Plan pogledi u razliitim koordinatnim sistemima

prethodno sauvani UCS

svetski koordinatni sistem

WCS

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Definisanje, imenovanje i upotreba definisanih pogleda (komanda VIEW)

Naini pozivanja komande VIEW

Komandna linija: View
Padajui meni:

View Named Views

Paleta alatki:

View Named Views

Komanda View omoguava korisniku da definie i sauva pod odreenim imenom potrebne
poglede na crte ili da izabere neki od unapred definisanih standardnih pogleda. Brojne podopcije
komande View mogu se pozivati iz padajuih menija ali i direktno sa palete sa alatkama View koja
je prikazana na slici 17.

Slika 17. Izgled palete sa alatkama View

Pozvana na bilo koji od prethodno navedenih naina komanda View se izvrava u grafikom reimu
i to preko prozora za dijalog View koji je prikazan na slici 18, sa dva definisana pogleda.

Slika 18. Dijalog View za definisanje razliitih pogleda na crte

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Opcije koje nudi komanda View podeljene su u dve grupe i pristupa im se preko tabova u vrhu ovog
dijaloga:
Named Views sadri opcije za definisanje novih pogleda, podeavanja, menjanje imena,
postavljanje tekueg (aktivnog) pogleda i brisanje pogleda.
Ortographic & Isometric Views omoguava izbor nekog od unapred definisanih ravnih ili
izometrijskih pogleda na crte.
Tab Named Views sadri listu imenovanih pogleda koje je korisnik definisao, ba kako je to i
prikazano na slici 18. Sa ove liste mogue je odrediti neki od pogleda da bude tekui (aktivan)
pogled njegovim izborom iz liste levo i pritiskom na taster Set Current. U ovom sluaju, posle
potvrde na taster OK, AutoCAD e vratiti korisnika u grafiki editor i prikazati na celoj povrini za
crtanje izabrani pogled na crte. Na slian nain, izborom eljenog pogleda i pritiskom na taster
Details mogue je dobiti odreene informacije za dati pogled, kao to su na primer povrina i oblast
crtea koju pogled zauzima (Area), taka na koju se gleda (Target), taka iz koje se posmatra
(Direction), rastojanje presenih ravni od bazne ravni crtea (Clipping), kao i da li je ukljuen ili
iskljuen pogled na crte sa odreenom perspektivom (Perspective) kao i daljina "soiva" kroz koje
se posmatra.
Novi pogled se definie preko dijaloga New View, koji se poziva preko tastera New... . Izgled ovog
dijaloga prikazan je na slici 19.

Slika 19. Definisanje novog pogleda preko dijaloga New View

Polje View Name, omoguava korisniku da proizvoljno izabere ime novog pogleda pod kojim e se
on videti u listi pogleda. Ovo ime moe da sadri maksimalno 256 alfanumerikih znakova,
razmake i druge specijalne karaktere koje Windows ili AutoCAD ne koriste u neke druge svrhe.
Povrinu koju pogled zahvata je mogue odrediti na dva naina:

Current display omoguava da se pogled definie kao tekui pogled na crte, onako kako je u
tom trenutku postavljan nekom od komandi za zumiranje.
Define window aktivira ikonicu Define View Window koja privremeno vraa korisnika u
grafiki editor i omoguava da direktno na crteu odredi povrinu koja e biti zahvaena
novodefinisanim pogledom.

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Grupa opcija UCS Settings omoguavaju da se uz pogled sauva i njegovo prikazivanje u tano
odreenom korisnikom koordinatnom sistemu.

Pritiskom na dugme OK AutoCAD vraa korisnika na dijalog View, a u listi pogleda se prikazuje i
novodefinisani pogled sa svojim osnovnim detaljima. Kao i svaki drugi mogue ga je postaviti za
tekui pogled izborom sa liste, a zatim pritiskom na dugme Set Current. Pri povratku u grafiki
editor izabrani pogled e biti prikazan na celoj radnoj povrini.

NAPOMENA Tab Named Views uvek sadri prethodno definisani pogled Current View koji nije fiksan kao ostali

pogledi koje je korisnik definisao, ve u svakom trenutku predstavlja onaj pogled kakav je prikazan
na radnoj povrini.

Drugi tab ovog dijaloga Ortographic & Isometric Views slian je prethodnom, s tom razlikom da ne
omoguava korisniku da sam definie eljeni pogled, ve samo da izabere potreban pogled meu
unapred definisanim pogledima, i isti uini tekuim pritiskom na dugme Set Current. Od
predefinisanih pogleda su ponueni ravni, planarni pogledi Top, Bottom, Left, Right, Front i Back,
kao i etiri izometrijska pogleda koja su nazvana po stranama sveta sa kojih se gleda na koordinatni
poetak, te isti nose nazive Southwest, Southeast, Northwest i Northeast. Prefiks South znai da se
objekat posmatra ispod XY ravni sa uglom otklona od 45o, a prefiks North da se taka posmatranja
nalazi iznad ove ravni sa otklonom od 45o. Sufiksi West ili East znae da je pogled zarotiran oko Z
ose za 45o u smeru suprotnom od smera kazaljke na satu ili obrnuto, respektivno. Opcija Relative to
odreuje u odnosu na koji koordinatni sistem e se primeniti izabrani pogled. Standardno
podeavanje je na WCS, ali je mogue pogled odrediti i u odnosu na neki unapred definisan
korisniki koordinatni sistem (UCS). Opcija Restore ortographic UCS with View odreuje hoe li
pri povratku na neki od ortografskih pogleda biti vraen i koordinatni sistem koji je za njih bio
korien.
Izgled ovog dijaloga prikazan je na slici 20, a primetite da se svi ovi pogledi mogu izabrati i
direktno sa palete sa alatkama View koja je prethodno ve prikazana na slici 17.

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Slika 20. Izbor predefinisanih ravnih ili ortografskih pogleda preko dijalog View

Definisanje pravca pogleda u 3D prostoru (komanda CAMERA)

Naini pozivanja komande CAMERA

Komandna linija: Camera
Padajui meni:

nema

Paleta alatki:

View Camera

Komanda Camera omoguava korisniku da definie pravac posmatranja u 3D prostoru, tako to e

definisati dve take u tom prostoru, pri emu je bitan i redosled taaka jer on definie i smer
posmatranja du datog pravca. Sintaksa komande je:
Command: _camera
Specify new camera position <164.3364,224.3413,580.2311>:
Specify new camera target <164.3364,224.3413,0.0000>:

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------"Kretanje" po crteu (komanda PAN)

Naini pozivanja komande PAN

Komandna linija: Pan
Padajui meni:

View Pan RealTime

Paleta alatki:

Standard Pan RealTime

Pan komanda omoguava korisniku da pomera ekranski prikaz u bilo kom pravcu bez izmene
razmere. Kada se izvrava ova komanda, AutoCAD zahteva unos dve take iji e meusobni odnos
i rastojanje odrediti veliinu i pravac pomeranja. Sintaksa za promenu PAN komande sledi :
Command : PAN
Displacement :
Second point :

Prikazivanje vie pogleda istovremeno (komanda VPORTS)

Naini pozivanja komande VPORTS

Komandna linija: Vports
Padajui meni:

View Viewports

Paleta alatki:

Layouts > Display Viewports Dialog

VPORTS (ili VIEWPORTS) komanda omoguava korisniku da podeli ekran AutoCAD-a u vie
delova (pogleda), gde svaki deo ekrana moe sadrati razliit pogled na tekui crtea. Za razliku od
starijih verzija AutoCAD-a, u verziji 2002 ova komanda se izvrava iskljuivo u grafikom modu
preko prozora za dijalog. Sintaksa ove komande je:
Command : VPORTS
Save/Restore/Delete/Join/Single/?/2/3/4/<3> :

Ponuene su opcije:
(S)ave specificira eljeni naziv konfiguracije pogleda i zapisuje ga na disk (disketu). Ovako
zapamena konfiguracija moe se kasnije uitati, ako korisniku zatreba;
(R)estore zamenjuje tekuu konfiguraciju pogleda koju je korisnik zapamtio pod nekim
nazivom;
(D)elete brie konfiguraciju pogleda iz crtea;
(J)oin dozvoljava korisniku da tekuu konfiguraciju pogleda kombinuje sa drugom. Sintaksa,
kada se izabere ova opcija pritiskom na taster J, je:
Select dominant viewport current
Select viewport to join:

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

2 deli ekran na pola;

3 deli ekran na tri dela;
4 deli ekran na etiri jednaka dela.
U novijim verzijama AutoCAD-a (misli se pre svega na verziju 2002), ova komanda se u potpunosti
izvrava u grafikom reimu, preko prozora za dijalog. Izgled ovog dijaloga prikazan je na slici 21.
Ovaj dijalog je podeljen na dva dela kojima se pristupa preko tabova u vrhu prozora New
Viewports i Named Viewports.

New Viewports tab sadri predefinisane podele ekrana na vie pogleda. Primetite da je ekran
mogue podeliti na dva, tri ili etiri dela sa po nekoliko moguih konfiguracija za svaki od ovih
sluajeva.

Slika 21. Dijalog Viewports za odreivanje broja i poloaja pogleda na crte

Ukoliko korisnik eli da sauva odreenu konfiguraciju ekrana mogue je to uraditi tako to e
zadati eljeno ime u polju New Name. Tako imenovana konfiguracija ekrana sa dodeljenim
pogledima bie prikazana u Named Viewports kartici odakle moe direktno da se pozove. Pored
ovoga korisniku su na raspolaganju i sledee opcije za upravljanje prikazom na ekranu:

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Apply To izborom ove opcije definisanu podelu je mogue primeniti na itav prostor modela
(Display) ili samo na tekui pogled (Current Viewport)
Setup dodeljivanje razliitih pogleda definisanim oblastima prikazivanja moe se vriti u 2D
reimu, kada se svim oblastima prikazivanja inicijalno dodeljuje Current View pogled ili u 3D
reimu kada se svakoj od oblasti inicijalno dodeljuje neki od pogleda karakteristinih za
prikazivanje prostornih modela, npr. pogled u izometriji, pogled "odozgo", "s leva" i sl.
Change View To omoguava korisniku da, bez obzira da li je podela izvrena u 2D ili 3D
reimu, bilo kojoj od oblasti dodeli neki od prethodno definisanih pogleda sa liste.
Definisanje stepena preciznosti prikazivanja crtea (komanda VIEWRES)

Naini pozivanja komande VIEWRES

Komandna linija: Viewres
Tools Options Display Arc and
Padajui meni:
circle smoothness
Paleta alatki:
nema

VIEWRES komanda kontrolie fast zoom mod i setuje rezoluciju za crtanje krunica i lukova.
Sintaksa za promenu ove komande sledi:
Command : VIEWRES
Do you want fast zooms? <Y> :
Enter circle zoom percent (1-20000)<100> :

Ako korisnik na prvo pitanje odgovori negativno (N), komande ZOOM, PAN i "VIEW Restores" e
startovati regenerisanje crtea i nastavie sa radom istom brzinom kao i pre. Ako korisnik na pitanje
odgovori potvrdno (Y), AutoCAD e formirati veliki vertikalni ekran za svoj crte i poveae posao
komandi ZOOM, PAN, "VIEW Restores" i REDRAW koliko je to mogue.
Circle zoom percent omoguava korisniku da kontrolie rezoluciju crtanja krunica i lukova.
Krunice i lukovi se crtaju korienjem velikog broja linijskih segmenata. to je vie linijskih
segmenata, to su glatkije linije i lukovi, ali to uzima dosta vremena da se izraunaju i prikau te
linije. Podrazumevana brojka linijskih segmenata je 100. Ako korisnik eli bre crtanje onda ovu
brojku linijskih segmenata treba smanjiti.

"Osveavanje" ekrana (komande REDRAW, REDRAWALL )

Naini pozivanja komande REDRAW

Komandna linija: Redraw
Padajui meni:

nema

Paleta alatki:

nema

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------REDRAW komanda vri osveavanje ekrana, i to samo uklanja pomone take i krstie koji su
nastali unoenjem taaka, brisanjem elemenata i sl. Ova komanda se izvrava bez ponovnog
proraunavanja elemenata na crteu, tako da se izvrava brzo.

Naini pozivanja komande

Komandna linija: Command : REDRAWALL
Padajui meni:

View Redraw

Paleta alatki:

Standard Redraw All

REDRAWALL komanda vri osveavanje ekrana u svim pogledima, bez obzira koji je aktivan, a
koji nije. Uopte nije bitno u kom pogledu se nalazi korisnik.

Regenerisanje crtea ( komande REGEN, REGENALL, REGENAUTO )

Naini pozivanja komande

Komandna linija: Command : REGEN
Padajui meni:

View Regen

Paleta alatki:

nema

REGEN komanda regenerie ceo crte preraunavajui sve entitete u bazi podataka crtea, i vri
osveavanje ekrana. Ova komanda se moe primeniti jedino u aktivnom pogledu. Regenerisanje
crtea se vri kada korisnik menja izgled crtea pomou komandi ZOOM ili PAN. Takoe se
regenerie crte kada se aktiviraju komande HIDE i SHADE. Dok je regenerisanje u toku, na
ekranu stoji poruka:
Regenerating the drawing...

Naini pozivanja komande

Komandna linija: Command : REGENALL
Padajui meni:

View Regen All

Paleta alatki:

nema

REGENALL komanda omoguava korisniku da regenerie crte u svim pogledima.

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Naini pozivanja komande
Komandna linija: Command : REGENAUTO
Padajui meni:

nema

Paleta alatki:

nema

Neke komande mogu da promene dosta entiteta odjednom. Onda crte mora da se regenerie da bi
se reflektovale te promene i zbog toga neke komande automatski aktiviraju regenerisanje crtea,
kada one zavre sa radom. REGENAUTO komanda omoguava korisniku da "runo" kontrolie
kada e se primeniti regenerisanje, a kada ne. Format ove komande :
Command : REGENAUTO
Enter mode [ON/OFF] <ON>:

Ako je REGENAUTO deaktivirana (OFF), a poto primena ZOOM i PAN komandi zahteva
regenerisanje crtea posle njihovog rada, AutoCAD e prikazati pomo :
About to regen proceed ? <Y>

Negativan odgovor (NO) na ovo pitanje ne dozvoljava primenu ZOOM i PAN komandi. Obino
korisnik eli da iskljui ovu komandu, jer operacija regenerisanja velikih crtea uzima dosta
vremena. Topla preporuka je da se ova komanda ostavi aktivna. Korisnik moe ovu komandu da
"ukljuuje" ili "iskljuuje" pomou REGENMODE sistemske promenljive.

Pogled na crte "iz vazduha" (komanda DSVIEWER)

Na kraju ovog poglavlja opisaemo jednu od veoma interesantnih mogunosti AutoCAD-a, koje bi
se moda mogle svrstati i u grupu komandi i opcija koje pomau pri crtanju (drawing aids), ali se
svakako odnosi na lake sagledavanje itavog crtea ili rasporeda pojedinih njegovih elemenata.
Komanda Dsviewer poziva jedan od modula AutoCAD-a koji prikazuje tzv. Aerial View, odnosno
"pogled iz vazduha" na tekui crte.
Naini pozivanja komande DSVIEWER
Komandna linija: Dsviewer
Padajui meni:

View Aerial View

Paleta alatki:

nema odgovarajue ikone

Prozor koji se pri pozivu ove komande otvori prikazan je na slici 22. Najvei deo ovog prozora
zauzima prikaz crtea ili odreenog njegovog dela. U ovom prostoru mogue je korienjem mia
menjati pogled na crte, tj. deo crtea koji je prikazan u prostoru za crtanje. Nain na koji se to radi
neemo ovde detaljno opisivati uz napomenu da je funkcija tastera na miu identina onoj pri
dinamikom zumiranju crtea (Dynamic Zoom) koji je prethodno ve opisan.

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Primetite da prozor Aerial View sadri i dodatne menije View i Options sa opcijama:
Zoom In uveava pogled na crte sa faktorom 2 i centrom uveanja u centru tekueg pogleda;
Zoom Out umanjuje pogled na crte sa faktorom 2 sa centrom umanjenja u centru tekueg
pogleda;
Global uveava ili smanjuje prikaz tako da svi elementi crtea budu vidljivi u prostoru za
crtanje.

Slika 22. Izgled Aerial View prozora u AutoCAD-u pogled iz vazduha na tekui crte

Auto Viewport kada je ova opcija ukljuena AutoCAD e u Aerial View prozoru uvek
prikazivati tekui pogled na crte onako kako ga korisnik menja u radu. U sluaju da ova opcija
nije ukljuena prikaz u Aerial View prozoru se nee osveavati sve dok ga korisnik ne uini
aktivnim.
Dynamic Update slino kao kod prethodne opcije, promene koje korisnik izvri na crteu
automatski e se prikazivati i u Aerial View prozoru, ali samo ukoliko je ova opcija ukljuena. U
sluaju da nije, sadraj Aerial View prozora e se osveiti onog trenutka kada taj prozor postane
aktivan.
Realtime Zoom ukoliko je ova opcija ukljuena svako pomeranje pogleda koje korisnik vri u
Aerial View prozoru istovremeno e se prikazivati i u prostoru za crtanje.

Moda na kraju treba napomenuti da je ova komanda, tj. Aerial View prikaz naglo dobio na
upotrebljivosti sa omasovljavanjem upotrebe monitora veih dijagonala, gde vie nije preveliki
problem odvojiti deo ekrana za ovaj prozor, ili na profesionalnim CAD konfiguracijama koje su
obino viemonitorske. Isto vai i za nabrojane opcije koje se uglavnom oslanjaju na procesorsku
snagu raunara, a u savremenim konfiguracijama ne dovode do bitnog usporenja u radu. Zato se
podrazumeva da su one u standardnoj instalaciji AutoCAD-a ukljuene.

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

POMO PRI CRTANJU

Program AutoCAD poseduje mnotvo opcija koje omoguavaju korisniku da izvri podeavanja
radnog okruenja tako da od samog programa dobija odreenu pomo u toku rada. Ovo poglavlje se
bavi tom grupom opcija. Iskusan AutoCAD korisnik obilno, i to je jo vanije, potpuno rutinski i
transparentno koristi ove opcije u toku rada.
Pre nego to se u ovu problematiku detaljnije upustimo da napomenemo samo da je svaku od ovih
opcija mogue u svakom trenutku ukljuiti ili iskljuiti, i da je izuzetno vano da poetnik odmah
sagleda pravu mo ovih alata ali i naine, mesta i trenutke kada se oni koriste. Iako u nekim
trenutcima nezamenljivi, ovi alati u nekim drugim trenutcima mogu samo da oteaju i iskomplikuju
rad, pa je zato neophodno nauiti kako se oni i u kojim situacijama najpravilnije koriste.

Podeavanja specifinih vidova pomoi pri crtanju (komanda DSETTINGS)

Naini pozivanja komande

Komandna linija: Command : DSETTINGS
Padajui meni:

Tools Drafting Settings

Paleta alatki:

Nema odgovarajue ikone

U verziji AutoCAD-a 2002 podeavanja pomoi pri crtanju se vre kroz dijalog Drafting Settings,
to u bukvalnom prevodu znai podeavanja za skiciranje. Ovo ime treba da asocira da se na ovaj
nain korisniku omoguava da lako i brzo "skicira" crte koji e kasnije fino doraivati.
Podeavanja su organizovana kroz tri kategorije, i to:

Snap and Grid,

Polar Tracking i
Object Snap.

Grupa opcija Snap and Grid omoguava korisniku da odredi veliinu koraka u kojem e se kursor
kretati po radnoj povrini kao i da prikae ili sakrije mreu takica odreene gustine na povrini za
crtanje koje slue kao orjentacija. Izgled kartice Snap and Grid dijaloga Drafting Settings prikazan
je na slici 23.

Snap On (F9) ukljuuje ili iskljuuje "lepljenje" kursora za nevidljivu mreu definisane
gustine. Ova opcija se moe ukljuiti ili iskljuiti i pritiskom na taster F9 u bilo kom trenutku u
toku rada ili klikom na dugme Snap na statusnoj liniji.
Snap X spacing odreuje veliinu koraka u kojem e se kursor kretati po povrini za crtanje u
X pravcu;
Snap Y spacing odreuje veliinu koraka u kojem e se kretati kursor po Y pravcu. Veliina
ovog koraka ne mora biti jednaka veliini koraka u X pravcu.
Angle omoguava korisniku da definie ugao pod kojim e mrea definisane gustine leati u
odnosu na pozitivan smer X-ose;

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Slika 23. Kartica Snap and Grid dijaloga Drafting Settings

X base/Y base definie "poetak" definisane mree u tekuem koordinatnom sistemu, tj. njen
donji levi ugao.

Grid On (F7) ukljuuje ili iskljuuje prikazivanje mree takica na povrini za crtanje.
Osnovna namena ove mree je da se preciznije vizuelno sagledaju rastojanja na crteu. Mrea se
moe ukljuiti ili iskljuiti u bilo kom trenutku u toku rada pritiskom na taster F7 ili klikom na
dugme Grid na statusnoj liniji.
NAPOMENA Mrea e se prikazivati samo u okviru prostora za crtanje koji je odreen opcijom
Drawing Limits.

Grid X spacing definie gustinu taaka koje

vrednost postavljena na 0 podrazumeva se da
takama definisanim veliinom Snap X spacing.
Grid Y spacing definie gustinu taaka koje
vrednost postavljena na 0 podrazumeva se da
takama definisanim veliinom Snap Y spacing.

ine mreu u pravcu X ose. Ukoliko je ova

se vorne take mree (Grid) poklapaju sa
ine mreu u pravcu Y ose. Ukoliko je ova
se vorne take mree (Grid) poklapaju sa

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Snap type and style definie nain na koji e kursor pratiti mreu i eventualno se "lepiti" za
nju. Ukoliko je aktivno lepljenje kursora za mreu (Grid Snap) ono se moe vriti u 2D
prostoru, kao lepljenje za ravnu mreu (Rectangular Snap) ili u 3D prostoru (Isometric Snap),
kada treba primetiti da nije vie mogue definisati razliite dimenzije polja mree u razliitim
smerovima. Ukoliko je aktivan Polar Snap onda se lepljenje kursora vri z atake koje se nalaze
na pravcima definisanim u kartici Polar Tracking (koja e naredna biti opisana), a u koracima
koje korisnik definie u polju Polar Distance.

Grupa opcija u kategoriji Polar Tracking omoguava korisniku da definie pravce u polarnom
koordinatnom sistemu koje e AutoCAD pratiti i za koje e vezivati kursor. Izgled kartice Polar
Tracking prikazan je na slici 24.

Slika 24. Kartica Polar Tracking dijaloga Drafting Settings

Polar Tracking On (F10) omoguava ukljuivanje ili iskljuivanje "praenja" odreenih

pravaca. Isto se moe dobiti pritiskom na taster F10 u bilo kom trenutku rada ili klikom na
dugme Polar na statusnoj liniji.
Incremental Angle omoguava korisniku da sa liste izabere neki od ponuenih koraka ugla za
pravce koji e se pratiti. To znai da ukoliko je odabrana veliina, na primer, 22,5o, znai da e
AutoCAD obavetavati korisnika kada se naie na pravce koji se nalaze pod uglom od 22.5, 45,
67.5o itd, itd u odnosu na pozitivan smer X-ose, a poev od odreene referentne take.

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Aditional angles omoguava korisniku da definie bilo koju drugu veliinu ugla koju je
potrebno pratiti, uz napomenu da ovde zadati uglovi nee predstavljati korak ugla, nego
apsolutne vrednosti ugla u odnosu na pozitivan smer X-ose. To znai da, ukoliko je potrebno
pratiti uglove u koracima od 12o, moraju se definisati uglovi 12, 24, 36, 48o itd. Mogue je
dodati najvie 10 ovakvih uglova.
Object Snap Tracking Settings omoguava korisniku da definie koji e se pravci pratiti od
prethodno fiksirane take na nekom objektu. Mogue je pratiti samo ortogonalne pravce (Track
orthogonally only), tj. one koji se nalaze na 0, 90, 180 i 270o u odnosu na pozitivan smer X-ose,
ili sve pravce definisane polarnim uglovima, kao to je malopre opisano (Track using all polar
angle settings).
Polar Angle Measurement omoguava korisniku da definie u odnosu na ta e se odreivati
uglovi za pravce koji se prate. Ponuene opcije su da se oni definiu apsolutno, u odnosu na ose
tekueg korisnikog koordinatnog sistema (UCS), kada je potrebno izabrati opciju Absolute ili
relativno u odnosu na poslednji nacrtani segment na crteu opcija Relative to Last Segment.

Kategorija opcija Object Snap sadri opcije koje omoguavaju jednu od verovatno najkorienijih
mogunosti programa AutoCAD, bez koje bi svaki praktian rad bio gotovo nezamisliv. Izgled
kartice Object Snap prikazan je na slici 25, a svaka od ponuenih opcija bie u nastavku ovog
teksta detaljno opisana, kao i situacije u kojima se one koriste.
Pre nego preemo na opisivanje konkretne uloge svake od ovih opcija da kaemo da one postoje u
programu AutoCAD u odreenom obliku od njegovih najranijih verzija. Poznate su pod imenom
Osnap kriterijumi. Generalno govorei, omoguavaju precizno pozicioniranje kursora, tj. njegovo
"lepljenje" za odreene karakteristine take na objektima, ili ak van njih, ali na nekim
karakteristinim pravcima koji su definisani poloajem objekta ili meusobnim poloajem vie njih.
Zato je precizno pozicioniranje kursora toliko bitno? Praktino je nemogue dobiti upotrebljiv
crte ukoliko koristimo samo crtanje slobodnom rukom. Na primer, ukoliko je potrebno nacrtati
trougao proizvoljnih dimenzija i odnosa strane, logino je koristiti liniju, odnosno alat Line.
Meutim, nemogue je slobodnom rukom nastaviti liniju tano u taki gde se prethodna zavrila. To
je lako proveriti kada jako poveamo crte koji smo uradili. Ono to bi videli je da se linije ne
nastavljaju u istoj taki, ve da se malo seku, ili ak da se uopte ne dodiruju, tj. da nemaju ni jednu

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Slika 25. Kartica Object Snap dijaloga Drafting Settings

zajedniku taku. Ovo moe stvoriti mnogo problema kasnije, na primer pri rafiranju, jer povrina
koju treba rafirati praktino nije zatvorena. Ili, kako jednostavno nacrtati liniju koja poinje tano u
centru prethodno nacrtanog kruga?
U ovakvim sluajevima neophodno je koristiti Osnap kriterijume da bi precizno odredili poloaje
taaka. Pratino, u AutoCAD-u se ni jedan objekat ne crta bez korienja jednog ili vie Osnap
kriterijuma. Korisniku su na raspolaganju sledee opcije i kriterijumi:

Object Snap On (F3) omoguava ukljuivanje ili iskljuivanje praenja karakteristinih

taaka na objektima. Isto je mogue uraditi i pritiskom na taster F3 u bilo kom trenutku u toku
rada ili klikom na dugme Osnap na statusnoj liniji. Kada je Object Snap ukljuen kursor e se
lepiti za karakteristine take koje ispunjavaju kriterijume odreene u Object Snap modes, ali
samo za one koje se nalaze na samim objektima.
Object Snap Tracking On (F11) omoguava praenje taaka i pravaca koji se ne nalaze na
samim objektima ali su odreeni poloajem ili drugim karakteristinim takama na samim
objektima. Karakteristian primer je zamiljeni presek koji nastaje u produetku neke dve linije,
ali realno ne postoji, niti se takva taka nalazi na bilo kom od objekata. Opciju je mogue
ukljuiti ili iskljuiti i pritiskom na taster F11 ili klikom na dugme Otrack na statusnoj liniji.

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Objasniemo sada pojedinano sve Osnap kriterijume:

Endpoint pozicionira kursor na krajnje take nekog objekta linije, polilinije, luka i sl.;
Midpoint pozicionira kursor na sredinju taku nekog objekta;
Center pozicionira kursor na centar luka, krunice, elipse ili eliptinog luka;
Node pozicionira kursor na najblii objekat koji je tipa Point taka;
Quadrant pozicionira kursor na neku od taaka koje se nalaze u preseku datog objekta i
ortogonalnih pravaca;
Intersection pozicionira kursor na taku preseka dva ili vie objekata;
Extension privremeno prikazuje liniju nastavka iza krajnje take (Endpoint) nekog objekta i
tako omoguava crtanje objekata koji se nalaze u nastavku datog objekta ili poinju od linije
produenja tog objekta;
Insertion pozicionira kursor na taku umetanja bloka, atributa, teksta i sl. O ovim takama
umetanja (Insertion points) e biti rei kasnije.
Perpendicular pozicionira kursor na odreeni objekat ali tako da obelei pravac koji je
upravan na taj objekat iz poslednje nacrtane take;
Tangent slino kao prethodni kriterijum, pozicionira kursor na neku taku objekta tako da
pravac izmeu te take i poslednje nacrtane take tangira objekat;
Nearest pozicionira kursor na taku na bilo kom objektu koja se nalazi najblie trenutnom
poloaju kursora;
Apparent Intersection pozicionira kursor na take u 3D prostoru koje zbog ugla posmatranja
izgledaju kao preseci nekih objekata iako se ti objekti moda u 3D prostoru samo mimoilaze.
Moe se koristiti i za pronalaenje zamiljenih preseka u ravni.
Parallel omoguava crtanje objekata paralelnih nekom od prethodno nacrtanih objekata.

Dugmii Select All i Clear All omoguavaju da se pritiskom na samo jedno dugme izaberu ili
ponite svi Osnap kriterijumi.
Ukoliko su opcije Object Snap ili Object Snap Tracking ukljuene AutoCAD e pratiti one
kriterijume koji su oznaeni u Object Snap modes, odnosno "lepie" kursor za take koje podleu
zadatim kriterijumima. Meutim, izuzetna je pogotnost to se svaki od ovih kriterijuma moe
pozvati i u toku izvravanja bilo koje druge komande, a da se tako odreeni objekti ve u toku
crtanja mogu vezivati za karakteristine take postojeih objekata ili samo na karakteristinim
pravcima koji su tim objektima odreeni. Ovo se postie korienjem shortcut menija koji se u toku
rada dobija, kada se na radnu povrinu klikne desnim tasterom mia uz dranje tastera Shift. Izgled
jednog ovakvog menija prikazan je na slici 26.

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Primetite da jedan ovakav shortcut meni sadri sve prethodno opisane Osnap kriterijume, koje je na
ovaj nain mogue pozvati i upotrebiti bilo kada u toku rada. To znai da nije neophodno da svi
Osnap kriterijumi budu ukljueni za stalno praenje, ak je praksa da praenje bude potpuno
iskljueno, a da se po potrebi poziva praenje samo odreene vrste karakteristinih taaka.
Opcija Osnap Settings na dnu ovog menija otvara ve
opisani dijalog Drafting Settings, tj. njegovu Object Snap
karticu.

Slika 26. Pozivanje Osnap

kriterijuma iz shortcut menija

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

BLOKOVI I NJIHOVO "UMETANJE" U CRTE

U ovom poglavlju bie opisan jedan od moda najmonijih parova komandi u AutoCAD-u,
komande Block i Insert. Kada se koriste na pravi nain ove dve komande u paru omoguavaju da
se znatno skrati vreme izrade crtea i znatno povea produkivnost rada u sluajevima kada na
velikim crteima imamo vei broj istih ili slinih celina.
Poznato je da postoji ogroman broj elemenata koji se na crteima pojavljuju uvek u istom obliku.
Strunjaci iz razliitih oblasti koriste standardizovane simbole za prikazivanje najrazliitijih
elemenata ili sklopova na svojim crteima. Na crteima iz oblasti mainstva to mogu biti razliite
navrtke ili standardizovani profili, graevinci e esto koristiti simbole koji oznaavaju recimo
vrata ili prozore, na crteima enterijerista simboli za sudoperu, kadu ili WC-olju su uvek identini
itd. Jednom nacrtan svaki od ovih elemenata se moe sauvati kao blok i kasnije umetati u svaki
naredni crte. Na taj nain ne morate iste stvari crtati vie puta.

Stvaranje blokova od grupa objekata (komande BLOCK, WBLOCK)

Naini pozivanja komande BLOCK

Komandna linija: Block
Padajui meni:

Draw Block Make

Paleta alatki:

Draw Make Block

Komanda Block koristi se za uvanje crtea u obliku simbola koji se lako mogu umetati u postojee
crtee. Delovi crtea se pretvaraju u blokove, sauvaju i kasnije upotrebljavaju po potrebi.
Pozivanjem komande Block na jedan od gore navedenih naina, AutoCAD e prikazati prozor za
dijalog Block Definition, prikazan na slici 27, u kome su ponuene sledee opcije:

Name korisnik daje naziv za blok, na osnovu koga e ga kasnije pozivati. Naziv ne bi trebao
da bude dui od 255 karaktera.
Base point korisnik odabira taku koja e se kasnije koristiti kao bazna taka pri umetanju
bloka u crte. To je takoe taka oko koje blok moe da se rotira prilikom umetanja u crte. Ovu
taku je mogue izabrati direktno na crteu klikom na ikonu Pick Point (
) ili tako to ete
zadati njene koordinate. U sluaju da izostavite z-koordinatu AutoCAD e pri umetanju bloka
koristiti tekuu vrednost elevacije kao vrednost z-koordinate. Bazna taka se obino bira kao
centar rotacije ili simetrije strukture koju elimo da sauvamo kao blok, ili kao ugao
paralelograma strukture.

Objects klikom na ikonu Select Objects (

) prozor za dijalog e biti privremeno uklonjen a
AutoCAD e omoguiti korisniku da direktno na crteu markira jedan ili vie objekata koji treba
da sainjavaju eljeni blok. Selekcija se moe vriti na bilo koji od ve poznatih naina. U

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------okviru ove opcije postoje i podopcije koje odreuju kako e se ponaati objekti od kojih je
sainjen blok:
Retain originalni objekti ostaju na crteu a njihova "kopija" se snima u blok;
Convert to block konvertuje originalne objekte u blok;
Delete "smeta" original u blok, tj. snima blok a originalne objekte brie sa crtea.

Slika 27. Dijalog Block Definition za definisanje blokova sa postojeeg crtea

Opcija Preview icon omoguava korisniku da odredi da li e AutoCAD uz blok generisati i njegovu
ikonicu (Thumbnail preview) koja e imati izgled crtea koji formira blok (Create icon from block
geometry), to olakava snalaenje i prepoznavanje u sluaju kada ima mnogo definisanih blokova,
ili to nee uiniti (Do not include an icon).
Na dnu ovog prozora za dijalog omogueno je da se definie jedinica mere, na osnovu koje e
AutoCAD skalirati blok pri umetanju u crte i da se unese opis bloka.

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Komanda Wblock omoguava korisniku da zapie itav crte ili delove crtea u novi file.
Naini pozivanja komande WBLOCK
Komandna linija: Wblock
Padajui meni:

nema

Paleta alatki:

nema

Pri pozivanju komande Wblock na ekranu se pojavljuje prozor za dijalog veoma slian onome pri
izvravanju komande Block. Jedina razlika je u tome to ovoga puta se od korisnika zahteva da
unese ime file-a pod kojim eli da snimi objekat ili grupu objekata (File name) i lokaciju na disku
gde eli da crte sauva (Location). Korisniku su ponuene i sledee opcije:
Block omoguava da izaberete neki od objekata koji su definisani u tekuem crteu i da ga
snimite kao poseban crte (DWG format);
Entire drawing omoguava da ceo crte bude snimljen pod nekim drugim imenom ili na
nekoj drugoj lokaciji;
Objects omoguava korisniku da izabere objekte koji e biti snimljeni kao novi crte, na isti
nain kako je to ve opisano pri korienju komande Block.

Vraanje objekata pretvorenih u blok i obrisanih objekata (komanda OOPS)

Naini pozivanja komande OOPS

Komandna linija: Oops
Padajui meni:

nema

Paleta alatki:

nema

Komanda Oops omoguava korisniku da vrati crte koji je upravo pretvorio u blok. Elementi koji
su sauvani kao blok ponovo se mogu koristiti na crteu u svom originalnom obliku. Ova komanda
se, takoe, moe koristiti i za vraanje sluajno obrisanih objekata komandom Erase.
Treba rei da je komanda Oops zaostavtina iz prethodnih verzija paketa AutoCAD, kada su objekti
koji formiraju blok uvek bivali brisani sa crtea. AutoCAD u verzijama r14 i 2000 omoguava da se
blok sauva bez brisanja originalnih objekata (ve opisana opcija Retain). Komanda Oops se
veoma intenzivno koristila ukoliko je bilo potrebno kreirati vie blokova koji se meusobno
razlikuju samo u detaljima, to je veoma est sluaj. Tada bi izbrisani element vraali ovom
komandom, modifikovali i ponovo snimali kao blok.
NAPOMENA Treba razlikovati komandu Oops od komande Undo. Za razliku od komande Undo koja ponitava
poslednju akciju, bez obzira ta je uraeno, komanda Oops se odnosi samo na vraanje elemenata
koji su izbrisani sa crtea. To znai, na primer, da komandom Oops neete moi da vratite element
u prethodni poloaj u sluaju da ste ga zarotirali za pogrean ugao i sl.

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Umetanje blokova u crte (komande BASE, INSERT, MINSERT)

Naini pozivanja komande BASE

Komandna linija: Base
Padajui meni:

Draw Block Base

Paleta alatki:

nema

Komanda Base definie referentnu taku (baznu taku) za umetanje bloka u crte i rotiranje bloka.
Sintaksa ove komande je:
Command: base
Enter base point <0.0000,0.0000,0.0000>:

Naini pozivanja komande INSERT

Komandna linija: Insert
Padajui meni:

Insert Block

Paleta alatki:

Draw Insert Block

Komanda Insert koristi se za "umetanje" prethodno definisanog bloka u tekui crte na eljenu
lokaciju, omoguavajui da se pri samom umetanju primeni odreeni faktor skaliranja ili da se blok
rotira za odreeni ugao. Prilikom pozivanja komande Insert pojavljuje se dijalog Insert prikazan na
slici 28.

Slika 28. Dijalog Insert sa opcijama za umetanje i pozicioniranje blokova u crte

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Sledee mogunosti su ponuene korisniku:

Name korisnik treba da unese ime bloka koji eli da "umetne" u tekui crte. Klikom na
strelicu combo-box-a, izlistava se spisak blokova koji su definisani u tekuem crteu. Ukoliko
elite da umetnete neki blok ili itav crte u .DWG formatu, moete to uiniti klikom na taster
Browse, kada e se pojaviti Select Drawing File subdialogue box i omoguiti da eljeni blok ili
crte izaberete sa bilo koje lokacije na disku ili disketi.
Insertion Point omoguava korisniku da definie "taku umetanja" sa kojom e se poklopiti
ranije definisana bazna taka na bloku koji se umee u crte. Ukoliko je markirana kuica
Specify on screen taka umetanja e biti odreena direktno na crteu.
Scale omoguava korisniku da odredi faktor skaliranja za koji e blok biti uvean ili umanjen
u odnosu na originalnu veliinu. Ovaj faktor moe biti razliit za sve tri ose, to omoguava da
se blok "razvue" po nekoj dimenziji. Ukoliko je potrebno da se veliina bloka proporcionalno
promeni treba markirati kuicu Uniform scale. Faktore skaliranja za sve tri ose je mogue
odrediti direktno na crteu, a za to je potrebno markirati kuicu Specify on screen. Standardno su
faktori skaliranja za sve ose postavljeni na vrednost 1, to znai da se blok umee u svojoj
originalnoj veliini.
Rotation omoguava korisniku da definie vrednost ugla za koji e blok pri umetanju biti
rotiran u odnosu na originalnu orijentaciju, ili da markiranjem kuice Specify on screen to uini
kasnije direktno na crteu;
Explode blok koji je umetnut u crte komandom Insert predstavlja jedan objekat tj. ne moete
menjati pojedinano njegove sastavne elemente, dok ga prethodno ne "razbijete". Korisniku je
omogueno da to "razbijanje" bloka na sastavne elemente uradi ve pri samom umetanju bloka u
crte tako to e markirati kuicu Explode.

Pritisak na taster OK zatvara dijalog Insert, pamti podeene parametre i vraa korisnika na crte,
gde se zahteva da se definiu one veliine za koje je bila markirana Specify on screen kuica, posle
ega blok biva umetnut u crte na eljenoj poziciji.

NAPOMENA Potrebno je obratiti panju na komandnu liniju prilikom umetanja bloka gde su izmene parametara

mogue ak i ako su oni odreeni u Insert dijalogu. Takoe se korisniku nude jo neke mogunosti
kao to je, recimo, zadavanje faktora skaliranja za odreenu ravan (XY, XZ ili YZ).

Umetanje blokova u crte mogue je i upotrebom komande Minsert. Ova komanda, praktino,
predstavlja kombinaciju prethodno opisanih komandi Insert i Array. Ona omoguava da se
istovremeno izvri umetanje veeg broja identinih blokova u crte i da se pri tome oni raspodele na
pravilan nain u matricu.

Naini pozivanja komande MINSERT

Komandna linija: Minsert
Padajui meni:

nema

Paleta alatki:

nema

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Sintaksa komande Minsert je sledea:
Command: minsert
Enter block name or [?]:
Specify insertion point or [Scale/X/Y/Z/Rotate/PScale/PX/PY/PZ/PRotate]:
Enter X scale factor, specify opposite corner, or [Corner/XYZ] <1>:
Enter Y scale factor <use X scale factor>:
Specify rotation angle <0>:
Enter number of rows (---) <1>:
Enter number of columns (|||) <1>:
Enter distance between rows or specify unit cell (---):
Specify distance between columns (|||):

S obzirom da je detaljno obraeno rasporeivanje elemenata u matricu, ovde emo objasniti samo
neke specifinosti ove komade:

Enter block name or [?] od korisnika se zahteva da unese ima bloka koji umee. Ukoliko
korisnik ne zna tano ime bloka potrebno je da unese "?", to daje znak AutoCAD-u da izlista
sve blokove koji su definisani u tekuem crteu. Ukoliko je potrebno uneti neki blok ili crte
koji je nezavistan, tj. nije definisan u tekuem crteu, potrebno je uneti znak "~", to e otvoriti
Select Drawing File dijalog i omoguiti korisniku da izabere file sa bilo koje lokacije na disku.

NAPOMENA Komandom Minsert nije mogue rasporediti blokove u polarnom rasporedu kao to je to mogue
komandom Array. Blokovi koji su umetnuti ovom komandom ne mogu biti razbijeni komandom
Explode.

Rastavljanje i modifikovanje bloka (komanda EXPLODE)

Naini pozivanja komande EXPLODE

Komandna linija: Explode
Padajui meni:

Modify Explode

Paleta alatki:

Modify I Explode

Komanda Explode koristi se za rastavljanje bloka na njegove sastavne elemente. Kada se umetne u
crte itav blok predstavlja jedan objekat i kao takav se ne moe menjati. Ukoliko je potrebno
promeniti neki od elemenata bloka potrebno je prvo rastaviti ga komandom Explode, izvriti
eljene izmene, a zatim ih ponovo pretvorite u blok. Ovo se zove ponovno definisanje bloka.
Ako ponovo definiete blok koji je bio umetnut u crte, blok e biti izmenjen i na svim ostalim
mestima gde se pojavljuje na crteu.
U nastavku ovog teksta opisaemo i komande koje rade sa tzv. grupama objekata. Grupe objekata
predstavljaju veoma monu alternativu blokovima.

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Grupisanje objekata (komanda GROUP)

Naini pozivanja komande GROUP

Komandna linija: Group
Padajui meni:

nema

Paleta alatki:

nema

I pored toga to su blokovi izuzetno koristan alat, oni su suvie ogranienih mogunosti da bi se
primenjivali u svim sluajevima. Ponekad je potrebno grupisati objekte tako da budu povezani a da
se ipak mogu menjati pojedinano. U sluajevima kada postoji vie sloenih objekata koji su veoma
slini nije praktino praviti poseban blok za svaki od njih. U takvim sluajevima praktinije je
koristiti grupe objekata. One se ponaaju kao i blok, ali se njihovi pojedinani objekti mogu
menjati.
Kreiranje novih grupa ili modifikacija postojeih vri se pozivanjem komande Group iz komandne
linije. AutoCAD prikazuje dijalog za rad sa grupama Object Grouping, koji je prikazan na slici 29,
u kome su na raspolaganju sledee opcije:
Group Name polje za unos koje
omoguava stvaranje nove grupe
tako to joj se prvo da ime;
Description

polje
koje
omoguava korisniku da da kratak
opis grupe;
Find Name ovaj taster omoguava da ime grupe pronaete
privremenim zatvaranjem okvira
za dijalog da biste mogli da
izaberete grupu direktno sa crtea;
Highlight dugme kojim se grupa
izabrana u listi grupa istie na
crteu.
Omoguava
lake
pronalaenje grupa na velikim
crteima.
Include Unnamed ukoliko je
ova opcija markirana, neimenovane grupe e biti uvrtene u listu
Group Name. Na taj nain e se u
listi nalaziti i kopije grupa.
Create Group opcije iz ovog polja
omoguavaju
kontrolu
naina
Slika 29. Dijalog Object Grouping za kreiranje grupa objekata
kreiranja grupa.
New omoguava izradu nove
grupe. Privremeno zatvara prozor
za dijalog da bi mogli da izaberete

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------objekte koji e biti ukljueni u grupu.
Selctable opcija koja odreuje da li e grupa moi da se izabere ili ne. Ukoliko je ova opcija
ukljuena izborom bilo kog objekta iz grupe, bie izabrana cela grupa. Ukoliko je iskljuena
mogue je izabrati pojednano objekte iz grupe.

Unnamed - polje koje odreuje da li grupa moe biti kreirana i bez zadavanja imena;
Change Gruop opcije iz ovog polja su na raspolaganju samo kada je markirano ime neke grupe
iz liste Group Name sa vrha prozora za dijalog.
Remove omoguava uklanjanje objekta iz grupe;
Add omoguava dodavanje jednog ili vie objekata po izboru u ve postojeu grupu. Treba
napomenuti da je mogue prikljuivati i objekte koji ve pripadaju nekoj grupi.
Rename omoguava promenu imena grupe;
Re-order omoguava izmenu rasporeda objekata u grupi;
Description omoguava izmenu opisa grupe;
Explode rastavlja grupu na pojedinane delove;
Selectable odreuje da li grupu moete da izaberete u celini ili je mogue izabrati i
pojedinane objekte u okviru grupe.
Objekti koji ine grupu nisi vezani samo za jednu grupu. Mogu se nalaziti u nekoliko grupa, a mogu
se kreirati i grupe u grupi, tzv. ugnjedene grupe (engl. nested).
Pri kopiranju grupa AutoCAD kopijama dodeljuje proizvoljna imena koja interno koristi za svoje
potrebe. Ovakve grupe se mogu videti i u polju Group Name ukoliko je markirana opcija Unnamed,
pa im se moe promeniti ime i druge karakteristike.
Rad sa grupama olakan je i preicama sa tastature. Pritiskom na Ctrl+A se ukljuuje i iskljuuje
grupisanje to omoguava manipulisanje itavim grupama ili njihovim pojedinanim elementima.

UNAKRSNO POVEZIVANJE CRTEA

Povezivanje meu crteima (komande XREF, XBIND)

Paleta alatki Reference (prikazana na slici 30.) sadri alate koji omoguavaju korisniku da povee
dva ili vie crtea, to moe znatno da olaka i ubrza rad. Pored ovih paleta alatki sadri i alate koji
omoguavaju umetanje i manipulisanje bitmap slikama direktno u AutoCAD crteima.

Slika 30. Paleta alatki Reference za povezivanje vie crtea

Kod komandi Block i Insert reeno je da je mogue ceo crte koristiti kao blok u okviru nekog
drugog crtea. To znai da se sadraj ovog crtea preslika u drugi i da se taj nain ukljui u njegovu
definiciju. Negativna posledica ovakvog postupka je to to se veliina crtea na ovaj nain
poveava, a tako automatski i usporava rad. Druga posledica je prekid logikih veza izmeu ta dva
crtea, tako da izmene na prvom nee imati uticaja na izgled drugog.
Da bi se izbegle ove negativne posledice, koristi se komanda Xref (skraenica od External
Reference). Ova komanda omoguava da se definiu sprege izmeu dva ili vie crtea, bez fizikog
prenoenja podataka u glavni crte i njegovog dodatnog optereivanja. Svaki put kada se uita

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------glavni crte uspostavljaju se veze i sa crteima koji su definisani kao njegove spoljne reference, sa
svim eventualnim izmenama i dopunama koji su u meuvremenu ti crtei pretrpeli.

Naini pozivanja komande XREF

Komandna linija: Xref
Padajui meni:

Insert Xref Manager

Paleta alatki:

Reference External Reference

Karakteristino za komandu Xref je da se moe izvravati u potpunosti iz komandne linije ili preko
pozora za dijalog. Ukoliko korisnik eli da komandu izvrava iz komandne linije sintaksa za
pozivanje komande je:
Command: -xref
Enter an option [?/Bind/Detach/Path/Unload/Reload/Overlay/Attach] <Attach>:

Obratite panju na znak "-" ispred imena komande u pozivu. Ovaj nain je funkcionalan koliko i
prozor za dijalog, tj. iste identine opcije su na raspolaganju korisniku u oba sluaja. U pitanju su
opcije sa sledeim funkcijama:

Attach ukljuuje spoljnu referencu u okvir tekueg crtea, tj. uspostavlja vezu izmeu tekueg
crtea kao glavnog i nekog "pomonog" crtea, koga korisnik moe izabrati sa diska. Ova opcija
otvara Select Reference File prozor za dijalog.
? izlistava reference ukljuene na crteu;
Bind pretvara spoljnu referencu u blok i ukljuuje je u sastav tekueg crtea;
Detach ponitava vezu izmeu "glavnog" i "pomonog" crtea, tj. iskljuuje spoljnu
referencu;
Path zadaje novu putanju u sluaju promene lokacije spoljne reference na disku;
Unload iskljuuje spoljnu referencu. Za razliku od komande Detach ova komanda ne brie
odmah iskljuenu referencu iz liste referenci. Ona je samo privremeno iskljuuje a zadrava je
na listi, s time to je njen status Unloaded. Ovim se privremeno prekida veza izmeu tekueg
crtea i neke reference, ne prate se promene izvrene na spoljnoj referenci, a sve zarad
poboljanja performansi rada.
Reload ova opcija ponovo iitava spoljne reference "glavnog" crtea i preuzima poslednje
nastale promene u njima, unosei ih u glavni crte;
Overlay definie preklapanje, tj. da li e se "pomoni" crte preslikati na glavni, ili e se samo
ostvariti sprega izmeu crtea bez prenoenja objekata izmeu njih.

Ukoliko, ipak, vie volite da radite kroz prozore za dijalog, komandu ete pozvati na jedan od gore
opisanih naina. AutoCAD e prikazati prozor za dijalog Xref Manager, prikazan na slici 31.

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Slika 31. Prozor za dijalog Xref Manager

Primetite da sve opcije koje su opisane pri radu sa komandom Xref iz komandne linije postoje i u
prozoru za dijalog Xref Manager.

Naini pozivanja komande XBIND

Komandna linija: Xbind
Padajui meni:

Modify Object External Reference Bind

Paleta alatki:

Reference External Reference Bind

Poto su komandom Xref definisane spoljne reference za tekui crte, komanda Xbind omoguava
trajno vezivanje karakteristinih elemenata iz spoljnih referenci za sadraj tekueg crtea.
Sintaksa ove komande je:
Command: -xbind
Enter symbol type to bind [Block/Dimstyle/LAyer/LType/Style]:

Ponuene su sledee opcije:

Block prikljuuje blok iz sastava spoljne reference;

Dimstyle prikljuuje definisani stil dimenzionisanja;
Layer prikljuuje Layer (sloj) iz okvira "pomonog" crtea;
Ltype prikljuuje definisani tip linije iz "pomonog" crtea;
Style prikljuuje stil pisanja iz "pomonog" crtea;

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Isto kao u sluaju komande Xref i komanda Xbind se moe izvravati preko prozora za dijalog iji
je izgled prikazan na slici 32:

Slika 32. Odreivanje elemenata koji e se preuzimati iz spoljnih referenci pomou dijaloga Xbind

U prozoru Xrefs sa leve strane dati su svi crtei koji su komandom Xref prethodno spregnuti sa
tekuim crteom. U ovom sluaju to je crte Primer1. Korisniku su na raspolaganju odreeni tipovi
elemenata koji mogu da se preuzmu iz ovog crtea, kao to su: blokovi, karakteristike kotnih linija,
slojeva, tipovi linija i stilovi teksta. Bilo koji od ovih elemenata moe se spregnuti sa tekuim
crteom tako to ete ga markirati u levom prozoru i kliknuti na taster Add. Spregnuti element e
biti prikazan u desnom prozoru Definitions to Bind. Ukoliko odluite da vam neki od ovih
elemenata vie nije potreban, spregu raskidate njegovim markiranjem u desnom prozoru i klikom na
taster Remove.

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

SLOJEVI (LAYER)
Organizovanje informacija uz pomo slojeva

Jo jedan od veoma monih alata koji se koriste za organizovanje crtea su slojevi, odnosno nivoi
(engl. layer). Pojam sloja bi mogli da uporedimo sa providnom folijom na kojoj se belee razliite
vrste informacija (slika 33).

Slika 7. Shematski prikaz slojeva

Na ortogonalnoj projekciji zgrade, na primer, mogu se u odvojenim slojevima uvati zidovi, krovna
konstrukcija, projekat vodovodne i elektrine instalacija, nametaj itd. Pojedinane slojeve ili grupe
slojeva je mogue po elji ukljuivati ili iskljuivati, kombinovati, odvojeno modifikovati, tampati.
to je crte sloeniji, to je laki rad kada se razliiti slojevi mogu odvojeno ukljuivati ili
iskljuivati.
Ako radite u grupi, moe se desiti da je jednom od vaih saradnika potreban samo projekat
graevinskih radova bez bilo kakvih drugih informacija, dok je drugom potreban samo projekat
elektrine instalacije, treem samo prikaz unutranjeg ureenja itd. U sluaju da runo radite crte
morali bi ste da svakom od njih nacrtate poseban crte. U AutoCAD-u je jednostavno mogue
iskljuiti slojeve koji nisu potrebni i ostaviti samo crte koji sadri zahtevanu informaciju.
AutoCAD omoguava korisniku da kreira proizvoljan broj nivoa i da svakome od njih da ime po
svojoj elji ili potrebi.
Definisanje sloja (komande LAYER, DDLMODES)
Naini pozivanja komande LAYER
Komandna linija: Layer
Padajui meni:

Format Layer

Paleta alatki:

Object Properties Layer

Komanda Layer omoguava korisniku kreiranje i manipulaciju slojevima. Kao to je ve reeno,

AutoCAD omoguava definisanje neogranienog broja slojeva u okviru jednog crtea. Slojevi se
mogu iskljuivati ili ukljuivati, a svaki od njih moe imati svoju boju, tip linija itd. Kada se
zapone sa radom na novom crteu postoji samo jedan definisan sloj, a njegov naziv je "0".

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Rad sa slojevima mogu je preko komandne linije ili preko prozora za dijalog. U sluaju da dajete
prednost radu iz komandne linije sintaksa za poziv komande Layer je sledea:
Command: -layer
Current layer: "0"
Enter an option
[?/Make/Set/New/ON/OFF/Color/Ltype/LWeight/Plot/Freeze/Thaw/LOck/Unlock]:

Neemo se due zadravati na ovom nainu izvravanja komande Layer, poto su opcije koje su
ponuene identine bez obzira koji nain koristimo, a ovaj drugi je, u svakom sluaju, vizuelno
mnogo prihvatljiviji. Ukoliko komandu Layer pozovemo na bilo koji drugi nain, ili ak i iz
komandne linije, bez znaka "-" ispred imena komande, AutoCAD e otvoriti prozor za dijalog
Layer Properties Manager preko koga je korisniku omoguen jednostavan rad sa slojevima. Izgled
ovog prozora za dijalog prikazan je na slici 34. Objasniemo detaljnije opcije koje nudi Layer
Properties Manager:

Named Layer Filters odreuje koji e slojevi biti prikazani u listi slojeva. Show all layers e
prikazati sve postojee slojeve; Show all used layers e u listi prikazati samo one slojeve koji
nisu prazni, tj. slojeve u kojima postoji bar jedan nacrtan objekat; Show all Xref dependent
layers e u listi prikazati samo one slojeve koji su komandama Xref ili Xbind spregnuti sa
nekim drugim crteom;
Invert filter prikazuje u listi slojeve koji nisu obuhvaeni izborom u combo box-u. To znai
da, ako je izabrano Show all used layers i markirana navedena opcija, AutoCAD e prikazati sve
slojeve koji su prazni, tj. u kojima nema nacrtanih objekata.
Apply to Object properties toolbar omoguava da se i na Object Properties paleti sa
alatkama prikazuju samo slojevi "obuhvaeni" filterom;
New omoguava korisniku da kreira novi sloj direktno u listi slojeva;
Delete omoguava korisniku da obrie neki od postojeih slojeva;
Current omoguava korisniku da izabere aktivan sloj. Prethodno je potrebno isti markirati u
listi slojeva.
Hide details omoguava korisniku da zatvori deo prozora u kome se prikazuju detalji o sloju;
Current layer linija prikazuje ime trenutno aktivnog sloja.

U odeljku Details korisniku je omogueno da zadaje ili menja karakteristike odreenog sloja. Ove
opcije su dostupne tek kada je markiran odreen sloj iz liste. Tada AutoCAD ovde prikazuje
njegovo trenutno setovanje i omoguava promenu sledeih karakteristika:

Name dodeljuje se ime sloju;

Color omoguuje korisniku da izabere boju sloja. Boja sloja je vrlo vana kako za
jednostavnu i brzu identifikaciju elemenata koji pripadaju odreenom sloju u toku rada, ve i
zbog kasnijeg plotovanja crtea.
Lineweight omoguava korisniku da odredi debljinu linije kojom e se standardno iscrtavati
svi objekti na datom sloju. Ovo ne znai da svakom objektu pojedinano ne moete naknadno
promeniti debljinu.
Linetype omoguava korisniku da odredi tip linije koji e se koristiti za crtanje objekata na
tekuem nivou;
Plot Style omoguava korisniku da definie tip tampanja crtea.

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Slika 34. Prozor za dijalog Layer Properties Manager

Off for display omoguava korisniku da odredi da li e sloj biti vidljiv ili nevidljiv. Sloj je
mogue iskljuiti privremeno, ukoliko nepotrebno optereuje crte u procesu rada. Stanje ove
opcije predstavljeno je na listi slojeva simbolom sijalice koja je ili ukljuena ili iskljuena.
Lock for editing omoguava da sloj "zakljuate" za editovanje. Objekti na zakljuanom sloju
ostaju vidljivi, ali ih nije mogue menjati. Stanje ovog parametra prikazano je simbolom
otkljuanog ili zakljuanog katanca.
Do not plot ova opcija omoguava korisniku da definie koji e se slojevi tampati, a koji ne.
Stanje ovog parametra prikazano je simbolom tampaa koji je ili aktivan ili precrtan.
Freeze... ova opcija omoguava da odreeni nivo "zamrztnete". Opcija se koristi kada je
potrebno da neki nivo iskljuite na due vreme. AutoCAD ne prikazuje, ne tampa i ne
regenerie objekte na "zamrznutom nivou", to moe znaajno ubrzati rad sa kompleksnim
crteima. Stanje ove opcije prikazano je simbolom sunca koje ili "greje" ili ne u zavisnosti koji
je status sloja.

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Dodeljivanje boje sloju

Odreivanje boje odreenog sloja vri se preko combo-box-a Color (slika 35.). Kada korisnik otvori
ovu listu, ponueno je 7 osnovnih boja koje je mogue dodeliti sloju (ili bilo kom objektu u
AutoCAD-u). To su: crvena, uta, zelena, svetlo plava, plava, magenta i crna. Primetiete da je ova
poslednja oznaena simbolom koji je crno-bele boje. Boja White u stvari predstavlja boju inverznu

Slika 35. Dodeljivanje boje sloju

boji poznadine. Ukoliko je pozadina na kojoj crtate (ekran) crne boje kako je to standardno
podeeno, onda e objekti nacrtani ovom bojom zaista i biti beli. Ukoliko promenite boju ekrana na
kome radite u belu (to je ponueno kao opcija), objekti nacrtani ovom bojom postaju crni. Ukoliko
korisnik eli da sloju dodeli neku boju koja nije na ovoj listi potrebno je da izabere opciju Other... .

Slika 36. Prozor za dijalog Select Color

AutoCAD e prikazati prozor za

dijalog Select Color (slika 36.) u kome
je korisniku na raspolaganju mnogo
vei izbor boja. U dnu ovog prozora je
mesto za unos imena odnosno ifre
boje preko koga se moe direktno
izabrati boja ukoliko tano znate ta
traite. Primetiete da se na ovom
mestu ispisuje ime boje ukoliko je
izaberete sa neke od lista. Boje su
rasporeene u sledee grupe:
Standard Colors u ovom okviru
prikazano je standardnih sedam
boja koje ste mogli izabrati i bez
ulaska u ovaj prozor za dijalog.
Primetiete ako izaberete neku od
ovih boja da su one oznaene
svojim pravim imenima, dakle Red,
Yellow, Green itd.
Gray Shades ova grupa boja
omoguava izbor 6 nijansi izmeu
potpuno bele i potpuno crne boje.

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Logical Colors ova grupa nije dostupna kada se odreuje boja slojeva. Njome se upravlja
bojom pojedinanih objekata. Tasteri By Layer i By Block omoguavaju korisniku da nekom
objektu dodeli boju koja je standardna boja sloja ili bloka u kome se objekat nalazi.
Full Color Pallete ova grupa predstavlja punu paletu boja koju nudi AutoCAD. Primetiete da
su sve boje osim sedam standardnih obeleene brojevima od 8 do 255.
Dodeljivanje tipova linija slojevima

Ranije je ve reeno da je sloju mogue dodeliti odreeni tip linije korienjem opcije Linetype.
Poznato je da na jednom crteu obino postoji veliki broj tipova linija punih, isprekidanih, osnih
itd. U AutoCAD-u korisniku je na raspolaganju veliki broj tipova linija koje je potpuno slobodno
mogue kombinovati, a ujedno je to i jedna od karakteristika slojeva koja se definie pri kreiranju
novog sloja.
Ako u Layer Properties Manager-u ovorite combo-box Linetype primetiete da je jedini ponueni
tip linije Continious, odnosno puna linija. Da bi ste mogli da birate i druge tipove linija potrebno je
najpre ih uitati. AutoCAD uva odreene elemente, meu kojima su i tipovi linija, u eksternim
datotekama kako ne bi nepotrebno optereivao sopstvene resurse. Biblioteke linija uvaju se u fileovima ija je ekstenzija .LIN. Za manipulisanje tipom linija, znai za uitavanja, kreiranje novih
tipova i odreivanje faktora razmere koristi se komanda Linetype, koja je prethodno ve opisana.

Kontrolisanje boje i tipa linije objekata u bloku

Sloj "0" je poseban sloj, ujedno i jedini koji postoji u svakom novom crteu koji korisnik zapoinje
da radi. On omoguava da objekti koji su definisani u ovom sloju poprime osobine sloja u koji se
umeu. Ako se objekti nalaze u sloju razliitom od sloja "0", zadrae osnovne osobine originalnog
sloja, bez obzira u koji se sloj blok umee ili prebacuje.
U AutoCAD-u se u jednom nivou moe koristiti vie boja i tipova linija. Mogue je promeniti boju
i tip linije svakom nacrtanom objektu. On tada zadrava boju i tip linije koji su mu dodeljeni bez
obzira na karakteristike sloja kome je dodeljen sam objekat. Objekti kojima su izriito dodeljene
boje i tipovi linija nee biti promenjeni ako se ukljue u blok.

Kontrola osobina slojeva preko palete Object Properties

Prethodno je ve detaljno opisano kako se kontroliu osobine slojeva preko prozora za dijalog Layer
Properties. Najbitnije od ovih karakteristika mogue je kontrolisati i direktno sa povrine za crtanje
preko palete sa alatkama Object Properties. Ova paleta je standardno postavljena odmah ispod
paleta sa alatkama Standard koju smo ranije pominjali, tj. ispod linije padajuih menija, a prikazana
je na slici 37.

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Slika 37. Paleta Object Properties

Ova paleta prikazuje osobine nekog objekta, odnosno onoga koji se upravo iscrtava, koji je
markiran ili, ako trenutno nijedna komanda nije u fazi izvravanja, onda prikazuje osobine tekueg
(aktivnog) sloja. Na njoj korisnik moe videti informacije o stanju aktivnog sloja ili promeniti sloj u
kome radi, odrediti boju, tip i debljinu linije, a da ne mora da ulazi u dijalog Layer Manager.
Na slici 38. prikazan je combo-box koji omoguava odreivanje aktivnog sloja i promenu odreenih
parametara slojeva, a do nje, na slici 39, dato je objanjenje znaenja pojedinih simbola, iako je o
tome prethodno ve bilo rei.

Slika 38. Combo-box za izbor layer-a

Slika 39. Simboli karakteristika sloja

Beleenje postupaka rada

AutoCAD omoguava da sauvate trajni zapis kompletnog postupka rada u odreenim .LOG
datotekama. Upotrebom skupa funkcija LogFile mogue je zapisati sve to se pojavljuje na
komandnoj liniji. Mogue je zapisivati itave radne sesije u AutoCAD-u, a datoteke sa ovim
zapisom mogu se koristiti kasnije pri izradi skript datoteka za automatizaciju rada.
Opisaemo ovde ukratko nekoliko funkcija koje omoguavaju rad sa .LOG datotekama. U meniju
Tools Options kartica Open and Save moete podesiti da se obavezno vidi i log datoteka tako
to ete obeleiti kuicu Maintain log file. Na kartici File, u podopciji Log File Location moete
definisati putanju log datoteke, odnosno mesto na disku gde se ona uva.
Iz komandne linije je takoe mogue odreivati hoe li se i gde voditi log datoteka za neki crte, za
ta se koriste sledee komande:

Logfileon ova komanda omoguava korisniku da sve to se pie u komandnoj liniji sauva u
log datoteci;
Logfileoff ova komanda omoguava korisniku da prekine zapisivanje u log datoteku;
Logfilename omoguava korisniku da definie putanju do datoteke u kojoj se vodi log.

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

PISANJE I MODIFIKOVANJE TEKSTA

Jedan od najmonotonijih poslova tokom crtanja jeste dodavanje teksta u crtee. Svako ko mora da
crta velike crtee sa mnogo napomena zna teinu tog posla. Pomou AutoCAD-a ovo se radi mnogo
bre, a zahvaljujui velikom izboru fontova, stilova i veliina slova dobija se tekst profesionalnog
izgleda.

Ispisivanje i pozicioniranje linija teksta (komande TEXT, DTEXT)

Naini pozivanja komande TEXT

Komandna linija: Text
Padajui meni:

Draw Text Single Line Text

Paleta alatki:

nema

Komanda Text omoguava korisniku da unese jednu ili vie linija teksta koji je mogue rotirati,
poravnavati po razliitim kriterijumima, ili im menjati veliinu. Sintaksa za pozivanje ove komande
je:
Command: text
Current text style: "Standard" Text height: 5.0000
Specify start point of text or [Justify/Style]:

Primetiete da po pozivanju komande Text AutoCAD ispisuje trenutna podeavanja teksta stil i
veliinu slova, a zatim zahteva od korisnika da odredi taku unosa teksta. Ukoliko nemate potrebe
za promenom veliine slova ili stila, a elite da tekst bude poravnat po levoj margini, potrebno je da
na ekranu izaberete taku gde e tekst poeti da se unosi. Izabrana taka predstavljae donji, levi
ugao prve linije teksta. Ukoliko elite da promenite neki od parametara ponuene su opcije Style i
Justify.
Opcija Style omoguava korisniku da promeni stil pisanja, tj. tip slova i veliinu. Opcija Justify
omoguava korisniku da odredi nain na koji e tekst biti poravnat. Po pozivanju ove opcije
AutoCAD prikazuje sledei upit i nudi opcije:
Enter an option [Align/Fit/Center/Middle/Right/TL/TC/TR/ML/MC/MR/BL/BC/BR]:

Align uneti tekst se postavlja izmeu dve take koje korisnik odreuje, tako da prati liniju
koju one formiraju. Ukoliko je tekst krai od definisane linije, AutoCAD ga automatski
poveava tako da pokrije celu duinu linije, ali proprcionalno menja i veliinu slova. Ukoliko je
definisana linija kosa, i text e biti postavljen pod datim uglom.
Fit na slian nain kao i u prethodnoj opciji, tekst se postavlja po liniji definisanoj poetnom i
krajnjom takom, ali ga AutoCAD "razvlai" tako da on pokrije itavu duinu linije bez
promene visine slova;
Center centrira tekst oko jedne zadate take. Ispis je horizontalan.

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Middle centrira tekst i u horizontalnom i u vertikalnom pravcu oko zadate take;
Right poravnava tekst po zadatoj taki ka desnoj margini;
TL postavlja gornji, levi oak teksta u zadatoj taki;
TC centrira vrh teksta u zadatoj taki;
TR postavlja gornji, desni oak teksta u zadatoj taki;
ML postavlja srednju taku teksta na levoj margini u zadatu taku;
MC centrira sredinu unetog teksta i po irini i po visini u zadatoj taki;
MR postavlja srednju taku teksta na desnoj margini u zadatu taku;
BL postavlja donji levi oak teksta u zadatu taku;
BC centrira dno teksta u zadatoj taki;
BR postavlja donji desni oak teksta u zadatu taku.
Poto korisnik odredi stil i poravnanje koje eli da koristi AutoCAD prikazuje upit
Enter text:

i oekuje od korisnika da unese tekst koji eli da umetne u crte, a u zadatoj taki i sa prethodno
odreenim parametrima. Kako korisnik unosi tekst u komandnoj liniji, tako se on automatski
prikazuje na crteu. Taster <Enter> omoguava prelaz u sledeu liniju teksta. Svaka linija teksta se
tretira kao nezavistan objekat. Izvravanje funkcije Text se prekida kada korisnik pritisne <Enter>
na upitu Enter text, a da prethodno nije uneo ni jedan karakter.
U AutoCAD-u postoji i komanda Dtext koja ima identinu funkciju kao i komanda Text. Ovo je
komanda preuzeta iz starijih verzija programa AutoCAD kada se tekst nije automatski ispisivao i na
crteu onako kako ga je korisnik unosio u komandnoj liniji. Komanda Text je tada tekst prikazivala
tek poto je on kompletno unet, a komanda Dtext (skr. Display Text) ga je prikazivala na crteu i za
vreme unoenja onako kako to u novijim verzijama radi i komanda Text, a to smo ve i opisali.

NAPOMENA Ukoliko po izdavanju komandi Text ili Dtext preskoite pritiskom na <Enter> sve upite do samog
upita za unos teksta Enter text, AutoCAD e automatski pozicionirati tekst ispod poslednje unete
linije teksta na crteu.

Ispisivanje i rad sa paragrafima teksta (komanda MTEXT)

Ukoliko korisnik treba da unese u crte vee koliine teksta i da nad njima vri sloenija
podeavanja, korienje komande Text nije pogodno. U tu svrhu koristi se komanda Mtext.

Naini pozivanja komande MTEXT

Komandna linija: Mtext
Padajui meni:

Draw Text Multiline Text

Paleta alatki:

Draw Multiline Text

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Ova komanda kreira tekstualne paragrafe koji se formatiraju unutar zadatih granica i koje
predstavljaju margine taksta, ali se ne tampaju. Kao i mnoge komande koje smo ranije upoznali i
komanda Mtext se moe izvravati na dva naina preko komandne linije i preko prozora za
dijalog. Ukoliko korisnik eli da izbegne korienje prozora za dijalog, sintaksa kojom treba da
pozove ovu komandu je:
Command: -mtext
Current text style: "Standard" Text height: 2.5
Specify first corner:
Specify opposite corner or [Height/Justify/Line spacing/Rotation/Style/Width]:
MText:

Po pozivanju komande Mtext AutoCAD prvo ispisuje koja su trenutna podeavanja za stil teksta, a
zatim zahteva od korisnika da preko zadavanja dve dijagonalne take definie okvir u kome e se
tekst ispisivati. Ponuene opcije imaju sledee dejstvo:

Height ova opcija omoguava korisniku da odredi visinu (veliinu) velikih slova teksta;
Justify ova opcija omoguava korisniku da definie na koji e nain tekst biti poravnat u
okviru zadatih margina. Ova opcija nudi sledee podopcije:
- TL tekst e biti poravnat gore levo;
- TC tekst e biti poravnat gore na sredinu;
- TR tekst e biti poravnat gore desno;
- ML tekst e biti poravnat u sredinu po vertikali i levo;
- MC tekst e biti poravnat u sredinu po vertikali i na sredinu;
- MR tekst e biti poravnat u sredinu po vertikali i desno;
- BL tekst e biti poravnat dole levo;
- BC tekst e biti poravnat dole i na sredinu po horizontali;
- BR tekst e biti poravnat dole desno.

Line Spacing omoguava korisniku da definie razmak izmeu dve linije teksta. Ovo je
mogue izabrati po dva kriterijuma:
At Least definie odreenu najmanju vrednost razmaka. Ukoliko imate u redu neki simbol
koji je vei od tekue veliine razmaka AutoCAD e automatski razmai redove, kako bi dati
simbol mogao da stane.
Exactly definie taan razmak meu redovima koga je AutoCAD prinuen da se pridrava.
To znai da, ako u liniju teksta umetnete neki simbol koji je vei od zadate veliine razmaka,
on e biti odseen, a da se razmak izmeu redova ne smanjuje.
Rotation specificira ugao rotacije granice teksta, kao i svog teksta unutar tih granica;
Style ova opcija omoguava korisniku da izabere font, tj. tip slova kojim eli da pie;
Width omoguava korisniku da odredi faktor irine slova.

Kada korisnik podesi sve potrebne parametre teksta, koristei gore opisane opcije, moe da unese
eljeni tekst u zahtev za unos Mtext. Pritisak na taster <Enter> Omoguava korisniku da pree u
novi red i nastavi unos teksta. Komanda za prekid unosa se izdaje tako to se na prazan zahtev za
unost teksta Mtext odgovori samo pritiskom na taster <Enter>. Primetiete da se u ovom sluaju
teks koji kucate ne pojavljuje odmah na ekranu, ve tek kada zavrite sa unosom i prekinete
izvravanje komande Mtext, AutoCAD e sve to ste napisali prikazati i na ekranu u okviru
prethodno zadatog okvira. Za razliku od komande Text u ovom sluaju e ceo tekst koji ste uneli
predstavljati jedan objekat.

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Za sluaj da ste se ipak miljenja da je rad preko prozora za dijalog jednostavniji potrebno je da
komandu Mtext pozovete bez znaka "-" ispred naziva komande, iz padajuih menija ili sa palete sa
alatkama. AutoCAD e prikazati identian zahtev za odreivanje taaka koje e predstavljati uglove
okvira u kojem e se tekst ispisivati, ali e umesto zahteva za unos Mtext u komandnoj liniji otvoriti
prozor za dijalog Multiline text editor, prikazan na slici 40a. U okviru ovog prozora za dijalog
postoje etiri kartice sa razliitim opcijama. To su:
Character na ovoj kartici nalaze se opcije za definisanje tipa slova i stila kojim se pie, tj. da
li e tekst ili pojedini njegovi delovi biti ispisani masnim ili kosim slovima ili biti podvueni, ili
e biti primenjena neka kombinacija ovih stilova pisanja. Takoe je mogue odrediti boju slova
ili umetnuti neki od simbola: znak za stepen, plus-minus znak, znak za prenik ili neki drugi
simbol po izboru.
Properties izgled kartice Properties prozora za dijalog Multiline Text Editor prikazana je na
slici 40b. Na ovoj kartici nalaze se opcije koje omoguavaju korisniku da odredi stil teksta,
poravnanje, irinu i ugao rotacije.

Slika 40a. Kartica Character prozora za dijalog Multiline Text Editor

Slika 40b. Kartica Properties prozora za dijalog Miltiline Text Editor

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Line Spacing kartica omoguava korisniku da odredi parametre vezane za razmak izmeu
redova teksta i to koristei dva vezana parametra. Rastojanje se moe odrediti kao umnoak
standardnog rastojanja, tj. moe uzimati vrednosti Single (1x), 1.5 Lines (1.5x) i Double (2x). Uz
to je mogue odrediti da li je zadata veliina rastojanja fiksna (Exactly) ili najmanja dozvoljena
(At Least) u kom sluaju e AutoCAD automatski poveati rastojanje do prethodnog reda
ukoliko se u tekuem nalazi neki karakter ili simbol koji je vei od standardne veliine slova
kojom je teks ispisivan. Izgled ove kartice prikazan je na slici 40c.

Slika 40c. Kartica Line Spacing prozora za dijalog Miltiline Text Editor

Find/Replace kartica omoguava korisniku da pretrauje tekst pomou alata Find, ili da menja
odreene pronaene delove teksta kombinacijom alata Find i Replace. U kuicu Find je
potrebno upisati deo rei, re ili neki deo teksta koji je potrebno pronai. Ukoliko je kuica
Replace prazna Multiline Text Editor e postaviti kursor kod naenog stringa i omoguiti dalju
pretragu. Ukoliko korisnik unese neki string i u kuicu Replace naeni tekst e automatski biti
zamenjen novim. Kuica Match Case omoguava de se trae stringovi sa striktnim rasporedom
malih i velikih slova. Kada ova kuica nije markirana AutoCAD nee praviti razliku meu istim
reima koje su napisane razliitom veliinom slova. Na primer re Spojnica e biti tretirana isto
kao i re spojnica. Markirana opcija Whole Word e naloiti AutoCAD-u da string koji trai
tretira kao celu re. Na primer, ukoliko traite string "spoj" sa ukljuenom opcijom Whole Word
AutoCAD nee prijaviti da je isti pronaao u rei "spojnica". Izgled ove kartice prikazan je na
slici 40d.

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Slika 13d. Kartica Find/Replace prozora za dijalog Miltiline Text Editor

O okviru Multiline Text Editora korisniku je omogueno i da unese neki unapred pripremljen tekst
u .TXT ili .RTF (Rich Text Format) formatu. Ovo se postie izborom opcije Import Text, pri emu
e AutoCAD otvoriti prozor za dijalog Open i omoguiti da izaberete tekstualnu datoteku koja se
nalazi bilo gde na disku ili nekom drugom eksternom izvoru.
Kada je unos teksta u Multiline Text Editor-u zavreno korisniku je omogueno da kompletan tekst
prenese na crte, u okvir koji je prethodno odredio pritiskom na taster OK. Primetiete da "irina"
prostora u koji upisujete tekst u Multiline Text Editor-u nije uvek ista. Ona je odreena veliinom,
tj. irinom prostora koji ste odredili kao ram teksta. AutoCAD e odmah pri unosu, prelamati tekst u
skladu sa ovom irinom. Ovaj parametar je mogue izmeniti u toku samog unosa tako to ete
promeniti veliinu Width na kartici Properties.

Ukljuivanje ili iskljuivanje prikaza teksta na ekranu (komanda QTEXT)

Naini pozivanja komande QTEXT

Komandna linija: Qtext
Padajui meni:

nema

Paleta alatki:

nema

Komanda Qtext se moe postaviti na vrednosti On i Off. Standardno je ova opcija u AutoCAD-u
postavljena na Off, odnosno iskljuena je. Veliki broj tekstualnih objekata na crteu ili dugaki
paragrafi teksta znatno usporavaju rad komandi koje obnavljaju, odnosno ponovo iscrtavaju crte.
To su komande Redraw, Regen, Regenall i sline. U takvim
situacijama koristi se komanda Qtext. Kada se postavi na
Off ova komanda sve tekstualne objekte prikazuje samo kao
okvire oko originalnog teksta. Prikaz dejstva ove komande
prikazan je na slici 14.
Slika 14. Prikaz dejstva komande QTEXT

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Biranje eljenog tipa slova fonta (komanda STYLE)
Naini pozivanja komande STYLE
Komandna linija: Style
Padajui meni:

Format Text Style

Paleta alatki:

nema

Komanda Style omoguava korisniku da kreira novi tekstualni stil ili da menja postojei. Svaki
tekstualni stil koristi odreeni font kome se moe odrediti visina, faktor ekspanzije odnosno
kompresije, irina i ugao nagiba. Kao i mnoge komande pre ove, komandu Style mogue je
izvravati iz komandne linije ili preko prozora za dijalog. U sluaju da se komanda izvrava preko
komandne linije sintaksa je sledea:
Command: -style
Enter name of text style or [?] <Standard>: novi
New style.
Specify full font name or font filename (TTF or SHX) <txt>:
Specify height of text <0.0000>:
Specify width factor <1.0000>:
Specify obliquing angle <0>:
Display text backwards? [Yes/No] <N>:
Display text upside-down? [Yes/No] <N>:
Vertical? <N>
"novi" is now the current text style.

Osnovni nedostatak ovog naina je to ne moete videti kako izgleda stil koji upravo stvarate. Zato
je mnogo zgodnije izvravati ovu komandu preko prozora za dijalog Text Style koji je prikazan na
slici 41.

Slika 41. Izgled prozora za dijalog Text Style

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Korisniku su na raspolaganju sledee opcije pri kreiranju ili izmenama stila:

Font Name ovaj combo-box omoguava korisniku da izabere tip slova koji e odreeni
tekstualni stil koristiti. Na raspolaganju su svi . TTF i .SHX fontovi instalirani na raunaru.
Font Style omoguava korisniku da odredi da li e tekst biti ispisivan kao Bold, Italic ili
Underline;
Height omoguava korisniku da odredi visini karaktera;
Width Factor omoguava korisniku da odredi faktor poveanja (ili smanjenja) standardne
irine karaktera;
Oblique Angle omoguava korisniku da odredi ugao nagiba karaktera ukoliko je potrebno da
slova budu zakoena;
Preview omoguava korisniku da uvek ima tanu sliku o izgledu stila koji upravo kreira ili
menja.

Pri kreiranju tekstualnog stila korisnik se moe posluiti i odreenim efektima. To su:

Upside Down omoguava korisniku da kreira font koji je okrenut naopake;

Backwards omoguava korisniku da kreira font koji je okrenut s desna na levo, kao slika u
ogledalu originalnog fonta;
Vertical omoguava korisniku da kreira stil sa ispisom koji je postavljen vertikalno. Ova
opcija nije dostupna ukoliko je izabrani font za dati stil tipa .TTF, ve samo ako je .SHX.

Modifikovanje postojeeg teksta (komanda DDEDIT)

Naini pozivanja komande DDEDIT

Komandna linija: Ddedit
Padajui meni:

Modify Text

Paleta alatki:

Modify II Edit Text

Shortcut meni:

Text Edit... / Mtext Edit...

Komanda Ddedit omoguava izmene na ve napisanom tekstu ili na atributima bloka. Podsetiemo
samo da je atribut informativni tekst koji se moe pridruiti svakom bloku.
Ova komanda se izvrava na razliite naine u zavisnosti nad kojim objektom je korisnik
upotrebljava. Bez obzira da li se poziva iz komandne linije, iz padajuih menija ili sa palete alatki
komanda Ddedit zahteva od korisnika da izabere tekstualni objekat koji eli da promeni:
Command: _ddedit
Select an annotation object or [Undo]:

Ukoliko je izabrani objekat tipa Multiline Text, AutoCAD e otvoriti prozor za dijalog Multiline
Text Editor koji je ve prikazan na slikama 13a 13d. Ako je u pitanju tekstualni objekat Single
Line Text, AutoCAD e automatski otvoriti prozor za editovanje pojedinanih linija teksta Edit
Text, koji je prikazan na slici 42.

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Slika 42. Dijalog za editovanje pojedinanih linija teksta

Jo jedan od naina na koji je mogue pozvati komandu Ddedit je preko Shortcut menija. O ovom
nainu je i ranije bilo rei. Kada je tekstualni objekat markiran, klikom na desni taster mia bilo gde
na povrini za crtanje, AutoCAD e otvoriti Shortcut meni. U zavisnosti od toga da li je markirani
objekat Single Line Text ili Multiline Text ovaj meni e sadrati opciju Edit Text iji izbor otvara
prozor Edit Text prikazan na slici 16, ili Edit Mtext iji izbor otvara prozor Multiline Text Editor,
koji smo ve videli na slici 13 i objasnili njegove funkcije.

NAPOMENA Moda je zgodno spomenuti na ovom mestu jednu od osobina komunikacije sa AutoCAD-om, tzv.
Noun-Verb modul. Konkretno, to predstavlja mogunost da na loginiji nain komunicirate sa
AutoCAD-om. Naime, opisali smo kako po pozivanju komande Ddedit AutoCAD zahteva da
markirate tekstualni objekat koji je potrebno menjati. Mogue je takoe prvo izabrati objekat koji
elite da menjate pa tek onda komandu Ddedit iz nekog od menija, posle ega e AutoCAD odmah
otvoriti odgovarajui prozor za editovanje.

Provera pravopisa postojeeg teksta (komanda SPELL)

Naini pozivanja komande SPELL

Komandna linija: Spell
Padajui meni:

Tools Spelling

Paleta alatki:

nema

Komanda Spell omoguava korisniku da proveri tanost ispisa tekstualnih objekata. Na alost
domaih korisnika, srpski jezik nije podran ak ni kao eksterni dodatak AutoCAD-u. Sintaksa ove
komande je:
Command: spell
Select objects: 1 found
Select objects:

Kada se pozove ova komanda zahteva od korisnika da markira tekst koji eli da proveri, ukoliko on
nije ve markiran pre poziva komande Spell kao to smo to opisali malopre. U sluaju da je tekst
pravilno ispisan AutoCAD e prikazati poruku o tome. Ukoliko naie na pravopisne greke
AutoCAD e prikazati prozor za dijalog Check Spelling, prikazan na slici 43. Opcije koje ovaj

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------prozor za dijalog nosi su prilino jednostavne i jasne, i uglavnom potpuno identine kao recimo kod
Microsoft Word-a. Primetiete da postoji i opcija Change Dictionaries... koja omoguava promenu
renika, odnosno jezika na kome e AutoCAD proveravati tekst. U originalnoj instalaciji
AutoCAD-a ponueni su engleski i francuski jezik.

Slika 43. Dijalog za proveru pravopisa Check Spelling

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

OSOBINE OBJEKATA I ATRIBUTI

Ovaj deo posveen je detaljnom upoznavanju sa osobinama koje svaki objekat poseduje i nainima
kako se svima njima njima preciznije moe upravljati sa jednog, jedinstvenog mesta. Takoe emo
se upoznati i sa karakteristikama koje se mogu definisati za jedan blok i koji on "nosi" sa sobom i
pri umetanju u druge crtee. Podaci koji se na ovaj nain "smetaju" u crte zovu se atributi.

Osobine objekata (komande PROPERTIES, CHANGE)

Komande Change i Properties omoguavaju korisniku detaljniji uvid u sve karakteristike nekog
objekta ili grupe objekata, i da vre podeavanje tih karakteristika do najsitnijih detalja. Ovu su
praktino identine komande. Komanda Change predstavlja "zaostavtinu" iz prethodnih verzija
AutoCAD-a, dok je komanda Properties napredniji koncept uveden u novijim verzijama, a koji je
ak i izmeu verzija r14 i 2000 znaajno unapreen.
Samo kratko emo se osvrnuti na komandu Change. Ova komanda se izvrava samo, i u celini iz
komandne linije. Sintaksa komande je:
Command: change
Select objects: 1 found
Select objects:
Specify change point or [Properties]:

Ukoliko korisnik odabere opciju Specify change point pritiskom na taster <Enter>, u zavisnosti od
vrste objekta koji je prethodno odabran, bie mu ponuena jedna od sledeih opcija:

Line primena ove opcije obino se izvrava kada je aktivirana ORTHO komanda;
Circle omoguava promenu poluprenika krunice;
Text menja lokaciju teksta na change point. Novi stil teksta, visina, ugao i tekstualni string
odreuju se kasnije kroz izvravanje ove opcije;
Attribute Definition menja Attribute Tag markiranom objektu;
Block menja lokaciju bloka na change point. Novi ugao rotacije se takoe definie kroz ovu
opciju.

Ukoliko korisnik aktivira opciju Properties bie mu ponuene odreene podopcije kroz sledei
prompt:
Enter property to change [Color/Elev/LAyer/LType/ltScale/LWeight/Thickness]:

Ovom prilikom se neemo zadravati na objanjenjima opcija koje su kroz ovaj upit ponuene
korisniku. Sve mogunosti koje prua komanda Change, zajedno sa svojom podopcijom Properties
objedinjene su u komandi Properties, ali i mnogo vie od toga.

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Naini pozivanja komande PROPERTIES
Komandna linija: Properties
Modify Properties
Padajui meni:
Tools Properties
Paleta alatki:
Standard Properties

Komandu Properties mogue je pozvati na jedan od gore navedenih naina, ali se ona u svakom
sluaju izvrava kroz prozor za dijalog Properties, prikazan na slici 44.
Korisniku su na raspolaganju sledee opcije i
parametri koje moe da kontrolie iz ovog prozora:

u vrhu prozora nalazi se combo-box iz koga je

mogue izabrati koji su to objekti ije
karakteristike korisnik eli da kontrolie.
Ukoliko prethodno nije odabran ni jedan objekat
sa crtea, jedina ponuena opcija je No
Selection, a karakteristike koje su prikazane
odnose se na crte u celini. AutoCAD
dozvoljava korisniku da vri izbor objekata dok
je prozor za dijalog Object Properties otvoren.
Ukoliko je markirano vie objekata na crteu,
ovde je mogue izabrati samo jedan od njih, ili
vie istovremeno, ukoliko je potrebno promeniti
neku od njihovih zajednikih karakteristika.
Treba napomenuti da e AutoCAD prikazati i
dozvoliti izmenu samo onih osobina koje su
zajednike za sve markirane objekte.
kartice Alphabetic i Categorized odreuju da li
e osobine objekata biti prikazane abecednim
redom ili po kategorijama kao to su General,
Geometry, Misc itd.
grupa karakteristika General omoguava
korisniku da kontrolie opte karakteristike
objekta kao to su: boja , pripadnost sloju, tip i
debljina linije kojom je nacrtan, stil tampanja,
debljinu objekta po treoj dimenziji itd. Vano
je da napomenemo da ukoliko je neka od
osobina objekta, npr. boja ili debljina linije,
definisana kao By Layer, tada objekat preuzima
tu karakteristiku od sloja kojem pripada. Ovde
je mogue promeniti i sloj kojem objekat
pripada bez obzira u kom je sloju originalno
nacrtan, ili pak samo neku od njegovih
karakteristika, npr. boju, a zadrati pripadnost
odreenom sloju.

Slika 44. Dijalog Object Properties

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
grupa karakteristika Geometry definie precizno veliinu i poloaj objekta na crteu preko
koordinate njegovih karakteristinih taaka i uglova.

grupa karakteristika Misc kontrolie razliite osobine objekta ili crtea u celini, kao to je, na
primer, vrsta koordinatnog sistema sa kojim se radi i sl.

Kreiranje atributa (komande ATTDEF i DDATTDEF)

Naini pozivanja komande ATTDEF, DDATTDEF

Komandna linija: Attdef, Ddattdef
Padajui meni:

Draw Block Define Attributes

Paleta alatki:

nema

Blokovi imaju mogunost da pamte i prenose tekstualne informacije. Takve karakteristike blokova
nazivaju se atributi. Komanda Attdef omoguava definisanje karakteristika atributa: ifre, upita za
unos vrednosti, podrazumevane vrednosti, kao i mesta, stila i veliine atributa. Komanda Ddattdef
je potpuno identina komandi Attdef, i predstavlja zaostavtinu iz ranijih verzija, kada su postojale
odvojene komande za izvravanje iz komandne linije ili preko prozora za dijalog. Kao to je
objanjeno vie puta do sada, komandu je mogue izvravati iz komandne linije ili preko prozora za
dijalog Attribute Definition. Ukoliko se izvrava iz komandne linije, sintaksa ove komande je:
Command: -attdef
Current attribute modes: Invisible=N Constant=N Verify=N Preset=N
Enter an option to change [Invisible/Constant/Verify/Preset] <done>:

Obratite panju na karakteristian poziv sa znakom "-" ispred imena komande koji omoguava da se
komanda izvrava iz komandne linije. U sluaju da smatrate da je ipak lake koristiti prozor za
dijalog i mia za komunikaciju sa AutoCAD-om, pokrenite ovu komandu na isti nain, ali bez
znaka "-". AutoCAD e otvoriti dijalog Attribute Definition, prikazan na slici 45.

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Slika 45. Prozor za dijalog Attribute Ddefinition preko koga se kreiraju atributi

Opisaemo ovde osnovne opcije koje ova komanda nudi:

Tag name omoguava korisniku da definie naziv (ime) atributa;

Prompt omoguava korisniku da definie "pitanje" koje e ga AutoCAD pitati prilikom
umetanja bloka u crte, kako bi ukazao na to koju vrednost treba da prikae atribut;
Value omoguava korisniku da definie podrazumevanu vrednos atributa;
Invisible odreuje da li e se atribut prikazivati. Ukoliko je markirana ova opcija atribut e
biti nevidljiv;
Constant ukoliko je markirana ova opcija nije mogue izvriti nikakve korekcije atributa;
Verify omoguava kontrolu unosa vrednosti atributa pri umetanju bloka u crte;
Preset - ukoliko je markirana ova opcija, AutoCAD nee dozvoliti promenu podrazumevane
vrednosti atributa pri umetanju bloka u crte;
Insertion point omoguava korisniku da definie baznu taku, tj. taku gde e biti
pozicioniran atribut u odnosu na blok kome pripada. Mogue je runo zadati koordinate ili taku
izabrati sa crtea aktiviranjem opcije Pick Point.
Text Options omoguavaju korisniku da precizno odredi izgled atributa koji se prikazuje. Ova
grupa opcija omoguava podeavanje poravnanja teksta (Justification) u odnosu na izabranu
Insertion point, stil teksta, veliinu karaktera i ugao rotacije teksta u stepenima u odnosu na
pozitivan smer x-ose.

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Kontrola naina prikazivanja atributa (komanda ATTDISP)

Naini pozivanja komande ATTDISP

Komandna linija: Attdisp
Padajui meni:

View Display Attribute Display

Paleta alatki:

nema

Ova komanda kontrolie nain prikazivanja atributa na crteu. Podeavanje se vri se direktno u
padajuem meniju ili preko komandne linije kada je sintaksa ove komande:
Command: attdisp
Enter attribute visibility setting [Normal/ON/OFF] <Normal>:

Ponuene opcije znae:

Normal atributi se pojavljuju na crteu u originalnom obliku, onako kako su definisani;

On svi atributi se prikazuju (ak i ako su prethodno definisani kao nevidljivi);
Off nijedan atribut se ne prikazuje (ak i ako su prethodno definisani kao vidljivi).

Modifikovanje postojeeg atributa

Naini pozivanja komande ATTEDIT

Komandna linija: Attedit
Padajui meni:

Modify Attribute Single / Global

Paleta alatki:

Modify II Edit Attribute

Korienjem komande Attedit mogue je izmeniti poaj, veliinu ili ugao ispisivanja vrednosti
atributa. Mogue je menjati atribute pojedinano ili u grupama (globalno). Sintansa ove komande
je:
Command: _-attedit
Edit attributes one at a time? [Yes/No] <Y>:
Enter block name specification <*>: *
Enter attribute tag specification <*>: *
Enter attribute value specification <*>:
Select Attributes: 1 found
Select Attributes:
1 attributes selected.
Enter an option [Value/Position/Height/Angle/Style/Layer/Color/Next] <N>:

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Od korisnika se najpre zahteva da definie grupu atributa koja odgovara odreenim specifikacijama,
to se vri preko sledea tri upita:
Enter block name specification <*>:
Enter attribute tag specification <*>:
Enter attribute value specification <*>:

U grupu odabranih atributa ui e samo oni koji odgovaraju svim uslovima.

RAFIRANJE
Da bi ste svoju ideju lake preneli drugima putem crtea, postoje standardizovani naini
obeleavanja odreenih elemenata, slino nekom univerzalnom jeziku koji svi razumeju. Zato se
crteu dodaju grafiki elementi koji opisuju vrstu materijala, teksturu, kvalitet obrade neke povrine
ili osobine nekog prostora. rafiranim povrinama (povrine ispunjene odreenom teksturom) se u
mainstvu prikazuju delovi koji su nacrtani u preseku. Osim toga, rafiranje moe da se koristi i
kada prosto elite da istaknete neku povrinu, ili simbolino doarate njene osobine ili namenu
odreenom teksturom.
U AutoCAD-u su na raspolaganju razliite, unapred definisane rafure kojima je mogue brzo
ispuniti eljenu povrinu, ali je takoe mogue i kreiranje novih. U ovom delu e biti opisane
komande koje omoguavaju definisanje izgleda i parametara rafura i rafiranje eljenih povrina.

Priprema za rafiranje
Veoma je preporuljivo pre primene bilo koje rafure, prethodno definisati sloj koji e uvati sve
rafure na jednom crteu. Ovaj postupak neemo detaljnije objanjavati jer je kreiranje slojeva
prethodno detaljno obraeno. Nazovite taj sloj proizvoljnim imenom, zadajte mu boju i postavite ga
kao aktivan sloj (Current layer) pre nego to ponete sa rafiranjem.

rafiranje (komande BHATCH i HATCH)

Za poetak emo objasniti razliku izmeu ove dve komande. Komanda Hatch je komanda koja
vue korene iz ranijih verzija programa AutoCAD. Izvrava se preko komandne linije. Funkcija ove
komande je da kreira neasocijativne rafirane povrine, tj. rafure koje nisu "spregnute" sa
povrinom koja se njima ispunjava. To konkretno znai da ukoliko irafirate neku zatvorenu
povrinu, a zatim promenite njen oblik, npr. komandom Stretch ili pomeranjem njenih vornih
taaka, to nee imati za posledicu i promenu oblika rafure, tj. dobiete novu povrinu i staru
rafuru koje se ne poklapaju. Ovo nije sluaj i sa komandom Bhatch koja se izvrava iskljuivo
preko prozora za dijalog Boundary Hatch i kreira asocijativne rafirane povrine, gde su povrina i
njena rafura spregnute, pa se promenom ove prve menja i druga i uvek ispunjava povrinu.
Zbog mnogo veih mogunosti koje prua komanda Bhatch, kao i mnogo preglednijeg izvravanja
kroz prozor za dijalog, ovde se neemo zadravati na opisivanju komande Hatch. Komanda
Bhatch crta rafuru ili definisanjem zatvorene povrine u odnosu na selectovanu taku unutar te

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------povrine, ili na osnovu izabranih objekata kao granica, koje ak i ne moraju da formiraju zatvorenu
povrinu.

Naini pozivanja komande BHATCH

Komandna linija: Bhatch
Padajui meni:

Draw Hatch

Paleta alatki:

Draw Hatch

Ovakav poziv komande Bhatch otvara prozor komande za dijalog Boundary Hatch koji se sastoji
iz 2 kartice (Quick i Advanced), a koje su prikazane na slikama 46 i 47.

Slika 46. Boundary Hatch dijalog kartica Quick

Kartica Quick dijaloga Boundary Hatch omoguava korisniku da brzo i jednostavno definie tip
rafure, njene karakteristike i da odredi povrinu koju je potrebno rafirati. Ponuene su sledee
opcije:
Type bira tip rafure izmeu standardnih, prethodno definisanih i onih koje je definisao
korisnik;
Pattern omoguava korisniku da izabere ime rafure koju eli da koristi;
Swatch prikazuje kako izgleda izabrani tip rafure;

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Angle omoguava korisniku da izabere ugao pod kojim e originalna tekstura biti rotirana
prilikom ispunjavanja povrina;
Scale omoguava korisniku da odredi gustinu teksture.
Ikone na desnoj
omoguavaju
definie
povrine
rafirati. To su:

strani ovog prozora

korisniku
da
koje je potrebno

omoguava
Pick Points
korisniku
da
odredi
zatvorenu povrinu za rafiranje samo izborom jedne take koja joj pripada. Kada se izabere ova
opcija AutoCAD privremeno uklanja dijalog Boundary Hatch i omoguava korisniku da na
crteu izabere odgovarajue take. Kada je izbor zavren u dijalog Boundary Hatch se vraa
klikom na desni taster mia i izborom opcije Enter iz shortcut menija.

Select Objects omoguava korisniku da sa crtea izabere objekte koji e formirati

granicu povrine koja se rafira. Ovi objekti ne moraju sami po sebi da kreiraju zatvorenu
povrinu.

Remove Islands omoguava korisniku da ukloni tzv. ostrva, odnosno zatvorene povrine
u okviru neke teksture. Potrebno je da korisnik unutar povrine koju je izabrao za rafiranje
odredi kojim objektima je potrebno ukloniti granice kako bi se rafiranje izvrilo i preko njih.
Primer upotrebe ove opcije prikazan je na sledeoj slici:

izbor povrine za
rafiranje

izbor ostrva koje

treba ukloniti

krajnji rezultat

View Selection omoguava korisniku da privremeno ukloni dijalog Boundary Hatch

kako bi mogao da pogleda objekte koje je selektovao na crteu. Ova opcija nije dostupna
ukoliko nije ve izabrana odreena taka ili objekti. U dijalog Boundary Hatch se vraa klikom
na desni taster mia ili pritiskom na taster <Enter>.

Inherit Properties omoguava korisniku da preuzme setovanja od neke postojee rafure

i primeni ih na novu.

Double omoguava korisniku da napravi dvostruko guu rafuru tako to se ista tekstura jo
jednom iscrtava na eljenoj povrini ali zarotirana za 90o u odnosu na prvi "sloj". Ova opcija je
dostupna samo ako je tip rafure setovan na User Defined.

Composition opcije Associative i Nonassociative omoguavaju korisniku da odredi koji e se

tip rafiranja primeniti. Kao to smo ve rekli asocijativni tip rafiranja kreira rafuru koja je
spregnuta sa svojim granicama i prilagoava se svakoj promeni granica. Neasocijativni tip

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------rafure iscrtava rafuru koja je nazavisna od svojih granica.

Preview omoguava korisniku da pogleda kakav e rezultat rafiranja biti, ali da se zatim vrati
u dijalog Boundary Hatch i da definitivno prihvati podeavanja koja je napravio ili da ih
modifikuje pre nego to definitivno primeni rafiranje. Ova opcija privremeno uklanja sa ekrana
dijalog Boundary Hatch i vraa ga klikom na desni taster mia ili pritiskom na taster <Enter>.

Kartica Advanced omoguava korisniku da preciznije iskontrolie naine rafiranja i da utie na

vie parametara ove komande. Kartica Advanced prikazana je na slici 12. Desna strana ovog
dijaloga je potpuno ista kao i na prethodno opisanoj kartici Quick, dok se na levoj strani nalaze novi
alati.
Ukoliko je prostor unutar izabranih granica za rafiranje prazan, AutoCAD e kompletnu povrinu
ispuniti rafurom. Ukoliko unutar izabranih granica postoje odreeni entiteti koji formiraju
zatvorene povrine, tada e krajnji rezultat rafiranja zavisiti od toga koja je opcija izbrana u okviru
grupe opcija Island Detection Style:

Normal ova opcija podrazumeva rafiranje gde e zatvorene povrine umetnute (ugnjedene)
jedna u drugu biti naizmenino rafirane i nerafirane poev od one koju je korisnik izabrao kao
povrinu koju eli da rafira.
Outer ova opcija podrazumeva rafiranje prostora samo u okviru granica unutar kojih je
korisnik izabrao taku. To znai da rafura nee "prelaziti" nijednu zatvorenu konturu, odnosno
da sva ostrva ostaju nerafirana.
Ignore ova opcija podrazumeva da rafura ispunjava celokupan prostor unutar izabrane
zatvorene konture bez obzira da li unutar nje postoji jo ostrva. rafura "ignorie" postojanje
dodatnih zatvorenih granica unutar originalno izabranih.

Svako rafiranje se vri tako to AutoCAD definie interno za svoju upotrebu blok koji se sastoji od
linija (polilinija ili regiona) sa istim granicama kao to su zadate, zatim ih popunjava rafurom, a na
kraju brie liniju koju je kreirao. Ukoliko korisnik eli da zadri graninu liniju koju je AutoCAD
kreirao pre rafiranja potrebno je markirati kuicu Retain Boundaries. Tada je u mogunosti i da
odredi tip objekta koji e ostati kao granica posle obavljenog rafiranja, odnosno da li e to biti
polilinija ili povr.

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Slika 47. Kartica Advanced dijaloga Boundary Hatch

U odeljku Boundary Set korisnik moe da definie objekte koje e AutoCAD koristiti prilikom
konstruisanja granica. Ova opcija je standardno podeena na Current Viewport, to znai da
AutoCAD koristi sve vidljive objekte. Mogue je, meutim, konstruisati i drugaiju grupu objekata
koji mogu da budu vaee granice. To se postie klikom na ikonu Set New Boundary Set kada se
dijalog privremeno sklanja i korisniku je omogueno da na crteu izabere objekte koje eli da
AutoCAD koristi prilikom konstruisanja granica. Tako definisana grupa objekata moe se uiniti
aktivnom izborom opcije Existing Set iz combo-box-a. Moe postojati samo jedan ovakav set
granica, to znai da kada korisnik definie novi, on se automatski pamti preko starog seta.
U odeljku Island Detection Method korisnik moe da zada metodu koju AutoCAD koristi kada
konstruie granice:

Flood ukoliko je aktivna ova opcija, AutoCAD ostrva tretira kao granice;
Ray Casting ukoliko je aktivna ova metoda, ostrva se ne tretiraju kao granice. Ova metoda
funkcionie tako to AutoCAD "povlai" liniju od izabrane take do najblie granice, a zatim
prati tu granicu u smeru suprotnom kazaljke na satu sve dok granicu ne zatvori. Na taj nain
ostrva ostaju van seta graninih linija.

Klikom na taster OK AutoCAD smeta rafuru na crte unutar prethodno definisanih granica. Bez
obzira da li je korisnik kontrolisao krajnji rezultat komandom Preview, naknadno je uvek mogue
menjati izgled rafure pomou komandi za editovanje.

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

KOTIRANJE
Svakome ko se ikada bavio bilo kojim vidom tehnikog crtanja jasno je da kotiranje predstavlja
jednu od zavrnih faza izrade crtea. Dok se ne definiu kote, crte moe da se menja i mnoga
pitanja ostaju otvorena. Sve je, praktino, jo uvek "skica". Dimenzije pojedinih elemenata ne
moraju se precizno odrediti na poetku crtanja. One se mogu menjati kroz razne faze izrade crtea,
sve dok korisnik ne bude mogao da ih uporedi i prilagodi nekim drugim elementima ije su
dimenzije poznate ili zadate. Tek kada se zapone kotiranje mogue je videti koliko se stvari zaista
uklapaju. Kotiranje moe da bude osnovni kriterijum za ocenu uspenosti projekta i brzine njegovog
razvijanja. Dobro uraene probne kote doprinose brem razvoju crtea.
Pomou AutoCAD-a korisnik moe vrlo lako da doda probne ili konane kote svakom crteu.
AutoCAD daje precizne kote tako da ne morate nita da premeravate. Dovoljno je samo odrediti
krajnje take objekta ije dimanzije elite da saznate, a ostalo e AutoCAD uraditi sam. Treba
napomenuti da AutoCAD poseduje osobinu tzv. asocijativnog kotiranja (engl. associative
dimensioning) koja omoguava automatsko auriranje kota prilikom svake izmene veliine ili
oblika objekta.
Kotiranje se u AutoCAD-u obavlja preko niza parametara. Iako ovi parametri obezbeuju ogromnu
fleksibilnost pri kotiranju, poetnici se tee snalaze sa njima. Zato je potrebno dobro ih upoznati,
kako bi njihovo korienje bilo efikasno i omoguilo brzo i jednostavno rukovanje.
Komande i alate za kotiranje mogue je pozivati iz komandne linije, iz padajueg menija Dimension
ili sa palete sa alatkama Dimension koja je prikazana na slici 48.

Slika 48. Paleta Dimension koja sadri alate za kotiranje

Da bi smo korisniku koji nema prethodnih iskustava sa kotiranjem u AutoCAD-u olakali rad, prvo
emo objasniti kako se kreiraju stilovi kotiranja.

Stilovi kotiranja (komanda DIMSTYLE)

Stilovi kotiranja su slini stilovima teksta. Oni definiu izgled
kotnih linija i kotnih oznaka (kao to su brojne vrednosti i
strelice). Struni i projektni standardi mogu predvideti razliite
zahteve za stilove kota. AutoCAD u svojoj standardnoj instalaciji
obezbeuje podrazumevani stil pod nazivom Standard, za crtee
raene za engleske ablone, i stil ISO-25, za metrike ablone.
Jasno je, takoe, da razliite oblasti projektovanja nee koristiti
iste stilove za kotiranje. Na primer, stil kojim se kotiraju
arhitektonski crtei nee biti isti kao i onaj kojim se kotiraju
mainski. Jednostavan primer karakteristinih razlika prikazan je
na slici 49.

kotiranje stilom za
mainske crtee

kotiranje stilom za
arhitektonske crtee
Slika 49. Razliiti stilovi kotiranja

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Stilovi se kreiraju i auriraju uz pomo komande Dimstyle.
Naini pozivanja komande DIMSTYLE
Komandna linija: Dimstyle
Padajui meni:

Format Dimension Style

Paleta alatki:

Dimension Dimension Style

Neemo se due zadravati na mogunosti da se komanda Dimstyle izvrava preko komandne

linije, pre svega zato to je njeno izvravanje preko prozora za dijalog mnogo preglednije i korisnik
u svakom trenutku moe da zna kako se promene parametara odraavaju na izgled stila kotiranja.
Rad preko komandne linije omoguen je pozivom komande Dimstyle kakav smo ve prethodno
viali, dakle sintaksa je:
Command: -dimstyle
Current dimension style: ISO-25
Enter a dimension style option
[Save/Restore/STatus/Variables/Apply/?] <Restore>:

Svaki drugi nain pozivanje ove komande prikazae prozor za dijalog Dimension Style Manager
koji je prikazan na slici 50.

Slika 50. Izgled dijaloga Dimension Style Manager

U vrhu dijaloga Dimesnion Style Manager nalazi se obavetenje korisniku koji stil kotiranja je
trenutno aktivan (Current Style). Na levoj strani ovog dijaloga nalazi se spisak stilova. Korisnik

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------moe da izabere da li eli da se prikazuju svi postojei stilovi (All Styles) ili samo stilovi koje se
koriste (Styles in use). Centralno mesto zauzima crte koji je iskotiran stilom koji korisnik markira u
listi stilova. Primetiete da su na ovom jednostavnom primeru zastupljeni svi karakteristini oblici
kotiranja: horizontalno, vertikalno, koso, kotiranje uglova i radijusa. U polju Description nalazi se
kratak opis svakog stila.
Na desnoj strani prozora za dijalog Dimansion Style Manager nalazi se niz tastera sa sledeim
funkcijama:

Set Current postavlja stil koji je markiran u listi stilova za tekui;

New omoguava korisniku da kreira novi stil kotiranja. Klikom na ovaj taster AutoCAD e
otvoriti dijalog Create New Dimension Style koji je prikazan na slici 51 i preko njega ponuditi
korisniku sledee opcije:
New
Style Name omoguava
korisniku da dodeli ime novom stilu;
Start With preko ove opcije
AutoCAD omoguava korisniku da
novi stil kreira tako to e neki od
postojeih stilova koristiti kao polazni,
a zatim samo promeniti one parametre
koji se razlikuju;
Use for omoguava korisniku da
odredi na koje e se dimenzije novi stil
Slika 51. Dijalog Create New Dimension Style za
primenjivati. Ponuene opcije su: sve
kreiranje novog stila kotiranja
dimenzije, linerne mere, uglovne mere
itd.
Klikom na taster Continue AutoCAD otvara prozor New Dimension Style za kreiranje novog
stila. Ovaj prozor neemo ovde detaljnije opisivati jer je on identian dijalogu preko koga se
stilovi edituju, a o kome e biti rei neto kasnije.
Modify ova opcija omoguava korisniku da vri izmene na postojeem stilu kotiranja preko
prozora za dijalog Modify Dimension Style. O ovome prozoru za dijalog takoe emo detaljnije
govoriti kasnije.
Override ova opcija omoguava korisniku da samo privremeno izvri izmene na trenutno
aktivnom stilu i tako premosti pravila kotiranja koja su njime definisana. Izmene se vre preko
dijaloga Override Dimension Style za koji vai isto to je reeno i za prethodne dve opcije. Na
listi stilova se automatski
prikazuje da su neki
parametri odreenog stila
premoeni, a dati stil se
ponaa
po
novo
definisanim
pravilima.
Primetiete da, ukoliko je
aktivni stil premoen,
AutoCAD nee dozvoliti
promenu aktivnog stila
kotiranja bez upozorenja
da se pri promeni aktivnog
stila sva pravila kojima je
neki stil premoen gube.

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Klikom desnim tasterom mia na premoeni stil korisnik moe da promeni ime skupu pravila
kojima je premostio originalni stil, izbrie ih ili ih snimi u tekui stil.
Compare ova opcija omoguava korisniku da napravi paralelno poreenje izmeu dva
izabrana stila. Pri izboru ove opcije AutoCAD otvara prozor za dijalog Compare Dimension
Styles, koji je prikazan na slici 52. Preko izbora Compare i With korisnik moe iz liste stilova da
izabere stilove koje eli da uporedi. Kao izvetaj AutoCAD saoptava koliko razlika postoji
izmeu ova dva stila i izdaje detaljan uporedni izvetaj o svim parametrima koji se razlikuju.
Na ovom primeru moete videti kako je mogue napraviti i poreenje izmeu originalnog stila
kotiranja i pravila kojima je premoen. Konkretno razlika je u veliini slova i simbolu kojim se
zavravaju kotne linije.
Sada emo detaljno upoznati parametre kroz koje se definie izgled stila kotiranja. Ve ranije je
reeno da se promena ovih parametera za postojei stil kotiranja vri preko prozora za dijalog
Modify Dimension Style. Dijalozi preko kojih se vri kreiranje novog stila (Create New Dimension
Style) i premoavanje parametara aktivnog stila (Override Dimension Style) su potpuno identini.
Sastoje se iz est grupa parametara preko kojih korisnik moe u potpunosti da prilagodi svojim
potrebama stil kotiranja. Svaka od ovih grupa predstavljena je po jednom karticom u prozoru za
dijalog Modufy Dimension Style i svaka e sada
biti detaljno objanjena sa svim pojedinanim
Slika 52. Dijalog za poreenje stilova kotiranja
parametrima koji ih ine.
Line and Arrows kartica sadri parametre koji utiu na izgled kotnih i pomonih kotnih linija.
Izgled ove kartice prikazan je na slici 53a.

Slika 53a. Parametri za podeavanje izgleda kotnih linija

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Grupa parametara Dimension Lines odreuje izgled kotnih linija, a korisniku su na raspologanju
sledei parametri:

Color i Lineweight odreuju boju i debljinu kotnih linija. Ukoliko su im dodeljene vrednosti
ByBlock kao na ovom primeru, boja i debljina kotnih linija bie odreena parametrima sloja u
kome se ove kotne linije nalaze.
Extend Beyond Ticks odreuje za koliko e kotna linija prelaziti preko pomonih kotnih linija.
Ova opcija je dostupna samo u sluaju da se kotne linije ne zavravaju strelicama, crticama ili
nekim drugim od ponuenih simbola.
Baseline Spacing omoguava korisniku da odredi rastojanje izmeu kotnih linija pri paralelnom
kotiranju. Tada je potrebno odrediti poetnu liniju od koje se kotira (baseline), a zatim samo
odreivati pozicije druge pomone kotne linije, pri emu e AutoCAD sam postavljati kotnu
liniju na odgovarajue rastojanje od prethodne u zavisnosti od ovog parametra.
Supress omoguava korisniku da sakrije prvi (Dim Line 1) ili drugi (Dim Line 2) deo kotne
linije, tj. da se vidi samo jedna polovina kotne linije. Ovo pravilo kotiranja se esto primenjuje
kada se kotiraju, na primer, otvori ili rupe u polupreseku nekog elementa, tj. kada se kotira do
zaklonjene (nevidljive) granice.

Grupa parametara Extension Lines omoguava korisniku da podeava izgled pomonih kotnih linija
kroz sledee parametre:

Color i Lineweight, kao to je malopre reeno, omoguavaju korisniku da izabere boju i debljinu
pomonih kotnih linija, ili ostavlja mogunost da se ovi parametri definiu preko osobina sloja u
kojem pomone kotne linije lee;
Extend Beyond Dim Lines omoguava korisniku da podesi koliko e pomone kotne linije
prelaziti nivo kotne linije;
Offset from origin definie koliko e poetak pomonih kotnih linija biti udaljen od samog
objekta iju dimenziju definie;
opcija Supress omoguava korisniku da onemogui prikazivanje prve, druge ili obe pomone
kotne linije.

Grupa parametara Arrowheads definie izgled poetka i kraja kotnih linija, tj. odreuje simbol
kojim e ove linije poinjati ili se zavravati. Na raspolaganju su razliite vrste strelica, taki, kosih
linija itd. Parametar Arrow Size definie veliinu simbola kojim kotne linije poinju ili se
zavravaju.
U odeljku Center Marks for Circles nalaze se parametri koji definiu izgled (Type) i veliinu (Size)
markera kojim su obeleeni centri krunica i lukova.
Text kartica sadri parametre koji definiu izgled. Izgled ove kartice prikazan je na slici 23b, a
parametri koji su preko nje dostupni takoe su svrstani u nekoliko grupa.
Grupa parametara Text Appearance, kao to joj i ime govori, sadri parametre koji direktno
odreuju kako e tekst koji se pojavljuje uz kotne linije izgledati:
Text Style omoguava korisniku da za tekst pri kotiranju izabere jedan od prethodno definisanih
stilova teksta ili da na licu mesta definie novi;
Text Color omoguava da se odredi boja ispisa. Ukoliko je izabrana opcija ByLayer AutoCAD
e tekstu dodeliti boju koja je dodeljena i sloju u kome se smetaju kote.

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Text Height omoguava korisniku da zada odgovarajuu veliinu slova. Na primer, JUS
standard u mainstvu predvia da tekst kojim se ispisuju dimenzije na kotnim linijama bude
visine 3,5 mm.
Fraction Height Scale omoguava korisniku da unese i definie faktor za koji e se smanjivati
veliina slova pri ispisivanju razlomaka ili oznaka za toleranciju na kotnim linijama;
Draw Frame Around Text omoguava da svaka vrednost koja je ispisana na kotnim linijama
bude uokvirena.

Grupa parametara Text Placement odreuje poloaj teksta u odnosu na kotne linije. Ponuene su
sledee opcije:
Vertical pomou ovog parametra korisnik je u mogunosti da odredi vertikalnu poziciju teksta
u odnosu na kotnu liniju i objekat koji se kotira, a ponuen je sledei izbor:
Centered pozicionira tekst na sredinu kotne linije;
Above pozicionira tekst iznad kotne linije;
Outside pozicionira tekst sa one strane kotne linije koja je udaljenija od objekta;
JIS pozicionira tekst po japanskom standardu (Japanese Industrial Standard);

Slika 53b. Kartica Text iji parametri odreuju poloaj teksta na kotnim linijama

Horizontal ovaj parametar odreuje horizontalnu poziciju teksta na kotnoj liniji, a korisnik
moe da izabere izmeu sledeih opcija:

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Centered postavlja tekst na sredini irine kotne linije;
At Ext Line 1 / 2 postavlja tekst na kraj kotne linije, blizu prve ili druge pomone kotne
linije;
Over Ext Line 1 / 2 postavlja tekst na prvu ili drugu pomonu kotnu liniju.

Offset from dim line ovaj parametar odreuje koliko je tekst udaljen od kotne linije ukoliko je
njegova vertikalna pozicija odreena opcijom Above ili Outside, ili od pomone kotne linije
ukoliko je horizontalna pozicija odreena sa At Ext Line.

Grupa parametara Text Alignment sadri parametre koji kontroliu orjentaciju teksta bez obzira na
njihovu poziciju na kotnim linijama. Na raspolaganju su sledee opcije:
Horizontal ova opcija postavlja tekst uvek u horizontalan poloaj na crteu, bez obzira na
orjentaciju kotnih linija;
Aligned ova opcija orjentie tekst isto kao to je orjentisana i kotna linija, tj. tekst prati pravac
kotne linije;
ISO Standard ova opcija postavlja tekst u skladu sa ISO standardom. To znai da e tekst biti
paralelan kotnoj liniji ako je sa njene unutranje strane (izmeu kotne linije i kotiranog objekta),
a horizontalan ukoliko je sa spoljne strane kotne linije.
Kartica Fit prikazana je na slici 53c. Ova kartica sadri parametre koji omoguavaju fino
podeavanje pozicije teksta ili strelica (ili nekih drugih zavretaka) na kotnim linijama u nekim
specifinim sluajevima.

Slika 53c. Kartica Fit za fino podeavanje pozicije teksta

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Grupa parametara Fit Options odreuje pozicioniranje teksta i strelica ukoliko na kotnoj liniji
izmeu dve pomone kotne linije nema mesta da stanu i tekst i strelice. Korisnik je u mogunosti da
u tom sluaju odredi ta e se prvo izmestiti sa spoljne strane pomonih kotnih linija. Ponuene
opcije dozvoljavaju da se prvo izmesti:

tekst ili strelice u zavisnosti ta se bolje uklapa, o emu je ostavljeno da AutoCAD sam odlui;
strelice tako da samo tekst ostane na kotnoj liniji izmeu pomonih kotnih linija;
tekst, ali tako da strelice ostanu izmeu pomonih kotnih linija;
i tekst i strelice.

Opcija Always keep text between extension lines obavezno zadrava tekst izmeu pomonih kotnih
linija, bez obzira da li staje na duinu kotne linije.
Ukoliko korisnik markira opciju Supress arrows... AutoCAD e potpuno izostaviti strelice na
kotnim linijama ukoliko i tekst i strelice ne staju na njih, bez obzira to je prethodno definisano da
e se kotne linije zavravati strelicama.
Grupa parametara Text Placement odreuje kako e se ponaati kotne linije u sluaju da tekst nije
na svom pretpostavljenom mestu, bilo da nije mogao da stane ili da je korisnik naknadno izvrio
pomeranje teksta. Na raspolaganju su tri opcije:

Beside the dimension line ukoliko je izabrana ova opcija AutoCAD e pomerati kotnu liniju za
tekstom bez obzira gde ga korisnik premeta;
Over the dimension line, with leader u sluaju da je izabrana ova opcija AutoCAD nee
pomerati kotnu liniju za tekstom. Kotne linije uvek ostaju na mestu. U sluaju da je tekst
pomeren dovoljno daleko od kotne linije AutoCAD e spojiti strelicom (ili samo linijom bez
strelice) tekst i kotnu liniju. Strelica se izostavlja ukoliko je tekst i posle pomeranja blizu kotne
linije
Over the dimension line, without a leader ukoliko je ova opcija izabrana AutoCAD nee
pomerati kotne linije bez obzira gde je tekst premeten niti e ih povezivati na bilo koji nain.

Grupa parametara Scale for Dimension Features omoguava korisniku da odredi faktore skaliranja
koji se primenjuju samo na elemente za kotiranje.

Use overall scale of... omoguava korisniku da definie faktor poveanja/smanjenja koji e se
primenjivati na sve elemente za kotiranje koji definiu veliinu, rastojanje ili razmak meu
elementima, ukljuujui i veliinu teksta i strelica. Ovaj faktor ne utie na ispisivanje veliina
koje su kotirane.
Scale dimensions to layout primenjuje na elemente za kotiranje faktor skaliranja koji je
definisan izmeu rada u reimu Model Space i reimu Paper Space.

Grupa parametara Fine Tuning omoguava korisniku da "runo" odreuje poziciju teksta u odnosu
na kotnu liniju prilikom njenog crtanja, ili da naloi AutoCAD-u da obavezno iscrtava kotnu liniju
izmeu pomonih kotnih linija, ak i u sluaju kada su strelice izmetene sa njihovih spoljnih
strana. Ova druga opcija je standardno aktivirana, to odgovara i JUS standardu kotiranja.
Kartica Primary Units sadri parametre koji odreuju format zapisa i preciznost dimenzija
ispisanih na kotnim linijama. Tu su takoe i parametri za odreivanje prefiksa i sufiksa teksta na
kotnim linijama. Izgled ove kartice prikazan je na slici 53d.

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Grupa parametara Linear Dimensions definie format zapisa i preciznost svih dimezija na crteu
izuzev uglovnih. Na raspolaganju su sledee opcije:

Unit Format korisnik moe da izabere izmeu est naina zapisa: Scientific, Decimal,
Engineering, Architectural, Fractional i Windows Desktop;
Precision ova opcija odreuje sa kojom preciznou e AutoCAD tretirati dimenzije prilikom
kotiranja;
Fraction Format ova opcija omoguava korisniku da podesi stil pisanja razlomaka ukoliko je
za tip zapisa izabran Fractional;
Decimal Separator dozvoljava korisniku da odredi koji e se znak koristiti kao decimalna
taka. Na raspolaganju su taka, zarez i blanko.
Round off ovaj parametar odreuje korak na osnovu koga e AutoCAD vriti zaokruivanje
vrednosti na kotnim linijama. Ukoliko je ova vrednost postavljena na 0, AutoCAD e na kotnim
linijama prikazivati originalne vrednosti, bez zaokruivanja. Ukoliko je vrednost ovog
parametra postavljana na 1.0 AutoCAD e sve vrednosti zaokruivati na najbliu celobrojnu
vrednost.
Prefix i Suffix - omoguavaju korisniku da unese proizvoljan string koji e se uvek prikazivati
ispred ili iza teksta na kotnim linijama.

Slika 53d. Kartica Primary Units koja odreuje format zapisa i preciznost dimenzija

Opcija Measurement Scale omoguava korisniku da definie faktor poveanja ili smanjenja
dimenzija na kotnim linijama. Drugim reima svaka originalna vrednost e biti pomnoena sa ovim
faktorom i dobijena vrednost e biti ispisana na kotnoj liniji.

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Grupa opcija Zero Supression omoguava korisniku da naloi AutoCAD-u da ne prikazuje nule na
poetku i kraju zapisa dimezija. Na primer, "0.5" e biti ispisano kao ".5" ukoliko je markirana
opcija Leading, a "0.500" e biti ispisano kao "0.5" ukoliko je markirana opcija Trailing.
Na desnoj strani kartice Primary Units nalaze se opcije koje na identian nain omoguavaju
korisniku da definie format ispisa uglovnih mera na crteu. Mogue je opredeliti se izmeu
sledeih formata: decimalni stepeni, stepeni u formatu stepeni/minuti/sekundi, gradijani ili radijani.
Opcija Precission, kao to je bio sluaj i sa linearnim dimenzijama omoguava korisniku da odredi
preciznost koja e biti koriena za ipisivanje uglovnih dimenzija.
Na slici 53e prikazana je kartica Alternate Units. Parametri koje sadri ova kartica reguliu
prikazivanje dopunskih dimenzija na crteu. Naime, nekada je zgodno imati paralelno "na oku" vie
razliitih jedinica mere. Na primer, dimezije ispisane u centimetrima i inima. Opcije na ovoj
kartici su gotovo identine prethodno opisanima, uz nekoliko specifinosti kojima emo posvetiti
vie panje. Ni jedna od opcija nije dostupna ukoliko nije markirana opcija Display Alternate Units.
Standardno se dopunske jedinice u AutoCAD-u ne prikazuju. Ukoliko korisnik odlui da su ipak
potrebne na crteu, na raspolaganju su mu sledee opcije pored onih koje smo ve objasnili u okviru
kartice Primary Units:
Multiplier for alt Units preko ovog parametra korisnik moe da definie odnos izmeu
primarnih i dopunskih jedinica, tj. da zada faktor kojim e primarne jedinice "prevoditi" u
dopunske;
Placement ovaj parametar odreuje mesto prikazivanja dopunskih jedinica. One se mogu
prikazivati iza primarnih jedinca (After primary value) ili ispod njih (Below primary unit).
Poslednja kartica Tolerances prikazana je na slici 53f. Ova kartica sadri parametre koji definiu
naine prikazivanja tolerancija uz mere na kotnim linijama. Korisniku su u ovu svrhu na
raspolaganju sledee opcije:

Method ova opcija omoguava korisniku da izabere koji metod definisanja granica tolerancije
e koristiti. Mogue je izabrati izmeu pet podopcija:
None ova opcija iskljuuje prikazivanje granica tolerancije iza dimenzija;
Symmetrical ovaj metod definie simetrine granice tolarancije. AutoCAD e iza glavne
dimenzije dodati "" znak i vrednost odstupanja, koji korisnik definie u polju Upper Value;
Deviation odreuje metod slian prethodnom, s tim to gornja i donja granica tolerancije
nisu simetrine. Od korisnika se zahteva da unese obe granice posebno u polja Upper Value i
Lower Value. Obe granice e biti prikazane iza glavne dimenzije.
Limits ukoliko je izabrana ova metoda AutoCAD e prikazivati gornju i donju dozvoljenu
granicu u okviru kojih se kree tolerisana mera. Gornju granicu AutoCAD formira tako to
sabere stvarnu meru i vrednost koju je korisnik uneo u polju Upper Value, a donju granicu
tako to od stvarne mere oduzme vrednost koju je korisnik uneo u polje Lower Value.
Basic ukoliko je izabrana ova opcija AutoCAD nee prikazivati granice tolerancije, ve
samo osnovnu meru oko koje e biti nacrtan pravougaonik. Ovo samo treba da ukae na to da
je data mera tolerisana nekom standardnom, osnovnom vrednou tolerancije.

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Slika 53e. Parametri koji reguliu prikazivanje dopunskih jedinica na kotama

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Slika 53f. Parametri za definisanje prikaza granica tolerancije

Precision ova opcija omoguava korisniku da odredi stepen tanosti za vrednosti granica
tolerancije;
Upper/Lower Value kao to je ve reeno ova dva parametra definiu gornju i donju granicu
tolerancije;
Scaling for height vrednost ovog parametra predstavlja faktor skaliranja veliine ispisa granica
tolerancije u odnosu na veliinu teksta kojim je ispisana stvarna mera;
Vertical Position ova opcija omoguava korisniku da odredi u kom nivou glavne mere e biti
ispisane vrednosti tolerancije. Mogue je tolerancije postaviti na vrh, u sredinu ili na dno glavne
mere.

Ostale opcije ove kartice su ve ranije opisane. Na desnoj strani se nalazi odeljak Alternate Unit
Tolerance u kome se definie prikazivanje granica tolerancije za dopunske jedinice mere.
Videli smo kako je mogue kreirati stilove kotiranja koje je kasnije mogue primenjivati i birati
direktno sa palete Dimension, na kojoj se nalazi lista stilova, a u svakom momentu se moe videti
koji je stil kotiranja trenutno aktivan. Pogledaemo sada koje funkcije imaju i ostale ikone na ovoj
paleti. Sada kada imamo definisan jedan ili vie stilova kotiranja upoznaemo se i sa razliitim
metodama kotiranja.

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Linearno kotiranje (komanda DIMLINEAR)

Naini pozivanja komande DIMLINEAR

Komandna linija: Dimlinear
Padajui meni:

Dimension Linear

Paleta alatki:

Dimension Linear Dimension

Komanda Dimlinear generie linearne kote, kako horizontalne, tako i vertikalne i kose, a rastojanje
meri po pripadajuem pravcu. Ovu komandu je mogue pozvati i iz komandne linije:
Command: _dimlinear
Specify first extension line origin or <select object>:
Specify second extension line origin:
Specify dimension line location or
[Mtext/Text/Angle/Horizontal/Vertical/Rotated]

Pri izvravanju opcije Dimlinear od korisnika se prvo zahteva da unese prvu i drugu krajnju taku
od kojih e biti povuene pomone kotne linije. Kada su obe take odreene, korisnik je u
mogunosti da izabere izmeu sledeih opcija:

Mtext omoguava korisniku da umesto prave mere na kotnu liniju unese Multiline Text.
Ukoliko korisnik izabere ovu opciju AutoCAD e otvoriti Multiline Text Editor u kome e
standardno biti ispisana prava mera koju je AutoCAD proitao sa crtea (postavljena izmeu
znakova < i >) i dozvoljena mogunost da se ona edituje.
Text omoguava korisniku da umesto prave mere unese bilo koji drugi proizvoljan Single Line
Text. Postupak je identian kao i u sluaju prethodne opcije, samo to se izmene teksta obavljaju
kroz dijalog Edit Text.
Angle ovaj parametar omoguava korisniku da odredi ugao pod kojim e biti ispisan tekst na
kotnim linijama;
Horizontal omoguava korisniku da iscrtava samo horizontalne linearne kote. Ukoliko je
izabrana ova opcija AutoCAD vie nee omoguavati da se ovom komandom crtaju vertikalne
ili kose kotne linije.
Vertical slino kao prethodna, i ova opcija nalae AutoCAD-u da iscrtava samo vertikalne
kote, a da ne dozvoli da se iscrtavaju horizontalne ili kose.
Rotated ova opcija definie ugao pod kojim e biti postavljena kotna linija i omoguava
crtanje kota samo pod tim, zadatim uglom.

Primetiete da, ukoliko nije izabrana ni jedna od opcija Horizontal, Vertical ili Rotated, AutoCAD
preko komande Dimlinear omoguava iscrtavanje i horizontalnih i vertikalnih kotnih linija na isti
nain. Poto su odabrane obe take poetci pomonih kotnih linija, u zavisnosti od poloaja kursora
se automatski iscrtava ili vertikalana ili horizontalna kotna linija.

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Kotiranje paralelno objektu (komanda DIMALIGNED)

Naini pozivanja komande DIMALIGNED

Komandna linija: Dimaligned
Padajui meni:

Dimension Aligned

Paleta alatki:

Dimension Aligned Dimension

Komanda Dimaligned generie kotne linije koje su paralelne kotiranom objektu, bez obzira da li je
on horizontalan, vertikalan ili pod nekim uglom. Ova komanda ima sledeu sintaksu:
Command: _dimaligned
Specify first extension line origin or <select object>:
Specify second extension line origin:
Specify dimension line location or
[Mtext/Text/Angle]:
Dimension text = 118.35

Kao i u sluaju prethodne komande, korisniku je omogueno da odredi dve take koje predstavljaju
poloaje pomonih kotnih linija, posle ega je potrebno samo odrediti koliko je kotna linija daleko
od objekta koji se kotira ili da edituje tekst na kotnoj liniji komandama Text ili Mtext, ili ugao
njegovog nagiba komandom Angle.
Takoe je mogue komandom Select objects ne birati take vorove za pomone kotne linije nego
samo markirati objekat koji treba iskotirati. Ukoliko je izabrana ova opcija AutoCAD e prikazati
zahtev za unos:
Select object to dimension:

posle ega se oekuje od korisnika da izabere objekat koji je potrebno kotirati. Dalje se izvravanje
ove komande odvaja na poznati nain.
Primena koordinatnog kotiranja (komanda DIMORDINATE)
U mainskim i drugim crteima esto se koristi koordinatno kotiranje za postizanje preciznog
definisanja delova ili sklopova. Pri ovom kotiranju prvo se definie poetna taka crtea, a za koju
se obino odreuje lako prepoznatljivi deo predmeta od koga je lako izmeriti ostale mere. Za to je
potrebno promeniti poloaj koordinatnog poetka, odnosno postaviti ga u eljenu taku, na nain
koji je prethodno ve opisan. Ukoliko korisnik ne menja poloaj koordinatnog poetka AutoCAD e
sva rastojanja meriti od standardnog koordinatnog poetka u UCS koordinatnom sistemu.

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Za primenu koordinatnog kotiranja koristi se komanda Dimordinate.
Naini pozivanja komande DIMORDINATE
Komandna linija: Dimordinate
Padajui meni:

Dimension Ordinate

Paleta alatki:
Dimension Ordinate Dimension
Komanda Dimordinate meri i prikazuje apsolutne koordinate taaka na crteu. Koordinate se uvek
prikazuju u pravcu upravnom na osu po kojoj su merene. To konkretno znai da se X-koordinata
neke take meri od koordinatnog poetka do date take, a prikazuje u datoj taki, s tim to tekst
postavlja vertikalno. Y-koordinata se meri po y-osi a prikazuje u datoj taki horizontalno. Sintaksa
izvravanja ove komande je:
Command: _dimordinate
Specify feature location:
Specify leader endpoint or [Xdatum/Ydatum/Mtext/Text/Angle]:
Dimension text = 248.59

AutoCAD koristi taku ije koordinate elite da prikaete

kao poetnu taku strelice, a zatim zahteva od korisnika da
unese kraj strelice gde e i prikazati izmerenu koordinatu.
Primer ovakvog kotiranja prikazan je na slici 54. Korisniku
su na raspolaganju sledee opcije:

Xdatum omoguava merenje X-koordinate take;

Ydatum omoguava merenje Y-koordinate take;
Mtext / Text omoguava korisniku unoenje teksta kao
to je ranije opisano;
Angle omoguava korisniku da odredi ugao pod kojim
e biti ispisan tekst.

Slika 54. Primer kotiranja koordinata

Kotiranje poluprenika (komanda DIMRADIUS)

Naini pozivanja komande DIMRADIUS

Komandna linija: Dimradius
Padajui meni:

Dimension Radius

Paleta alatki:

Dimension Radius Dimension

Komanda Dimradius omoguava kotiranje poluprenika krunica i lukova. Radijalna dimenzija se

sastoji od kotne linije, markera (obino krsti) koji obeleava centar krunice ili luka i strelice na
kraju kotne linije blie krunici ili luku.

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Ova komanda zahteva od korisnika samo da izabre luk ili krunicu iji poluprenik eli da iskotira,
a sinataksa kada se ona izvrava preko komandne linije je:
Command: _dimradius
Select arc or circle:
Dimension text = 47.5
Specify dimension line location or [Mtext/Text/Angle]:

U zavisnosti od poloaja kursora pri odreivanju poloaja kotne linije e zavisiti njen nagib i
poloaj teksta, tj. hoe li on biti sa unutranje ili spoljanje strane luka, tj. krunice. Primetiete da
AutoCAD sam dodaje slovo "R" ispred izmerene veliine. Primer nekoliko razliitih sutuacija
kotiranja poluprenika prikazan je na slici 55.

Slika 55. Primer kotiranja poluprenika komandom Dimradius

Kotiranje poluprenika (komanda DIMDIAMETER)

Naini pozivanja komande DIMDIAMETER

Komandna linija: Dimdiameter
Padajui meni:

Dimension Diameter

Paleta alatki:

Dimension Diameter Dimension

Komanda Dimdiameter omoguava kotiranje prenika lukova i krunica na nekoliko razliitih

naina, u zavisnosti od veliine luka ili krunice i poloaja kursora pri postavljanju kotne linije.
Iscrtavanje markera u centru krunice ili luka zavisi od podeavanja parametara stila kojim se
kotira. Takoe, marker centra se nee iscrtavati ukoliko je kotna linija postavljena sa unutranje
strane krunice ili luka. Primetiete da AutoCAD automatski dodaje znak za prenik () ispred
izmerene veliine prenika.
Primer za kotiranje prenika prikazan je na slici 56.

Slika 56. Neki primeri kotiranja prenika

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Kotiranje uglovnih veliina (komanda DIMANGULAR)

Naini pozivanja komande DIMANGULAR

Komandna linija: Dimangular
Padajui meni:

Dimension Angular

Paleta alatki:

Dimension Angular Dimension

Komanda Dimangular omoguava kotiranje uglovnih dimenzija. Sintaksa izvravanja ove

komande je:
Command: _dimangular
Select arc, circle, line, or <specify vertex>:

Od korisnika se zahteva da sa crtea izabere luk, krunicu ili liniju, ili da pritiskom na taster
<Enter> definie ugao koji se kotira izborom tri take.
Ukoliko korisnik izabere da kotira uglovnu dimenziju na krunici ili luku, centar te krunice se
smatra temenom ugla, a od korisnika se zahteva da unese dve take na samoj krunici koje odreuju
krake ugla. Jo preciznije, taka ijim izborom je korisnik izabrao krunicu ili luk se automatski
smatra prvom takom koja odreuje krak ugla, pa je potrebno samo jo odrediti drugi krak.
Ukoliko je izabrani objekat linija, AutoCAD e istu smatrati jednim krakom ugla i zahtevati od
korisnika da izabere jo jednu liniju koja e predstavljati drugi krak ugla, a kotirae njima zahvaeni
ugao.
U sluaju definisanja ugla preko tri take, prva taka koju AutoCAD zahteva od korisnika da odredi
predstavljae teme ugla, a sledee dve e odreivati njegove krake. Bie kotiran zahvaeni ugao
meu njima.

Paralelno kotiranje (komanda DIMBASELINE)

Komanda Dimbaseline omoguava korisniku da brzo i efikasno primeni paralelno kotiranje na neki
objekat. Paralelno kotiranje podrazumeva merenje veliina od jedne (osnovne, bazne) take. Da bi
se uopte moglo primeniti paralelno kotiranje, mora postojati bar jedna prethodno iskotirana mera,
poto AutoCAD zahteva od korisnika da na poetku kotiranja izabere baznu kotu u odnosu na koju
e se sve ostale veliine meriti.
Naini pozivanja komande DIMBASELINE
Komandna linija: Dimbaseline
Padajui meni:

Dimension Baseline

Paleta alatki:

Dimension Besline Dimension

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Sintaksa komande Dimbaseline glasi:
Command: _dimbaseline
Select base dimension:

Paralelno kotiranje moe biti linearno ili uglovno, to se moe videti na primeru na slici 57.

Slika 57. Primeri paralelnog kotiranja uglovnih i linearnih mera

Kada je jednom izabrana bazna taka za kotiranje AutoCAD zahteva samo unos take koja odreuje
drugu pomonu kotnu liniju.
Rastojanje izmeu kotnih linija definisano je stilom kotiranja koji se primenjuje i to parametrom
Beseline distance o emu je ve bilo rei.

Redno kotiranje (komanda DIMCONTINUE)

Naini pozivanja komande DIMCONTINUE

Komandna linija: Dimcontinue
Padajui meni:

Dimension Continue

Paleta alatki:

Dimension Continue Dimension

Komanda Dimcontinue omoguava korisniku da izvri redno kotiranje nekog elementa, na

identian nain kao to je u prethodnom primeru kreirao paralelne kote. Redno kotiranje se odnosi
na vei broj kota koje se nastavljaju jedna na drugu, tj. druga pomona kotna linija jedne kote
predstavlja prvu pomonu kotnu liniju za narednu.
Redno kotiranje takoe zahteva da se markira neka prethodno ve iskotirana veliina na koju e
AutoCAD redno nastaviti sledee kotne linije. Kao i paralelno, i redno se mogu kotirati uglovne i
linearne veliine, to je prikazano na primeru na slici 58.

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Slika 58. Primer rednog kotiranja uglovnih i linearnih dimenzija

Brzo (intuitivno) kotiranje (komanda QDIM)

Naini pozivanja komande QDIM

Komandna linija: Qdim
Padajui meni:

Dimension Qdim

Paleta alatki:

Dimension Quick Dimension

Komanda Qdim omoguava korisniku da veoma brzo iskotira veliki broj elemenata na crteu
koristei tzv. intuitivno kotiranje koje AutoCAD omoguava. Ova komanda ne zahteva od korisnika
da definie jednu po jednu kotu, ve da odredi geometrijski oblik (sliku, crte ili samo deo crtea)
koji eli da iskotira, kao i da odredi tip kotiranja koji e AutoCAD primeniti. Sintaksa ove komande
izgleda kao na sledeem primeru, a korisniku su na raspolaganju opcije:
Command: _qdim
Select geometry to dimension:
Specify dimension line position, or
[Continuous/Staggered/Baseline/Ordinate/Radius/Diameter/datumPoint/Edit]
<Continuous>:

Continuous ova opcija omoguava korisniku da primeni redno kotiranje;

Staggered ova opcija omoguava korisniku da primeni jednu posebnu vrstu paralelnog
kotiranja kod koga su kote ugnjedene jedna u drugu, tako to su manje dimenzije blie objektu
a vee sve dalje i dalje;
Baseline omoguava korisniku da primeni paralelno kotiranje;
Ordinate AutoCAD e iskotirati kljune take izabranog objekta;
Radius omoguava kotiranje poluprenika na izabranom objektu;
Diameter omoguava kotiranje prenika izabranog objekta;
datumPoint omoguava korisniku da definie taku koja e imati svojstvo koordinatnog
poetka, tj. od nje e se meriti rastojanja prilikom kotiranja koordinata taaka na crteu;
Edit omoguava editovanje stila kotiranja.

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Kada odredi tip kotiranja koje eli da primeni, na korisniku je samo da promenom poloaja kursora
postavi kotne linije u eljeni poloaj, a AutoCAD e sve ostalo uraditi sam.

Kotiranje primenom pokazivaa (komanda QLEADER)

Naini pozivanja komande QLEADER

Komandna linija: Qleader
Padajui meni:

Dimension Leader

Paleta alatki:

Dimension Quick Leader

Komanda Qleader omoguava korisniku izvoenje kotnog teksta na novu lokaciju i crta liniju
kojom se tekst vezuje za kotirani element - pokaziva. Sintaksa ove komande, bez obzira da li se
ona poziva iz komandne linije ili iz menija glasi:
Command: _qleader
Specify first leader point, or [Settings]<Settings>:

AutoCAD zahteva od korisnika da izabere poetnu taku vodee linije pokazivaa ili da pritiskom
na taster <Enter> otvori prozor za dijalog Leader Settings koji sadri parametre koji utiu na
konani izgled nacrtane linije pokazivaa, a koji su rasporeeni na tri kartice:

Annotation kartica sadri parametre koji odreuju kom tipu objekata e pripadati napomena
(anotacija) koju korisnik kreira, odreuje format (irinu, ravnanje, okvir) tekstualnih objekata
tipa Multiline Text i odreuju koje e se napomene ponovo koristiti. Izgled kartice Annotation
prikazan je na slici 59a.

Slika 59a. Parametri za podeavanje parametara teksta na pokazivaima

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Leader Line & Arrow kartica sadri parametre koji definiu izgled linije pokazivaa. Opcije
Straight i Spline odreuju kom tipu objekata e pripadati pokaziva. Opcije u odeljku Number of
Pionts odreuju koliko karakteristinih taaka e AutoCAD zahtevati od korisnika da unese
prilikom postavljanja pokazivaa na crte. Od broja ovih taaka direkto zavisi koliko e
segmenata pokaziva imati. Opcija Arrowhead omoguava korisniku da odredi kojim simbolom
e se zavravati pokaziva. Opcije u odeljku Angle Constraints omoguavaju korisniku da
odredi ugao pod kojim e biti postavljeni prvi i drugi segment pokazivaa. Ukoliko je izabrana
opcija Any Angle ugao e proizvoljno odrediti korisnik na licu mesta pri postavljanju
pokazivaa. Izgled kartice Leader Line & Arrows prikazan je na slici 59b.

Attachment kartica definie meusobni poloaj pokazivaa i Multitext objekta koji je vezan za
njega. Odvojena su podeavanja za sluajeve kada se tekst nalazi na levoj ili na desnoj strani od
pokazivaa. Na primer, opcija Top of top line postavlja pokaziva na vrh prvog reda teksta;
opcija Middle of top line e "prikaiti" vodeu liniju na sredinu prvog reda multiteksta; opcija
Middle of multiline text za sredinu multiline objekta itd.

Slika 59b. Parametri za podeavanje izgleda linija pokazivaa

Opcija Underline bottom line podvlai poslednji red teksta bez obzira kako je podeena pozicija
pokazivaa u odnosu na tekst. Izgled kartice Attachment prikazan je na slici 59c.

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Slika 59c. Kartica Attachment prozora za dijalog Leade Settings

Ispisivanje simbola i veliina tolerancije (komanda TOLERANCE)

Kao to je poznato, geometrijske tolerancije predstavljaju dozvoljena odstupanja pojedinih veliina

od dozvoljenih, odnosno projektovanih, ali takva da se ne ugrozi funkcionalnost ili sigurnost delova
ili sklopova. Mogu se javiti kao odstupanja duinskih mera ili odstupanja u geometriji, npr.
odstupanje u paralelnosti, upravnosti, saosnosti itd. Za svaku od ovih netanosti postoji
standardizovan simbol kojim se oznaava. Ova odstupanja uglavnom nastaju zbog nesavrenosti
metoda i alata kojima se delovi izrauju. Svako od ovih odstupanja moe se tolerisati ukoliko je u
odreenim granicama.
Shema prikazana na slici 60. prikazuje standardizovani nain obeleavanje tolerisanih mera na
jednom tehnikom crteu.
Simbol za vrstu odstupanja

Veliina odstupanja

Referentna oznaka
Znak za prenik
Simbol za stanje materijala
Slika 60. Nain prikazivanja tolerancija

AutoCAD omoguava lako i jednostavno iscrtavanje simbola koji se standardno koriste za

obeleavanje vrednosti i tipa tolerancije. Za to se koristi komanda Tolerance.

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Naini pozivanja komande TOLERANCE
Komandna linija: Tolerance
Padajui meni:

Dimension Tolerance

Paleta alatki:

Dimension Tolerance

Bez obzira na koji se od gore navedenih naina pozove, komanda Tolerance se izvrava preko
prozora za dijalog Geometric Tolerance. Ovaj dijalog praktino predstavlja svojevrsnu masku
(shemu) preko ijih se polja formira simbol za odreenu vrstu i veliinu tolerancije, a prikazan je na
slici 61.

Slika 61. Dijalog za formiranje tolerancijskih simbola

Kao to moete da primetite, prikazivanje tolerancija vri se kombinacijom odreenih simbola.

Ovde emo objasniti ta ti simboli znae.
Sym predstavlja simbol koji opisuje vrstu odstupanja, a ona su podeljena u nekoliko grupa. To su
odstupanja pozicije, pravca, oblika, profila i odstupanje putanje. Klikom mia na crni kvadradi koji
treba da sadri simbol odstupanja AutoCAD otvara dijalog Symbol, koji je prikazan na slici 62. uz
objanjenje znaenja simbola. U zagradi je naznaen tip odstupanja kome dati simbol pripada.

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------poloaj
(poloaj)

koncentrinost
i koaksijalnost
(poloaj)

simetrinost
(poloaj)

paralelnost
(pravac)

upravnost
(pravac)

ugao nagiba
(pravac)
krunost
(oblik)
cilindrinost
(oblik)
pravost
(oblik)

ravnost
(oblik)

oblik povrine
(profil)

oblik linije
(profil)

kruno obrtanje
(putanja)

putanja klizanja
(putanja)

Slika 62. Znaenje simbola za definisanje vrste odstupanja

Tolerance 1 polje se sastoji iz tri dela. Funkcija prvog je da prikazuje znak za prenik () ukoliko
je to potrebno, ili ga je mogue potpuno izostaviti. U drugo polje korisnik unosi veliinu
dozvoljenog odstupanja. Odstupanje se izraava brojnom vrednou koja pokazuje koliko realno
stanje moe da odstupa od savrenog, teoretskog modela. Tree polje je takoe opciono kao i prvo, i
prikazuje simbol za stanje materijala, koje korisnik bira iz dijaloga Material Condition koji je
prikazan na slici 63.

Simbol "M" (maximum material condition) oznaava stanje u

kojem je veina materijala na gornjoj dozvoljenoj granici. To
znai da otvor ili rupa imaju minimalan prenik, a recimo neka
osovina ima maksimalan prenik.
Simbol "L" (least material condition) oznaava stanje u kojem je
Slika 63. Simboli koji
veina materijala na donjoj dozvoljenoj granici. To znai da rupa
oznaavaju stanje materijala
oznaena ovom oznakom ima maksimalni prenik, dok osovina
ima minimalni.
Simbol "S"(regardles of Feature Size) oznaava stanje gde se veina materijala nalazi bilo gde u
okviru dozvoljenih granica odstupanja.

Tolerance 2 polje ima identinu funkciju kao i polje Tolerance 1.

Polja Datum1, 2 i 3 pruaju mogunost korisniku da zada referentnu oznaku, tj. da definie neku
referentnu veliinu. Ako se ista tolerancija javlja na vie mesta na crteu nije neophodno unositi
kompletnu oznaku tolerancije na svakom mestu gde se ona javlja. Ako je na jednom mestu
odreena tolerancija oznaena, na primer, referentnom oznakom "A", tada je ostale elemente na
crteu koji podleu istoj toleranciji dovoljno obeleiti samo sa "A". Ova polja dozvoljavaju da se
iza referentne oznake definie jo i stanje materijala.

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Jedna veliina ne mora da odstupa samo po jednom geometrijskom osnovu. Zato AutoCAD
dozvoljava da se unese jo jedan kompletan red za toleranciju sa potrebnim oznakama.
Pritiskom na taster <OK> AutoCAD omoguava korisniku da postavi simbol tolerancije na
potrebno mesto na crteu.

Obeleavanje centra krunice ili luka (komanda DIMCENTER)

Naini pozivanja komande DIMCENTER

Komandna linija: Dimcenter
Padajui meni:

Dimension Center Mark

Paleta alatki:

Dimension Center Mark

Komanda Dimcenter omoguava korisniku da obelei centar krunice ili luka. Pri tome je mogue
izabrati da li e centar biti obeleen krstiem (Center Mark) ili linijama (Center Line), to odreuje
prilikom definisanja stila kotiranja o emu je ranije bilo rei. Mogue je definisati i veliinu
markera.
Funkcija Dimcenter zahteva od korisnika da izabere krug ili luk koji eli da obelei a ima sledeu
sintaksu:
Command: _dimcenter
Select arc or circle:

Rezultat rada ove komande moe se videti na slici 64.

Slika 64. Primer obeleavanja centra krstiem ili linijama

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Editovanje kota (komanda DIMEDIT)

Naini pozivanja komande DIMEDIT

Komandna linija: Dimedit
Padajui meni:

Dimension Oblique

Paleta alatki:

Dimension Edit Dimensions

Komanda Dimedit omoguava korisniku da edituje (menja) prethodno postavljene kote. Moe se
primenjivati na vie izabranih kota istovremeno. Sintaksa ove komande je:
Command: _dimedit
Enter type of dimension editing [Home/New/Rotate/Oblique] <Home>:

Opcije Home, New i Rotate utiu na tekst na kotnim linijama a opcija Oblique utie na izgled
pomonih kotnih linija. Preciznija funkcija ovih komandi je:

Home vraa tekst na kotnim linijama u njegov prvobitni, originalni poloaj, onako kako je to
predvieno stilom kotiranja koji je primenjen;
New ova opcija omoguava korisniku da promeni tekst na kotnoj liniji korienjem Multiline
Text Editor o kome smo ranije govorili;
Rotate ova opcija omoguava korisniku da rotira tekst na kotnoj liniji;
Oblique kao to je ve reeno ova opcija utie na izgled pomonih kotnih linija. AutoCAD
pomone kotne linije uvek iscrtava upravno na objekat koji se kotira. U pojedinim sluajevima
potrebno je iskositi pomone kotne linije za odreeni ugao kako se one ne bi preklapale sa
nekim vanim elementom na crteu. U tu svrhu se koristi komanda Oblique, a rezultat njenog
rada se moe videti na slici 35.

Slika 35. Rezultat primene komande Oblique iskoene kotne linije

NAPOMENA Ugao zakoenja koji AutoCAD zahteva od korisnika da unese ne predstavlja ugao izmeu

originalnog i novog poloaja pomonih kotnih linija, ve apsolutni ugao nagiba pomonih kotnih
linija u odnosu na pozitivan smer x-ose.

master:class

AutoCad 2000

kompjuterskicentar
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Promena poloaja teksta na kotnim linijama (komanda DIMTEDIT)

Naini pozivanja komande DIMTEDIT

Komandna linija: Dimtedit
Padajui meni:

Dimension Align Text

Paleta alatki:

Dimension Dimension Text Edit

Komanda Dimtedit omoguava korisniku da menja poloaj teksta na ve nacrtanim kotnim

linijama. Posle izbora ove komande AutoCAD zahteva da se izabere objekat (kota) koja e se
menjati.
Command: _dimtedit
Select Dimension:
Specify new location for dimension text or [Left/Right/Center/Home/Angle]:

Ponuene opcije su:

Left ova opcija pozicionira tekst levo na kotnoj liniji;

Right pozicionira tekst desno na kotnoj liniji;
Center centrira tekst na kotnoj liniji;
Home postavlja tekst na originalnu poziciju, onako kako je definisano aktivnim stilom
kotiranja;
Angle ova opcija odreuje ugao za koji e tekst biti rotiran u odnosu na pozitivan smer x-ose.
Tekst se rotira oko svoje sredinje take.

NAPOMENA Komanda Dimtedit se ne koristi za promenu sadrine teksta, ve samo njegovog poloaja. Za
promenu sadrine se koristi prethodno opisana komanda Dimedit.