12.

Miodrag Bulatovi
''Crveni petao leti prema nebu''
U savremenuoj srpskoj knjievnosti Miodrag Bulatovi se pojavio sa
zbirkom pripovedaka iz beogradskog podzemlja,''avoli dolaze'', 1955. Potom
e uslediti zbirka ''Vuk i zvono'' iz 1957. sa ratnom tematikom ili kako je to
Bulatovi rekao, zbirka koja govori o ognju, zatvorenicima i drugim ljudima.
Potom e Bulatovi poeti da objavljuje romane. Godine 1960. pojavie se
''Crveni petao leti prema nebu'', roman koji je preveden na 20-ak svetskih jezika
ukljuujui japanski i hebrejski, 1967. objavljen je ''Heroj na magarcu'' kojim
Bulatovi travestira heroja iz II svetskog rata. Godine 1976. za roman ''Ljudi sa
etiri prsta'' Bulatovi e dobiti NIN-ovu nagradu. Roman ''Peti prst'' koji se
pojavio godinu dana kasnije, 1977. bie znatno slabije knjievno ostvarenje u
poreenju sa prethodnim. Iste godine pojavio se i roman ''Rat je bio bolji''.
Bulatovi se okuao i u dramskom stvaralatvu, napisao je dramu ''Godo je
doao''.
''Crveni petao leti prema nebu'' je slika Bulatovievog bjelopoljskog
pandemonijuma. Opredelivi se da za glavne aktere svog romana odabere nie i
uboge, boijake, Bulatovi nastavlja tradiciju nae moderne proze s poetka XX
veka. O boijacima je pisao Petar Koi, Svetozar orovi ali je sigurno
najpoznatije delo Borisava Stankovia ''Boiji ljudi''. Svojom zbirkom iz 1902.
Stankovi je otvorio novo poglavlje u naoj literaturi ukazujui na duhovno i
karakteroloko bogatstvo ljudi sa drutvenog dna. Folklorno-mitsku dimenziju
Stankovieve proze Bulatovi je prikazao kao sudar apsolutnog dobra i
apsolutnog zla. Ostvarivi neobian, gotovo paradoksalan spoj metafizikog sa
konkretnim, realistikim, ak lokalnim, Bulatovi je svom delu dao univerzalno
znaenje i oblik.
U 28 poglavlja svog romana Bulatovi je prikazao jedan letnji dan u koji
je smestio svadbu, sahranu, silovanje, muenje, trpljenje i nemo razreavanje
jedne tragine sudbine. Svi opisani dogaaji su mahom prelomljeni kroz svest
boijih ljudi para skitnica, Petra i Jovana, para grobara, Ismeta i Sreka,
tuberkoloznog Muharema i lude Mare.
Sve to oveka ini ovekom u ovom iskrivljenom i iaenom svetu
nalazi se u prezrenim i odbaenim, dok je zlo olieno prvenstveno u
najbogatijem i najmonijem oveku zajednice, starcu Iliji.
Svadba, strogo tematski gledano, postaje nosilac dinamizma i predstavlja
ujedno okvir zbivanja. Bulatovi je, slino Stankoviu u ''Neistoj krvi'', svadbu
prikazao kao orgijanje neistih strasti,nepravde i nehumanosti. Re je o jednoj
1

obezlienoj masi od koje samo povremeno razaznajemo ruke, noge, bezzuba

usta, oseamo smrad znoja i neopranog tela, masne hrane i alkoholnih isparenja.
Svatovi su uskovitlana skupina koja je as u kolu, as pred mladom, as za
trpezom. Jedine individue koje se izdvajaju bilo postupkom bilo izgledom i
ponaanjem su Kaica, nesreni mladozenja. ovek u 30-im godinama koji uiva
jedino u infantilnoj igri sa makama, koji je uz to i lopov (na svadbi e glavnom
prijatelju ukrasti novanik) i koji vie izbegava tu razularenu svatovsku masu
nego to joj pripada. Tu je i mlada, Ivanka, jedno tromo, ogromno, tupo
stvorenje kojoj je udaja jedini izlaz i spas od gladi. Pored mlade i mladoenje
postupcima se izdvaja Kaiin rodjak, Mrkoje. Mrkoje je upava, glavata i
krezuba spodoba koji e uivati muei Muharema i koji emu na kraju ubiti
petla.
Starac Ilija, Kaiin stric i, kako emo to saznati na kraju romana,
Muharemov otac, najvei je grenik i ispatalac u romanu. Starac je proklet od
sudbine. Tri sina je sahranio pre nogo to su uspeli da napune 6 godina. Krv mu
se rastae i razblauje, sve to od njega padne na zemlju avo odnose. Za
porodinu nesree starac krivi svoju enu koju mui, tue i maltretira bez milosti
sve dok ena ne umre. Mitski sukob oveka sa sudbinskim silama koje ga
nadilaze zamenjen je karaikaturalnim izoblienjem situacije. Nemoan da se
suoi sa sudbinom starac e se posluiti lukavstvom i kukavilukom. Sa
maloumnom slukinjom Nidarom, koja je dvorila njegovu enu na samrtnikoj
postelji,starac e zaeti dete. Starac se pri tome posluzio lukavstvom. On plae i
grca pred Nidarom izazivajui saaljenje u njenoj maloumnoj svesti
podseanjem da je ostao sam na svetu a nema nita stranije za jednu
patrijarhalnu kuu od pustoi. Kad Nidara ostane trudna, starev odnos postaje
ambivalentan. Najradije bi je smodio jer je doveo sebe u zavisan, potinjen
poloaj a istovremeno bi je uzdigao meu zvezde jer ona mu je jedina nada da
e se loza produiti. Meutim, kako vreme odmie Ilija shvata da nema hrabrosti
da prekri drutvene konvencije patrijarhalne zajednice i prizna dete te ono to je
trebalo da bude izvor sree postaje izvor straha. Kada Nidara rodi Muharema,
starac e joj bezduno uzeti dete a nju, onemelu od bola, oterati iz sela.
Muharem e postati Ilijin nadniar ali u starcu se neprekidno meaju strah i
srea, nada i gaenje. Pred svetom on mui i kinji deaka, tako emo saznati iz
Muharemovog seanja, da ga je starac ponizio pred celim selom kad ga je
svukao da vidi ''kako stoji dole'' a potom ga jurio po selu i optuio ga da mu je
ukrao kljueve od magaze. Posle te sramote Muharem je nestao iz sela, a kada se
vratio posle 5 godina oboleo je od tuberkoloze.
Svoje neurotino ponaanje starac nastavlja i na dan svadbe. Kada mu
Muharem ljubi ruku on ga naziva stokom koja ga je obalavila i inicira
Muharemovo muenje koje e se zavriti tragino i za jednog i za drugog.
Naime, dok svatovi predvoeni Mrkojem maltretiraju Muharema i petla, starca
Iliju udarie kap. Onemeo i potpuno nemoan,starac je i dalje itekako svestan.
2

Tragika njegovog poloaja uveana je saznanjem da se njegova loza zauvek gasi

sa nesposobnim Kaicom jer on, budui nem, ne moe proglasiti Muharema
svojim naslednikom. Starac je i duhovno i fiziki kanjen a poslednju, smrtnu
kletvu baca na samog sebe liavajui se obrednog sahranjivanja koje pristoji
svakom lanu zajednice. Na ovaj nain Ilija veruje da emu samopokajanje
doneti duhovni mir i iskupljenje, meutim, starac je rtva sopstvene iluzije i
pieve ironije. On nikada nee moi priznati Muharema za sina, ne samo da je
nem on je i lien autoriteta, a bie sahranjen kako dolikuje seoskom gazdi, uz
potovanje svih obiaja jer se njegova elja-kletva nee saznati.
Naspram apsolutnog sveta zla Bulatovi je postavio apsolutni svet dobra.
Iznenauje poetak Bulatovievog romana, jedna tako poetina slika otvara
vrata bjelopoljskog pandemonijuma luda Mara lei na livadi meu maslacima
i posmatra oblake. Usresredivi se na lepo i dobro oko nje uz veliku mo
autosugestije, ona odagnava bolove koji joj razdiru utrobu. S obzirom na to da
emo u toku romana saznati da Mara svoju decu davi ili ive baca u Ljenicu,
moemo pretpostaviti ta joj razdire utrobu, a ovo saznanje potvruje
pretpostavku da silovanje maloumnih ena predstavlja deo folklora u ovom
demonskom svetu. Iako Maru zovu ludom, ona jedina ume u mislima da se vine
iznad svog bednog stanja i poeli sreu za sve ljude, ona kae ''Zamisli da nigde
na zemlji nema bola''. Uz to izgleda da su samo Mari i Muharemu poznate
osnovne hrianske vrline ona nee da dozvoli da se u njeno guravo srce uvue
mrnja, zlo i pakost. Dok silovanje u umi personifikovano doivljava kao
veliku vodenu adaju, Mara plae za zloincima jer su oni pravi nesrenici. Ona
shvata greh ali je sposobna za nadljudsko pratanje.
Muharem je, sasvim paradoksalno s obzirom na njegov ime, pored Mare
jedini nosilac istinskih hrianskih vrlina. Dok ga nezainteresovanao posmatra,
Ivanka e zakljuiti da je njegovo izdueno i uto lice podseaju na lice sveca
iji je lik videla naslikan u Petrovoj crkvi u Bjelom Polju. Muharemovu svest i
ponaanje oblikuju oseanje naputenosti i oseanje krivice. Muharem ne zna ni
koje ni odakle je. Za sve to mu se deava krivi sebe, nije bio dovoljno neujan i
neprimetan, a to je po njemu najstranije dozvolio je sebi da sanja Ivanku.
Jedina Muharemova elja je da postane ovek, zato je krenuo na pijacu da proda
omiljenog petla kako bi gazdi vratio dug ali, to je moda vanije, da bi mogao
da sedne u kafanu sa ljudima. Za Muharema biti ovek znai uraditi neto lepo,
drutveno prihvaeno i moralno ispravno. Biti ovek znai osposobiti se sa
socijalizaciju.
Petar i Jovan, ija pasivnost i besmisleni dijalozi podseaju na Beketove
junake, Vladimira i Estragona uz groteskni par grobara, Sreka i Ismeta takoe
predstavljaju protivteu svetu zla. Njihova jedina briga je da sauvaju petla u
grudima da nesputano i slobodno kukurie. Oigledno je petao metonimijska
zamena za srce, za humanost i duhovnost.

Bulatovi nije sluajno odabrao petla za simbol dobra na zemlji. U srpskoj

narodnoj religiji veruje se da je petao solarno bie, on donosi ljudima sreu i
napredak, prijatelj je ljudi a neprijatelj demona. U Bulatovievom romanu petla
e muiti, juriti, erupati, napiti i ubiti obesni svatovi.
U osnovi Bulatovievog romana nalaze se dve mitske situacije svadba i
sahrana ali e one izgubiti svoje mitsko lice okrenuvi ga na groteskno nalije.
Smrt kao zalog buduem bujanje ivota ovde e biti prikazana u perverznoj igri
s mrtvim telom. Sreko e Muharemovom zgrenom rukom bludeti po
pokojniinom telu, a u jednom momentu pijani grobari pomiljaju da je ostave
nepokopanu.
Svadba, kao magijska veza izmedju mukarca i ene i potvrda daljeg
ciklinog postojanje takoe dobija groteskni vid. Kaica je garant jalovosti,
promaenosti i komike svetog ina jer u zadnjoj sceni u kojoj se sreemo sa njim
on bei ak i od fotografa koji hoe da slika mladence.
U osnovi Bulatovievog romana se, dakle, nalazi groteskno vienje jedne
mitsko magijske situacije ali je i vienje vremena mitsko magijsko, na kraju
stvari ponovo dolaze na svoje mesto i sve ostaje veito isto. Na poetku romana
nizale su se epizode istovremenog zbivanja, koje iako simultane ostaju
rasturene,a na kraju romana ti izdvojeni kadrovi postaju zbijeni, daju jedinstvenu
sliku zbivanja. Tako se vreme i prostor izjednaavaju i ostvaruje se efekat
pozorine scene.

'' Vuk i zvono '' povest o ognju, zatvorenicima i jo nekim

ljudima
Zbirka ima dramsku strukturu: prolog ( kurziv )+17 pria+epilog (kurziv).
Prolog Pripovedanje u 1. licu mnoine/kolektivna perspektiva, ''mi'' se
odnosi na one koji su se nali na mestu poara.
'' Ima nas mnogo. Vie no to i sami mislimo. Ko je uspeo da prebroji
nesrenike...Ima nas previe...''
Perspektiva odozgo, sa prozora tamne zgradurine odakle vide '' kako vatra
odasvud kaplje''.
Lokalizacija '' u daljini se svetle crnogorska sela. Gore. Strahotno gore.''
Vreme ''Rat je na veliki. Pokolj u nama jo vei. Sa sobom ratujemo.''
Ceo prolog je izuzetno nejasan, sve je dato u nagovetajima sa osobenom
strukturom reenice i teksta u celini jedna reenica je jedan pasus.
4

Epilog tek sad otkrivamo ko se krije iza kolektivne perspektive u

prologu. ''Mi'' su ''nas trojica to smo uspjeli da pobegnemo iz one mrane
zgradurine''. Trojica ljudi su bili zatvorenici a poar ih je naterao da pobegnu
preko mrtvih i onih to nisu hteli napolje. Sugestivan opis atmosfere poara:
ljudi u poaru su nalik mravima kojima je nekakav putnik zapalio mravinjak,
''ene nariu i nose djecu kao torbe uprtae''. Njih trojica su uspeli da se izvuku
na brdo i da odozgo posmatraju mete: ''Ba zato to smo bili dugo zatoeni i
mueni, imamo tako mnogo saaljenja za druge''. Oko njih lete meci, ljudi
pucaju jedni na druge ''petokrake'' na ''kokarde'' i obratno. Pitaju se koje zapalio
gradi: ''Ko je bacio ugarak u zrela penina polja?'' Seaju se: ''hromi deak je
video est dana pre no to su mu odneli jare ''(opisano u prii ''Najvea tajna
sveta'') ''nekoliko probisveta'' koji su bacili opuke u ito. Moda su prosjaci?''
Oni su dobri, neopasni i bezazleni kao deca.'' Ne zna se, dakle, ko je krivac.
''Ako je uopte netko i kriv, onda su to svakako svi ljudi koji tu ive. Jedan
ovek u borbi sa nevoljom ne znai nita on moe samo da je donese, kao to
je verovatno i doneo. A spreiti je mogu samo svi, udrueni i sloni. ''Poar e
stati kad se pomire zakrvavljena braa. Zaviaj u plamenu je viestruko
simbolina slika plamen je, pored bukvalnog znaenja i opasnosti, plamen
meuljudske mrnje, plamen samounitenja.

'' Nema povratka ''

Pripovetka je ispriana iz perspektive pripovedaa koji je protagonista 1.
lice jednine.
Perspektiva '' odozgo '' - pripoveda je gore,iza reetaka, u masi. Opis
zgrade u kojoj je (visoke merdevine prislonjene uza zid), okolo deca bolesna i
prljava.
Menja se pripovedna perspektiva pripoveda je sada starac. Razmilja
kako da zaobie vatru koja se odasvud pomalja. Mea se unutranji monolog sa
doivljenim govorom. Starac se vratio u zaviaj u kome su ga nekada voleli i
prihvatali a sada ga ne prepoznaju. Sree deaka koji vodi jare. Predstavlja se
deaku ali deak smatra da starac lae, taj o kome on pria davno je umro.
Deak ga vodi na ''njegov'' grob.