9.

Internet

Raunarske mree
Raunarska mrea je skup vie meusobno
povezanih raunara (velikih ili PC), perifernih
i ostalih ureaja koji meusobno
komuniciraju.
Raunarsku mreu ine:
mreni vorovi,
vorovi
komunikacione linije i
komunikacioni softver.
softver

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

Raunarske mree
Mreni vor (node vor) je svaki ureaj (raunar,
PDA, mobilni telefon, tampa...) prikljuen na
raunarsku mreu. Najee, vor ima svoju
jedinstvenu adresu u mrei (network address).

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

Raunarske mree
Zavisno od poloaja i funkcije u mrei, vorovi mogu
biti cirkularni (DCE - data circuit-terminating
equipment) ili terminalni (DTE - data terminal
equipment).
Terminalni vorovi se nalaze na krajevima
komunikacionih linija (telefon, tampa, raunar,
ruter...), dok cirkularni povezuju terminalne vorove
(ripiter, hab, most, svi, modem...).
Ripiter (repeater) je DCE ureaj koji prihvata,
regenerie, pojaava i prosleuje signal u mrei.
Neophodni su kao pojaavai signala na odreenim
mestima u mrei (ako je duina kabla vea od 100m).
Prvobitno, ripiteri su imali samo dva porta. Vrlo
korisni su beini (wireless) ripiteri-pojaavai.
Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

Raunarske mree
Hab (hub) ripiter sa vie
portova koji umnoava
primljeni signal i alje ga na
sve portove. Ostvaruje
samo fiziku vezu.
Nije adresibilan (ne moe
dobiti svoju adresu).
Prednost - lako povezivanje
ureaja i brz prenos signala.
Jevtin.
Nedostatak - ulazni i izlazni
signali se dele na onoliko
delova koliko ima prikljuenih
korisnika (dolazi do kolizije
signala i bezbednosnih
problema).
Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

Raunarske mree
Svi (switch) i most (bridge). Ureaji koji slue za povezivanje segmenata
mree. Za razliku od habova, ovi ureaji su sloeniji i inteligentniji.
Ne alju signale preko svih portova (kao to to radi hab) nego samo na one
portove koji su odreeni za prijem.
Kada svi (most) primi paket podataka, on ita adresu destinacije iz tog
paketa, pravi privremenu vezu izmeu izvora i
destinacije i alje paket,
a zatim i prekida vezu.
Moe da se i programira i
adresira.

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

Raunarske mree
Ruter - ureaj koji takoe slui za povezivanje raznih segmenata mree.
Ruter ita adrese primljenih paketa podataka, razmenjuje ih sa ostalim
ruterima u mrei i koristei unapred odreeni skup pravila (routing protocol)
gradi tabelu (routing table) putanja u mrei.
Dalje, ruter ovu tabelu koristi za dalje slanje novih paketa.
Modem (modulator-demodulator) ureaj koji prevodi analogni signal u digitalni i
obratno.
Omoguuje raunarima da se poveu na raunarsku mreu preko telefonske
linije (dial-up, DSL, ADSL, ISDN), antenskog kabla (kablovski) ili optikog kabla.

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

Raunarske mree
Komunikacione linije povezuju vorove mree i predstavljaju vanu fiziku
komponentu raunarske mree.
Ove veze mogu biti razliite:
telefonska linija, strujni kabl, koaksijalni kabl, optiki kabl, radio veza,
mikrotalasi, infracrveni zraci i satelitske veze.
Od prirode ovih veza zavisi najvanija karakteristika mree, a to je brzina
prenosa podataka.
Brzina prenosa se izraava brojem bita u sekundi (bps - bit per second).
Telefonskim linijama se postiu male brzine prenosa, dok se optikim
kablovima postiu najvee brzine.

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

Raunarske mree
Telefonski (UTP - Unshielded twisted pair) kablovi sastoje se od parova upredenih bakarnih vlakana da
bi se izbegle smetnje od susednih parova ili drugih
ureaja. Mogu biti kategorije 1 koji prenose samo
glas, kategorije 2 sa brzinom prenosa podataka do 4
mb/s, kategorije 3 sa brzinom prenosa do 10 mb/s,
kategorije 4 sa brzinom prenosa do 16 mb/s i
kategorije 5 koja se danas najee koristi a
podrava brzinu prenosa do 100 mb/s. Maksimalna
duina jednog segmenta ovog kabla na kojoj
raunari mogu biti povezani bez dodatnih pojaanja
je 100 metara. Jo uvek dominiraju u lokalnim
mreama.

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

10

Raunarske mree
Optiki kablovi (optical fiber) prenose podatke u obliku
svetlosnih impulsa. Vrlo su
pouzdani i omoguavaju bri
prenos nego prethodno pomenuti
kablovi. Brzine idu i do 1 gb/s.
Optika vlakna prenose podatke
samo u jednom smeru, pa zato
takvi kablovi imaju u sebi po dva
optika vlakna.
Kako se ne koristi elektrina struja u
prenosu, otporni su na spoljna
elektromagnetna polja.
Mali nivo gubitaka signala i otpornost
na spoljne uticaje ine ove kablove
veoma pogodnim za prenos na veliku
daljinu (do 2 km)
Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

11

Raunarske mree
Komunikacioni softver je kolekcija programa koji
podravaju rad raunara u mrei.
Komunikacioni softver obezbeuje:
postavljanje parametara za rad u mrei
ukljuivanje raunara u mreu
rad korisnika u mrei
sigurnosne mere
administrativni poslovi
pomo korisniku.
Sve funkcije znaajne za korisnike mree ostvaruju
se posredstvom odgovarajuih programa, a to je
presudno za rad korisnika u mrei.
Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

12

Raunarske mree - korienje

Olakana komunikacija izmeu ljudi: E-mail, instant
poruke, et, telefon, video poziv, video
konferencije...
Zajedniko korienje hardvera: memorija, modem,
mreni tampa...
Deljenje i razmena podataka: Zajedniko korienje
(itanje, presnimavanje...) fajlova i drugih podataka.
Skidanje (download) i postavljanje (upload)
podataka. Korienje baza podataka...
Zajedniko korienje softvera: Umreeni korisnici
mogu da pokreu aplikacije sa drugih raunara u
mrei.
Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

13

Raunarske mree-podela)
Zavisno od veliine prostora koga pokriva mrea,
postoje:
Lokalne mree (Local Area Network - LAN), koje
pokrivaju podruje ogranieno na kuu, laboratoriju,
kolu ili zgradu, sa duinom kablova do par kilometara,
Gradske raunarske mree (Metropolitan Area Network MAN), na podruju grada ili velike kompanije i
Globalne raunarske mree (Wide Area Network - WAN),
koje pokrivaju velika geografska podruja, na prostoru
nekoliko drava, pa ak i celog sveta (Internet ... ).

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

15

Raunarske
mree-podela
Globalne mree mogu biti:
javne - svi zainteresovani mogu koristiti njihove usluge;
privatne - nalaze se u vlasnitvu jedne firme ili meunarodne organizacije
i izuzetno su obezbeene od svakog pristupa sa strane, na primer:
SITA - povezuje avio-kompanije i aerodrome irom sveta, SWIFT (Society
for Worldwide Interbank Financial Telecommunication) - povezuje velike
svetske banke u

mreu za platni promet,

SIPRNet (Secret Internet Protocol Router Network)

sistem

povezanih raunarskih mrea za prenos poverljivih

dokumenata za

poterebe vlade i Ministarstva Odbrane SAD.

komercijalne - korisniku su dostupne one usluge na koje se pretplati.

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

16

Raunarske mree-podela
Prema mrenoj arhitekturi raunarske mree se dele u dve
kategorije:
mree zasnovane na serverima (server based
networks) i
mree ravnopravnih raunara (peer-to-peer
networks)
Serveri su programi ili raunari u mrei snabdeveni
posebnim programima koji obezbeuju odreene specifine
usluge (servise) ostalim raunarima u mrei (klijentima).
Neki od servera u mrei su:
print serveri-prihvataju zahteve za tampu od vie
klijenata i prosleuju ih veem broju tampaa.
proxy serveri-nalaze se izmeu klijenta i drugog
servera. Slue da filtriraju i administriraju zahteve
klijenta i poboljaju kvalitet i performanse veze.

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

17

Raunarske mree-podela
web serveri-serveri na Internetu koji isporuuju
web stranice (HTML dokumente) na zahtev
klijenta.
FTP serveri-web serveri koji omoguavaju transfer
(skidanje i nasnimavanje) fajlova (File Transfer
Protocol).
mail serveri-veoma vani web serveri. Skladite i
rasporeuju (prihvataju i alju) elektronsku
potu...

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

18

Raunarske mree-podela
Mree ravnopravnih raunara
Svaki raunar je istovremeno
i server i klijent. Poto su svi
raunari u ovakvoj mrei
ravnopravni, sree se i naziv
mrea raunara jednakih
nadlenosti".
Mree ravnopravnih raunara
su:
jednostavnije i jeftinije,
primenjuju se u malim i kunim
kancelarijama i
u malim radnim grupama
Korisna pri razmeni podataka i u
sve veoj upotrebi na Internetu.

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

19

Raunarske mree-topologija
Fiziki izgled veza izmeu vorova odreuje vrstu
topologije, od kojih postoje:
topologija magistrale (Linear Bus Topology),
topologija zvezde (Star Topology)
topologija prstena (Ring Topology).

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

20

Raunarske mree-topologija
Topologiju magistrale
ine raunari vezani u rednu
vezu, jedan za drugim.
Kada u mrei primenite
topologiju magistrale, raunari
i ostali ureaji povezani su u
jednu liniju, jednim kablom,
svako sa svojim susedima.
Da bi svi signali koje generie
sistem stigli na svoje
odredite, prenose se
magistralom u oba smera ka
svim ostalim raunarima.
Topologija magistrale uvek ima
dva otvorena kraja, kao to je
prikazano na slici.
Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

21

Raunarske mree-topologija
Topologija magistrale

Topologija magistrale ima jednu ozbiljnu manu: kvar na

bilo kojem delu kabla, neispravan zavretak kabla ili
neispravan konektor, moe da izazove pad itave
mree.

vor

vor

vor
Aleksandar
Stamenkovi

vor
Osnovi informatike

22

Raunarske mree-topologija
Topologiju zvezde ine raunari
povezani putevima koji se stiu
na komunikacionom ureaju
koji predstavlja centar zvezde
(razvodnik ili hub)
Svaki raunar je na
razvodnik povezan
zasebnim kablom, kao to
je prikazano na slici .
Topologija zvezde koristi
centralni ureaj za
povezivanje.
Komunikacione linije u
topologiji zvezde su
telefonski kablovi.
Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

23

Raunarske mree-topologija
Topologija zvezde
Veina LAN-ova ima zvezdastu topologiju.
Poto je svakom raunaru dodeljen po jedan
prikljuak razvodnika, topologija zvezde je otpornija
na kvarove od topologije magistrale - prekid jednog
kabla ne utie na ostatak mree. Sa mreom nije
povezan samo onaj raunar iji je kabl (ka
razvodniku) prekinut.
vor
vor

Razvodnik
vor
vor
Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

24

Raunarske mree-topologija
Topologiju prstena ine
raunari povezani na
komunikacionu liniju koja
formira zatvoreni prsten
Topologija prstena lii na
topologiju magistrale po
tome to je svaki raunar
povezan sa susednim.

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

25

Raunarske mree-topologija
Topologija prstena
Umesto da postoje dva kraja sa zavrecima,
krajevi su spojeni i ine prsten.
vor

vor

vor

vor

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

26

Internet
Internet je najvea globalna raunarska
mrea koja povezuje milione korisnika irom
sveta. Internet je mrea raunarskih mrea
koja se sastoji od ogromnog broja privatnih,
javnih, akademskih, poslovnih i drugih mrea
meusobno povezanih razliitim mrenim
tehnologijama.

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

27

Internet-nastanak

Razvoj Inteneta poeo je u doba hladnog rata (1969) kao mrea

raunara u vojnim laboratorijama SAD, vladinim biroima i na
univerzitetima koji su radili projekte za vojsku.
vorovi mree su bili ravnopravni (peer-to-peer), u sluaju
unitenja jednog dela mree preostali deo nastavljao bi da
funkcionie.
Advanced Research Project Agency (ARPA) pod nadzorom
Ministarstva odbrane SAD rukovodila je razvojem ove mree, pa je
ona nazvana ARPAnet.
1975. Ministarstvo odbrane SAD u potpunosti preuzima dalji razvoj
i nastala je DDN (Defense Data Network).
1980. Nacionalna nauna fondacija (National Science Foundation
NSF) po istim principima je osnovala mreu - The Internet.
1987. The Internet i ARPAnet (DDN) se spajaju i nastaje NSFNET.
1990. National Science Foundation predstavlja projekat
umreavanja na globalnom nivou tako je nastao Internet- mrea
svih mrea.

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

28

Internet-protokoli
Sve mree koje ine Internet koriste jedan isti skup
protokola-TCP/IP (Transmission Control
Protocol/Internet Protocol) poznat kao Internet
Protocol Suite.
Protokoli su pravila tj. procedure po kojima se
ostvaruje prenos podataka, odnosno paketa
podataka, kroz mreu. Drugim reima, protokoli
odreuju kako mreni vorovi meusobno
komuniciraju.
Postoji preko 100 protokola kojim se definiu
razliite karakteristike Interneta.

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

29

Internet-protokoli
TCP i IP su dva najvanija protokola Internet
protokola.
IP (Internet Protocol) je osnovni protokol kojim se
definie nain dodele Internet adresa. Njime je
definisan metod kojim svaki raunar (ili drugi
vor) koji je povezan na Internet dobija jedinstvenu
(IP) adresu pomou koje se moe lako
identifikovati.
Internet adresa je (32 bitni broj) koji se sastoji od 4
broja razdvojena takama (126.254.107.3).
Osnovna funkcija ovog protokola je da prosledi
podatke od izvora do odredita na osnovu poznate
IP adrese (Routing).

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

30

Internet-protokoli
TCP (Transmission Control Protocol) - definie nain
na koji dva raunara meusobno povezana putem
Interneta razmenjuju podatke koji nisu u IP formatu.
Naime, kada aplikacija sa jednog raunara treba da
poalje podatke koji nisu IP veliine na drugi
raunar, protokol TCP omoguava to slanje jednim
svojim zahtevom (bez njihovog razbijanja na IP
veliinu).
TCP protokol se moe videti kako radi dok
pretraujemo Internet (Statusna linija).

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

31

Internet-protokoli
FTP (File Transfer Protocol) jedan od najstarijih
protokola. Koristi se za slanje i primanje datoteka putem
mrea koje podravaju TCP/IP protokole, bez obzira koji
se operativni sistemi nalaze na tim raunarima. Poto je
FTP i aplikacija, smatra se i jednim od Internet servisa
(klijenti su razni specijalni korisniki programi).
HTTP (Hypertext Transfer Protocol) - protokol za prenos
hiperteksta. Pomou ovog protokola se Internet
prezentacije (HTML tj. hypertext dokumenti) prenose sa
Web servera do Internet pretraivaa na lokalnom
raunaru (web pretraiva je klijent).
Naziv protokola praen oznakom :// je sastavni deo
adrese Internet stranice. U veini pretraivaa naziv
protokola se moe izostaviti.
Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

32

Internet-protokoli
E-mail protokoli (POP3, SMTP, IMAP)
Najee korieni protokoli za slanje i primanje
elektronske pote izmeu udaljenih raunara.
POP3 (Post Office Protocol) je najee korieni
protokol za preuzimanje elektronske pote smetene
na serveru. Poruke se smetaju na E-mail server. email klijent se koristei ovaj protokol prijavljuje sa
korisnikim imenom i lozinkom i preuzima poruke sa
servera. Poruke se tada obino briu sa servera,
mada je veinu e-mail aplikacija mogue podesiti
tako da zadre poruke na serveru nakon skidanja.

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

33

Internet-protokoli
SMTP (Simple Mail Transfer Protocol)
Protokol se koristi za slanje e-mail poruka izmeu
korisnika na Internetu.
Kada se sa e-mail klijenta poalje poruka, klijent e
SMTP protokolom kontaktirati SMTP server koji je
naveden i proslediti mu poruku.
SMTP server e zatim pokuati da isporui poruku
primaocu, preko jednog ili vie SMTP servera, sve
dok poruka ne stigne na korisnikov e-mail server.
IMAP (Internet Message Access Protocol)
IMAP protokol slui za preuzimanje poruka i
predstavlja alternativu POP3 protokolu.

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

34

Internet-IP i simbolike adrese

Svaki raunar u Internet mrei ima svoju jedinstvenu (IP)
adresu. Adresa se sastoji od 4 bajta. Recimo, IP adresa
raunara, u binarnom zapisu moe biti
10100000.01100011.00110011.00010100.
Prevedena u decimalni zapis, prethodna IP je
160.99.54.20. (brojevi izmeu taaka su od 0 do 255)
Kao i kod potanskih adresa, brojevi u IP raunara
odreuju njegovu lokaciju u mrei. U Internet-adresi prvi
broj (160) odreuje deo mree (dravu ili region u dravi),
a poslednji definie raunar (20) koji prima poruku.

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

35

Internet-IP i simbolike adrese

Kako za korisnike mree nije pogodno da se adresa
raunara izraava brojevima, uvodi se simbolika adresa.
Simbolika adresa je jedinstveno odreena IP adresom i
najee se sastoji od etiri ili pet skraenica koje se
razdvajaju takama.
Tako se prethodno navedena adresa simboliki pie u
obliku: www.pmf.ni.ac.rs.

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

36

Internet-IP i simbolike adrese

DNS (Domain Name Server) sistem je baza podataka u kojoj
su sauvane sve IP i odgovarajue simbolike adrese na
Internetu i na zahtev korisnika prevodi jedne u druge.
Iako nevidljiv, DNS u svakom trenutku obrauje milione
zahteva na mrei (zahvaljujui DNS, sve jedno je da li u
Internet itau (Web browseru)
browseru upisujemo www.pmf.ni.ac.rs
ili 160.99.54.20).
DNS se stalno aurira zato to se IP adrese nekih korisnika
stalno menjaju (dinamike IP), a i broj adresa neprekidno
raste.
Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

37

Internet-struktura simbolike adrese

Simbolika adresa uvek ima oblik
ime_servisa.ime_domena, gde je
Ime servisa
www.
- skraenica za world wide web servis,
sistem meusobno povezanih hipertekst
dokumenata,
smtp.
- skraenica za mail servis,
ftp.
- skraenica za ftp servis
Ime domena se sastoji iz obino dve tri ili etiri (najvie
127) skraenice razdojene takom. Ove skraenice se
zovu nivoi imena domena (domain levels). Ime domena od
4 nivoa je oblika
4_nivo.3_nivo.2_nivo.1_nivo

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

38

Internetstruktura simbolike adrese

Domen pmf.ni.ac.rs ima 4 nivoa. Prvi ili vrni nivo ovog
Name
Service
domena
(top ili root level) je rs i ukazuje na ime drave

u kojoj se raunar (tj. web stranica) nalazi

(rsRepublika Srbija).
Mogui prvi nivoi domena su recimo:
.edu
edukacioni sajtovi
.com komercijalni sajtovi
.gov
vladini sajtovi
.mil
vojni sajtovi
.net
sajtovi administratora mrea
.org
neprofitne organizacije...
Svaki sledei nivo domena je podnivo prethodnog
(stablo). Poslednji nivo domena je ime servera i
jedinstven je. Domeni medfak.ni.ac.rs i pmf.ni.ac.rs
imaju ista prva tri nivoa, dok su imena servera razliita.

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

39

Internet-URLName Service
Svaki dokument na Internetu, poput raunara, ima
svoju jedinstvenu adresu URL (Uniform Resourse
Locator).
Locator Struktura URL-a je
Ime_protokola://ime_domena/putanja.
Ime protokola u URL adresama je skraenica koja
ukazuje na protokol koji se koristi prilikom pristupa
dokumentu
http ukazuje na HyperText Transfer Protocol
ftp na File Transfer Protocol
putanja
mailto na Mail Transfer Protocol

http://www.pmf.ni.ac.rs/pmf/licne_prezentacije/111/StudentiHemija.xls

je URL ekselovog dokumenta StudentiHemija.xls,

koji se nalazi na prezentaciji PMF-a.
Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

41

Internet-HTML

HTTP protokol slui za prenos HTML dokumenata. HTTP

je tehnologija na kojoj je bazirana web prezentacija. Ova
tehnologija omoguuje meusobno povezivanje
dokumenata putem linkova (hipertekst dokument). HTTP
podrava kako tekst tako sliku, zvuk i video.
HTML (HyperText Markup Language)
Language je programski jezik
koji slui za kreiranje hipertekst dokumenata

HTML nije WYSIWYG (What You See Is What You Get

ono to vidi to e i dobiti)

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

42

Internet Servisi (E-mail)

E mail je usluga koja omoguava razmenu
elektronske pote sa ostalim korisnicima Interneta
bez obzira na njihovu lokaciju
Struktura svake E-mail adrese je
nalog@ime_domena, i sastavljena iz dva dela:
prvi deo je nalog (ili username), koji korisnik bira
sam. Mora biti unikatan kod jednog provajdera
(davaoca usluga).
Drugi deo E-mail adrese je ime domena tj. domen
E-amil servera.
Osim kod lokalnih provajdera nalog za E-mail adresu
se moe otvoriti i kao webmail kod komercijalnih
sajtova kao to su: google, yahoo, hotmail...
Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

43

Internet Servisi (E-mail)

Ukoliko nalog E-mail
adrese nije otvoren na
komercijalnom sajtu,
potrebni su programi za
slanje i prijem E-mail-a:
Microsoft Outlook
Express,
Mozilla Thunderbird,
Opera,
IncrediMail...

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

44

Internet Servisi (E-mail)

Osnovna polja zaglavlja:

Polje zaglavlja

Znaenje

To:

Adresa jednog ili vie glavnih primaoca

Cc:

Adresa jednog ili vie sporednih primaoca

Bcc:

Jedna ili vie adresa nevidljivih primaoca

From

Onaj ko je sastavio poruku

Sender:

Adresa stvarnog poiljaoca

Received:

Red koji dodaje agent za prenos du putanje

Return-Path:

Moe se navesti povratna putanja

Date:

Datum i vreme slanja poruke

Reply-To:

Adresa na koju treba slati odgovor

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

45

Internet Servisi (Chat)

Chat
Ovo je servis koji omoguava da dva ili vie korisnika,
praktino trenutno razmenjuju tekstualne sadraje on-line
Ovo je mnogo bri nain razmene informacija od
elektronske pote jer se odgovori dobijaju odmah.
Za razliku od pisanja E-mail-ova, dok etujete
morate uvek biti na internetu.
Korisnici se prikljuuju na ovaj servis koristei na
svojim lokalnim raunarima specijalne klijentske
programe.
Domaini Chat veza su specijalizovani serveri

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

46

Internet Servisi
IP telefonija
(IP
telefonija i publikovanje)
Prenos govora u realnom vremenu preko Interneta
Kodovanje govora za nizak bitski protok
Govor se ne prenosi direktnom vezom (kao u
telefoniji) ve IP paketima
Vani su protokoli kojima se ne unosi kanjenje

Publikovanje na Web
Programi koji konvertuju formatirajua svojstva
dokumenata u HTML kodove:
Microsoft Word, PowerPoint, FileMaker
Programi za kreiranje Web stranica:
Macromedia Dreamweaver, Adobe GoLive, Microsoft
FrontPage
Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

47

Internet itai i pretraivai

itai (web browsers):
Interent Explorer,
Mozilla Firefox,
Opera itd. Nalaze se
na raunarima
korisnika.
Prosleuju zahteve
web serverima.
Prihvataju odgovor
servera,
interpretiraju HTML
kod i prikazuju Web
stranu na raunaru
klijenta
Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

48

Internet pretraivai

Pretraivai (Search Engines)

Slue za olakano nalaenje
potrebnih informacija na
Web-u
Web Krauleri ili pauci
Softverski roboti koji
sistematski pretrauju Web
Neki pretraivai koriste
kljune rei i Bulovu logiku
za obavljanje pretrage
Neki drugi pretraivai
koriste u pretrazi
hijerarhijske direktorijume ili
drvo sadraja

Aleksandar
Stamenkovi

Osnovi informatike

49