Seminarski rad na temu:

DUGA EKSPOZICIJA

mentor: Sibila Petenji Arbutina

kandidat: Nemanja Raki GD34/11

Novi Sad, 2013

1

Sadraj:
Uvod................................................3
Osnove ekspozicije..........................4
Oprema i funkcije............................5
Tehnike............................................6
Problemi kod fotografisanja............8
Zakljuak.........................................11

Uvod
Definicija ekspozicije u klasinom smislu glasi: "Izlaganje fotografskog
filma svetlosti." Danas bi u digitalnoj eri u definiciji zamenili fotografski film sa
senzorom. Ekspozicija je jedna od esencijalnih stvari kod fotografisanja. Tehniko
znanje, koje se krije iza pravilne ekspozicije, je neophodno za dobru fotografiju jer
se nepravilnom ekspozicijom, preekspozicijom ili podekspozicijom, savren motiv i
kadar lako moe unititi. Upravljanje svetlou koja dolazi na senzor da bi se
dobila pravilna ekspozicija postie se uz pomo tri elementa: ISO osetjivost, otvor
blende i brzina okidaa. ISO meri osetljivost senzora na svetlo, to je manji ISO
broj, to je senzor manje osetljiv na svetlo a um u snimku je manji i obrnuto.
Kod fotografisanja sa dugom ekspozicijom misli se zapravo na vreme
izlaganja svetlosti, to jest na brzinu okidanja, te se moe rei da je upravo taj
faktor najvaniji. Duge ekspozicije se najee koriste u uslovima smanjene
osvetljenosti, pa se brzinom okidanja najlake upravlja, a od dodatne opreme u
veini sluajeva je potreban samo stativ.

Osnove ekspozicije
Pojam ekspozicije jedan je od onih koji se naee susreu u fotografiji.
Stoga je od velike vanosti shvatiti to ekspozicija podrazumeva, kako ju
kontrolisati i kako je iskoristiti kod fotografisanja. Iako je kontrolisanje ekspozicije
u potpunosti tehnika vjetina, tj. podrazumijeva kontrolisanje tri faktora koji se
mogu podeavati na samom fotoaparatu,jednom kad se svlada ta vjetina moe
se upravljati umetnikim aspektom fotografisanja mnogo lake.
U tehnikom smilu, ispravna ekspozicija je kada su na fotografiji beli tonovi
beli a crni tonovi zaista izgledaju crni a da pri tome gubimo to je manje mogue
detalja. U, pravom, fotografskom smislu, ispravna ekspozicija je ona ekspozicija
kod koje fotograf postie eljeni efekat. Tri osnovna faktora koja utiu na
celokupnu ekspoziciju su:
vreme izloenosti svetlu brzina zatvaraa blende
koliina svetla otvor blende
osetljivost senzora ili filma ISO.
Kontrolisanjem ova tri faktora moe se postii ispravna ekspozicija na fotografiji
prilagoavanjem uslovima fotografisanja, najee uslovima osvetljenosti
odreenog motiva.
Kod prvog faktora, vremena izloenosti svetlu, upravlja se vremenom koje
je prolo od otvaranja do zatvaranja blende, kratko brzinom zatvaraa. Time se
upravlja vremenom u kojem svetlost dolazi do fotoosetljivog sloja. Brzina
zatvaraa kree se od najbre, trenutno 1/16000 sekunde, pa do najsporije koja
iznosi od 1 sekunde do 1 minute. Za jo sporije brzine zatvaraa, kod veine SLR
aparata postoji i podeenje "bulb" pomou kojeg se brzina zatvaraa moe
protegnuti i na nekoliko sati. Osim za kontrolisanje ekspozicije, brzina zatvaraa se
koristi kod fotografisanja tako da se vee brzine (iznad 1/250 s) koriste kod
zamrzavanja pokreta, a kod malih brzina (manjih od 1/30 s) postie se tzv.
"motion blur" efekat.
Koliina svetla kontrolie se veliinom otvora blende. To se odnosi na
prenik otvora objektiva kroz koji ulazi svetlost ije vrednosti se oznaavaju fstop
jedinicama. Koliina svetlosti koja ulazi poveava se smanjivanjem fstop jedinica,
a smanjuje se poveavanjem fstop jedinica. Tako se raspon veliine otvora
protee najee od f/1,4 za najvee otvore do f/22 za najmanje otvore. Osim
koliine ulazne svetlosti, pomou veliine otvora zaslona, upravlja se i dubinskom
4

otrinom u fotografiji. Tako se male dubinske otrine postiu poveavanjem

otvora, a velike dubinske otrine smanjivanjem.
Osetlljivost senzora ili filma na svetlost, oznaava se ISO brojevima.
Poveavanjem ISO vrednosti poveava se i osetljivost na svetlost. Dodatni efekat
koji se moe postii poveavanjem ISO vrednosti je poveanje zrna slike, te je um
vei.
Pri poetku razvoja fotografije, osetljivost fotoosetljivih slojeva na svetlost
bila je znatno manja te je za fotografisanje u normalnim svetlosnim uslovima bilo
potrebno i nekoliko minuta ekspozicije. Sama fotografija imala je bila
dokumentarna, pa se umetnika strana fotografije jo uvek nije razvijala, pa se
nije ni razmiljalo o kreativnim stranama koje prua tehnika duge ekspozicije.
Poetkom 20. veka poinje razvoj none fotografije, a time i otkrivanje
mogunosti koje nudi korienje tehnike duge ekspozicije u nonoj fotografiji.

Oprema i funkcije
Za fotografisanje sa dugom ekspozicijom dovoljno je imati foto aparat kod
kojeg postoji opcija manuelnog podeavanja brzine zatvaraa. Taj uslov
ispunjavaju svi DSLR foto aparati. Takoe, potrebna je i dodatna oprema koja
olakava ovakvu vrstu fotografisanja. Stativ, ili u nedostatku stativa, najbolje je
foto aparat postaviti na vrstu i stabilnu povrinu. Da bi se izbeglo zamuivanje
fotografije mogu se koristiti i daljinski za foto aparate. Dodatna pomagala su
raztliite vrste filtera (ND ili polarizacioni).
ND filtri (neutral density) znai da filter proputa svetlo bez menjanja boje svetla,
no za odreeni faktor smanjuje koliinu svetla koje kroz njega prolazi. Filteri mogu
biti navojni ili mogu biti u obliku ploica koje se montiraju na za to predviene
montirae. Teko je rei koji je sistem bolji, te je odabir esto baziran na
dostupnosti filtera ne na nekim drugim razlozima. I jedan i drugi sistem se moe
koristiti na vie objektiva, meutim sistem sa ploicama je neto bolji kada je
potrebno koristiti bie filtera od jednom.
ND filtri su u faktorima 2, 4, 6 to e rei da smanjuju koliinu svjetla koja kroz njih
prolazi za jednu, dvije ili tri blende. No, takoe ima i ektremnijih primjera a koji
smanjuju koliinu svjetla za est ili ak 10 blendi.
Alternative za ND filtre. Postoje dve alternative
Prva koristi dva polarizaciona filtera. Polarizator filtrira odreeni deo
svetlosti koja upada pod odreenim uglom, a ako koristimo dva, tada oni
5

mogu da filtriraju svu ili gotovo svu svetlost koja dolazi do senzora.
Nedostatak ove tehnike je najee cena, jer kvalitetan polarizator kota
skoro isto kao i ND filter. Drugi nedostatak je debljina dva filtra, to dovodi
do smanjenja irine kadra koji se fotografie.
Druga alternativa je znaajno jeftinija a podrazumeva korienje stakla koji
se koristi na maskama za varenje. Prednost je naravno cena i dostupnost,
ima ih u razliitim gradacijama, tj razliite zatamljenosti i mogu se kupiti
svugde. Fotografije e biti zelene sa priguenim ostalim bojama. Iako se to
donekle moe ispraviti u programima za obradu fotografija, boje nikad
nee biti savrene, meutim ako e fotografije biti crno bele, ovo i nije
veliki nedostatak. Kod ove metode se lako dobijaju neeljene refleksije ako
nam je sunce ili neki drugi izvor svetla pod odreenim uglom prema
objekivu.

Tehnike
Iako se male brzine zatvaraa najvie koriste kod none fotografije, esto se
zaboravlja na uzbudljive i zanimljive efekte koji se mogu postii fotografisanjem u
razliitim svetlosnim uslovima sa malim brzinama zatvaraa koje mogu sezati od
1/15 sekunde pa do nekoliko sati. Stoga je, kao prvu podelu, najlake raspodeliti
tehniku duge ekspozicije u tri kategorije:
kratke ekspozicije (brzine od 1/20 sekunde do nekoliko sekundi)
srednje ekspozicije (brzine do jednog minuta
duge ekspozicije (mogu biti neogranieno duge).
Kratke ekspozicije se najee koriste pri dnevnom svetlu, kada se eli postii
efekat zamuenosti nekog motiva kako bi se prikazao pokret ili kada se eli
prikazati neka aktivnost. Kratke ekspozicije se najee koriste kod fotografisanja
nekog objekta u pokretu, npr iz auta ili bicikla ili sa stacionarne pozicije kada se
fotografie neki objekat u pokretu npr ptice. Kod kratkih ekspozicija mogue je
napraviti dobre fotografije drei foto aparat u rukama.
Srednje ekspozicije. Kada motiv fotografisanja ukljuuje statine i pokretne
predmete, kao na primer ulicu kojom se kreu automobili, srednja duina
ekspozicije moe da izazove zanimljive efekte kao to su svetlosne stazeKod
srednjih i kod dugih ekspozicija korienje stativa je obavezno.
Duge ekspozicije su najlake ostvarive u uslovima slabog osvetljenja ali se dobri
efekti mogu postii i korienjem filtera ili specilalno dizajniranih kamera. Duge
6

ekspozicije su odline za fotografisanje nonih panorama gradova, zvezdanog

neba, meseca i gromova.
Postoji mnogo vrsta kreativnih tehnika za postizanje odreenih efekata koristei
dugu ekspoziciju. Nekoliko kreativnih tehnika e biti ovde opisano.
Nona fotografija. Duga ekspozicija se esto koristi u nonom ambijentu u
cilju da proizvede skoro dnevni efekat na fotografiji. Vie svetlosti se
apsorbuje kada je otvor blende otvoren dui vremenski period, i tako se
stvara svetlija fotografija. Ako kamera miruje dok je blenda otvorena
fotografija e biti jasna.
Crtanje svetlom. Ovo je jedna od najmlaih tehnika. U ovoj tehnici
Fotograf ili asistent fotografa koristi izvor svetlosti - moe da bude npr led
dioda, i pomera ga po eljenom obrascu. Izvor svetlosti se moe iskljuivati
i ukljuivati.

Fotofgrafija pokreta. Pri ovoj tehnici koriste se dva naina fokusiranja

fokusiranje objekta u pokretu, gde je pozadina mutna, ili se fokusira
pozadina a objekat u pokretu je mutan. Pokret se doarava time to su
elementi fotografije zamueni, a to se popularno naziva "motion blur".
Fotografija vode. Duge ekspozicije pri fotografisanju vode mogu da stvore
efekat magle na povrini vode kojaa statini delovi na fotografiji ostaju
otri.
Astrofotografija predstavlja usko specijalizovanu oblast fotografije. Ova
vrsta fotografisanja podrazumeva veoma dugu ekspoziciju zbog koje zvezde
stvaraju linije zbog rotacije zemlje. Tehnika koja je razvijena da bi se izbegli
problemi kod ove vrste fotografisanja se naziva photo stacking. U ovoj
tehnici se kombinuje vie fotografija ako bi se dobio utisak duge

ekspozicije. Ova tehnika fotografie isti motiv sa istim podeavanjem

ekspozicije kroz dui vremenski period. Kombinovanjem mnogo fotografija
u odreenim vremenskim intervalima dobija se rezultat koji je isti kao kada
bi se fotografisalo neprekidno.

Poto su fotografije esto statine, fotografi se na razliite naine snalaze

da fotografije budu dinaminije. Osim tri dimenzije koje nam dobra fotografija
moe doarati, fotografi se trude da dodaju i etvrtu vreme. Zbog ove, etvrte,
dimenzije esto se koristi duga ekspozicija iako moda za trenutne svetlosne
uslove nije ni potrebna. Produenjem ekspozicije doarava se kretanje oblaka po
nebu, neprestalno razbijanje talasa o obalu ili kretanje vazduha kroz vlati trave.

Problemi kod fotografisanja

Mnogi fotografi koji ne rade sa dugim ekspozicijama, pogotovo poetnici, misle
kako je dovoljno izabrati motiv, podesiti brzinu okidanja kako bi se dobila pravilna
ekspozicija, staviti fotoaparat na stativ i pustiti fotoaparat da fotografiie. Takvim
pristupom i razmiljanjem desie se minimalno jedan, a verovatno i vie od
sledeih nekoliko problema.
8

 Lo fokus je znak nedovoljne pripremljenosti ili nerazmiljanja o fokusu.

Problemi nastaju ako se fotografiie s automatskim fokusom ili se ne
fokusira blie objekte ispravno zbog prevelikog mraka. Problem se moe
izbei tako da se fokusira za vreme sumraka dok jo postoji dovoljno svetla
da se vide svi elementi kompozicije. Drugi nain je fokusirati osvetljene
objekte, ukoliko oni postoje. Trei nain je uzeti sa sobom jaki izbor svetla
kojim se moe osvetliti objekt. Zadnji nain je fotografisanje probnih
fotografija pomou visokih ISO vrednosti pomou kojih se ispravlja fokus.
Ukoliko na fotografiji postoji manjak kontrasta uzrok tome moe biti
nepotrebno mali otvor blende. Smanjivanjem otvora blende, smanjuje se
kontrast na slici. Tako kod fotografisanja zvezdanog neba sa manjim
otvorom blende smanjujemo broj zvezda koje e biti vidljive na fotografiji.
Suprotno tome, poveavanjem otvora blende, poveava se broj zvezda koje
su vidljive.

Uticaj faktora ekspozicije na tonove

esto se desi da na fotografiji boje izgledaju neprirodno. Postoje dva

razloga koja se mogu ispraviti i na koja uvek treba raunati. Ako se ne
razmilja o balansu belog boje mogu postati neprirodne. Pogotovo ako se
postavi podeavanje balansa belog na automatsko. Pravilno podeen
balans bijelog rjeava veinu problema. Dodatne probleme predstavljaju
vetaki izvori svetla, ako se nalaze u kadru. Slika ispod pokazuje kako se
menjaju tonovi na fotografiji u zavisnosti od podeavanju tri faktora kod
ekspozicije ISO osjetljivost, brzina okidanja i otvor blende.to je
ekspozicija dua, to postoji vea ansa da e fotografija sadravati mnogo
uma. Ukoliko je um poeljan, to nee predstavljati problem, no ako je cilj
9

dobiti iste, otre fotografije, tad je uputno obraati panju na okolnosti

koje poveavaju um. Tako je dobro ISO osjetljivost smanjiti na 100 ili 200.
Pri niim vanjskim temperaturama, um se smanjuje.
Neke dodatne probleme izaziva sama elektronika senzora i fotoaparata.
Vrui pikseli pojavljuju se ukoliko na podruju na senzoru postoji premalo
boje koje je osetljivo na odreenu boju, ti pikseli se na fotografiji
primjeuju kao svetle take ruiaste, crvene, plave, zelene, bele ili
ljubiaste boje. Suprotno tome postoje mrtvi pikseli koji su rezultat
prevelikog nanosa boje na deo senzora tako da su ti pikseli neosetljivi na
svetlost i na fotografiji su prikazani tamnim pikselima. Takoe pregrevanje
fotoaparata, posebno elektronike u podruju oko senzora pojaava um, a i
sam kvalitet senzora utie na koliinu uma.

10

Zakljuak
Tehnika duge ekspozicije jedna je od najuzbudljivijih tehnika u fotografiji.
Raznovrsni efekti koji se pomou nje mogu postii daju veliku umetniku slobodu
fotografu te stoga ne udi veliki broj kreativnih tehnika koji se nalaze pod istim
nazivom.
Pravilno koritenje ove tehnike podrazumeva odlino poznavanje
zakonitosti ekspozicije.
Jedan od faktora ekspozicije, brzina zatvaraa, najvaniji je u ovoj tehnici te se bez
pravilnog koritenja ne moe iskoristiti sva prednost i sloboda koju tehnika prua.
Najvei problemi nastaju kad u fotografskoj opremi nedostaje stativ poto je
neophodno fotoaparat, zbog malih brzina zatvaraa, drati u mirnom stanju.
Stoga je preporuljivo koristiti stativ.

11