9th International Conference

ROAD SAFETY IN LOCAL COMMUNITY

Serbia, Zajecar, Serbia Hotel,
April 9 11, 2014.

9.

,
9 11.

,
2014.

32.019.5:656.1

ZNA AJ KAMPANJA ZA POVE ANJE BEZBEDNOSTI SAOBRA AJA

THE IMPORTANCE OF CAMPAIGN TO INCREASE TRAFFIC SAFETY
Svetlana

evi 1, Danijel Stevanovi

, Aleksandar Trifunovi 3, Aleksandra Jankovi

Rezime: Stradanja u drumskom saobra aju su vode i uzrok smrti i povreda irom sveta. Svake godine, prema podacima
Svetske zdravstvene organitzacije oko 1,2 miliona ljudi pogine, a vie miliona biva povre eno ili hendikepirano. To je
izraenije u zemljama sa niskim i srednjim prose nim prihodom, odnosno, oko 85% saobra ajnih nezgoda sa smrtnim
ishodom deava se u slabo i srednje razvijenim dravama. U tim sredinama je esto i znanje iz oblasti saobra aja oskudno,
to uz, po pravilu, lou infrastrukturu, pove ava rizik od stradanja u saobra aju. Jedan od na ina reavanja problema slabe
edukacije u esnika u saobra aju jeste organizovanje javnih tribina, kampanja i ostalih edukativnih sadraja i promovisanje
razvoja koordinisanih i integrisanih programa edukacije svih u esnika u saobra aju sa ciljem unapre ivanja i u vr ivanja
pozitivnih stavova i ponaanja zna ajnih za bezbedno u e e u saobra aju. Zna aj edukacije u cilju sticanja znanja i vetina,
kao i treniranje pozitivnih navika neophodnih za bezbedno u estvovanje u saobra aju, treba da dopre do svih u esnika u
saobra aju, a posebno do peaka i biciklista koji ne prolaze nikakve obuke. U radu su prikazani rezultati ankete koja se
odnosila na ispitivanje edukovanih i needukovanih u esnika u saobra aju, kako bi se sadrajima koji se prezentuju na javnim
tribinama i u medijima uticalo na promene stavova i ponaanja u saobra aju.
Klju ne re i: kampanje, edukacija u esnika u saobra aju, bezbednost saobra aja
Abstract: Globally deaths and injuries resulting from road traffic crashes are a major and growing public health problem
worldwide. Every year, nearly 1.2 million people die and millions injured or disabled. About 85 % of lethal road accidents
occurred in developing and middle-income countries. In those regions, along with poor infrastructure, the knowledge about
traffic regulations is also lacking. One way for solving the problem of poor education of road users is to organize public
forums, campaigns and other educational content. The purpose of this paper is to promote the development of coordinated
and integrated educational programmes for all road users in order to increase traffic safety. The importance of traffic
education was analyzed in order to acquire knowledge, skills and habits, which in turn, tend to improve and strengthen
positive attitudes and behaviors necessary for safe participation in traffic. The results of the survey aimed to examine the
nature, characteristics and outcomes of the public forums that will lead to positive changes in attitudes and behavior in traffic
will be presented.
Keywords: campaign, education of road users, road safety

1.

UVOD

Oko 85% smrtnih slu ajeva u saobra ajnim nezgodama deava se u slabo razvijenim i srednje razvijenim dravama. U
razvijenijem delu sveta, uprkos pove anju broja saobra ajnih aktivnosti, normativni akti i ulaganje u infrastrukturu
(saobra ajnice i saobra ajne objekte) doprinose bezbednijem u estvovanju u saobra aju, kako voza a tako i ostalih kategorija
esnika u saobra aju. U Srbiji se godinje dogodi oko 60.000 saobra ajnih nezgoda u kojima strada oko 1.000 ljudi, dok
15.000-18.000 ljudi biva povre eno. Materijalni gubici zbog saobra ajnih nezgoda dostiu 2% nacionalnog dohotka (MUP
Republike Srbije, podaci o nezgodama). Problem bezbednosti u drumskom saobra aju prisutan je na globalnom nivou.
Uprkos metodama i uloenim sredstvima pojedinih drava u saniranju tog problema, opasnost i rizik su uvek prisutni u
saobra aju. Cilj mera koje preduzimaju pojedine zemlje je pove anje bezbednosti u drumskom saobra aju kroz smanjenje
Profesor,
evi Svetlana, dipl. psiholog, Saobra ajni fakultet, Vojvode Stepe 305, Beograd, Srbija, s.cicevic@sf.bg.ac.rs
Stevanovi Danijel, master inenjer mainstva, Fakultet inenjerskih nauka, Sestre Janji 6, Kragujevac, Srbija,
stevanovicdanijel@hotmail.com
3 Trifunovi Aleksandar, dipl. in. saobra aja, Saobra ajni fakultet, Vojvode Stepe 305, Beograd, Srbija, a.trifunovic@sf.bg.ac.rs
4 Profesor, Jankovi Aleksandra, dipl. mainski inenjer, Fakultet inenjerskih nauka, Sestre Janji 6, Kragujevac, Srbija, alex@kg.ac.rs
1

461

Svetlana
evi , Danijel Stevanovi , Aleksandar Trifunovi , Aleksandra Jankovi
ZNA AJ KAMPANJA ZA POVE ANJE BEZBEDNOSTI SAOBRA AJA

smrtnosti, broja povreda, trauma i teta (Dejan Blagojevi , 2012:1). Bezbednost saobra aja predstavlja jedan od najve ih
problema u svim drutvenim zajednicama. Statisti ki podaci i analize deavanja saobra ajnih nezgoda (veliki broj poginulih,
teko povre enih ljudi kao i velike materijalne tete), zahtevaju da se osmiljeno preduzimaju mere koje e doprineti
pove anju bezbednosti u saobra aju. Zna aj i hitnost reavanja ove problematike postaje sve ve i imaju i u vidu negativan
trend sve ve eg u e a mladih u saobra ajnim nezgodama. Bezbednost u saobra aju je kompleksna i iroka oblast i radi
realizacije poslova i zadatka koje ona podrazumeva i zahteva neophodna je saradnja sa mnogim subjektima na nivou lokalne
zajednice. Problem organizacije i obezbe enja saobra aja na putevima i ulicama privla i veliku panju i ima poseban zna aj,
jer je razvoj motorizacije pra en zna ajnim rtvama i materijalnim tetama koje trpe pojedinci i drutvena zajednica pri
nastajanju saobra ajnih nezgoda. U naoj zemlji pove an stepen motorizacije, do sada nije bi propra en adekvatnom obukom
voza a i drugih u esnika za bezbedno u e e u saobra aju, iji se intenzitet stalno pove ava i uslovi postaju sloeniji
(Vujani et al, 2007:117). Statisti ki podaci o nezgodama, izre enim kaznama u prekrajnom postupku, i na licu mesta od
strane policijskih slubenika saobra ajne policije, govore veoma jasno o nivou saobra ajne nediscipline. Ponaanje uopte,
kao i saobra ajno ponaanje se u i od najranijeg detinjstva. Dete svoje bioloko ponaanje prilago ava najpre porodi noj
sredini, a zatim sve ire, i ostalim okruenjima, do svog punog raspona koji je neophodan za egzistenciju pojedinaca u
lokalnoj zajednici (Goran Jovanov, 2007:116). U oblasti bezbednosti saobra aja najvaniji cilj kome tee sve razvijene
zemlje je stvaranje sistema koji e omogu iti efikasno upravljanje bezbedno u saobra aja na putevima. Zakon o bezbednosti
saobra aja na putevima daje najbolje okvire za uspostavljanje takvog sistema i za upravljanje bezbedno u saobra aja u
Srbiji. Bezbednost saobra aja umnogome zavisi od obuke voza a motornih vozila (Milutinovi and Boovi , 2010:278).
Zbog toga su obuka voza a i kriterijumi za njihovo ocenjivanje stalno pra eni i usavravani. Me utim, osim obuke voza a,
mora postojati sistem periodi ne provere znanja i svakodnevna edukacija o bezbednosti saobra aja. Takav efekat moe da se
postigne razli itim vidovima kampanja. Svetska zdravstvena organizacija je 2004 godine zaklju ila da su kampanje za
bezbednost saobra aja na putevima imale pun efekat, u smislu uticaja na svest u esnika u saobra aju, samo ako se koriste u
kombinaciji sa zakonodavstvom. tavie, u tom izvetaju Svetske zdravstvene organizacije se navodi da kada se koristi
kombinacija obrazovanja, informisanja i publiciteta generalno, dobija se veliki procenat smanjenja smrtnosti i ozbiljnih
povreda u saobra aju (Hoekstr and Wegman, 2011:80).
Peaci su jedini u esnici u saobra aju koji za svoje kretanje ne moraju da poseduju bilo koju dozvolu ili dokumentaciju
da su obu eni da bezbedno u estvuju u saobra aju, dok ostali motorizovani u esnici pre svog aktivnog uklju ivanja u
saobra aj moraju da uspeno zavre obuku i tek tada smeju da upravljaju motornim vozilom. Iz ovog razloga kao i obzirom
da je ova grupa u esnika u saobra aju najnezati enija kada se dogodi saobra ajna nezgoda potrebno je organizovati to vie
javnih tribina, tako e i predavanja na temu bezbednosti u esnika u saobra aju, a sve u cilju pove anja svesti i kod voza a, i
kod peaka. Deca zbog nedovoljne psiho-fizi ke zrelosti, nedovoljnog ivotnog i saobra ajnog iskustva esto nisu u
mogu nosti da udovolje visokim zahtevima, gde i mali trenutak nepanje moe izazvati saobra ajnu nezgodu sa tekim
posledicama. Navedeni razlozi opravdavaju sprovo enje kampanja usmerenih na poboljanje bezbednosti dece u saobra aju
(Lazi and Joci , 2007:89). Veliki potencijal za unapre enje bezbednosti saobra aja ogleda se u promeni i poboljanju
ponaanja u esnika u saobra aju. Ovo je rezultira injenicom da sastavni deo svih strategija bezbednosti saobra aja ine
aktivnosti usmerene prema ljudskom faktoru u saobra aju. Sprovo enje kampanja za unapre enje bezbednosti saobra aja
postaje nezaobilazan mehanizam reagovanja drutva u prevenciji saobra ajnih nezgoda i njihovih posledica. U kampanjama
se koriste prili no efikasne strategije u smislu promovisanja bezbednosti saobra aja na putevima irokoj publici, to kao
posledicu ima smanjenje broja saobra ajnih nezgoda, povreda i smrtnih slu ajeva. Kampanje o bezbednosti saobra aja
pruaju informacije voza ima, koriste i efikasnost alternativnih medijskih kanala i vrste poruka koje se prikazuju publici,
dok kroz dokumentaciju rezultata efekata kampanja doprinose kreiranju, implementaciji i evaluaciji budu ih kampanja
(Nathanail and Adamos, 2013:107).
Drave sa najuspenijim pokazateljima bezbednosti saobra aja su ve odavno uvidele potencijalnu snagu i mogu nost
uticaja kampanja na javno mnjenje tako da su usvojile praksu sprovo enje kampanja bezbednosti saobra aja u okviru
jedinstvenog sistema reagovanja (Dejan Blagojevi , 2012:2). Pl neri i kre tori politike bezbednosti saobra aja imaju za cilj
se sm nji broj poginulih u saobra ajnim nezgodama, daljim ul ganjem u k mp nje o bezbednosti saobra aja (Phillips et
al, 2011:1204). Evropska komisija ima za cilj da se do 2020 godine prepolovi broj rtava na putevima u Evropskoj Uniji, a
sve Evropske zemlje su intenzivirale rad saobra ajne policije, unapre enje zakonodavastva, sve u cilju pove anja bezbednosti
saobra aja na putevima (Danciu et al, 2012:363), prvenstveno kroz sprovo enje dugogodinjih kampanja.
Treba napraviti razliku izme u kampanja uopte, i kampanja u oblasti bezbednosti saobra aja. Prema Vujakliji definicija
kampanje je Kampanja svi radovi kojima se priprema ostvarivanje nekog socijalno-politi kog zadatka (Vujaklja Milan,
1980:536). Kampanja o bezbednosti saobra aja se moe definisati kao Sistem aktivnosti iji je cilj promovisanje
bezbednijeg kori enja puteva (Barpy Eliot, 1989) ili kao Kampanje iji je cilj unapre enje bezbednosti saobra aja,
odnosno smanjenje broja saobra ajnih nezgoda i njihovih posledica (Lipovac Krsto, 2008:218).
U skladu sa navedenim, cilj ovog rada je ispitivanje prirode i karakteristika bitnih za uspenost kampanja u oblasti
bezbednosti saobra aja. Statisti kom analizom rezultata primenjene ankete moemo ustanoviti najbolje prakse na polju
medijskih kampanja u oblasti bezbednosti saobra aja, koje e dovesti do poboljanja negativnih i utemeljenja pozitivnih
stavova i ponaanja u saobra aju.

2.

METODOLOGIJA RADA

Istraivanje je vreno isklju ivo putem on-lajn ankete koja je napravljena na platformi Google Drive. Osnovni problem
ovakve vrste istraivanja predstavlja pitanje da li je prikupljen uzorak zaista reprezentativan. Ne postoje intervencije koje
mogu garantovati potpunu objektivnost rezultata istraivanja, niti je mogu e ublaiti pristrasnost ispitanika u davanju
odgovora na pitanja koja se odnose na li ne stavove. Ispitanici su imali mogu nost da izaberu jedan ili vie od ponu enih
462

9.
,

, 9 11.

2014.

odgovora na pitanja ili da iskau svoje stavove na skali procene, u kojoj su imali na raspolaganju pet gradacijskih nivoa.
Pojedina pitanja za anketu su preuzeta iz Statewide Traffic Safety Survey, Public Awareness Survey Recommendations of
The NHTSA-GHSA Working Group i Vrednovanje medijskih kampanja u oblasti bezbednosti saobra aja na teritoriji
Sremske Mitrovice, dok su ostala pitanja dodata, kako bi odgovarala uslovima istraivanja u Srbiji i cilju rada. Anketa je
sadrala 21 pitanje, od kojih se prva odnose na demografske karakteristike uzorka. Slede a tri pitanja se odnose na
prikupljanje informacija o ispitanicima vezanih za posedovanje voza ke dozvole (kategorije vozila za koju ispitanik ima
voza ku dozvolu, duina posedovanja voza ke dozvole i kategoriju vozila koju naj e e koristi). Naredni set pitanja
namenjen je za ispitivanje ponaanja voza a (upotreba alkohola, mobilnih telefona, prilago avanje brzine, ponaanje u zoni
kole, broj saobra ajnih nezgoda u kojima su u estvovali kao voza i i broj saobra ajnih prekraja). Slede direktna pitanja o
kampanjama iz oblasti bezbednosti saobra aja je namenjeno prikupljanju informacija od ispitanika, sa kojim su sprovedenim
kampanjama upoznati (kampanje o upotrebi alkohola, mobilnih telefona, adekvatnoj brzini, ponaanju u zoni kole). Upitnik
tako e sadri pitanja vezana za ispitivanje miljenja i stavova voza a o efektima novog Zakona o bezbednosti saobra aja na
putevima. Naredna pitanja se odnose na stavove voza a o efektima sprovedenih kampanja. Poslednji odeljak upitnika sadri
pitanja koja se odnose na efekte sprovedenih kampanja, neposredno posle sprovo enja, za ispitanike koji su upoznati sa
navedenim kampanjama (kampanje o alkoholu, brzini, mobilnim telefonima, zoni kole). Upore ivanjem pitanja namenjenih
ispitivanju ponaanja voza a i pitanja namenjenih ispitivanju stavova i ponaanja voza a posle sprovedenih kampanja, dobi e
se rezultati o efektima kampanja, kao i potencijalu kampanja za unapre enje bezbednosti saobra aja na teritoriji Republike
Srbije.
Poslednja dva meseca 2013. godine i polovina januara 2014. je period u kome je realizovano anketiranje gra ana. D bi
se dobio reprezent tiv n uzor k nketne obr sce je mog o d popunj
sv ki korisnik interneta, dobrovoljno. Podaci iz
anketnih listova uneeni su u bazi podataka koja je ura ena u programskom paketu MS Excel 2007. Statisti ka analiza
podataka je sprovedena pomo u statisti kog softverskog paketa IBM SPSS Statistics v.18, i pri tome su kori ene standardne
metode deskriptivne i analiti ke statistike. Normalnost distribucije testirana je inspekcijom histograma i KolmogorovSmirnov testom. Budu i da su raspodele svih intervalnih varijabli statisti ki zna ajno odstupale od normalne raspodele,
kori eni su neparametrijski metodi. Za procenu zna ajnosti razlike kori eni su Kruskal-Wallis-ov i Mann-Whitney-jev test
sume rangova U-test. Postavljena je nulta hipoteza (H0) koja glasi: Ne postoji statisti ki zna ajna razlika izme u grupa i
radna hipoteza (Ha) koja glasi: postoji statisti ki zna ajna razlika izme u grupa. Prag statisti ke zna ajnosti ( ) postavljen je
na 5%. Stoga, ukoliko je p 0,05, odbacuje se H0 i prihvata Ha, a ukoliko je p>0,05 prihvata se H0.

3.

REZULTATI RADA SA DISKUSIJOM

U anketi je u estvovalo 49% ispitanika enskog pola, dok su 51% ine osobe mukog pola. Najve i broj ispitanika su
mladji od 24 godine (49%), 43% ispitanika je izmedju 25 i 34 godine starosti, dok su 7% uzorka inili ispitanici stariji od 35
godina. Shodno godinama, 45% ispitanika pohadja ili su zavrili srednju kolu, 33% fakultet, dok je 21% ispitanika zavrilo
ili pohadja Master studije. 40% ispitanika ima dozvolu manje od 5 godina, 32% izmedju 5 i 10 godina, 13% izmedju 11 i 20
godina, dok vie od 20 godina voza ku dozvolu poseduje 2% ispitanika. Voza ki ispit nije poloilo 12% ispitanika. U
saobra ajnim nezgodama, kao voza , u estvovalo je ak 33% ispitanika, dok su 8% ispitanika kanjavani u predhodnih 12
meseci za napravljen saobra ajni prekraj.
U daljem tekstu bice prikazani odgovori ispitanika za koje postoje statisti ki zna ajne razlike. Procentualna raspodela
odgovora na pitanje Koje je vae osnovno sredstvo informisanja o bezbednosti saobra aja?, prikazana je na Slici 1. Moe
se zaklju iti da ispitanici o saobra aju najvie informacija prikupljaju putem televizije i interneta (65%), a najmanje na
javnim tribinama (5%).

Slika 1. Odgovori ispitanika na pitanje Koje je vae osnovno sredsvo informisanja o bezbednosti saobra aja?
Na pitanju koje odnosilo na odabir kampanje o bezbednosti saobra aja koja je na ponaanje ispitanika ostvarila najja i
efekat, izdvojila se kampanja vezana za upotrebu mobilnih telefona u toku vonje (34% odgovora), dok su se kampanje o zatiti
dece u saobra aju, vonji pod uticajem alkohola i prekora enju brzine, grupisale sa 21%, 22%, 23% respektivno (Slika 2.).

463

Svetlana
evi , Danijel Stevanovi , Aleksandar Trifunovi , Aleksandra Jankovi
ZNA AJ KAMPANJA ZA POVE ANJE BEZBEDNOSTI SAOBRA AJA

Slika 2. Opredeljenje ispitanika za kampanju o saobra aju koja je najvie uticala na podsticaj pravilnog ponaanja
Zakon o bezbednosti saobra aja na putevima koji je stupio na snagu 2009. godine pratila je velika medijska panja, pa
se taj period moe posmatrati i kao sprovedena kampanja, koja je rezultirala smanjenjem broja poginulih u saobra ajnim
nezgodama. Uticaj Zakona o bezbednosti saobra aja na putevima i medijske kampanje, koja je pratila primenu zakona,
imali su za posledicu 245 ljudi manje poginulih u saobra aju u 2010. godini (Slika 3.). Ispitanici su u najve em broju
slu ajeva Zakon o bezbednosti saobra aja na putevima ocenili srednjom ocenom (39%), najviom ocenom (24%), a
najmanjom njih (8%).

Slika 3. Broj POGINULIH u saobra ajnim nezgodama u Srbiji u periodu od 1991. do 2011. godine (Kuki , 2012)
Analizom Slike 4., na kojoj su na x osi predstavljene alternative odgovora na pitanje Da li koristite mobilni telefon (na
nedozvoljen na in) dok vozite?, dok su na y osi procentualno prikazani odgovori na pitanje Da li kampanje o mobilnim
telefonima uti u na vae ponaanje (da ne koristite mobilni telefon dok vozite na nedozvoljen na in)?, moe se zaklju iti da
ispitanici koji smatraju da kampanja o mobilnim telefonima veoma uti e na njihovo ponaanje u 93,5% slu ajeva ne koriste
mobilni telefon u toku vonje, dok 61,5% ispitanika koji smatraju da kampanja nema uticaja na njih stalno koriste mobilni
telefon u toku vonje. Navedene injenice potvrdjuje i Kruskal-Wallis -ov test, koji pokazuje visoku statisti ku zna ajnost
2
=105, 942; p=0,000).

Slika 4. Odgovori ispitanika na pitanja o kori enju mobilnih telefona u toku vonje
Rezultati ukrtanja dva pitanja vezana za brzinu, Da li vozite brzinom koja je ve a od propisane? i pitanja Da li
kampanje o brzini uti u na vae ponaanje (da ne vozite brzinom ve om od propisane)?, pokazuju da 94% ispitanika na koje
veoma uti u kampanje ne prekora uju ograni enje brzine, a 75% ispitanika na koje kampanje nemaju uticaj stalno
prekora uju brzinu kretanja (Slika 5.). Razlika izme u ovih grupa je statisti ki zna ajna ( 2=86,516; p=0,000).
464

9.
,

, 9 11.

2014.

Slika 5. Odgovori ispitanika na pitanja o prekora enju ograni ene brzine u toku vonje
Na slici 6. prikazani su efekti kampanje o mobilnim telefonima za voza e koji su doiveli i one koji nisu doiveli
saobra ajnu nezgodu. Razlika izme u ove dve grupe voza a je statisti ki zna ajna (Zu =4,259; p=0,039), tako da se moe
zaklju iti da je kampanja imala ve i efekat na ispitanike koji su doiveli saobra ajnu nezgodu.

Slika 6. Efekti kampanje o mobilnim telefonima i procenat doivljavanja saobra ajnih nezgoda
Kada se razmatraju polne razlike u obavetenosti o kampanjama razli itih tematika, moe se zaklju iti da su mukarci
vie obaveteni o kampanjama vezanim za alkohol i brzinu, dok su na ene ve i utisak ostavile kampanje o deci i mobilnim
telefonima (Slika 7.). Mann-Whitney U-test pokazuje statisti ku zna ajnost razlika izme u mukaraca i ena voza a za
navedeno pitanje (Zu=-2,204; p=0,028).

Slika 7. Polne razlike u opaanju razli itih vrsta kampanja o bezbednosti saobra aja
Slika 8. prikazuje razlike efekta kampanje o brzini za muki i enski pol. Moe se zaklju iti da je kampanja imala ve i
efekat na ispitanike enskog pola, to potvrdjuje i statisti ka zna ajnost rezultata (Zu=-3,232; p=0,001).

Slika 8. Polne razlike efekata kampanje o brzini

Na osnovu raspoloivih podataka o broju saobra ajnih nezgoda koje su izazvali voza i pod uticajem alkohola i njihovog
pore enja za 2008. (kada je realizovana kampanja o alkoholu) i godinu pre realizacije kampanje (2007.) dolazi se do
zaklju ka da je ova kampanja dala pozitivne efekte, odnosno da je broj saobra ajnih nezgoda (ukupno i sa poginulim)
smanjen (Slika 9.) (http://www.abs.gov.rs/doc/Statisticki %20izvestaj %20o%20stanju%20BS%20u%20RS%20za%202012
.pdf, 20.01.2014.).
465

Svetlana
evi , Danijel Stevanovi , Aleksandar Trifunovi , Aleksandra Jankovi
ZNA AJ KAMPANJA ZA POVE ANJE BEZBEDNOSTI SAOBRA AJA

Slika 9. Broj saobra ajnih nezgoda koje su izazvali voza i pod uticajem alkohola za 2007. i 2008. godinu.

4.

ZAKLJU AK

Na osnovu podataka prikupljenih i analiziranih u sprovedenom istraivanju, moe se izvesti nekoliko optih zaklju aka:
postoje evidentne polne razlike u percipiranju kampanja (kampanje bolje opaaju i imaju ve i efekat na osobe
enskog pola);
ispitanici najvie informacija o bezbednosti saobra aja prikupljaju na internetu i televiziji;
kampanja o zabrani upotrebe mobilnih telefona u toku vonje je imala najja i efekat na ispitanike;
kampanje imaju najja i uticaj na utemeljenje ispravnih stavova i ponaanja;
slabiji je efekat kampanja na promenu pogrenih stavova i ponaanja;
kampanje imaju ve i efekat na ispitanike koji su doiveli saobra ajnu nezgodu.
Kampanje bezbednosti saobra aja predstavljaju vanu meru za unapre enje bezbednosti saobra aja. Mogu nost primene
kampanja u bezbednosti saobra aja su zna ajne, a to uklju uje set sistematskih aktivnosti, od projektovanja, primene i
kontrole programa, koji se sprovode radi pove enja prihvatanja jedne drutvene ideje u tretiranoj ciljnoj grupi, odnosno
grupama, pa do pra enja rezultata i evaluacije primenjenih mera. Da bi se rezultati primene kampanje maksimizirali
neophodno je striktno potovati pravila, odnosno poznate preduslove neophodne za uspeh kampanje, kao to su ta no
definisan po etak realizovanja i duina trajanja kampanje, vreme emitovanja poruke i kontinuiran, ta no definisan i isplaniran
rad u toku kampanje u zavisnosti od problema i cilja kampanje. Za obezbedjivanje pozitivnih efekata kampanja neophodno je
uspostaviti sistem bezbednosti saobra aja sa jakim i od lokalne zajednice podranim institucijama, doneti strateke
dokumente (politika, strategija i planovi bezbednosti saobra aja na nivou lokalne samouprave, odnosno na nivou pojedinih
subjekata, pratiti stanje bezbednosti saobra aja (apsolutni i relativni pokazatelji bezbednosti saobra aja, stavovi i ponaanje
esnika u saobra aju, aktivnosti subjekata bezbednosti saobra aja, definisati klju ne oblasti rada (u skladu sa uo enim
prioritetima), obezbediti finansiranje aktivnosti prevencije saobra ajnih nezgoda, definisati odgovornosti i periodi ne
provere-pra enje efekata preduzetih mera, stalno unapre ivati koordinaciju i kooperaciju razli itih subjekata (Dejan
Blagojevi , 2012:39).

5.

LITERATURA
[1] Blagojevi , D. (2012). Vrednovanje medijskih kampanja u oblasti bezbednosti saobra aja na teritoriji Sremske
Mitrovice, Gradska uprava za privredu i investicije, Sremska Mitrovica, 1-41.
[2] Danciu, B., Popa, C., Micle, M. I., Preda, G. (2012). Psychological risk factors for road safety, Procedia - Social
and Behavioral Sciences 33, 363-367.
[3] Hoekstr, T., Wegman, F. (2011). Improving the effectiveness of road safety campaigns: Current and new practices,
IATSS Research 34 (2011), 8086.
[4] http://www.abs.gov.rs/doc/Statisticki%20izvestaj%20o%20stanju%20BS%20u%20RS%20za%202012.pdf,
20.01.2014.
[5] Jovanov, Goran. (2007). Preventivni rad policije i lokalne zajednice na otklanjanju uzroka stradanja mladih u
saobra aju. Seminar II Uloga lokalne zajednice u bezbednosti saobra aja, Saobra ajni fakultet, Beograd, 115-119.
[6] Kuki , Dragoslav. (2012). Pregled stanja bezbednosti saobra aja u Srbiji sa posebnim osvrtom na 2011. godinu.
Informativno stru ni skup Agencija za bezbednost saobra aja i lokalne samouprave Republike Srbije,
prezentacija.
[7] Lazi , Z., Joci , S. (2007). Policijske aktivnosti usmerene na zatitu peaka u saobra aju, Saobra ajni fakultet
Beograd, Seminar II Uloga lokalne zajednice u bezbednosti saobra aja, 89-93.
[8] Lipovac, Krsto. (2008). Bezbednost saobra aja, Slubeni list SRJ, Beograd.
[9] Milutinovi , N., Boovi , M. (2010). Saobra ajno obrazovanje kao faktor prevencije saobra ajnih nezgoda, X
International Symposium "Road accidents and prevention, Novi Sad, 278-286.
[10] Nathanail, E., Adamos, G. (2013). Road safety communication campaigns: Research designs and behavioral
modeling (naslov), Transportation Research Part F 18, 107122.
[11] Phillips, R. O., Ulleberg, P., Vaa, T.(2011). Meta-analysis of the effect of road safety campaigns on accidents,
Accident Analysis and Prevention 43(2011), 12041218.
[12] Public Awareness Survey Recommendations of The NHTSA-GHSA Working Group. (2010). National Highway
Traffic Safety Administration.
[13] Statewide Traffic Safety Survey. (2011). OTS Calofornia Office of Traffic Safety.
[14] Vujaklja, Milan. (1980). Leksikon stranih re i i izraza, Prosveta- Beograd.
[15] Vujani , M., Pei , D., Boovi , M. (2007). Zna aj lokalnih samouprava za unapre enje ponaanja u esnika u
saobra aju. Seminar II Uloga lokalne zajednice u bezbednosti saobra aja, Saobra ajni fakultet, Beograd, 117-124.

466