T EHNIKA I I NFORMATIKA U O BRAZOVANJU

3. Internacionalna Konferencija, Tehniki fakultet aak, 79. maj 2010.

TECHNICS AND I NFORMATICS IN EDUCATION

3rd International Conference, Technical Faculty aak, 79th May 2010.

UDK: 615.849.19

Struni rad

PRIMENA LASERA U RADNOJ SREDINI I MERE ZATITE U

SISTEMU KVALITETA
Milica Jankovi 1, Obrad Anii 2

Rezime: Laseri se danas koriste u skoro svim proizvodnim industrijama. U obradi metala
laserska tehnologija ima mnogobrojne primene u buenju, seenju metalnih limova,
zavarivanju i termikoj obradi. U industrijskoj primeni sreu se razliite vrste i
konfiguracije laserskih maina. Savremene konfigutacije laserskih maina podrazumevaju
razliite konfiguracije lasera i maina koje obezbeuju kretanja. Snop laserskih zraka je
novi univerzalni alat koji se koristi za razliite vrste obrada. oveji organizam je osetljiv
na dejstvo laserskog zraenja. U cilju zatite oveka potrebno je preduzeti odgovarajue
mere zatite. Doprinos ovog rada ogleda se u identifikaciji aspekata i procesnog pristupa
rada i zatite od lasera, gde je iniciran potpuno novi metod vrednovanja uticaja u radnoj
sredini.
Kljune rei: laser, zraenje, laserske maine, mere zatite, sistem kvaliteta

PROTECTIVE MEASURES IN WORKING WITH LASER

MACHINES
Summary: Lasers are now used in cuting methl sheets almost all manufacturing industries.
In metal processing, laser technology has numerous applications in drilling, sheet metal
cutting, welding and heat treatment. In industrial application nowadays various types and
constructions of laser machines are found. The modern configurations of laser machines
imply various configurations of lasers and machines for movements. The laser beam is a
new universal cutting tool. The human organism is sensitive to the action of laser radiation.
For the purpose of protection human adequate protective measures are being undertaken.
The main contribution of this paper is in the phase of identification of aspects through
process approach and protective measures, where a completely new method of evaluation
of influences is initialized.
Key words: laser, radiation, laser machines, protective measures, quality system

1
2

Milica Jankovi, prof., O ivan Marii, Kraljevo, E-mail: zmaricic@ptt.rs

Obrad Anii, dipl. in. ma., prof., O Jovan Dui, Kraljevo, E-mail: oanicic@gmail.com

Tehnika i informatika u obrazovanju, TIO 2010.

Milica Jankovi, Obrad Anii

1. UVOD
Laser (pojaanje svetlosti stimulisanom emisijom zraenja) je generator koherentnog i
usmerenog elektromagnetskog zraenja i optiki kvantni generator. Princip rada lasera
zasnovan je na zraenju laserskog materijala pri stimulisanom prelazu atoma ili molekula sa
vieg na nii energetski nivo. Apsorpcijom kvanta svetlosti-fotona ili nekim drugim
pobudjivanjem, estica materije (atom, molekul, jon) prelazi iz osnovnog stanja, sa
najniom energijom, u stanje sa veom energijom (pobudjeno stanje). Pobudjeno stanje je
nestabilno, pa se estica ubrzo vraa u osnovno, predajui viak energije drugim esticama
ili emituje foton. Emisija fotona moe da bude izazvana nailaskom na pobudjenu esticu
materije drugog fotona iste energije i talasne duine i tada imamo stimulisano zraenje. U
ovom sluaju fotoni imaju istu fazu i smer te je stimulisano zraenje koherentno i
usmereno. Zraenje lasera je po svojoj prirodi svetlosno, ali se razlikuje od zraenja
termikog izvora po velikoj spektralnoj gustini energije, monohromatinosti, velikoj duini
koherencije talasa, stacionarnom frontu talasa u snopu i velikoj stabilnosti zraenja.
2. PRINCIP RADA LASERA
Laserska obrada materijala zasnovana je na pretvaranju visoko-koncentrisane svetlosne
energije, dobijene stimulisanim zraenjem u toplotnu. Snop laserskih zraka, fokusiran na
radni prenik, postao je univerzalni alat koji praktino moe da obradjuje sve vrste
materijala. Za razliku od konvencionalnog alata, on se ne mora nabavljati za proizvodnju
niti skladititi. Pri radu sa laserima postoji mogunost da oveji organizam ili deo tela
bude izloen laserskom zraenju. Dejstvo laserskog zraenja na oveji organizam
ispoljava se u vidu svetlosnog i toplotnog efekta. Svetlosni efekat izaziva oteenje organa
vida dok toplotni efekat stvara opekotine koe. Primena lasera u industriji, za obradu
materijala, merenje i kontrolu kvaliteta, namee potrebu za preduzimanje mera bezbednosti
i zdravlja na radu i okoline od laserskog zraenja i posledica laserskog zraenja.
Laserske maine za industrijsku primenu su poele da se izradjuju pre tridesetak godina.
Razvoj je tekao vrlo brzo i u dananje vreme se u svetu godinje instalira preko 3000
laserskih maina za obradu materijala. Pri projektovanju i izradi laserskih maina
kombinuju se iskustva steena pri izradi konvencionalnih maina sa nekonvencionalnim
osobinama laserske obrade. Laserska obrada je zasnovana na primeni laserskog zraenja za
obradu materijala zagrevanjem, topljenjem ili isparavanjem. U zavisnosti od talasne duine
laserskog zraenja, koliine energije u konkretnom sluaju, stepenu fokusiranja kao i
termofizikih i optikih osobina materijala obradka postiu se razliiti tehnoloki efekti koji
podstiu veliko interesovanje za oblast laserske tehnologije. Mogunost primene usko je
povezana sa korienjem pogodnih manipulatora i tehnologija koje omoguavaju najbolje
iskorienje laserskog zraenja. Ovaj proces je u osnovi svakog postupka laserske obrade.
Koji e se od njih ispoljiti zavisi od: gustine snage laserskog zraenja, vremena interakcije
snopa laserskih zraka i materijala obradka i specifine energije potrebne za odredjenu
obradu. Gustina snage laserskog zraenja 104W/cm2 i vreme interakcije 10-2-10-1s koristi se
za termiku obradu (kaljenje), gustina snage 105-106W/cm2 i vreme interakcije 1-10ns
koristi se za zavarivanje, gustina snage 106-108W/cm2 i vreme interakcije 1-10ns koristi se
za buenje i seenje dok gustina snage vea od 108W/cm2 omoguava eksplozivno
uklanjanje materijala. Pogodnost lasera, kao svetlosnog i toplotnog izvora, za obradu
materijala rezultat je jedinstvenih karakteristika snopa laserskih zraka. Talasna duina,
547

Tehnika i informatika u obrazovanju, TIO 2010.

Milica Jankovi, Obrad Anii

snaga, vremenski oblik i transverzalna modna struktura odredjuju nain na koji snop
laserskih zraka zagreva materijal. Ti faktori odredjuju izbor lasera za odredjenu primenu,
ali se pri tome ne sme zanemariti cena i ekonominost laserske maine. Dejstvo laserskog
zraenja na oveji organizam ispoljava se u vidu svetlosnog i toplotnog efekta.

Slika 1: Primena lasera u medicini

3. LASERI ZA OBRADU METALA
U metalopreradjivakoj industriji laseri su nali primenu za obradu metala, merenje i
kontrolu kvaliteta. U obradi metala laseri se koriste za: buenje, seenje, obeleavanje,
konturnu obradu, zavarivanje i termiku obradu. Laserske maine se sastoje od: lasera,
optikog sistema za prenos snopa laserskih zraka, obradne glave, koordinatnog radnog
stola, sistema za napajanje energijom i upravljake jedinice. Laser stvara uniformni, sa
mogunou fokusiranja, svetlosni snop laserskih zraka koji moe biti koncentrisan i
usmeren sa velikom preciznou. Snop laserskih zraka predstavlja alat u obradnom sistemu.
Optiki sistem za prenos snopa laserskih zraka predstavljaju pogodno realizovani
manipulatori (teleskopske cevi i ogledala) koji prenose snop laserskih zraka od lasera do
obradne glave. U obradnoj glavi se vri fokusiranje snopa laserskih zraka na radni prenik
od 0.2 mm pri emu se dobija gustina snage od preko 108 W/cm2. Fokusirani snop laserskih
zraka, uz pomo mlaza radnog gasa, se koristi za obradu. Koordinatni radni sto obezbeuje
kretanja koja su usaglaena sa potrebama laserske maine. Sistem za napajanje energijom se
sastoji od: sistema za napajanje laserske maine elektrinom energijom, sistema za
napajanje lasera smeom gasova kada se radi o CO2 laseru i sistema za napajanje obradne
glave radnim gasom (O2, Ar, N2 ili vazduh).
Tabela 1. Karakteristike lasera za obradu metala

548

Laser

Zraenje

Snaga

Excimer

193-248nm

ultra-ljubiasto

5106-3107W

He-Ne

632nm

vidljivo (crveno)

<1W

Rubin

693nm

vidljivo (crveno)

Nd-YAG

1,06m

infracrveno

CO2

10,6m

infracrveno

1104-4104W
100-200W
106W
500W
<5103W
2-2,2104W

Primena
Spektroskopija
Fotohemija
Obrada materijala
Merna tehnika
Buenje
Seenje, buenje,
fino zavarivanje
Seenje, buenje,
obeleavanje, zavarivanje,
termika obrada

Tehnika i informatika u obrazovanju, TIO 2010.

Milica Jankovi, Obrad Anii

Laser i optiki sistem za prenos snopa laserskih zraka se hlade najee vodom.
Upravljaka jedinica je kompleksan hardware i software sistem iji je zadatak da procesira
blokove programskih informacija, kontrolie vieosna pomeranja, parametre lasera,
parametre obrade i senzore.
4. OPASNOSTI U RADU SA LASERIMA
Ovu sekundarno zraenje ne filtriraju zatitne naoari nemenjene infracrvenom zraenju.
Mogua je i refleksija laserskog zraenja od predmeta koji se obradjuje. Osim opasnosti po
osoblje od laserskog zraenja, laserska maina moe da izazove i druge opasnosti kao to su
vatra ili elektrini udar. Veina lasera koristi visoke napone (> 1 kV), a posebno su opasni
impulsni laseri zbog uskladitene energije u baterijama kondenzatora. Zahvaljujui velikoj
snazi koju ima, snop laserskih zraka moe zapaliti najvei broj konvencionalno zapaljivih
materijala. Pri radu sa laserom u toku seenja, buenja i zavarivanja dolazi do isparavanje
materijala i stvaranja produkata reakcije odnosno do zagadjenja atmosfere. Gasovi se
oslobadjaju i iz lasera sa protonim gasom ili usled sporednih produkata laserskih reakcija.
zatim iz sredstava za hladjenje. Tu su prisutni i pomoni gasovi u obradnom procesu. Izvori
laserskog zraenja, na osnovu inteziteta, a u cilju zatite podeljeni su u 4 klase. Laserske
maine za obradu metala poseduju lasere klase 4. U lasere klase 4 spadaju laseri velike
opasnosti koji imaju veliku snagu i energiju u oblasti vidljivog, ultraljubiastog i
infracrvenog spektra zraenja. Ovi laseri moraju imati nalepnicu, odnosno oznake koje
upozoravaju na opasnost od zraenja. Rad laserskih maina moe predstavljati opasnost ne
samo za korisnika ve i za druge ljude na znatnom rastojanju. Zbog ove potencijalne
opasnosti samo osobe kpoje su obuene za rad treba da upravljaju takvim mainama.
Tabela 2. Pregled patolokih efekata usled zraenja
Spektralna oblast
Ultraljubiasta
(od 180 do 280 nm)
Ultraljubiasta
(od 280 do 315 nm)
Ultraljubiasta
(od 315 do 400 nm)
Vidljiva
(od 400 do 780 nm)
Infracrvena
(od 780 do 1400 nm)
Infracrvena
(od 1,4 do 3,0 m)
Infracrvena
(od 3,0 m do 1 mm)

Oi

Koa

Fotokeratitis

Eritem- opekotine
Ubrzano starenje koe

Fotohemijski katarakt
Fotohemijsko
i termiko oteenje mrenjae
Katarakt, opekotine mrenjae
Vodeni plik, katarakt, opekotine

Pigmentno zatamnjenje
Fotoosetljive reakcije
Opekotine
koe

Opekotine ronjae

5. MERE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA

Zatita od laserskog zraenja obuhvata: tehnike mere zatite, upotrebu linih zatitnih
sredstava, administrativne, organizacijske i medicinske mere zatite, u okviru bezbednosti i
zdravlja na radu. Laser sme da radi samo u kontrolisanom prostoru (prostor u kojem se
obavlja aktivnost koja podlee kontroli i nadzoru u cilju zatite od opasnosti od laserskog
549

Tehnika i informatika u obrazovanju, TIO 2010.

Milica Jankovi, Obrad Anii

zraenja). Prostorije u kojima se nalaze laseri trebaju ispunjavati odreene radne i

bezbednosne uslove. Svaka laserska maina mora imati zvuno ili vizuelno upozorenje
kada je laser ukljuen. Svako vizuelno sredstvo za upozorenje mora biti jasno vidljivo kroz
zatitne naoari posebno napravljene za talasne duine emitovanog laserskog zraenja.
Vizuelna sredstva za upozorenje moraju se tako postaviti da njihova gledanja ne zahteva
izlaganje laserskom zraenju veem od dozvoljenih granica zraenja. Kontrolisani prostor
je prostor u kojem se obavlja aktivnost koja podle`e kontroli i nadzoru u cilju zatite od
opasnosti od laserskog zraenja. Prostorije u kojima se nalaze laseri trebaju ispunjavati
odredjene uslove:
2
2
povrina prostorije ne sme biti manja od 20 m . Po jednom licu treba biti 4-5 m
3
povrine poda i 15-20 m zapremine;
za lasere snage vee od 1 kw, koji se koriste u industrijskim pogonima trebaju biti
obezbedjeni posebni uslovi;
komandna mesta trebaju biti udaljena najmanje 1m, ako su laseri postavljeni u jednom
redu, odnosno 1,2m ako su postavljeni u dva reda;
laserska maina mora biti udaljena najmanje 0,8m od zida;
koeficijent refleksije zida moe biti najvie 0,4.

Slika 2. Menadment znanja u radu sa laserima

Svaka laserska maina mora imati zvuno ili vizuelno upozorenje kada je laser ukljuen.
Sredstvo za upozorenje mora biti bezbedno i u sluaju otkaza maine. Svako vizuelno
sredstvo za upozorenje mora biti jasno vidljivo kroz zatitne naoari posebno napravljene
za talasne duine emitovanog laserskog zraenja. Vizuelna sredstva za upozorenje moraju
se tako postaviti da njihovo gledanja ne zahteva izlaganje laserskom zraenju veem od
dozvoljenih granica zraenja. Lina zatita sprovodi se zatitnim sredstvima za zatitu oiju
i zatitu koe. U lina zatitna sredstva spadaju: zatitne naoare, titnik za oi i zatitna
odea. Za zatitu oiju neophodno je obezbediti specijalne naoare sa filtrima koji
obezbeuju visoku mo apsorpcije zraka laserskog zraenja. Zatita koe obezbedjuje se
noenjem odee od materijala tamne boje, koji apsorbuje laserske zrake. Pre svega treba
koristiti crnu, tamnoplavu i tamnozelenu boju. Za zatitu aka koriste se rukavice od koe
ili filca tamne boje. Za zatitu glave neophodno je koristiti zatitnu masku ili kapuljau od
platna. Zakonskim merama, odnosno standardima, propisima i upustvima treba biti
regulisan rad sa laserskim mainama, dozvoljen nivo zraenja, obele`avanje lasera,
klasifikacija lasera i potrebna zatitna sredstva. Pristup laserskoj maini za vreme rada
lasera smeju da imaju samo osobe koje nose propisane zatitne naoare i zatitnu odeu.
550

Tehnika i informatika u obrazovanju, TIO 2010.

Milica Jankovi, Obrad Anii

Administrativne mere zatite su netehnike mere bezbednosti kao to su: nadzor

zakljuavanjem, obuka osoblja o merama bezbednosti, znaci upozorenja, procedure
upotrebe i kontrole bezbednosne zone. Laseri moraju imati uputstvo za rad i pravilnik o
zatiti na radu. Lica koja rade sa laserima moraju biti pod lekarskom kontrolom. Ova
kontrola obuhvata: predhodni pregled, periodini pregled i vanredni pregled. Predhodni
pregled se obavlja pre stupanja na rad sa izvorima zraenja. Ovim pregledom se utvrdjuje
zdravstvena sposobnost radnika za rad sa laserima. Ovi podaci kasnije slue kao
dokumentacija u sluaju docnijih oteenja organa i tkiva. Periodini pregled obavlja se
jednom godinje. U nekim zemljama kontrolni pregled se obavlja posle svaka tri meseca.
Pri akcidentnoj ekspoziciji obavlja se vanredni pregled i to odmah posle akcidenta.
Metodologija predhodnih, periodinih i vanrednih pregleda se ne razlikuje, a ne razlikuju se
ni parametri posmatranja. Oteenja izazvana laserskim zracima nalaze se na listi
profesionalnih oboljenja.
6. ZAKLJUAK
Primenom lasera povean je kvalitet rada i fleksibilnost proizvodnje i dijagnostike. U
vojnoj tehnici, industriji i medicini danas se sreu laserske maine-aparati razliite namene,
konstrukcije i sa razliitim vrstama lasera. oveji organizam je osetljiv na dejstvo
laserskog zraenja. U cilju zatite oveka laseri su podeljeni u etiri klase, od bezopasnih
do velike opasnosti. Zavisno od talasne duine laserskog zraenja i snage lasera,
preduzimaju se odgovarajue mere tehnike, line, administrativne, organizacijske, vojne i
medicinske zatite. U tom cilju potrebno je upozoriti na opasnost od laserskog zraenja
pomou oznaka, natpisa i uputstava, smanjiti mogunost povreda svodei na minimum
nepotrebno izlaganje zraenju i poveati kontrolu opasnosti od laserskog zraenja pomou
mera zatite i obezbedjujui bezbednosnu upotrebu. Cilj mera bezbednosti i zdravlje na
radu je, da se smanji mogunost izlaganja opasnim nivoima laserskog zraenja ili drugim
opasnostima koje su sa njima u vezi.
7. LITERATURA
[1] Lazarevi D., Radovanovi M. Nekonvencionalne metode, obrada materijala
odnoenjem, Mainski fakultet, Ni, 1994.
[2] Radovanovi M., Nikoli D., Stoi M., Bioanin R. Laseri za obradu materijala,
opasnost u radu i mere zatite, "Preventivni inenjering", Beograd, 1998.
[3] Milievi S. Bioloki efekti laserskog zraenja, Laseri i aplikacije, Savez inenjera i
tehniara Jugoslavije, Beograd, 1990.
[4] Milievi S. Preventivne mere zatite od laserskog zraenja, Laseri i aplikacije, Savez
inenjera i tehniara Jugoslavije, Beograd, 1990.
[5] Bezbednost laserskih proizvoda, Savezni zavod za standardizaciju, Beograd, 1997.
[6] ISO 9000, Kvalitet ivotne i radne sredine, Nauni institut bezbednosti i zatite na
radu 1.maj, Ni, 1995.
[7] Milievi S. Bioloki efekti laserskog zraenja, Laseri i aplikacije, Savez inenjera i
tehniara Jugoslavije, Beograd, 1990.
[8] JUS IEC 825-1, Bezbednost laserskih proizvoda, Savezni zavod za standardizaciju,
1997.

551