Kosti P (2003): Bioloke i psiholoke razlike izmeu ena

"Psihologija danas", broj 19, str. 12-19, Drutvo za bihevioralnu teoriju i praksu, Ni

i mukaraca,

Dok je ovek aktivan i u "jo najboljim godinama" ima dobar razlog da se svako jutro zahvaljuje Tvorcu
zato to nas stvori razliitim: baka ene, a baka mukarci. Kako da znamo ko su jedni a ko drugi?
Pripadnost enskom polu odreena je genetski (dva XX hromozoma), gonadno (jajnici), hormonalno
(estrogen), morfoloki (unutranji i spoljasnji genitalni organi), anatomski (sve je drugaije: visina i masa
tela, kosti, karlica, ramena, struk, miina masa, koa, dlakavost tela, kosa itd.) i, konano, fizioloki (ene
imaju menstrualni ciklus, a bazini metabolizam im je sporiji videti, Medicinska enciklopedija, 1976,
s.450).
Za nae istraivanje je zgodnije navesti bioloke razlike koje je napravio jedan nama nepoznat autor
(verovatno kompilacijom nekog stranog izvora, videti, 1997). U tom lanku muko-enske razlike su
razvrstane u osam podruja: mozak, ula, srce, koa, imuno sistem, reprodukcija, fizike odlike i elasticitet.
Vei mozak u odnosu na masu tela: Mukarci imaju vie sive, a ene bele modane mase. ene ravnomernije
koriste obe hemisfvere i mogu da obrauju (procesiraju) vie informacija istovremeno.
Osetljivija ula: ene bolje uju iste tonove na svim talasnim duinama. Mukarci poinju da gube sluh sa
32, a ene sa 37 godina ivota. enino ulo mirisa je osetljivije oko 2000 puta nego kod mukaraca. Svojim
ulom ukusa one bolje detektuju slatke, kisele, gorke i slane supstance.
elino srce: Muko srce je veeg kapaciteta i kuca sporije. enski polni hormon estrogen bolje titi srce
zato to smanjuje nivo masti i holesterola. Ovaj hormon smanjuje rizik od arterioskleroze i tetnih posledica
stresa zato to odrava stabilniji krvni pritisak. Mukarci imaju 4.5 litara krvi, a ene 3.6 litara. Mukarci
imaju guu krv i 20% vie crvenih krvnih zrnaca.
Nena koa: ene su osetljivije su na dodir zato to je koa suvlja i tanja. Bore na licu i strije na telu se pre
javljaju kod ena zbog nenije koe
Snaniji imunoloki sistem: ene imaju vie antela. Mukarci su 25% podloniji genetskim oboljenjima.
Reprodukcija vrste: ensko telo se svakom novom trudnoom pomalo zanavlja, ali to ima svoje granice:
mukarci mogu biti plodni do smrti, ene samo do menopauze (oko 50 godine)
Fizika snaga, starenje i duina ivota: Miina snaga mukaraca je vea za 33%, njihovo telo sadri 40%, a
ensko samo 23% miine mase. Uz podjednak fiziki trening mukarac moe da podigne dvostruko vei
teret. Kapacitet plua mukaraca je vei za 50%. Ali, sa 55 godina ivota mukarac zadrava samo 70%
snage dvadesetogodinjaka, a ena, ak, 90% dvadesetogodinjakinje. enski fetusi kao i enske bebe su
manje podloni smrnosti od mukih. Ako bi sredovean mukarac i ena sline fizike grae zapoeli trajk
glau, ena bi proivela due. ene due ive izmeu ostalog i zato to je bazalni metabolizma mukaraca
15% bri. Drugim reima, preivljavanje je bolje kod ena.
Elastinost tela: ensko telo vie lui hormon relaksin, koji utie da one bolje koriste svoju manju telesnu
masu, prave relativno due korake, vie se isteu kada preskau prepreke, imaju manji kontakt sa tlom.
Dakle, one su (relativno) bre. Mada Florens Grifit-Dojner 100 metara istrava za 10.49 sekundi, a Karl
Luis 9.92 sekunde ona je, relativno bra, za 5.3% ako bi ih doveli, ujednaavanjem masu, u istu boksersku
kategoriju. Sportski posmatrano, ene ne samo da bre tre ve i bre plivaju jer imaju veu koliinu masnog
tkiva, a ono olakava zadravanje nogu u horizontalnom poloaju u vodi.

TEINA MOZGA I INTELIGENCIJA MUKARACA I ENA

Prva, gore navedena, bijoloka razlika se tie modane mase ena i mukaraca. Zbog poznatih i priznatih
razlika u funkcionisanju muke i enske pameti malo bolje emo osvetliti anatomsku osnovu tih razlika.
Najpre, pogledajmo tabelu!
Tabela 1: Teina mozga mukaraca i ena (prema Petz, 1991)

AS - aritmetika sredina (prosek teina mozga), SD standardna devijacija, RASPON najmanja i najvea izmerena
teina
Bela masa zapravo potie od mijelinskog omotaa i vanove opne nervnih produetaka (aksona) koje su bele boje, dok
su elijska tela neurona sive boje
Korelacije su dobijene serioznim procedurama kojima je u merenju teine mozga koriena tehnika magnetne
rezonance, a teine su korigovane zbog razlika izmeu visine i mase tela ena i mukaraca
Ujednaavanje poduzoraka u pogledu uzrasta i obrazovanja izvreno je zato to su to, takozvane, ekosenzitivne
varijable koje generiu razlike nezavisno od polne pripadnosti

Imajui na umu injenicu da je korelacija izmeu teine mozga i inteligencije znaajna (statistiki i
praktino, u iznosu od 0.30 0.35, videti Densen, 1991, s.), mi sumnjamo u jednaku inteligenciju meu
polovima. To je zato to (Gur, Rakel i Ruben, prema Petkovi, 2000, str.14): "Mukarci imaju vei procenat
sive modane mase zaduene za obradu informacija, a ene vei procenat bele modane mase zaduene za
prenos informacija izmeu udaljenih oblasti mozga". I kod corpus collosuma, masivnog snopa nervnih
vlakana koji povezuje modane hemisfere, ene opet imaju vie bele, a mukarci sive mase. Dakle, ene
imaju BRU komunikaciju izmeu razliitih modanih sfera (ulno saznanje iz vie ulnih analizatora i
zakljuivanje iz raznorodnih podataka o svetu oko nas), a mukarci SNANIJU sposobnost ulnog
procesiranja, usredsreenja, analize i zakljuivanja u bilo kojoj od posebnih sfera. Dakle, mada ene imaju
manje mozga, one to to imaju bolje, odnosno, bre koriste.
Da ne bude nesporazuma, nema dokaza da se ene i mukarci znaajno razlikuju u pogledu inteligencije ako
se ona izraava preko G-faktora. Meutim, i unutar polova opet postoji znaajna korelacija izmeu Gfaktora i teine mozga. Ovaj nalaz jo vie osnauje gore diskutovanu razliku. S druge strane u pogledu
panje koja je jedan od vanih aspekata inteligencije (videti Stankov, 1991, s.65-92) opet postoje ubedljive
polne razlike: ene bolje dele panju, a mukarci snanije odravaju budnost panje. Da zakljuimo:
anatomski modana prednost je na strani mukaraca, ali je funkcionalna prednost enska pa su, po svemu
sudei, ujednaeni u intelektualnom pogledu. S druge strane muko-enske razlike u posebnim vrstama
inteligencije su ogromne koje odreuju i odabiranje zanimanja. Na primer, poslovine su muko-enske
razlike u verbalnim i prostornim sposobnostima. Prostorne (ne)sposobnosti ena su postale predmet aljivih
snimaka na drutvenim mreama (internetu). Meutim, individualne razlike unutar pola su tim vee to su
vee razlike izmeu polova. ta to znai? Na primer kada bih mogao da biram izmeu ene i mukarca
pilota, priblinih godina starosti, da me preveze na 100 kilometara ja bih bez razmiljanja odabrao damu.
Ona je zasigurno bolji pilot od proseka pilota-mukaraca (moja greka u ovom sluaju je manja od 5%).

PSIHOLOKE RAZLIKE ENA I MUKARACA -NAE ISTRAIVANJE

Iz uzorka od 7338 studenata, devojaka, momaka, ena i mukaraca, uzrasta od 17 do 68 godina ivota,
odabrano je 1446 osoba, jedna polovina mukog a druga enskog pola, uzrasta izmeu 24 i 46 godina
starosti i priblino podjednakog obrazovanja. Ipak, meu njima je bilo vie mukaraca sa postdiplomskim i
osnovnokolskim obrazovanjem ali je bilo vie ena sa srednjom i viom kolom. Oba poduzorka su ispitana
testom linosti NEO-PI-R (BIG FIVE) i to u istraivakoj situaciji bez potpisivanja protokola.
Test o kome je re je, takozvani, strukturalni inventar linosti koji su 30 godina razvijali (popravljali i
prepravljali) Kosta i MeKri (Coste & McCrae) tako da je, poev od 90-tih godina ovaj test jedan od deset
najvie upotreblivanih psiholokih mernih instrumenata u svetu. Dakle, imajui na umu da se vie koriste

testovi sposobnosti BIG je, verovatno, najee korieni test linosti u istraivanjima i psiholokoj praksi.
Otuda mu je i, drugo, ime: BIG (velikih) FIVE (pet).
Kada se kae PET misli se na ve 20-godina prisutnu naunu orijentaciju da se ljudska linost, psiholoka
struktura svakog od nas sastoji od PET glavnih, robusnih VELIKIH delova, pet domena ili faktora. U prvom
domenu je smetena naa manja ili vea EMOCIONALNOST, odnosno dvopolna emocionalna labilnoststabilnost. U drugom domenu je naa DRUTVENA ORIJENTACIJA sa svoja dva pola:
INTROVERZIJOM i EKSTROVERZIJOM. U treem domenu strukture je naa SAZNAJNA
ORIJENTACIJA sa polovima ZATVORENOSTI spram OTVORENOSTI PREMA NOVINAMA I
SAZNANJIMA. etvrti domen obuhvata nae MEULJUDSKE RELACIJE I ODNOSE sa polovima
SEBINOSTI i DOBROTE. U petom domenu je na KARAKTER koji je manje-vie HEDONISTIKI ili
MORALISTIKI izraen. Meutim, svaki od ovih pet velikih gromada nae osobenosti sadri po est
aspekata, manjih delova iliti crta linosti koje se odnose na razliite aspekte svakog od domenskih oblasti
funkcionisanja koji su, takoe, bipolarno upareni. Na primer, emocionalna stabilnost ima aspekte hrabrostprestraenost, smirenost-uzbuenost, dinaminost-ojaenost itd. (vidi narednu tabelu).

Tabela 2: Domeni i aspekti linosti (prema Kneevi, Radovi, Opai i Stojnov, 1997)

(Napomena: Razlike u domenima i aspektima ena i mukaraca obeleene su zvezdicom, a enska svojstva
su iskoena)
Za nae itaoce koji vie vole preciznost neka poslui naredna tabela gde su psiholoke razlike statistiki
odreene i dokazane. Pogledajmo je!

Tabela 3: Muskarci (N=773, iznad crte) i zene (N=773, ispod crte), starosti 25-45 godina
Std.
Mean
Mean Difference
t
Deviation
Muki 23.26
4.54
N1_PRESTRAEN
-2.23
-10.044
ene 25.50
5.03
23.21
4.42
N2_BESAN
-.69
-3.439
23.90
4.09
22.2
5.01
N3_OJAEN
-1.33
-5.559
23.54
5.23
22.30
4.17
N4_BOJA.
-.89
-4.597
SAMOUSREDSRE
23.19
4.12
24.02
3.95
N5_IMPULSIVNO
-.88
-4.755
24.91
3.97
19.50
4.03
N6_OSETLJIVO
-1.73
-8.957
21.23
4.18
134.51
18.87
N0_NEUROTIN
-7.75
-8.647
142.26
19.54
22.77
3.99
E3_NADMONO
.81
4.333
21.96
4.01
24.99
4.79
E5_ULNOST
2.02
8.714
22.97
5.07
154.00
16.43
E0_EKSTROVERZ
2.75
3.443
151.25
17.43
27.02
4.99
O2_ESTETIKA
-1.31
-5.457
28.33
5.19
28.10
4.05
O3_OSEANJA
-1.10
-5. 723
29.20
4.18
22.01
3.60
O4_AKCIJA
-.50
-2. 940
22.51
3.64
26.17
4.65
O5_INTELEK.
.56
2.440
RADOZNALOST
25.61
5.01
25.84
3.41
O6_NADLINE
-.43
-2.673
VREDNOSTI
26.27
3.43
153.68
16.31
O0_OTVOR.
-3.24
-4.090
PREMA ISKUSTVU
156.92
17.30
27.60
4.46
A2_ISKRENOST
-.88
-4.167
28.48
4.57
29.70
4.05
A3_ALTRUIZAM
-.99
-5.107
30.69
4.19
23.30
4.17
A4_SARADLJIV
-.78
-3.812
24.08
4.52
24.96
4.35
A5_SKROMNOST
-.78
-3.774
25.74
4.43
28.10
3.52
A6_BLAGOST
-.33
-2.012
28.42
3.43
160.05
16.06
A0_DOBROTA
-3.71
-4.868
163.76
16.44
28.53
3.97
C1_EFIKASNOST
.70
3.831
27.82
3.89
26.34
4.06
C2_RED I
-.72
-3.815
ORGANIZACIJA
27.06
3.97
30.75
4.32
C3_DUNOST
-.74
-3.742
31.49
4.15

Sig.
.000
.000
.000
.000
.000
.000
.000
.000
.000
.001
.000
.000
.003
.013
.008
.000
.000
.000
.000
.000
.043
.000
.000
.000
.000

AGRESIVNOST
IRACIONALNE
MISLI

15.88
14.76
41.80
46.73

7.27
7.00
18.14
17.94

1.12

3.353

.001

-4.93

-5.832

.000

Razlike su utvrene uporeivanjem aritmenikih sredina mukaraca (brojevi IZNAD crte) i ena (ISPOD crte). Broj u koloni "Mean
Difference" je bruto razlika koja se dobija kada se od gornje, "muke AS" oduzme donja, "enska AS". Broj "t" je skor za takozvani
t-test koji govori o statistikoj veliini dobijene bruto razlike, a broj "Sig." je signifikantnost, odnosno znaajnost t-testa. to je taj
broj blii broju 0.00 to je znaajnost vea, ali se za psiholoku interpretaciju uzimaju samo one osobine linosti iji je "Sig." manji
od 0.05. Kae se da je razlika znaajna na nivou veem od 5%.

Jedini razuman, preliminarni, zakljuak izvediv iz gornje tabele jeste da su ene i mukarci psiholoki
antipodni polovi.
Pre nego to opiemo razlike valja istaci na opti utisak: mukarci i ene su psiholoki sasvim razliiti
svetovi. Naime, od 35 moguih razlike su se javile na 25 crta linosti. Drugim reima, ene i mukarci su se
25 puta nali na suprotnim polovima dimenzija kojima se danas opisuju ljudi.
ene se vie brinu bez stvarnih razloga, ee se uplae i ee oseaju napetost i strah. Mukarci sve to
ine ree i manje. ene su razdraljivije, ogorenije i gnevnije dok su mukarci smireniji i spokojniji u
interpersonalnim odnosima. ene se oseaju ee usamljeno, bezvredno, sumorno i obeshrabreno, a
mukarci su dinamini i preduzimljivi i bez negativnih misli o samima sebi. ene se u reavanju problema
vie usmeravaju na sebe brinui o utisku koji e ostaviti na druge, a mukarci tee da brinu o zadacima i
poslovima, a ne o svom ponaanju.
ene su impulsivnije, ee preteruju bez mere i razloga, a kasnije se kaju, izvinjavaju i "posipaju
pepelom" dok su mukarci sasvim drugaiji oni, jednostavno, vode rauna o ponaanju i vie "smanjuju
doivljaj". ene vie "zvocaju" jezikom, mukarci (kao to emo kasnije videti) vie rade miiima kad
ustreba. ene su povredljive, labilne, tee podnose stresove i jae podleu oseanjima bespomonosti i
malodunosti, mukarci su, naravno, otporniji. Na osnovu prethodnih crta linosti moemo zakljuiti o
najveoj razlici u strukturi linosti: mukarci su emocionalno stabilni, a ene labilne.
ene cene estetiku i vole umetnost, uivaju u skladu i lepoti, a mukarci su praktini, razloni usmereni na
"ono od ega se ivi". ene su oseajne, sentimentalne, romantine, emaptine i sklone da se preputaju
"trenutku" gubei iz vida dugorone ciljeve i potrebe do su mukarci oseajno neosetljivi. ene ee i vie
menjaju stvari i ponaanje promene radi do su muki "okovani navikama i rutinom" koje menjaju retko i
malo. ene su saznajno radoznalije, sa ire interesovanja, sa povrnim zanimacijama dok su mukarci
zatvoreniji, manje oadazivljivi na intelektualne ari i drai. ene vie od mukaraca naginju nadlinim
vrednostima i idealima, vie potuju obiaje i lake toleriu neoekivane razlike i stalno prisutne slinosti.
Ukratko, mukarci su manje od ena otvoreni za novo i drugaije.
Mukarci su dominantniji, agresivniji, eljni da predvode, dominiraju i rukovode, dok su ene "meke",
podlonije a drugi na njih manje raunaju u preuzimanju akcija i regulisanja meuljudskih odnosa i obaveza
i, uopte, manje im je stalo da budu u "prvom planu".
ene su manje sklone avanturizmu i uzbuenjima, manje ulne i manje odazivljive, a vie vole miran
ivot i "prazno vreme" bez dogaanja. Njima nasuprot, mukarci vole adrenalnsku buku, stravu, bljetavilo i
uzbuenja. Mukarci su ekstroverirani, a ene introvertirane, mukarci vole ljudske gomile, a ene samou.
Mukarci su siroviji, otporniji, seksualno aktivniji, a ene su prefinjenije, romantinije i seksualno manje
adazivljive.
Mukarci su neiskreni, veti manipulanti, prevaranti i dvolinjaci, dok su ene vie iskrene, manje
prepredene, manje varaju u "igrama", a jo manje koriste nagradu i kaznu da bi profitirale u muko-enskim
odnosima. ene su obzirne, samilosne i tople dobroiniteljke, dok su mukarci sebini, nemilosredni i
neljubazni egoisti. Mukarci i kada pomognu ine to videi u izgledu neku dobit ili korist.
Mukarci su efikasniji, takmienju i borbi usmereniji, vie se rukvode zdravim razumom u ponaanju,
samostalniji su, logikom usmeravani, pripremju se za poslove koje ih ekaju i politiki su angaovaniji.
ene reaguju emocijama odbacujui logiku, manje su efiksane i manje pripremljene za budue poslove i
zadatke, slabije su informiane i menje politiki aktivne. ene su skromnije, manje govore o sebi i svojoj

veliini dok su mukarci hvalisavi i "ja-pa-ja" govoru naklonjeni. Mukarci su vrsti, otri, radikalni i
nemilosrdni, a ene su fine, uglaene, konzervativne i lepim manirima posveene.
Mukarci su manje uredni i isti, manje sistematini u proceduralnim aktivnostima, manje organizovani, a
vie haotini u svakodnevnom ivotu dok su ene, mukarcima nasuprot, urednije, organizovanije,
probirljivije i sistematinije. ene su odgovornije, obavezama posveenije, dunostima odanije, potenije i
moralno ispravinije. Mukarci su manje moralne varalice, manje savesni, manje temeljiti, pouzdani i
odgovorni.
Dve poslednje uparene razlike u gornjoj tabeli su izvedeni skorovi na dve dimenzije za ije merenje ovaj
test, inae, nije namenjen. Radi se o agresivnosti (AGR) i sklonosti iracionalnim mislima (IRM). Prva
dimenzija je naslinost. Oigledno je da su mukarci agresivniji od ena, ali (uzevi u obzir dimenziju N2
"BESAN") mi znamo da ene nasilnitvo izraavaju verbalno, a mukarci ponaanjem (pretnjom i
upotrebom fizike sile).
IRM, "sklonost iracionalnim mislima" ili "Iracionalna uverenja" (vidi Berger, Kosti i Joksi, 2003)
pripadaju pojmovnom aparatu kognitivne psiholoke terapije. Naime, Bek je uzrono-posledini sled
klasine psihijatrije afekat-kognitivni sadraj-poremeaj ponaanja, "obrnuo naglavce" tvrdnjom da je
poremeaj afekta posledica, a ne uzrok, kognitivne distorzije. Iracionalna uverenja su jedan od oblika
negativnih automatskih misli koje otpoinju lanac koji se zavrava poremeajem ponaanja. Merenje
koliine i snage iracionalnih uverenja (negativnih automatskih misli i disfunkcionalnih poremeaja) jeste
posao svakog kognitivnog terapeuta pre nego to otpone njihovu modifikaciju i uenje novog ponaanja.
Ukratko, IRM je samo drugo, ime za domen "emocionalne labilnosti" ili "neurotinosti".

OSTALA ISTRAIVANJA POLNIH PSIHOLOKIH RAZLIKA

Nismo mi jedini koji tvrdimo da su mukarci i ene psiholoki razliita bia. Hoek i Momirovi (2001)
navode da su jo 1973 godine naene znaajne razlike u kognitivnoj sferi jer mukarci postiu bolje rezultate
na testovima efikasnosti paralelnog procesora (prostorne sposobnosti), ali nisu naene razlike u rezultatima
na testovima efikasnosti serijalnog procesora (verbalne sposobnosti). Isti autori navode da postoje ue
psiholoke razlike meu osnovnih konativnih karakteristika, jer mukarci imaju znaajno vee rezultate na
jednom testu agresivnosti, a ene vee rezultate na testu anksioznosti i testu poremeaja integrativnoevaluativnih funkcija. U drugom istraivanju Hoek, Momirovi i Jovanovi, (2001), nalaze da najvee
razlike izmeu ena i mukaraca gradi neuroticizam, a zatim otvorenost, introverzija, moralnost i rigidnost,
te najzad, dobroudnost i savesnost. Oni takoe navode da je testovno tee tano identifikovati ene (58%)
nego mukarce (70%). Dakle, nae istraivanje dosta dobro potvruje njihove rezultate, mada je
metodologija istraivanja razliita, ali je test strukture linosti, NEO-PI-R, isti.
Ostale psiholoke razlike izraavaju se u korienju odbrambenih mehanizama (Obradovi, Lapevi,
Stefanov, Kosti, Mitrovi, Gai, 2001): ene ee i vie koriste psiholoke odbrambene mehanizme od
mukaraca, pa je to, moda i izmeu ostalog, razlog da mukarci oko tri puta ee poboljevaju od duevnih
bolesti. Naime, odbrambeni mehanizmi su brana pred ugroavajuim pulsijama i due tite osobu od
dekompenzacije strukture linosti. Sa druge strane bolja i bra distribucija panje na reverzibilne sadraje
svesti odrava ene u tenjem kontaktu sa ulnim poljem stvarnosti dok snanije usredsreivanje na
monotone sadraje kod mukaraca ih ini podlonijim psihopatogenim noksama. ...ene ee i vie koriste
psiholoke odbrambene mehanizme od muskaraca, pa je to mozda, izmeu ostalog, razlog da
muskarci oko tri puta ee poboljevaju od duevnih bolesti. Naime, odbrambeni mehanizmi, kao
somatski imunoloki sistem, su brana pred ugroavajuim pulsijama i due tite osobu od
dekompenzacije strukture linosti. Sa druge strane, bolja i brza distribucija panje na reverzibilne
sadrzaje svesti odrzava ene u tenjem kontaktu sa ulnim poljem stvarnosti, dok snanije
usredsreivanje na monotone sadraje muskarce ini podlonijim psihopatogenim noksama.
Posle ovoliko navedenih razlika valja odgovoriti nekim zakljukom! Evo ta mi mislimo: ove razlike imaju i
teorijske i praktine implikacije. Teorijske, zbog toga to bez uoavanja problema nema ni njegovog
reavanja. Da li e ovo istraivanje voditi tom cilju-cilju nalaenja naina boljih muko-enskih veza i
odnosa. Praktini znaaj ovih rezultata ogleda se u vienju da ako elimo bilo ta postii u bilo emu nije
dovoljni istim putevima ii ka svim ljudima. Ljudi su razliiti, a najvee razlike su polne. Poseban

delotvoran znaaj ovih rezultata je psihometrijski: meriti individualne razlike, a nemati razliite testovne
norme za mukarce i ene znai loe raditi taj (psiholoki) posao. Bolje od toga je ne raditi ga.
Na kraju cele prie citiraemo Ankicu Hoek i Konstantina Momirovia (2001) koji o ovim muko-enskim
razlikama kau: "Iako je to dobro poznato svima koji se bave eksperimentalnom psihologijom, to su podaci
koji se nerado objavljuju i, uopte, nerado spominju, kako se ne bi uvredio enski deo humane populacije i
dobar deo humanistiki orijentisane muke populacije koji slabo razlikuje znaenje pojmova jednakost i
ravnopravnost i koji je spreman da prizna da su, naravno u proseku, mukarci vii i tei od ena i imaju
veu relativnu koliinu miine mase, ali ne i da se razlikuju po drugim fiziolokim karakteirstikama, a
naroito ne po onima koje mnogi psiholozi pa zbog toga i mnogi laici nazivaju psihikim osobinama."
Literatura
Berger, J., Kosti, P. i Joksi, D. (2003): Empirijska provera skale iracionalnih uverenja, IX nauni skup:
Empirijska istraivanja u psihologiji, Institut za psihologiju i Laboratorija za eksperimentalnu
psihologiju, 13 i 14 februar, Knjiga rezimea, str 91, Beograd
Densen, A., (1991): Spirmanov G-faktor - veza izmeu psihometrije i biologije, u Stankov, L: Savremene
perspektive u istraivanuu inteligencije, "Psihologija", asopis saveza dru. psihologije Srbije, Beograd
Hoek A., Momirovi K. (2001): Razlike kognitivnih, konativnih i ponaajnih karakteristika ena i
mukaraca starih od 15 do 20 godina,
Hoek A., Momirovi K.,Jovanovi, S. (2001): Prilog analizi seksualnog dimorfizma u konativnom prostoru,
Kneevi, G., Radovi B., Opai, G. i Stojnov, D., (1997): Evaluacija "BIG-FIVE" modela linosti kroz
analizu inventara linosti NEO PI-R, "Psihologija", asopis saveza drutava psihologije Srbije, Beograd
Nepoznati autor (1997): Dojnerova bra od Karla Luisa, "M magazin" Broj 1, str.12-13
Obradovi T., Lapevi A., Stefanov G., Kosti A., Mitrovi V. i Gai T., (2001): Uticaj pola ispitanika na
korienje mehanizama odbrane, Knjiga rezimea Sabora psihologa Srbije, s.34, Subotica
Petkovi M. (1999), Proporcija sive i bele mase u mozgu, "Psiholoke novine", br. 230, Beograd.
Petz B., (1991): Psiholoki praktikum, Drutvo psihologa Hrvatske, Zagreb
Redakcija enciklopedije(1976):Medicinska enciklopedija, I tom, Vuk Karadi Svjetlost, Beograd- Sarajevo
Stankov, L., (1991): Panja i inteligencija, u Stankov, L: Savremene perspektive u istraivanju inteligencije,
"Psihologija", asopis saveza drutava psihologije Srbije, Beograd