FIZIKA I EKOLOGIJA

ENVIRONMENTAL PHYSICS
Prof. dr Dragoljub Beli}, Fizi~ki fakultet, Beograd

- ULOGA FIZIKE U ZA[TITI @IVOTNE SREDINE

- ZAGADJIVANJE, ZA[TITA I PRE^I[]AVANJE VAZDUHA
-- GLOBALNI EFEKTI ZAGADJENJA
-- RE[AVANJE PROBLEMA NASTALIH RADOM
TE NIKOLA TESLA U OBRENOVCU

Globalni efekti zagadjenja:

- Efekat kiselih ki{a
- Globalno zagrevanje Zemljine atmosfere
ili efekat staklene ba{te
- Smanjenje ozonskog omota~a Zemlje ili
pojava ozonskih rupa

Transport polutanata

Kisele ki{e nastaju kada se produkti emisije

sagoravanja fosilnih goriva, u prvom redu SO2 i
NOx kombinuju sa vlagom u atmosferi.

Ekolo{ki efekti kisele ki{e su:

l Zaki{eljavanje jezera i reka,
l Pomor riba i divlja~i
l O{te}enje {uma i drugog rastinja
l Ubrzano propadanje zgrada,
l Smanjenje vidljivosti, i
l Lo{iji kvalitet vazduha.
Ozbiljan je uzrocnik oboljenja:
l Uti~e na rad srca i oboljenje plu}a
l Izaziva astmu i bronhitis

Nastanak kiselih ki{a

[ta su kisele ki{e i {ta ih izaziva?

l

Kisele ki{e su {iroko kori{}en pojam za opisivanje vi{e

puteva kojima kiseline padaju iz atmosfere. Precizniji
termin bi bio kisela depozicija, koja ima dva oblika:

Vla`na depozicija se odnosi na kiselu ki{u, maglu i

sneg. Sve ove kisele padavine spolja i kroz zemlju uti~u na
biljke i `ivotinje. Ja~ina tog uticaja zavisi od niza faktora,
od stepena kiselosti vode, hemijskog i prihvatnog kapaciteta
zemlji{ta i tipa drve}a, riba i drugih organizama u vodi.

Suva depozicija se odnosi na kisele gasove i ~estice.

Oko polovine kiselosti u atmosferi pada na zemlju u vidu
suve depozicije. Vetar nanosi kisele ~cestice i gasove na
zgrade, kola, ku}e, drve}e... Suvo deponovani gasovi i
cestice mogu takodje biti sprani ki{om, ~ine}i vodu jo{
kiselijom.

l Nauka

je otkrila i dokazala da su glavni

izvori ili uzroci nastanka kiselih ki{a:
l
Sumpor dioksid SO2 i
l
Azotni oksidi NOx.
l
Gasovite organske materije - VOC
(Volatile organic compounds)

l Kisela

ki{a nastaje kada ovi gasovi reaguju

u atmosferi sa vodom, kiseonikom i drugim
hemikalijama formiraju}i razli~ita kisela
jedinjenja. Sun~eva svetlost ubrzava ove
reakcije. Rezultat su blagi rastvori
sumporaste i azotne kiseline.

l
l (U

SAD, oko 2/3 ukupnog SO2 i 1/4

ukupnih NOx dolazi od proizvodnje
elektri~ne struje koja po~iva na sagorevanju
fosilnih goriva, prvenstveno uglja.)

Kako merimo kiselost ki{e?

l

Merenje kiselosti se vr{i kori{}enjem pH-skale.

Ona se definise kao negativni logaritam odnosa H+
i OH- jona u rastvoru. Sto je ni`a pH vrednost
supstance, to je ona kiselija.

l
l

Vrednosti pH skale odredjuju koliko je supstanca

kisela ili bazna. Krece se od 0 do 14. Supstanca sa
pH=7 je neutralna, manje od 7 imaju kisele, a vise
od 7 bazne supstance. Svaki ceo broj manji od 7
oznacava 10 puta kiseliju supstancu. Isti odnos
vazi i za bazne ili alkalne supstance.

Kiselost pH skala

l Hemijske

supstance rastvorene u vodi daju

joj kiseli ili bazni karakter. Supstance koje
su veoma kisele ili veoma bazne nazivaju se
reaktivne supstance. One mogu da
izazovu ozbiljne povrede ili o{te}enja.
l ^ista voda je neutralna, sa pH=7.
l Normalna ki{a je malo kisela zbog
rastvorenog CO2 u njoj i ima pH oko 5,5.
l Kisele ki{e sa rastvorenim SO2 i NOx imaju
nizu vrednost pH.
l Na primer, najkiselija kisa u SAD od 2000
godine imala je pH=4,3.

Uticaj kiselih ki{a na materijale

Kisele ki{e i suvi depozit kiselih ~estica izazivaju koroziju
metala (bronza i dr.) i o{te}enja boje i kamena (mermera i
kre~njaka).
l Ugo`ene su zgrade, mostovi, kulturni objekti (statue,
spomenici), automobili
l (U SAD se koristi otporna boja za automobile, dodatak
od 5 dolara po autu ili ukupno 61 milion dolara).
l

Jedino pravo re{enje je redukcije emisije SO2 i NOx.

[kolski primer za {tetnost kisele sredine

l

Staviti komad krede u posudu sa bezbojnim

sircetom, a drugi sa vodom. Ostaviti ih da stoje 1
dan. Slede}eg dana pogledati koji komad krede je
vi{e o{te}en.

Kreda je napravljena od kalcijum karbonata i

kiselina je razgradjuje. Kisele ki{e o{te}uju
kre~njak, mermer, ali i {koljke, `ivotinjske kosti i
zube, koji takodje sadrze kalcijum karbonat.

Monitoring kiselosti sredine se vrsi metodama:

l
l
l
l
l
l
l

Kontinualne opticke spektroskopije,

Masene spektrometrije
Poluprovodnickih senzora
Hemiluminiscencije
Teku}e hemijske neutralizacije

Kompaktnim mobilnim uredjajima

Sa posebno razvijenim standardima za kalibraciju,
sa vrlo detaljnim uputstvima radi postizanja
zadovoljavajuce ta~nosti i ujedna~enosti merenja.

lU

SAD kisele ki{e i polutanti se kontroli{u

putem dve mre`e, obe u saradnji sa EPA.
l
Atmospheric Deposition Program
(ADP) meri vla`nu depoziciju i daje mape
sa pH vrednostima padavina i ostalim
va`nim talo`e}im hemikalijama,
l
The Clean Air Status and Trends
Network (CASTNET) meri suvu depoziciju,
daje mape depozicije, lokacije i metode koje
koristi.

Neophodno je redukovati efekte kisele ki{e:

l
l
l
l

Regulisanjem industrijske emisije

Pove}anjem energijske efikasnosti
Kori{}enjem alternativnih izvora energije, i
Programima smanjenja zagadjenja

Kako strate{ki smanjiti efekte kiselih ki{a?

U.S. EPA je 1990. godine uvela novi program Caps and Trade for
Clear Skies (Limit i trgovina za cisto nebo) da bi smanjila efekte
kisele ki{e.
Uveden je limit na ukupnu emisiju SO2 (od 8.95 miliona
tona godisnje)
Od 2000. godine uvedeni su i limiti na NOx i Hg, na nivou
70% ni`em od predja{njeg
EPA odredjuje dozvoljene kvote emisije za svakog
proizvodjaca. On mo`e da smanji emisiju ili da kupi deo kvote
od drugog proizvodjaca energije, odnosno izvora zagadjenja
Proizvodjac je du`an da kontinualno meri emisiju po
zadatim standardima. Na kraju godine mora se imati pokri}e za
datu koli~inu emisije, ina~e se automatski pla}aju visoki penali
Neiskori{}ene kvote se mogu prodati ili deponovati za
naredni period. To moze da inicira br`u redukciju emisije nego
{to to zakon zahteva.

Kvalitet vazduha se mo`e za{tititi:

Rezultati u SAD (septembar, 2003)
l

Od 1970. godine U.S. EPA bele`i trend smanjenja

zagadjenosti i pobolj{anja kvaliteta vazduha i pored
povecanja obima proizvodnje, utro{ka energije i saobra}aja.

l
l
l

l
l

Emisija 6 glavnih polutanata vazduha smanjena je za 48%.

Emisija SO2 iz termoelektrana je 2002. godine bila 10,2
miliona tona, 9% ni`a nego u 2000. i 41 % manje nego u
1980. godini.
Emisija NOx je iznosila 4,5 miliona tona, 13% manje nego
2000. i 33% manje nego 1990.

l
l
l
l
l
l

Godi{nji izve{taj ukazuje na zna~ajno smanjenje

emisije, reda 50% u poslednjih 20 godina, za 6
glavnih odnosno kriti~nih polutanata:
ugljen monoksid, CO
olovo, Pb
azot dioksid, NOx
ozon, O3
~vrste ~estice, PM
sumpordioksid SO2.

Eksperimenti za u~enike.
1) Merenje pH vrednosti hemikalija u vodenom
rastvoru
l
l
l
l
l
l
l
l

pH indikator je hemikalija koja menja boju u kontaktu sa kiselinom ili

bazom.
Potreban materijal: Lakmus pH papir
Kolor indikator za poredjenje (za skalu od 3 do 12)
Ba{tenski kit za testiranje pH tla
Destilovana voda
Belo sir}e
Soda bikarbona (ku}ni amonijak)
Tri ~ase i tri ka{I~ice

l
l
l
l
l
l
l
l
l
l
l
l
l

Uputstvo:
- Nasuti ~ase destilovanom vodom u sve tri ~a{e
- Nasuti ka{I~ice belog sir}eta u jednu ~a{u
- Nasuti kasicice amonijaka (sode bikarbone) i prome{ati
- U tre}oj ~a{i ostaviti ~istu vodu
- Zaroniti cist nekori{}en lakmus papir u ~a{u sa sir}etom oko 2
sekunde i odmah poredjenjem o~itati pH vrednost i zapisati
Ili pome{ati ka{i~ice rastvora sir}eta sa ka{i~ice test-rastvora
ba{tenskog kita i prome{ati
Isto uraditi i sa sodom bikarbonom
Ponoviti postupak i sa destilovanom vodom
Zaklju~ci:
a) Sir}e je kiselina i ima pH vrednost oko 4, boji lakmus u `uto, a
sve ostale indikatore u crveno.
b) Amonijum je baza, sa pH=12 i boji indikatore u plavo
c) Destilovana voda je neutralna

2) Odredjivanje pH nekih supstanci

(vo}a, napitaka, boraksa u deterdzentu)
l

Kiseline su jakog, o{trog ujusa, a baze su gorke. Zbog

{tetnog dejstva ne treba ih probati ~ulima ukusa.

l
l
l
l
l
l
l

Material:
Lakmus pH papir ili ba{tenski kit
3 vo}ke (limun, pomorandza, dinja,)
3 napitka (koka-kola, sinalko, mleko)
1 ka{i`~ica boraksa
4 ~ase, ka{I~ica, no`I}, pribor za pisanje

l
l
l

l
l

l
l
l
l
l

Uputstvo:
a) Ise}i vo}ke na pola
b) Postaviti lakmus papir 2 sekunde na sve`i presek vo}a i odmah
o~itati pH ( u slu~aju kit-probe iscediti ka{I~ice soka u ka{I~ice
probe
c) Ozna~iti ~a{e i u njih sipati napitke, izmeriti pH
d) Sipati 1/8 kasicice boraksa u case destilovane vode i me{ati 2
minuta, izmeriti pH (sipati 1/4 ka{I~ice boraksa i jednu ka{I~icu
probnog rastvora i promu}kati, odrediti pH na osnovu boje rastvora.
Zakljucci:
- Limun, pomorandza i dinja su nakiseli, imaju pH oko 2.
- Koka kola i drugi gazirani napitci su kiseli jer sadrze CO2, pH je
ispod 4
- Mleko je neutralno, ali mo`e da poka`e odstupanje u zavisnosti od
starosti i tehnologije prerade
- Boraks je jaka baza i boji indikatore u plavo, pH=9

3) Pravljenje prirodnog pH indikatora.

l

Mo`e se napraviti od crvenog kupusa (kuvanjem) on

sadr`i hemikalije koje menjaju boju u svetlo crvenu u
kiselinama i plavu u bazama.

l
l
l
l
l
l
l
l
l

Material:
iseckan crveni kupus
posuda za kuvanje, re{o
l vode
belo sir}e
amonija ili soda bikarbona
prozirni napici
3 ~a{e

l
l
l
l
l
l
l
l
l

Uputstvo :
a) Kuvati kupus u poklopljenom sudu oko 30 min
b) Ohladiti pa odstraniti ostatke kupusa
c) Sipati case te~nosti u svaku ~a{u
d) Dodati ka{I~ice sode bikarbone u jednu ~a{u i prome{ati
e) Dodati ka{I~ice sir}eta u drugu i prome{ati
f) Dodati 1 ka{I~icu bistrog napitka u tre}u ~a{u i prome{ati
g) Posle zapisivanja boja sipati sadr`aj sir}eta u amonijak
Sli~no se mo`e uraditi i kori{}enjem ba{tenskog kita

l
l
l
l
l
l

Zaklju~ci:
Dodavanjem sir}eta boja se menja od ljubi~aste u crvenu
Dodavanjem sode boja se menja u plavu
Me{anjem rastvora sir}eta i sode dolazi do neutralizacije i boja
se vra}a u prirodnu ljubi~astu.
Napitak je kiseo, menja boju u crvenu

4) Merenje pH vrednosti prirodne vode

l Material:
l
l
l
l
l
l
l
l

Lakmus papir ili ba{tenski kit

^iste papirne ~a{e
Uputstvo:
a) Locirati u okolini re~ni tok, jezero i potok
b) Uzeti uzorke vode iz njih
c) Odrediti pH vrednosti vode
Zaklju~ak:
- Voda je nakisela, to je posledica atmosferskog zagadjenja.
Prona}i na Internetu kako to uti~e na akvati~ne `ivotinje i biljke

5) Merenje pH tla
l
l
l
l
l
l
l
l
l
l

Merenje pH tla je va`no jer je to va`an uslov za razvoj

biljaka (vo}a i povr}a) i `ivotinja na njemu.
Material:
Ba{tenski kit
Destilovana voda
2 ~a{e zemlje sa razli~itih lokacija
Uputstvo:
a) Izabrati 2-3 lokacije (ba{ta, {uma, park, livada)
b) Uo~iti biljne i `ivotinjske vrste stani{ta
c) Zakopati oko 5 cm i uzeti uzorke u ~a{u
d) Izmeriti pH vrednosti prema uputstvu za ba{tenski kit

6) Prihvatnost tla (Soil Buffering)

l

Tlo ponekad sadr`i supstance, kao kre~njak i neke soli, koje

prihvataju (upijaju) kiseline ili baze. Prime}uje se razlika u pH
kiseline koja se sipa kroz zemlju u filter. Ako je kiselina manje kisela
posle prolaska kroz zemlju, ta zemlja ima osobine upijanja za nju.

l
l
l
l
l
l
l
l
l

Material:
Lakmus papir (2-10) ili ba{tenski kit
2 ~a{e zemlje iz obli`njeg tla
destilovana voda
sir}e
3 filter papira za kafu
ve}i levak

l
l
l
l
l
l

Uputstvo:
a) Sipati po ka{I~icu sir}eta u dve ~a{e destilovane vode,
prome{ati i izmeriti pH (oko 4)
b) Staviti filtar za kafu u levak i nasuti zemlje sa date lokacije
c) Dr`ati levak iznad ~a{e i sipati vodu sa sir}etom (malo) dok ne
pocuri
d) Izmeriti pH iscurele vode Lakmus papirom ili ba{tenskim kitom
e) Ponoviti eksperiment sa zemljom sa druge lokacije

l
l
l
l
l
l

Zaklju~ci :
Ako je pH vode ostao isti, zemlja ne upija kiselinu
Ako je pove}an, smanjena kiselost, zemlja upija kiselinu
Ako se sipa vise vode, zemlja se zasiti kiselinom i prestaje da
je upija
Ako se zemlji doda kre~njak (baza), mo} upijanja kiseline se
pove}ava, ali su za to ptrebne nedelje

7) Posmatranje uticaja kisele ki{e na rast biljaka

l

Kisela ki{a naj~e{}e o{te}uje biljke, ispiranjem hranljivih materija i

trovanjem biljke otrovnim metalima. Mo`e da ima i direktne efekte,
{to se mo`e videti u eksperimentu u trajanju od oko 2 nedelje.

l
l
l
l
l
l
l

Material:
4 ~a{e od stakla
destilovana voda
bezbojno sir}e
2 odse~ka filadendrona (list i deo dr{ke)
2 odse~ka begonije

l
l
l
l
l
l
l
l
l
l
l

Uputstvo:
a) Sipati ka{I~icu sir}eta u dve ~a{e sa destilovanom vodom,
izmeriti pH, podesiti dodavanjem sode na 4
b) Izmeriti pH destilovane vode i ako nije 7 podesiti je dodavanjem
baze ili kiseline
c) Ozna~iti ~a{e sa
voda filadendron
kiselina filadendron
voda begonija
kiselina begonija
d) Sipati po ~a{u destilovane vode u dve ~a{e sa oznakom voda
e) Sipati zakiseljenu vodu u ostale dve ~a{e
f) Staviti gran~icu filadendrona u dve ozna~ene ~a{e da se potopi
presek i deo lista

l
l
l
l
l

g) Stqviti gran~icu begonije na isti na~in u obe ~a{e

h) Postaviti sve ~a{e na bezbedno mesto sa dnevnom
svetlo{}u
i) Na svaka dva dana proveriti da li su biljke u te~nosti
(eventualno doliti)
j) Posle jedne nedelje uporediti pu{teno korenje sve
~etiri biljke
k) Posle 2 nedelje uporediti du`inu pu{tenog korenja

l
l
l

Zaklju~ci :
Br`e napreduju biljke u destilovanoj vodi, kisela
voda kao i kisela ki{a o{tc}uje biljku i usporava ili
zaustavlja njen rast

8) Moc upijanja (prihvatnost) jezera, bare i potoka

l

l
l
l
l
l
l
l

Posmatrati efekat kre~njaka na kiselost vode. Neka

podru~ja, dna jezera ili tla, imaju dosta kre~njaka {to
poma`e u neutalizaciji efekata kisele ki{e. Nekada se
drobljeni krecnjak dodaje tlu ili vodi za neutralizaciju, dok
se ne otkloni uzrok kiselosti.
Material:
Lakmus papir ili ba{tenski kit
Destiloana voda
^a{e i ka{I~ice
~a{e drobljenog kre~njaka
dve {iroke posude (~inije)
plasti~na kesa

l
l
l
l
l
l
l
l
l
l
l

Uputstvo:
a) Ozna~iti jednu posudu sir}e, drugu sir}e+kre~njak
b) Sipati ~a{e drobljenog kre~njaka u jednu posudu
c) Sipati po 1 ka{I~icu sir}eta u 2 ~a{e sa destilovanom
vodom i izmeriti pH (4)
d) Sipati jednu ~a{u vode sa sir}etom preko kre~njaka u
posudu i izme{ati, izmeriti pH
e) Sipati ~a{u vode sa sir}etom u drugu posudu
f) Pokriti posude plasti~nom kesom da ne isparavaju
g) Svaki dan za 6 dana prome{ati ka{I~icom posude i
nakon 4 sata, po{to se kre~njak slegne, izmeriti pH
Zaklju~ci:
Rastvor u posudi sa kre~njakom postaje manje kiseo,
sa pH od 4 dolazi do 6, onaj drugi se ne menja
Zdrobljeni kre~njak upija kiselinu

9) Uicaj kiseline na metal

Kiselina postepeno nagriza metal.

l
l
l
l
l
l
l
l

Material:
Lakmus papir ili ba{tenski kit
Dve male staklene ~a{e
Bakarni nov~i}i
Sir}e,
Destilovana voda
Plasti~na kesa

l
l
l
l
l
l
l

Uputstvo:
a) Oza~iti jednu c~s{ sa voda, drugu sa sir}e
b) Staviti po jedan nov~i} u svaku ~a{u
c) Preliti nov~I} vodom i sir}etom, odrediti im pH
d) Prekiti ~a{e plasti~nim kesama da ne isparavaju
e) Odlo`iti ~a{e 5 dana na suvo mesto
f) Posle 5 dana posmatrati promene

l
l
l
l
l

Zaklju~ci :
U ~a{i sa vodom nije do{lo ni do kakvih
promena
Sadr`aj ~a{e sa kiselinom postao je plavkastozelen, od rastvaranja bakra

EFEKAT STAKLENE BA[TE

l Efekat

staklene ba{te je prirodno prisutan proces

kojim se zagreva Zemljina povr{ina i atmosfera.
l Rezultat je ~injenice da pojedini gasovi, CO2,
vodena para, CH4, apsorbuju dugotalasno zra~enje
sa Zemljine povr{ine.
l Bez ovog efekta temperatura na Zemlji bila bi oko
30 oC ni`a i `ivot verovatno ne bi postojao.

l
l
l
l

26 % Sun~evog zra~enja se reflektuje od oblaka

nazad u svemir
19 % energije apsorbuju oblaci, gasovi i ~estice
4 % se reflektuje sa povr{ine Zemlje u svemir
51 % sti`e na Zemlju i rasporedjuje se na:
- zagrevanje okoline
- otopljavanje snega i leda
- isparavanje vode
- fotosintezu
Zagrevanje tla Sun~evom energijom uzrokuje da se ono pona{a kao
izvor toplotnog IC zra~enja. Samo mala koli~ina ovog zra~enja
odlazi u svemir, a najve}i deo apsorbuju tzv. gasovi staklene ba{te
u atmosferi. Pobudjeni gasovi reemituju ovo zra~enje i 90 % se
ponovo vra}a na Zemlju gde se ponovo apsorbuje i proces traje sve
dok ima ovog dugotalasnog zra~enja.

l Koli~ina

toplote dodata atmosferi odredjena je

koncentracijom gasova staklene ba{te.
l Koncentracije svih gasova staklene ba{te su
pove}ane od industrijske revolucije.
l Numeri~ko modeliranje efekta ukazuje da
pove}anje CO2 mo`e izazvati porast srednje
globalne temperature za 1-3 %.
l Problem

u prora~unima predstavlja uloga vodene

pare, koja ovaj efekat moze da umanji.

Gasovi staklene ba{te:

-

CO2
CFC
CH4
N2O

uticaj: 55 %
25 %
15 %
5%

Porast uticaja gasova staklene ba{te na

atmosferu; deo grafika posle 2000. Godine
prikazuje alternativni scenario ako se
ispo{tuje smanjenje emisije CO2.

Koncentracija CO2 u ppm. Periodi~ni ciklusi

su sezonske varijacije usled apsorpcije biljaka

Uticaji efekta staklene ba{te na:

l Globalnu

temperaturu atmosfere
l Topljenje ledenog pokriva~a
l Porast nivoa mora
l Uticaj na biljni i `ivotinjski svet (polarni
svet, {ume, ptice,)
l Uticaj na zdravlje ljudi

Tokom poslednjih 160.000 godina uslovi na

Zemlji su se menjali. Smenjivala su se ledeni i
topli periodi. Smatra se da su promene posledice
promene Zemljine orbite, Sun~evih erupcija i
velikih vulkanskih erupcija. Promene su se kretale
u intervalu do 10 oC.

Analiza zarobljenog vazduha u ledenoj kori

Antarktika pokazuje da su koncentracije CO2 i
CH4 blisko povezane sa lokalnom temperaturom u
poslednjih 160.000 godina.

l
l
l

Globalna temperatura na povr{ini Zemlje raste.

U poslednjih 100 godina porasla je za 0,45-0,6 oC.
Najvi{e se zagreva severna hemisfera i to u
poslednjih 25 godina.

Topljenje ledenog pokriva~a i porast nivoa

mora
l

l
l

Led na polovima pokriva 10 % kopna i sadr`i 77% zaliha

slatke vode. Prose~na debljina je 2100m. Vi{e ga ima na
Antarktiku.
Ako bi se sav led otopio nivo mora bi porastao za oko 80
m.
Zagrevanje od 2-3 oC zapo~elo bi topljenje na severnom
polu. Potpuno topljenje leda na Arktiku pove}alo bi nivo
mora za 6 m. Antarktik je hladniji i ove promene
temperature ne bi izazvale topljenje leda na njemu.

l
l

Led se na severnoj hemisferi postepeno topi. U poslednjih

35 godina stanjio se za 42%. Nivo mora kod Aljaske i
Kanade raste 0,15-0,30 mm godi{nje.
Od 150 gle~era u 1850. godini na Aljasci i u Kanadi,
danas ih ima oko 50.
Merenja pokazuju da je u poslednjem veku nivo mora
porastao u proseku za 15-20 cm. U geolo{koj istoriji
promene su bile po nekoliko desetina metara.
Prora~uni predvidjaju da }e nivo mora porasti do 2050.
godine za 15, a do 2100. godine za 34 cm, samo usled
efekta staklene ba{te.

Uticaj promena na ekosisteme

l Satelitski

snimci pokazuju da se povr{ina

sne`nog pokriva~a severne hemisfere
smanjila za 10 % od 1960. godine. To uti~e
na biljni i `ivotinjski svet ovih oblasti.
l - Porast temperature za oko 2 oC pomerio
bi granice stani{ta {uma na severnoj
polulopti za oko 300 km na sever.

Akcije za ubla`avanje globalnog zagrevanja

KJOTO PROTOKOL
l
l
l
l
l
l
l
l
l
l
l

Najve}i svetski proizvodja~i CO2 su:

1. SAD
2.Kina
3. Rusija
4. Japan
5. Indija
6. Nema~ka
7. V. Britanija
8. Kanada
9. J. Koreja i
10. Ukrajina

Aktivnosti UN na globalnoj za{titi

`ivotne sredine
l [tokholmska

konferencija UN 1972
l Be~ka konvencija 1985
l Montreal 1987
l Rio de @aneiro 1992
l Berlin 1995
l Kjoto, Japan 1997.

KJOTO PROTOKOL
l Razvijene

zemlje, najve}i proizvodja~i CO2

obavezane su da smanje emisiju gasova
staklene ba{te na pojedina~no propisani
nivo do 2010. godine.
l Obavezane su i zemlje u razvoju da
ograni~e emisiju.

Obaveze SAD po Kjoto protokolu

l Nke

razvijene zemlje imaju prostora i za

pove}anje emisije,

l Medjutim,

neke zemlje, u prvom redu SAD

jo{ nisu ratifikovale Kjoto protokol. Protive
se neobavezuju}em odnosu prema
zemljama u razvoju.

l Ipak

SAD ozbiljno rade na smanjenju

emisije svih gasova staklene ba{te, {to se
vidi u izve{tajima EPA.

O{te}enje ozonskog omota~a

OZONSKE RUPE
l
l
l
l
l
l
l

Ozon je molekul O3, a naziv poti~e iz gr~kog

jezika i zna~i miri{ljav.
Na Zemljinoj povr{ini, u troposferi, je otrovan i
o{te}uje plu}a, kao i biljna tkiva (lo{ ozon).
U stratosferi ( na visini od oko 24 km) formira
omota~ koji {titi povr{inu Zemlje od UV-B
(280-320 nm) zra~enja Sunca (dobar ozon).
Ima ga, svedeno na normalne uslove, oko 3 cm.
Njegova koli~ina se izra`ava u Dobsonima
(1 DU = 0,01 mm debljine sloja na normalnim
uslovima)

Formiranje i razgradnja ozona

l
l

O2 + hv -- O + O
O + O2 -- O3

O3 + hv -- O2 + O
O + O2 -- O3

O + O3 O2 + O2

Prvu teoriju o ozonu dao je Chapman 1930. godine.

Medjutim, stanje nije odgovaralo predvidjanju. Tek
uvodjenje CFC jedinjenja objasnilo je sada{nje stanje

Podela UV zra~enja i njegove karakteristike

Supstance koje najvi{e o{te}uju ozonski omota~

Proizvodja~i i proizvodi koji o{te}uju ozonski omota~

Mehanizmi razgradnje ozona

l

CFC + hv(UV, 260 nm) Cl + FC

Cl + O3 ClO + O2
ClO + O3 2O2 + Cl

l
l

Hlor se pona{a kao katalizator. Jedan atom Cl mo`e da

razori 100.000 molekula ozona!

Mehanizam za uklanjanje hlora iz stratosfere je

formiranjem hlorovodonika sa vodenom parom.

Ozon razgradjuju i oksidi azota NO i N2O.

O{te}enje ozonskog omota~a je najvi{e izra`eno na

polovima (posebno ju`nom), uz dejstvo polarnih
vrtloga i polarnih oblaka bogatih hlorovodoni~nom
kiselinom i hlor-nitratom

Najve}a o{te}enja se javljaju u prole}e i jesen.

1987. godine, iznad Antarktika na 80o JG[
smanjenje ozonskog omota~a iznosilo je 50%.

l Posledice:
l-

Izaziva rak ko`e (smanjenje za 1% izaziva

~etvorostruko pove}anje broja obolelih)
l - Oboljenje o~iju kataraktu o~nih so~iva
l - Slabljenje imunolo{kog sistema organizma
l - Smanjenje prinosa `itarica
l - O{te}enje plasti~nih materijala
l - Pove}anje efekta staklene ba{te,

Re{enja:
l - Smanjenje emisije {tetnih gasova
l

- Zamena reaktivnih supstanci manje reaktivnim

(CFC-11 i 12 mogu se uspe{no zamenjivati
izobutanom, propanbutanom, N-butanom, CFC-22
NCFC-123, CFC-134A, mada se proizvodnja
poskupljuje za 1-3 puta).

Aktivnosti na smanjenju efekta

l
l

l
l

Be~ka konvencija 1985. godine

Montrealski protokol 1987. godine
- Smanjenje upotrebe CFC i halona, za 35 % do
2004., za 65 % do 2010., za 99.5 % do 2020 i do
potpunog ukidanja 2030. godine
- Uvodjenje sankcija zemljama proizvodja~ima
- Zabrana uvoza takvih proizvoda