Gliste se mogu hraniti i organskim otpacima koji su fermentirali (prevreli i raspali se)

u taspadaju: fekalije domaih ivotinja, organski otpaci iz kuhinja i kantina, otpaci iz

prehranbeneindustrije, otpaci voa i povra, slame i lia, piljevina i strugotina,
papir, karton i, premaiskustvima razvijenih zemalja - Japana SAD i dr., ak i
kanalizacionim muljem

Gnoj od peradi Vrlo visok postotak proteina opasan je prilikom uzgoja glista, te se
unos gnojiva bez prethodnog sazrijevanja ne preporua u direktnoj prehrani.
Potreban je vrlo dug period sazrijevanja gnojiva i mijeanje sa ostalim materijalima.
Najbolji rezultati postiu se mjeanjem 10 % gnoja peradi i 90 % udjela ostalih vrsta
materijala. Rezultat je visoka prehrambena vrijednost hrane koja se koristi u
prehrani glista.

Zeiji gnoj mogue je direktno postaviti leglo glista ispod kaveza sa zeevima tako
da nema potrebe za nikakvim fizikim radnjama prilikom prehrane glista. Jedina
stvar na koju trebamo obratiti panju je kiselost tj. PH vrijednost podloge. Zeiji
izmet bi trebalo isprati sa vodom prije dodavanja u prehranu glista,da se neutralizira
alkalnost urina, dok se kao i kod ostalih vrsta izmeta kvaliteta gnoja poboljava
razgradnjom. Zeiji gnoj ima vrlo visoku prehrambenu vrijednost u prehrani glista.

Svi ovi materijali trebaju biti usitnjeni kako bi ih gliste mogle normalno preraditi.

http://www.cistoca-split.hr/Edukacija/OrganskiotpadKompost/tabid/79/Default.aspx
Kompostirati se moe sve to potjee iz prirode i to preradom nije izgubilo prirodne
osobine. Meutim, i tu postoje iznimke. Naime, neki se prirodni otpaci mogu bez
problema kompostirati, drugi su manje poeljni, a ima i takvih kojima na
kompostitu u vrtu uope nije mjesto.

KOMPOSTIRATI SE SMIJU:

otpaci iz vrta: pokoena trava, lie, uvelo cvijee, korov, -stara zemlja iz -lonaca za
cvijee, usitnjeno granje,
kuhinjski otpaci: sirovi ostaci povra, kora krumpira, ostaci -voa, kore agruma
(usitnjene), talog kave, ostaci aja, ljuske -jaja,
ostalo: ivotinjska dlaka, perje, male koliine papira, pepeo -drvenog ugljena ili drva,
neki organski otpaci teko se razgrauju pa se na -kompostite ne preporuuje
stavljati velike koliine takvih -otpadaka. Tu spadaju: epovi od pluta, ljuske oraha,
eeri, -kosti .....
KOMPOSTIRATI SE NE SMIJU:

otpaci iz vrta: osjemenjeni korovi, lie oraha, bolesne biljke,

kuhinjski otpaci: otpaci kuhanih jela (privlae takore), meso, -kosti...
ostalo: velike koliine novinskog papira, asopisa u boji, -pelene, psei i -maji izmet,
izmet openito, ostaci duhana, -sadraj vreica iz usisivaa, -pepeo kamenog i
smeeg -ugljena te ugljena za gril (zbog sadraja tekih metala)...
Na kompostite nikako ne smijemo stavljati otpatke koji sadre -kemikalije, -npr.
stare lijekove, ulja, plastinu ambalau, -bojano-i impregnirano drvo, stiropor..

Materijal prikladan za kompost

Biorazgradivi otpad
Talog od kafe
Kokosova ljuska
Zeleni otpad
Ljudske izluevine (humanure )
Biljne plesni
Gnojivo

Kompost od gljiva
Oguljeno drvo
Ljuska od jajeta
Braon otpad
Povre
Voe

SEST KORAKA DO KOMPOSTA

Sav materijal usitnimo (priblino na veliinu palca) kako bi se lake razgradio.
U jednakom omjeru pomijeamo biootpad bogat duikom (bre se razgrauje i
osigurava vlagu) i biootpad bogatugljikom (sporije se razgrauje i osigurava
prozranost).
Materijal stavimo na hrpu koju moemo i dodatno ograditi icom, drvetom ili ciglom
(na dno hrpe poeljno je staviti sloj granja da se osigura prozraivanje!). Kompostnu
hrpu zatitimo od prejakog sunca i oborina (npr. nadstrenicom ili slamom
izbjegavati pokrivanje plastinim vreama!).
Hrpu povremeno (bar jedanput mjeseno) preokrenimo kako bi osigurali
prozraivanje i nikad ju ne zbijati zrak je neophodan za rast i razvoj organizama u
kompostu i sprjeava pojavu neugodnih mirisa.

Provjeravajmo vlanost tzv.metodom knedle. Uzeti aku kompostnog materijala

i lagano ga stisnuti. Ako iz ake curi tekuina, previe je vode. Ako se u stisnutoj aci
ne osjea vlanost voda nedostaje. Kada materijal u aci ostaje zbijen u grudi,
vlanost je primjerena.
Kad kompost postaje rastresit, tamne boje i poprimi specifian miris umske
zemlje, umijeamo ga u zemlju svog vrtnog ili kunog bilja (otprilike nakon 9
mjeseci).
Kompostite uredimo sami

...ili nabavimo posudu u vrtnim centrima i slinim prodajnim mjestima.

Kompostirati je jednostavno ukoliko se pridravate nekoliko osnovnih
pravila. Ipak, zapaanjem i praksom ete najbolje uvidjeti to je
djelotvorno u vaem sluaju. Za daljnje informacije kontaktirajte ODRAZ.

Iz kuhinja, bati, njiva i vonjaka ne treba nita bacati. Sve moe da se iskoristi za
proizvodnju organske materije. Nakon to se u jesen pokupe plodovi, ostaci
ostavljeni na lejama, kao i i lie, razgradie se pre ili kasnije sami kao deo
neprekidnog ciklusa izmene materije u prirodi. Kada u bati napravimo kompostite,
proces prirodnog razgraivanja e se samo ubrzati kako bi organska materija bila
spremna ve za narednu sadnju povra.
Priprema materijala za kompostiranje
U materijal se moe staviti sve to je organskog porekla iz kue i bate.

Za pripremu komposta moe se koristiti:

kuhinjski otpad, to sitnije iseen,
delovi povra, sitne granice, delovi vinove loze, delovi cvea, lekovitog bilja, bez
semena, naravno,
lie,
treset, izmet od kokoaka, zeeva, golubova,
papir i karton, kuna praina,
trava bez semena,
drveni pepeo, perje od ivine, slama, samleveni gaeni kre, ostaci od pamuka I
vune, krvno I kotano brano, kameno brano itd.
Mesto za kompost treba da je zaklonjeno od pogleda, ali ne i gurnuto negde u
zapeak gde teko moe da se prie kolicima i alatom. Kompostu je potrebna
toplota, zatita od jakih vetrova, kao i jakog sunca. Kompostite treba da bude blizu
kuhinje kako bi lako do njega donosilii kuhinjske otpatke i blizu bate, ili u jednom
njenom delu, kako bi se lako i brzo kompost razvozio do leja.
Zemljite na mestu koje je odreeno za kompost prekopati ili ukloniti povrinski sloj
do 10 cm dubine. Ukoliko je zemljite sabijeno, staviti pesak, a preko njega usitnjene
grane koje e predstavljati sloj za drenau. Preko grana poeljno je sipati kofu
poluzrelog komposta ili stajnjaka.
Sve grube delove biljaka poeljno je usitniti, krupni komadi se ne razlau nego trule.
Lie, po mogunosti od razliitog drvea, najprije treba dobro izmeati i dodati mu
malo zelenila (pokoene trave, koprive i slino). Dobijena masa se slae na sitno
naseene granice. Kada gomila dostigne visinu 30 cm, posuti tanki sloj zemlje
(toliko da pokrije lie) i sipati aku krea. Dobro je pre toga zemlji dodati malo
stajskog ubriva koje e inicirati razgradnju i postuiti kao mamac za gliste. Za
aktiviranje i ubrzavanje procesa kompostiranja mogu se koristiti biljni ajevi, kao i
specijalne meavine. Zatim se slae sledei sloj lia od 30 cm i sve se ponavlja dok
se ne dostigne visina od najvie 1,5 m. Kompostna hrpa se na kraju dobro natopi
vodom i ostavi do prolea. Moe se pokriti ter-papirom ili najlonskom folijom.
U prolee, kada visina gomile padne na treinu, gomilu treba prelopatati. Time se
postie provetrenost komposta, to je vano u ovoj fazi razgradnje. Mesec-dva posle
toga, u zavisnosti od vremenskih uslova, nastaje odlina i hranljiva humusna zemlja.
Kompost treba povrinskim prekopavanjem pomeati sa zemljom sa leja ili
upotrebiti za muliranje-nastiranje.
Lociranje kompostera

 Idealno mesto za komposter je da se postavi na osunano mesto na zemljanom

postolju, da bi se
omoguila slobodna drenaa tenosti i ulaz kompostnih mikroorganizama koji e
ubrzati proces
kompostiranja
Nije dobro da se komposter postavi u blizini velikog drvea
Treba da bude lako dostupan, da bi mogla da se vri manipulacija .
Potrebo je samo 10 minuta vaeg angaovanja nedeljno, da bi se va otpad
transformisao u vredan
material. Prirodni organizmi vre posao za vas, a njima su potrebni samo vazduh,
voda i organska materija
koje oni meaju i oslobaaju hranljive materije .
Bakterije i gljive vare materjal iI oslobaaju toplotu pri razgradnji
Crvii recikliraju organski materijal
Insekti omoguuju dotok vazduha i meaju materiju.
Kako da sagradite komposter
A. Potrebne su drvene daske da sagradite etvrtasti okvir stranica 75 cm-1m,
visine do 1 m. Otpadne
daske predstavljaju idealan materijal
B. Upotrebite krae daske za vertikalne strane, postavite bone daske sa razmacima
ne veim od
2cm; .
C. Spojite daske da biste formirali kutiju.
D. Preko kutije postavite drveni poklopac, moe i pare starog tepiha
Najednostavniji tip kompostera se moe napraviti od iane mree ograene
kartonom i prekrivene ilimom,
tepihom ili sl., da bi se spreio prodor vode od padavina
ta se stavlja u komposter

Kompost napravljen od vaeg kunog i batenskog otpada je idealan nutrijent za

zemljite.
Kako poeti
Poseban kontejner nije neophodan element da bi se sprovelo kompostiranje, iako
poboljava kvalitet I
odrava mikrouslove za stvaranje komposta .
1. Postaviti sloj braon materijala i punu aku zemlje u komposter. Poeti sa tankim
slojem ivotinjskog
ubriva ili kuhinjskim otpacima, da se izazove migracija crva iz zemljita da bi
proces zapoeo.
2. Postaviti slojeve zelenog iI braon materijala u komposter . Korisno je da se doda
sloj sirovih
materijala, kao to su granice, seeno cvee, u cilju obezbeenja dobre ventilacije i
drenae .
3. Uvek je potrebno prekriti kuhinjski otpad braon otpadom . Uvek je dobro da se
ostavi sa strane u
kesama neka rezerva braon materijala, kao to je opalo lie, za prekrivanje .
4. Kompost pokriti i dodavati vodu samo ako je potrebno. Proveravati da gomila ima
dovoljno vlanosti
ako je pokrivena ponjavom.
5. Velike koliine koje su odjednom dodate razgradie se bre nego male koliine
koje se dodaju u vie
navrata. Kada gomila dostigne visinu od 1m, okretati gomilu svake dve nedelje to
predstavlja brzotoplo kompostiranje, ili jednostavno probuiti nekoliko rupa u centru
gomile to je sporo-hladno
kompostiranje
6. Kompost je gotov kada postane tamno braon boje ili crne i mirie slatkasto i na
zemlju .
Zelene materije su svee, azotom bogate organske materije . Zelene materije
obezbeuju azot,
vlagu i hranu za ive organizme koji transformiu organsku materiju u kompost, a to
su otpaci od

voa i povra, otpaci od trave, batenski otpad, ivotinjski otpad, vreice od aja,
rezanci, hleb Braon materije su suvi adsorbenti i vlakna, bogati ugljenikom organski
materijali. Braon materije
obezbeuju potrebne koliine ugljenika za organizme, adsorbuju vlagu I potpomau
poveanje
koliine vazduha u gomili . Lie, slama, strugotine, opiljci drveta, salvete, papirni
pekiri, kartoni od
jaja
ta nije za kompostiranje: Meso, riba, koske, masnoe, ulja, cela jaja, otpaci od
ivotinja - kunih
ljubimaca .
Metode kompostiranja