7.

11 pojave pri prostiranju talasa

111

7.11.5 Interferencija svetlosti na tankom prozranom klinu

Svetlost talasne duine 0 pada normalno u odnosu na donju povrinu klina malog nagibnog
ugla (vidi sl.7.25). Klin je napravljen od materijala apsolutnog indeksa prelamanja n i nalazi
se u vazduhu. Usled interferencije na gornjoj povrini klina e se pojaviti naizmenino
rasporeene svetle i tamne pruge.

B
A
1

dA

dB

A
1

Slika 7.25 Interferencija na klinu

Posmatraemo konstruktivnu interferenciju u takama A i B , tako da je u taki A konstruktivna

interferencija reda z , a u taki B reda z + 1 .
U taki A talas 1 deli se na reflektovani talas 1 i transmitovani, koji nakon refleksije od donje
povrine stie kao talas 1 do take A i interferenira sa talasom 1 . Fazna razlika ova dva talasa
je:
2
A =
2n d A .
(7.188)

Do fazne razlike dolazi nakon razdvajanja talasa Talas 1 nakon razdvajanja pree geometrijski
put 2 d A do ponovnog spajanja, a talas 1 poto se odbija od sredine koja ima vei apsolutni
indeks prelamanja ima negativnu vrednost amplitude to odgovara promeni faze za
( sin ( + ) = sin ).
Kako se taka A nalazi u oblasti konstruktivne interferencije (svetla pruga) iz (7.174) sledi da
je a = 2 z , tako da se relacija (7.188) svodi na:

0 .

(7.189)

2n d B ,

(7.190)

d A = (2 z + 1)
Za taku B imamo da je:
B =

4n

i poto je u njoj sledei interferencioni maksimum:

B = 2( z + 1) .

(7.191)

Iz (7.190) i (7.191 ) dobijamo:

d B = (2 z + 3)

0 .

4n

(7.192)

Na osnovu (7.189) i (7.192) imamo:

d B d A = 0 2n .

(7.193)

Ako je rastojanje izmeu dve najblie svetle pruge L (a to je i rastojanje izmeu dve najblie
tamne pruge) onda je:
(7.194)
d B d A = L sin .

112

7 TALASNO KRETANJE

Kako je mali ugao sin . Uzimajui u obzir navedenu aproksimaciju, (7.193) i (7.194)
dobijamo

L=

0 .
2n

(7.195)

Pri reavanju problema esto se umesto rastojanja L daje veliina N =

broj pruga
. Tada L
jedinici duine

(izraeno u datoj jedinici duine) dobijamo iz relacije L = 1 / N .

7.11.6 Njutnovi prstenovi

Analiziraemo sluaj interferencije na donjoj (zakrivljenoj) povrini konveksnog soiva,

poluprenika krivine R , koje nalee na planparalelnu ploicu (vidi sliku 7.26 ). Smatraemo da
je prostor izmeu soiva i ploice ispunjen vazduhom. Usled interferencije javie se
interferenciona slika koja se sastoji od naizmenino rasporeenih tamnih i svetlih prstenova, ako
gledamo u pravcu normalnom na panparalelnu ploicu.
U taki A , koja se nalazi na visini d u odnosu na
gornju povrinu planparalelne ploice, dolazi do
razdvajanja incidentnog talasa 1 na reflektovani 1 i
transmitovani koji se nakon refleksije od gornje
povrine planparalelne ploice kree ka taki A kao
talas 1 .
Nakon razdvajanja talas 1 se odbija od optiki ree
sredine (manjeg indeksa prelamanja), a talas 1 pree
put duine d , odbije se od optiki gue sredine i
ponovo pree put duine d . Njihova fazna razlika je

0
1

R
1
A

r
1

SLika 7.26 Njutnovi prstenovi

= k 2d + =

4d

2d + =
+ 1 .
0
0

(7.196)

Iz geometrije problema nalazimo da je :

d d 2
= 2 Rd d = R 2 .
R R

(7.197)

Kako je konveksno soivo velikog poluprenika to je R >> d

d
d
d
<< 1 << .
R
R
R

r = R (R d )
2

Uzimajui to u obzir relacija (7.197) svodi se na:

2
2
r R 2 d R = 2 Rd .

(7.198)

Ako se u taki A deava konstruktivna interferencija (oblast svetlog prstena u interferencionoj

slici) tada iz (7.174) i (7.196) dobijamo:
d sp = (2 z 1)

0 .

4
Iz (7.198) i (7.199) dobijamo izraz za poluprenik svetlog prstena:
r svz =

(2 z 1) R 0 ,
2

zN.

(7.199)

(7.200)

Ako se u taki A deava destruktivna interferencija (oblast tamnog prstena u interferencionoj

slici) tada iz (7.179) i (7.196) dobijamo:

7.11 Pojave pri prostiranju talasa

d tp = z

0 .
2

113
(7.201)

Iz (7.198) i (7.201) dobijamo izraz za poluprenik svetlog prstena:

r tz =

zR 0 ,

zN.

(7.202)

Za z = 1 dobijamo da je r sv1 = R 0 2 i r t1 = R 0 , to znai da u interferencionoj slici prvo

nailazimo na svetao prsten pa na taman. Oblast do prvog svetlog prstena bie taman krug.
7.11.7 Difrakcija
Deava se pri prostiranju svih vrsta talasa kada naiu na prepreke (ili nehomogenosti) ije su
dimenzije reda veliine talasne duine datog talasa. Pri prolasku talasa pored ovih prepreka
dolazi do menjanja oblika talasnog fronta (kod svetlosnih talasa kaemo da svetlost skree u
oblast geometrijske senke).
Ova pojava se objanjava Hajgens-Frenelovim (H-F) principom. Frenel je dopunio Hajgensov
princip tako to je uveo pretpostavku da su sekundarni talasi koherentni i time podleu
interferenciji. Dakle, difrakcija nije nita drugo do interferencija velikog broja koherentnih talasa
koji potiu iz sekundarnih izvora.
Da bi objasnili H-F princip posmatrajmo deo talasnog fronta povrine S i potraimo njegov
doprinos, kao izvora sekundarnih talasa, rezultujeem talasu u proizvoljno izabranoj taki P
(vidi sliku 7.27).
Pretpostavimo da su sekundarni talasi sferni i napiimo
j-nu elementarnog sekundarnog sfernog talasa koji
potie od elementarne povrine dS S i koji je doao
r
P
do take P :
A
dS
.
(7.203)
dP = sin (t kr )
r
S
dS
Ukupan doprinos povrine S rezultujuem talasu u
taki P je:
S
A
P = d = sin (t kr ) dS , (7.204)
S
S Sr
Slika 7.27 Uz objanjenje Hajgens-Frenelovog principa
gde f-ja moe biti pomereaj delia sredine ako su u pitanju mehaniki talasi ili perturbacija
elektrinog polja ako su u pitanju EMT. Izraz u (7.204) predstavlja matematiku formulaciju H-F
principa.
7.11.7.1 Difrakcija svetlosti na izdvojenom prorezu
Paralelen snop monohromatske svetlosti, talasne duine , pada na neprozranu pregradu koja
sadri uzan prorez irine a (vidi sliku 7.28). Svetlost prolazi kroz prorez i dolazi do udaljenog
ekrana na kome uoavamo difrakcionu sliku proreza. Naime umesto jednog lika proreza, to bi
bio sluaj da nema difrakcije, uoavamo vie simetrino rasporeenih likova oko centralnog
najsjanijeg. Idui od centralnog lika, na gore i na dole, svaki sledei lik je sve slabije osvetljen.
Prorez delimo na beskonano mnogo zona debljine dy koje predstavljaju izvore sekundarnih
koherentnih talasa cilindrinog talasnog fronta (zbog geometrije problema). Uoimo jednu zonu
na rastojanju y od sredine proreza. Sekundarni talas koji od nje stie u taku P je:
d p =

A
sin (t kr )dy .
a r

Na osnovu H-F principa rezultujui talasa u taki P je:

(7.205)

114

7 TALASNO KRETANJE
A
sin (t kr )dy .
a 2 a r
a 2

P =

y
a
2

r
r0

y + dy
y

a
2

Slika 7.28 Difrakcija na uzanom prorezu

normala

(7.206)
U izrazu u (7.206) figuriu dve
promenljive y i r . Da bi reili
P
integral potrebno je nai vezu
izmeu njih. Ako je D >> d , tada je
rastojanje od centra proreza do
mesta preseka normale, povuene iz
uoene zone na pravac r 0 , sa
pravcem r 0 jednako razlici r 0 r .
Sa slike 7.28b ta razlika je:
r 0 r = y sin , (7.207)
gde su r 0 i rastojanje take P od
centra proreza i ugao pod kojim se
taka P vidi iz centra proreza u
odnosu na simetralu koja prolazi
kroz centar proreza, respektivno.
Kako je:
D
,
(7.208)
r0 =
cos
iz (7.207) i (7.208) dobijamo:

r=

r0 r

Slika 7.28b Uz objanjenje difrakcije

D
y sin . (7.209)
cos

Da bi pojednostavili reavanje
integrala
primeniemo
izvesne
aproksimacije. Kako je D >> a i
ugao veoma mali moemo u
imeniocu podintegralne f-je za r
uzeti da je r D .

Ovo moemo uraditi iz razloga to je za male uglove cos 1 i zato to je y sin

a
<< D . U
2

argumentu sinusa podintegralne f-je promenljivu r zamenjujemo izrazom iz (6.207).

P =

A a2
sin (t k r 0 + k sin y )dy .
a D a 2

(7.210)

Pri reavanju treba imati u vidu da ugao ne zavisi od y , jer je taka P fiksna.Kao to vidimo
problem smo znaajno pojednostavili i treba reiti tablini integral sinusne f-je.
P =

A
1

a D ka sin

ka
ka

cos t k r 0 2 sin cos t k r 0 + 2 sin .

(7.211)

Nakon proste trigonometrijske manipulacije ( cos( ) cos( + ) = 2 sin sin ) dobijamo:

7.11 Pojave pri prostiranju talasa

P =

115

A
1
ka

sin sin sin (t k r 0 ) .

a D ka sin 2

(7.212)

Poto u izrazu za talas sve ono to nije vremenski zavisno predstavlja njegovu amplitudu,
amplituda rezultujueg talasa u taki P je:
A
1
ka

sin sin .

ka
D

sin 2
2

A =

(7.213)

Ako se izabrana taka P nalazi na simetrali koja prolazi kroz centar otvora, odnosno za = 0 :

A =

A
D

lim

sin

A
a D

ka
sin .
2

(7.214)

Iz (7.213) i (7.214) dobijamo:

ka

sin sin
2
.
(7.215)
A = A0
ka
sin
2
Kako je intenzitet talasa proporcionalan kvadratu amplitude, to je intenzitet talasa u taki P :
ka

sin 2 sin
2
.
I = I 0
2
ka

sin
2

(7.216)

Minimalni intenzitet se dobija kada je izraz u brojiocu (7.216) jednak nuli, odnosno kada je:
ka
sin = z , z Z .
2

(7.217)

Na osnovu (7.217) nalazimo da su poloaji taaka na ekranu koje su minimalno osvetljene

odreeni uglovima:
sin z = z

(7.218)

Kako ugao raste, (0, 2 ) izraz u imeniocu ima sve vee vrednosti, a to znai da i
maksimalne vrednosti amplitude opadaju (vidi sliku 7.29 ).
I
I0

sin

Slika 7.29 Raspodela intenziteta rezultujueg talasa pri difrakciji na uzanom prorezu

116

7 TALASNO KRETANJE

irinu centralnog lika (centralnog difrakcionog maksimuma), koja predstavlja meru difracije,
moemo odrediti preko poloaja minimuma I reda ( z = 1 ). Uglovi pod kojima se vide prvi
minumumi su odreeni u (7.218):
z =1

sin 1 = .
(7.219)
a
1
Y
1
Y
(7.220)
tg 1 = ,
D
D
z = 1
gde je Y poluirina centralnog lika.
Za male uglove 1 : tg 1 sin 1
tako da iz (7.219) i (7.220) dobijamo da je irina centralnog lika
2Y = 2 D

.
(7.221)
a
Graninu vrednost talasne duine, pri kojoj moe doi do difrakcije, dobijamo iz (7.221)
2
a
stavljajui da je 2Y = a i ona iznosi
.
D
7.11.7.2 Difrakcija svetlosti na krunom otvoru
Kada umesto uzanog proreza na sl. 6.28a imamo kruni otvor prenika a , otvor delimo na
elementarne krune zone koje predstavljaju izvore elementarnih sfernih talasa. U difrakcionoj
slici imaemo centralni lik krunog otvora oko koga se naizmenino smenjuju tamni i svetli
prstenovi. Analiza rezultujueg talasa je znatno sloenija nego u prethodnom sluaju i koristi
specijalne f-je koje studenti ne izuavaju na I godini studija. Iz tog razloga neemo je ni
sprovesti. Reavanje problema kazuje nam da se prvi tamni prsten vidi pod uglom u odnosu na
simetralu koja prolazi kroz centar otvora
sin 1 = 1,22

.
(7.222)
a
Skoro celokupna energija upadnog talasa je rasporeena u oblasti izmeu prva dva maksimuma i
iz tog razloga distribucija energije u ostalim pravcima moe se zanemariti.
7.11.7.3 Difrakciona reetka
Difrakcionu reetku ini sistem od N proreza koji se nalaze du jednog pravca na meusobnom
rastojanju d (vidi sl. 6.30). Paralelni zraci nakon prolaska kroz reetku bivaju fokusirani
sabirnim soivom u ijoj se inoj ravni postavlja ekran na kome se dobija difrakciona slika.
Sa slike 7.30 uoavamo (na osnovu Talesove
teoreme) da je razlika puteva izmeu bilo koja dva
susedna zraka:

g = d sin .

(7.223)

Uglove pri kojima dolazi do konstruktivne

interferencije dobijamo iz uslova g = z , tako da
je :

g
2 g
3g
Slika 7.30 Difrakciona reetka

sin z = z

, zZ.
(7.224)
d
Raspodela intenziteta na difrakcionoj slici je
oblika:

7.11 Pojave pri prostiranju talasa

kd sin

sin 2 N
2

I = I 0
kd sin
sin 2

117

(7.225)

gde je I 0 intenzitet koji se uoava pri uglu = 0 .

Za difrakcionu reetku je karakteristino da se pored glavnih difrakcionih maksimuma, koji su
odreeni (7.224), javljaju i dopunski iji je broj odreen brojem proreza N . Broj dopunskih
maksimuma izmeu dva susedna glavna iznosi N 2 . Raspodela intenziteta u difrakcionoj slici
za reetku od N = 3 proreza prikazana je na sl. 7.31 .
U sluaju da poveavamo broj proreza:
- ne menjaju se poloaji glavnih difrakcionih maksimuma;
- glavni maksimumi se suavaju ,a njihov intenzitet se poveava ( I ~ N 2 );
- intenzitet dopunskih maksimuma opada.
Na osnovu navedenog zakljuujemo da difrakcionu sliku sa velikim brojem proreza ine uzani,
jako osvetljeni glavni maksimumi razdvojeni irokim, skoro potpuno tamnim oblastima.
I
I0

2 d

2 d

sin

Slika 7.31 Raspodela intenziteta na difrakcionoj slici reetke sa N = 3 proreza

7.11.7.4 Difrakcija X -zraka na kristalnoj reetki

Svaka optiki nehomogena sredina, u kojoj se nehomogenosti ponavljaju du tri ortogonalna
pravca,
je
prostorna
(trodimenzionalna ) difrakciona
reetka. Primer za to je kristalna
reetka, kod koje su atomi,

molekuli ili joni periodino

rasporoeni u prostoru, tj. nalaze
d
se u vorovima reetke. Rastojanje
izmeu vorova reetke je reda
g
g
veliine d ~ 1010 m tako da
kristalna
reetka
predstavlja
prirodnu difrakcionu reetku za
X -zrake
talasne
duine
10
~ 10 m , dok za npr. vidljivu
Slika 7.32 Difrakcija na kristalnoj reetki
~ 107 m predstavlja
svetlost
optiki homogenu sredinu.

118

7 TALASNO KRETANJE

Posmatramo dvodimenzionalnu kristalnu reetku, iji atomi lee u paralelnim ravnima koje se
nalaze na rastojanju d . Paralelan snop X -zraka pada pod uglom na kristalografske ravni
(vidi sliku 7.32). Razlika geometrijskih puteva dva X -zraka je:
2 g = 2d sin .

(7.226)

Refleksija X -zraka e se uoiti samo u pravcima konstruktivne interferencije koji zadovoljavaju

relaciju :
2 g = z , z N .

(7.227)

Iz (7.226) i (6.227) definiemo pravce pri kojima je refleksija uoljiva:

2d sin = z .

(7.228)

Relacija (7.228) poznata je kao Brag-Vulfova relacija.

7.11.8 Doplerov efekat
7.11.8.1 Doplerov efekat kod zvunih talasa
Ako se izvor ( I ) i prijemnik zvunog talasa ( P ) kreu jedan u odnosu na drugog onda e
prijemnik registrovati zvuk frekvencije ( P ) razliite od frekvencije koju emituje izvor ( I ) .
Pretpostavimo da sredina kroz koju se kree zvuk miruje, a da se izvor i prijemnik kreu du
pravca koji ih spaja. Posmatraemo nekoliko karakteristinih sluajeva prostiranja.
I Izvor miruje ( v I = 0 ), a prijemnik se kree ( v P 0 )
a) Prijemnik se pribliava izvoru. U tom sluaju frekvencija koju registruje prijemnik data je
relacijom:
c + vP
,
(7.229)
P = I
c
gde je c brzina prostiranja zvuka u datoj sredini, a v P je brzina kretanja prijemnika.
b) Prijemnik se udaljava od izvora. Frekvencija koju registruje prijemnik data je relacijom:

P = I

c vP
.
c

(7.230)

Izrazi u (7.229) i (7.230) mogu se objediniti u jedan:

P = I

c vP
,
c

(7.231)

gde se gornji znak "+" upotrebljava kada se prijemnik pribliava izvoru a donji znak "-" kada se
prijemnik udaljava od izvora.
II Izvor se kree ( v I 0 ), a prijemnik se miruje ( v P = 0 )
a) Izvor se pribliava prijemniku. Frekvencija koju registruje prijemnik data je relacijom:

P = I

c
,
c vI

(7.232)

gde je v I je brzina kretanja izvora.

b) Izvor se udaljava od prijemnika. Frekvencija koju registruje prijemnik data je relacijom:

P = I

c
.
c + vI

Izrazi u (7.232) i (7.233) mogu se objediniti u jedan:

(7.233)

7.11 Pojave pri prostiranju talasa

P = I

c
,
c m vI

119
(7.234)

gde se gornji znak "-" upotrebljava kada se izvor pribliava prijemniku, a donji znak "+" kada se
izvor udaljava od prijemnika.
Ako objedinimo I i II sluaj dobijamo optu relaciju:

P = I

c vP
,
c m vI

(7.235)

gde se gornji znaci u brojiocu i imeniocu koriste u sluaju pribliavanja, a donji u sluaju
udaljavanja.
Razmotrimo sada specijalan sluaj kada je brzina kretanja izvora daleko manja od brzine
kretanja zvunog talasa.
Pribliavanje
c + vP
v
= I 1 + P .
a) Prijemnik se pribliava izvoru P = I
c
c

<<
c
v
c I
vI
b) Izvor se pribliava prijemniku P = I
I 1 + .
c vI
c

Kao to vidimo u izrazima nema razlike i nije bitno ko se kome pribliava.

Udaljavanje
c vp
v
= I 1 p .
c
c

c v I << c v I
b) Izvor se udaljava od prijemnika P = I
I 1 .
c + vI
c

Kao to vidimo u izrazima nema razlike i nije bitno ko se od koga udaljava.

a) Prijemnik se udaljava od izvora P = I

7.11.8.2 Doplerov efekat kod EMT

Za razliku od prostiranja zvunih talasa kod EMT nemogue je identifikovati medijum prema
kome se izvor ili prijemnik kreu. To znai da su situacije "izvor se pribliava prijemniku" i
"prijemnik se pribliava izvoru" identine.
Ako sa u obeleimo relativnu brzinu izmeu prijemnika i izvora, onda je frekvencija koju
registruje prijemnik:
1 u c
,
(7.236)
P = I
2
1 (u c )
gde je c brzina prostiranja svetlosti.
U sluaju pribliavanja koristi se gornji znak "+", a u sluaju udaljavanja donji znak "-".
Ako je relativna brzina kretanja daleko manja od brzine svetlosti onda koristimo aproksimativni
izraz:
u << c

P I (1 u c ) .

(7.237)

Kao to vidimo dobijeni izraz je identian izrazima kod zvunih talasa kada je brzina izvora
daleko manja od brzine prostiranja zvuka.