ee ee + PAnte per, tue DIAGNOSTIC CENTAR 4, Gifing Savetovaliéte za Ishranu i Anti Aging Medicinu MALA SKOLA FIZIOLOGUIE PROGRAM ISHRANE “dr GIFING” dr Ana Gifing ‘Svetogorska 25, Beograd, Telefoni 011 33 44 780, 011 32 46568, Mobili broj 066 94 9t 020KB} omaiosic cena ny Sledeée 4 sedmice APSOLUTNO eliminiieizshrane slatkife, voée, 2estoka alkoholoa pia !amimmice obojene Zutom i ervenom bojom iz lise intlerancje. Ovo ime cij da smi aktivnost Pankreasa i smanjivarijacije insulina koji je odgovican za sveukupen metabotizarn Prvi napitak aeka Vam bude biln 6) (ne von, vet kamilic, nan, ctanjski,plaincki, let itd) ‘3 dodatkom limuna, zatim sledi dorutsk. Ovo ima cilj da poveéa baznont tela, Ho dovedl do {iBtenja otpadnih materia iz organiems, ‘Ukoliko pijete kat, neka to bude posle domutia, pokutajte dase neviknete na lus kee bes Seer. Uroliko ne mozete, wzmite prirodn zalndiveé —steviju (ww stevia) MLEKO- kravlje se ne stavijew kay ne pije se, moderna medicine ovo mleke ne smatra 'udskom hranor, mi nemamso adekvatne enzime koji mogu daraloze belancevinei2mlekn, pase u ‘gxganiam aloe otpadai produkt. Dokazano je da svi oni Koji pijumieko u vet kolitiname maja snanjenje gvo2djau krvi | brojne simptome siergia. Xeavle leko NUE izvor katja, jr ovaj mineral ne mogemo apsorbovati iz mleka! Kalejjum se nalziu crugim nemimicama u daleko veéojkoigini, na primer uauenom perSunu gs ima I puta vie nego u kravjem mleku, a apsorpcija je potpunal Umesto jogurtauvek jedite kselo mleko, jogurt se tesko vari nazotto onaj sa mianie, ili bez smasnota, jer ima dostaskroba u sbi Margarin nemojte jst, to je namimica koje dokazano poveéava vreinostiholesteto kre ‘opteretuje jira, on je f2vorizuzetno loth masnota 2a organiza, daleko je bois jest maslac, ‘odnosne puter. Sumece vitaminske prepare NIKAD nemojteusimal, jer imaju usastavu vestacke zslajivade, koji su ekstremzo kisel i prave ozbiline edravstvene probleme! 2vake treba izbegavat, jee imaju vetadke zasladjivate, koi intenzivio podsticu pankieas na luéeaje insulina i ueestvaju u staranju masnoa, Ako ih volte, uzmite ih poste obroka, nikal ize ‘Razmak izmedja obroke neka bude nsjmanje 4 sata, ove ne znadi da treba jest na 4 sate jutro ne treba jest vote, vosne Sokove, med i slatkige, 2a donutak tebajestitosten hleb st maslacem, sendvié sa maslacem, cureée pss, Sunku, jaja itd. Mogués je 2 do puta nedeljno popt ‘edjeni sok od pomorandze it grejpa,ukoliko nemateinoleranci, LUvete NIKAD nemojte jst voe, sate, test, Neb, ni emis ni bel. sendvige pit, pice, gibanicu, lanene plotic, grisne, ips, kokce, makarone pisint, grasak, pasul, krompir ih neku drago staobasta hranu (Eumanes je skrob, dk je belance protein i kao taka’ odian i2bor) Za veeerateba ti lagane proteine (belacs,pietna, iby, Konzervisema nib). Fizitkaaktivnost reba da bude kombinacjabrzog i sporog hoda ta cubokimn disanjem, minimum 15 ‘minuta dnevno, maksimum 45 minut, svaki hod preko 45 minuta treba da bude relatieno spor, ‘dubokim disanjem, ‘Svetogoraka 25, BEOGRAD Telefon 0118948 780.011 $2.45 588;Rab to O64 820 5E60. Ena ofice@erng com vom cigiing con vawwantaying-djagnoskiasOPSTA PRERORUKA ZA RESTRIKTIVNI PERIOD ‘re dorutks i uz dorufa je ptrebio popiti bil aj (naa, kopeva, tales. ans 2sleni,majtina dus, hajduéka tava...) limtinada “NE VOCNI Galt Doruéake ~ Heb Gootran dbavcuw) od ral, joa, ovS, he, Ponekad tod fen 4 integrable. ~ Kae od spite, kine ii ed amarante (vata tars, nalae sew 2davoi hr) sa ‘slim miekom + Kisela mleko ~ Pate, kajmak,pavlak, feta sir Ponckad: Kajgana, sendvi sa Sunkom ii plea grim, posn pita, tstenine se IZBEGAVAT: Zitricerell heb testenin, i, tose, burek, kare proievode i sve digo no clog pfenifnog brains, proj, kaéamak i csaajela od kakuruznog badna kao ipriox® ‘Kate; kom Aes, pahulice of iar, Mleko i proivodi: obitno (lato) mieko, jogur,krem-topjen sri str sievi (oljvalski, sates, sent.) ‘Meso i proizvoi: mesne preradjevine (vise, patete, mes neresc,slame, oriadele..). Rugale ‘meso (peéeno ili kuvano, rede prdene), ponckad jeje alovana povée i ka varivo (peturk,tkvee, pallidzan, papi, kanil.) preliv od rena ved rendana Sargarepa, cele, cvekla, lk, masin (cre), ved parade, fcastavac, angoke, Spurl, saat, kseli kipus, mokvie, pinjol IZBEGAVATE bilo kakve prozvode od bain (heb, zagete,Spagete,wiele.), -ahunarke (pas rafak, boranja, bob, stive), krompir. bile koje proievede od ask Vetera: ‘meso (preporucuje se riba il fivinsko meso) ii beenca od jaja ~ _2slen sno povate(kupus,zelena slate, Diva, lelerabs, spans, brokoli, rokel kel, praziluk,pertunov Ist.) = malo je malo bio-zatina TZBEGAVATI ISTU GRUPU NAMIRNICA KAO i ZA RUSAK LOBAVEZNO 12BEGAVATI SVE VRSTE SIRA I MLECNE PROIZYODE U VECERNSIN SATIMA Dbavecro idhgavatt: sve vse slatkite, von i gazirane sckove, industriske ‘retrambene koncert: kefap, majonez, dresinge za slay, instant supe NAPOMENA mogu se jest supe, kuvane s elena nenojt jest povrée ix supe, ‘mogs se jst kavana ela, kao tou punene paprik,tkviee, same (a bee dodate 2 Binge, keo i azie muse ll bez esi Kombinacjaskrob | mese dobre ss muse (9d evita, paprika, plavog patlidzana i slgno)Ht "teed neta” ay ste ett! tae ee fot Program ishrne © kome é» ovde bit rei je kombingcija nsjsavremenifh scananja ir oblast fizilese ishrane, endoirinologie, biohemije, molekulae biologie bitiike ‘Oval programe jdinstven po tome Sto pomaze svakom Zoveku da ostvar desi tena istovremeno st postzanjem idealnog zara, Proiavod je vitegodiinjg fskustva i Skolovanj unejanatajnijmsvetskim centrin, kao saradnje s8 rajyeéim imenima danainjce u moogim oblastima Anti Aging Medicine ‘dnosno mediine koja se bavi usporenjem procesastarenja Registravan jw Sif 2008. god ization pod nazivom: HRONO ISHRANA dr GIFING [NaS cil je da svaki ove dobije osnovnn anane ofunkeii njegovog organizia, je jet _manje osvov obavania adavia i vitlnos Program ishrme dr Citing omogutava da se bez ikskve muke, 2a kratko vreme, navée Principi adrave ishane, praviinog izbora namimica i dabrih kombinaclja vezitiih amienica, Kei 98 moga primeniti na svim geografskim firinama | dizi, u svako} Pri oti na postu, kod kuée, na o¢mons i poslovnom putovan Nari je maaan po tome to se sva pravila mogy primeiti unuter poratice | So se ‘deca mogu veama ran pravils usmeri ka ily da inaju dug i 2dr fi Oni Kojt sv oboieli od nageSch savcemenih bolesti metabalizma 2410 do 30 dane smanjuju wrednos holestezola, trglicerida Seder, kao I krveog petska Rezultati pokizuju 100% uspeha kod svi onik koji su se potruli da nauie | prinnene ova} fol’ program, Program ne podrazumeva brojanje kalorija, merenje tedine momicnica i ‘odredjivanje Koligina rane, postoje osnovni jelovnich, iskljutivo ho primer Filozofia programa je w tome da svaki Govek dobije zmnje koje Ge iti snow 2 ajegovu sopsvenu iniijativu, mastovitost | snalazenje u svakodnevnie Sivataim sitoaeijama. Program ne finksioni8e po principu kaloijskih ogranienja, vee po sasvinn dhugom Princip, a to je isha po glkemijskom indekrw mamiraica, kao I Liseo-basno relimy, Ovo nati da je moguce jet) visokokalorchu ham, vneogeanganim Keolitinama, ai da se pri tom naprave restrkcije w nekom drugom sms pt tome fe bitan vremeasti unos rane i kembinovanjehrane. U okra nag cntra za dijagnostiku, obavliamo sve neophodneeijagnosithe procsdue cu utvedivanja postojeceg. mdravsivenog stenj, a zatim w tol wiemescenh onsulatvnih pregieda i kontrola pratimo postignuterezuat. Prediost progrima hrono ishrane jeu tome So se rks ne jul takeevon joj eekat (gubljenjesracnj ezine, a metaboliki poremeéai se tana rete, Ustov 2 primenu ovog programa je samo postojanje Bee i gobre vole da se maky ui a se rane pent '‘Svako ko nauéi ove principe bi trebalo da obuti nsjmanje jednog Eovexa pravilu bron ishrane i da 9 oseéa dobro So je o8 nekom pomogan! ‘Uz program, na tim lekara i autricionstapreporutuje odedjeno kombinacasitamine fanioksidancta, bilinih prepara, minezala i aminokiseing, iskljutivo prema rezultatime Ciljanih dijagnostickih procedure, a preparati se moge nabaviti w svako} epoteci. Ovi protokoll ubreavaju eezultate, détoksikuju jet, 2avaju pankreas od metabolikh bseilacia 1 omoguéavaju trast postignutihefekata. Novo u program j ind Suplementacija prema moffotipu tel, a ovo podrazumeva da motemo pomot cosivarlidalne figuratela. ‘Unatem dijagnostigkom centryprimenjujemo program pilagodjen nafim pijntims. od 2005. godine. Svako novo iskustvo u praksi protekihgodina cam je omogutilo ia reruns najevalitetnji program, St apsolutnim uspehom, jer ovs} program u potpunosti odgovera Svakom Govekt, zato smo gai registrovall u ovom abl ‘Boj potwrde:K-84/09 (Autorska Agencije-IAA) “Tekst koi ets ovde itt je prinvodnagegliéng islustva sa 10.000 pacijenat, Dr Opec. An Giting ~ crt cae mm omer MR NRE ne ASDae ee) = ria 0 masnom thiva Svaka masna él Fabrika sa 24a naSeg tkiva (koa se 2ove adipoct je pevfekino organizo.ena mikro adm venom ‘adatak ove fabrike je da proizvede i satuva, azatim prema potrebi {oslohed reve ‘oriva, da bi se nage elo snabelo svim dnevnim energetskim potebam, Masno tkvo je of vitalnog 2natsja 2a organiza, mati, tba svaksko da ea iano, samo w odrejenom procentu,svali vila je feta, dak je i svaki vet gubita tog kia [e8, jer je povezan 4a mnogim metabolikim i hormonskim porereéajima bolesirs. [Mehanizam nagomilavanja masnog tkiva a bi formiralesvojerezerve, masne lie wzimalu iz kr masne kiseline i Seder, koji se nose hranom (ne zaboravimo dt e Ster nalazeu skorosvako) namirsii, pre svega {cereabjama, odnaana diaricama ~ pfenci, hej ai, pine edu, z0bi, ed, zai ‘oda, sltksin i velikom breju poveea). Masne éelije su dobro opremljene lie 28 ovu ulog i imaju velo napreaan# osetiv sistem za pumpanjeisakuplanje, odnosno skiaitenje mast [akon prve faze, odnosno faze upumpavanie,Seéere i masne kiseline prevzima Sava ‘mia encima coji pomadu wv daljoy prosivednji velikih.molekula, poznatih. 430 glen usteraéa (pankress) CCim se nivo insula poveéa, x to se detava pri svakom unosu fran, a dobijaju komendu sisi! Znati, kad god neSlo pojedemo (buku, zeleny sala, Kuvanu Sergarepu, Sailu, heb, __ire Keompir ili Gokalady), avi procesiskladitenn mati se ukljucau,e istovremeno 86 Sra druga vata Glijezatvarau, Sto zauetavlesvaku drugs nen sktivnost, Mana éeija _apodinje tam stvaranja masti, koja se se zove lipogeneza, jer je ti nena rajzmaajnija ‘logs v organiam. U skladiste de oi veéaKoliina mast ukoliko smo pojel uit ‘dt, nego protein, nati sve So je satis, testenina,skrobno povrée, voée, id, doncsi vige masnoéa od mesa, ribs i belanace. Insolin,hormon odgovoran 2a skladitenje wast U natem organizmu sve Ho se adnosi na saranje energie funkeionbe perfektn, sve ‘dk je nas dnevni tam nermalan. Temedju maogih parametara, ono S10 ovde pominjemo kao normalni rit je ukratko sledeée: budjenje do 8 éasova izjtra; zaspivenje najkasije do ponoti: nnofene tr ‘broka u tok dan, « period izmedjn Bhi 20h\Nivoinsutina u roku 24 oa bi trebalo da normalne pestigne ti maksirouma (ik. pita ili th), jeden pei syakom obroku; zat nakon 60 miuta ova niva normale potinj ca se smanjuj, ali moramo zapamititi da efekat poveéanja vrednost insulinatraje de oko 2 ste akon unos ilo aj rane. ‘Tri sa nakon uzimanja hrane, Kal prestine dejsvo signala sklaistenja mast, _apotinjeoslobajnje mast, aa) proces se zove lipoliza. i Ovo oslobadjanje masnoéa iz mani éelija se defava daleko intenaivii Postji veta pore za energijom (kretaj,fiziskeaktivnos) I be, like Stvar posta lote kad se poremeti nat Zasio? Ii jedemo Gesto~u kragem interval od 3 sata ili preskademe obvoke. Ni jin ei ‘drugu navikuns8 metabolizm ne opts! ‘© ovome ée jos bit govora malo Kase, Steta od wimanjagriska Za aktivirajuéi signal za Iuéenje insuling uopSte nije potreban kompietaa aro, Uovoljng je unet samo Jedan zaloga) ucke hrane, da bi ovaj proces zaposeo, Tada rmasne éelie dob jaju valog 2a shiuditenje. Tog trenutka prestaje oslobadjanje marth zatvaraje sv lpn vrata iapotinje Mpogencta, anon, cn pine Ovo je jedan of razloga za8to uzimanje grickalca izmedju abroks prouzxolaje agoilavanje asnog tkva, ii pak ne doavoljava da smrama do neke Selene tee. ‘Ako Zelimo da smeéamo, prva.stvar koju treba da uradimo je da se vratimo unosu ‘egulamih obroka, ito tu toku dana Giavnu krview 4 nagomilavane tlesne teZine uprave snosi dezorganizacjau telenom Pricodnom rtm urosenjahrane, kao i esto "ycckanje" izmedju obroka, 'Na dalost, danas je ovo jedan od najte8cih poremedaja u navikama tod savvenenog, coveka, 0d majveéeg anata je ovo saznanje primeniti kod dece, nautiti ih da ne jedu suki, ips il bilo koju ge ckaliew van reguarmog obroka, ali ove se odnosi ina bombone, vase, kill, djevrek i arog Zakto se napominje da je ovo od najveteg zmaéaia spretiti bab kod dece? Zaito danas poste veoma gojazna deca’? Celie masnog thie su kod deve joS nerazvijene, 2ovu se pre-edipost. Ove elie inju ‘gtoman potenejl za umnozavanjem. fpr PP oe eB om oe one moeSo = 6 ee em en 1 i Jedan od raxloga zaito dolazi do gojtznosti tot dec je, izmedju svih drug # woravo ‘ovaj mehanizam umnozavan Jljazbog poveéane potebe skladisteja mast Deca Koja. preterano cesto jedy, stvaraju ogranny Kolitinu masi i poucie za klaidtenjom te stvorene tlésne mac j vlike oti telo se postara de Ye: masne éelie ubreana razmnotavau, a kada se,jednom umnoze ove Elie ~adipocit,nihoy bro} ostane uek iti kesnijeU vot, px ta vik bo) adipocita skied vethu koliginu mes Dece koja so period rasvoja bila mriava, box aaslagn masnoéa, & glance © ‘odraslom Zivotnom dobu nemaja problem sa vitkom tetine, nasuprot Lace js su Dile debetjubkasta u ranom detinjstva, Koja koro w 80% sluéajeve ioaiw problem da odie dealnu teFinw v adraslor dob. Kod {judi koji su gojzni od detjeg urasta, postli poremets) i hormonske aktivnost (Ovi Hua se suodevau sa mnogim bolestia u Zivety, daleko vise nego viujaci Foi su ‘mali normal tlesne te2inu u catinjate (visok pritsak, Sedema bolest, Dolst sees Jvnih sudova i drvgo) Naravno, poznato je da su najsnainiji pokretaGi guiteaée, odnosno pankteasa iu ialutivane insuline, upravo prost Seder ~ belt Seder, Buti Seer, med, id (a nih ‘Yeora velikom broju namirica i grickaes, pogotvo slates, ali v Keéapu, koji doo Tollko vole), kao | hidrogenizovane biljne masnste (8 njih' ima u praktigne. Sako) srickalci i ket, u pecivu,potnim kolaéima icr.).Ne smemo zaboravit na nek vsta ‘oéa koje imaju spasobnost bang + velikog iisivania snsulina (gro%dje, lubenien, smokve, ume.) [Napici, kao So au kafa i dj sa dodatim Sederom (li vestatkim zaslagjivagei) senajo a8 cklus skldisterja | oslobadjanja mast, voto! sokovl takodje spadaju ‘tegeju rarsienica koje treba iebegavat izmev obroks.. pasebro diet pig, veroval ne, dit cole je iszivaé oro) I, Soler Boles Ametici u detijem wzret, ali 9 some éomo ‘easnie Preskakanje obroka Pored uzimanja grickalice, drug mals poremeéau navikama vishran je preskakenje broke, U natoj praksi, od mnogih pacijenat éujemo dx ne dorutkaju, sli ima {sled ijevs re veteram uopSte jet je to zdravie; ujura jeder samo voce: pojedem do 2 kp soa svaki dan; nikad ne stgnem de ruéam; uopite ne jedem meso, najsladje mi je da jeaem uveée u LI. itd. sve ovo nije dobro, vopte nije datro! <4 organizma doveka se skoro nits nije izmeniloo¢ vremena kad je primiivni govek bio lovee i kad nije imso mnogo razigvih namimica w ssakodnevno) ‘sheen. Svakako je oslo do odeedienih minimal peomena u genetskom kodu nakon prelaska oveka ' homadskog natina 2ivota (Kad je sem. lovis) v aninji Zivot aa urgsjonjam polioprivrednit kulara,Vote i bubice su drevni love jl! Kad nisuimaliulov, to jst kad nisu moglé da above meso. §druge sttane, judi koji su se bavili poljoprivedom su csim mess jel i rame poviée,ztarice i vote, pase nihov organizam pomalo i polako prilsgodi ma takvu vst rane [Na ovom stznanju i istrije se bazia teorjaishrane po Krvnim grupama. P:vi lost su mali O kr grupu, a kaoij je dso do promena, jer se menjao i nin Zvota i isnrana. Po toj teonji, O krvna grup stvaraodliénu energijod unetog mess, dok Alavi grave sma velikoopteroteje arganizma od mest. pak, vose samo po seb, kako ne daje gredivne elemente organizmu, Za tunksiuisenje sea | unutranjh organs, neophodai su proteni i mast. Voée je podelino jst umereae | trodredjeno veeme utoku dana, sto e, po 2skoau fizilogije Iudskog organiza oke 1 ‘Zasova, ali o tome ce mnogo vie ret bill kane Veliki probiem nastale kod ljudi Koji inbegavalu dorutak (nave bro ili uzimaju ‘veoma matu koliinahrane uutu, ill samo vote (St takodjefeso Eujemo). (© ovome danas nauéniei anaju skoro sve ine postoi vite ni najmanja sumnja ‘opravdanost unosaodredjenih, vome visokokalorijkih namirnica, upravo jut, uptavo kad je nivo kortzola, hormona budnosti, u naiem krvotoku najvisi i kada je luéenje insuline naaktvni U tom periods je metabolizam najsnaznji,najbei( najefikas ‘setae, organiza priprema eneriju 2a sve nage dnevne aktivnost ‘Tade se najboie Sta se zapravo dogodi kad preskogimo unos brane wjutru? -Nivo hormona kortizola je veliki, kev nam je blagahipoglikemija it kod meogih judi aki vedi pad Stern lake moéda i ne oseéamo nikakvu glad, maf 2eludae i coo digestival sister se porns da primi hranu, pa potinje sa predadvedjenim ialudivanjem odeedjenih supstanei Koje treba fl pornognu u ven, ju se brojni hormonsko-enzimski mehanizmi Koji sluze stvaranu neophodte ‘energie za rad sre, msies i mozge ( svihunutralnjh organs), Sta mi uracimo 7 ‘Tada mi preskotimo ova) obrok, il jo$ gore, popijemo kat se Seerom (ili jo8 mnogo ‘gore od toga ~ popijemo kafu st vettakim zasladjivagem) i time bukvalno "axlutamo ‘va vata na nabim maznim éelijams, jest adipocitima, one zapotinju intenzivan proces Zaititesvinsvojih potojdihcezervneophodne energie za red organa ait je 1 tako? Jedan etavistigk,odnosno devel princip nam pra veliku mul 6 4 manors I { l t I i E ii i i i i 4 t i i i 1U prastara vremena, kada Bovek nije joo svaki dan (8 jo8 manje tri puta na dan), jedi takin da pretivi, bila je jedna prtodna karakterstika mani éelija: trenutno automatsko “austavijanje ads svih enzimpa koji razgradjuju masne rezerve w ovim liam T “Kada nije bilo redovgog unose rane, adnosne mess, aktvni bi postajali samo sintetisuci ‘ozi, to jest materije u érganizmu koje su ble sposobne da tod najmanje bobice il ‘ocke Koja bi se pojeta, naprave neahodne energetske zalihe, odnosno mast: ‘Na taj natin prod se postarala da uteda energie za rad sre, mozga, jet i svi oxall ‘nga bude lauzetno vik tak je omoguten Hvotw svim zadatim vslovims [iia ce u telu Zoveka nije izmenilo ni sad; kad Wudi w sredinams ge ishrana nije Problem, ne unesu ran zadafom biolofkom ritmo, tlo to prepoznae kao retnj | mah zapotinje brojne mehanizme odbraneu cijuubtede energie. nats nakon jednog preskofenog obroka, sve So pojedemo kasnije (pa makes to bio ist, Salat, djeveek ili jabuka), vigesuko se ikoristi, a ostatak saSuva i usklodi8, bazaln Imetabolizam se uspor, jer Je sve to deo priodnog nagona za prezivjavanje kod ud. Kad je post upitaju, a goverimo o pravom postu, a ne @ modernom vidjenju pest sa ‘unederjem neminica Kao Sto au bili sir gauda il bin sir apist, aznepite od krompis, posnth kolace,biljnog slaga Id. maze Se resi da on predstavla veoma dobro ne posta Finigka altivnost ws istovremens poveéanu proizvodnju masnoés. ‘Svako poveCenje vrednostitrglceria i nolesteols je siguranznak pats ns et i gusteraee,odnosno pankreaba NAPOMENA; IZMEDSU OBROKA MORA DA PRODJE MINIMALNO 3, OPTIMALNO 4 SATA! ZAPAMTITE OVO ~ AKG POJEDEMG I NaIMANSU GRICKALICU UNUTAR OVOG PERIODA, NASE TELO TO PREPOZNA.E KAO KOMPLETAN OBROK I SLEDECA’3 ILI 4 SATA NECE 9OC1 BC POCETKA OSLOBADJANJA MASNOCA! Pravo vreme za vetbanje ‘Kao fo smo viel, masne élije su fantastigni proiavod)a8: i Zuvari energie neophsin i rad aren | mifiéa, Ali, mesno thivo ne elimige i2 organiame nina Koji navin agomilama mest. Te rade nai mii. oni Sk Osnovna mang Koja sagoreva mas pretvara je enerijy neophodnw za kretan. [Ne postoji posebna tana: snovno je pokrenuti mili { masne naslage 6s» arodnim putem smanjiva. Pomato je da posto odredjen bro} Fu, koji v svom genetskom mati privodnu vast af svih.poremeaja u metabolizmu nas, to se 20ve gone polimorfizam, pa kako nemsj problema u metebolizm mist ili Seéera, oni moge iat Tdealna tees te¥inu | bez mnogo firtke aktivnesti, a pri fom mogu jest mnogo i ‘rl nezdravo, eedano po bilo kam nuticionistitkom prine pu. ‘Ovo, na 2alest, ps dovedi do rsznih 2dravstvenih poremeésj, poder od Zvotns Gobi iamedja 55-60 godina, pa bez obzira na to koliko se mi hall natim prethodnim atevijem, v2 ye foe navi, w serio} 4obi emo se suo s4 ozbilinim aéeavsvenim problema koji re2ultyju metabolgkim poremeéajima, povisenim kr-nim priskow i fastankom kareinoma Bfektivne ft-burning vetbe Intenzivre vetbe nisu natin dase oslobodimo viske msanihnaslage. Naprotiv Znamo da st moramo pokreni ali 19 moramo raditi pametno Kad kaka se ved je takodje veoma bio, “Thik je u tome, koko inatinaivedu korst od vedhanja ublapanjem Fiigke aktivnositu ‘ronebiologe tam. Pravo veeme za vetbanje je ono Ked se masne éelije spremsju da zanotau proces costbadjanja mastNe treba de vedbamo u veeme kad hormon insulin jo8 uvekblokiea enzim lipaci, to jest ok taje stvaranje mast, ato je vreme 2 do 3 saia zakon obroka. Sem sto je potpuno reefikasno, mate bit optereajuse 28 Varenje unctehrane, moguée je da se varenje uspor ida imamo kontaefekat vkoiko 2limo da smc Samo, Iskaristimo priodno nsjaktivuli period za lipoizs, odnosno razisganje masnoéa (ive orizola wut je najvis imedju 18 sti, kortizo je takozvani ormon budnost, a tad §e zat i nivo stivacije svih ati Zivot funkja wav [Najbole vreme za vedbu je yutru, a pre ducks. Statiatika kaZe: [jue koji primenjuju ovaj prncip tne upravo nsjveti procenatonih koji immje ideal telesno tzinu. [10 bez ikakve mk. ve jtamje vetbe moraju bit umerene, a prema sevetima struénjaka, pogrefno je viirv tréati @to vetina Ijudhsmatra veoma zdravim), jer nafem seu i kivaim sudovimm tebe rajmanje 3 sta neon budjnja da postignu pun kapacitet, pa nije dobro preoptercti sree Yvetim naporima u to vreme, Statistika kaze da je procentuaino daleko vet orc} janenadnin mrt usled opteredenja sca utoku tréana urano jutro nego w bile koje drugo ba dana, sali termini za veSbanje su pre rutka tlt pre vecere, ai ovo poslednje je neigora allerativa, Najmanje je preporuljvo vedbanje posle 9 siti uvete (raul! su brojn, jedan od razioga je So tim postupkom vestacki odrtavamo nage nadbubrezne Heads flcivnim, a to vodi hronigan sindrom stesa, koji kasnie, naken nckoliko godina ove pss dvodi do brojnin premeéajs tel, a pre svoga poreme¢aju imuniet) ‘TeSke vethe (sprint, aerobik)brzo igprazne zalhe velienihhideta, dnosno glikopena iz Jjsre i dovedy do zamora, koji dalje dovodi do nize metabolitkih poremetajs, Lo} Teaultyju zakiutavanjers Caveaih veeta masnih éelija i umesto toplenja, doleci éo fvanjazaliha mas (nage tel ove te&ke vetbe prepoznaje kao preinju, a ne kao simulans!) a sdruge strane, akutan pad Segera kev nakon intenaivain ve2bi povecava pote zaunosom brane. ‘Ova je jake lo, jer se masne zlihe nis ni podele tpt, a nas mozsk daje komandu de ‘morama uneti novus hranu debi ge 2aBti svi unutranis organi oberbedila neophodne cenerajazanjihov rad. [NaSetlo se strateBk priprema 2a te) unos, pa bez obzra jel mi tada il ne, poked se v2 rmehnizmi 2a proces stvarenja mast. Uz ova) efekat, mi éemo dobijati na tedini, aki tko budemo jeli samo presao povige akon intenzivnog treninga | ako imaro niskokalovigma dij generlno! ‘Ovo je jedan od raziognzaito su se ove vedbe pokazae kao neefkasie, osim Sto mou ‘ith opasne 2a sre hod gojaznih jul, koji potinj da vedbaju po savetims vidjenim me W Za eliminacijw mast, potcbno je veabati dude od pola sata u kontnutety {10 59 najvibe ‘0% maksimalnog kapaitta, ade Gemo maksimalno poedetsuglenc hirate iz rezervi ‘ela, : ee ee = = veodes ke ie be by A ke ‘Teretana move biti dobar izhor, i ikljutivo wz struéi nadzorprofesionainog tieneis. Po snogim istradivanjima, brzi hod (5,5 do 7.5 kmisat) je dao najeTkasnije rezutate ‘éuvanju zdravlja tozaistaubedljivo, Zone ba da imaju najminje 4 ata alivne ekrousje tol jedne smise, rwSkect3 sata (vo Je 2bograzike u nivoutestosteronaw kvl). Ali, relaeacja ne podrazumeva hodanje of oko 3 km, znatilagtne Beinje ue spe w ‘vu prigu (tam psa svaki dan, gurem koica, Stam sa priatelicom po grat, ovo su sumo neki of odgovorana pitanja Fick altivnosti. Zasto su mnoge dijete newspeine? Danas su strufnjac za nuticiju jednoglasi u stavu da mnoge diete koje peepcaxaja ‘nedovoljno obrazovan Ikari prin’ lai, donoze vide sete nego ito daju kori. Sto su rescktivnj, to su Stet. 110 2bog vie rela, sto mental, to fcekh, Posebnio je besmisleno raditi kaorijsku restrkelju koja tae do 28 dans, kak> vetina lieskihredima, na Talos, predlae.Idealna jeu tejanjo od najmanje 40 dna «jer se 2a {0 vreme nafe telo v potpunostiprilagodi ha ove resrkciju i leko bole odreapuje Kasnije pri poveatky na vobiajeni aloski unos Ska se dopa: poove dew incr wdovania eerie za daca ivi drug ih iain orga Kad unosimo mianje hrane, nae telo 10 ptepoznaje kao pretniy 1 roku oxi 48 sai se smanjuje bazaini metabolizam i mi veoma brzo potnemo da funkcioniteme adiéno na restritivnom kalorijskor unosu, ma kolikonizak on bo. Bazan metaolicam je energeski avo na kome finksioniu nati organi ~ sce, pluca, ‘reve jetta, slezina, pankreas, sistem 2a regulacijutoplte tla, id, bez aktivnost iia, ‘nati miru, Odredjenu koiginu rane mora neti, da bi nade tle Pivelo Kad smanjimo unos brane, tad najéeSéesmrSamo teko So, i i2gubim v ez’ (Sto na {lost podrazumeva smanjenje belanéevinau telus, iene mase i kaliine vole iz lj), ii imamo smanjenje obima tela (So je bole, jer to znati da emo smanilizapremine ‘masnog thiv, koje ima mals speci tdi, pa arn age ane Gover! od garde, ja posije Komotna). alto vreme smo non stop glad’ i nervori, imamo dljene relate Zatim dolazi preokret, presiajemo sa dijrom (Qa Ii smo: pomenuli da sw isptivanja pokazala da je brojane Kalorija, odnosno merenje koigine unete hae snazan ohidat stresa kod Eoveka??) i vratimo se veéem, odnosno prethodnom kaloriskom wnos Ali. obmuto od procesasmanjenjabazalnog metabolizma, koji se deSava rlativan rao 1 cijyzatite energie 2a rad sta, mozg,jtre, plage | svihdrugih unatssnih orga), sd nam treba, umesto 48 sai, namenje #'do 6 sedmice da se neSetelo pocesi na novo slane de se poveéa viednos bazlnog metbolizmaZi, prethodno vobitajena koitina rane Koju smo jel, postaje prevelka v over petodu ted dolazi do Euvenog jojo efekta imi, ne Samo So ratio izgubljeno, vt | Sodamo malo masti na onu koliginu koja je postojala pre dijte. Bio e zat koje namieice Wovede do “nagomilavanja” mast i vetno je Sako pame'no tupotrbit saznanjau ver sa Kvalitesom namienica [Najbolie je promaniti kompletno nadin ishrane, napraviti pravi kombiniaciju brane, Alpi tom nikako od fogs ne praviti sauke, Koja vodi ka strest. ‘Ovo zveti komplikovano i Sini se da je jako tetko, a zapravo je nesto nail Se motemo za sebe da uradia. Spomenula sam ranije diet pia, a tide se vestatkih zsladjvate.. Aspartam i, dei Seetatk zasldjivati su jos snudniji oka ilutivanjainsulina od prsiog,braog Seéera (Gali 2uti fer, med, fruktoza i), Sia ve zapravo detava: mi popijemo diet pice it kafu za zaslcjivatem... nivo fasulina tijednor porate, a mi uKrvi emamo nikakav nov unos takozvanog braog fers Kojt aks de se metabolie. Sed edjednom pestaju zbunjeni i pankveas i masne Cli, jet je atle do latne vzbune. Potinje akivacjabrojnih hotmena i enzima, a kako ne posto ita zakao u krvotoky ‘Ho tgoa da se prebac ufabriku za sveranje energie, ponovo dolazi do principa reste: fe prenjy i mirakjudamo sva meguca vata na éeljama mast, pa Kjué ak j zatucimo racks vreme. Aspartam je najkancetogeniji poznati zasladjivet, « njegov indeks Fetet je 40, apsolutnonajvet! od svih namiraica koje unosimo.. Nedvosmisieni dokacs fosoje o tome da ovi zasadjivai dovode do porasa broja dece Koj oboe od tumors Rloegu, amedju ostalog, Zvake esto sadrde 3 ali i 4 vettatka zasladjveta, uvek je ‘pura prisutan (kad pte -frillani, to upravo jeste ba aspartam). Potrebuo je biti oprezan sa vitaminima u Samegem obliku, na botiek nx soi ber Fecers ii sugar tree L'VEK postoft dodatak zasladjivasa ka sto sorbitol, sahari, eiklamat itd, ‘bog jedne dobre oscbine fruktoze,najzdravije je unosit taj deter, jena fuktozs, od frit eern ne dovodi do snaZng porastanivoainsulna, Na ales, naa prakse pokezuje ‘hs ipri upottebi ovog Sera, aledje posto povetanje procenta masnota u tli onovo se kod nas pojevio pricadni zasladjvaé, STEVIA, to je bint ekstraks, vema tanoecogeih efckata, ne akivirapankreas, plus, izuzetno je baznasupstancs, pa elu + ao aad imunieta, ova moze bit i2vanredan izborzaslejvadal Gest se u dijetama smanjje unos sporih Seéera (Jakozvane Jow carb diets, odnosto ‘Shanjenje unos uglenihhicrata vid bleba, cereal, skroba i dragog) to posedieno ‘Goprinos! povecanjs potebe za unosom brah Secera, odnosno, nase elie potinjy Gihedjene metabolike procese u ciju 208te energie, tako d umesto da. smat Tipogenesu,stvaranje mast, mi je epet podstaknemo (zakljuéevanje vata adipocits) oo ee ee ODoe eee es es et a fmt tet eet ee a ‘Takorvane trens-maiti Posebna kategoija narmimica je one koja w sebi ims disiatabilne masnote, a radi te 0 biljnim proizvedina, za koje se donedavno verovalo da nisu Stet (margin, ijn Slag, Dilinapavlaka bij sired [Nejsavremenijim mtodama je ipak dokseano je da je Sein ogromns pri maosu ov’ namirnica, Te mast se 20vu tans mast, a posoe pritodeiizvritsinteska gra, Do skora se smatralo da’su steine namimie erveno meso i punomasno mieko, y je veligane uloga margarinaw ishrani, ali, nauk ipak kaze: mnogo su Setnjeindustjki proizvedene trans mati, od priradnin, One poveesvsju nivo ‘akozvanog, leg (LDL), @ snitava nvo takozvanog dotrog (HDL) holesterole, sve je zapoéela borba da se 2akonom regulisezabrana uvoza namimnica koje sadcke ‘wens masti (Kanada), u Amesiei posinji zabrana_kori8éenja takvib. namimica w resoranima, au Dansko) je odavno regulisin propis 0 procentu tens masti w ‘namimmicama (manjecod 2%). ‘Ove masti se dobijju hidrogenizovanjem i drugi induscjskim_procesiny prerade hamienie biljog pocekla. Koriste se 20 prodvfenje trajnostipecive,sltkiéa,slanih (piekalies, bree brane, ima inv sim supema iz kesicg, svim_konzcrvsanim [Najved ivor je mergarin, zim hidrogesizovano biljne uli, pekarske masnate (rane peciva,lsnata tesa, burek) it Preporuka je da se dtaljno proutisastav nee namimice koja jeinduseski 1 da se prover! procenatsadréaja trans mast (ne sme biti yeti od 2%, mat ngibole da ne post wep). oizvedena je deleko aati: tim vidimo daw sastavu proizveds pie -hidrogenizovans bina masnoéa, neka vo bode signal 2a opcez (na 2alst, 10 demo vidsti na veoma velikom broju peoizveda, mi smo do sada u nagim prodavnicama pronsSli samo malo proizvoda na Kojima pise tan procenat ovih mast. Proteinishelandevine: mala bazitne Konstruksija Proteni, edaoino belangevine, snbsevaj telo amino kselinama, koe obezbedjuj ast, ‘oerdavanje i reptisanie, odnasno popravlane tkive, a takodje sv esnovn iver vital supstani:enzima, hrmona, neuro tansmitea itd [Nate télo itl proavodi, nti sklsd8ti protene. Ukotiko unosimo malo ili we unosimo vopéte proteine, nae telo potinje da razgradjuje sopstveno misiéno tkivo, da bi obezbedio odredjene amin seine neophodve za rad sea i unutranjin organ. koe | imunog sista. ‘Unos protein je vite nage mufan, procena unosa je ok Ig po kilograms, mess po rajnovii Klinitkim ispitvanjima, ova) unes pak mora bit: oko 1,60 pe Mlograms (eleee tezie,1U ervenom mesu | w pileéem i éureéem belom mesu se nalaze velike Koncentracje kamozing, amino kiseline koje uige na missone procese, razvo} mozga, usporsvanje proceststrenja mozga, « u obliku suplementacije danas se obevezno kristi L2o omocni ek u terapiji autizna kod dece, a obavezan je suplement 4 vegetrjansko) ‘shan, SS druge strane, mitigima je neophodna ova amino kiselina da previ rade, ovo se nario odnosi na funkejusiganog mitia, \Nivo tamozina se smanji za'67% do starosne dobi od 70 godina. Dab sce bito revo 1 tkiven, ova supstanea se mora unositi putem suplementaclje, odosno prepartta koji su dda shea 1Jo8 wk traje nedoumics oko konzomiranja ervenog mess, mnosi muticionsti su prtivaicinjegove upottebe u ishran. Hrono ishrana kaze da ipak treba unosit umerene keoltie ervenog mes, je to moze da bude vide korisno nego Sein, COgraitenje unose neophodno je kod bolesnika Koji boluju od parkirsonove bolesti (ne ‘zabranjend, veéograniceno) i drugaogranigenja ze sada isu poznata, Gojannost Gojaaost negativno ute na mnoge, dobro poznatenagine, kao Sto st opereéenje sc i Kron stdova, porst krvnog priiska,talotenje opasnih materja v crevima, ot=2ava remet funkeije fade unutrasjihonpana (tr, pankress,bubrezi}, upodave meraboicke procese, covadi do poremeéajau funkeljitsuukturi zplobova i kostj itd ‘Ali danas su opsedna iepitivanjapokazaladitekinu povezanostizmedj debljine éoveea skraéenja njezovog Zivotnog vekt putem jednog donedavno malo poznttog mehanizm, keojimnase sopstvene masne Clije"jedu” Ona) genetski material koji presudno odrediuje duns neg 2votnog veka, Na osnoww radova doktora Tim Spectora, nauénika iz St. Thomas Hospital t London, koji je proudavsjuei geneisku strukture | putolotka optereéenja blizaace, dotlo 2 Go Zzsparujusih eezata © ponaianjy genetsih zapise Ksko kod gojazne cece, tako | kod fgojeih odraslh pojedinaca Renutti su objevleniu straénoj periodic (Lancet Medical Journal, pre svega) 2 kesnije stuéie su objasite + molekularmo-bologku struktura problema skraéenja Zivotnog veka od gojaznih ud Evi Ravussin, iz Biomedicinskog Istrativatkog Ceatrau Baton Rouge, (I-A) je sa svi timer poser renin ip Landon Kao posledica maogih isvadivana, sastaviien je sinx’oi tim na Medicinskom UUnisereiteta w New dersey-u u SAD, gee su cijano isptivant gnetski zapisi Sod ‘ekolko hilada ius, kako normalne elesne tee, tako i Kod gojazth \Vredsast BMI (body mass index, pojem koji se ne prevodi, a do nedevno je prudstavjao pouatan indikator 2x koitng (lesne masnoge), preko 36, bila je faktor u definisanju jst om, LPL = ee ee ee = oy oaso 62 ee es ew mt on — ee en Jena of ovihstudia,narotitoznaésjna 2a daly sudbinu teoije okraéem Zivoinom vk Bojsznih ud je obavljens na 1.125 Benz, of Kojh « preko 20% bilo gojaznih inl su BMI preko 30) Laboratorjlitestovi su podrazumevali tompletne biohemiske, imunolutke aalize, ao ‘analy jedne posebne strokture unit éelja belih krvnih 2mace, koja se z0ve telomera, a poznata je po tame ito predsavla perifeenl deo hromoaoma, motekus koji ost naf ukupan genes material ° Telomera je (po takazvanoj Halfikove) teorii a starenj) 2ashvina 2a tajanje’nsseg ‘vote, ako So sew mement Gliske deabe, ona skrati za odredjenv dudins, ada se éelife thiva podele 28 onolii bro pus, Kolco nam je prods nodal (ojériée ‘amediv 481 54 puta), éelijadafje ne mode da Se del, jer se telomerapotpuno slratla + {ada éeijaumie, wu 2binom efektu, tad dolsz do smi organizma. Istazivaneje pokazalojednu zakonitst koja se ednosianaisptanegojezne zene, Telomere gojzanih ena su bile statisti¢ki znatsjno kraée nego telomere rormalnom tlesnom eBinom. Kasnie isteazivnja su potrdila da se ovo odnosi i na decu (gojazna deck insiu kré= telomere od svojih vefnaka). Ubr20 nakon ovih itrativanja, 2005 grdne,otriveno je da se w kvl gojaznih di raze enadao visi nivoi jednog hormone, o aaziva leptin, « og luée masne ele. (raj horron credjenim mehanizmima sats telomere (ovo je slitan mehanizam kao 510 i davansk dim deluje u smisluskranja telomera). Ovi rezultat su podstkli vets Zéravssvenu Organaaci na akciu i danas oe ogromna novéanasredatvswla2a v ergy fgojeane dece i preventive gojeznost uopite S druge strane, nauénik se Kelumbijskop Univeraiteta u USA, Rudolph L. Label hee fda su prikezani rez istrativanja veoma provolativn, ali da ne: mej obavezno ~2natt dade svi gojazai od, il on’ sa sraéenim telomerama, bit osudjeni naw dative iatko, On ostavija moguénost da je wreme neophodno za deabu raziito, tako 38 je ‘moguée da se kod nekih Ijudtéelije dele spore, pa iako je moguénost :eprodukije ‘smanjena, moze dase ofckuje proseéna Judi Zivot, Ispitivanja su takodje pokazala da kad deve i Kod odretihosaba, koji su bil! gojaane, pa ‘alm ostvarit i oéivali opinalne teins, ova faktor riika apsofutno ne posto. Maso ‘tivo je hormonski altivno tkivo i ponaia se kao nezavisna formacja. Ako ga invamo u visku,naudiée nam, ako masnote imamo u normalnom procenty, Euvaée nas, ako ovoR, ‘kva imamo mane nego so tek, ope nam naudiKoji su pokazateli gojaznosti? Kad katemo gojazan, mislimo na to da je BMI doveka preko 30. Radi preciznost cdredjivana sepena uhranjengst, diajnicana je tabela body mass index-2 bodi rear indeks} po kajoj se moemo vedma br20orjentiaiKakva nam je koicine mas, éovoljna {eat neta eZinui visi i ako éenio se orjentisai w kom se deluskale nalzime. Jedaostavio adredjivanje ove vrednost je sledece — tedinu ukilogramima podelimo sa ¥isinom w metrima (na primer, osoba ima 70 kg, a visoka je 1.84, da bismo odredili body ‘mass index, podelimo Wrednost 70 sa kvadratom visine, 1.84x1.84, dobijamo vrednost 2067) GGojazna je svaka osoba koja ima BNA preko 30, «preter uhranjena je svala osoba koja ima BMI preko 249; norman je ulranjen svake ko ima BML izmagju 16.5 24.0. © \rednost BMI ispod 18.5 je akodje patolotka i govor nam da je ptanj pothranjenost, Danas je BMI ipak prevazidjen fakior i pokszalo se da je poirebno uraditi mnogo preciznije spitvanj sastava tela da bi se odrediofaktor gojazosti (pre svega to mczs frnogucit InBody analizator tel}. [Neko ko ina dobar mica sastav | normalny Kalina vode u éelijama moze imati vee ‘body mass index od esabe koja ima mnogo vige masnoéa i manje misiéne mase, pa je ova sera posaa nevpotebliva edna ameritka psiholotks studi i2. 1998 godine (4.500 veoma gojazuihispitanika) ‘tka je ca #2% gojaznih vd sebe vidi kso popanjena, malo Korpuleniaiju osobu ine prepoznaje sebe medju siluetama vise gojnanih osoba. Keda bi sptiveti pokszalisluew Soténog wpitanike na fotografi ue siluety normalno waanjene osobe, ak 79% gpa sdgovara dew lian ro mona, jr seb ne mogu repeal ek nce i sles random ft zjnun ean 8 shofam He cam detela ging

You might also like

• 1 ZAPISNIK Sa Osnivacke Skupstine, Obrazac

  

  Document4 pages

  1 ZAPISNIK Sa Osnivacke Skupstine, Obrazac

  Petrović Ivana

  No ratings yet
• Plus Ultra PDF

  

  Document384 pages

  Plus Ultra PDF

  Petrović Ivana

  No ratings yet
• Pozitivno Razmišljanje - Ključ Vašeg Uspeha

  

  Document20 pages

  Pozitivno Razmišljanje - Ključ Vašeg Uspeha

  Petrović Ivana

  No ratings yet
• • Magazines
  • Podcasts
  • Sheet music
• ALHEMIJA - Između Nauke, Umetnosti I Religije - Solidarnost PDF

  

  Document11 pages

  ALHEMIJA - Između Nauke, Umetnosti I Religije - Solidarnost PDF

  Petrović Ivana

  No ratings yet
• Impotencija

  

  Document5 pages

  Impotencija

  Petrović Ivana

  No ratings yet
• Pozitivno Razmišljanje - Ključ Vašeg Uspeha

  

  Document20 pages

  Pozitivno Razmišljanje - Ključ Vašeg Uspeha

  Petrović Ivana

  No ratings yet
• Vinčanska Kultura

  

  Document5 pages

  Vinčanska Kultura

  Petrović Ivana

  No ratings yet