Ideologija

Idea-misao
Logos-nauka,znanje
Prvi put rec ideologija pominje se u 18.veku
Ideologija predstavlja pogled na svet jedne grupe ljudi,i to moze biti manji ili veci deo
drustva,moze biti politicka partija neka rasna grupa neka nacionalna grupa klasa itd.
Pripadajuci grupama pojedinaci prihvataju vrednosti,interese,ciljeve i misljenje grupe.
Pogled na svet ili misljenje grupe koje nazivamo ideologijom predstavlja se u jovanosti kao
misljenje citavog drustva odnosno posebni interesi grupe predstavljaju se kao interesi citavog
drustva.
Pojednci koji pripadaju grupama imaju osecaj pripadnosti i njihova ideologija ih motivise na
neke akcije (tako su seljaci imali seljacke bune,burzoaske revolucije socialisticke revolucije.)
Ideologija ima i usmeravajucu funkciju jer mora da kaze sta je to sto pripadnici grupa zele,cemu
teze i cemu se suprotstavljaju.
Ideologija nije isto sto i naucna istina svaka grupa ima svoje posebne ciljeve i interese a te svoje
posebne ciljeve zeli da prikaze kao ciljeve svih ostalih.Tako su vladajuce klase svoje interese
prikrivale kao interese citavog drustva.One su imale moc da nametnu svoju ideologiju citavom
drustvu pritom su koristile crkvu,svoju moc i bogatstvo a kasnije i sredstva za
telekomunikaciju,obrazovnim sadrzajima,kroz sadrzaje masovne kulture i drugim vidovima
socializacije.
Pored toga ideologija sluzi da se protivnicke grupe razbiju da se razjedine posumnja u smeru
kreanja (ciljeva) i to se radi na razne nacine(kroz propagandu,lazima,glasinama itd.)

Vrste ideologije
1. Konzervatizam je ideologija koja smatra da treva da ostne isti polozaj svih iloga
naglasava da je ljudska priroda nesavrsena i da su potrebni autoriteti(bog,vladar,otac)
2. Reakcionarna povratak na stare modele drustvenih uredjenja
3. Liberalizam sloboda pojedinca je neprikosnovena individa jaca od kolektiva,privatna
svojina je neprikosnovena,drzava sluzi pojedincu,vlast mora biti kontrolisana.
4. Socializam ova ideologija zastupa principe jednakosti ali ne samo pred zakonom nego i
ekonomsku sto znaci da se postuje princip solidarnosti.Naglasak je na kolektivu a ne na
pojedincu.
5. Fasizam je reakcionalna ideologija koju karakterise nacionalizam i rasizam,a takodje i
postovanje
autoriteta
i
autoritativno
uredjenje.Protivnici
su:invalidi,feministkinje,jevreji,komunisti,muslimani.
6. Desni centar to su naslednici fasista zalazu se za odanost rasizmu naciji atoritetu meguju
anti semitizam i islamofobiju.
1

Mit i mitologija
Re mit dolazi od grke rei MITOS, to znai pria. Mitologija je skup pria jednog naroda.
Mitologija nastaje sa pojavom naroda, odnosno na prelazu iz prvobitne zajednice u klasno
drutvo. Tu novu zajednicu naroda trebalo je povezati i preko zajednike vere. Veruje se u vie
Bogova tako da je to politeistika religija (poli - vie, teo - bog). Mitologija ima karakter
celovitosti. Mitologija zadovoljava sve duhovne potrebe ljudi toga doba. Mitovi su priani u
vreme kada su Ijudi bili u povienom raspoloenju, a to su verske sveanosti i obredi inicijacije.
Prianje mitova poveravano je naroito odabranim Ijudima koji su imali govorninog dara, kako
bi to prianje bilo prava predstava. U mitolokim priama ima puno matovitih prikaza, tako da
nam mitovi lie na bajke, kasne, legende i herojske prie. Na taj nain su se zadovoljavale
estetske potrebe Ijudi. Mitologija je i religija tako da se zadovoljavaju religijske potrebe. U
mitovima se kroz dogadjaje odvaja dobro i zlo, tako da se zadovoljavaju i moralne potrebe. Nova
etnika zajednica, narod, trebalo je da naui nova zajednika pravila ponaanja. U mitovima ima
i izvesnog saznanja o oveku i svetu, o dogadjajima iz istorije naroda, ali sa puno praznina koje
su popunjavale bajkovite predstave. Mitologija je i prvobitni oblik filozofije zato to se na
fantastian nain postavljaju filozofska i nauna pitanja, i odgovara na njih. U mitovima se pria
o svetu bogova, ali i o poetku i kraju sveta, poloaju oveka, duhu i materiji. Mit je kasnije
razradjen u staroj Grkoj, kada su se odvojili posebni oblici kulture: filozofija, nauka i umetnost.
Starogrka mitologija je bila posebno inspirativna za zasnivanje starogrre filozofije. Stari Grki
mudraci nisu bili zadovoljni odgovorima koje je pruzao mit. Korienjem svoga razuma, mudraci
naputaju mitske predstave i mitsko miljenje i formiraju racionalan pogled na svet. Postavljaju
ta pitanja na jedan racionalan nain, i odgovaraju na njih u skladu sa znanjem koje su posedovali.
Neki mitovi su bili posebno nadahnue. Kada je u pitanju filozofsko pitanje, ta je primarno u
ovom svetu i univerzumu, uopte - duh ili materija.
Mit o bogu Apolonu je izrazio filozofski duh idealizma, filozofskog pravca po kome je primarna
ovog sveta duhovna, zato to je vena i neprimenljiva, nasuprot ovom promenljivom, nestalnom
materijalnom svetu.
Pria o bogu Dionisu je drugaija, jer je to bog vina i uivanja. Kroz priu o bogu Dionisu slavi
se sve ono to nije razum, a to su snage ulnosti, oseanja, prirodne snage koje nisu sputane
razumom. Iz te prie proizilazi duh materijalizma, drugog filozofskog pravca, po kome je
materija glavna supstanca ovog univerzuma.
Pria o bogu Orfeju je po izraavanju duha idealizma slina Apolonskom mitu, slavi dua koja je
boanska, a potcenjuje telo kao tamnica za duu i izvor svakog zla.

Religija
Re religija dolazi od latinske rei RELIGARE, to znai povezati. Radi se o povezanosti
oveka, odnosno Ijudske zajednice i zamiljenog natprirodnog bia ili sile za koju se veruje da je
mona i da rukovodi covekom, kao i prirodom. Pod religijom se u najirem smislu
podrazumevaju svi dosadasnji oblici verovanja, ukljuujui i magiju, neki teoretiari iskljuuju
magiju, dok trei ukljuuju samo jednobozacke religije. Razlozi za nastanak religijske svesti su:
1.
2.
3.
4.

neznanje prirodnin i drutvenih zakona;

potreba
da se svet kao celina objasni;
potreba
da se ljudska zajednica ujedini;
psiholoki razlozi.

Religija ne podrazumeva samo verovanje, ve i praktikovanje vere. To znai da postoje verski

rituali ili obredi, praktine radnje koje slue da se pojedinac povee sa natprirodnim biem,
zatrai pomo ili pokae odanost. Postoje slinosti i razlike izmedju magije i religije. Slino je to
to se veruje u postojanje nekog natprirodnog, ali monog bia, kao i postojanje obreda kako bi
se sa tim biem uspostavio kontakt.
Razlike su u sledeem:
1. Za razliku od religijskog rituala, iji je cilj pokazivanje potovanja prema tom viem
biu, magijskim ritualom se direktno eli uticati na tu silu;
2. Za razliku od religijskog rituala koji je usmeren i ka prolosti i ka budunosti, magijski je
okrenut samo budunosti;
3. Religijski ritual je redovan, a magijski neredovan;
4. Kontakt sa svetenikom je redovan, a sa magom neredovan;
5. U religiji postoji svetilite, crkva, hram, a kod magije ne.

Svaki religijski ritual temelji se na principu ,,deo za celinu". To znai da se mora neto dati, neto
rtvovati, jedan manji deo da bi se sauvala celina. Tako je obred rtvovanja neizostavan deo
svakog religijskog obreda, a tu je i molitva; to sve skupa moe biti praeno muzikom i igrom.

Princip na kome se zasniva magijski ritual je ,,deo umesto celine". Obzirom da magijska sila sve
povezuje i sve ujedinjuje, dovoljno je da se utie na jedan deo predmeta ili bia, pa da preko tog
3

dela moe da se utie na ceo predmet ili bie. Modeli miljenja su da slino proizvodi slino, da
e jednom povezane stvari uvek biti povezane, iako se nasilno razdvoje, i da ta veza moe
delovati na daljinu. Religije prvobitne zajednice su:
1.
2.
3.
4.
5.

tabu
totenizam
fetiizam
animizam
naturizam

Tabu je stroga zabrana koja se smatra svetom i povlai otre sankcije. Tabu ili zabrane se odnose
na aktivnosti, izgovaranje nekih rei, jela i pia.
Totenizam je verovanje u neku biljku, ivotinju ili predmet preko koje su lanovi plemena
duhovno povezivani. Taj predmet ili bie su postaje predmet oboavanja ili predmet kulta celog
plemena.
Fetisizam je verovanje u posebnu i zatitnu pojedinih predmeta koje pojedinci nose na sebi, sa
sobom ili uvaju kui.
Animizam je verovanje u postojanje dua predaka i druga duhovna, odnosno bestelesna bia.
Naturizam je verovanje u natprirodnu mo pojedinih predmeta, bia i pojava u prirodi.