ATMOSFERSKI TALOG

I KISELE KIE
Prof. dr Ivan Greti,
Univerzitet u Beogradu - Hemijski fakultet
grzetic@chem.bg.ac.yu & www.chem.bg.ac.yu
Beleke za predavanja: http://helix.chem.bg.ac.yu/~grzetic/predavanja/
Greti

SADRAJ
TA SU TO KISELE KIE?
NEZAGAENA KIA
IZVORI ATMOSFERSKOG TALOGA I KISELIH
KIA
POREKLO KISELIH KIA
TA SE DOGAA KAD POLUTANTI DOSPEJU
U ATMOSFERU
VANIJI HEMIJSKI PROCESI
EFEKTI KISELIH KIA (biljke, ribe)
EFEKTI KISELIH KIA (spomenici, beton,
metal)
Greti

TA SU TO KISELE KIE?
Po definiciji kisele kie su atmosferski kiseli talog u formi
kie. Jo preciznija definicija je da su kisele kie
padavine koji imaju veu kiselost (manje pH) od
uobiajenih kia koje padaju u nezagaenim regionima
Zemlje. Padavine odstranjuju iz atmosfere gasove,
aerosole (tenosti) i estice na dva naina:
1. Stvaranjem kapljica vodene pare u oblacima koje
sakupljaju zagaivae iz atmosfere i kada se steknu
potrebni uslovi kapljice iz oblaka se ukrpnjavaju i padaju
u obliku kie,
2. Ispiranjem atmosfere kada kia (sneg) atmosferu ispod
oblaka ispira i preiava.
Ova dva naina obuhvataju takozvanu vlanu precipitaciju.
Greti

TA SU TO KISELE KIE?
Atmosfera se moe preiavati od
polutanata i bez kie i to:
1. Apsorpcijom gasova na razne povrine u
prirodi kao to su vegetacija, zemljite ili
vodene povrine, kao i na graevine koje
je sainio ovek.
2. Gravitacionim taloenjem veih estica
3. U direktnom kontaktu finih estica sa
vegetacijom i drugim povrinama.
Greti

KISELI TALOG
Termin kiseli talog obuhvata celokupnu kiselu
precipitaciju koja zahvata gasove, estice kao i
tenu fazu tako da se u kiselom talogu nalaze
sve kisele supstance iz atmosfere. Zato se
trivijalni naziv kisele kie sve vie zamenjuje
mnogo pravilnijim atmosferski talog koji
obuhvata sve kisele supstance kao i sve druge
zagaivae koji se nalaze u atmosferi.
Atmosferski talog podrazumeva zagaenje
vazduha koje ukljuuje i sve kompleksne
reakcije razliitih supstanci u vazduhu koje daju
kao produkat kisela jedinjenja u atmosferi.
Greti

NEZAGAENA KIA
Nezagaena kia je po prirodi kisela jer
atmosfera sadri u sebi kiseli oksid ugljendioksid (CO2) koji se rastvara u vodi (kapima
kie) i daje kao produkat ugljenu kiselinu to
ima za posledicu da je kiselost (pH) kinice
oko 5,6. Ova vrednost je granina vrednost,
sve to je kiselije od ove vrednosti (pH>5,6)
smatra se kiselom kiom. Kada se zagaenje
kombinuje sa istom kinicom pH kie se
ponekad drastino menja.
Greti

LOI PRIMERI
Tako, na primer, merenja kiselosti kinice
u Severnoj Americi dostizalasu vrednosti
od pH 3, a najnia vrednost za pH kinice
u SAD ikada izmerena je bila 2,1 i to
severnim delovima SAD 1964. godine.
U Evropi najnia vrednost ikada izmerena
bila pH 2,4 u kotskoj 1974. godine.
U Srbiji u Boru kiselos kie takoe dostie
veoma male pH vrednosti izmeu 2 i 3.
Greti

IZVORI ATMOSFERSKOG
TALOGA I KISELIH KIA
Sve forme precipitacije (taloga) kao kia, sneg,
rosa, izmaglica ili magla kiesli su po prirodi jer u
sebi rastvaraju ugljen-dioksid (CO2), s tim to
ljudske aktivnosti samo pridodaju kiselosti ovih
taloga. Kako je ve reeno nezagaena kinica
ima pH 5,6 to se moe uporediti sa
laboratorijskom destilovanom vodom u ravnotei
sa CO2 iz vazduha. Iz tih razloga se i kae da je
kisela kia svaki onaj talog koji je kiseliji od 5,6.
Greti

IZVORI ATMOSFERSKOG
TALOGA I KISELIH KIA
Ukoliko se u vazduhu nalazi jo neki kiseli
oksid pored CO2, kao to je, na primer,
SO2, NOx ili neke druge supstance kao
organski zagaivai, tada je kiselost
atmosferskog taloga vea, odnosno pH
nie i tada kiselost taloga moe biti od pH
4,9 do 3,5.

Greti

POREKLO KISELIH KIA

Komponente koje se mogu nai u atmosferi, a koje
su konstituenti kiselog taloga mogu biti:
1. Prirodnog porekla
2. Antropogenog porekla (iz industrije,
saobraaja, domainstava...)
Na globalnom planu prirodni izvori doprinose sa
nekih 60%, dok antropogeni izvori doprinose
sa oko 40% (Forester, 1993).
Greti

10

PRIRODNI IZVORI
Prirodni izvori sumpornih jedinjenja
obuhvataju: SO2 iz vulkanskih grotla,
morsku penu i kapljice koji sadre sulfate
(H2SO4), zatim sumpor-vodonik (H2S)
poreklom od vulkanskih erupcija i slinih
aktivnosti zemljine kore i konano biogeni
sumpor koji nastaje u biodegradaciojom
organske supstance potpomognut
bakterijama.
Greti

11

ANTROPOGENI IZVORI
Najvei antropogeni izvori su sagorevanje
fosilnih goriva (uglja, nafte i prirodnog
gasa) i iz industrijskih procesa, pre svega
iz bazne proizvodnje metala.

Greti

12

CO2 emisija
antropogenog
porekla u
svetu i kod
nas

Greti

13

SO2 emisija antropogenog porekla

u svetu

Greti

14

Nacionalni ukupni emisioni trendovi. Emisija za sumpor (19922002, 2010, 2020) prema MSC-W (Gg SO2 godinje)*
Podruje/ Godina

1992

1993

1994

1995

1996

1997

1998

1999

2000

2001

2002

2010

2020

Ruska Federacija

4033

3637

3131

2969

2774

2524

2275

2062

1997

2031

2130

2470

2019

396

401

424

462

434

522

521

355

387

394

382

277

168

3463

3117

2676

2363

2028

1670

1607

1229

1189

1115

1002

364

224

Prirodna marinska
emisija

743

743

743

743

743

743

743

743

743

743

743

743

743

Emisija iz vulkana

2235

2027

1918

2000

2000

2000

2000

2000

2000

2000

2000

2000

2000

39332

36921

34291

32240

30196

28487

27086

25149

24146

23968

23944

19853

17389

Srbija i Crna Gora

Engleska

TOTAL

(*) Co-operative Programme for Monitoring and Evaluation of the Longrange Transmission of Air Pollutants in Europe (EMEP); MSC-W Greti
15
Meteorological Synthesizing Centre - West

Nacionalni ukupni emisioni trendovi. Emisija za azotne okside

(1992-2002, 2010, 2020) prema MSC-W (Gg NOx godinje)*
Podruje/
Godina

1992

1993

1994

1995

1996

1997

1998

1999

2000

2001

2002

2010

2020

Ruska
Federacija

3123

3054

2667

2570

2467

2379

2488

2494

2357

2462

2566

2500

2782

189

177

166

155

155

156

156

157

158

158

158

168

173

2566

2391

2311

2188

2190

2022

1938

1810

1718

1647

1582

1113

803

Prirodna
marinska
emisija

Emisija iz
vulkana

25822

24921

23824

23426

23123

22453

22159

21717

21119

20927

20858

19176

17090

Srbija i Crna
Gora
Engleska

TOTAL

(*) Co-operative Programme for Monitoring and Evaluation of the Longrange Transmission of Air Pollutants in Europe (EMEP); MSC-W Greti
16
Meteorological Synthesizing Centre - West

TA SE DOGAA KAD POLUTANTI

DOSPEJU U ATMOSFERU
Kada se polutanti (CO2, SO2, NOx) unesu u
atmosferu njihova sudbina u mnogome zavisi od
fizikih procesa kao to je disperzija, transport i
depozicija, kao i od vrlo kompleksnih hemijskih
procesa koji se odvijaju sve vreme od momenta
emisije do momenta procipitacije na povrinu
zemlje. Faktori koji su presudni za sudbinu
polutanata su visina na kojoj se emisija odvija,
koliina solarne radijacije, precipitacija kao i
osobine povrine zemlje na koju se taloe
(precipituju) kisele kie (Bubenich, 1984).
Greti

17

TA SE DOGAA KAD POLUTANTI

DOSPEJU U ATMOSFERU
U zavisnosti od godinjeg doba i priroda emisije se
razlikuje, zimi dominira emisija iz stacionarnih izvora
postrojenja za proizvodnju toplote i energije, dok leti
dominira emisija iz pokretnih izvora niza razliitih
transportnih sredstava jer je to vreme kad se najvie
putuje i transportuje. Na ove sezonske razlike, pored
toga, utie i razvijenost nekog regiona. Iz ovih razloga
nije sasvim jednostavno pronai prostu korelaciju izmeu
emisije i kiselosti atmosferskog taloga. Veliki broj
promenljivih kao poreklo polutanata, njihova vrsta i
konverzija, njihov prenos kroz atmosferu i njihova
precipitacija kompleksan je sistem koji ne moe da da
jednostavan odgovor i zahteva sloene sisteme za
modelovanje.
Greti

18

TA SE DOGAA KAD POLUTANTI

DOSPEJU U ATMOSFERU

Greti

19

TA SE
DOGAA KAD
POLUTANTI
DOSPEJU U
ATMOSFERU

Greti

20

VANIJI HEMIJSKI PROCESI

Kao to je poznato sagorevanje fosilnih goriva
znaajno doprinosi stvaranju kiselih kia jer se pri
tom u atmosferu oslobaaju znaajne koliine
SO2. Saobraaj je osnovni izvor azotovih oksida
(NO, NO2 i NO3 koji se najee zbirno
predstavljaju kao NOx). SO2 reaguje sa vodonikperoksidom (H2O2) iz oblaka koji nastaje od
hidroperoksi radikala (HO2) i prelazi u SO3, dok
NOx reaguje sa hidroksi radikalom (OH) koji
nastaje u atmosferi u fotohemijskim reakcijama.
Tako nastali oksidi reaguju sa vodom dajui
sumpornu (H2SO4) i azotnu (HNO3) kiselinu.
Greti

21

HEMIJSKE REAKCIJE

Greti

22

Formiranje SO2 i azotovih oksida

(NOx)

U vozilima:
S (u gorivima) + O2 SO2
N2 + O2 2NO
NO + 0.5O2 NO2

Greti

23

Formiranje vodonik-peroksida od lako

isparljivih organskih jedinjenja (VOC):
Primer - formaldehid (HCHO)
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.

HCHO + h (sa sunca) H + HCO

(HCO = formil radikal)
HCHO + O2 CO + HO2
OH + HCHO H2O + HCO
HCO + O2 HO2 + CO
HO2 + NO NO2 + OH
VOC + h (sa sunca) + HO2 (iz vazduha) H2O2

VOC = lako isparljiva organska jedinjenja (VOC)

Greti

24

Formiranje kiselina: H2SO4

1.
2.
3.
4.

Greti

SO2 + HO2 SO3 + OH

SO3 + H2O H2SO4
SO2 + H2O2 & O3 (iz oblaka) H2SO4
SO2+ OH + O2 (iz vazduha) H2SO4

25

Formiranje kiselina: HNO3

NO + O3 NO2 + O2
NO2 + O3 NO3 + O2
NO2 + h NO + O
NO2 + NO3 N2O5
N2O5 + H2O 2HNO3

NO2 + h (sa sunca) + OH (iz vazduha)

HNO3
Greti

26

EFEKTI KISELIH KIA

Ponekad se priroda moe prilagoditi kiselom

atmosferskom talogu (kiselim kiama), na primer,
u podrujima gde je sadraj krenjaka
((Ca,Mg)CO3 ili CaCO3) u zemljitu relativno
visok. Kisele kie u interakciji sa krenjacima se
lako i brzo neutraliu. Sumporna kiselina sa
kalcijum-karbonatom da je dobro poznato
jedinjenje, so kalcijuma i sulfatnog anjona gips
(CaSO4*aq).
1. H2SO4 + aq + CaCO3 = CaSO4*aq + H2O + CO2
2. H2SO4 + MgCO3 = MgSO4 + H2O + CO2
Greti

27

EFEKTI KISELIH KIA

U prirodi, na primer, neke ivotinje, ribe ili abe ne mogu
da razmnoavaju ili ive u kiselim sredinama. Lie
biljaka ozbiljno je ugroeno pod dejstvom kiselih kia.
Uticaj kiselih kia na sadraj kalcijuma i magnezijuma u
zemljitu vrlo je indikativan, nastajanje sulfata
magnezijuma koji je rastvoran i sulfata kalcijuma (gipsa)
koji je slabo rastvoran (oko 2g/dm3 kinice) ima za
posledicu da se s vremenom ovi katjoni ispiraju jz
zemljita i ostavljaju za sobom naruenu ravnoteu
katjona u zemljitu. Naroito je opasan nedostatak
kalcijuma jer u nedostatku kalcijuma biljke resorbuju
aluminijum, a to je poguban proces za biljke.
Greti

28

Zdravi uslovi za biljke

ema
pokazuje
kako se iz
zemljita
ispiraju
katjoni i
nvodom
dospevaju u
biljke
Greti

29

Nezdravi uslovi za biljke

Kiseline u kii
prosto spre
lie biljaka.
U nedostatku
kalcijuma biljke
resorbuju
aluminijum, a to
je poguban
proces za
biljke.
Greti

30

Negatini efekti kiselih kia

Greti

31

Negatini efekti kiselih kia na ribe

Mobilizacija aluminijuma iz zemljita u
kiseloj sredini ima za posledicu transport
aluminijuma u vodene tokove u kojima
aluminijum neretko prouzrokuje mukozno
oboljenje ribljih krga to ima fatalne
posledice.
Al(OH)3 >>>>

Greti

32

Negatini efekti kiselih kia

I graevine koje je ovek sagradio stradaju
od kiselih kia jer kiseline iz padavina
napadaju kamen, beton ili metal to ima za
posledicu njihovu koroziju, degradaciju i
razaranje.

Greti

33

Negatini efekti kiselih kia

Mermer i krenjak se degradira prema ve
poznatoj reakciji:
H2SO4 + aq + CaCO3 = CaSO4*aq + H2O + CO2
Beton se razgrauje tako to kiseline postepeno
ispiraju kalcijum iz portlandita (Ca(OH)2) ime u
krajnoj liniji slabe mehanike osobijne betona.
H2SO4 + aq + Ca(OH)2 = CaSO4*aq + 2H2O
Greti

34

Negatini efekti kiselih kia

Slika dobrog betona

Greti

Slika loeg degradiranog betona

35

Korozija metala
Korozija metala je vrlo brza i vidna:
2H2SO4 + O2 + 2Fe = 2FeSO4 + 2H2O

Greti

36

HVALA NA PANJI !

Greti

37