Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • AK3 Drvene Zgrade Skripta 2

    Uploaded by

    naca007
    9 views28 pages
    Drvo

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document
    Drvo

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    9 views28 pages

    AK3 Drvene Zgrade Skripta 2

    Uploaded by

    naca007
    Drvo

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    of 28
    DOKUMENTACIJA ZA GRADEVINARSTVO | ARHITEKTURU SVESKA) 262 bGa—1772 Borislav Todorovid, dipliné ach Konstruktivni elementi Uo 728:691.11 169.002.22, Usroci ograniéene primene drveta i elemenata od drveta u izgradnji porodiénih stambenih z5r2- da, uprkos proverenim vrednostima i dugotra ‘nom iskustvu, mogu se traziti | uw nedovolinom poznavanju savemenihy drvenih konstrukeija moguénosti primene elemenata od drvets ‘ih preradevina, Rad je pokutaj da se sistematizuju konstruktivni celementi drvenih zarada i analiziraju njthove oso- bine bitne za primenu u stambenojizgradnji KONSTRUKTIVNI ELEMENTI Konstruktivni elemenat je onaj element zgrade koji kroz odredent konstruktivn sistem sudeluje U prijemu i prenofenju opteredenia i éini sestav- 1ii_deo tog sistema. Podela konstruktivnog siste- ‘ma na grupe elemenata (kendicione grupe) i fun- kcfonalne elemente je u prefabrikovanom grade- ‘nj nuna, jer se samo detalinom i jasnom pode om celog sistema magi dafinisati, a zatimn } do- vesti u vezu svi delovi abjekta, Grupe u okviru podsistema nosete konstrukeije El temelj 2 _vertikalni konstruktivni elementi 2.1. stubovi 2.2 zidovi E3__horizontalni konstruktival elementi 3.1 grede drvenih stambenih zgrada £32 paneli £4 stale grupe elemenata 4.1 krome konstrukeiia E42 elementi za prostornu sigurnost objekta Svaki element trebs da ima odredene osobine i sposobnost da udovolji zahtevima koji su njego- vie poloiajem u sklopu taéno odredeni, Postoje okutaji da se sve ozobine, odnosno zahtevi ure- de u lista koja bi omoguéita jasan pregled i name: jena je kako proizvodaéu tako i tliftu. Prema nIMBAU — Industrielles Bauen”, lista ima slede- Gioblik ~ za konstruktimne elemente: 1. Konstruktivni princi = Sti€ki sistem noseée konstrukciie, powrfin: ski il linearni sistem — mefovit oblici — pravel oslanjanja — moguénost realizacije odredenih ob vinskih elemenata — postavianje dilatacionih spojnica — medusabne povezivanje konstruktivnih cleme: — jedinstvenost konstruktivneg principa = vsaglagenost_noseée konstrukelje, pregrada i Instalacija omatna sredgtva za montazu 2 grade: 2. Modularna koordinacija — projektni modul, modul pregrada i obrade — konstruktivni mod (horizontalni i vertikalni) i njihova koordinae Statika, évrstota, stabilnost — kao osnova za proraéun sluze osobine mater ila prema odgovarajuéim normama Pomeranja usled uticaja = prijem naprezanja ‘temperature i sleganja = vadenje i prijem sita = westa ukruéenja konstrukeije 4, Zabtita od potara = Klass gredevinskog materijala (zapalivost) = Klasa zaitite od pozara 5. Zattita od vlage kapilarno upijanje vlage povrSinskim sfojem = vodopropustijivest 6. Toplotna zattita — prolaz toplote toplotni mostovi — akumulacija toplote 7. Zuusna zaitita — zaltita_od materijatnog i vazduinog 2vuka (laboratorijske vrednostl | vrednosti za ugrede- fe elemente) za celokupnu konstrukeiju tava ica i unutraSnjih i spoljnih konstruktivnin zidova 8. Tokina — najveéa sopstvena tezina konstrukcije (po m? iagradene povezine) — najveca tezina za transport i montazu 9. tagled | oblici — struktura povesine — obradsa iviea — boja — ujednatenost izgleda = postojanost na svetiosti 10. Trajnost, portojenust ~ sarancije Postojanost na atmosterske uticaje zaltita od korozije fost primenjenih materi- ~ odrZavanje powsina, moguénost popravijania ~ prijanje ~ moguénost zamene delova 12. Ekonomski zahtew = limit cone ~ indaci za odr2avanje za jednu godinu Za stambene zgrade posebno su znaéajni sledeéi zahtevi: = statidka otpornost, = zaltitaod pozara, = toplotna zattita, ~ zetia od buke (zvuta), \Njima ée biti posvesena posebna painja. U elu rada koji sledi biée obradeni zahtevi za svaku od grupa clemenata, prikazane osobine ele- ‘menata koje omoguéuju da se ti zahtevi ispune i nnagini Konstruisanja olemenata u prefabrikaciji Gam) by a, 2 ma mm 13 as 13 qs 60 11,1 alge 15,8 17,7 80 ps7 15/3 19,6 21,6 40 100 16,2 17,8 23,4 25,4 120 18/8 20,4 27/3 29,3 140 21,4 23,0 Bu 33,1 60 1s,. | 16,8 21,6 23,6 80 13/0 20,6 27,3 29,3 60 100 22,8 24,5 33;1 35,1 120 26,6 28,3 38,9 40,8 140 30,5 32,2 44,6 46,6 60 19,1 20,9 |» 2699 29,4 80 24,3 26.0 3571 37,1 80 100 29,4 31,1 42,7 44,8 120 34,5 36.2 50,4 52,4 140 3956 414 58,1. 60,1 ‘Tabela 3 (nastavak) ovano a= 60 cn is = ayn) oo er nn nm 43 1s 13 19 60 a4 a2 7,0 6.6 80 10/7 319 16,0 43,7 40 100 13,2 13/3 19/8 19/9 120 15/8 15/8 23/6 237 140 18,3 18,4 27.5 27,5 60 6,9 6,5 10,9 10,4 80 15/8 16,7 23,6 23,7 60 100 19/6 19,7 2914 29,5 120 23,4 23,5 35,1 35,2 14a | 273 27,3 40,9 40,9 60 9,4 8,9 14,8 14,2 80 20,9 20,9 31,3 31,4 80 100 26,0 26,0 39,0 39,0 120 31/1 31,2 4616 46,7 140 36,2 36,3 54,3 54,4 Horizontalno opteetent zitov m ete Horizontano optereéenie nastale w vertkainim = > p——— konstruktivni sdovima kad #tavanice va horizontalna sila prenos! na gor ivicu praveu prutanja zie. Ona se prinvata i prenosi teoretski zamijenom djagonalom, adnosno d rf lom obloge odredene Sirine b, i debljine da. Sm tra se da je dovoljne évrstoéa na smicanje post gnuta ako je debljina obloge najmanje 8 mm. U tabeli na slici 9 izraéunate su dozvoljene si 240/120) i jednostranu oblogu debliine ds od iverice. Za dvostranu oblogu vrednosti se sabira: Zuusna zaftita unuteafnjih konetrukt va ima dya r22lidite wradnasti: 24 zidove « jed- nom stanu i za podeone zidove. Mesto izvort ‘natin prenofenja 2vuka odreduje osnovne oblike — od vazdusnog 2vuka 22 koji se daju trazene wednosti prema funkeiji prosto kao R,, uticaja ‘drugih dod menti ispitivani’u_ laboratori Uugradivanja uz uticaj_ dodi | | oe dozy. F min kN. 8 19 10 26 13 39 16 54 19 70 + 2 a7 Stika 9 HORIZONTALNO OPTERECEN ZID ri konstruisanju zidova koji Ge obezbediti dovo- Jjnu zvuénu zaititu treba obratiti psinju na sle- — vera skeleta i obloge mekéa (8), — u prostor izmedu rebara ubaten izolacioni ma: terijal (C), = obloga sastavijena od teZih elastiénih ploéa, (0, bolje vigestojaih nego jednost ZVUENA ZABTITA ZIONIM PANELA Zidowi u jednom stanu treba da prude zaStitu ‘od najmanje 42 dB, a podeoni zidovi jednoporo- dignih 2grada u nizu najmanje 52 dB. U tabeli 4-4 prikazani eazligiti tipovi konstrukeije zido- vj odgovarajuée vrednosti zvutne zaitite. Za primenu zidova je znaéajna vrednost izmere- tna na ugredenim elementima. Vrednost zaitite potrebna 2a padeone zidove se mote postici s ‘obzicom na‘ obavezn prinienu dvostrukih zido- pr (Ha) Siika 10 lees DETALI A ——— DIN 4102 POTRENA ZASsITA oD POZARA ZA PODEONE ZIDOVE Siika 11 Protiypotarna zaitita povezanih jednoporodié- nih zgrada nije regulisana nasim propisima. Pre- ma vatecim DINstandardima, paneli od drveta i drvenih preradevina mogu se konstruisati za kKlase F-30 B i F—60 B, to je dovoljno za unu- twainje konstruktivne zidove koji se nalaze u j ddnom stanu. Za podeone zidove se zahteva rigo- rotna zaitita koju nije moguée ostvariti paneli: ma od drveta. Zato se u postojecim projektima ddevenih zgrada u nizu izmedu drvenih zidova je- dlinica postavla i jedan zid od nesagorivog mate- Topek’, beron), Eta znatno paskuplivia 2ra- du, a za stvaranje otvorenih sistema prefabrika eile predstavlja poseban problem, jer se uvodt no- vi tip elomenata. Zato treba ispitati moguénost prihvatenje blazih propiss i koriséenje drvenih ploéa s minerainim yezivima éija je postojanost 1 potaru mnogo bélja nego plota s organskir vezivima, koje se uglavnom koriste, Rolenje ovo problema je jedno od kljuénih za prihva- tanje i dali razvo} prefabrikovanog gradenja po: vezanih devenih z9rada, | Tabela 4 Izmerena vrednost 10 Predlog prema DIN-u 4109 predlozen laborator. | u objektima nivo (dB) iy ay w w 37 - 37,38 37 - - 37 40 38 42 48 42,43 | 42 - - 42 50 41,45 42 - - 42 46 al 49 51 47,51 - - 53,55 l.rebro, 2. mineralna vuna, 3 gipskartonska plota, 4 iverica, 5. porozna viaknatica, 6. medjuroStilj od letvi Tabela 5 obloga Izolaciono |Drvena | Klasa ie Fs jezgro rebra ploéa mineralna 60x30 viakn. vuna 13 mm min d=40 6 =2,5 @ =50 kg/m? | N/mm F-30 B [ ploéa mineralna 60x80 vlakn. vuna 2x16 mm min d=60 mm,| 6=2,5 Q= 50 kg/m | N/mm F-60 B ploéa mineralna | 60x80 vlakn. vuna 13 mm + min d=60 G'=1,25 ; | gipsk. Q=50 kg/m | N/mm ploéa 12,5 mm F-60 B unutra: mineralna iverica vuna spowa | 19 mm min 4=80 mm. ssa _____| spolja: Q =30 kg/m iverica ‘16 mm ded | 9 =690 aWlina? (| 237 F-30 B unutra: mineralna 60x80 iverica vuna ism + | min d = 60 mm6=2,5 gipsk. N/mm sows | Plota g =100 9,5 mm kg/m3 UUVAU) | ezos3e: ee azbest. cement. UNUTRA Lo&a F-30B ee B Urabe je prikazano nekollko wets 2idoias2 odgoverajudim vrednostima otpornos u poze. u 2.2.1.2 Spolini konstruktivai zidovi Mesto spoljnih zidova izmedu dve razlitite sre Ne, spoline i unutrainje, pored statiékih, zahtova i odredene uslove zattite od temperaturnih pro- mena, viage (spoljne i kondenzovane) i spoljne uke, ZaStita od niskih temperatura odredena je staci- ‘onarnom toplotnom zatitom gradevinskih eleme- rata; koeficijentom prolaza toplote k(W/m? K), ‘ednosno ukupnim otporom prolazy toplote Rm? K/W) za zid slo%en0g proseka. Ze rid sastavijen od n homogenih slojeva koefic Jont protaze topiote (k) se izraéunava prema izra- 1 prelaza topote 2a gronign uni ‘trainju povrsinu (W/m? K) 4, — koeficijent prelazatoplote za graniénu spo- Jinu povrsinu (W/m? K) 4, ~ debfina homogenog sla (m) 4, —kosfiient provoderja toplote za material sloja ‘Ako se vrednost toplotne zaitite zida izraiava u kupnim otporom protazutoplote (R= +) tade 66 se koristiti izraz TRAD TR, ade su R, —otpor prelazu toplote za unutraénju grani- {nu povrsinu (em? K/W) —otpor prolazu toplote za svaki homogeni slo} (m? K/W) otpor prelazu toplote za spolinu graniénu ovesinu (m?K/W) Ukupsn otpor prolazu toplote za lake zidove sa vile razligitin preseka racuna se kao srednja vre- 0.45 W/mK. kondenzovane vlage na_unutrainjo} spregava te ako je temperatura powsi- fe zida najmanje jednaka tadki rose na tom me- stu. Spreéava se odgovarajuéom toplotnom zat Kondenzovanje vlage u slojevims panela mora se spregiti da bi se o€uvale njegove mehaniéke i fizi= {ke osobine. Za zid, spolja zaftiéen od prodiranja vlage (A) mote se spreciti: = provetravanjem sloja u kome bi se viaga kon- denzovala — vetreni zidovi (B), — postaylianjem parne brane ispod unutrasnje povrsine zida — nevetreni zidovi (C), = parnom branom i provetrava donzacije (0). uh mrujedi vee veireno > ‘Spolini zidovi su izlozeni uticaju spoljne buk: treba da unutrasnjem prostoru prude odgovarsju- a zaititu od vazduinog 2vuka. S obzirom da na sporobnost zaitite direktno utiée tetina prime- ala, za lake konstrukelje se reienja u posebnom konstruisanju slojeva zida. U delu © unutraéniim konstruktivnim zido- vima obradeni su faktori Koji utigu na kvalitet 2a- tite, pa ée se ovde samo tabelarno prikazatiizra- Gunate, odnosno izmerene vrednost z3tite 23 lite tipove konstrukeije spon zidova (tabe- Ia). IstraBivanje uticaja volitine i polozsja konsteuk- tivnin. elemenata na organizaciju i ablikovanie Prostora vrlo je slo¥en zadatak, potebno ako se analizom pretpostave fleksibilnost, varjabilnost i mobitnost projektovanog prostora. Na organiza: ciju_ne utiée samo podsistem konstrukeija vet i ‘stall podsistemi. Isto tako, ne utitu svi konsteu- ktivni elementi podjednako. Zato bi potpunija 2- nnalza bila moguéa tek pri obradi sklopova iosta- ih podsistema,. Da bi se objasnilo oblikovanje skeletnim elemen- tima, neophodno je uvodenje sekundarnog siste- ‘ma, Sto prevazilazi obim rada, Oude 6e zato biti prikazani samo neki uticaji panelnih zidova el ‘menata na oblikovanje fasadnih ravni prefabriko- vanih zgrada, jer jedino oni, pored konstruktivne tuloge, 1 zatvaraju. prostor. (Panelne tevanice. se smatraju oblikovno neutralnim elementims.) Zidni paneli na oblikovanje utiGu: zgrede 2,50 do 3,00 m) i Sirina. Prema sirini pa- ‘eli se mogu podelit na uske i Siroke. Uski paneli imaju girinu 1,00 do 1.50 m. Sastoje 0-04 okvies | ablaga. Otvori ‘manjj, to 58 postiée umetanjem do- elemenata (horizontalne i vertikaine pre ke). Povezivaniem svih delova jednog zida u cel fy, Gime se izbegavaju spojnice i udvojena rebra, dobijaju se firoki paneli. Sastoje se iz niza verti kalnih rebara postaifjenih na zajedniéku osnovi- eu i pokrivenin zajednickom gredicom. Veligins panels je odredene moguénostima transporta i osivotéu primenljivih dizalica (rina 480 do 10,40 m). 13 Tabela 6 ae Presek 4, (ram) | 4, (amn)] za8titna |Spoljna | Unutra’nja| R,, (a8) cloga obloga | cbloga ree 60-100 |* 60 - 30 oe: Le | Sabo fs 5 “TAU Won i ‘100 |=100 3 Psc00 35 | a6 = 80 |__- |proizv. 30] - = 60 35, * 2100 |= 70 |proizv. 210 mm 413 mm 35 3 am a=22 mm 19 mm 35 | 19 am a=22 mm 10 mm 39 g=10- 15 kg/m? = ja=20- 310 mm 40 mm 19 mm ja=22 10 mm | 16+12,5 mm | 40 | 44 2100 |=100 |kao m kao m | kao m 45 70+22 =|19 mm 10 mm | 16+12,5 mm | 45 | 47 }a=22 mm j 100 80 20 mm malter + 10+12,5 mm | - |50 | 25 mm lake dr- | lvene plot + 10 mm iverica a 14 1 - mereno u laboratoriji 2 mereno u zgradi Podela prema firini nije samo formalna; irina bi- ‘no utiée na moguénost kombinovanja elemena- ‘2, odnosno sistom prefabrikacie. Sto je mania Sirina elemenata, to je moguénost kombinovanja veéa i povetava se broj razlig Individualno projektovanih prostors koji se mogu izgeaditi istim elementima. Odreden asortiman u- skih elemenata daje velike moguénost! tzbora i kombinovanja, ito uz odgovarajuéi pristup proje- ktovanju (casteri, mrefe, modularna koordinat ja) {izradi ostalih sistema, Gini ovakav sistem pre- fabrikacije otvorenim. COsnovni problem pri zgradni je veliki broj verti- kalnih spojnica, cime se poveéava obi radova na ‘gradilitu i ukupan broj oslabljenih mesta na objektu. Prectznost i2rade elemenata, njthova o- sranigena veligina i mala tekina, kao i konstruisa- je ito jednostavnijih spojnica omoguéulu da se vi problemi relativno lako reée. ‘Sika 14 Siroki penalise izraduju za odreden tip zarade; stem prefabrikacije je zatvoren. Za drvene zgrade u paketu”. Grad se veliki broj ist ill siénih ku- prefabrikacije drvenih zprads. Obrada povrsina elemenata zavisi od nadina pove- Zivanja rebara i obloge, materijala od kolih je i zradene obloga i zastitnih slojeva ili premaza o- bloge. Postavijanjem obloge preko rebara dobija ‘ ravna povetina elemenata, tako da se uz odgo~ varajuéu obradu (plastiéni matter, akrilne boje) dobijaju paneli s2 skrivenom konstrukeijom. Na terijala do so danas najéesée + ciljem da se podratavaju masivne zorade i tako stvori ito aire tedlite 2a prefabrikovane drvene zorade. (Cak se i ‘gotove drvene kuée obla’u keramiskim elemen- tima da bi se dobili fasadni zidovi od ,,opeke"). bloga se, kod nevetrenih zidova, moze postaviti i iamedu rebara, tako da rebra ostaju vidljive i stvaraju karakteristiénu podelu fasadnih zidova 5 relativno skim poljima i naglagenom vertikel- ‘nom podelom. Spoline powsine panela se mogu obradi ‘od materiale obloge (plot od drvenih preradevi na, azbestoamentne plose, daiéana obloga) razll Eitim westama maltera i premaza. Savremens te- hnologiia proizvodnie maltera i premaza na bazi sintetiékih smola, s2 odliénim osobinama prianja: tja na razligite,materiale i otpornoiéu na spoline Utieaje, omoguéuje dase za

    You might also like