Slobodan Jovanovi je napisao o poluintelektualcu:

Uzimajui ga u njegovom najpotpunijem i najizrazitijem vidu, poluintelektualac je ov

ek koji je uredno, pa moda, ak, i s vrlo dobrim uspehom svrio kolu, ali u pogledu ku
lturnog obrazovanja i moralnog vaspitanja nije stekao skoro nita.
Bilo usled njegove uroene nesposobnosti ili zbog mana kolskog sistema, nije dobio
podstreka za duhovno samorazvijanje. On uopte duhovne vriednosti ne razume i ne c
eni. Sve ceni prema tome, koliko ta doprinosi uspehu u ivotu, a uspeh uzima u arijsko
m smislu, dakle sasvim materijalistiki. S ostalim duhovnim vrednostima odbacuje i
moralnu disciplinu, ali ne sasvim, jer prekraji te discipline povlae krivinu odgovo
rnost. Ipak i u moralnom, kao i u kulturnom pogledu, on je u osnovi ostao primit
ivac. Neomekan kulturom, a sa olabavljenom moralnom konicom ima sirove snage napre
tek. kolska diploma, kao ulaznica u krug inteligencije, dala mu je preterano viso
ko miljenje o sebi samom.
U drutvenoj utakmici taj diplomirani primitivac bori se bez skrupula, a s punim u
verenjem da trai samo svoje pravo koje mu je kola priznala. On potiskuje suparnike
nemilosrdno kao da nisu iva bia nego materijalne prepone. On je dobar lakta izraz ko
ji je prodro u optu upotrebu jednovremeno s pojavom poluintelektualaca.

Pretpostavimo da se u njemu probudila politika ambicija i da je uspeo postati min

istar. Taj poloaj mogao je da ugrabi samo kroz silno guranje i strmoglavu jagmu i
zato e smatrati da je to sada neto njegovo. Iz te svoje tekovine ili bolje rei plena
, gledae da izvue to vie linog ara. Bie korupciona, ali nee biti sasvim svestan to
toliko e mu to izgledati prirodno i na svom mestu. Jedan poluintelektualac, kad
je uo da se govori o njegovoj ostavci, rekao je:
Ko je lud, da se odvaja od punog anka?!
Njemu je izgledalo nepojmljivo da se ovek ne koristi ministarskim poloajem, kao to
bi bilo nepojmljivo da ovek kraj punog anka ostane gladan.
Politika ambicija jednog poluintelektualca zapravo i nije politika. Ona se sastoji
samo u tome, da se ovek kroz politiku obogati i da na visokim poloajima progospod
uje. On ne zna ni za kakve vie i optije ciljeve. Tek kad poluintelektualac izbije
na vrhunac politikog uspjeha, vidi se kako je on moralno zakrljao. Pored poluintel
ektualca koji je uspeo, postoji i poluintelektualac koji nije uspeo.
Ve pravi intelektualac, nezaposlen ili zapostavljen, gotov je opozicionar. Poluin
telektualac u takvom poloaju tim je opasniji, to ne zna ni za kakve moralne obzire
koji bi njegovo ogorenje ublaavali. To nije bilo sluajno da su mnogi ozlojeeni polu
intelektualci otili u komuniste.
Poluintelektualac je bolesna drutvena pojava, koja je obelodanila dve stvari:
1. Da je kulturni obrazac potrebna dopuna nacionalnog i politikog obrasca, to se n
aroito osea onda kada uticaj ta dva obrasca prestane da slabi;
2. Da kola koja se ograniava na davanje znanja, bez uporednog vaspitavanja karakte
ra, nije u stanju da sprei pojavu takvog drutvenog tipa kao to je poluintelektualac
.