SEMINARSKI RAD PONAANJE

POTROAA
Tema: Uticaj obrazovanja na potroae

MENTOR

STUDENT

Prof.Dr. Mira Raki

Nino Kuner

Mirjana Tankosi

Br.indek. F 011/11

U Beogradu, april 2013.

1.Uvod

Osnovna potreba savremenog drutva je obrazovana populacija. Drava pri

formiranju obrazovanja igra znaajnu ulogu u smislu obezbeivanja ustanova,
odnosno kola za obrazovanje, opreme... Takoe drava zakonskim merama
obavezuje svakog pojedinca na zavravanje osnovne kole, dok dalje kolovanje
predstavlja lini izbor pojedinca. Naalost odreeni pojedinci nisu sebi ni to
priutili zbog subjektivnih ili pak objektivnih faktora.
Izraz kola je grkog porekla i u bukvalnom prevodu znai dokolica, rekreacija. U
starim drutvima kolovanje je bilo dostupno malom broju ljudi, onima koji su
imali novca ili vremena. Svetenstvo je esto bilo jedna pismena grupa, koje je
znanje koristilo za itanje i tumaenje religijskih tekstova. Za veinju odrastanje je
znailo uenje na primerima starijih. Bilo je uobiajeno da deca veoma rano
poinju pomagati u poslovima u domainstvu, u radu na poljima i u zanatskom
radu. itanje nije bilo potrebno, a ni korisno. Medutim u dananjim uslovima
situacija je potpuno drugaija. kolovanje (osnovno) predstavlja obavezu svakog
pojedinca.
Obrazovanje ima znaajnu funkciju u svakom drutvu. Iz tog razloga drave
preuzimaju brigu o finansiranju obrazovanja (osnovnog, srednjokolskog i delom
visokog obrazovanja).

2.Uticaj obrazovanja na ponaanje potroaa

Postoje razne teorije o kolstvu i nejednakosti. Meu njima je i Bernstinova teorija

jezikih kodova. Prema ovoj teoriji u prvi plan se stvalja znaaj jezikih vetina.
Govor dece koja pripadaju radnickoj klasi predstavlja primer ogranicenog koda.2
Ovaj jezik je pogodniji za praktinu upotrebu nego za rasprave o apstraktnim
idejama, tvrdi Gidens. Deca koja pripadaju srednjem drutvenom sloju usvajaju
razradeni kod. U ovom nainu izraavanja znaenja rei se individualizuju.
Roditelji koji pripadaju srednjoj drutvenoj klasi svojoj deci objanjvaju znaaj
odreene pojave ili stvari, razloge iz kojih im ne doputaju odreene radnje itd.,
dok roditelji koji pripadaju radnikoj klasi nee se svojoj deci na takav, posveen
nain obraati, ve e im jasno bez ikakvog obrazloenja odreenu injenicu staviti
do znanja. Izraevanje dece koja pripadaju radnikoj klasi je ogranieno. Deca koja
pripadaju srednjim drutvenim slojevima lake se prilagoavaju akademskoj
sredini.
Karakteristike koje spreavaju dete koje koristi ograniene kodove da postigne
odreene uspehe u koli:
Dete je manje zainteresovano za svet koji ga okruuje ukoliko na svoja
pitanja upuena roditeljima ne dobija odgovore ili pak dobija ogranicene
odgovore.
Dete se teko prilagodava principima kole, teko reaguje na apstraktni jezik
Profesor odreena stanja pria na nain na koji je navikao a koji e za dete
biti nerazumljiv. Ukoliko dete bude prevodilo izraze na jezik koji mu je
poznat moe se izgubiti smisao.
Mogu se pojaviti problemi nerazumevanja odreenih pojmova.
Odluivanje potroaa varira u zavisnosti od tipa odluke o kupovini. Odluke o
kupovini paste za zube, reketa za tenis, kompjutera i novog automobila su veoma
razliite. Sloeni i skupi predmeti kupovine zahtevaju vee razmatranje od strane
kupca i vie uesnika.

Potroa moe da koristi: 1. ekstenzivno, 2. limitirano ogranieno i 3. rutinsko

odluivanje, zavisno od stepena istraivanja, nivoa prethodnog iskustva, uestalosti
(frekvencije) kupovine, iznosa percipiranog rizika i vremenskog pritiska.
Ekstenzivno odluivanje potroaa znai da potroa prolazi kroz sve faze procesa
odluivanja o kupovini. Dosta napora se ulae na prikupljanje informacija i
procenu alternativa za skupe, sloene proizvode u pogledu kojih osoba ima malo,
ili nimalo iskustva. Kupovine se obavljaju ree. Percipirani rizik je veliki i iznos
kupovine je veliki. Osoba ima vremena da donese odluku. Demografski, socioloki
i psiholoki faktori imaju najvei uticaj. Ekstenzivno odluivanje se esto vezuje
za izbor fakulteta, kue, prvog automobila ili mesta venanja.
Ogranieno (limitirano) odluivanje potroaa znai da potroa prolazi kroz sve
faze procesa odluivanja, ali ne ulae mnogo vremena u sve faze. Osoba je
prethodno kupila odreeni proizvod ili uslugu, ali donosi nove odluke o uslovima
kada su kupovine relativno ree, kada se uvode novi modeli ili kada postoji
interesovanje za raznovrsnost. Percipirani rizik je umeren i osoba je spremna da
uloi neko vreme u istraivanje. Temeljitost u procesu odluivanja zavisi od
prethodnog iskustva, vanosti kupovine i vremenskog pritiska sa kojim se suoava
potroa. Akcenat je na listi poznatih izbora, mada se moe sprovesti istraivanje
radi prikupljanja dodatnih informacija. Drugi automobili, odea, pokloni, nametaj
za kuu i godinji odmori obino zahtevaju ogranieno odluivanje.
Rutinsko odluivanje potroaa se sprovodi kada osoba kupuje po navici (rutinski)
i preskae pojedine faze procesa odluivanja. Osoba ulae malo vremena u
odluivanje o kupovini i esto obnavlja kupovine istih marki (ili prethodno
kupljenih marki). Osoba ima dosta iskustva sa tom vrstom proizvoda. Proizvodi se
kupuju redovno, uz mali, ili bez percipiranog rizika i cene su relativno niske.
Kada se smanje zalihe proizvoda, obavlja se kupovina. Pritisak vremena da se
obavi kupovina je veliki. Istraivanje i prikupljanje informacija, procena
alternativa i postkupovno ponaanje se naravno izostavljaju, sve dok je osoba
zadovoljna. Novine, prehrambene namirnice i frizerske usluge su primeri
proizvoda i usluga koji se rutinski kupuju.

1.1.Ponaanje posle kupovine

Posle kupovine proizvoda, potroa e osetiti odreeni nivo zadovoljstva ili

nezadovoljstva. Posao marketing eksperta se ne zavrava inom kupovine.
Marketing eksperti moraju da prate zadovoljstvo, akcije reagovanja i upotrebu
proizvoda posle kupovine.
Zadovoljstvo potroaa je funkcija podudarnosti izmeu oekivanja kupca u vezi
sa proizvodom i percipiranog ostvarenja proizvoda. Ako je ostvarenje proizvoda
manje od oekivanja, potroa e biti nezadovoljan. Ako proizvod ispunjava
oekivanja, potroa e biti zadovoljan. Ako proizvod premauje oekivanja,
potroa e biti veoma zadovoljan (oduevljen). Ova oseanja utiu na to da li e
potroa da kupi proizvod ponovo i da li e priati povoljno ili nepovoljno drugima
o proizvodu.
Potroa formira svoja oekivanja na osnovu poruka koje prima od prodavaca,
prijatelja i drugih izvora informacija. to je vei jaz izmeu oekivanja i uspenosti
proizvoda, to je vee nezadovoljstvo potroaa. Ovde postaje bitan stil reagovanja
potroaa. Neki potroai preuveliavaju jaz kada proizvod nije savren i postaju
veoma nezadovoljni. Drugi potroai umanjuju jaz i manje su nezadovoljni.
Zadovoljstvo ili nezadovoljstvo potroaa proizvodom e uticati na njegovo
ponaanje posle kupovine. Ako je potroa zadovoljan, vea je verovatnoa da e
ponovo da kupi proizvod (iste marke). Npr., podaci o izabranoj marki automobila
pokazuju visoku korelaciju izmeu visoko zadovoljnih poslednjom kupljenom
markom i namerom da se kupi ponovo ista marka. Jedno istraivanje pokazuje da
je 75 posto onih koji su kupili automobil marke Toyota visoko zadovoljno i oko 75
posto ima nameru da kupi automobil marke Toyota ponovo; 35 posto kupaca
Shevroleta su visoko zadovoljni i oko 35 posto kupaca namerava ponovo da kupi
proizvod. Zadovoljan potroa e obino drugima preporuiti odreeni proizvod.

2.Zakljuak

Ni jedan ovek nije isti. Naalost se u drutvima prave mnoge razlike po rasnoj,
nacionalnoj, verskoj osnovi. Ovakve razlike ne bi trebalo da postoje jer ni jedan
ovek prilikom rodenja ne bira boju koe, nacionalnost, veroispovest. Medutim
postoje razlike i po pitanju obrazovanja u smislu kom obrazovnom sloju pojedinac
pripada. Ovakve razlike moda bi i trebalo da postoje u smislu veeg potovanja
ljudi koji se nalaze na vioj hijerarhijskoj lestvici, veih zarada, jer oni to zasluuju
i to bi trebalo da bude nagrada za njhov uloeni trud, godine, izgubljenu zaradu.
Nezadovoljni potroai mogu da napuste ili vrate proizvod. Oni mogu da trae
informacije koje potvruju visoku vrednost proizvoda. Nezadovoljni potroai
mogu da preduzmu javne ili privatne aktivnosti. Javne aktivnosti obuhvataju
dostavljanje tube organizaciji, odlazak kod advokata i sl. Privatne aktivnosti
obuhvataju donoenje odluke da se obustavi kupovina proizvoda (opcija izlaska) ili
upozore prijatelji (opcija glasa).
Komuniciranje sa kupcima posle prodaje rezultira manjim vraanjem proizvoda i
manjim otkazivanjem porudbine. Tako proizvoai kompjutera, npr., mogu da
poalju pismo novom vlasniku kompjutera estitajui mu to je izabrao dobar
kompjuter. Mogu da objave oglase koji pokazuju zadovoljne vlasnike odreene
marke i da daju pregled lokacija razmetaja raspoloivih servisa. Mogu da napiu
knjiice sa uputstvima koja su razumljiva. Mogu da poalju kupcima svojih
proizvoda neki asopis koji sadri lanke o novim primenama raunara. Pored
toga, mogu da obezbede dobre kanale za brze odgovore na albe potroaa.
Marketing eksperti bi takoe trebalo da prate upotrebu i raspolaganje proizvodom
od strane kupaca. Ako potroai ne upotrebljavaju proizvod, verovatno je da nisu
zadovoljni njime i usmene preporuke o proizvodu od strane potroaa nee biti
jake. Ako potroai prodaju ili zamene proizvod, tada smanjuju prodaju proizvoda.
Potroai mogu takoe da pronau nove upotrebe (primene) proizvoda.

3.Literatura

1. Doc. Dr Mira Raki Prof. Dr Beba Raki Ponaanje potroaa Beograd

2010 godina
2. Begovska Radonji L. ,, Ponaanje potroaa , Beograd 2010 godina.
3. Internet:
http://www.link-elearning.com/kurs-Pona%C5%A1anje-potro
%C5%A1aca_271_4
4. Internet: http://www.intelligence.rs/serb/ponasanje-potrosaca/