UNIVERZITET U KRAGUJEVCU

FAKULTET INENJERSKIH NAUKAKRAGUJEVAC

Katedra za energetiku i procesnu
tehniku Diplomske-master studije 20112012

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA

OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE 1

PROIZVODNJA ETANOLA

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA2

Profesor:

Studenti:

Dr Milan Despotovi

Milan Pavlovi
346/2011
Dragia Nestorovi
344/2011
Marko Ici 345/2011
Radoslav Nenadov
343/2011
Darko Aleksi
360/2011

Kragujevac, 2012. god.

SADRAJ

UVOD...................................................................................................................................................

1. OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE (OIE).................................................................................

1.1 Alternativna goriva ................................................................................................................

2. ETANOL .........................................................................................................................................

3. BIOETANOL .................................................................................................................................
3.1 Sirovine za proizvodnju bioetanola ......................................................................................

4. TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE BIOETANOLA ................................................................

4.1 Priprema skrobnih sirovina za fermentaciju .........................................................................
4.2 Fermentacija .......................................................................................................................
4.3 Izdvajanje i preiavanje bioetanola ...................................................................................

5. POSTROJENJE ZA PROIZVODNJU ......................................................................................

5.1 Opis procesa proizvodnje .....................................................................................................

ZAKLJUAK....................................................................................................................................

LITERATURA...................................................................................................................................

PROIZVODNJA ETANOLA4

UVOD

Energetska istraivanja ukazuju na jednu vrlo zabrinjavajuu injenicu da e svetske

zalihe nafte, ukoliko se potronja nastavi ovakvim intenzitetom, biti iscrpljene za manje od 50
godina. U isto vreme, svetska potronja energije nezaustavljivo raste a paralelno sa tim, raste i
cena energije.
Tenja za smanjenjem emisije gasova staklene bate, kao i potreba za obezbeivanjem
sigurnosti u snabdevanju energentima, dovela je do vee primene energetski efikasnih tehnologija
i obnovljivih izvora energije.
Obnovljivi izvori energije se prvestveno tretiraju kao alternative klasinim izvorima
energije u meri u kojoj su u mogunosti da budu zamena za postojee konvencionalne metode.
Obnovljivi izvori energije nekada oznaavani i kao trajni energetski izvori predstavljaju
energetske resurse koji se koriste za proizvodnju elektrine energije ili toplotne energije, odnosno
svaki koristan rad, a ije rezerve se konstantno ili ciklino obnavljaju.
Sam naziv obnovljivi, kao i trajni, potie od injenice da se energija troi u iznosu koji ne
premauje brzinu kojom se stvara u prirodi.
Meu obnovljive izvore energije svrstavaju se i oni izvori za koje se tvrdi da su rezerve
tolike da se mogu eksploatisati milionima godina. Ovo je u suprotnosti sa neobnovljivim
izvorima kojima su rezerve procenjene na desetine ili stotine godina, dok je njihovo stvaranje
trajalo desetinama miliona godina.

PROIZVODNJA ETANOLA5

1. OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE (OIE)

injenica je da korienje fosilnih energenata ima vrlo negativne ekoloke posledice,

prvenstveno u poveanoj emisiji CO2 i u poznatom efektu staklene bate. Sve je to uslovilo da
svetska zajednica preduzme odlune korake u donoenju planova odrivog razvoja koji
podrazumevaju poveanje energetske efikasnosti i pronalaenju alternativnih energetskih resursa,
obnovljivih i ekoloki bezbednijih.
Godine 1997 potpisan je Kjoto sporazum koji zahteva smanjenje emisije tetnih gasova
koji doprinose efektu staklene bate. Prema tom sporazumu u periodu od 2008 do 2012 godine
mora se smanjiti emisija CO2 za 5,2% u odnosu na stanje iz 1990 godine.
Evropska unija je 2003 godine donela Direktivu EC/30/2003 kojom se sve zemlje lanice
obavezuju da 2005 godine obezbede zamenu 2% fosilnih goriva sa alternativnim a do kraja 2010
godine 5,75% . Od alternativnih goriva, Evropska unija glavni akcenat stavlja na zemni gas,
biogas, biodizel, bioetanol, BTL (biomas to liquid), GTL (gas to liquid), CTL (coal toliquid) a
kao dugorono reenje vodonik.
Biomasa je za sada najprihvatljiviji obnovljivi izvor energije iz koje je ekonomski
isplativa proizvodnja visoko-kvalitetnih tenih i gasovitih energenata. To se prvenstveno odnosi
na proizvodnju bioetanola ija je proizvodnja u svetu u poslednjih 30 godina udesetostruena.
Procenjuje se da je sada svetska godinja proizvodnja bioetanola oko 60 000 miliona litara
i da e vreme udvostruenja te proizvodnje biti samo 5 godina. Razvijene zemlje sveta velika
sredstva investiraju u to, tako da su kapaciteti pojedinih pogona i do 500 000 litara etanola na
dan [1].

Slika 1.1 Obnovljivi izvori energije [2]

PROIZVODNJA ETANOLA6

U Srbiji se za sada ne proizvodi i ne koristi bioetanol kao gorivo ili dodatak motornim
gorivima. Sva koliina etanola koja se proizvodi kod nas koristi se u prehrambenoj industriji za
proizvodnju alkoholnih pia, u farmaceutskoj i hemijskoj industriji kao rastvara, aditiv ili kao
sirovina za dalju industrijsku preradu.
Pored dobre sirovinske baze i savremenim tehnolokim dostignuima u oblasti
proizvodnje, znaajne koliine etanola se u naoj zemlji uvoze. U Srbiji se danas etanol proizvodi
u 10 industrijskih pogona, kao sirovinu koriste preteno melasu, a njihov ukupni godinji
kapacitet je oko 40 miliona litara etanola.
Najvei pogoni su u Beogradu, Crvenki i Kovinu i predstavljaju oko 85% proizvodnog
kapaciteta Srbije. Jo su 2002. Godine strunjaci procenili da je Srbiji potrebno oko 67 miliona
litara etanola i to samo za potrebe prehrambene i farmaceutske industrije, a ne i za gorivo. Ta
procenjena koliina znaajno prevazilazi postojee kapacitete [1].
1.1 Alternativna goriva
Alternativna goriva su goriva koja su alternativa uobiajenim gorivima. Kod automobila,
u alternativna goriva se ubrajaju praktino sva goriva za automobilske motore osim motornih
benzina i dizel goriva. Poveani zahtevi zatite ivotne sredine i sve vee ekoloko optereenje u
urbanim sredinama poetkom 90 - ih godina ponovo aktualiziraju koritenje alternativnih goriva
za pogon vozila.
Vrlo izraena zabrinutost za energetske potencijale na zemlji, najpre za naftu, osnovni
energetski izvor za vozila, pokrenula je brojna istraivanja o mogunostima novih oblika energije
(elektrine, alkohol (metanol i etanol), biogas, prirodni gas, vodonik i dr.). Meutim, s obzirom
na brojne ne reene tehniko - tehnoloke probleme, ta se vozila jo ne primenjuju u veoj meri,
ali daljim razvojem tehnologije i ti e se problemi reiti.
Alternativna goriva moemo podeliti na :
1. Vodonik gorive elije,
2. Biodizel,
3. Suneva energija,
4. Gasna goriva (prirodna i vetaka),
5. Alkoholna goriva (etanol i metanol) [3].

PROIZVODNJA ETANOLA7

2. ETANOL
Etanol je organsko hemijsko jedinjenje koje ine ugljenik, vodonik i jedna OH-grupa,
odnosno predstavnik alkohola. Ranije se nazivao etil-alkohol.
esto se ovo jedinjenje narodnim govorom naziva samo alkohol ili piritus, iako je to
samo jedan predstavnik itave klase alkoholnih jedinjenja [4].
Etanol je alkohol proizveden iz biomase i/ili biorazgradive frakcije otpada, a koristi se kao
biogorivo. Najvanije sirovine za proizvodnju etanola su: eerna trska, eerna repa, kukuruz,
penica, sirak i krompir. Etanol kao zamena benzinu je obnovljivo gorivo s trenutno najveim
svetskim koliinskim potencijalom. Dobija se fermentacijom sirovina bogatih skrobom ili
eerom.
Etanol se moe koristiti u motorima s unutranjim sagorevanjem uz dodavanje benzinu ili
kao njegova potpuna zamena. Za dodavanje do 20% etanola u benzin nisu potrebne nikakve
promene niti zahvati na motoru, dok za dodavanje veeg udela ili za pogon samo na etanol treba
delomino modifikovati motor to poskupljuje cenu takvih vozila za oko 5 do 10%.
Glavna je prednost etanola injenica da moe smanjiti neto emisije gasova staklene bate.
Upotreba 100% bioetanola emisije bi u kombinaciji sa obinim fosilnim gorivom smanjila za
50-60%, i to s obzirom na zakljuen ivotni krug goriva, a prilikom upotrebe meavina koristi
su naravno manje. 5%-na meavina bi tako neto emisije smanjila za priblino 2,5-3%.

Slika 2.1 Etanol = metil-alkohol C2H5OH [4]

PROIZVODNJA ETANOLA8

Etanol se moe koristiti u motorima s unutranjim sagorevanjem uz dodavanje benzinu ili

kao njegova potpuna zamena. Za dodavanje do 20% etanola u benzin nisu potrebne nikakve
izmene ni zahvati na motoru, dok za dodavanje veeg udela ili za pogon samo na etanol treba
delomino modifikovati motor to poskupljuje cenu takvih vozila za oko 5 do 10%. Vodea
zemlja u proizvodnji i primeni etanola za vozila je Brazil, u kojem se svake godine proizvode
vie od 15 milijardi l. Oko 15% brazilskih vozila se kree na isti etanol, a oko 40% koriste
20%-tnu smesu sa benzinom. Etanol se poeo proizvoditi kako bi se smanjila brazilska zavisnost
o uvoznoj nafti i otvorilo dodatno trite domaim proizvoaima eera [5].

PROIZVODNJA ETANOLA9

3. BIOETANOL
Bioetanol je biogorivo koje se irom sveta koristi kao zamena za fosilna goriva.
Upotrebom smea bioetanola i benzina moe se znatno smanjiti potreba za naftom kao i emisija
gasova staklene bate, odnosno zagaenje ivotne sredine. Iako se bioetanol ve decenijama
proizvodi iz skrobnih i eernih sirovina, useva namenjenih prvenstveno ishrani, danas se smatra
da korienje obradivih poljoprivrednih povrina za proizvodnju ovog goriva nije opravdano pa
se intenzivno razvijaju tehnologije za njegovo dobijanje iz lignoceluloznih izvora biomase kao
to su umski, poljoprivredni i komunalni otpad. Upotreba lignocelulozne biomase za
proizvodnju biogoriva bie neizbena u blioj budunosti kada se oekuje da e se tena fosilna
goriva morati zameniti obnovljivim odrivim alternativama. Primena novih enzimskih sistema za
hidrolizu celuloze, sinteza fermentativnih sojeva tolerantnih na inhibitore koji fermentiu
pentozu, u kombinaciji sa optimizovanom integracijom procesa, obeavaju znaajan napredak
[6].
Tokom poslednjih 30 godina proizvodnja bioetanola u svetu je porasla za oko est puta, a
razlog toga je u injenici da se bioetanol sve vie koristi kao zamena dela benzina za pogon
motornih vozila.
Bioetanol moe smanjiti i neke emisije ispusnih gasova automobila, iako njegov stvarni
uinak oscilira s obzirom na tip benzinskog vozila. Prednosti etanola nad fosilnim gorivima su
velike: E85 ima najvei procenat kiseonika od bilo kog danas dostupnog goriva, zbog ega
sagoreva istije od benzina. Ispusni gasovi stvaraju manje smoga i smanjuju bolesti disajnih
puteva povezanih s loim kvalitetom vazduha.
E85 smanjuje i emisiju gasova staklene bate za vie od 40 posto u odnosu na benzin.
Etanol je neotrovan, topljiv u vodi i biorazgradiv, to E85 ini verovatno najboljim gorivom na
svetu. Etanol se promovie kao isto gorivo iz obnovljivih izvora koje e smanjiti globalno
otopljenje i zagaenost. Rezultati pokazuju da meavina goriva s visokim udelom etanola
predstavlja jednaku ili ak veu opasnost za zdravlje ljudi nego benzin, koji ve neko vreme
uzrokuje ozbiljne zdravstvene probleme. Ograniena je ponuda vozila OEM za B30-B100 i
premalo je postala na kojima je dostupan etanol [3].

PROIZVODNJA ETANOLA10

Bioetanol je etilalkohol proizveden iz biorazgradivih organskih sirovina koji moe da se

koristi kao biogorivo. Najvanije sirovine za proizvodnju bioetanola su:
eerna repa,
eerna trska,
kukuruz,
penica,
sirak,
krompir, itd.
Dobija se fermentacijom skrobnih ili celuloznih sirovina a najvei proizvoai i korisnici
bioetanola su Brazil (oko 9,5 miliona tona godinje) i SAD (oko 4,8 miliona tona godinje). U
Evropskoj uniji se bioetanol kao gorivo koristi u paniji, Francuskoj, vedskoj Nemakoj i
Poljskoj.
Bez ikakvih modifikacija na motoru, benzinu se moe dodati do 5% etanola dok kod
veih udela mora se vriti intervencija na motoru. Bioetanol se u Evropi najee koristi u
izmenjenom obliku, kao ETBE etil tercijarni butil etar, i to u koliini i do 15% u mineralnom
gorivu. Ovde se mora napomenuti da bioetanol ima odreene negativnosti u odnosu na fosilna
goriva. Postojei konvencionalni motori na fosilna goriva ne mogu koristiti ist etanol bez
prethodnih znaajnijih modifikacija [1].

Slika 3.1 Kukuruz kao sirovina za bioetanol [3]

PROIZVODNJA ETANOLA11

Smea motornog goriva i do oko 22% bioetanola ne zahteva nikakve modifikacije motora
sa unutranjim sagorevanjem (mada u praksi, proizvoai automobila preporuuju korienje
smea sa do 10% etanola).
Treba istai i to da ist bioetanol moe rastvarati pojedine metale iz metalnih legura od
kojih je napravljen motor (npr. cinka, olova, aluminijuma) a i da nagriza gumene delove motora.
Osim toga bioetanol ima nii cetanski broj, nii parcijalni pritisak pare i viu latentnu toplotu
isparavanja to moe izazvati probleme prilikom startovanja motora u hladnim danima.
Poznata je injenica da bioetanol ima nii sadraj energije od mnogih fosilnih goriva.
Energetski sadraj bioetanola iznosi 21,2 MJ/litri a benzina 31,2 MJ/litri. Bioetanol ima oko 67%
energije koju sadri fosilni benzin to znai da bioetanol smanjuje ekonominost korienja snage
goriva ili, drugim reima, potrebno je oko 1,47 litara bioetanola za zamenu 1 litra motornog
benzina.
Meutim, kod goriva sa malim procentom etanola ovaj efekat je viestruko smanjen.
Pozitivni efekat dodatka etanola na efikasnije sagorevanje kompenzuje uticaj manjeg sadraja
energije po jedinici zapremine [1].
Znaaj bioetanola za ivotnu sredinu ogleda se u redukovanju ukupne emisije CO2,
jednog od gasova staklene bate koji utiu na globalno zagrevanje. Ukupni bilans CO2 u procesu
sagorevanja bioetanola jednak je nuli, jer biljke za fotosintezu potroe koliinu ovog gasa
jednaku onoj koja nastane u toku sagorevanja etanola [6].
3.1 Sirovine za proizvodnju bioetanola
Svi organski supstrati koji se, razliitim hemijskim ili biohemijskim transformacijama,
mogu razgraditi do prostih eera koje kvasac moe da koristi za svoj metabolizam, mogu da
poslue kao sirovina za proizvodnju bioetanola. Tri kategorija sirovina su najrasprostranjenije i
to: eerne (eerna repa, eerna trska, topinambur i melasa), skrobne (ita i razni krtolasti
usevi) i lignocelulozne (drvo, stara hartija, kukuruzovina, slama i slini poljoprivredni
nusproizvodi [1].

eerna repa

eerna repa je vrlo rasprostranjena biljka, prilagodljiva irokom opsegu razliitih

klimatskih i zemljinih uslova. Njen hemijski sastav varira u zavisnosti od sorte, sastava zemljita
I uslova uzgajanja. Sadri oko 75% vode a u suvoj materiji oko 17,5% saharoze i 7,5% drugih
bioloki vanih jedinjenja. Dobra je sirovina za proizvodnju bioetanola ali sa ekonomskog
aspekta nije konkurentna bioetanolu proizvedenog od eerne trske ili kukuruza. Medjutim,
prilikom vaenja i manipulaciji sa eernom repom, nastaje niz nusproizvoda koji bi mogli da se
upotrebe kao jeftina sirovina za proizvodnju bioetanola. To su glava I lie eerne repe koje za
sada ostaje na njivi i ija je koliina od oko 20% ukupne koliine repe, a sadraj eera u njima
oko 10%, zatim repii i ulomci repe ija je koliina oko 7% na repu sa oko 13% polarizacionog

PROIZVODNJA ETANOLA12

eera. S obzirom na proseni kapacitet naih fabrika eera od 5000 t/dan repe, u svakoj fabric
dnevno ostaje oko 350 tona repia i ulomaka ili oko 175 tona iscedjenog soka sa oko 10% suve
materije.

Slika 3.2 eerna repa [7]

eerna trska

eerna trska pripada familiji trava, a uspeva u tropskim I suptropskim zemljama. Raste i
do 6 m visine, debljine oko 5 cm. Vodea je sirovina za proizvodnju etanola, a najvei
proizvoai eerne trske su Brazil, Indija, Junoafri_ka Republika i Kuba. Ne gaji se u naoj
zemlji. U suvoj materiji sadri i do 95% fermentabilnih eera [1].

Krompir

U Nemakoj i Istonoj Evropi velike koliine krompira se koriste za proizvodnju

bioetanola. Krompir sadri oko 80% vode i 20% skroba i dobra je sirovina za fermentacione
procese ali je ograniavajui faktor njegovo skladitenje i sezonski rad postrojenja. Znaajni su
gubici skroba tokom skladitenja. Utvreno je da pri standardnim uslovima uvanja za 6 meseci
izgubi oko 8% skroba a nakon 8 meseci ak 16,5% .

Slika 3.3 Krompir [7]

PROIZVODNJA ETANOLA13

Penica

Penica sadri oko 13% vode i oko 60% skroba. Dosta se koristi u prehrambenoj industriji
i za ishranu stoke pa su retke zemlje koje je imaju u viku za proizvodnju bioetanola. Dobra je
sirovina za fermentacione procese s tim da se pre fermentacije mora obraditi termiki i
enzimatski.

Ra

Ra ima za 2-4% manje skroba nego penica, ali je vana sirovina za proizvodnju etanola.
Sve vrste rai sadre visoko aktivan amilolitiki enzimski sistem ali ponekad i pentozane koji
poveavaju viskozitet kaa i stvaraju izvesne probleme tokom fermentacije [1].

Tritikale

Tritikale je itarica dobijena ukrtanjem penice i rai. Gaji se u vie od 50 zemalja, a

najvie u Francuskoj, Rusiji, SAD, Brazilu. Prinosi su slini kao kod penice, ali se moe uspeno
gajiti i na siromanim zemljitima, sunim pa i zaslanjenim regionima. Tritikale poseduje
sopstveni autoamilolitski enzimski sistem koji moe da razgradi skrob do fermentabilnih eera.
Sadraj skroba u suvoj materiji moe da bude i do 72% tako da se moe proizvesti oko 46 litara
bioetanola od 100 kg polazne sirovine.

Kukuruz

Za Junu Ameriku i Evropu kukuruz je najvanija sirovina za proizvodnju bioetanola.

Sadri oko 15% vode i oko 63% skroba, koji pre fermentacije mora da se razloi na proste eere,
i oko 4% masti. Masti koje se nalaze u kukuruzu spreavaju obrazovanje pene tokom
fermentacije. U Srbiji najee se ostvaruju znaajni vikovi ove itarice pa je ovo naa
potencijalna sirovina za proizvodnju bioetanola.

Slika 3.4 Kukuruz [7]

PROIZVODNJA ETANOLA14

Jeam

Jeam sadri oko 13% vode i oko 63% skroba. Osnovni nedostatak pri proizvodnji
bioetanola je to jeam sadri glukana koji poveava viskozitet supstrata i stvara probleme pri
fermentaciji. Malo se gaji i u svetu i kod nas i najvie koristi u prehrambenoj industriji i za
proizvodnju piva, viskija i nekih itnih rakija [1].

Sirak

Sirak se veoma lako prilagoava klimatskim i zemljinim uslovima pa se gaji na svim

kontinentima i na etvrtom je mestu meu itaricama iza penice, kukuruza i pirina. Najvei
proizvoai sirka su Indija, Kina i SAD a naa zemlja spada meu poslednje u Evropi. Sadri
skroba kao i kukuruz, ali skrob sirka sadri oko 25% amiloze i oko 75% amilopektina. Od tone
sirka moe da se proizvede oko 350 litara bioetanola.

Lignocelulozne sirovine

Lignocelulozne sirovine (papir, karton, drvo, trava i drugi biljni materijali) su vrlo
rasprostranjene i jeftinije od eernih i skrobnih. To su sirovine koje su sastavljene iz celuloze,
hemiceluloze i lignina. Celuloza je glavna komponenta a po hemijskom sastavu to je polimer
glukoze sa stepenom polimerizacije od 2000 do 27000 glukoznih jedinica. Na dananjem nivou
tehnolokog razvoja proizvodnja bioetanola na celuloznoj osnovi je neekonomina u odnosu na
skrobne i eerne sirovine ali se oekuje da e ve 2015 godine stanje da izgleda sasvim
drugaije i da e proizvodnja bioetanola i na celuloznoj biomasi biti ekonomski prihvatljiva [1].

PROIZVODNJA ETANOLA15

4. TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE BIOETANOLA

Bioetanol se proizvodi fermentacijom prostih eera pomou kvasaca ili odreenih vrsta
bakterija. Fermentacija se razlikuje u zavisnosti od vrste biomase koja fermentie i deli se u tri
faze:
priprema sirovine za fermentaciju prethodna hemijska i biohemijska obrada supstrata,
fermentacija supstrata i
izdvajanje i preiavanje finalnog proizvoda.
U fazi prethodne obrade supstrata skrobne i celulozne komponente se prevode u
fermentabilne eere. Koncentracija eera u smei koja fermentie obino je oko 18%, a pH u
intervalu od 4 do 5 [1].
4.1 Priprema skrobnih sirovina za fermentaciju
Skrobne sirovine (kukuruz, penica, ra, tritikale) podvrgavaju se procesu hidrolize pri
emu nastaju fermentabilni eeri. itarice se samelju i hidrolizuju, najee kiselinama,
hlorovodoninom ili oksalnom pri pH oko 2 i temperaturi od 140-1500C u trajanju od 5 min.
Ovaj proces zahteva ureaje od specijalnog materijala, veliki utroak energije, a i kontrola
procesa je oteana jer se razgradnja skroba ne zavrava do prostih eera ve nastavlja do
furfurola i slinih tetnih proizvoda. U poslednje vreme ovaj proces se zamenjuje amilolitikom
enzimskom razgradnjom i to primenom @-amilaze, iji je najvei proizvoa Novozymes
(Danska) pod komercijalnim nazivom Termamyl 120L ili Termamyl SC. Postupak je
ekonomian, uobiajen mu je naziv dvostepeni hladni enzimski postupak, koji se sastoji iz dve
faze: likvefakcije i saharifikacije.

Likvefakcija

To je prva faza enzimske razgradnje skroba i obuhvata: intenzivno meanje skrobne kae
sa vodom, podeavanje pH, meanje smee enzima i skrobne kae, zagrevanje do temperature od
85 do 1100C u toku 1,5 sati. Skrob elatinizira i razlae do dekstrina. @- amilaze imaju pH
optimum u kiselom i neutralnom opsegu i stabilne su u irokom temperaturnom opsegu od 35 do
1300C.

Saharifikacija

Druga faza predstavlja prevoenja sloenih eera korienjem enzima glukoamilaze do glukoze
kao fermentabilnog eera. Kraj reakcije odreuje se merenjem sadraja glukoze, a najee
korieni komercijalni enzimi su SAN extra L i AMG 300L koje proizvodi Novozymes iz
Danske.

PROIZVODNJA ETANOLA16

Priprema legnoceluloznih sirovina

Priprema legnoceluloznih supstrata sastoji se od dve faze:

uklanjanju lignina i hemiceluloze i
hidrolize celuloze do fermetabilnih eera.
Mikroorganizmi nisu u mogunosti da fermentiu lignin. Uklanja se tretmanom materijala sa
vodenom parom na temperature od 2000C u trajanju od 10 minuta. Za hidrolizu lignoceluloznih
sirovina koriste se ili kiselinski ili enzimski postupci. Za kiselinsku hidrolizu najee se koristi
sumporna kiselina a od enzima celobiohidrolaze i endoglukonaze. Procesi su veoma skupi i
ekonomski neuporedivi sa cenom fosilnih goriva ali se intenzivno radi na genetskoj modifikaciji
enzima kako bi ovaj process bio najkompetentniji za proizvodnju bioetanola [1].
4.2 Fermentacija
Fermentacija eera je faza koja sledi nakon pripreme supstrata, a izvodi se na temperaturi
od oko 300C najee pomou kvasaca iz roda Saccharomyces cerevisie. Pod anaerobnim
uslovima (bez prisustva kiseonika) kvasci fermentiu eere stvarajui etanol i ugljendioksid uz
oslobaanje odreene koliine energije prema poznatoj jednaini:
C6H12O6 = 2C2H5OH + 2CO2 + 117 kJ
Na osnovu prikazanih stehiometrijskih odnosa moe se videti da se od 100 kg glukoze
moe dobiti 51 kg etanola. Efikasnost iskoriavanja supstrata umnogome zavisi od fiziolokih
karakteristika mikroorganizama koji se koriste u fermentaciji. Najee krajnja koncentracija
alkohola u supstratu je 10-12%. I veliki broj bakterija ima sposobnost da stvara etanol. Meutim,
ovi mikroorganizmi esto stvaraju vei broj tetnih sporednih nusproizvoda razliitih viih
alkohola (butanol, izopropanol, butandiol, i sl.) organskih kiselina (siretna, mravlja, mlena),
raznih gasova (metan, ugljendioksid, vodonik). Zato se uglavnom kao radni mikroorganizmi za
fermentaciju najee koriste kvasci.
4.3 Izdvajanje i preiavanje bioetanola
Procesi kojima se etanol izdvaja iz fermentisane podloge su destilacija i rektifikacija.
Klasinim postupcima destilacije i rektifikacije postie se koncentracija etanola od oko 96 vol%.
Dve su kategorije bioetanola koje slue kao motorno gorivo anhidrovani i neanhidrovani.
Neanhidrovani etanol sadri 85- 95 vol% etanola i namenjen je za pogon motora koji koriste
samo bioetanol (a ne smeu sa benzinom). Ova kategorija bioetanola dosta se koristi u Brazilu.
Anhidrovani bioetanol koji je namenjen za umeavanje sa benzinom sadri minimalno 99,5 vol%
etanola. Propisi koji vae u Srbiji po pitanju kvaliteta bioetanola koji se mea sa benzinom su jo
stroiji i zahtevaju minimalan sadraj 99,6 vol% etanola.

PROIZVODNJA ETANOLA17

Dva su najee koriena tehnoloka postupka za proizvodnju anhidrovanog etanola:

azeotropska destilacija i
dehidratacija adsorpcijom.
Azeotropnom destilacijom moe da se dobije etanol sa sadrajem vode niim od 200
mg/kg i sa manje od 20 mg/kg ukupnih neistoa. Princip rada je sledei: rafinisani etanol mea
se tenom komponentom (najee benzinom, heptanom ili cikloheksanom) i tako stvara
azeotropna smea ijom destilacijom na dnu kolone ostaje anhidrovani etanol a dodati azeotrop
naputa kolonu na vrhu, kondenzuje se i u dekanteru razdvaja na organsku fazu i vodu. Iako se
azeotropna destilacija u industriji primenjuje dugi niz godina, u poslednje vreme sve se vie
zamenjuje nedestilacionim postupcima koji su energetski povoljniji. Dehidratacija adsorpcijom se
zasniva na korienju dehidratacionih sredstava, najee molekulskih sita sa prenikom pora od
oko 3 10-10 m. To su najee sintetii ili prirodni zeoliti, kalijum-aluminosilikati ili neki
polimerni materijali. Molekuli vode imaju prenik od oko 2,8 10-10 m, a etanola 4,4 10 10 m. U
komercijalnim aparatima vreme zadravanja etanola je 3-10 minuta a na izlazu etanol sadri
0,25-20 ppm vode [1].
Na slici 4.1 prikazani su razliiti postupci za dobijanje bioetanola u zavisnosti od polazne
sirovine.

Slika 4.1 Postupci za dobijanje bioetanola iz razliitih sirovina [6]

PROIZVODNJA ETANOLA18

5. POSTROJENJE ZA PROIZVODNJU ETANOLA

ematski prikaz procesa proizvodnje etanola iz kukuruza kao sirovine prikazan je
blok-emom na slici 5.1.

Slika 5.1 Blok-ema procesa proizvodnje etanola

Proces proizvodnje etanola iz kukuruza postupkom suvo mleveni proces prikazan je na

slici 5.2.

Slika 5.2 Procesna ema za suvo mleveni proces dobijanja etanola iz kukuruza [8]

PROIZVODNJA ETANOLA19

PROIZVODNJA ETANOLA20

5.1 Opis procesa proizvodnje

Kukuruzno zrno se doprema do postrojenja pomou kamiona-lepera ili bilo kog
transportnog sredstva. Pre utovarivanja u silos vri se uzorkovanje kukuruza kako bi se sprovele
osnovne analize (slika 5.3 i slika 5.4) [8].

Slika 5.3 Doprema kukuruza leperom [8]

Slika 5.4 Utovar kukuruznog zrna u silos [8]

Za proizvodnju etanola iz kukuruza po pravilu se koristi dry mill proces. Naziv je dobio
iz razloga to se suvi kukuruz unosi u mlin ekiar (slika 5.5) u kome se melje i dobija
kukuruzno brano [8].

PROIZVODNJA ETANOLA21

Slika 5.5 Mlin ekiar [8]

Nakon procesa mlevenja kukuruzno brano odlazi na kuvanje gde se nakon njega kao
takva masa transportuje u fermentor, ili poznatiji kao pivski bunar (slika 5.6).

Slika 5.6 Fermentor [8]

Fermentirani kom se izdvaja od alkohola u destilacijskoj komori koja je prikazana na slici 5.7.

Slika 5.7 Destilacijska komora [8]

PROIZVODNJA ETANOLA22

Iz destilacione komore proces se odvija dalje ka molekulskom situ (slika 5.8). Molekulska
sita su zeoliti koji doputaju vodi da se adsorbira na zrnima, dok molekule alkohola koje su vee
ne prolaze i na taj nain se odvaja 100%-ni alkohol u rezervoar gotovog produkta i zatim ka
potroaima.

Slika 5.8 Molekulsko sito [8]

Ugljen dioksid CO2 je nus proizvod fermentacije i isputa se u atmosferu preko skrubera
(slika 5.9) u kome voda zarobljava alkohol koji je bio eventualno ponesen sa CO2.

Slika 5.9 Skruber [8]

PROIZVODNJA ETANOLA23

Iz komore za destilaciju preko muljnih pumpi se destilizovano zrnevlje odvodi u

rotacionoj suari (slika 5.10), a zatim ka potroaima za uzgoj goveda (slika 5.11) i sl.

Slika 5.10 Rotaciona suara [8]

Slika 5.11 Upotreba destilizovanog zrnevlja kao hrane [8]

Dobijeni etanol se transportuje ka potroaima pomou vagon cisterni (slika 5.12),

kamionskim cisternama i sl.

Slika 5.12 Transport etanola [8]

PROIZVODNJA ETANOLA24

Kompletan pogon za dobijanje etanola iz kukuruza kao polazne sirovine prikazan je na slici 5.13.

Slika 5.13 Pogon za dobijanje etanola [8]

PROIZVODNJA ETANOLA25

ZAKLJUAK

Nagli razvoj nauke i tehnologije u drugoj polovini dvadesetog veka doveo je do poveane
potronje, a samim tim i poveane proizvodnje elektrine energije, proizvodnje goriva za
motorna vozila i sl.
istiji naini proizvodnje goriva ukljuuju obnovljive i alternativne izvore energije kao i
uvoenje metoda smanjenja negativnih uticaja po ivotnu sredinu pri njenoj proizvodnji.
Negativne posledice poveanja proizvodnje i upotrebe goriva predstavljaju zagaenje ivotne
sredine, stvaranje efekta staklene bate, i kao najvea opasnost po ovekov opstanak na planeti globalno zagrevanje.
Proizvodnja bioetanola na svetskom nivou se od 2005. do 2009. godine poveala od 33,0
do 73,9 milijardi litara. Mnogi istraivaki projekti u poslednje vreme su usmereni ka razvoju
koncepta obnovljivih izvora energije, odrivom razvoju, zelenoj energiji i ekoloki
prihvatljivim procesima proizvodnje. Da bi masovna proizvodnja bioetanola bila mogua,
neophodno je da ovaj proces bude ekonomski isplativ i da u celini ne utie negativno na ivotnu
sredinu. U tehnologijama koje se trenutno komercijalno primenjuju, glavnicu trokova ine
sirovine (preko 60%), posle ega slede trokovi proizvodnje. U optem sluaju, proizvodnja
bioetanola iz eernih sirovina (kao to je eerna trska), znatno je jeftinija nego proizvodnja iz
skrobnih sirovina. Iako je prinos etanola iz kukuruza vii nego iz eerne repe, zbog manjeg
godinjeg prinosa po hektaru kukuruza, neophodno je zasejavati vee obradive povrine. To se
negativno odraava na proizvodnju hrane [6].
Kako bi proces proizvodnje biogoriva bio ekonomski isplativ, cena razliitih vrsta ovih
goriva mora biti konkurentna meusobno, ali i sa mineralnim gorivima kao to su dizel i benzin.
Ova konkurentnost omoguava dostupnost biogoriva na tritu i mogunost da potroai preu sa
fosilnog na biogorivo. S obzirom da je do danas cena bioetanola znatno via od cene fosilnog
benzina, vlade nekih drava uvode posebne povlastice kako bi podstakle proizvodnju i potronju
bioetanola u sektoru saobraaja.

PROIZVODNJA ETANOLA26

LITERATURA

[1] http://www.scribd.com/doc/74089346/Seminar-Ski-Rad- Bioetanol Visoka tehnika kola

strukovnih studija,abac pristupljeno 02/04/2012.
[2]

http://www.google.rs/search?
q=obnovljivi+izvori+energije&hl=sr&biw=1600&bih=799&prmd=imvns
&source=lnms&tbm=isch&ei=0bB5TO1GtCSOtrsqdsN&sa=X&oi=mode_link&ct
=mode&cd=2&ved=0CBEQ_AUoAQ pristupljeno 02/04/2012.

[3] Cavri Kristina, Dragi Martina, Kljaji Veronika, Merkl Sandra, Seminarski rad,
Alternativna goriva,
Sveuilite u Zagrebu, Fakultet prometnih znanosti
http://www.scribd.com/doc/74089346/ pristupljeno 02/04/2012.
[4] http://sr.wikipedia.org/sr/Etanol pristupljeno 03/04/2012.
[5] Damir ljivac, Obnovljivi izvori energije-energija biomase, Osijek, 2008.god. str.09-15
[6] Valentina S., Ljiljana M., Slobodan P., Ozren O., Novi trendovi u proizvodnji boietanola,
pregledni rad, str. 01-12, http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0367-598X/2011/0367
598X1000068S.pdf pristupljeno 17/04/2012.
[7] http://www.google.rs/search?q=biljne+kulture pristupljeno 13/04/2012.
[8] Marko Meli, Etanol iz kukuruza, Ethanol Vukovar d.o.o. 2005, str.03-20
http://zoor.fsb.hr/prez/11-PrezentacijaEtanolizkukuruza.pdf pristupljeno 13/04/2012.