Marko Aurelije Samom Sebi

.
...
DERET!
www.dereta.co.yu
office@dereta.co.yu
MALA FILOZOFSKA BIBLIOTEKA
Marko Aurelije
Urednik
Dragan Mojovi
Samom sebi
Prevod
sa
grkog
Albin Vilhar
Predgovor
Milo N. uri
Beograd
20DA
BEKETA
Stoika kola i Marko Aurelije

PREDGOVOR
I. Glavni predstavnici stoike kole

U istoriji stoike kole, koja je izgradila najzna
menitij i sistem helenistikog vremena, razlikuj u se
tri perioda: stariji period (od god. 300. do 1 30. s. e.),
srednj i ili, bolje, helensko-rimski (od god. 1 3 0 . do
5 0. s. e.) i pozni (od god. 50. s. e. do u III vek n. e.).
a) Stariji period
Stoiku kolu osnovao je Zenon iz Kitij e na

Kipru. Posle dugog naunog pripremanj a i ugleda
j ui se na Epikura, on se god. 3 0 1 . sam pojavio kao
uitelj filozofije i otvorio svoj u kolu, a kao mesto
svojih predavanj a odabrao j e na atinskom trgu 1s
likani trem (L'toa 1tOt1<l,A:Tl) koj i se tako zvao po
tome to je bio ukraen Polignotovim freskama, ko
je su slavile j unaka dela Atinjana (D. L. VII 5 ) .
Kao Zenonovi uenici isticali s u se Ariston,
Miltij adov sin iz Hij a, koji je zbog svoje izvanredne
besednike obdarenosti imao nadimak Sirena, zatim
Persej iz Kitije, Zenonov zemlj ak, Heril iz Karta
gine, mnogostrano obdareni Dionisije iz Herakleje
Milo N. uri
na Pontu, s nadimkom Metatemen, j er j e docnije

priao kirenskoj ili Epikurovoj koli, Arat iz Sola,
pesnik Nebeskih pojava, a naroito Kleant iz Asa u
Troadi.
Kleantovi uenici bili su Sfer iz Bospora, a
naroito Hrisip iz Sola, koj i j e svojom sistematiza
torskom sposobnou i revnosnom i svestranom
obradom celokupnog materij ala izgradio pravi sis
tem ort0doksnog stoikog uenja i tako postao dru
gi, tj . definitivni osniva kole.
Za svoga naslednika Hrisip j e odredio svoga
ueg zemlj aka Zenona iz Tarsa. Ovoga je nasledio
Diogen iz Seleukije na Tigridu, koji je ve sluao Hrisi
pa i god. 155. zajedno sa akademikom Karneadom i
peripatetiarem Kritolaj em, bio trei lan poslanstva
koje su Atinjani poslali u Rim.
Diogenovi uenici bili su Antipatar iz Tarsa,
njegov naslednik u sholarhatu, uz kojega se esto
spominje nj egov zemljak Arhec!em, osniva stoike
filij ale u Babilonu, zatim veoma samostalni i mno
gostrani Boet iz Sidona, Apolodor iz Seleukij e, zna
meniti gramatiar Apolodor iz Atine, pisac Hroni
ke, i Gaj BIosije iz Kume, koga Plutarh u ivotu T
Grakha prikazuj e kao slobodoumna oveka: on je
bio duhovni zaetnik agrarnih reformi T iberij a
Sempronija Grakha.1
I Videti: Veljko Gortan, Filosof Blasije iTiberije Grakho, Zbor
nik radova Filozofskog fakulteta u Zagrebu, knj. I ( 1951) 423-432.
Od spisa starih stoiara sauvani su samo

odlomci. Oni se nalaze sabrani u zborniku Stoico
rum veterum fragmenta collegit Joannes ab Arnim.
Vol. I: Zeno et Zenonis discipuli, Lips. 1 905; vol. II:
Chrysippi fragmenta logica et physica, Lips. 1 90 3 ;
vol. III: Chrysippi fragmenta moralia. Fragmenta
succesorum Chrysippi, Lips. 1 903; vol. IV: Indices
conscripsit M. Adler Lips. 1 924.
b) Helensko-rimski period
1.
Panetije
Od Antipatrovih uenika naj znamenitij i bio

je Panetij e, roen izmeu 1 85. i 1 8 0, a umro u
poetku I veka s. e. On j e Antipatra i nasledio kao
sholarh (Ind. Herc. col. 53 ) i nj ime poinj e nov
razvitak i srednj i period stoike kole. Bio je iz Lin
da na ostrvu Rodu, koj i je svoj im geografskim po
loaj em i pregalatvom svoga stanovnitva postao
naj znamenitije trgovako mesto u Egeidi i okolnim
oblastima, i gde se staro helenstvo dorske krvi i
dorskog duha naj istije ouvalo. U politikom pog
ledu Rod se odlikovao uzornom umerenom demok
ratijom (Cic. De rep. III 48), svojom eunomijom i soci
jalnim duhom posednikih klasa (Strab. XIV 652-653 ),
koj e su svojom politikom dalekovidnou umele
da ostrvu sauvaju stvarnu samostalnost i da mu
pribave znaaj politikog inioca koj i je od rimskog
10
Milo N . uri
senata uziman u raun. Naj stariji sin Nikagore,

svetenika dorske Atene Panetije pripadae ugled
noj porodici, koj a se odlikovala u borbi i odnosila
pobede u sportu ( Strab. XIV 6 5 5 ) .
Posle Antipatra, on j e u Pergamu sluao Kra
teta iz Mala, kome su ga mogle dovesti njegove es
tetike i knjievne naklonosti, a zatim, kad je doao
u Atin. u , Diogena, i ostao stoikoj koli veran i posle
njegove smrti, za sholarhata Antipatrova. Osim
spisa stoike kole, on je poznavao spise i drugih
filozofijskih kola, tako da je Kikeron mogao o nje
mu kazati: " Semper habuit in ore Platonem, Aris
totelem, Xenocraten, Theophrastum, Dicaearchum,
ut ipsius scripta declarant" (De fin. IV 28, 79 ) .
Z a nj egov ivot bili s u presudni njegov dola
zak u Rim i poznanstvo s mnogim uticajnim Rimlja
nima, a naroito s Gaj em Lelij em i nj egovim pris
nim prij ateljem Publijem Kornelijem Skipionom
Afrikancem Mlaim, s kojim je moda ve god. 146.
bio u Glavnom stanu pred KartaginorrL Kad j e
Skip ion, god. 146, p o nareenj u vlade, preduzeo ve
liki put na Istok da u samim mestima proui poli
tike prilike, pozvao je Panetija da kao njegov prati
lac uestvuj e u tome putovanj u. Put je trajao vie od
godinu dana, i oni su obili Egipat, Sirij u, Pergam,
Heladu i Rod. Izmeu god . 1 42. i 1 40 . saobraao
je Panetij e u Skipionovoj kui s istoriarem Poli
bijem, koji nij e bio filozof, ali se nj egova original
nost sastojala u tome to je shvatio da je rimska
vlast nad svetom bila istorij ska nunost, raza brao
11
duboke uzroke toga golemoga dogaaja i prorau

nao mu posledice. Panetij ev boravak u Rimu znaa
j an je naroito zbog toga to su on i Gaj Blosije, nj e
gov sauesnik, stoiku filozofij u presaivali na rim
sko zemljite, gde je ona izvrila velik uticaj , 2 ali j e
jo vanije bilo to to j e o n u Rimu u najveoj meri
proirio svoj e vidike i to je imao prilike da u skipi
onskoj atmosferi uoi metode i snage koje su
odreivale sudbinu Rima, a time i sveta. Za Helene
i Rimlj ane Skipion i Panetije bili su uzoran primer
prijateljstva izmeu dravnika i predstavnika nauke.
Kao filozof on j e uivao veliki ugled kod rimske
aristokratij e, i Kikeron, na primer, zove ga vel prin
ceps eius, sc. Stoicae disciplinae (De div. I 3, 6,
Acad. II 33, 1 07) i gravissimus Stoicorum (De off. II
14, 5 ) . Poslednjih godina svoga ivota boravio j e
delom u Rimu, delom u Atini, ali s e naposletku nas
tanio u Atini, gde je Antipatra pomagao u nastavi, a
kad se ovaj zbog starosti postepeno povlaio i osta
jao kod k ue, isprva ga je zamenjivao, i naposletku,
kad je Antipatar umro, postao upravnik kole.
Pravi Helen, stoiar iz Linda izvrio je pohelenji2 Videti: Svet. Nikolajevi, O stoicizmu u rimskoj dravi,
Otadbina IV ( 1 8 8 8 ), 236-26 8 ; E. Vernon Arnold, Roman Stoicism,
Cambridge 1 9 1 1 ; L. Meylan, Panetius et la penetration du stoicisme
il Rome au dernier siecle de la Republique, Rev. de Theo!. et de Philos.
1929. 1 72-20 1 ; J. Kaerst, Scipio Aemilianus, die Stoa und der Prinzi
pat, Neue Jahrb. hir Wiss. und Jugendb. 1 929, 653-675; Ch. N .
Smiley, Stoicism and its Influence on Roman Life and Thought, Class,
Journ. 29 ( 1 934), 645-657; Pietro de Francisci, Lo spirito della civiitil
Romana, 1 940, nem. prevod 1 94 1 , 178-194.
12
Milo N. uri
vanj e Stoe, tj. uneo u nju nov duh i otvorio u njoj

nov razvitak.
Od Panetijevih spisa, u kojima j e veim de
lom obraena praktina filozofija, najuvenij i bio j e
O onom to dolikuje ( nEpi, 'tOU Kaui]KoV'to), u
kome, po Kikeronovu sudu, sine controversia de of
ficiis accuratissime disputavit (De off III 2, 7), i koji j e
Kikeron slobodno obradio u prvoj i drugoj knjizi
svoga spisa O dunostima. Od ostalih spisa pomi
nju se O eutimiji, O filozofijskim pravcima, O pro
mislu, O Sokratu i sokratovcima.
Njegovi uenici od Rimlj ana bili su Kvint
Mukije Skevola, G. Fanij e, P. Rutilij e Ruf, L. Elije,
M. Vigelij e, Sp. Mumij e, Sekst Pompej , L. Lukilij e
Balbo, a od Helena Mnesarh iz Atine, njegov nasle
dnik u sholarhatu, Hekaton s Roda\ Dardan iz Ati
ne, Apolonij e iz Nise u Frigiji, Asklepiodot iz Nike
j e, D ionisij e iz Kirene, a najvei i naj znamenitiji od
svih bio je Posidonije, koj i je iveo od 135 . do Sl.
god. s. e.
Panetij eve i Hekatonove fragmente izdao je
H. N. Fowler, Panaetii et Hecatonis librorum frag
menta, Bonnae 1 8 85, Diss.
2.
Posidonije
Roen u Apameji u Siriji, Posidonij e se, posle

veih nauno-istraivakih putovanj a po Italiji, Ga3 Vid. GomolJ, Der stoische Philosoph Hecaton. Bonn 1933.
13
lij i, Ligurij i, paniji, Siciliji i severnoj Africi, nas

tanio u Rodu, koji mu j e postao druga postoj bina.
Tu j e osnovao uvenu kolu, gde su ga pored drugih
istaknutih Rimlj ana sluali Kikeron i Pompej . Kao
Solon, Pitagora, Herodot, Platon, Eudokso, Demo
krit, i on je, dakle, putovao, i njegova shvatanj a su
odraaj njegovih putovanj a, i otuda nj egov univer
salizam nij e enciklopedij ske prirode, ne lei u stru
kama, nego u otrini oka kojim on ne samo da uo
ava ono to je naroito, i ndividualno i karakteris
tino kako u prirodi tako i u duhovnom ivotu, ne
go sagleda celinu koj om je obuhvaeno i ono to j e
rastroj eno i rastureno. K. Rajnhart Posidonijev sis
tem, s obzirom na metodu kojom je izgraen, obe
leava kao najistij u filozofiju oka a za samog Posi
donij a kae da je " der grosste Augendenker der An
tike".4 Najuniversalniji duh to ga je helenizam izne
drio, on je bio dravnik, mislilac, ispitiva, vaspita,
istoriar kulture, etnograf, tuma svih stvari. On
ponovo obraa panj u na prirodne nauke i uvodi ih
u Stou, laa se Aristotela, i to aristotelisanj e (aplCJ
'to'tEAilnv) zameraju mu strogi stoiari ( Strab. II p .
1 04 ) . K. Prehter ovako g a prikazuje: "U spajanju is
tonj akog i helenskog naina postoj anja pravi
predstavnik helenizma, u isti mah i mistiar i racio
nalist, onaj ko veruj e u udesa i egzaktan etiolog,
spekulativan mislilac i empiriar, samostalan pos
matra i preraiva istorij ske tradicije, prirodnj ak i
4 K. Reinhardt, Poseidonios, Mi.inchen 1921, 5-6 .
14
Milo N. uri
poznavalac ljudske prirode i u oblasti praktike po

litike, on j e sebi, samo delimino idui tragovima
svoga uitelja Panetija, stvorio shvatanje sveta u ko
me se dosokratski, platonski, aristotelski i stoiki
elementi vezuj u u skladno izgraen sistem. "5 Kao
pitagorovac Arhita, kao peripatetiar Demetrije Fa
leranin, kao njegovi prethodnici u koli Persej i Sfer,
i rod ski stoiar udrui vao j e u sebi dravnika i filo
zofa: bio pritan, najvii dravni slubenik u gradu i
dvaput j e putovao u Rim diplomatskim poslom,
god. 8 7. i 5 1 , j er su ga Roani nagradili graanskim
pravom.
Posidonij eva prouavanj a i spisi prostiru se
gotovo na sve pozitivne nauke nj egova vremena:
matematiku, astronomiju, fiZiku, geografij u, istori
ju i gramatiku, a svoja filozofij ska shvatanja izloio
j e u spisima O dui, O vrlinama, O svemiru, O
strastima, O gnevu, O onom to dolikuje i drugima
Odlomke iz njegovih spisa izdao j e J. Bake, Posi
donii, Rhodii reliquiae doctrina e Lugd. Bat. 1 8 1 0,
ali ovaj zbornik j e posle novij ih prouavanj a Posi
donija zastareo.
Posidonijev naslednik u sholarhatu na Rodu
bio j e nj egov unuk po keri Jason iz Nise, koj i se
bavio pisanjem biografija i spisa iz istorije filozofij e.
5
K. Praechter, Die Philosophie des Aitertums, Berlin 1926, 478.

3.
15
Stoiari u Tarsu
Od ostalih uenika isticali su se Atenodor, s

nadimkom Kordilion, iz Tarsa, j edan od uitelj a
Makij a Porkij a Katona Utikog, i Atenodor, sin
Sandonov iz Kane kod Tarsa, koji je po svom zavia
ju imao nadimak Kanj anin.
Ako napomenemo da je po nekim izvorima i
sam Hrisip bio Taranin, onda bismo sa poslednjom
dvojicom i sa dosad pomenutim filozofima iz Tarsa
imali est stoiara iz toga grada. Ovom prilikom
zadraemo se na tom gradu i na starim vestima o
njegovim filozofima.
Posle rasturanj a Aleksandrove imperij e, Tars
je uao u sastav Seleukove drave. Bio je napredna
varo, j ep se nalazio u " velikoj krasnoj dolini sa do
voljno vode, a punoj svakoj akog drvea i loze; a ro
di i mahunica, proso, penica i j eam " (Xen. Anab.
I 2, 22) . Dananji Tars lei na istom mestu gde i
stari; to j e, dakle, j edan od malog broja mediteran
skih gradova koj i imaj u gotovo tri hilj ade godina
svoga neprekidnog postojanja. Znaajno je da se filo
zofi iz Tarsa pojavljuju i kao dravnici u svome za
viaju. Platonsko-aristotelski ideal filozofa kao dravni
ka i dravnika kao filozofa ostvaruje se jedno vreme i
u Tarsu. Geograf Strabon kae o njima ovo:
"Tamonj i stanovnici (tj . Tarani) revnosno
neguju Filozofiju kao i sve ostale opte nauke, tako
da nadmauj u ne samo Atinu i Aleksandrij u nego i
svako drugo mesto koj e bi se jo moglo pomenuti i
16
Milo N . uri
u kome ima kola i filozofijske nastave. Ali razlika

je samo u tome to su oni koji se u Tarsu bave nau
kama svi domai lj udi, a stranci ne dolaze lako; Tar
ani i ne ostaj u onde, nego idu u inostranstvo radi
usavravanja i, kad svoje obrazovanje dovre, rado
ostaj u u stranom svetu, tako da se samo malo nj ih
vraa . . . Osim toga, Tars je mnogoljudan i moan,
j er zauzima poloaj metropole.
Od tamonjih lj udi stoiari su bili Antipatar,
Arhedem i Nestor, zatim dva Atenodora, od kojih j e
j edan, onaj s nadimkom Kordilion, ve kao star
ovek iveo u kui Marka Katona i kod njega umro,
a drugi, Sandonov sin . . . bio uitelj caru Augustu i
stekao velik ugled, a zatim se, ve ostareo, vratio u
otadbinu i oborio tadanji ustav, po kome je, pored
ostalih, gradom ravo upravljao naroito Boet, ko
liko lo pesnik toliko i lo graanin, ali zbog laska
nja gomili veoma moan . . . U tom poloaju Atenodor
j e zatekao grad, i on se neko vreme trudio da ra
zlozima preobraa ne samo Boeta nego i nj egove
pristalice; ali kad oni ni od kakve samoosionosti
nisu prestaj ali, on se poslui slobodom koj u mu j e
dao car, te ih istera osudivi i h n a prognanstvo . . . Ti
ljudi behu, dakle, stoiari . . . Naroito Rim moe da
pokae mnotvo naunika roenih u ovom gradu,
jer j e on pun Tarana i Aleksandrinaca. Eto, takav
je Tars " (XIV 673, 12-675, 25 ) .
Da j e Atenodorova filozofska uprava bila
valj ana, vidi se otuda to su mu Tarani jo u Luki
j anovo doba svake godine inili poasti kao heroju
17
(Macrob. 2 1 , vid. i D. Chrys. Op. XXXIII 48). Dodaj

mo jo da je Tars, o kome ve Ksenofont kae da j e
"grad velik i bogat" (Anab. I 2 , 2 3 ) , a Julije Kesar
" Oppidum fere totius Ciliciae nobilissimum fortissi
mumque " (Bell. Alex. 66), bio zaviaj apostola Pavla,
koji za se kae: "Ja sam ovjek Jevrejin iz Tarsa,
graanin poznatoga grada u Kilikiji" (Act. apost. 2 1 ,
3 9 ) . Zato j e Tars uivao veliki ugled u hriana (Basi!'
Seleuc). 557 A; Zonar, 1 5, XII 23, XIII 12).
Suprotno pripadnicima Epikurove kole koji
su se radi obezbeenja line udobnosti klonili prak
tike politike, stoiki filozofi uviali su moralnu
meuzavisnost drave i graana, te su stupali u
dravne poslove kao savetnici i pomonici vrhovnih
dravnih rukovodilaca i zaj edno s njima osnivali ili
odravali i unapreivali red, sklad i mir u dravi ili
i sami postajali vrhovni dravni rukovodioci.
c) Pozni period
Iz poznoga perioda, tj . od poetka I do sre

dine III veka, poznato je oko pedeset pripadnika
stoike kole, od koj ih su najznamenitij i Lukij e
Anej Seneka, Epiktet i Marko Aurelij e.
1. L.
Anej Seneka
L. Anej Seneka, j edan od naj veih pred

stavnika u Rim presaenog stoicizrna, rodio se god.
18
Milo N. uri
4. s. e. U Kordubi ( panija ) od oca M. Anej a Seneke,

uvenog retora, i maj ke Helvij e, blagorodne i veo
ma obdarene ene. "Fizike roditelj e ne moemo sa
mi odabrati, ali moemo duhovn e " , kae Seneka u
spisu O kratkoi ivota ( 1 5 , 3 ) , i on je sam sebi bi
rao duhovne roditelje. To su bili Sotion iz Aleksan
drij e, koj i je pripadao eklektikoj koli Kvinta Sek
stij a, zatim stoiar Atal, sekstijevac Fabij an Papirij e
i kiniar Demetrij e. Za carovanja Kaligulina postao
je lan Senata. Stekavi veze sa carskom okolinom,
upustio se u intimne odnose s Julijom Lavilom,
sestrom Kaligulinom, i zato ga Klaudije, na podsti
ca j Mesalinin, progna, god. 4 1 , na Korziku. Osam
godina docnije, Klaudije, na molbu Agripine, svoj e
druge ene, pozva ga da se vrati, imenuje ga za pre
tora i postavi za vaspitaa svome sinu Neronu. Kad
je ovaj seo na presto, Seneka zajedno s iskusnim
i ozbiljnim Afranij em Burom dobije konzulat,
god . 5 7. Jedno vreme Neron i nije upravlj ao svet
skom dravom, nego Seneka, i to doba pozdrav
lj eno je kao zora zlatnoga vremena i smatrano kao
naj srenije doba rimske carevine ( Cass. D io 6 1 ,
3, 3 ) .
Kao Panetij e i Posidonije, i Seneka je, dakle,
bio i dravnik i mislilac. U svom spisu De otio on i
sam kae o sebi: " Natura utr umque facere me vo
luit, et agere et contemplationi vivere " ( "Priroda me
je odredila i za j edno i za drugo, za praktiko dela
nje kao i za slobodno teorijsko zanimanj e . " ; 5 , 8) .
Tu j e on helenski termin (f(Dpla) preveo reju con-
19
templatio, ali pod njom nij e, kao Aristotel, razume

vao samo nauno prouavanje, nego filozofij u kao
razmiljanje o celokupnom ljudskom ivotu.
Iako je u spisu De tranquilitate animi pisao
da j e politika aktivnost moralna dunost svakoga
graanina, Seneka se god. 62, kao ezdesetogodi
nj ak, stao povlaiti iz j avnog ivota i u ve pome
nutom spisu De otio izneo misli koj e su ga na to po
krenule. Neminovnom silom okolnosti dravnik
postaj e kosmopolit i rimska knj ievnost izrasta u
svetsku, kojoj j e predmet oveanstvo . Kad j e pre
stala libera res publica i s njome poj edinev lini uti
caj na j avni ivot, Senekin praktiki ivot postaj e
otium6, osloboenje od zadatka svoga vremena i
rad na venim zadacima oveanstva, teorij ski ivot
filozofa, koji je postao paedagogus generis humani, i
iji svet nije vie res publica Romana, nego svet kome
pripadaju svi ljudi bez obzira na stale i naciju.
God. 65. Neron okrivi Seneku kao sauesni
ka u za veri koj u je skovao Kalpurnij e Pison i osudi
ga na smrt, i on sam sebi oduzme ivot.
Ako j e i Seneka bio ovek od krvi i ploti, te
se nije svagda pridravao strogih naela stoicizrna,
j er je brzo nagomilao silno bogatstvo (tri stotine
miliona sestercij a ! ), poputao strastima svoga
uenika i bio zelena, ipak je bio hrabar u tome to
se sa svoga visokog poloaj a sve do ezdesete go6 O promeni u rimskom shvatanju otiuma, A. Grilli Il problema
della vita contemplativa nel mondo Greco-Romano, Milano 1 93 3 ,
192 ss.
20
Milo N. uri
dine nije povukao u privatan ivot, gde je negovanj e

vrlina mnogo lake.
Seneka je bio j edan od najplodnijih pisaca u
rimskoj, i kao umetnik u antitetikom izraavanj u
jedan od najveih stilista u svetskoj knjievnosti. Od
nj egovih stoikih spisa sauvani su Dijalozi u dva
naest knjiga, to su rasprave o gnevu, o blaenskom
ivotu, o utesi, o kratkoi ivota itd., ali im ime ne
odgovara sadrini, j er one - s jednim jedinim izuzet
kom - nisu u dij alozima; zatim Poslanice Lukiliju u
dvadeset knj iga, sa sto dvadeset i etiri poslanice,
spis O dobroinstvima u sedam knjiga i spis O bla
gosti u dve ( nekad u tri) knj ige. Svi ti spisi napisani
su u jedrom, sjajnom impresionistikom stilu, koj i
z a izraavanj e osnovnih stoikih misli uvek nalazi
nove oblike.
Od Senekinih spisa prevedeni su u nas: 1 )
CaBa T1orroBHh, KpUHo U.IlU MOpa.llHa nOY4eHi5l Y 20
nUCaMa MYQpal1a CeHeKe U3.1l0JfCeHa, Cb HeMaqKOID
rrpeBeo H3b JIJ06aBH Kb MJIa.n;e)l{H Cp6CKOH ceKpeTap
cy.n;a OKp. llia6aQKor. Y Eeorpa.n;y, rreqaTaHO y TH
rrorpa<pHiH KIDI)I{eCTBa cprrcKoID 1 842, drugo izd.
1 8 6 8 ; 2) j ednu poslanicu preveo je Steva Pavlovi u
Srp. Ilustr. novinama 1 8 8 1 , br. 1 1 ; 3) Iz Pisama
(pismo X, XII, X IV, XVII, XX, XXI, XXIII, XXIV) ,
preveo Stjepan Senc u zborniku Primjeri iz rimske
knjievnosti, Zagreb, str. 3 1 0-325; 4) Rasprava o
blaenom ivotu i Odabrana pisma Luciliju, s latin
skog preveo i uvod napisao dr Milo N. uri,
Beograd 1 944.

2.
21
Epiktet
Roen kao rob izmeu god . 5 0 . i 6 0 . u Hi

jerapolju u Frigij i, Epiktet je doao u Rim u kuu
Neronova svemonoga gardista Epafrodita, koj i je
zacelo primetio da se u otresitom i ilom mladiu
krije neto naroito. U mladosti Epiktet je bio izgu
bio j ednu nogu, te je celog veka hramao. Ali svoju
hromou on je hrabro podnosio, tako da je izazvao
panj u i potovanje svoga gospodara, i ovaj ga je
docnije oslobodio. Jo kao rob sluao j e predavanja
stoikoga filozofa Musonij a Rufa, koga j e zbog to
bonjega uea u Pisonovoj za veri god. 65. Neron
prognao a Galba vratio. Po svom povratku Mu
sonij e se bavio filozofijom i otvorio svoj u kolu, ali
ne radi zarade hleba, jer on je pripadao vitekom re
du. Kao Rimljanin cenio je duhovnu disciplinu stro
go metodikog milj enja, voleo stari republikanski
poredak i s tolikom otvorenou kritikovao monar
hijske ustanove da ga je car Vespasijan morao prog
nati s ostalim filozofima - a to su bili ba stoiari i
kiniari - god. 7 1 . Vratio se tek na poziv cara Tita i
produio svoja predavanja. Od svih nj egovih ue
nika najznamenitij i bio je Epiktet, koj i j e, po svome
osloboenju, iveo u Rimu kao uitelj filozofije.
God. 94, kad je car Domitijan naredio da svi
filozofi moraj u napustiti Rim i Italij u ( Gell. N. A.
XV 1 1 , 3, Suet. Domit. 1 0, Plin Ep. III 1 1 , 2, Dio
Cass. LXVII 1 3 , 2), Epiktet ce preselio u Nikopolj u
Epiru, gde je kao philosophus nobilis i kao maximus
Milo N. uri
22
philosophorum ( Gell. II 1 8, 1 0; XVII 1 9 , 4) , osno

vao svoj u kolu 7 i iveo od predavanj a filozofij e.
Imao j e slualaca iz svih krajeva carstva. iveo j e
jo z a vladavine Traj anove, a zacelo je i Hadrijan s
nj ime saobraao (in summa familiaritate habuit,
Hist. Aug. Hadr. 1 6, 1 0) .
Nije nita napisao, nego je, kao Sokrat i kao
nj egov uitelj Musonij e, delao samo ivom rej u, ali
je njegove razgovore za ce zabeleio i posle njegove
smrti i izdao njegov uenik Flavije Arijan iz Niko
medij e u Bitiniji, 8 koji je, kao i Ksenofont, na koga
ce ugledao, pisao filozofijske, istorij ske i voj nike
spise, tako da je u ali nazvan Xenophon redivivus.
Filozofij ski spisi posveeni su spomenu o nj egovu
uitelj u; to su pomenuti Razgovori Epiktetovi u
osam knj iga, od kojih su sauvane prve etiri, i
sauvani Prirunik Epiktetov i Homilije u dvanaest
k nj iga, koje nisu sauvane. Kao to je Ksenofont u
Spomenima o Sokratu i Odbrani Sokratovoj izloio
etika shvatanj a svoga uitelj a, tako je i Arij an u
pomenutim spisima prikazao etiko uenj e Epikte
tovo.
Prirunik je u nas triput ranij e prevoen: 1 )
Seti se ili runa knjiica stoikog morala, preveo M.
I. M., Leskovac 1 8 82; 2) Dr Kosta uri, Etiki
principi filosofa Epikteta, Beograd 1 925; Flavije Ari7 J. Bruns, De schola Epicteti, Kiel 1 897.
8 Vid. K. Hartman, Arrian und Epiktet, N. Jahrb. f. d. kl. Altert .

15 ( 1 905), 248 ss.
23
j an Prirunik Epiktetov, preveo i uvod napisao Dr

Milo N. uri, Kultura, Beograd 1 95 9 .
II. Marko Aurelije

1.
ivot
Najvei potovalac Epiktetov i poslednji

znatni stoiar M . Anije Ver, koji e, kad ga Antonin
Pije usini, uzeti ime Marko Aurelije, i, kad postane
car, dodati mu nadimak Antonin, rodio ce 25. apri
a 1 2 1 . god. n. e. u Rimu, gde je njegova porodica,
spanskog porekla, bila stekla ugledan poloaj . Naj
bolji uitelji u carstvu bili su pozvani da ga pripre
me za njegov poziv. U prvoj knjizi svoga dela on j e
sam izneo pregled svoga razvitka u mladosti i ono
ga to duguje svojim srodnicima i uiteljima. Prve
podsticaj e za filozofij u dobio j e jo kao deak od
stoiara Diogneta. Ve tada j e pokazivao izvan
redne osobine, tako da su ga voleli svi vrnjaci, a i
car Hadrijan ga j e zavoleo zbog nj egove istinolju
bivosti i u ali ga j e zvao Verissimus (Dio LXIX 2 1
2). Kad j e uao u dvadesete godine, trudili su ce Kor
nelije Fronto i Herod Atik da ga pridobiju za sofi
stiku retoriku, ali kad je navrio dvadeset i pet go
dina, on pod uticajem stoiara Kvinta Junij a Rusti-
24
Milo N. u:ri
ka, koj i mu j e dao Epiktetove Beleke, a na veliku

alost Frontovu, ostavi prouavanje retorike da se
sasvim posveti stoikoj filozofiji ( Marc. Ad. se ipso
17, 8 ; Fronto p. 1 50) . Njegov pooim Antonin Pij e
bio j e u Rim pozvao sto iara Apolonija, ij a j e pre
davanj a mladi carevi sluao kao svaki student. po
red ovoga, on j e sluao Seksta iz Heronej e, Plutar
hova neaka, Klaudija Maksima, Kinu Katula i dru
ge. Sve su to bili stoiari koj ih je uenje najbolje od
govaralo rimskom karakteru, te e potonji car-filo
zof i i veti prema filozofijskim i etikim naelima
stoike kole. 9 Nj egovi uzori bili su P. Klodije, Tra
sen Pet, Helvidije Prisko, Katon, Brut i Dion, mue
nici istog uenj a o vrlini, a Epiktetovi Razgovori
stalan saputnik.
Kad mu je pooim umro, 1 6 1 , stupi on na
presto, i tako se ispunio Platonov san o vladaru ko
j i j e u isti mah i filozof, q)lA6(jocpo EV CxAoupyt8t
(Them. Or. 34 p . 453, 5 D), kao i san kitaj skog filo
zofa Meng-cea o vladanj u prema moralnom naelu
(Wang-tao) .1O Kao indij ski car-filozof Aoka Vard
hana (27 1 . do 231. S. e.), koj i se proslavio svojim
budistikim ediktima o verskoj toleranciji i sve svo
j e podanike oglaavao za svoju decu, i rimski filozof
na prestolu ui da su " Sve stvari meusobno pove9
P. Noyen, Marcus Aurelius, the Greatest Practician of 5to

Anquite Classique XXIV ( 1 95 5 ) , 3 72-3 8 3 .
10 B. H . Stich, M. Aurel, der Philosoph auf dem rom. Kai
serthron, Giitersloh 1 904 (Gimnasialbibl. Heft. 3 8 ) ; W. Goerlitz, Marc
Aurel, Kaiser und Philosoph, Stuttgart 1 954.
icism,
L'
25
zane svetom vezom i nisu j edna drugoj strane. Sve

one zaj edno sainj avaj u j ednu celinu i sve zajedno
doprinose j ednom i istom redu u svetu. " (VI I 9) .
Marko Aurelij e esto j e izgovarao Platonovu reeni
cu: " Narodi e biti sreni tek onda kad ili filozofi
postanu kraljevi ili kraljevi postanu filozofi", i kad
j e on doao na vlast, otpoelo je ono to E. Renan
zove " carstvo filozofa " . Jer, dok su ranij e konzuls
ka vlast i dravniki poziv bili povlastica samo sta
rih aristokratskih porodica, za nj egove vladavine
konzuli i dravnici postaju ne samo nj egovi uitelj i
nego i drugi filozofi - Herod, Atik, Fronton, Junij e
Rustik, Klaudij e Sever, Proklo.
Pored svih nevolja koj e su carstvo snalazile
za nj egove vladavine - pustoenj a, gladi i strane
kuge, izbij anja ustanaka, dugotrajnih ratova s
Paranima, Markomanima i Kvadima - Marko Au
relije opet je valj ano upravljao dravnim brodom i
bio j edan od naj bolj ih rimskih careva, j er j e, teei
da ostvari Platonov ideal o filozofu kao vladaocu i
vladaocu kao filozofu, na srean nain spaj ao u se
bi filozofsku pamet s vladarskom praktiko-poli
tikom vetinom. Kao to j e veoma savesno pazio
da se zakoni vrsto dre, ak i za traj anja rata
(Philostr. Vita soph. II 1 , 1 1 , p. 68 c Kayser), tako j e
i u upravljanju n a d dravnim finansij ama bio veo
ma uvaran i tedljiv (Dio LXXXI 32, 4: OlKOVOlltKffi
't(X1:0; Vita M. A., philos, 23. 2: in largitionibus pe
cuniae publicae parcissimus), a- to ce tie uprav
ljanj a u pokraj inama: provincias ingenti benignitate
26
Milo N . uri
et moderation e tractavit (Vita M. A. philos. 1 7, 1 ) .

Ali to ipak nije bio srean sklad dravne vetine i
filozofske uviavnosti, jer j e veza izmeu Stoe i dr
ave bila raskinuta, i Marko je svoje carovanje ose
ao kao teak teret, i sve zemaljsko bilo je za njega
nitavno, pa i sama res publica Rimske imperije. On
nije bio velik car, ali po shvatanju svoga vladarsko
ga poziva on ce moe staviti u red velikih vladara, i
u njegovoj vladarskoj poj avi bilo j e neega to pod
sea na sjaj sunca koj e ce kloni smiraju. Mada E1XE
a apEa anacru anavrov mv auparov
anEiXEO KUt OUE hwv
oin'
aKrov EnAEAEl
" imao sve vrline, klonio ce svih poroka, te nije gre

io ni s voljom ni bez nje " (Dio XXI 34, 2-3) , opet
on nije bio srean, j er su mu porodinu sreu po
muivali razvratan ivot njegove ene Faustine, ko
j u j e on voleo, a koj a njega nije volela, i raspusnost
njegova sina Komoda.
U tihim asovima najvie je voleo da razgo
vara sam sa sobom, traei utehe i potpore u filo
zofiji. Te razgovore ostavio j e u aforistikom obliku
i bez odreena reda zabeleene u spisu Razmatranja
o samom sebi (Trov d tumov iAta) u dvanaest
knjiga. Taj spis neprestano je privlaio blagorodna
srca i duboke glave, pa su mu ce divila i dva vlada
ra, takoe filozofi: car Julijan, u ijoj satiri Gozba
ili Kronova svetkovina ili Kesari car-filozof dobij a
prvu nagradu, i jo posle vie od hiljadu i pet stoti
na godina j edan nemaki vladar-filozof i prij atelj
filozofije i slobodne misli, Fridrih Veliki, koji je, kao
27
sam stoiar na prestolu, bio prvi sluga svoje drave

koga j e Volter, u jednom pismu Adansu, nazvao
Markom Aurelij em Severa, a Lametri Julij anom
Severa. U rimskom caru nemaki car j e video uzor
vladara i kao on, o emu svedoi nj egova pesma Le
Stoicien, ispevana u oaj nom poloaju god. 1761,
verovao je u snagu vrline, koj a sadrinu ivota
nalazi u ispunj avanj u dunosti i u slubi zaj ednici:
i
i
Elle immole au public, sans peine et sans regret,

ses travaux et sa vie et son propre interet.11
Na kraju svoga ivota Marko Aurelije uinio
je kobnu pogreku. Taj na carskih uspeha od Nerve
do nj ega leala je u tome to je car u senatu i u spo
razumu sa senatom za svoga naslednika birao ove
ka za koga mu se inilo da je naj sposobniji, i njega
bi posinio i uzeo za pomonika. Nerva je posinio
Trajana, rukovodioca rajnskih legiona, Hispanca iz
stare rimske porodice, Traj an Hadrijana, Hadrij an
Antonina Pij a, a ovaj Marka Aurelij a. Stari izvori
ne daj u nam obj anjenj a kako je dolo do toga da se
ovaj poslednj i ogrei o postupak svojih prethodnika
i da uvede dinastiki princip. Mesto da postupi kao
nj egovi prethodnici, tj . da u sporazumu sa senatom
izabere Klaudij a Pompejana, koga je senat proglasio
kao najdostoj nijega, ba car-filozof za pomonika u
carovanj u uzima svoga petnaestogodinj ega Slila
11 Oeuvres de Frederic le Grand, Tome XII, Berlin
1 849, 1 87.
28
Milo N. uri
Komoda, za ije e se vladavine vratiti vremena Ka

ligule i Nerona. Posledice Aurelij eve pogreke bile
su strani graanski ratovi, koji su se zavrili time
to je na razvalinama senatskoga autoriteta ponikao
voj niki apsolutizam Septimija Severa ( 1 93-2 1 1 ) .
Car-filozof umro j e god. 1 8 0 . u Vindoboni u
ratu s Markomanima.12
2.
Uenje
U poreenju s prethodnim predstavnicima

stoike kole, uenj e Marka Aurelij a, poslednjeg ve
likog predstavnika stoike filozofij e, dobilo je pe
simistiko, religijsko-idealistiko i fatalistiko obele
j e, a to se objanj ava kao posledica sve veeg priv
rednog opadanj a Rimskog carstva i bezizlaznog po
loaja rimskog drutva i kao trag uticaj a mistikih
uenja koj a su se u to doba u Rimu bujno rascveta
la, mada j e i sam M. Aurelij e zazirao od istonj a
kih mranih religij skih praznoverica . To je odjek
nemira i umora koj i j e svakodnevno rastao, znak
oajanja i straha od smrti koj i se nikad ne stiava i
ne rastura, odraaj poznih j esenjih dana Rimske im12 Moderna literatura o caru Marku: P. B . Watson, Marcus
Aurelius Antoninus, New York 1 8 84 (o bimno delo c bibliografijom,
str. 3 1 8-32 3 ) ; P. E. Matheson, Marcus Aurelius and his Task as Em
peror, Cambridge 1922; G. Loisei, La vie de Marc-Aurele, philosophe
et empereur, Paris 1 929; C. Clayton-Dove, Marcus Aur. Ant., his Life
and Times, London 1 9 3 3 ; C. Schempf, Weisheit und Weltherrschaft.
Kaiser Marc-Aurel in seinen Bekenntnissen, Berlin 1938; A. Cresson,
Marc-Aurele, P aris 1 93 8 ; G. Soleri, Marco Aurelio, Brescia 1 947.
29
perije, i kad ovek ita Razmatranja o samom sebi,

taj dnevnik, u kome j e car naslikao intimnog sebe,
kao onaj umetnik to potomstvu ostavlja svoj port
ret, ini mu se kao da hodi po j esenjoj umi, koj a j e
puna mirisa o d zlatnog i purpurnog lia koj e vene.
Ono to najvie zrai iz toga dnevnika, koj i nije dru
go nego monolog iz tragedije veliko srca, j este
iskrenost carevih sopstvenih oseanj a. Sta su bolovi
napravili od njega kao oveka, mua, roditelja i ca
ra, a ta je on kao mudrac napravio od bolova! Sve
to je car-filozof pisao o ivotu i ljudskoj bedi zadah
nuo je oseanj ima koj a je sam negovao. Vidna je su
mnja koja esto izbija iz njegova verovanja, vidan j e
bol koj i j e bolovao u asovima sumnj e, napor da
razumom steene misli pomiri s verom u svom ose
anj u, kao to je vidna i vera u nepobedivost ljud
skog uma, koj i ga spasava od asketske suvoe, kvi
jetizma i oaj anj a.
U svojim etikim shvatanjima on j e, uglav
nom pod uticajem Epiktetovih Dijatriba, koj e mu je
iz svoje biblioteke dao filozof Junije Rustik, i taj
spis, koj i je D. Stj uart Mil, u svom delu O slobodi,
nazvao naj savrenij im etikim proizvodom an
tikog duha, stvorio je od nj ega stoiara.
Ali od Epikteta on se razlikuj e u tome to mu
nedostaje ona vedra nadmonost nad stvarima, i to
je izgubio veru u napore stoikih filozofa da se po
stignu sloboda i spokojstvo i ostvari socij alna prav
da. " Zatim razmisli o karakteru svojih blinj ih, od
kojih je i onaj naj ljubazniji takav da ga jedva moemo
30
Milo N . uri
podneti, a da ne pominjem kako i sami sebe jedva

podnosimo. Ne mogu da vidim ta bi u takvom
mraku i prljavtini i pri tako brzoj promeni materi
j e, vremena, pokreta i pokrenutih stvari, zasluilo
da se zbog svoj e vrednosti naroito istakne ili da se
oko nj ega uloi bilo kakav trud. " (V 1 0 ) . "Jo j edan
trenutak, i ti e postati ili mumij a, a ostae j o
samo tvoje ime, ili moda ni to; a ime j e samo
prazan zvuk i odjek. Nitavne su stvari koj e smo u
ivotu toliko visoko cenili, one su trule i bez vred
nosti, a lj udi su samo psi koji se meusobno uj eda
j u i deca koja se svaaj u, smeju i plau . . . Pa ta nas
jo zadrava ovde ? " (V 33). Meutim, bavei se
stoikom filozofij om, on je nauio da je um j edini
izvor iz koga se crpe snaga za ivot i stekao uverenje
da ovek u svima prilikama i pored svih gorkih
doivlj aja treba da ouva duhovnu ravnoteu. "Da
se u tvome razumu ne bi stvorilo nikakvo milj enj e
protivno sveoptoj prirodi i ustroj stvu razumnoga
bia, ceni svoj u sposobnost da zaklj uuje, j er je u
nj oj sve. Priroda zahteva promuurnost u donoe
nju sudova, oseanje pripadnosti lj udskome drutvu
i odanost boj oj volji. " (III 9) i " Kao to lekari za iz
nenadne operacije vazda imaj u pri ruci potrebne in
strumente i noeve, tako neka su i tvoja naela uvek
spremna kako bi mogao razumeti boj e i ljudske
stvari, i svaku od njih, i onu naj manju, izvriti kao
ovek koji se uvek sea da su oba sveta meusobno
povezana. " (IIIB) .
31
Za sticanj e pravilnog suda o stvarima i do

gaajima, kao i za savlaivanj e tekoa u ivotu,
najj au pomo daj e filozofija, a ona j e, kako kae E.
Renan, s Markom Aurelijem zajedno carovala.
"Duina lj udskog ivota samo je taka u vremenu,
nj egovo postojanje je u neprestanom toku, ula su
mutna, sklop itavoga tela podlee raspadanj u i
trulei, dua j e igra, sudbina je zagonetka, na glas
sumnjiv. Jednom rej u, sve to sainj a a telo, reka
je, a to je u vezi sa duom, san i dim. Zivot je bor
ba i putovanj e stranca; posmrtna slava je zaborav.
Pa ta nas, onda, moe da vodi ? Samo i j edino filo
zofija. I to time to emo u sebi, kao pobednika nad
nasladama i bolovima, uvati demona od zlostav
l j anj a i tete, to nita neemo raditi bez svrhe i
sluei se lai i pretvaranj em, i to neemo zavisiti
od toga da li i neki drugi ovek radi to isto ili ne.
Tako to emo ono to nam se desi i to nas snae
primiti sa ubeenjem da sve to dolazi odnekud odak
le i genije sam dolazi . . . Ono se vri po zakonima pri
rode, a to je prirodno, nij e zlo. " (II 1 7) . Etiki znaaj
filozofije on i ovako obeleava: "Misli na to da filo
zofiia
- zahteva samo ono to trai i tvoja priroda, i zar
e ti onda poeleti neto drugo, neto to nije u
skladu sa njom? " Ima li neega to j e prij atnije od
nje ? " - Zar naslada ne upropauje ljude ba zato to
je prijatna? Razmisli jo, da li velikodunost, sloboda,
jednostavnost, dobrota i pobonost nisu mnogo pri
jatnije ? I da li ita moe biti prijatnije od uviavnosti,
kad zna da je mo razuma i saznanja u svima stvari
ma nepogreiva i da postie uspeh ? " (V 9).
32
Milo N. uri
Od uenj a svoje kole car-filozof udaljuje se

utoliko ukoliko u svom shvatanj u i tumaenj u ove
ka razbija stoiki materij alizam, te duh (vou<;), za
miljen materijalno kao princip, die iznad due kao
supstrat razlian od materijalnih elemenata. "Telo,
dua, razum: telu pripadaju ula, dui elje, razumu
boj i principi . " (III 1 6, vid. i XII 3), a duh nij e nita
drugo nego demon koga je Div svakom oveku dao
za nadzornika i vou (V 2 7) . Ova podela je osnova
Aurelijeva uenj a o oveku, i na nju se on uvek vra
a . I za njega su afekti najtea opasnost, tako da on
j ednom za etiku uzima izraz " uenje o afektima " .
Ali u odnosu prema nagonskim snagama, koj e po
nekad dobij u podzemne dveri kao vetrovi iz Eolove
peine, duh moe sauvati svoju slobodu ako se
samo slui svojom snagom: " Shvati j ednom da u
tebi postoji neto to j e j ae i boanstvenije od stvari
koj e izazivaj u tvoje strasti i koj e te kao kakvu lutku
povlae na sve strane. " (XII 19). Pravi vrednosni sud
o stvarima i pribranost duha osloboavaju oveka
od tetnih naleta afekata: " Misli na to da je razum
nepobediv kad se povue u sebe i kad je zadovoljan
time da nita ne uradi protiv svoj e volje, makar se
ponekad i bez razloga opirao . . . Zato j e duh, kad je
bez afekata, kao tvrava. " (VIII 4 8 ) .
Osnovna misao koj a proima carevo shvata
nj e sveta i ivota j este misao o neprestanom toku
stvari i nepostojanosti svega postojanja: "Sve je pro
mena, pa se i ti neprestano menja i na izvestan na
in propada. A tako biva i sa celim svetom. " (IX 19,
33
vid. i IV 36 i 4 3, V 23) . Zato, savetuj e car, " Ovaj

kratki razmak treba prelaziti onako kako to priro
da zahteva, pa onda raspoloeno otii na odmor,
kao to zrela maslina koj a otpada sa drveta jo u
padu blagosilja drvo koj e j u j e rodilo i zahvalj uj e
mu. " ( IV 4 8 ) . Uslov za dostizanj e takve visine, na
kojoj se uj e bruj anje harmonije sfera, j este sij anje
duhovnom svetlou koj a ni u tami ne prestaj e da
sja. " A ta je zrak, to moe videti kad posmatra
kako sunana svetlost ulazi kroz uzan otvor u neku
tamnu sobu. Ona se prostire u pravoj linij i, proseca
vazduh i odupire se nekako u prvu povrinu na ko
ju padne. Tu ostaje, ne klizi i ne pada. Takvo mora
biti i arenj e i razlivanje tvoga duha: nikad ga ne
sme nestati, nego se mora prostirati, ne sme udarati
silom i nasiljem o prepreke koje se javlj aj u, a ne sme
ni da se srui na zemlj u, nego mora ostati vrsto i
mora osvetlj avati ono to pogaa . " (VIII S7) .
Usred svih promena, prevrtljivosti i nestal
nosti ivota treba sauvati unutranj u slobodu i
odrati snagu svoje sopstvene istine, j er se time naj
bolje moe odolevati udarcima spolj anjih moi i
pritisku nenadanih i nezasluenih nedaa: " Budi
kao stena o koju se talasi neprestano lome. Ona sto
ji nepokretna, a more koj e oko nje besni postepeno
se smiruj e . " (IV 4 9 ) . Kad hoe da udare sudbina i
nesrea, car, u vreme kad j e gotovo sve poslove
vrio rob, istie rad kao naj bolje koplje protiv nji
hovih oklopa: " Ako se u zoru probudi zlovoljan,
pomisli QVO: "Probudio_sam se zato da kao ovek
34
Milo N. uri
krenem na posao. Pa zar da onda budem zlovolj a n

k a d se spremam d a radim ono zbog ega postoj im i
zbog ega sam i doao na svet? Ili sam moda pre
dodreen za to da leim u krevetu i da se grej em ? "
- "Pa, to j e prij atnij e . " - A zar s i ti roen samo za
prijatnost? Da li si uopte stvoren da bi uivao ili ra
dio ? Zar ne vidi kako i cvee, i ptice, i mravi, i pau
ci, i pele rade svoj e poslove i kako prema svoj im
mogunostima zajedno sa nama izgrauju svemir ? I
zar ti nee da vri dunosti oveka ? Zar ne tei za
ciljem koji ti je postavila priroda ? - " Ali j a moram
da se odmorim. " - Svakako, i ja tako mislim. Ali j e
priroda odredila granice i tome, a isto tako i j elu i
piu. A ti ipak prelazi granice onoga to bi ti mo
ralo biti dovoljno. Ne ini to samo kad je u pitanju
rad; tu ostaje u "granicama mogunosti " (V 1 ) .
I car-filozof opirno j e pretresao glavnu dog
mu opteg stoikog uenj a o dravi - kocmopoliti
zam. Mada je i sam iveo usred huke politikog i
vota, on j e, kao mnogi stoiari, oceao odvratnost
prema empirij skoj dravi: " Kako su bedni oveulj
ci koji se bave dravnikim poslovima i pri tom mis
le da postupaju kao filozofi . Budale! Ali, ovee, p a
ta d a s e radi? Ono to priroda u ovome trenutku za
teva od tebe. Ne sanjaj o Platonovoj dravi! " (IX 29) .
Covek je, no nj emu, graanin one najvie drave
prema koj oj se pojedine drave ponaaj u kao kue
j e dnoga grada prema celini ( III 1 1), u koj oj vlada
j ednakost, j ep nema socijalnih razlika koj e bi j e
ometale. " Ako mi, lj udi, imamo zajedniku sposo-
35
bnost miljenj a, onda nam j e zaj edniki i razum po

mou koga postajemo sposobni za milj enj e. Onda
nam je zajedniki i razum koji kazuje ta treba ura
diti, a ta ne. Onda nam je zajedniki i zakon. A ako
j e tako, ohda smo mi lj udi, graani. Onda uestvu
jemo u nekakvom dravnom ureenj u. Onda je i
svemir na neki nain drava. " (IV 4, vid. i VI 23).
Oseanj e drave Marko Aurelij e prenosi i u eku
mensku dravu, i pojmovi ekumenske drave i eku
menskoga graanina za njega kao Rimlj anina dobi
vaj u p lastian ivot: " Moje je mesto i moj a domo
vina, ukoliko sam Antonin, Rim, a ukoliko ovek,
kosmos " (VI 44).
Car nema o ljudima nikakvih iluzija, ali se on ne
ljuti na nevaljalca, jer u njemu vidi samo neobavetena
oveka, s koj im je ipak obavezan da sarauj e. Jer
priroda j e kao celina svagda neto savreno, to se
menja samo u svojim poj avnim oblicima, po neumi
tnom zakonu. I sva umom obdarena bia nisu " de
lovi" nego "lanovi" prirode kao jednog sveobuhvat
nog organizma, u kome su svi elementi j edni s dru
gima vezani i stoje meusobno ne samo u udesnom
srodstvu nego i u simpatij skoj vezi. Pored svih svo
j ih bolova i gorkih iskustava, on nikad nij e prestao
da u dubini svoje due pali skrovitu vatru ovetva i
opte oveanske ljubavi: " U prirodi j e ljudskoj da
voli i one koj i gree " (VII 22) . " Ukrasi se pro
stosrdanou i stidljivou, a ne brini se za stvari ko
je lee izmeu dobra i zla. Voli lju dski rod ! " (VII 3 1 )
36
Milo N . uri
Car-filozof zna kako je svako zemalj sko bie

maleno kad se uporedi sa sveprirodnom, velikom
vasionskom dravom, kojoj svi pripadamo, u kojoj
nema razlike izmeu kraeg i dueg ivota, i koj a j e
u svojoj sutini udeena z a dobro: " ovee, bio s i
graanin u ovoj velikoj dravi: ta znai d a l i s i to
b io pet ili sto godin a ? Glavno je da si bio u skladu
sa zakonima! Kakvo je zlo u tome to e te iz drave
isterati, ne tiranin ili kakav nepoteni sudij a, nego
sveopta priroda koj a te je i dovela u nj u? To je kao
kad bi pretor oslobodio dunosti da igra glumca ko
ga je uzeo u slubu. Ali ja nisam odigrao svih pet i
nova, ve samo tri. Dobro, ali u ivotu znae i tri ina
itavu dramu. Jer, kad e biti kraj odreuje onaj koji
te je isto tako nekada uveo u ivot, kao to je sada tvoj
ivot zavrio. A ti si u svemu tome sasvim nevin. Zato
poi sa blagom misli, jer i onaj koj i te zove pun je
blagosti . " (XII 36).
I car-filozof odigrao j e samo tri ina. Borio se
dok nije iznemogao u borbi i pao, ali nepobeen.
Zar je promaio svoj ivot zato to nije bio srean
onoliko koliko bi mogao biti da je due iveo ? Ma
da je odigrao samo tri ina, opet se iz nj ih vide sve
nj egove tenje i sva oseanj a, svi bolovi, radosti i
uivanj a, iz kojih j ae nego iz pet inova moe da si
ja nj egova plemenitost, kao to se sunce ili mesec
j asnije primeuj e kroz ogolelo granje jesenj e ume.
U tome su lepota i veliina njegove igre i uloge.
Milo N. uri
SAMOM SEBI
PRVA KNJIGA
Amico Romua1do
optimo doctissimo
SEV
1 . Plemenitost i blagost nasledio sam od svo

ga dede Vera.!
2 . Skromnost i muevnost od onoga to se o
mome ocu2 pria i to jo sam znam o njemu.
3. Po maj ci3 strah boj i i darelj ivost i ne
samo strah od ravih dela, ve i od ravih misli; od
nje sam jo nasledio i to da ivim umerenim ivo
tom, daleko od ivota bogataa.
4. Od svoga pradede4 primio sam naelo da
ne poseujem j avne zabave, predavanj a i recitacije i
prihvatio obiaj da drim u kui dobre uitelj e i
ubeenje da na takve stvari treba u velikoj meri
troiti.
!
Ver: Marcus Annius Verus (umro 1 3 8. n. e . ) .
2 otac Annius Verus.

3 majka Domitia Lucilla,
ili, prema podacima Kapitolina,

Domitia Calvilla.
4 praded: ili Annius Verus, praded po ocu, rimski senator i pre
t O f, ili Katilije Sever (Catilius Severus), praded no majci.
40
Marko Aurelije Antonin
5. Moj vaspita5 nauio me j e da se ne odu e

vljavam ni za "zelene" ni za "plave" , ni za "okrugli "
ni za " dugulj asti tit" ; ulio mi j e mo da istraj em u
naporima i da budem zadovoljan malim; osposobio
me je da se sam umem latiti posla; da se prihvatim
mnogih stvari i da nerado sluam klevete.
6 . To to se ne bavim nitavnim stvarima,
imam od Diogneta;6 to ne verujem u prie udo5 Ko j e ovaj vaspita kojega Marko Aurelije ne pominje ? To to
filozof ne navodi njegovo ime, dokazuje da ga je Aurelije neobino
voleo i da je ovom uitelju bio neobino zahvalan jer ga pominje
odmah iza lanova svoje porodice. Moda je ovaj ovek bio opte po
znata linost, na prema torne nije ni bilo potrebno da ga pisac naroi
to spomene. Neki misle da je to moda neki Aleksandar iz Kotieona U
Frigiji (vidi napomenu 1 1 u prvoj knj izi ) . Zanimljivo je to da ni Kapi
tolin u biografiji cara Marka Aurelija ne spominje toga oveka po
imenu, ve samo kae (caput 10) da je Marko plakao kad mu je ovaj
uitelj umro. U Rimu su postojale etiri organizacije koje su imale za
zadatak prireivanje cirkuskih igara; one su raspolagale konjima i os
obljem koje je bilo potrebno za odravanje trka i stavljale su ih na
raspoloenje prireivairna igara uz odgovarajuu odtetu. Svaka od
ovih organizacija j e imala svoju boju i vozai su na trkama nosili tu
boju. Te etiri organizacije su bile: 1. factio albata (beli) , 2. factio rus
sata (crveni), 3 . factio prasina (zeleni) i 4. factio veneta (plavi ) . Car
Dornicijan uveo je j o dve (carske) boje: zlatnu i purpurnu, ali se to ni
je dugo odralo. I narod je bio podeljen na etiri stranke. Oduevlje
nje naroda prilikom igara bilo je ogromno i mogli bismo ga uporediti
sa oduevljenjem dananjih posmatraa utakmica izmeu dva (ili vie)
klubova. - Neki gladijatori (takozvani hopl6machoi) nosili su dugu
ljast tit (scuturn), njihovi protivnici (provocatores) imali su okrugao
tit (parma) .
6 Diognet ( Di6gnetos) je bio uitelj Marka Aurelija u slikarstvu,
kao to pria Kapitolin (e. 4: opera m praeterea pingendo sub magistro
Diogneto dedit) . - Prepelice su Grci drali ve za vremena Sokrata i
Platona. - Bakhej Je bio prvi uitelj filozofije. On je stajao na elu
-
Samom sebi
41
tvoraca i arobnj aka o baj anj u i isterivanj u demona

ni u druge stvari te vrste; to se ne bavim odgaj a
n jem prepelica niti me neto slino moe da zaludi;
to volim da uj em i iskrenu re; to sam upoznao
filozofiju; to sam prvo sluao Bakheja, pa Tandasi
da i Markij ana; to sam jo kao dete pisao dij aloge;
to volim grubo leite prekriveno samo krznom, i
to uopte imam navike koj e odgovaraju ivotu
grkih filozofa - zasluga j e Diogneta.
7. Blagodarei Rustiku/ saznao sam da svoj
karakter treba ispravlj ati i sreivati ; nisam upao u
sofistiko oduevlj enj e; nisam pisao o naunim teo
rij ama, nisam izgovarao izreke koje treba da pobu
de na vrlinu, niti sam se prikazivao kao asket ili do
brotvor; nisam eleo da postanem govornik, pesnik
ili kakav duhovit ovek; nisam kod kue oblaio
sveano ruho niti sam inio neto slino; svoj a pis
ma pisao sam j ednostavno i prirodno, onako kao
to je bilo nj egovo pismo poslato iz Sinuese8 moj oj
Platonove Akademije. - Tandasid i Markijan su nepoznata imena. Iz
gleda, tavie, da nam ona nisu predata u pravilnom obliku, nego su
prilikom prepisivanja rukopisa pretrpela izmene, te tako dola do nas u
iskvarenom obliku. Ime Markijan treba, moda, prepraviti u Maecianus,
ili Metianus koji Je bio uitelj Marka Aurelija u pravnim naukama.
7 Rustik ( Rusticus) je bio stoiki filozof i carev intiman prijatelj.
Car ga je odlikovao i uzdigao do visokih poasti. U svome delu ga
pomin e dvaput.
Sinuesa je grad II Lacijumu. Mesto je poznato kao vinorodno.
Epik tet, roen oko 60. n. e. II Hieropolisu u Frigiji. Kao rob je do
ao u Rim, gde je doao II dodir sa stoikom Musonijem Rufom. Car
Domicijan ga je prognao iz Rima. Flavije Arijan (Flavius Arrianus) sku
pio je predavanja svoga uitelja Epikteta u osam knjiga "diatribai " .
42
Samom sebi
43
majci; im su ljudi koji su me uvredili ili uinili bilo

kakav prestup prema meni sami hteli da opet pop
rave svoj u krivicu, poputao sam i pomirio se sa nj i
ma; navikavao sam se da paljivo itam i da se ne
zadovolj avam samo time to u povrno shvatiti sa
mo sadrinu; brbljivcima nisam lako verovao; i upo
znao sam se sa spisima Epiktetovim, koj e mi j e on
dao iz svoje biblioteke.
8 . Od Apolonij a9 sam primio slobodu mi
lj enj a i naelo da se nita ne sme ostaviti sluaj u ,
nego d a s e u celokupnom svome delanj u n i j edan j e
dini trenutak ne sme imati pred oima nita drugo
nego razum; j o sam primio postoj ano dranj e u
tekim patnj ama i zbog gubitka deteta i u dugotraj
nim bolestima; on sam bio mi j e ivi primer kako
j edan te isti ovek moe biti i veoma energian i po
pustljiv; pouavaj ui druge, nij e nikad bio nestrp
lj iv; u njemu sam upoznao oveka koji je svoj u ve
tinu i iskustvo u pretresanju naunih pitanja smatrao
za najneznatnij u od svih svojih vrlina. Od njega sam
nauio kako treba primati tobonje usluge svojih pri
jatelja i da radi njih niti treba rtvovati svoju nezavi
snost, niti se opet mora ravnoduno prei preko njih.
9. SekstlO me je uputio da budem ljubazan;
dao mi je primer kakva treba da bude kua koj om
upravlja otac; od njega sam saznao da treba iveti

po prirodnim zakonima; nauio me je neusilj enom
dostoj anstvu; upoznao sam njegovu veliku panj u i
brigu za prij atelj e; nj egovo strplj enje prema neupu
enim i neukim lj udima; nj egovu sposobnost da se
svakome prilagodi, tako da je druenj e s njim bilo
prij atnije od bilo kakvog laskanj a, a istovremeno j e
svim tim lj udima ulivao potovanj e; o n m e j e ospo
sobio da pronaem i sredim svoj a ivotna naela;
nikada nije ispoljio gnev i nikada ga nije obuzela ni
kakva strast; nego je, naprotiv, u isto vreme bio i sasvim
nepristrasan i veoma ljubazan; video sam i njegov nain
kako nenametljivo izrie pohvalu; kako je njegovo bo
gatstvo u znanju i kako se, ipak, njime ne razmee.
10. Filolog Aleksandarl l nauio me j e ta j e
obzirnost; on nije pogrdnim reima uhvatio i preko
revao uenika kad bi ovaj upotrebio neki varvarski,
pogreni ili grubi izraz, nego je u vidu odgovora ili
potvrde, ili izmenjujui misli o toj stvari a ne o toj re
i, ili na neki drugi slian i kao uzgredan nain, spret
no isticao ba onu re koj u je ovaj morao da upotrebi.
11. Od Frontona 1 2 sam saznao kolika j e za
vist i spletkarenj e i neiskrenost kod tirana i da nae
9 Apolonije, stoiki filozof iz Halkide. Njega je car Antonin (An

toninus Pius) pozvao u Rim i poverio mu vaspitavanje Marka Aurelija.
1 0 Seks t (Sextos) iz Heroneje ( Chaironeia u Beotiji, Grka),
rodak Plutarhov ( Plutarchos), stoiki filozof, odlian prijatelj cara
Marka Aurelija.
tivnom) Veru.
1 1 Aleksandar (Alexandros), gramatik iz Kotiejona u Frigiji, bio

je uitelj grkog jezika caru Marku Aureliju i njegovom bratu (adop
1 2 Fronton (Fronto) iz Cirre u Numidiji (Afrika ) , poznati retor

Rimu za vreme cara Hadrijana ( 1 1 7-1 3 8 ) . Sauvana nam je nJego
va prepiska sa Markom i ona nam pokaZUje koliko je car oboavao
svoga uitelja i prijatelja.
u
44
plemstvo, nai patricij i, imaj u manj e ovekolj ublj a

nego ostali ljudi.
12. Platonik Aleksandar 1 3 ulio mi je osobinu
da ne govorim esto i bez potrebe i da ni u pismu ne
napiem kako " nemam vremena " , te da se tako, iz
govaraj ui se prilikama oko nas, neprestano ne izv
laim od dunosti koj e nam nameu odnosi prema
naim blinj ima.
1 3 . Katup4 me je nauio da ne odbacuj em
prijatelja koj i me, makar i bezrazlono, zbog neega
optuuje , nego da pokuavam da mu ponovo po
vratim preanje raspoloenje i naklonost prema se
bi; da o svojim uitelj ima govorim samo dobro i da
to inim iz ubeenja, kao to se pria za Domicija i
Atenodota;15 najzad, da iskreno volim svoj u decu.
14. Od brata Severa 1 6 nasledio sam smisao za
domai ivot u lj ubavi i lj ubav prema istini i pravdi;
13 Aleksandar, platonik i prijatelj carev, takoe njegov sekretar.
14 Katul Cina (Catulus Cinna), neki stoik.
1 5 Domicije i A tenodot. Domicije (Domitius) je j edan od Mar

kovih redaka po majci, a Atenodot Je, verovatno, Frontonov itelj .
6 Brat Sever ( Severus): ne zna se ko je to. Marko Aurell)e niJe
imao brata i zato neki izdavai i komentatori misle da je u tekstu pr
vobitno stajalo Ouerou (Veru) . Ali Ver, (adoptivni) brat Markov, nije
bio ovek takvih sposobnosti da bi ga Marko toliko hvalio. Verovat
no je to ime nekog peripatetika Klaudija Severa (Claudius Severu s ) .
Taj Klaudije je b i o otac Markovog tasta (?). Thrasea Paetus, stoik,
koji je izgubio ivot pod Neronom: Helvidije Prisk ( Helvidius
Priscus) , republikanac, osuen na smrt od cara Vespazijana (69-79 ) .
- Katon Mlai (M. Porcius Cato), Dion iz Pruze ( s a nadimkom " Zla
tousti " , Chrysost6mos ), Brut (D. lunius Brutus), ubica Gaja Julija
Cezara. Sve su to bili ljudi koji su izgubili ivot zbog svog repub
likanskog ubeenja, kao muenici.
-
Samom sebi
45
preko nj ega sam upoznao Trazej a, Helvidij a, Ka

tona, Diona i Bruta i stekao predstavu o demokrat
skom ureenju, koje poiva na ravnopravnosti me
u graanima i na slobodi govora svih lj udi, i o mo
narhiji u koj oj sloboda podanika vredi vie nego sve
ostalo. Nj egova je zasluga i to to sam duboko i ne
pokoleblj ivo cenio filozofiju; primio sam nj egovu
sklonost da inim dobro i obilno delim poklone;
stekao ubeenj e da se od svojih prij atelj a uvek mo
gu nadati najboljem i da mogu verovati nj ihovoj lju
bavi; imam i nj egovu otvorenost prema onima koj i
se sa nj egovim postupcima nisu slagali: i iskrenost
prema prij atelj ima koj i nisu morali da nagaaj u ta
on eli, a ta ne, jer j e bio otvoren prema nj ima.
1 5 . Od Maksima 1 7 sam nauio da vladam
sobom i da po svaku cenu istrajem na dobrom putu;
da uvek, a naroito za vreme bolesti, sauvam
v edrinu duha; da uskladim svoj karakter onom le
pom meavinom ljubaznosti i ozbilj noga dostoj an
stva; video sam kako je on bez muke i roptanj a vr
io svoje dunosti; kako su svi imali poverenje u nje
ga; kako je, kad god bi to rekao, isto tako i mislio,
a sve to bi uradio, inio je bez ikakvih ravih na
mera; kako se niemu nije divio, nita ga nije moglo
i zbaciti iz ravnotee, nikad nije ni urio ni okleva o,
n iti je bio u neprilici ili utuen; nikad nije vidno isti
cao svoj u lj ubaznost ili neljubaznost, nij e se lj utio
1 7 Klaudije Maksim ( Claudius Maximus), stoiki filozof, koga
jc Marko Aurelije visoko cenio.
46
Marko Aurelije A ntonin
niti j e bio podozriv; upoznao sam nj egovu dobrotu,

njegovu sklonost pratanj u i nj egovu lj ubav prema
istini; osetio sam da je to ovek koj i zna kuda ide, a
ne ovek koji se, pometen, vraa na pravi put; znam
da niko nikada nije imao prilike da pomisli kako ga
on prezire, ali i da se niko ne bi usudio da sebe sma
tra bolj im ovekom nego to je on; umeo je da se
lj ubazno ophodi . . .
1 6 . Od oca 1 8 sam nasledio blagost i nepoko
lebljivu postoj anost u stavu koj i bi zauzeo posle du
gog razmiljanja; isto tako, nj egovu uzdrljivost
prema prividnim poastima; njegovu lj ubav prema
radu i njegovu istrajnost; i to to je umeo da uje
one koj i su imali da predloe neto to bi bilo od
opte koristi; to j e sa svakim postupao prema nje
govim zaslugama i svakome davao ono to j e zaslu
io; to j e znao gde treba pritegnuti, a gde popusti
ti; to j e ukinuo lj ubav sa deacima; zatim nj egovo
druelj ublj e; njegove ustupke pij ateljima, koje nije
primoravao ni da stalno ruavaj u sa nj im, ni da ga
na putu prate, nego je uvek bio podj ednako raspo
l oen i prema onima koj i su, zbog nekog vanog ra
zloga, ostaj ali kod kue; to j e na sednicama sve
otroumno i ne urei se ispitivao a nij e pre vreme1 8 otac: njegov adoptivni otac Antonin (Pius) . - Pederastija j e
bila porok k o d starih Grka . K o d Doraca je pederastija bila a k o d
strane drave organizovana. Stariji je bio odgovoran z a telesno i mo
ralno obrazovanje i vladanje mlaeg i u bici je stari j i (er6n, erastes)
stajao pored mlaeg (er6menos) . Tek rimsko zakonodavstvo (Justini
jan) je pred uzelo korake protiv pederastije.
Samom sebi
47
na prekidao istraivanj e i zadovolj avao se povrnim

razlozima; nasledio sam njegovu vetinu da sauva
prij atelje; njemu oni nisu bili suvini, ali nije ni ludo
vao za njima; od njega sam nauio da budem uvek
veseo; da prozirem daleko u budunost i budem spre
man na svaku i naj manj u sluajnost, ali da, pri tom,
nikoga ne uznemiravam; uoio sam da j e za vreme
nj egove vladavine nestalo klicanj a i laskanj a bilo
koj e vrste; da je stalno vodio nadzor nad potrebnim
uredbama i razumno upravlj ao j avnim dobrima; da
je mirno podnosio nezadovolj stvo uobiaj eno u ta
kvim sluaj evima; prema bogovima bio je bez praz
noverj a; i da, to se lj udi tie, nij e iao za tim da bu
de omilj en; uopte, nij e teio da se dopadne i nije i
nio nikakve ustupke svetini, nego j e u svima prilika
ma uvao svoje trezveno rasuivanje i svoj odreeni
stav: bio je n eprij atelj prostakih shvatanj a i svih
n ovotarij a; umeo je da skromno i bez gordosti ko
risti sve stvari koj e ivot ine lepim, i koj e srea ta
ko obilato nudi; u svoj oj skromnosti radovao se
onome to j e imao, a ono to nije imao, n ij e mu ni
b ilo potrebno; niko za nj ega nije mogao rei da je
sofista, brblj ivac ili cepidlaka, nego da j e ovek zre
l oga duha, savren u svakom poglec1u, nepristupa
an laskanj u, priroda koj a ume da upravlj a i sobom
i drugima; uza sve to, treba pomenuti da j e prave
fi lozofe potovao, a one koj i to nisu bili, nije preko
revao; ali nij e dozvolj avao da oni utiu na njega; za
tim, tu je njegov nain ophoenja i njegova lj ubaz
n ost koj a ipak nikada nij e prelazila granice; onda,
48
jo nj egova odmerena briga za telo i to to nimalo

nije liio na oveka koj i preterano voli ivot niti se,
iako nij e bio sasvim ravnoduan prema tome, tru
dio da sebe ulepa, nego je iveo tako da su mu, bla
godarei toj panj i, lekar, lekovi ili bilo kakva spolj
na leenja bili veoma retko potrebni. Odlikovao se
j ednom naroito lepom osobinom da se bez ikakve
zavisti povlai prema lj udima koji raspolau nekim
naroitim znanj em, reitou na primer, temeljnim
poznavanj em zakonodavstva, etike ili kakve druge
stvari, i da se zaj edno sa nj ima trudi kako bi svaki
od nj ih bio cenjen prema svoj im sposobnostima; i
sve j e to radio ugledaj ui se na svoj e pretke, ali nij e
namerno stvarao utisak da se dri ba njihovih obi
aj a; nij e bio ni kolebljiv ni nestalan, ve se rado za
dravao na istim mestima i istim poslovima; posle
j akih napada glavobolje brzo se razvedravao i odu
evljeno se opet vraao svojim uobiajenim poslovi
ma; retko i u malom broj u sluaj eva je neto taj io,
pa i to samo ako j e bilo u pitanj u opte dobro; kada
su prireivane j avne igre, podizale se zgrade, delili
pokloni ili se obavlj alo neto slino, bio je razuman
i odmeren kao ovek koj i vodi rauna samo o ono
me to je potrebno, a ne brine se za slavu koj a bi mu
njegova dela mogla doneti; kupao se uvek samo ka
da je tome bilo vreme; nij e se podavao strasti da ne
prestano zida i gradi; nij e se zanosio ni dobrim j eli
ma, ni tkanjem i boj om odela, ni lepotom mladih
tela; odelo mu je stizalo iz Loriuma, sa nj egovog
imanj a u ravnici, a najvei deo svoj ih potreba
Samom sebi
49
nabavlj ao je iz Lanuvij a. Seti se i toga kako je u Tu

skulu postupio prema cariniku koj i ga j e molio i
drugih slinih crta njegovoga karaktera; nij e u nje
mu bilo niega otrog, nieg nepristoj nog, pretera
nog ili neumerenog, a naj manj e je bilo neumolj ive
strogosti zbog koj e bi mogao rei: "Do znoj a ! " ; sve
je na nj emu do sitnica bilo smiljeno, nije bilo ni
urbe ni nemira, j edno je odgovaralo drugome, a
sve j e vrsto i snano bilo usklaeno sa samim so
bom: moglo bi se i za njega rei ono to se govori za
Sokrata, da je bio u stanj u i da se odrekne i da uiva
takve stvari koj e proseni ljudi nisu u stanj u da
odbiju, a u uivanj u nj ihovom nemaj u mere; ako j e
ovek postoj an, j ak i trezven u oba ova sluaj a, on
da je to dokaz nj egovog ispravnog i nesalomlj ivog
karaktera, a takav je bio moj otac u Maksimovoj
bolesti.
1 7. Bogovima imam da zahvalim to sam
imao valj ane pretke, dobre roditelje, dobru sestru,
dobre uitelje, dobru porodicu, roake i prij atelj e;
kratko reeno, skoro samo dobre lj ude oko sebe, i
zato to se nikada nisam toliko zaboravio da uinim
prestup prema nekome od nj ih, iako sam, da se
samo ukazala zgodna prilika, bio u stanj u da zaista
uinim tako neto. Samo dobroti bogova zahvalj u
j em to se nij e desilo nita to bi moglo da me do
vede u iskuenje; zahvaljujem im to nisam dugo bio
vaspitavan kod miljenice moga dede i to sam svoj u
mladost sauvao istu, a nisam pre vremena poeo
da troim svoj u muku snagu, nego sam je sauvao
50
preko uobiaj enog vremena; to sam za gospodara

imao jednog vladara i oca koji me je oslobodio sva
ke oholosti i najzad doveo do saznanj a kako je i na
dvoru mogue iveti bez telesne garde, bez sjajnih
odela, luunoa, kipova i slinoga sjaja; kako je,
tavie, sasvim mogue da vladar ivi skoro u istim
uslovima kao i obian graanin, a da zato ipak ne
bude ni maloduniji ni manj e ravnoduan kada su u
pitanj u brige za opte dobro. to sam imao brata19
koj i me j e svojim estitim ivotom podstakao da ce
1 9 Brat: Lucije Ver iji primer bi pre mogao da odbij a nego da
privlai. Majka: Domicija Lucila (umrla 1 5 6 ) . - Stari su verovali u
snove (uporedi Homera) koje alju bogovi, a naroito Asklepije (Aes
eulapius), bog lekarske vetine. - Zanimljivo je da Marko Aurelije
tako lepo govori o svojoj eni za koju biograf Elije Kapitolin (Aelius
Capitolinus) veli (e. 1 9 ) : Faustinam satis constat apud Gaietam eondi
eiones sibi et nautieas et gladiatorias elegisse. A o njenom sinu Ko
modu veli: multi ferunt Commodum ex adulterio natum. Nemogue
je zamisliti da Marku Aureliju nije bilo poznato ta se u Rimu zueka
lo. Nesrea za toga blagog oveka je bila u tome to je imao takvoga
sina: udovite, za koga isti biograf veli: si felix fuisset ( Marcus Aure
lius), filium non reliquisset. Otac ce, dodue, trudio da svome sinu
nade najbolje uitelje, ali sve to nije nita pomoglo. Kolika li je razli
ka izmedu ovakvog sina i tako plemenitog i uzvienog oca ! - Benedikt
i Teodot. Imena su, svakako, hrianska, a hriane car nije voleo. To
ce moe razabrati iz carevog "Dnevnika " . Dranje hriana u areni
smatrao je teatralnim. To njegovo shvatanje je pomalo neobino kad,
s druge strane, znamo kako je on lino gledao na stradanja i patnje i
smrt. Ali su hriani bili neprijatelji religije (i, prema tome, drave) a
car je spas rimske drave gledao u odravanju stare religije. - Kod
Kvada: Kvadi su bili germansko pleme u j ugoistonom delu Germani
je (kasnije Moravske) . - Reka Gran. Misli ce na reku Gran koja se uli
va u Dunav. - Meteorologija ovde ne znai ono to kod nas, nego bavlje
nje astronomijom, nebeskim stvarima. - Sofisti, ili pseudofilozofi, poja
vili s u se nekako u drugoj polovini petog veka pre n. e. Najpoznatij i
Samom sebi
51
i j a staram o sebi i koj i me j e u isto vreme veselio

svojim potovanj em i lj ubavlj u; to nisam imao de
cu koj a bi bila glupa ili sa nekim telesnim nedosta
cima; to u govornitvu, pesnitvu i u ostalim moj im
studij ama nisam napredovao vie nego to treba, jer
bih ih, moda, da sam primetio kako u nj ima lepo
napreujem, nastavio; to sam svoje vaspitae brzo
uzdigao na poloaje, za kojima su izgleda teili; i to
i h, dok su jo bili mladi, nisam samo teio nadom
da u to uiniti kasnije; to sam upoznao Apolonija,
Rustika i Maksima; to sam esto i ivo razmilj ao
o nainu prirodnoga ivota, tako da - ukoliko to
zavisi od bogova i darova koje oni daj u, od nj ihove
pomoi i nadahnua - ni sada nita ne prei da
ivim po prirodi; ako sam j o uvek daleko od toga
i deala, onda je to moj a krivica, j er nisam sluao bo
j e savete i nj ihova - da ih tako nazovem - nepo
sredna otkrovenj a; bogovi su mi dali to je moj e telo
moglo tako dugo da izdri sve napore ovakvoga i
vota; to nisam imao dodira sa lj udima kao to su
Benedikt i Teodot, nego sam uspevao da ce oslo
bodim lj ubavne strasti kad bi me ona obuzela; to
nikad nisam uinio nita zbog ega bih kasnij e
morao da ce kajem, iako je to bio razlog moj e este
sofisti su bili: Protagora, Gorgij a, Prodik (Pr6dikos), Hipija (Hippias).
To su bili uitelji koj i su za novac pouavali bogatiju decu ( filozofiju,
knj ievnost, matematiku, astronomiju, etiku, itd. ) . Ne postoj i apso
l u tno znanje i apsolutna istina. Medutim, uenje njihovo bilo je na
predno, jer oni su teili da sprovedu reformu politiko-socijalnog i
vota u smislu razumnog napretka.
52
lj utnj e na Rustika; to j e moj a majka, koj oj j e bilo

sueno da umre rano, poslednje godine svoga ivota
provela sa mnom; to, kad sam hteo da pomognem
siromaka, ili nekoga koji ce nalazio u nevolji, nika
da nisam morao uti da za to nemam novaca; to j a
sam nisam nikada bio u takvoj nevolj i, d a bih od
nekog drugog morao neto uzeti; to sam imao enu
tako poslunu, tako nenu i tako j ednostavnu; to
sam svoj oj deci umeo da naem primerne vaspitae;
to sam u snu primao mnoge korisne savete, pre
svega one koj ima imam da zahvalim to sam pre
stao da izbacujem krv, to ce izgubila moja nesvesti
ca i za uputstvo onoga oveka u Kaj eti: " Kako e
ce posluiti tim sredstvom"; to, uprkos svoj oj ud
nj i za filozofij om, nisam pao u ruke nekog sofiste;
to nisam gubio vreme itaj ui njihove spise, niti
dospeo dotle da reavam logine lane zaklj uke i
da se rasplinj avam u raspravlj anj u o nebeskim po
j avama . Jep svi ovi poslovi trae boj u pomo i
sreu.
Pisano meu Kvadima kod Granua. Prva knjiga.
DRUGA KNJIGA::1 . U zoru reci samome sebi: Danas u naii

na nametlj ivog, neblagodarnog, drskog, preprede
nog, sklonog klevetama i nedruelju bivog oveka.
Sve te osobine imaj u ljudi, j ep ne znaju ta je dobro
i zlo. Meni, meutim, zato to znam da j e sutina
dobrog u lepom, a sutina zla u runom, da je i o
vek koj i grei u srodstvu sa mnom - moda ne po
krvi i po zaetku, ali po duhu i po tome to j e bo
anskog porekla - meni nijedan od njih ne moe na
uditi, j ep ne moe niko da me navede na sramno de
lo. Ja se ne mogu ljutiti ili biti neprijateljski raspo
loen ni prema roaku. Jer smo mi stvoreni za za
jedniki rad, kao ruke, noge i trepavice, i kao gornji
i donj i zubi. Kad bismo radili j edan protiv drugoga,
bilo bi to protivno prirodi: a ljudi rade j edan protiv
drugoga ako se j edan na drugoga lj ute ili se meu
sobno izbegavaj u .
,'- U drugoj glavi Marko Aurelije govori: Seti s e d a s i star. Car u
to vreme nije mogao biti stariji od 50 godina. To je svakako karakte
ristino za njegove poglede na ivot.
54
2. Sve to j esam i sve to predstavljam, to j e

ovo malo mesa, malo daha i razum-vladar. Zato
odbaci knj ige ! Ne dozvoljavaj da te i dalje bune !
Nema za to vremena ! Prezri ovo bedno meso kao
da si ve na samrti ! Ono nij e nita do krv, kosti i
spl t nerava, vena i arterij a! Promisli i o tome ta j e
tvoJ dah. Nestalni vetar koji ti u j ednom trenutku
izbacuje, a u drugom opet uvlai! A tree u tebi j e
razum, vladajui deo. Seti s e d a s i star. N e doputaj,
da kle, da i razu robuje. Ne daj mu da ga neprijatelj
.
ski naom povlace tamo-amo! A osim toga, ne ljuti se
na SVOJ U sadanju sudbinu i ne kukaj nad buduom!
3 . Boj a su dela puna providenj a. Sluajni
dogad j i nisu neprirodni. Oni su povezani i ispre
pletam rukom providenj a. Sve izvire iz njega. A na
poredo s nj im i de Nunost i ono to koristi svemu '
...
a CIJ I Sl tl samo sicuni deli. Ono to stvara priroda
celokupnoga sveta, medutim, i ime se ona odrava
korisno j e i za svaki poj edini njen deo. A svet s
odr.ava tako to se elementi i tela nastala od nj ih
menJ aJu. - Neka ti to bude dovolj no i kao neka vrs
t rincipa . A da bi j ednoga dana mogao umreti
ulstmu radosno, iskreno i od srca blagorodan bo
govima, a ne gundaj ui, odbaci ed za knj igama !
4. Seti se koliko si to odlagao i kako si esto
proputao i nisi iskoristio priliku koj u su ti dali bo
ov ! ! Ipak . r j j e vreme da postane svestan toga
sta J e svet CIJ I Sl tl samo j edan mali deo, i ko je vla
dar. sveta, ij i si ti izliv. I da je veoma ogranieno
tvoJ e vreme, pa ako ga ne upotrebi na to da istera
v . . .
Samom sebi
55
mrak iz due, ono e proi nepovratno i bie svr

eno s tobom, jer se vie nee vratiti.
5. U svakom trenutku i kao Rimlj anin i kao
mu hrabro misli na to da svoj e predstojee poslove
mora obaviti sa ozbilj nim i neusiljenim dostoj an
stvom i ljubavlj u prema lj udima, slobodno i pravi
no i da sve ostale misli odstrani da bi mogao sau
vati svoje spokojstvo. U tome e uspeti ako sve to
radi radi svestan toga da bi to moglo biti poslednje
delo u tvome ivotu, daleko od svake besciljnosti i bez
strasne mrnje prema odluci razuma, bez pretvaranja
i sebinosti i bez roptanja na sudbinu koja ti je dode
ljena. Vidi li kako je siuno ono to treba savladati
da bismo mogli voditi srean i bogoboj aljiv ivot. Jer
ni bogovi ne trae nita vie od onoga koji ovo ispuni.
6. Mui se, duo, mui se! Nee vie imati
vremena da samoj sebi ukazuj e poast. Jer svako
od nas ima samo jedan ivot. Tvoj je ve skoro pro
ao i, poto samu sebe nisi potovala, trai sad spa
senj e u duama drugih.
7. Da li te uznemiravaju dogadaj i koj i se zbi
vaj u van tebe? Potrudi se da j ednom naui neto
zaista korisno i prestani da luta. A uvaj se i druge
zablude: j er su budale oni koj i se celog svoga veka
trude i mue, a nemaj u pred oima cilj prema kome
bi mogli usmeriti svoje tenj e i misli.
8. Teko je nai oveka koj i e biti nesrean
zato to se ne brine o onome to se zbiva u duama
drugih ljudi. A oni koj i ne vode rauna o pokretima
svoje sopstvene due, moraju bezuslovno biti nesreni.
56
Marko A urelije Antonin
9. Uvek mora razmi ljati o prirod i celine , i

. .
svoJ oJ sopstv enoj, o torne kakav j e odnos tvoj e prirode prema onoj drugo j , kakav je deli i kakve ce
line tvoja prirod a, i da nema nikog a koji bi te rno
gao sprei ti da uvek radi i govor i shodn o prirod i
iji si ti deli.
10. G orei o poroc ima - uko'liko je uopt e
n:oguce pravIt I pore enj a sa obini m pojmo vima
fIl <:zof Teofra st1 veli da su tei prestu pi uinje ni iz
pozud e nego oni koj i se vre u gnevu . Gneva n ovek
ne s! ua ra um, ali ini to s nekim bolom i potit e
v ; onaj, meu
noscu
tim, koji grei iz poud e, pobu
en naslad om, manje je obuzd an i manj e muko u
s :vome grehu . Zato j e Teofrast s pravo m i kao pravi
Ilozof rek o a tee prekore zasluuje prestup izvr
sen pod utICaj em naslad e nego onaj koji se uini u
?olu: gneva n ovek , uopte, vie lii na oveka koji
J e prvo pretrpo nepravdu, pa j e onda u bolu zbog to
ga postao srdIt. A onaj drugi je sam poele o da uini
greh, j er j e dozvo lio da ga pouda na to naved e.
1 1. Neka svako tvoje delo, svaka re i svaka
pomis ao budu takvi kao da je mogu nost tvoga od
laska iz ovoga ivota ve tu. A, ako ima bogov a,
onda odlaza k od ljudi nije nita stran o. Jer te oni,
svaka k o nee gurnu ti u zlo. Ako, meu tim, bogov a
. ?
em.a, dl ako se oni ne brinu za prilike u kojima se
v je onda ivot
lj udI nalaze , sta
na ovom e svetu bez
/
1 Teofrast (Te6phrastosJ je bio naslednik velikog filozofa Aris

torela 3 84-322 ). ZlVeo e od 3 72-287 . Vrlo uen (istorija filozofij
)
e,
boraIlIc ar, pIsac mnogo ciranih " Karakte ra" J .
Samom sebi
57
njih i nj ihovog provienj a ? Ali oni postoj e, brinu se

O ljudskim stvarima i oni oveku pruaju mogunost
da ne padne u istinsko zlo. ak i kad bi postojalo
jo neko drugo zlo, oni bi se pobrinuli da od svakog
poj edinog oveka zavisi hoe li ga to zlo zadesiti ili
nee. A kako bi ono to samoga oveka ne ini sla
bij im moglo uiniti da nj egov ivot bude gori? Pri
roda svemira ne bi uinila takvu greku ni iz nezna
nja' ni - ako je imala znanj e - iz nemogunosti da
tako neto sprei ili popravi . Ne bi ni iz nemoi ni
zbog nesposobnosti pogreila toliko da bi i dobrim
i zlim lj udima, ne pravei razliku meu nj ima, po
klanjala i dobro i zlo. Ali smrt i ivot, slava i odsu
stvo njeno, bogatstvo i siromatvo, sve to pripada i
dobrim i ravim ljudima, j er sve te stvari nisu ni
lepe ni rune. Stoga ne spadaj u ni u dobro ni u zlo.
12. Kako brzo prolazi sve, na ovome svetu
lj udi, a u venosti uspomena na nj ih. Takva je priro
da svih vidlj ivih stvari, a naroito onih koje nas ma
me nasladom ili plae tegobom, ili koje prazna do
milj atost ini uvenim. Dunost naeg razuma j e
d a shvati kako s u one malo vredne i dostojne prezre
nja, kako su prljave, prolazne i mrtve. Ko su oni koje
njihova miljenja i rei ine slavnim? ta je smrt? Ako
je bude posmatrao samu za sebe, i ako kritiki odba
ci sve ono to joj mata pripisuje, svu onu strahotu,
nai e u njoj samo delo prirode. A onaj koji se plai
dejstva prirode, taj je dete. Smrt, meutim, nije samo
delo prirode, nego i delo koje prirodi koristi. Kako i
kojim delom svoje prirode j e ovek naslutio boanst
vo? I ta je sa njim, sa tim delom ovekovim?
58
1 3 . Nema bednijeg stvorenja nego to je o

vek koj i oko svih stvari obilazi kao da ide u krug i
koj i, kao to pesnik2 kae: " ispituje stvari u dubini
zemlj e " , pokuavajui da zakljucima pogodi ta se
deava u dui nj egovog blinj eg, a ne shvata da j e
dovoljno udruiti se sa demonom (genijem) koji j e u
nj egovoj dui i primerno sluiti samo njemu. A slu
iti ovome znai: sauvati ga od strasti, besciljnosti
i nezadovolj stva onim to dolazi od bogova i ljudi.
Jer je ono to ine bogovi dostojno potovanj a ba
zato to je savreno; a ono to urade ljudi, drago j e
zato to nam je blisko, ali j e ponekad i dostojno saa
ljenja zbog toga to ljudi ne znaju ta su dobra a ta
zla. A ova bolest nije nita manja od one koja oveku
oduzima sp ? sobnosti da razlikuje belo od crnog.
14. Cak i da ivi tri hiljade godina, ili mo
da deset puta toliko, uvek treba da misli na to ka
ko niko ne moe izgubiti nikakav drugi ivot, do li
onaj koj im je iveo i da niko nije iveo nekim dru
gim ivotom, nego onim koj i je izgubio. Zato je i
najdui ivot j ednak onome koji j e najkrai. Jer j e
sadanji ivot isti za sve, onaj koji j e izgubljen, nij e
vie na, a ono to gubimo, oseamo kao gubitak
samo u j ednom trenutku. Niko ne moe izgubiti
proli ili budui ivot, j er kako neko moe uzeti ne
kome ono to on nema? Prema tome, uvek treba
. 2 Pil1dar, frgm. 292, Bergk. Pindar ( 5 1 8-442) iz Tebe u Beotiji,
Visoko cenJen kao pesnik. Pisao je pesme u slavu pobednika u na
cionalnim igrama (olimpijske, pitijske, nemejske i istimijske, prema
mestima gde su odravane).
Samom sebi
59
misliti na ove dve istine: prvo, da j e sve od pamtive

ka isto, da se sve u odreenim vremenskim razmaci
ma ponovo vraa i da ne postoji nikakva razlika u
tome da li iste stvari posmatra tokom sto ili dvesta
godina ili tokom itave venosti; drugo, da smru
podjednako gube i naj starij i starac i naj mlai mla
di. Jer svaki od njih moe biti lien samo sadanj eg
trenutka, poto, u stvari, samo nj ega i ima, a ono
to neko nema, ne moe ni izgubiti.
1 5 . Sve zavisi od shvatanja. Rei kinika Mo
nima 3 su jasne; jasna je i korist od njegove izreke,
ako zaista shvati njeno j ezgro.
1 6 . Ljudska e dua liiti sebe asti najvie
onda kada svojom krivicom postane prit ili neka
vrsta ira na telu sveta. Nezadovolj stvo bilo ime
to se deava, isto je to i odvaj anj e od prirode koj a
u sebi sadri prirode svih drugih bia. Dua se kalj a
i kad se odvraa od nekog oveka, ili kad prema
nj emu zauzima neprij atelj ski stav, kao to ine due
onih koji se odaj u gnevu. Trei put izgubi ast tako
to se poda nasladi ili bolu. etvrti, ako se pretvara,
pa u reima i delima krij e pritvorstvo i la. Peti put,
ako neko svoje delo ili zakljuak izvri bez odreene
svrhe, bez prethodnog razmilj anj a i bez doslednos
ti, uprkos tome to se i pri vrenj u naj neznatnij ih
naih dela mora uzimati u obzir nj ihova poslednj a
svrha. A poslednj a svrha razumnih bia j e da se po
koravaj u naelima i zakonima naj starije vladavine i
ureenja, to j est kosmosa.
3 MOl1im (M6nimos) iz Sirakuze, uenik kinika Diogena iz Sinope.
60
1 7. Duina ljudskog ivota samo je taka u

vremenu, njegovo postoj anje j e u neprestanom to
ku, ula su mutna, sklop itavoga tela podlee ras
padanju i trulei, dua je igra, sudbina je zagonet
ka, na glas sumnj iv. Jednom rej u, sve to sainj a
a telo, reka j e, a to je u vezi sa duom, san i dim.
Zivot je borba i putovanj e stranca; posmrtna slava
je zaborav. Pa ta nas, onda, moe da vodi? Samo i
j edino filozofij a. I to time to emo u sebi, kao po
bednika nad nasladama i bolovima, uvati demona
od zlostavljanja i tete, to nita neemo raditi bez
svrhe i sluei se lai i pretvaranj em, i to neemo
zavisiti od toga da li i neki drugi ovek radi to isto
ili ne. Tako to emo ono to nam se desi i to nas sna
e primiti sa ubeenjem da sve to dolazi odnekud
odakle i genije sam dolazi. I to emo u svima prilika
ma vedro oekivati smrt u ubeenju da ona nije nita
drugo nego razdvaj anje elemenata od kojih je svako
pojedino bie sagraeno. Pa, ako nema niega stra
nog u tome to se svaki pojedini elemenat neprestano
menja u drugi, zato bi onda ovek sa sumnjom pos
matrao promenu i raspadanje svega ? Ono se vri po
zakonima prirode, a to je prirodno, nije zlo.
Pisano u Karnuntu.4
4 Karnunt ( Carnuntum) je dananji Deutsch-Altenburg blizu

Bea (stare Vindobone) . Nekad je to bio veoma vaan rimski garnizon
u kome je i Marko Aurelije imao svoj glavni stan ( 1 72-1 74). Danas su
to poznate ruevine.
TREA KNJIGA
1 . Ne treba stalno misliti na to da j e ivot iz
dana u dan sve krai i da nam od njega preostaje sve
manji deo, nego bi se moralo razmiljati i o tome ka
ko nikad nije sigurno da li e i onaj koj i due poivi
moi za sve vreme sauvati svoju sposobnost milj e
nja, tako da ona bude dovoljna da shvati i ispituje
stvari koje se odnose na spoznanje bojih i ljudskih
dela. Jer sposobnost disanja i varenj a, stvaranje pred
stava i delovanje nagona ne prestaju zajedno sa gub
ljenjem sposobnosti za rasuivanje. Naprotiv, prvo se
ugasi ovekova sposobnost da raspolae samim so
bom, da bude svestan zahteva koje mu nalau dunosti,
da kritiki razmilja o stvarima koje se u njemu zbiva
ju, da mu bude jasno ba to: je li ve dolo vreme da
poe sa ovoga sveta, i druge stvari te vrste koje nesu
mnjivo iziskuju izvebano razmiljanje. Zato je po
trebno da pourimo, ne samo zato to smo sve blie
smrti, nego i zbog toga to emo vrlo brzo izgubiti
sposobnost da stvari shvatamo i razumemo.
2. Treba obratiti panj u i na pojave koj e se
j avlj aj u naporedo sa prirodnim poj avama i imaj u
62
neto primamlj ivo i privlano u sebi. Na to, na pri

mer, da hleb za vreme peenja puca na izvesnim me
stima i da ba te pukotine, koje ne zavise od hleba
reve strunosti, padaj u u oi i izazivaju u nama elju
za j elom. Tako se isto raspuknu smokve ako su su
vie zrele. I kad masline suvie sazru, onda im ba to
nj ihovo stanje, blisko trulei, daje naroitu lepotu.
Povij anj e klasj a, naborana koa na lavljem elu, pe
na koja nerastu tee iz usta, i jo mnoge druge stvari
koj e, posmatrane same za sebe, uopte nisu lepe,
ipak doprinose lepoti bia i iJ .1aju neto privlano u
sebi ako se javlj aju uporedo sa prirodnim pojava
ma. Tako e na onoga koj i ume da oseti i pronikne
ono to se u prirodi zbiva, delovati i stvari koje se
deavaj u samo kao posledica nekih sporednih stvari
i on e osetiti kako i one, a ne samo celina, mogu na
neki nain da prue radost. Takav e ovek sa istim
zadovolj stvom posmatrati razj aplj ene elj usti grab
ljivih ivotinj a kao i ono to nam, podraavaj ui
prirodu, pokazuju slikari i vajari. istim pogledom
posmatra e i zrelu lepotu starice i starca i milinu
koj a je svoj stvena deci. A takvih stvari ima mnogo,
ali nj ih ne moe pojmiti svako, ve samo onaj koj i
razume prirodu i nj ena dela .
3 . Hipokrat, l koj i j e mnoge bolesti izleio, i
sam se razboleo i umro. Haldej ci2 su predskazali
, 1 Hipok at (Hippokrates), najuveniji grki lekar,
p raktiar i
naucl1lk (460-J77. pre n. e.) sa Ostrva Kos, IZ porodice As k lepIJada.
2 Haldejci su magi i astrolozi iz Haldeje, pokrajine u jugoza
padnom Vavilonu.
Samom sebi
63
smrt mnogih ljudi, a nj ih je na kraj u zadesila ista

sudbina. Aleksandar, Pompej i Gaj Cezar, koji su
tako esto do temelja ruili itave gradove i ubijali u
bitkama hiljade konjanika i peaka, ipak su morali
j ednom umreti i sami. Heraklit, 3 koj i j e toliko raz
milj ao o tome kako e svet ieznuti u plamenu,
umro je obavij en ubretom i ispunj en vodom. De
mokrita4 su pojele vai, a Sokrata5 isto tako, samo
vai druge vrste. ta znai sve to? Da si se i ti ukr
cao, vozio se preko mora i stigao u pristanite. Iskr3 Heraklit (HerakleitOs) iz Efeza (kraj VI veka pre n. e.), iz kra
ljevske porodice. Ve veoma rano su se stvorile legende oko njega.
Kau da je odbio visok sveteniki poloaj i da se povukao u planine
gde je u blizini jednog hrama (kao prvi nama poznati pustinjak,
eremit) umro. Za sobom je ostavio delo "O prirodi", od kojeg nam j e
sauvan prilian broj fragmenata. Zbog nejasnog izlaganja (verovat
no u obliku aforizama) Heraklita su ve u staro vreme nazivali
"skoteinls" mrani, tamni. On je bio prvi individualista i subjek
tivist. Haotino stanje u njegovoj domovini podstaklo ga j e da i
celokupni kosmos shvati tako: "rat je otac svega" , sve se nalazi u
neprekidnom toku ( "panta rhei" ) , ne moe dvaput stati u istu reku.
Sve je relativno. Jedino tO je stalno i to predstavlja centar svega jeste
vatra koja kao boanstvo neprekidno vlada i samo s vremena na
vreme u vidu munje dolazi na vidljivi svet. Verovatno je Heraklit ( a ne
Tales ili Anaksimader) prvi genijalni prirodni filozof staroga veka.
4 Demokrit (Demlkritos). Marko Aurelije ovde Demokrita za
menjuje sa Ferekidom (PherekYdes ) . (B. Diels, Fragmente der Vor
sokratiker, na odgo m . ) . Demokrit je bio slavni grki filozof, rodom iz
Abdere (savremenik Sokratov, oko 450. pre n. e . ) . Univerzalan nau
nik (pisao o poeziji, etici, medicini, gramatici, fonetici, fizici, mate
matici, tehnici) ali i praktiar. Originalan u objanjenju postanka sve
t a (i svega: prirode, bogova, fizike, psihologije, etike i religije): sve je
postalo od atoma. - Anegdota o smrti nije poznata.
5 Sokrat. V. Platon, Tim. 6 1 D. Ovde se naravno, misli na nje
gove tuioce.
=
64
caj se, dakle ! Ako te put vodi u drugi ivot, onda i

tamo ima bogova. A ako te naini potpuno neo
setlj ivim, onda e i tvoji bolovi i radosti prestati, pa
nee biti potrebno da robuje j ednom sudu koj i j e
gori nego ono to m u slui. Jep su duh i boanstvo
j edno, a zemlj a i blato drugo.
4. Ne troi ostatak svoga ivota u razmilj a
nj u o drugim lj udima, osim ako to slui optem do
bru, jep e, ako se bude muio oko toga ta ovaj
ili onaj radi i zato on to radi, ta kae, ta misli i
namerava, i ostalim slinim pitanjima koj a nas od
vode od posmatranja naega sopstvenoga uma, biti
spree n da obavi neki drugi posao. Stoga u nizu
predstava treba izbegavati sve to nema osnove i
svrhe, a pre svega radoznalost, brigu O stvarima ko
je te se ne tiu i sve rave misli. I treba sebe da na
vikne da ima samo takve predstave koje te nee
spreiti da u trenutku kada te neko zapita: " ta sa
da misli ? " , prostoduno odgovori: "To i to " , tako
da se odmah vidi kako je u tvoj im mislima sve j ed
nostavno i dobronamerno, i kako dolazi od bia ko
je shvata opte stvari, ne brine se za pohotlj ive i po
udne predstave, nema ni truni slavolj ublj a, zavisti,
podozrenj a ili neeg slinog ega bi se ovek morao
stideti kad bi rekao da je mislio ba na to. Jep samo
je onaj ovek pravi svetenik i sluga boj i koji se ne
prestano trudi da bude naj bolji, koji ima tesne veze
sa biem koje ivi u njegovoj unutranjosti i daje mu
snage da ga nijedna strast ne okalj a, nikakav bol ne
rani, nikakav zloin ne dodirne, i da bude neosetlj iv
Samom sebi
65
prema svakoj slabosti; koje ga i u naj veoj borbi

podstie da ne klone (da ga naime nij edna strast ne
rui ), da bude ispunjen pravinou i da od srca po
zdravlja sve to se dogodi i to se sa nj im zbude.
Veoma retko, i to samo ako j e u pitanju opta ko
rist , mislie on O tome to neki drugi kae, uini ili
pomisli. Jep on ne eli nita drugo do li da ispuni
svoje dunosti, neprekidno razmilj a o tome ta mu
se sprema u venosti i vasioni, i svoje zadatke ispu
nj ava lepo, j ep je ubeen da je to dobro. Iz vasi one
svako donosi sobom na svet svoj dosueni deo, a
svaki deo doprinosi i svrsi celine. On razmilj a i o
tome da su sva razumna bia u meusobnom srod
stvu i da lj udska priroda nalae brigu O svima ljudi
ma, ali da ne srne ii za milj enjem svih lj udi, nego
samo za onim ljudima koj i ive po sveoptoj prirodi.
A uvek su mu pred oima oni koj i ne ive tako: on
prati kakvi su oni kod kue, a kakvi van nje, kakvi
danju, a kakvi nou, i sa kim se drue. Razume se da
hvali ovih ljudi, koj i ni sami sa sobom nisu zadovoljni, on ne pridaje nikakvu vanost.
.
5. Ma ta radio, nemoj raditi protiv svoJ e
volje, bez ljubavi prema lj udima, bez prethodnog
razmilj anj a ili ako te to vue na drugu stranu. Ne
ka ti misli ne budu skrivene uglaenim reima. Ne
govori mnogo i ne zapoinj i mnogo odj e nom: Ne
ka bog u tebi bude gospodar j ednog muskog I zre
l og bia, politiki svesnog mua, Rimlj anina i vl
dara koj i je, kao neko koj i oekuj e znak da poe IZ
ovoga ivota, napravio svoj izbor, i spreman j e za
66
put tako da mu nisu potrebne ni zakletve, niti bilo

kakav svedok. I neka ti srce bude ispunj eno rado
u. Tebi nije potrebna pomo koja dolazi spolja, ni
mir koji bi ti mogli pruiti drugi. Mora se sam us
praviti, i ne smeju te pridravati drugi.
6. Ako u lj udskom ivotu pronae neto to
je bolje od pravinosti, istine, samos avIa ivanj a i
muevnosti, j ednom reju, od svega onoga to tvoju
duu ini zadovoljnu samom sobom - ukoliko se to
odnosi na stvari u kojima ti ona dozvolj ava da radi
po svome razumu - a ukoliko se tie stvari koje nisu
u njezinoj moi, ini da je zadovoljna sudbinom ako vidi - kaem - neto bolje od toga, onda se
celom duom obrati tome i uivaj u onome to si
naao da je naj bolj e. Ali, ako ti se uini da nita ni
j e bolje od demona koji ivi u tebi, koji j e svoj e sop
stvene nagone potinio samome sebi, koj i brino
nadgleda tvoj e predstave, koji se, no Sokratovim
reima, oslobodio primamlj ivosti ula i koj i se pre
pustio vostvu bogova; ako vidi da je sve ostalo
manje i neznatnije od njega, onda ne putaj nikoga
drugog u sebe: ako samo j edanput prui svoju na
klonost nekom drugom i odstupi od svoga naela,
nikada vie nee moi da daje prednost onom
stvarnom dobru koj e ti lino pripada. Jer je suprot
stavljanje neega drugog, pohvale ljudske, na pri
mer, ili visoke poasti, ili bogatstva i ulnog uiva
nja, umnom i optem dobru protivno boj em za
konu. Iako nam se inilo da e nam sve ove stvari
samo za kratko vreme biti ugodne, one odj ednom
Samom sebi
67
zagospodare nama i povuku nas za sobom. A ti odaberi

- kaem ti - bez predomilj anja i slobodno ono to
je bolje i dri se toga. " Bolj e je, meutim, ono to j e
korisno. " Ako j e neto korisno za tebe kao za umno
bie, onda to zadri; a ako ti je od koristi samo kao
ivom biu, onda to glasno reci i neka tvoje milje
nje ostane nepokolebljivo. Samo, nastoj da ovaj izbor
izvri dobro !
7. Nikada nemoj smatrati za korisno neto
to bi te j ednom moglo prisiliti da ne odri re, da
zaboravi na stid, da zamrzi nekoga, da posumnja
u nj ega, da ga prokune, da se pretvara, da zaeli
neto to bi morao sakriti iza zidova i zavesa. Jer
onaj koj i vie od svega na svetu ceni svoj um;
demona u svoj im grudima i svetu slubu nj egovoj
vrlini, nee postati tragian j unak, nee uzdisati,
nee mu biti potrebna ni samoa, ni skup mnogih
ljudi. I, to je naj vanije, ivee a nee nikoga goni
ti i nee biti ganj an. On se uopte ne brine o tome
da li e nj egova dua due ili krae vreme biti
zatvorena u telu. Jer i kad mora otii, on polazi
tako laka srca kao da polazi na neki drugi posao
koj i se moe izvriti isto tako asno i poteno. Jed
ina njegova briga celoga ivota j este da mu dua ne
trpi neku promenu stranu biu koje ima razum i
smisao za opte stvari.
8 . U dui umerenog i prekalj enog oveka ne
moe nai gnoj no mesto ni pod koom, pa ak ni
sramne mrlje. Ni sudbina ne prekida nj egov ivot
kao nedovren, kao to se za nekog glumca tra-
68
giara moe rei da j e otiao pre zavretka i pre ne

go to je odigrao ulogu do kraja. U njegovom karak
teru nema nieg ropskog ni ulepanog, on ne zavisi
od lj udi i ne odvaj a se od nj ih, nije nesamostalan i
nema nieg skrivenog.
9. Da se u tvome razumu ne bi stvorilo ni
kakvo milj enje protivno sveoptoj prirodi i ustroj
stvu razumnoga bia, ceni svoj u sposobnost da za
klj uuj e, j er je u njoj sve. Priroda zahteva promu
urnost u donoenj u sudova, oseanj e pripadnosti
ljudskome drutvu i odanost boj oj volji.
10. Odbaci, dakle, sve, i zadri samo ovo ne
koliko poj mova i seti se, uz to, j o i toga da svako
ivi samo u ovom trenutku sada. U ostalo vreme, ili j e
iveo, ili j e ono jo u mraku. Sasvim j e, dakle, kratko
vreme koj e svaki pojedinac proivi, a isto je tako si
uno mesto na zemlji na kojem ivi . Siuna je i du
gotrajnija posmrtna slava, koj a se, uostalom, osla
nja samo na predanje siunih ljudi koj i e ve sutra
umreti i koj i ne poznaju ni sami sebe, a kamoli o
veka koji je ve odavno mrtav.
1 1 . Dodajmo reenim naelima j o j edno: da
sebi uvek moramo stvoriti poj am ili predstavu o ne
koj stvari koj a se u tome trenutku poj avljuje u naoj
svesti, tako da budemo u stanj u da stvar predstavi
mo sebi u nj enoj pravoj a ne prikrivenoj sutini, u
celini i u poj edinim delovima, da nazovemo pravim
imenom i nj u samu, hilj adu komadia od koj ih j e
ona sloena i u koje e s e opet j ednom raspasti. Jer
Samom sebi
69
nita nije pogodnij e da stvori duhovnu veliinu ne

go sposobnost da svaku stvar na koj u u ivotu nai
e metodski i sa vidika sa kojeg ti postaj u ujedno
jasni i njeni odnosi prema svetu, i da proceni kakvu
vrednost ima za kosmos, a kakvu za poj edinca, kak
va j e nj ena vrednost kad je u pitanju celina, a kakva
kad se odnosi na poj edinca kao na graanina naj
vie drave, u kojoj poj edine drave znae isto ono
liko koliko poj edine kue u j ednom kraj u; sposob
nost da bude naisto s tim ta je stvar koj a u tebi
izaziva predstavu, od koj ih je delova ona sloena,
koliko dugo j o moe ona da postoj i sama po sebi i
koj a nam j e vrlina potrebna, da li: blagost, muev
nost, vernost, prostodunost, zadovolj stvo samim
sobom i drugo da bismo pogodili put koj i vodi do
nje. Stoga za svaku stvar moramo rei: ovo dolazi
od boga, sve j e nastalo uplitanjem sudbine i nj enih
sluaj nih veza i povezanosti, a ovo j e delo oveka
koj i j e, dodue, moga roda i moj roak i drug, ali
koj i ne zna ta dolikuje njegovoj prirodi. A ja to vr
lo dobro znam, i zato sam, no prirodnom zakonu
zajednice, blagonaklon i pravian. U isto vreme, j a
teim d a pravilno ocenim vrednost stvari koj e s u
negde u sredini.
1 2 . Ako se upravlj a po zdravom razumu, te
ozbiljno, snano, blagonaklono vri svoj e svakod
nevne poslove; ako nita ne radi tako kao da j e to
od sporednog znaaja, nego svoga demona uva u
sebi istog, kao da j e ve vreme da ga otpusti; ako
70
se toga naela ne pridrava zato to neto oekuje

ili se neega boji; ako si zadovoljan postupcima ko
je priroda zahteva, zadovoljan herojskom istinolju
bivou i svim onim to govori i ispoveda, onda
e iveti sreno. I nee biti nikoga koji bi te u tome
mogao spreiti.
13. Kao to lekari za iznenadne operacije vazda
imaj u pri ruci potrebne instrumente i noeve, tako
neka su i tvoja naela uvek spremna kako bi mogao
razumeti boj e i lj udske stvari, i svaku od njih, i onu
najmanju, izvriti kao ovek koj i se uvek sea da su
oba sveta meusobno povezana. Jer niti e sreno
dovriti neto lj udsko ako se ne obazire na ono to
je boje, niti obrnuto.
14 . Ne lutaj vie ! Nee stii ni da nekad
proita svoje zabeleke, ni dela starih Rimlj ana i
Grka, ni izvode iz nj ihovih spisa koje si ostavio na
stranu za stare dane. Zato, ako ti je stalo do sebe,
uri svome cilj u, ostavi prazne nade i pomozi
samom sebi dok j o moe.
1 5 . Ljudi ne znaju ta znae rei: krasti, se
j ati, kupovati, odmarati se, vodi rauna o onome
to treba uraditi. Jer se to telesnim oima ne vidi;
zato j e potreban drugi vid.
1 6. Telo, dua, razum: telu pripadaj u ula,
dui elje, razumu boj i principi. Sposobnost za pri
manje utisaka pomou ula imaju i ivotinj e. Nj i
hovi prohte vi povlae amo-tamo i ivotinje i polu-
Samom sebi
71
l j ude, na ak i Falarida6 i Nerona. Takvi su i lj udi

koji ne veruju u bogove, naputaju svoju otadbinu,
i sposobni su za sve kad j ednom zatvore za sobom
vrata i priznaju razumu vostvo samo u onome to
oni smatraj u za svoju dunost. Ako su ovo osobine
zaj ednike svima pomenutim biima, onda dobru
oveku preostaje samo to da voli i radosno pozdravi
sve ono to mu se desi i to mu ivot pokloni; da ne
okalj a demona koji prebiva u nj egovom srcu i ne
uznemirava ga gomilom raznih predstava, nego da
ga sauva u vedrom miru; da posluno slui bogu;
da nita ne govori protiv istine i nita ne uini pro
tiv pravinosti. On se nee lj utiti ni na j ednog koj i
mu ne bude verovao da ivi jednostavno, poteno i
dobro, i nee dozvoliti da ga skrenu sa puta koji vo
di ivotnom cilju do koga treba da stigne ista srca,
mirne due, brzo i dragovoljno u saglasnosti sa svo
j om sopstvenom sudbinom.
6 Falarid (Phalaris), zloglasni tiranin iz Agrienta na Siciliji (stari

grki Akragas). Beh Pindar pominje upljeg bronzanog bika u kojega
bi zatvarao zatvorenike i zarobljenike ija bi vika u zaarenom biku
podsea la na riku bika. Sruen 554. pre nae e re .
Samom sebi
ETVRTA KNJIGA
1 . Ako se razum koji u nama vlada upravlja
prema zakonima prirode, onda j e nj egov odnos pre
ma dogaaj ima u svetu takav da se uvek moe pri
lagoditi onome to sudbina odreuje. On nij e vezan
za neku odreenu materiju, nego izuzetno tei za
viim ciljevima i sve to mu je na putu, pretvara u
svoj u sopstvenu materiju, ba kao vatra koja ovlada
predmetima koji su u nju pali, dok bi se mala lampa
pod nj ima ugasila. Plamen ih, meutim, guta i oni
ga samo j o vie rasplamsavaj u.
2. Nemoj preduzima ti nita na sreu ili na
neki drugi nain suprotan naelima koj i stvaraj u
savrenu umetnost.
3 . Lj udi trae mesta u selu, na moru, u brdi
ma, da bi se u nj ih povukli. I ti si navikao da ima
takve elje . A svaka takva tenja je u najveoj meri
detinjasta, j er je s druge strane ipak mogue da se
ovek, ako samo hoe, u svako doba povue u sa
moga sebe. Nema mesta koje oveku prua vei mir
i spokojstvo nego to je to nj egova dua, n aroito
73
ako je ona takva da, im se u nju povue, odmah

naie na savreni mir. A kad kaem " mir " , mislim
samo na savreni sklad. Zato neka ti uvek sklonite
bude tu, i u njemu se obnavlj aj . Neka principi koj i
e, im na nj ih naie, biti dovoljni da isklj ue i
odvoje od tebe ceo dvor ':- i da te ponovo otprate u
svet u koj i bez lj utnj e mora da se vrati, ne budu ni
predugi ni plitki. Jer, na ta se lj uti ? Zar na pok
varenost ljudi? Seti se reenice koja kae da razum
na bia ive j edna radi drugih, da snolj ivost prema
lj udima spada u pravinost i da lj udi gree protiv
svoje volje . Pomisli, takoer, koliko se njih meu
sobno svaalo, bilo puno podozrenj a i mrnje jedno
prema drugome, kako su se meusobno borili na
ivot i smrt, a naposletku su ipak probodeni padali
i pretvarali se u prah i pepeo. Seti se toga i prestani
ve j ednom sa lj utnj om. Ili si moda nezadovolj an
onim to ti j e priroda dodelila? Onda znaj da posto
je samo dve mogunosti: provienje ili igra atoma.
Seti se i dokaza po kojima se zaklj uuje da je i sve
mir drava. Ili te, moda, jo uvek uznemiravaj u
telesni prohtevi ? Onda misli na to da se dua, im se
jednom odvoj ila i saznala za svoje naroite osobine,
vie ne predaje i ne mea ni sa blagim ni sa grubim
dahom sveta. Razmiljaj i o onome to si uo o boli
i o nasladi i sa im si se u potpunosti sloio. Ili ti,
moda, ne da mira udnja za ono malo slave ? Onda
se seti kako se brzo sve zaboravlj a, i kako je ogrom':. Mesto je dosta nejasno. Moda bi trebalo: da ti uklone svaku
tugu iz srca i da te otprate natrag u svet . . .
74
na provalija venog vremena na obe strane, ispred i

iza tebe; pomisli kako j e sve samo nitavno odobra
vanje, nestalnost i nesposobnost rasuivanj a mase
koja izgleda da te hvali i kako j e beznaajno malen
prostor na kojem se sve to dogaa. Ta, cela zemlja i
nije nita drugo do j edna taka, a ovo obitavalite
lj udsko je samo nj en siuan deo. Kako je malo onih
i kakvi su to ljudi koji e te hvaliti! Zato neprestano
razmilj aj o mogunosti da se povue na ono mes
tace koje ti pripada i naroito ne daj da te povlae
ovamo onamo i nemoj se odvie gorditi, nego budi
slobodouman i posmatraj stvari i kao mu, i kao
ovek, i kao graanin, i kao smrtno bie. A od ovih
pravila koj a uvek moraj u da ti budu pred oima, za
p amti naroito ova dva: prvo, da se stvari ne dotiu
due, nego da nepokretno stoj e van nje, a nemir do
lazi iskljuivo iz tvoga shvatanj a; i drugo, da se u
svemu onome to gleda ve vre promene i da nje
ga kao takvog uskoro nee ni biti. Uvek misli i na to
koliko si vremena ve ti sam doiveo. Svemir j e pro
mena, a ovej i ivot je samo privienj e.
4. Ako mi, ljudi, imamo zaj edniku sposob
nost milj enj a, onda nam je zajedniki i razum po
mou koga postajemo sposobni za milj enj e. Onda
nam je zajedniki i razum koji kazuj e ta treba ura
diti, a ta ne. Onda nam je zajedniki i zakon. A ako
je tako, onda smo mi ljudi, graani. Onda uestvuje
mo u nekakvom dravnom ureenju. Onda je i svemir
na neki nain drava. Jer, u kakvom bi drugom zajed
nikom ureenj u moglo da uestvuje celokupno
75
Samom sebi
oveanstvo ? A ba odatle, iz toga zajednikog ure

enj a, dolazi i naa sposobnost miljenja, i razumna
priroda i zakon. Odakle inae? Jer, kao to se ono to
j e na meni zemaljsko, izdvojilo iz neke zemljine ma
terije, kao to vlaga proistie iz nekog drugog elemen
ta, a toplota i ono to je u meni vatreno opet iz nekog
naroitog izvora (jer nita ne postaje iz nieg, kao to
i ne prelazi u nita), tako i naa sposobnost miljenja
proizlazi iz nekog bilo kakvog izvora.
5 . Smrt je, kao i roenje, tajna prirode; kao
to je roenj e spaj anje elemenata, tako j e i smrt ras
padanj e nj ihovo, ali nikako nije neto ega bi se
ovek morao stideti. Ona nij e u suprotnosti sa pri
rodom bia koj e je sposobno da misli ili sa zakoni
ma svoje sopstvene prirode.
6. Neminovno je da ovek odreenoga ka
raktera vri dela koj a odgovaraju nj egovoj prirodi.
Onaj koj i to nee, eli da smokva bude bez soka.
Uopte, ne zaboravlj aj nikad da ete i ti i taj ovek
kroz kratko vreme umreti i da ubrzo zatim nee biti
VIse ill vaseg Imena.
7. Ukloni misao, pa se nee aliti: " Uvreen
sam". Ukloni misao: "Uvreen sam" , i uvrede nee biti.
8 . Ono to oveka ne ini gorim nego to j e
o n po prirodi, t o ni njegov ivot n e ini gorim i ne
kodi mu ni spolja ni iznutra.
9. Sutina korisnog je u tome da ono uvek
deluj e korisno.
1 0 . Znaj da se sve ono to se deava, deava
kako treba. Ako paljivo posmatra, videe da je za. v
76
ista tako. Po mome miljenju, ono se ne deava samo

po prirodnom redu, ve i po naelu pravinosti, kao
svesno delo bia koje svakome deli prema zasluzi. Pazi
ubudue kako poinje, a sve to poinje, radi trudei
se da bude dobar, i to u pravom smislu te rei dobar.
Makar ta da radi, upravljaj se no tome principu.
1 1 . Ne misli onako kao to misli ovek koj i
eli da ti nakodi, ili kako bi on eleo da ti misli,
nego stvari primaj onakvima kakve one u stvari jesu.
1 2 . Na dve stvari mora uvek biti spreman:
prvo, da radi samo ono to ti za dobro oveanst
va po svoj oj kralj evskoj i zakonodavnoj vlasti pre
poruuje razum; a drugo, da izmeni stav ako se po
j avi neko koj i e te ispraviti i odvratiti od pogrenog
miljenja. Ali ta promena srne da se izvri samo na os
novu vrstog ubeenja da j e stanovite onog drugog
pravino ili optekorisno, i razlozi mogu da budu
samo ti; to to tebi izgleda da je neka stvar prijatna ili
donosi slavu, ne srne da ti bude motiv za preokret.
1 3 . Ima li razum? Ima. Zato ga onda ne
upotrebljava? Jer, ako ti razum radi kako treba, ta
trai vie?
1 4 . Na ovaj svet si doao kao j edan deli.
Nestae u onome to te j e stvorilo; ili, j o bolje, po
sle promene, bie vraen u ivotnu klicu sveta.
1 5 . Mnoga zrnca tamjana padaj u na isti oltar;
j edno ranije, drugo docnije, ali to ne stvara razliku. 1
1 I ovek se rui na rtvenik ivota, to j est umire, jedan ranije,
drugi kasnije. Caru je ova misao sinula kad je ujutru (kao to tumai
ueni Wilamowitz) prinosio bogovima tamjan iz kadionice.
77
Samom sebi
1 6. Ako se vrati naelima i potovanj u op

teg razuma, onda e te oni isti koj ima danas iz
gleda kao zver ili maj mun, posle deset dana sma
trati za boga.
1 7. Nemoj raditi tako kao da e iveti deset
hiljada godina. Smrt je ve nad tobom. Budi dobar
dok ivi, dok moe.
1 8 . Kakvo spokoj stvo duha poseduje ovek
koj i se ne brine za ono to drugi kae, radi ili misli,
nego samo za ono to on sam radi, da bi nj egovo
delo bilo pravino i bogougodno; ne prilii se do
brom oveku da trai tamne mrlje u karakteru dru
gih ljudi, nego da ide pravo svome cilj u i da ne gle
da ni desno ni levo oko sebe.2
1 9 . Onaj koj i se brine za svoj u posmrtnu
slavu, ne misli na to da e svi ljudi koj i ga se jo se
aju za najkrae vreme i sami umreti, da e umreti i
svi oni koj i su od njih uli o njemu, i da e se itava
uspomena na nj ega ugasiti zanavek. Ali, ako uz
memo i to da su ljudi koji te se seaj u besmrtni, pa
da j e zato i seanj e na tebe besmrtno, ta ima ti od
toga ? Da ne govorim o tome kako onaj koj i je mr
tav nema nita od svega toga. Nego, ima li iv ovek
neto od prazne hvale? Ostavlj am na stranu neku
privremenu korist. Zato, ostavi sada, na vreme, po-
2 Ovde je tekst prilino nejasan. Poznati prevodilac nton

Sovre (Dnevnik cesarja Marka Avrelija, Ljubljana 1 93 4 ) predlaze ln:
teresantnu ispravku teksta. Mesto: e kata ton agath6n, predlae: kata
ton Agathona. A Agaton je bio grki tragiar (poznat iz Platonove
Gozbe).
78
misao na taj prazan dar, i ne brini se o onome ta e

lj udi govoriti o tebi docnije.
20. Sve to j e lepo, pa makar ta to bilo, lepo
je i dobro samo po sebi. Hvala u tome nema ni
kakvog udela. Jep nita nee postati ni gore ni bolje
ako se hvali. To tvrdim i za one stvari koje naziva
mo lepim u irem smislu rei, pa bilo da su one
tvorevine prirode ili umetniko delo. A da li onome
to je zaista lepo neto nedostaje ? Nita, kao to ni
ta ne nedostaje ni zakonu, ili istini i isto tako do
bronamernosti ili potovanj u. Koja bi od tih stvari
bila lepa samo zato to j e hvale, ili koj a bi od njih
nestala zato to su je kudili ? Da li e, na primer,
smaragd, ako ga ne hvale, biti gori nego to j e bio ?
I kako j e sa zlatom, slonovaom, skerletom, lirom,
maem, cvetom ili bunom ?
2 1 . Ako due i dalje ive, kako u vazduhu
posle toliko vekova moe da bude mesta za nj ih ?
Otkuda zemlj i prostora za ljudska tela koja se veko
vima sahranjuj u ? Ali kao to ova posle izvesnog
vremena istrule i raspadnu se, te naprave mesta dru
gim leevima, tako i due, poto su se preselile u car
stvo vazduha, ive j o neko vreme, pa se zatim pola
ko izgube, pretvore u oganj , ponovo ih prima u sebe
razum - tvorac, i tako prave mesta duama koj e do
laze posle njih. To bismo mogli rei oveku koj i ve
ruje u venost dua. A pri tom treba voditi rauna
ne samo o mnotvu ovako sahranjenih ljudskih tela,
ve i o ivotinjama koje mi ili druga iva bia svako
dnevno pojedemo. Koliko nj ih bude poj edeno i na
Samom sebi
79
taj nain takorei sahranj eno u telima bia koja su

se njima hranila. A ipak, blagodarei tome to se sve
pretvara u krv, ili prelazi u vazduh ili oganj, ima
mesta za sve.
ta nam pokazuj e ispitivanje ove istine ? To
da se sve na svetu pretvara u materij u i uzronost.
22. Ne daj da te niko odvue sa sobom, nego
svakoj elji odgovori moralno i pri svakoj predstavi
zadri dobar sud.
23. Slaem se sa svim onim sa ime se i ti sla
e, o svemiru. Ono to ti smatra blagovremenim,
ne dolazi ni meni ni suvie rano, ni suvie dockan.
Sve ono to daju tvoj a godinj a vremena, o dobra
prirodo, meni je prij atan plod. Sve je iz tebe, sve j e
II tebi, sve se u tebe vraa. Pesnik veli: ,, 0 dragi gra
de Kekropov ! " ,3 a zar ti nee rei: ,, 0, dragi grade
Zevsov ? "
24. Ako eli da uiva radost, onda radi
samo malo, kae Demokrit. Zar nij e bolj e raditi sa
mo ono to je neophodno i onoliko koliko zahteva i
ta zahteva razum od oveka koj i j e po prirodi od
reen za zaj ednicu ? To onda ne donosi zadovolj stvo
samo zato to radimo dobro, ve i zato to radimo
malo. Jep, ako najvei deo onoga to bismo govorili
3 Kekrop (Kekrops) je bio atiki heroj i po mitologiji osniva
Atike iji je prvi kralj bio. Kekrop je bio autohton, tj. prastanovnik to
ga kraja. Atinjani su se stoga smatrali autohtonima, mada znamo da
su doseljenici, kao to je i pre Atiana na toj zemlji bilo stanovnika.
Kekrop (i Erehtej, drugi praotac Atinjana) bili su svakako prastara
boanstva preatikog stanovnitva.
80
i radili izostavimo kao neto nepotrebno, imae mo

vie vremena i manj e nespokojstva. Stoga se u sva
kom sluaju moramo zapitati: " Zar nije ba ovo ne
to to nije neophodno ? " A treba izbegavati ne
samo nepotrebne radnj e, ve i nepotrebne misli, jer
samo u tom sluaj u nee biti ni radnj i koje nas
skreu sa pravoga puta.
25. Pokuaj j ednom da se nae u ivotu do
broga oveka koji je zadovoljan onim to mu prua
priroda i koj i nalazi zadovolj stva u svome pote
nom delanj u i milj enj u.
26. Jesi li to shvatio? Onda shvati i ovo: ne
uznemiravaj samoga sebe! Budi j ednostavan i priro
dan! Moda neko grei? Onda grei na svoj u tetu.
Da li ti se neto dogodilo? Onda je dobro. Sve to se
deava, prirodom je predodreeno od samoga po
etka i sueno. Kratko reeno - ivot je kratak. Is
koristi trenutak u pametnom razmilj anj u i pravi
no ! Ostani trezven i kad si razuzdan!
27. Svet je ili sreen, ili j e zbrka i meavina,
ali je ipak svet. I j o, je li mogue da u tebi bude red,
a u vasioni suprotno, nered ? I treba li da bude tako,
kad su sve stvari, uprkos njihovom razilaenju i ras
turanj u, tako tesno povezane meu sobom ?
2 8 . Karaktera ima crnih, enskih, tvrdogla
vih, ivotinj skih, pitomih kao ovca, detinj astih, glu
pih, lanih, podlih, sitniarskih, tiranskih.
29. Ako je onaj koj i ne shvata ovozemaljske
stvari stranac na zemlji, onda je isto tako stranac i
onaj koj i ne razume ta se na njoj dogaa. Onaj ko-
Samom sebi
81
j i bei o d lj udskoga drutva izgnanik je, koj i zatvara

oko razumu taj je slep, a prosjak je onaj kome je po
treban neko drugi i koji sam sebi ne moe da stvori
sve to mu j e za ivot potrebno. Onaj koj i se odrie
i odvaj a od sveopteg razuma prirode, j er nije zado
volj an onim to se u nj oj dogaa, nije nita drugo
do izrod kosmosa. Jer ista ona priroda koj a je stvo
rila tebe, stvara i dogaaje. I svaki onaj koj i svoj u
duu odvaj a od due ostalih bia sa koj ima j e ona u
s utini istovetna, otpadnik j e od lj udskoga drutva.
30. Jedan filozofira iako nema ni koulj e,
drugi, iako j e bez knjiga. Trei je polunag. "Nemam
hleba " , kae on, " ali se drim razuma " . A ja kaem:
"Nauke mi ne daj u nita za j elo, ali im ipak ostajem
veran" .
3 1 . Voli ono malo strunog obrazovanja ko
je si stekao i u nj emu trai utehu! Provedi ostatak
svoga ivota kao ovek koji je sve svoj e stvari od sr
ca predao bogovima u ruke ! A od samoga sebe ne
moj stvarati ni gospodara ni roba ma koga oveka !
32. Seti se ponekad, a to e ti biti od koristi,
Vespasij anovih vremena, pa e videti ovo: ljudi su
se enili, vaspitavali decu, bolovali, umirali, rato
vali, svetkovali praznike, trgovali, obraivali zem
lju; lj udi su laskali, hvalili se, sumnj iili druge, pleli
zamke; mnogi su eleli da umru, alili se na svoj po
loaj , a drugi su, opet, voleli i gomilali blago, teili
da postanu konzuli ili udeli za kraljevskom kru
nom. A nigde ni traga od ivota ovih ljudi ! Poi u
mislima j o dalj e, u vremena Traj anova: opet e vi-
82
deti to isto. Ni ivota ondanjih lj udi nema. I ako is

to tako posmatra druga svedoanstva ranij ih vre
mena i itavih naroda, videe kako su lj udi koji su
se preko mere upinj ali, brzo padali i pretvarali u ele
mente. A iznad svega se seti lj udi koj e si i ti sam po
znavao, onih koj i su j urili za ispraznim stvarima i
uopte nisu mislili kako treba da rade ono to bi
odgovaralo nj ihovoj prirodi . Uj edno treba da misli
i na to da i istrajnost u onome to radi ima svoju
vrednost i svoj razlog. Jer ti posao nee dosaditi ni
doj aditi samo ako se stvarima od manje vanosti ne
bavi vie nego to treba.
3 3 . Izrazi koj i su nekada bili u upotrebi da
nas su zastareli. Tako su i imena lj udi koj i su neka
da bili slavni nekako zastarela: Kamil, Keso, Vole
sus, Dentatus; onda Scipion i Katon;4 zatim Avgust,
pa Hadri j an i Anton in. Sve prolazi, i vrlo brzo o
tome govori j o samo predanj e. Najzad se potpuno
zaboravi. I to ti govorim o ljudima koji su se divno
istakli meu mnogim hiljadama ljudi. A svi ostali
4 Kamil. Moda se misli na slavnog pobednika Veja koji je oslo
bodio Rim od galskog jarma 390. godine pre n. e. M . Furius Camillus
je istorijska linost ali u tolikoj meri isprepletena legendama da j e
nemogue utvrditi pravi njegov lik. Kesa (Kaeso) j e porodini nadi
mak rimskih porodica Duilii, Fabii Quinctii. - Volesus je moda Vole
sus Valerius iz vremena Romula. - Leonatus je bio oficir makedon
skog kralja Filipa i njegovog sina Aleksandra Velikog ( 3 5 6-32 3 ) . Scipion. L. Aemilus Scipio Africanus Minor koji je sruio kartaginsku
vlast i razorio grad Kartaginu ( 146. pre n. e.). - Katon (M. Portius Cato),
verovatno Stariji, poto se pominje zajedno sa Scipionom (234-149
pre n . e). Pravi Rimljanin staroga kova, vojskovoa, dravnik i pisac
(istorijsko delo " Origines" i struni spis ,, 0 zemljoradnji " ) .
-
Samom sebi
83
nestali su i pali u zaborav j o sa svojim poslednj im

dahom. ta j e uopte " veita uspomena " ? Samo
prazna re. D a li uopte postoji neto zbog ega bi
trebalo da se ovek trudi ? Ima samo ovo: Poteno
milj enj e, dela koja proistiu iz ovekolj ublja, govor
koji nikada ne lae i raspoloenje koj e sve to se de
ava prima kao neophodno i poj mlj ivo i kao izvor
istog takvog praizvora i pravrela.
34. Dragovoljno prepusti samoga sebe Klot
hi i pusti da ona ispreplee tvoj u ivotnu nit sa stva
rima koj e ona odabere.
35. Sve traj e samo j edan dan, i ovek, koj i se
sea, i stvar koje se sea.
3 6 . Svoj u panj u obrati uvek na ono to se
deava zbog neke promene, i navikni se da shvati
kako priroda iznad svega voli da stvari menj a i ob
likuj e nove od iste vrste. Jep je svaka stvar, u neku
ruku, seme onoga to iz nje treba da postane. Pod
semenom ti podrazumeva samo ono to ue u zem
lju ili u majino telo. A to je shvatanje svakako og
ramceno.
37. Uskoro e i na tvoj a vrata zakucati smrt,
a ti j o uvek nisi postao j ednostavan i prirodan, ne
ma duevnog spokoj stva, nisi bez straha da e ti
spoljni svet priiniti neku tetu, nisi lj ubazan prema
svima lj udima i jo uvek nisi shvatio da j e mudrost i
pravino delanje j edno te isto.
3 8 . Zagledaj u due mudrih ljudi i trudi se da
vidi za kakvim stvarima oni tee, a kakve izbe
gavaJ u.
84
3 9 . Nikakvo zlo za tebe ne moe ponii u

dui nekog drugog oveka, a pogotovu ne u kak
vom preokretu ili u promeni tvoje okoline. Pa gde
onda moe ? Tamo gde je tvoj a mata koj a stvara su
dove o dobru i o zlu. Taj deo tvoje due ne srne da
mata i sve e biti dobro. ak i ako njen bezbedni
sused, telo, bude se eno ili spaljivano, ako se bude
gnoj ilo ili poelo da truli, dua koj a o tome stvara
neki sud mora da ostane potpuno spokojna. To zna
i da ona valj a da prosuuje kako ono to moe za
desiti i rave i dobre ljude nij e ni zlo ni dobro. Jer
sve to se deava i oveku koji ivi protiv prirode i
onome koj i ivi no prirodnim zakonima, ne odgo
vara prirodi, niti je protiv nje.
40. Misli uvek na to da je svet j edno bie, da
ima j ednu supstancu i j ednu j edinu duu, da sve to
se deava prelazi u jednu jedinu svest toga svemira, da
je sve zajedniki uzrok svega to se deava i o tome
koje je vrste to meusobno preplitanje i utkivanje.
4 1 . Ti si duica koj a nosi mrtvaca - veli
Epiktet. 5
42. Za stvari ija j e promena u toku nema u
tome zla, kao to ni za one koje se j avlj aju zbog ne
ke promene nema u tome nikakvog dobra.
43. Vreme je reka nastala od svega onoga to
se deava, i jo vie, ono je brzak. Jer u istom tre
nutku kada se poj avi, stvar je ve odnesena, i talas
donosi drugu, a za njom opet dolazi nova.
5 Eiiktet. Uporedi napomenu u Knjizi l, 8 .
Samom sebi
85
44. Sve to se deava tako j e obino i prirod

no kao rua u prolee i kao plod u jesen. Tu spada
ju i bolest i smrt, i kleveta i zaseda, i sve to budala
ma priinj ava radost ili tugu.
45. Ono to dolazi docnije, to potie iz unu
tranj ih pobuda i dolazi posle neeg to mu je pret
hodilo. Jer to ne biva kao kad se reaj u poj edinosti
koj e meu sobom nemaju nikakve veze, nego je nji
hova povezanost dobro opravdana. I kao to su
stvari harmonino povezane meu sobom, tako se i
dogaaji ne zbivaju samo j edan za drugim, nego su
divno povezani nekom unutranj om vezom.
46. Treba uvek misliti na Heraklitove rei:
"Ako zemlj a postane voda to je njena smrt; za vodu
je smrt ako postane oganj " i obrnuto. Misli i na
"oveka koji zaboravlj a kuda vodi staza " i na ono:
" Lj udi se ne slau sa razumom koj i vlada vasionom
i sa kojim su neprestano u vezi, a ono na to svako
dnevno nailaze, izgleda im tue . " Jer izgleda da i ta
da radimo i govorimo. A ne smerno raditi ni kao de
ca svojih roditelj a, to j est ne smerno misliti: " Onako
kako su nas uili. "
4 7. Kad bi ti neki bog rekao da e umreti
sutra, a najkasnije prekosutra, tebi, ako nisi sasvim
bezvredan, nee biti tako vano da li e to biti ve
sutra ili tek prekosutra - poto je razlika tako mala - pa
neka ti bude onda jasno i to da nema velike razlike ni
li tome da li e umreti kroz sto godina ili sutra.
4 8 . Treba uvek misliti na to da su mnogi le
kari koj i su se esto mrtili nad svojim bolesnicima
86
takoe umrli. Da se isto desilo sa mnogim astrolo

zima koj i su drugim lj udima predskazivali smrt kao
neto veliko. Da je tako bilo sa mnogim filozofima
koji su hrabro drali beskrajne govore o smrti i be
smrtnosti; sa mnogim j unacima koji su u ratu
poubijali mnogo neprij atelj a; sa mnogim tiranima
koji su oholo zloupotreblj avali svoj u vlast nad ivo
tom i smrti, kao da su sami besmrtni. I da su mnogi
gradovi takorei u celini izumrli: Helike,6 Pompej i,
Herkulaneum i bezbroj drugih. Seti se i velikog bro
ja lj udi koj e si sam poznavao i koji su j edan za dru
gim poumirali. Onaj koj i je nekoga sahranio, mo
rao je uskoro i sam na to da misli, a neko je opet sa
hranj ivan odmah posle pogreba nekog drugog
oveka. I sve to u vrlo kratkom vremenskom raz
maku. Uopte: treba videti kako ljudske stvari, kao
sve stvari bez vrednosti, traj u samo j edan dan: j ue
je to bila jo nekakva sluz, a sutra je ve mumija ili
pepeo. Ovaj kratki razmak treba prelaziti onako
kako to priroda zahteva, pa onda raspoloeno otii
na odmor, kao to zrela maslina koja otpada sa
drveta j o u padu blagosilja drvo koje ju je rodilo i
zahvalj uje mu.
49. Budi kao stena o koj u se talasi nepre
stano lome. Ona stoji nepokretna, a more koje oko
nj e besni postepeno se smiruj e. Nikada nemoj rei:
"Teko meni j adniku kad mi se to moralo desiti ! "
Nego: "Blago meni to ivim bezbrino, to me sa-
87
Samom sebi
danj i poloaj nije sruio i to se ne boj im budunos

ti, iako mi se to desilo." Jer se tako neto moglo sva
kome desiti, ali nij e svako u stanju da u takvoj prili
ci ostane bezbrian. Zato je onda j edan dogaaj
vie "nesrea " nego to je neki " srea " ? Da li uop
te pod sreom j ednog oveka podrazumeva neto
to ne predstavlj a neuspeh lj udske prirode ? Ili ti se
ini da je neuspeh lj udske prirode ono to nije pro
tivno njenoj volji ? Kako to ? Tu volj u ti poznaj e; da
li ti ona prei da bude pravian ili velikoduan; da
se savlauj e; da ostane razuman, trezven, istino
l j ubiv, stidljiv, nezavisan karakter, ili da ima druge
vrline koj e, ako ih ovek poseduj e, daju nj egovoj
prirodi naroito obelej e ? Ubudue se pri svakom
dogaaj u koji te uzbuuj e seti da se mora uprav
l j ati po naelu: "To nije nikakva nesrea, ali je srea
podneti to hrabro. "
5 0 . Razmilj anje o ljudima koji s u s e grevi
to drali ivota moda i nije filozofsko sredstvo, ali
nam ipak pomae da lake prezremo smrt: Kakvu
s u prednost imali takvi ljudi pred drugima koj i su
u mrli? Oni, koj i su tolike ispratili, pa naposletku i
sami biti ispraeni, sigurno lee sada negde sahra
njeni kao Kadikijan,7 Fabije, Julij an, Lepid i drugi.
7 Kadikijan je nepoznata linost.
Fabije. Moda se misli na
Kvinta Fabija Maksima, slavnog rimskog junaka, pobednika nad
I-Ianibalom. Julijan. Moda se misli na poznatog pravnika Salvija
.J ulijana (Salvius Julianus) , savremenika njegovog. Lepid. Verovatno
poznati trijumvir u drugom trijumviratu. I on je bio veoma star kad je
l I mro.
-
6 nekad glavni grad grke provincije Ahaje (Achaia ) .
88
Marko A urelije A ntonin
Kako je uopte malena razlika u traj anj u ivota po

j edinih ljudi! A sa kakvim tegobama, sa kakvim lju
dima i u kakvom bednom telu treba tu razliku pro
iveti! To nema nikakvog smisla. Seti se samo kako
je bezgranina prolost i kako ni budunost nema
granica. Kakva je razlika izmeu ivota deteta koje
poivi samo tri dana i oveka koj i j e video tri ljud
ska pokolenj a ?
5 1 . Zato i d i uvek najkraim putem. A naj
krai je p ut onaj koji odgovara prirodi i onda su
svako nae delo i svaka naa re savreni. Ako tako
bude inio, b ie osloboen svih tegoba i neprilika
kao i svih vrsta obzira i pretvaranj a.
PETA KNJIGA
1 . Ako se u zoru probudi zlovolj an, pomisli
ovo: "Probudio sam se zato da kao ovek krenem
na posao. Pa zar da onda budem zlovolj an kad se
spremam da radim ono zbog ega postoj im i zbog
ega sam i doao na svet ? Ili sam moda predo
dreen za to da leim u krevetu i da se grej em ? " "Pa, to j e prij atnij e . " - A zar si ti roen samo za pri
j atnost? Da li si uopte stvoren da bi uivao ili ra
dio? Zar ne vidi kako i cvee, i ptice, i mravi, i pau
ci, i pele rade svoj e poslove i kako prema svoj im
mogunostima zajedno sa nama izgrauj u svemir ? I
zar ti nee da vri dunosti oveka? Zar ne tei za
ciljem koj i ti je postavila priroda? - "Ali ja moram
da se odmorim. " - Svakako, i ja tako mislim. Ali j e
priroda odredila granice i tome, a isto tako i j elu i
piu. A ti ipak prelazi granice onoga to bi ti mo
ralo biti dovoljno. Ne ini to samo kad je u pitanj u
rad; tu ostaj e u "granicama mogunosti " . To j e za
to to samog sebe ne voli, j er bi inae voleo i svoj u
prirodu i njenu volj u. Drugi lj udi, oni koj i vole svoj
90
poziv, propadaju na svome radu, ne stiu ni da se

umij u ni da j edu. Pa zar ti svoju prirodu voli manje
nego livac svoj u umetnost, ili igra svoju, ili gram
ljivac novac, ili slavolj ubiv ovek ono malo slave ?
Kad ovi lj udi oduevljeno rade svoj posao, onda os
tavljaju i j elo i spavanj e, samo da uzmognu stvoriti
ono to im lei na srcu. A zar delovanj e za optu ko
rist tebi izgleda manje znaajno i nedostojno tolikog
truda ?
2 . Kako j e lako odagnati i izbrisati svaku
predstavu koja nam smeta ili ne odgovara naem
biu i opet stei duevno spokoj stvo !
3 . Smatraj sebe dostoj nim svake rei i svakog
rada koji odgovara prirodi. Ne daj da te u tome
uznemire ogovaranje i prianje lj udi koj e e usledi
ti. A nemoj sebe smatrati nedostoj nim ni onih stvari
koje su lepe i kao re i kao delo. Lj udi imaju svoj e
milj enje i upravlj aju se prema svome sopstvenom
raspoloenju. Ti o tome nemoj voditi rauna, nego idi
pravo svome cilju i upravljaj se prema svojoj i prema
optoj prirodi, jer je put i j edne i druge j edan te isti.
4. Ja idem svoj im putem po zakonima priro
de sve donde dok se ne sruim, ne odmorim i ne iz
dahnem u elemenat koj i svakog dana udiem; sve
donde dok ne padnem na tle iz koj eg je moj otac do
bio sposobnost ploenj a, moj a maj ka malo krvi, a
moj a dadilja ono malo mleka; dok ne padnem na
zemlj u iz koje toliko godina primam hranu i pie i
koj a me nosi, dok j e j a gazim i tako esto zloupotre
bljavam.
Samom sebi
91
5. Ljudi se ne mogu diviti tvojoj otroum

nosti. Moda . Ali ima drugih stvari za koje ne mo
e rei: "Ja nemam dara za to " . Radi, dakle, ono
to je potpuno u tvojoj moi: budi iste due, dosto
j anstven, izdrlj iv, preziri ulne naslade, budi zado
volj an svojom sudbinom, nemoj imati velikih pro
hteva, budi dobar, nezavisan u donoenj u sudova,
prirodan ovek; meri svoj e rei, budi velikoduan.
Zar ne shvata koliko si stvari ve mogao uraditi, a
da pri tom uopte nisi morao da se pravda kako za
njih nema sposobnosti ili si nespretan ? Pa zar e,
uprkos tome, svoj evolj no ostati tako nizak ? Jesi li,
moda, primoran da rope na svoj u sudbinu, da
bude tvrdica, da laska, da svalj uje krivicu na telo,
da puzi pred ljudima, da se hvali i svoj oj dui stva
ra toliko nespokoj stva, zato to nisi dovolj no ob
daren ? Ne ini to, tako ti bogova! Svih tih mana si
se ve odavno mogao osloboditi, a u kraj nj em slu
aj u - kad bi to i bilo tako - gledali bi te malo ispod
oka, kao oveka koj i sporo misli i teko shvata. On
da bi se u tome morao vebati, a ne bi smeo da
zanemari svoj u tromost ili da joj se, ak, raduje.
6. Poneko j e spreman da trai blagorodnost
im nekome uini uslugu. Drugi, opet, ne rauna na
to a ipak smatra da mu je njegov blinji dunik i da
j,na ta mu je on uinio. Trei svega toga uopte ne
kako nije svestan, nego je slian lozi koj a daje gro
c1e, i poto je j ednom donela plod ne trai nita vie;
on je kao konj koj i zavri trku, kao pas koji j pro
naao trag, kao pela koj a je donela meda. Covek
92
koj i j e izvrslo dobro delo ne misli mnogo na to,

nego j e spreman na novo dobro delo, kao to j e loza
spremna da opet u svoje vreme rodi groem. "Da
li treba da budemo kao ta bia koj a svoja dela ine
takorei nesvesno ? " - " Da. Ali mi to treba da radi
mo svesno! Jer drutveno bie, kako kae j edan filo
zof, ima tu sposobnost da svesno radi iz oseanj a
prema optoj stvari. " - "Jeste, Zevsa mi, ali ono
ima elj u i da njegov blinji to primeti. " - " Istina j e
t o to s i kazao. Samo, nisi shvatio ono to sam
rekao. Zato e pripadati onim ljudima koj e sam
malopre spomenuo. Jer i njih zavodi neka verovat
noa. Ako, meutim, eli da shvati na ta smeraju
pomenute rei, onda se ne plai da e te one spreiti
u tvoj oj lj ubavi prema oveanstvu. "
7. Molitva Atinjana glasi: " Polji kiu, polji
j e, dragi Zevse, na polja Atinjana i na nj ihove li
vade ! " Mi, ili uopte ne tre ba da se molimo, ili tre
ba da to inimo ovako jednostavno i prostosrdano.
8. Kao to kaemo: " Asklepije je naem poz
naniku naredio da j ai, da se kupa u hladnoj vodi ili
da ide bos " , tako isto moemo rei i: "Priroda je na
em prij atelj u dodelila bolest, osakaenj e, gubitak
ili neku slinu tetu. " Jer i ovde re " dodelila " ima
slino znaenj e. " On je ovome ili onome prepisao
ovo ili ono kao korisno po njegovo zdravlje. " A u
naem sluaju, ono to se svakome od nas deava,
odredila je priroda kao korisno za sudbinu sveta.
Tako kaemo i kad neko neto doivi, kao to i zi
dari govore da se kamenj e u zidu ili piramidi lepo
Samom sebi
93
slae ako ga na naroit nain stave j edno pored dru

goga . Postoj i uopte samo j edan sklad, i kao to
svemir usklauje sva tela da bi postigao savrenstvo
celine, tako se i svi pojedini uzroci povezuju u j edan
savreni sveuzrok kao u svoj u sudbinu. Ovako kako
ja to kazuj em misle i lj udi koji inae nemaj u veze sa
filozofskim razmiljanjem. Oni obino kau: " To
mu j e bilo sueno " . Drugim reima: tako predodre
eno i tako pisano. Primimo to onako kao to pri
mamo ono to nam propisuje Asklepije. Mnogo to
ta od toga je, razume se, neprij atno, a mi ga ipak
rado prihvatamo, j er se nadamo zdravlj u. Onako
kako misli o svome zdravlj u, treba, otprilike, da
shvati i ono u emu priroda vidi ispunj enj e i dovr
enje svoj ih cilj eva. Tako e sve to se deava, ma
kar kako ti to izgledalo teko, primiti radosnim sr
cem, j er e znati da ono vodi zdravlju kosmosa i
blagostanj u i uspenom delanj u Zevsovom. A ovaj
ne bi dodelj ivao takvu sudbinu poj edincu kad to ne
bi bilo korisno za celinu i kad i najobinija stvar ne
bi donosila neto to ne bi bilo korisno telu koj e
ona provej ava . Postoje dva razloga zbog kojih mo
ra voleti ono to se s tobom zbiva: prvi j e: j er ti se
ono to ti se deava, to ti je pisano, ili to se na bi
lo koji nain povezuje s tobom, dogaa zato to ti j e
tako sueno odozgo, o d beskraj nog niza uzroka;
drugi, j er onaj koj i upravlja celim svetom, u svemu
onome to se dogodi svakome pojedincu i nj emu
samome, vidi uzrok za dobro stanje i savrenstvo ce
log sveta, pa tako mi Zevsa, i uzrok svoga sopstvenog
94
dalj eg postoj anj a. Jer, ukoliko bi ti, time to bi mu

oduzeo nj egove delove ili uzroke, samo malo okr
nj io nj egovu zavisnost i sklad, itava bi se celina
osakatila. A ti to ini ako, koliko si ti u p itanj u,
rope na svoju sudbinu i pokuava da je na neki
naClil sprecIs .
9. Ne treba se plaiti niti gubiti nadu ili volj u
i naputati svoj u nameru ako te izda srea, pa ono
to radi ne ispadne onako kako to pravi principi
zahtevaj u. Ako pretrpi neuspeh, mora svoj posao
ponovo zapoeti, mora biti zadovoljan ako vei
deo tvojih radnji bude dostoj an oveka, i mora vo
leti ono emu si se ponovo vratio. Filozofij i se ne
sme vratiti kao kakvom strogom uitelju, nego ona
ko kao to neki bolesnici prilaze suneru i jajetu, a
drugi, opet, melemu ili dobroj oblozi. TakQ e po
kazati da se razumu ne pokorava silom, nego, bla
godarei njemu, smiruj e. Misli na to da filozofij a
zahteva samo ono to trai i tvoj a priroda, i zar e
ti onda poeleti neto drugo, neto to nije u skladu
sa njom? " Ima li neega to je prij atnij e od nj e ? " Zar naslada ne upropauje ljude ba zato to j e pri
j atna ? Razmisli j o, da li velikodunost, sloboda,
j ednostavnost, dobrota i pobonost nisu mnogo pri
j atnije ? I da li ita moe biti prij atnij e od uviavnos
ti, kad zna da je mo razuma i saznanj a u svima
stvarima nepogreiva i da postie uspeh?
1 0. Stvari izgledaj u zapetlj ane, rekli bismo,
tako da su mnogi i ne ba najgori filozofi mislili ka
ko se one uopte ne mogu saznati. Da ne govorimo
v .
v - v
Samom sebi
95
o tome kako i stoici smatraj u da ih je teko saznati.

I svako nae tvrenje podlono je grekama. Posto
j i li uopte ovek koj i ne grei ? A sad, usmeri svoj e
misli na vidlj ive stvari: kako su one prolazne i bez
vrednosti, kad mogu biti svojina ak i pohotljivca,
bludnice ili razboj nika. Zatim razmisli o karakteru
svoj ih blinj ih, od koj ih je i onaj naj ljubaznij i takav
da ga j edva moemo podneti, a da ne pominjem ka
ko i sami sebe j edva podnosimo. Ne mogu da vidim
ta bi u takvom mraku i prlj avtini i pri tako brzoj
promeni materije, vremena, pokreta i pokrenutih
stvari, zasluilo da se zbog svoj e vrednosti naroito
istakne ili da se oko nj ega uloi bilo kakav trud.
Naprotiv, treba ak da se teimo, da oekujemo pri
rodno raspadanje svoga tela i da se ne lj utimo to to
moramo ekati, nego da se zadovolj imo ovim rei
ma: prvo: " Nije mi se dogodilo nita to ne bi bilo u
skladu sa prirodom " i drugo: " Samo od mene zavisi
hou li preduzeti neto protiv svoga boanstva i de
mona; j er nema onoga koji bi me mogao naterati da
prema nj emu greim" .
1 1 . Zato mi j e sada potrebna dua ? Ovo pi
tanje moramo sebi postavlj ati uvek i moramo se
potruditi da ga obj asnimo. ta se u ovom trenutku
deava u meni u onom delu koj i zovemo vladaju
im? Kakva je moj a dua sada ? Valjda nije kao u de
teta ? Ili kao u nedorasla mladia ? Imam li duu
kakve slabe ene ? Ili, moda, duu tiranina ? Ili sto
ke, ili zveri ?
96
1 2. Koj e stvari gomila smatra za dobre, mo

e videti iz ovoga: Ako smo neke stvari, na primer:
razboritost, trezvenost, pravinost i muevnost za
ista smatrali za dobre i ako smo sebi ve ranij e stvo
rili predstavu o njima u duhu, onda ne bi vie treba
lo sluati rei ( Menandrove) l : " Od samih doba
ra . . . ", j er to uopte ne odgovara. Ali, ako neko mis
li na stvari koje gomila smatra za dobre, onda e
primiti rei komediografa i sluae ih spokojno.
Tako i narod shvata razliku. Jer inae te rei ne bi
izazivale nikakvo negodovanje i ne bi bile odbae
ne, nego bismo ih, naprotiv, ukoliko smeraj u na bo
gatstvo i druge ugodnosti koje vode u raskoan i
vot i daju ugled lj udima, primali slobodno kao do
bru i duhovitu izreku. Razmisli i zapitaj se da li i
one cenimo i kao dobre smatramo na kQj e bismo
mogli primeniti rei da njihov sopstvenik od samo
ga izobilj a ne moe nai mesto da isprazni creva.
1 3 . Nainjen sam od naela uzronog i ma
terij alnog. Nij edan od njih nee prei u nita, kao
to nij e ni proiziao iz nieg. Svaki e moj deo, dak
le, menj aj ui se, prei u j edan deo kosmosa, a ovaj
e se opet promeniti u j edan drugi deo kosmosa, i
l Menandrov citat glasi: ouk echeis h6poi cheseis hypo ton
agath6n, eu isthi. Marku Aureliju je neprijatno da navede itav stih,
nego ga u neto blaem obliku citira na kraju pasusa. - Menandar
(Menandros) je bio glavni predstavnik takozvane "nove atike kome
dije" (343-293). Veoma plodan pisac iji je uticaj na kasniju knjievnost
te vrste bio ogroman, naroito na rimske komediografe Plauta (Titus
Maccius ' Plaurus, 254- 1 8 4 ) i Tereniija ( Publius Terentius Afer,
1 90-1 5 9 ) .
Samom sebi
97
tako e to ii u beskonanost. U takvoj j ednoj pro

meni postao sam i ja, tako su postali moji roditelji i
tako j e to opet ilo do druge beskonanosti. Nita
nam ne smeta da to utvrdimo, iako je svet stvoren u
jasno odreenim periodima.
14. Razum i vetina razboritog milj enj a spo
sobnosti su koje se slau i same sa sobom i sa deli
ma koj a odgovaraj u njihovim biima. Te sposobno
sti proistiu iz sopstvenog izvora i tee odreenom
cilju. Stoga se postupci koj i pokazuju " pravilnost"
puta nazivaju " dobrim postupcima " .
1 5 . Ne moemo, meutim, kazati d a oveku
treba pripisati i one stvari koj e ga, ukoliko je zaista
ovek, ne pogaaj U. Takve stvari niti trai on, niti
mu obeava njegova priroda, niti one predstavljaju
savrenstvo ovekove prirode. Nema u njima, prema
tome, ni namere ovekove, a jo manje ima onoga
ime se ta namera postizava, tj . dobrote. Dalje, uko
liko bi neke od tih stvari ipak pripadale oveku, on ne
bi morao da ih prezire i da im se protivi, niti bi zaslu
ivao pohvalu onaj koji bi se pravio da moe bez nj ih,
kao to ne bi bio dobar onaj koji bi se odrekao j edne
i li druge stvari ako bi one zaista bile dobre. I onda je
ovek utoliko bolji ukoliko se tih i takvih stvari lake
odrie i ako ravnoduno podnosi nj ihov gubitak.
1 6 . Tvoj a e dua biti onakva kakve su i
predstave za kojima tei. Jep one dui takorei na
meu svoj u boj u. ini i ti to isto, tako to e stalno
ponavlj ati ovo: " Svuda gde se moe iveti, moe se
i moralno iveti. A na dvoru se moe iveti. Onda se
98
i na dvoru moe moralno iveti. " I dalje: " Svaka stvar

tei za onim za ta j e stvorena. U toj njenoj tenj i
nj ezin j e cilj . A onde gde j e cilj , tamo j e i korist i
spas svake stvari. Spas razumnoga bia j e u zaj edni
ci. A da smo mi odreeni za zajednicu, to sam ve
odavno dokazao. Ili, moda, nije bilo dovolj no j as
no da nia bia postoj e radi viih, a via bia j edno
radi drugog? Ona bia, meutim, koja imaju duu,
via su od onih koj a je nemaj u, a od viih bia sa
duom j o su via ona koj a imaju razum. "
1 7. Ludost j e juriti za nemoguim. A nemo
gue je da ra vi ljudi ne ine rave stvari.
18. oveku se nikad ne deavaj u stvari koj e
on po svoj oj prirodi ne b i mogao podneti . Ako se
nekom i desi tako neto, on ipak ostaj e spokoj an i
ne da se pobediti, bilo zato to ne zna da 'mu se to
desilo, ili to eli da pokae snagu svoga karaktera.
Zlo bi bilo kad bi neznanj e i suj eta bili jai nego
prava uviavnost.
1 9. Same stvari nikako ne utiu na duu, niti
joj se mogu pribliiti, a ne mogu je ni menj ati ni po
kretati. Ona se sama menj a i pokree, a bitnost
stvari koje nailaze spolj a procenjuje prema tome ka
ko urne da proceni svoj u sopstvenu vrednost.
20. ovek nam je najsrodnije bie samo uto- .
liko ukoliko moramo da mu inimo dobro i da ga
podnosimo. Ukoliko nam, meutim, smeta u naim
poslovima, postaj e nam u moralnom pogledu rav
noduan, ba kao sunce, vetar ili zver. Ove bi poj ave
Samom sebi
99
mogle na neki nain da spree moj u delatnost, ali

moja volj a i moje duevno raspoloenje ne znaj u za
prepreke j er ih mogu svojim mislima odstraniti, a
sposoban sam i da im dam drugi pravac. Sve ono
to j oj smeta, dua menja i okree nabolje, tako da
ba ono to je njen rad koilo, postaje za nj ega ko
risno i podstie ga, a ono to mu je zatvaralo put,
sada ga otvara.
2 1 . Treba ceniti samo ono to je u kosmosu
naj monij e. A to je bie koje se slui i upravlja svi
ma stvarima. I od sila koje su u tebi, ceni samo naj
jau. Ova je, u sutini, j ednaka onom biu. Jer to j e
i u tebi sila koj oj se sve ostale pokoravaj u i koja up
ravlj a tvoj im ivotom.
22. Ono to ne kodi dravi ile kodi ni gra
aninu. Kad god ti se uini da si oteen, seti se ovo
ga pravila: ako drava od toga nije pretrpela nikak
vu tetu, onda je nisam pretrpeo ni ja. A ako j e te
ta priinj ena dra vi, onda se ne smerno lj utiti na
onoga koj i je to uinio, nego treba da mu pokaemo
u emu je njegova greka.
23. Misli esto na to kako dogaaj i i stvari
brzo prolaze i neprimetno se gube. Stvari su nepre
stano u toku, kao reka, njihova dej stva se nepresta
no menj aju, njihovi uzroci menj aju se hilj adustruko,
i nita, moe se rei, nij e traj no. I beskraj nost pro
losti i bezgraninost budunosti u koj oj se sve gubi,
neprestano su oko nas, i to sasvim blizu. Pa zar nij e
lud onaj koji se u takvom svetu razmee, koji doz
voljava da ga ta nitavila vuku tamo-amo, ili j adiku-
1 00
je, kao da ima iega to bi moglo da mu zadaj e bol

za due vreme ili ak zauvek?
24. Misli na sveukupnost iji si ti samo j edan
neznatan deo, na venost, od koj e je tebi dato samo
kratko vreme i na sudbinu sveta: kako je neznatan
deo toga tvoj ivot!
25. Da li neko drugi grei prema meni ? To j e
nj egova stvar! O n ima svoj temperament i svoj na
in postupanja. Ja imam, meutim, ono to sveop
ta Priroda eli da imam i radim ono to moj a priro
da od mene zahteva da u ovom trenutku radim.
26. Neka vladaj ui i odluuj ui deo tvoj e du
e bude nezavisan od nenog ili snanog pokreta
tvoga tela i neka se ne mea sa njim, nego neka se
odvoji od njega i neka u svojim udovima spreava
nadraaj e koje izaziva ulni deo due. Ako oni,
blagodarei svoj oj meusobnoj povezanosti, ipak
prodru u duu - a to se kod j edinstvenog organizma
moe desiti onda ne sme pokuavati da se tom ul
nom oseanju, koj e odgovara prirodi, odupre, nego
svoj razum mora sauvati od pogrenog miljenja da
takve stvari predstavljaju neko dobro ili neko zlo.
27. Treba iveti sa bogovima. A ivi sa bo
govima ko im uvek pokazuj e da mu je dua zado
volj na onim to joj je sueno i ko radi ono to eli
demon koga je, kao deli samoga sebe, sam Zevs
odredio svakome poj edincu za uvara i upravitelj a.
Taj demon su duh i razum svakoga poj edinca.
2 8 . Ti se valj da, ne lj uti na oveka koj i zau
dara na znoj ? Ni na onog kome zaudara na usta ?
Samom sebi
101
ta se to tebe tie ? Takva su nj egova usta i takvo

pazuho, a sa takvih mesta mora i isparenje biti tak
vo. "Ali, ovek poseduj e razum" , rei e neko, "pa
moe, ako hoe, razmisliti zato ga se lj udi gade. "
Vrlo dobro ! Ali, i ti ima razum. Pokreni dakle nje
gov razum svoj im, obj asni mu njegove nedostatke i
poui ga. Jer, ako te bude sluao, izleie ga i nee
morati da se lj uti na nj ega . - (Nemoj biti) ni tra
giar, ni bludnica.
29. Jo na ovom svetu moe da ivi onako
kako bi posle smrti iveo na onom svetu. Kad bi ti
ljudi to onemoguili, onda bi zaista morao napusti
ti ivot, ali bi isto tako morao sauvati ubeenj e da
to nije nikakvo zlo. Kad se dimi, ja izlazim iz sobe.
Zato ti to smatra za neto bog zna kako vano?
Ali, dogod me neto slino ne istera, ostajem tu kao
s lobodan ovek, i niko mi ne moe braniti da radim
ono to hou. A ja hou ono to trai priroda
razumnoga bia koj a ima smisla za zaj ednicu.
30. Duh celine zahteva zaj ednicu stvari. Sto
ga je i stvorio nia radi viih bia, a via da bi radi
la u saglasnosti sa sobom. Vidi li kako je j edne po
dredio, a druge sredio i kako je svakome biu odre
dio ono to mu pripada, a naj plemenitij a povezao
da budu u slozi.
3 1 . Kako si se dosada odnosio prema bogo
vima, roditelj ima, brai, eni, deci, uitelj ima, vas
pitaima, prij atelj ima, roacima ili robovima? Mo
e li o svome ponaanju prema svima njima rei za
sebe ono to kae pesnik: "Nikome nije uinio zla,
1 02
nikoga nij e uvredio svojim reima ? " 2 Seti se i svega

onoga to si morao pretrpeti i tekoa koj e si ve
podneo. I toga da je tvoj ivot ve pri kraj u i da se
tvoj a sluba zavrava. Misli i na to koliko si lepoga
video, koliko si naslada i bola prezreo, koliko prili
ka da se p oj avi u sjaju propustio, i kolikim si be
zobzirnim ljudima pruio svoj u ljubav.
32. Mogu li surove i neodgoj ene due uzne
miriti oveka koj i ima umetniku duu i koj i j e
razuman? A koj a j e dua umetnika i razumna? Da
li ona koj a zna za prapoetak i krajnju svrhu stvari,
za opti razum koji proima itav svet i koj i veito i
u odreenim razmacima upravlj a vasionom?
33. Jo j edan trenutak, i ti e postati ili mu
mij a, a ostae jo samo tvoj e ime, ili moda ni to; a
ime j e samo prazan zvuk i odj ek. Nitavne su stvari
koj e smo u ivotu toliko visoko cenili, one su trule i
bez vrednosti, a lj udi su samo psi koj i se meusob
no ujedaj u i deca koja se svaaj u, smej u i plau.
Vernost, pristoj nost, pravda i istina pobegle su "sa
zemlj e irokih puteva na Olimp " . 3 Pa ta nas jo za
drava ovde, kad su vidlj ive stvari izloene nepre
stanoj promeni i nestalne, kad su nam ula nesigur
na i lako p odlona zabludi, kad ni sama duica nij e
nita drugo do isparavanj e krvi i kad j e uivanj e
ugleda meu ovakvim biima sasvim bez vrednosti ?
ta, dakle, treba raditi ? Samo spokojno ekati da
2
3
Horn. O dyss. I V 690.

Horn. Iliad. XVI 635; Odyss. III 453; X 149.
Samom sebi
103
ugasne, ili da se preseli. A ta treba initi dok ne

doe vreme za to ? ta drugo nego da bogove potu
je i slavi a ljudima da ini dobra dela, i da ih pod
nosi, ili izbegava ? I da se uvek sea kako ni tvoje
meso ni tvoj a dua niti su tvoji, niti u tvoj oj moi.
34. Ima uslova da uvek bude srean , ako
samo hoe da ide pravim putem, i ako moe da
misli i radi u skladu sa pravim naelima. Razum
noj dui i boijoj, i oveijoj i svakog razumnog bia
dve su sledee stvari zajednike: ona ne dozvoljava ni
kome da joj smeta, a dobro nalazi samo u pravinom
miljenju i radu i tenje svoje zadovoljava ba time.
3 5 . Zato da se uznemiravam ako to neva
ljalstvo nije moj e, niti je posledica moga nevalj alst
va i ako zaj ednica nije oteena? Gubi li zajednica
neto zbog toga?
36. Nemoj da se potpuno povede za uobrae
njem svojim, nego pomozi drugome koliko moe
prema tome koliko ko vredi. Ako pretrpi kakvu te
tu u stvarima koje su moralno indiferentne, nemoj to
smatrati za tetu. To bi bila rava navika. U tom slu
aju e i ti morati da uradi ono to je uradio starac
koji je, odlazei, traio od deteta igru, iako je znao da
je to samo igra. Jer poto nastupa na tribini ... Zar si
zaboravio, ovee, ta to znai ? Jest, ali to ljudi najra
dije primaju. Pa zar zbog toga i ti mora biti lud?
Ostavlj en negde samome sebi, j a sam nekada
bio srean. " Srean " znai: bio sam ovek koj i j e
sam sebi dosudio sreu. A dobra sudbina, t o s u do
bre naklonosti due, dobri nagoni i dobra dela.
Samom sebi
ESTA KNJIGA
1 . Supstanca itavog sveta podatna j e i lako
se moe oblikovati. Razum, koj im je ona proeta,
nema nikakvog razloga u sebi da ini zlo. U nj emu
nema zlobe, nij ednoj stvari ne nanosi on zlo i nijed
na stvar od nj ega ne trpi nikakvu tetu. Sve se vri i
sve se postie blagodarei njemu.
2. Ako savesno vri svoju dunost, mora ti
biti svejedno da li se pri tom mrzne ili ti je vruina;
da li si sanjiv ili si se dobro naspavao; kude li te lju
di ili hvale; da li e ti umreti ili e ti se desiti neto
drugo. Jer i smrt je samo j edna prirodna poj ava ko
ja takoe spada u ivot.
3 . Pogledaj u sutinu ! Ne sme ti promai
nij edna lina osobina, niti vrednost ma koje druge
stvari.
4. Sve e se vidlj ive stvari brzo promeniti i
postati ili dim, ili e se, ako nj ihova supstanca stvari
ostane ista, raspasti.
5. Razum koj i proima ceo svet, zna s ka
kvom namerom ta radi, i na kakvu materiju deluje.
_
1 05
6 . Naj bolj i j e nain osvete da ne uzvraa is

tom merom!
7. Nasladu i spokoj stvo trai samo u j ed
nome: da vri j edno ovekolj ubivo delo za drugim
i da pri tom uvek nosi boga u srcu.
8. Vodei deo due je onaj koj i sam sebe bu
di i pokree; ini od sebe to eli i postie da sve ono
to mu se desi izgleda onako kako to on eli.
9. Sve se usavrava kako to opta priroda
eli, a ne onako kako to hoe neka druga priroda
koja je oko stvari, ili je u njihovoj unutranj osti ili
izvan njih, odvoj ena.
1 0 . Svet j e ili meavina stvari, meusobno
preplitanj e i odbij anje atoma, ili je celina i red i de
lo promisli. Ako je ono prvo, zato j o uvek eleti
da boravim u takvoj sluaj noj meavini i neredu?
Kakvu j o elj u treba da imam, osim da " nekako
postanem zemlj a " ? Zato se j o uvek uzbuuj em ?
Makar ta uinio, neu izbei raspadanj e. A ako j e
svet ono drugo, onda mu s e sa strahopotovanj em
klanjam, vedar sam i imam puno poverenj e u onoga
koj i njime upravlj a.
1 1 . Ako te neke okolnosti prisile da izgubi
mir, onda se brzo povuci u sebe i nemoj odande iz
laziti vie no to je potrebno. Bolje e ovladati har
monij om ako j oj se neprestano vraa.
1 2 . Kad bi u isto vreme imao i maehu i maj
ku, ti bi onoj prvoj svakako ukazivao potovanj e,
ali bi se ipak stalno vraao majci. Tako je i sa tvojim
ivotom na dvoru i filozofij om. Vraaj se, dakle,
106
esto ovoj drugoj i u njoj nalazi spokojstvo; nj enom

pomoi e i ti lake podneti dvorski ivot i on tebe.
1 3 . Kao to za meso i druga j ela mislimo:
ovo j e mrtva riba, ovo mrtva ptica, ili mrtvo svinje;
za falernskol vino: to je samo groani sok; za sker
letno odelo: to je samo ovija vuna potopljena u krv
neke kolj ke; ili za polno optenj e : to je samo trlj a
nje j ednog uda o drugi i luenje nekakve sluzave
materij e praeno nekim grevima; kao to su to
predstave koje te stvari odreuj u i prodiru u nji
hovu sutinu i obj anj avaj u je, tako moramo postu
pati i u ivotu uopte i moramo stvari, makar se one
u j o lepoj svetlosti poj avlj ivale, svui, takorei, do
gole koe, oceniti nj ihovu vrednost i oduzeti im ug
led koj im se one ponose. Jer je ivot, izgleda, velika
varalica, i prevari te najee ba onda kad misli da
ima posla sa ozbilj nim stvarima. Misli ono to
Krates veli za Ksenokrata.2
14. Veina onoga emu se svetin a divi, spada
u najobinij e stvari koj e neka snaga ili priroda dri
zajedno: takve su stvari kamenje, smokvino drvo,
loze, masline; stvari koj ima se dive lj udi viega reda,
spadaj u u one koje povezuj e i dri u zaj ednici dua;
na primer: stada goveda ili ovaca . Ono, meutim,
to cene jo obrazovanij i ljudi, spada u stvari koj i
ma upravlj a razumna dua, koj a, razume se, nije
l Falernsko vino je bilo veoma cenjeno kod starih Rimljana.
Pesnik Horacije (Quintus Horatius Flaccus, 65. do 8 ) ga esto po
minje. Vino je raslo u podnoj u Masika u Kampaniji.
2 Ksenokrat, filozof-akademik, veoma cenjen i ugledan ovek
protiv koga je nastupao (iz nepoznatih razloga) kinik Kratet.
Samom sebi
107
opta, ali j e ipak prijemiva za umetnost i uopte

sposobna i uvebana; ukratko, dua kakvu ima naj
vei broj lj udi (ili koji, j ednostavno, vole da imaj u
mnotvo robova ) . A ko urne da ceni razumnu duu
upravlj enu prema celom svetu i ljudskoj zaj ednici,
ne misli na druge stvari, nego se, pre svega, trudi da
svoj u duu sauva u razumnom i ovekolj ubivom
raspoloenju i delatnosti, a da bi sve to postigao,
sarauje sa onim to je njoj srodno.3
3 Ovo mesto je prilino nejasno. Prevodilac Sovn j e ove tekoe
reio na zanimljiv nain (Dnevnik cesaria Marka Avrelija, Ljubljana
1 934, str. 130 cl. Dok ostali prevodioci otprilike ovako tumae tekst:
sve emu se gomila divi spada medu najobinije stvari; to su vrsti
predmeti, na primer kamenje, drvo, smokva i loza, ili su to bia koja
imaju duu, na primer ovce i goveda; ovima se divi svet koji raspolae
viim obrazovanjem; ljudi sa jo viim obrazovanjem zanimaju se za
bia koja imaju obrazovanu duu, dodue, ne kosrniku, nego duu
koja je prijemiva za umetnosti i slino; a tim ljudima je najvie stalo
do toga da raspolau to veim brojem robova. - Sovre smatra da
stvar treba tumaiti sasvim drukije: stoici razlikuju u prirodi etiri
vrste bia; najnia i najobinija (ta genik6tata) ; anorganski svet i biljni
svet, provejava pneuma kao hexis (spajanje ) i physis (priroda ); treu
grupu predstavljaju ivotinje koje provejava ( " dri zajedno " ) neka
finija materija ( hypo metroteron synech6mena), a to j e ivotinjska
dua (psyche) ; j o finija materija (pneuma) provejava etvrtu grupu
bia, a to su ljudi (to j e razumna dua - psyche logike) i ona j e sposob
na da se obrauje. A takvu duu ima veina ljudi! Sovre mesto an
drap6don ( robovi) predlae anthr6pon (ljudi). Ako zadrimo tekst sa
Jndrap6don, onda je jasno da treba pomisliti to da su stari raspolagali
velikim brojem robova koji, dodue, nisu imali tu najviu duu, ali su
raspolagali duom "prijemivom za razne vetine" - robovi s u bili
esto veoma obrazovani. Malo j e samo ljudi koji imaju takvu duu i
oni spadaju medu "to plethos anthr6pon" . - A nije iskljueno da j e
reenica e kata psiIon t o plethos andrap6don kektesthai samo inter
polirana i da je treba jednostavno izostaviti! Ja sam je u prevodu
zadrao (i stavio u zagrade). Sovretov prevod glasi (op. cit. 4 8 ) :
108
1 5 . Uvek j edne stvari ure da postanu - a

druge da ih nestane, i od onoga to nastaje, uvek j e
j edan deo ve nestao. Kao to nepresuni tok vre
mena stalno obnavlj a bezgraninu venost, tako i
tokovi i promene neprestano obnavlj aju kosmos.
Moemo li, onda, da kaemo neto o stvarima koj e
u tome toku proj ure pored nas, i ta u nj ima treba
da cenimo, kad za to nemamo nikakvog j akog
uporita ? To je kao kad bi neko hteo da pomiluj e
vrapca koj i j e prolete o pored nj ega i ve izmakao
njegovom pogledu. Takav je i ivot pojedinaca: ne
kakvo isparavanj e krvi i disanje vazduha. Jep kad
j ednom udahne i izdahne vazduh, to svakoga tre
nutka ponavljamo, ili tu sposobnost disanja koju smo
j ue ili prekjue roenjem stekli opet vratiti onamo
odakle smo je i prvi put dobili - isto je . .
1 6 . Nikakvu vrednost ne predstavlja miris
biljaka, ni disanje ivotinj a i zveri, ni primanj e uti
saka pomou ulnih saznanj a, ni odavanj e strasti
ma, ni okupljanje gomile, ni ishrana. Jer je sve to isVeino rei, ki nas zajemljejo v naravi, jc moi razporediti v tiri
skupine: prvi v anorganska bit ja, ki jih dri vkup zveznost (hexis), na
primer kamenine; drugi rastIinstvo, ki ga prepaja narava (physis), na
primer les, smokve, trta, masline; tretji ivalski svet, ki ga vee ple
menitej a snov, to j e dua, na primer goved in drobnico; etrti bitj a,
ki jih oivlja e plemeniteja tvar, to je razumna dua, ne sicer vesolj
na, vendar taka, ki je sposobna za umetelnosti ali kako drugae obra
zljiva, ob kratkem, ki jo ima veina ljudi. Komur pa je mar umne
vesoljne in obanske Due, se ne briga za nobeno drugo re, predvsem
pa skua ohraniti svojo duo v razumni in obestvu koristO! dejalnos
ti in pomaga tudi svojemu blinjemu do tega.
Samom sebi
109
to onako bez vrednosti kao i luenje ostataka nae

hrane. Pa ta, onda, uopte predstavlja neku vred
nost? Plj esak svetine ? Nikako ? Ni to da te ljudski
j ezici hvale ? Jep svetina pokazuj e svoj u naklonost
pljeskanjem sa j ezikom. Toga radi si ostavio ono
malo slave. Pa ta onda uopte preostaj e kao vred
no ? Svrha koj oj tee sve vetine i umetnosti, mislim,
u ovome je: raditi ili ne raditi upravljajui se prema
svojoj prirodi. Jer svaka vetina tei, da njen proizvod
odgovara poslu kome je i namenjen. Vinogradar koj i
neguje lozu, i jaha, i odgajiva pasa imaju uvek pred
oima taj cilj . Za tim tee i odgoj omladine i metodi
pouavanj a. U tome je dakle vrednost stvari. Ako
si se i ti osvedoio u tu istinu, nee traiti da
stekne nikakvu drugu stvar. Zar onda nee presta
ti i da ceni mnoge stvari? Niti e biti slobodan, ni
ti zadovoljan sa samim sobom, niti bez strasti.
Neizbeno e osetiti zavist i bie neraspoloen
prema onima koji imaj u ono to ti ceni. Onaj kome
j edna od tih stvari nedostaje, mora biti stalno ne
spokoj an i mora se, uz to, svaati sa bogovima. A
ako potuj e svoj u duu, onda e biti zadovolj an
samim sobom, sa svojim blinjima ivee u slozi a
sa bogovima u saglasnosti, to znai da e ceniti
ono to oni dodelj uju i odreuj u.
1 7. Elementi se kreu nagore, nadole i po
krugu. Pokreti vrline, meutim, vre se u sasvim
drugim pravcima; ona j e neto boanstvenije i pro
bija se prema cilju tekim i nejasnim putem.
110
1 8 . Kako su ljudi glupi! Nee da hvale one

koji ive sa njima, u njihovo vreme i u nj ihovoj za
j ednici, a veoma im je stalo do toga da ih hvale nj i
hovi potomci, koj e niti su kad videli, niti e ih ikada
videti. To je isto kao kad bi hteo da se ali to ti
tvoj i preci nisu pevali slavopoj ke.
1 9 . Ako ti je neka stvar teka, ne sme odmah
misliti da je ona oveku nedostina. Mora verovati
da je, ako j e oveku uopte mogue, i ti moe
postii.
20. U gimnastikim salama nas, neki put,
neko ogrebe noktima, zaboravi se i udari nas u glavu.
Ali mu mi to ne zameramo i to nam mnogo ne bode
oi. Mi u tome oveku ni kasnije ne gledamo svoga
neprij atelja. uvamo ga se, razume se, ali ne kao od
nekog linog neprijatelj a i sa sumnj om, nego mu se
samo sklanj amo s puta, a pri tom mislimo dobro.
Tako bi trebalo da bude i u drugim ivotnim pri
likama. Na igralitu ivota moramo drugovima
mnogo tota pogledati kroz prste. Moemo se, kao
to smo rekli, ukloniti ne sumnj iei nikoga i bez
mrnje prema oveku.
2 1 . Ako neko moe da mi dokae i da me
ubedi kako moj e milj enj e ili rad nisu pravilni, ja u
radosno promeniti svoje gledite. Jer ja traim istinu
koja jo nikada nikome nije naudila. Oteen j e
samo onaj koj i istraj e u svojoj greci i neznanj u.
22. Ja, meutim, vrim svoj u dunost: nita
me se drugo ne tie. Jer drugo su stvari bez due, ili
nerazumne, ili su zalutale i ne znaj u put.
Samom sebi
111
23. Prema nerazumnim biima i prema stvari

ma i predmetima uopte ponaaj se kao ovek koj i
j e razuman, to one nisu, pa budi prema njima ve
l ikoduan i plemenit. A prema razumnim lj udima
ponaaj se kao brat. I stalno pozivaj bogove u po
mo i ne mui se pitanj em: " Dokle u j o tako da
radim ? " Jer su za to dovolj na i tri ovako upotre
bljena asa.
24. Smrt je izj ednaila Aleksandra Make
donskog i nj egovog seiza; j er su oboj ica primlj eni
natrag u istu izvornu materiju kosmosa, ili su se na
i sti nain raspali u atome.
25. Razmilj aj ponekad koliko se telesnih i
duevnih poj ava u istom kratkom trenutku desi u
svakome od nas. Onda se nee uditi to se j o
mnogo vie stvari, to se uopte sva zbivanj a vre
uj ednoj optoj celini koj u nazivamo kosmosom.
2 6 . Ako te neko pita kako se pie ime An
toninovo, zar nee ljutito izgovoriti svako pojedino
slovo ? A ako se zbog toga nalj ute na tebe, hoe li
se i ti lj utiti na njih? Zar nee sasvim spokojno
izreati j edno za drugim sva slova ? Tako i ovde
mora znati da je svaka dunost zbir izvesnih broje
va. O nj ima mora voditi rauna i mora istraj no
nastaviti i zavriti predstojei put, ne lj utei se i ne
srdei na zlovoljne nezadovolj nike.
27. Kako je strano odvraati ljude da ne
tee stvarima koj e im se ine prirodne i korisne ! A ti
ipak na neki nain ne dozvolj ava da tako rade kad
se lj uti na nj ih zato to gree. "Al i, to za im oni
1 12
tee, u stvari i ne postoj i ! " - rei e ti. Pa onda ih

poui i obj asni im nj ihovu zabludu, a nemoj se pri
tom uzbuivati.
2 8 . Smrt, to je kraj protivnostima u naim
ulnim saznavanj ima, osloboenj e od tiranij e naih
nagona, poinak naeg napornog milj enj a i posle
robovanj a mesu.
29. Sramota je da u j ednom telu dua oslabi
pre nego to je oslabilo telo.
30. Pazi da se ne iskvari i da ne primi "car
ske" obiaje i da se ne zarazi njima. Jer, i to biva. Ne
ka bude obrnuto: ostani prostosrdaan, dobar o
vek, bez zadnj ih misli, ozbilj an i dostojanstven, j ed
nostavan i prirodan, prijatelj pravinosti, bogoboj a
lj iv, pun ljubavi prema roacima i stalan u vrenju
svojih dunosti. Bori se da ostane onakav kakvim j e
htela d a t e filozofija stvori. Boj se bogova i spasavaj
lj ude ! ivot je kratak, a tvoj boravak na zemlj i dao
je j edan j edini plod: plemenito milj enje i ovekolju
biva dela. Budi u svemu uenik i sledbenik Antoni
nov! Pokai se tako istraj an kao on u vrenju dobro
smiljenih odluka, ostani uvek nepokolebljiv i poboan,
imaj njegovo jasno i vedro lice, i njegovu blagost, ne
tei za praznom slavom i neka se tvoje slavolj ubIj e
sastoj i u tome da, kao to j e on to inio, i ti o stvari
ma sazna istinu. Misli na to da on nije propustio
nij ednu stvar dok je nij e u potpunosti ispitao i jasno
shvatio; i da j e ljude koji su ga nepravedno kudili
podnosio, ne vraajui im istom merom. Da se ni
j ednog posla nije laao brzopleto i da nije voleo
Samom sebi
113
klevete. Karaktere i radnje ispitivao j e temeljno a ni

je bio sklon ni grdnji, ni strahu, ni sumnj i, i bio j e
bez ikakvog sofizma. Seti s e kako j e b i o skroman u
svemu to se odnosilo na stan, postelju, odelo,
hranu, poslugu. Kako je voleo rad i kako je bio str
plj iv. Kako je zbog takvog ivota bio u stanju da se do
veeri zadri na istom mestu, i kako ni svoja creva ni
je praznio u vreme koje za to nije bilo odreeno. Kako
je u prijateljstvu bio veran i stalan, kako je lako pod
nosio ljude koji su slobodno ustaj ali protiv njegovih
s hvatanja i kako se radovao kad bi ga neko pouio i
pokazao mu neto bolj e. I kako je bio bogobojalj iv,
Jli ne i praznoveran. Razmiljaj o svemu tome, kako
bi i ti imao istu savest kad ti kucne poslednji as.
3 1 . Istrezni se i doi sebi, pa ako si se otresao
sna i shvatio da si se muio samo u snu, probudi se
opet i pogledaj na zemaljske stvari onako kako si
gl edao na one u snu.
32. Ja sam sloen od siunog tela i due.
. relecu su sve stvari iste, j er ono ne moe da ih raz
l i kuj e. A dui j e, opet, ravnoduno sve ono to ne
spada u nj en delokrug. Ono, meutim, to spada u
I l jezin delokrug, sve j e u nj enoj moi. Od tih stvari
obavlj a ona samo one koj e zahteva sadanjica. Jer
su njoj budue i prole radnje potpuno ravnodune.
3 3 . Dogod noga vri svoj posao a ruka svoj ,
i jedno i drugo su u skladu sa prirodom. Tako i
ovek, sve donde dok vri dunosti oveka, ne radi
II ita to bi bilo protiv prirode. A ako ne radi protiv
prirode, onda to nije nikakvo zlo za njega.
1 14
34. Kako su niske bile naslade u kojima su

uivali razboj nici, pohotlj ivci, oceubice i tirani!
35. Zar ne vidi kako se proseni radnici sa
mo do izvesne mere prilagoavaj u elj ama nestru
nih ljudi, ali se ipak dre zakona svoje umetnosti i
ne naputaju ih ni pod kakvim uslovima? Zar nije
strano kad zidar ili lekar vie potuj u zakone svoj e
umetnosti, nego ovek osnovni zakon svoj e prirode
koj i je i nje ri1U i bogovima zajedniki?
36. Azij a i Evropa su dva siuna mesta u va
sioni. Svekoliko more je samo j edna kap u vasioni.
Atos,4 samo grudva zemlje u vasioni. Sva sadanjost,
samo taka u vasioni. Sve maleno i promenij ivo, br
zo se gubi i nestaje. Sve dolazi iz vasione, dolazi
neposredno od onoga koj i upravlj a vasionom ili se
deava posredno, pod nj egovim uticaj em. I lavlja
eljust, i otrov, i sve tetno, kao to su trnje i blato, sve
je to samo uzgredna pojava onih velianstvenih i uzvi
enih poj ava. Nemoj, dakle, smatrati da su te stvari
strane biu koj e potuj e, nego misli o njemu kao o
praizvoru svega to se na svetu dogaa.
3 7. Onaj koj i je video ono to sad postoj i,
video j e sve: i ono to se vekovima dosad deavalo,
i ono to e se kroz vekove desiti. Jer je sve to iste
prirode i istog oblika.
38. Mora misliti i na isprepletenost svih stvari
u kosmosu i na njihov meusobni odnos. Jer su, u
izvesnom pogledu, sve stvari meusobno povezane i
4 Atos
je dananja Sveta Gora na Halkidiki.
Samom sebi
1 15
tako su sve u meusobnom srodstvu. To j e zato to

one proizlaze jedna iz druge, da bi kretanj e bilo
sreeno i skladno i da bi sve ono to postoji bilo j edin
stveno.
3 9 . Prilagoa aj se stvarima za koje te j e
vezala sudbina ! Voli lj ude sa kojima t e j e ona sas
tavila, i voli ih od srca !
40. Instrumenat, orue i svaka sprava dobri
su kad rade ono za to su nainj eni. Ali njihov tvo
rac ne prisustvuje njihovoj upotrebi . Kod stvari ko
je su u prirodi, meutim, sila koj a ih je stvorila j este
i ostaje uvek u njima i deluje u njima. Stoga njih mora
vie potovati i mora biti ubeen da e se i u tebi dea
vati sve po tvojoj volji ako se i sam pridrava volje te
sile i ivi po njoj do kraja svoga veka. Jer se tako i u
kosmosu sve vri po nj enoj volji .
4 1 . Ako se stvari koj e s u van tvoje moi i ko
je ti smatra za dobre i rave po tebe, poj ave j ed
nom kao zlo, ili ih izgubi kao dobro, ti e se, be
zuslovno, svaati sa bogovima; morae, bezuslovno,
mrzeti i ljude koji su tome krivi, ili na koj e sumnj a
da su mogli prouzrokovati ovakav gubitak ili
ovakvu nesreu. Ali i mi inimo razne nepravde kad
ovakvim stvarima pridaj emo vanost. A kad bismo
za dobro ili zlo smatrali samo ono to je u naoj mo
i, onda ne bismo vie imali razloga ni da se svaamo
sa bogovima, niti da mrzimo nekog oveka.
42. Svi mi radimo za j edan cilj, neki sa pu
nim razumevanjem i svesno, a neki i ne slutei to. U
tome smislu, ini mi se, govori i Heraklit o uspa-
1 16
vanim lj udima, kad kae da su i oni saradnici i po

monici u radu za vasionu. Svaki, razume se, radi za
zaj ednicu, neko na ovaj , a neko na onaj nain, i pre
komerno, pa i ljudi koj i gunaj u protiv toga toka,
bune se protiv nj ega i hoe da onemogue poj ave
koj e se deavaj u. Jer su kosmosu i takvi ljudi po
trebni. Razmisli na koj u e stranu ti stati. Jer onaj
koj i upravlja vasionom, upotrebie te na svaki nain
dobro i odredie ti neko mesto meu svoj im sarad
nicima i pomonicima. Ali se ti sam uvaj da ne po
stane onakav lan zajednice kakav je onaj sme ni i
bezvredni stih u drami koju spominj e Hrizip. 5
43. Trai li sunce da obavlj a posao kie? Ili
Asklepij e da vri zadatke Demetre, nosilje plodova ?
A ta ini svaka zvezda ? Zar one nisu sasvim ra
zliite meu sobom a zar ipak u svome radu ne tee
sve za istim cilj em ?
44. Ako su bogovi odluili neto o meni i
moj oj sudbini, uinili su to sigurno dobro. Jer nij e
lako zamisliti boga bez promisli. A zato bi oni
donosili odluku da mi uine neko zlo ? Kakve bi ko
risti od toga imali oni ili kosmos o kojem se bogovi
prvenstveno staraj u ? A ako nisu reili nita to bi se
ticalo mene lino, onda su svoj e odluke donosili u
vezi sa vasi onom, pa ono to mi se kao uzgredna
posledica ovih zaklj uaka dogodi moram primiti ra5 Hl'izip (Chrysippos) kod Plutarha, adv. stoicos 13: Kao to
kod drame u pojedinim stihovima nalazimo fragmente koji ne vrede
mnogo, ali koji ipak doprinose ljupkosti i lepoti celine, tako i zlo, pre
svega greh, mora sluiti bojoj nameri kao deo koji zavisi od opteg reda.
Samom sebi
117
do, moram pozdraviti i voleti. A ako, o bezbone

misli, oni uopte ni o emu ne reavaju, onda vie ne
treba da prinosimo rtve, ni da se molimo ili zakli
nj emo, niti da inimo druge stvari koj e vrimo mis
lei na bogove i veruj ui da oni postoj e i ive meu
nama. Ako se, dakle, oni zaista ne brinu ni za to
to se odnosi na nas, onda sam bar ja sam u mogu
nosti da se brinem o sebi, i imam sposobnost da
stvarno mislim o onome to je za mene korisno. A
za svakoga j e korisno ono to odgovara nj egovom
stanju i nj egovoj prirodi. Moj a priroda, meutim,
poseduj e sposobnost razumnoga razmilj anja i ose
anj a da pripadam svome blinj emu: to znai da j e
moj e mesto i moja domovina, ukoliko sam Anto
nin, Rim, a ukoliko ovek, kosmos. Ono, dakle, to
je nj ima dobro, j edino je i za mene korisno.
45. Sve ono to se deava svakom poj edinom
od nas, koristi kosmosu. Ve to bi nam moralo biti
dovoljno. Ali, ako ozbiljno razmisli, priznae da j e
isto tako u potpunosti istina i ovo: sve ono to j e
dobro za bilo kog oveka, dobro j e i za ostale ljude.
Poj am " korisno" trebalo bi ovde shvatiti u optij em
smislu kad su u pitanj u stvari moralno indiferentne.
46. Kao to ti se ne sviaj u predstave u am
fiteatru i na drugim slinim mestima, zato to se ta
mo uvek vide iste stvari i zato to ista izvoenja ine
da nam gledanj e postaj e dosadno, takav je i utisak
koji celokupni lj udski ivot ostavlja na nas. Jer sve
to se dogaa neko je kretanje nagore i nadole, sve j e
jedno i isto i sve izvire i z istog uzronika. A dokle?
1 18
47. Uvek misli na razliite ljude svih mogu

ih poziva i raznih naroda koji s ve po rli Kreni
duhom dole do Filistiona, Feba l OngamJ a. Onda

prei na druge. I mi moramo ii o n mo ku? a su ve
. dostoJ anstvem
otili toliki slavni govornici, tohb
filozofi kao to su Heraklit, Pitagora7 i Sokrat, toli
ki hero j i davnih vremena i tolike voj skovoe i . tirani
poznij ih vremena. A osim r:-j i : E u o ks, Hlpar :
v . . obdarem l
Arhimed8 i drugi radni, umm, lzdrzlJ1vl,
gordi duhovi; pa onda ismevai ljudskog ivota . ko
j i traj e koliko i j edan dan, na proe, kao Memp9 l
6 Smatra se da su ova imena namerno odabrana i ona predstavlj aju obine, proste, neobrazovane ljude.
7 Pitagora (Pythag6ras), grki filozof I mate l11 atlcar sa ostrva
,
Samos, 580-500, osnovao je u Krotonu u JuznoJ
ItaliJI seku pItagore
vaca. U odnosu izmedu brojeva (muzika) n a lazIO Je tumacenje za v
sionu (sferna muzika). Svaki broj od 1 do 10 p redstavl j a J : dnu naroCJ
tu osobinu vasione, a brojevi 1 , 2, 3 1 4 sadrzam su u broJ 1 1 0: UgI; d
koji je Pitagora uivao kod svojih uenika bio je neogramcen: stavIse,
,
oni bi dokazivali reima: " auros epha"
on Je tako rekao, I to bl vailo kao apsolutan dokaz.
8 Eudoks (Eudoxos) je bio slavl1l grcb astronom, matematIcar
i geograf, uenik Platonov u filozofiji. Hiparh ( l! lpparchos) Je bIO
osniva naune astronomije. - Arhimed ( Archimedes), vellb r:1ate
matiar i fiziar' iz Sirakuze (287-212). Pronalaza borbenih masma I
soiva. Pria se da j e pomou toga soiva zapalio kartagins e brodo
ve. U mehanici je pronaao zakon o teitu, zakon o koturacama, za
vrtnju i kosu ravan te polugu ( " Odredi mi mesto gde rr:,0gu da stan m
i pomeriu zemlju " ) . Arhimedov zakon. I oko oe lIc ostl su vec u
starom veku stvorene mnogobrojne legende ( " Heureka ) .
9 Menip (Menippos), cinik i satirik, rodom i z Gadare, ?ko 28 .
pre n. e. Tvorac uvenih " Saturae Menippeae'\ jedne n a roclte knJI
,
evne vrste koju je on stvono: "stihOVI u traveStlJI, pOl11 esam
sa pro:
zorn" . Originalno Menipovo delo (koje je Mar o AurelIJe svkako J Os
imao prilike da ita ) izgubljeno je, mada se VeClITI delom moze rekon
struisati iz imitacija Lukij ana i Varona.
.
. v
. V
Samom sebi
1 19
drugi ljudi te vrste. Seti se da svi oni ve odavno lee

u grobu. Je li to za njih zlo? Je li to zlo za one ljude
koji vie nisu poznati ni po imenu? Samo j edna stvar
ima istinsku vrednost: iveti do kraja u istini i pravi
nosti i biti blag prema laljivcima i svima nepra
vednicima.
4 8 . Kad hoe da obraduj e samoga sebe,
pomisli na prednosti svojih blinjih; na preduzimlji
vost j ednoga, skromnost drugoga, dareljivost tre
ega i na slino to kod nekog etvrtog. J er nita ne
priinjava takvu radost kao slike vrlina koje se javlj a
ju u karakterima naih blinjih i koj e, ukoliko je to
mogue, nailaze sve odjednom. Zato ih stalno mo
ramo imati u mislima.
49. Ti se, sigurno, ne lj uti zato to si teak
toliko i toliko funti, a ne, moda, trista? O nda se ne
sme ljutiti ni zato to ima da ivi samo toliko i to
liko godina, a ne vie. Jer, kao to si zadovolj an te
inom koj a je data tvome telu, tako treba da bude
zadovolj an i vremenom koj e ti je odreeno.
5 0 . Pokuavaj da ljude ubedi, ali, ako to
trai pravinost, radi i protiv njihove volj e . Ako ti
se, meutim, neko silom odupre, ti se pokori i ne
moj se zbog toga lj utiti, a tu prepreku i skoristi da
razvij e neku drugu vrlinu. I misli na to d a si teio
samo uslovno, a ne za nemoguim stvarima. Pa za
im onda da teim ? Za neim to je tome slino. U
tome e imati uspeha, j er kad se ovek neemu pre
da, on to i postigne.
120
5 1 . Slavoljubiv ovek trai svoj u sreu u de

latnosti drugih lj udi, a onaj koj i voli tele sne naslade,
trai je u svome uivanju. Razuman ovek, meutim,
nalazi svoju sreu u svome sopstvenom delanju.
52. O tome uopte ne treba da razmilj amo,
niti da muimo svoju duu. Jer stvari same nemaj u
mo da iznude na sud.
5 3 . Navikavaj se na to da dobro razmisli o
onome to drugi govore i, ako moe, unesi se u
duu oveka koj i govori.
54. Ono to ne koristi roju, ne koristi ni peli.
5 5 . Da li mornari koj i grde krmanoa, ili
bolesnici koji se obaraj u na lekara, misle pri tom na
neto drugo osim na to kako bi on sam mogao spa
sti posadu, ili zdravlje bolesnika ?
5 6 . Koliko ih j e ve pomrlo sa kojima sam
zaj edno doao na svet!
5 7. Bolesnima od utice i med se ini gorak;
lj udi se boje vode ako ih je ugrizlo besno pseto, a
lopta deci izgleda velianstvena. Pa zato se onda
uzne mira va ? Ili, moda, misli da pogrena mi
lj enja imaj u manj u vrednost od ui kod utiavih i
otrova kod besnih ?
5 8 . Niko te ne moe spreiti da ivi po za
konima svoj e prirode; a nee ti se ni desiti nita to
je protiv zakona sveopte prirode.
5 9 . Ko su ti ljudi kojima drugi ele da se do
padnu, zato to ele i kakvim delima misle to da po
stignu ? Kako e vreme brzo zastrti sve i koliko j e
stvari ve zastrlo!
SEDMA KNJIGA
1 . ta j e nevalj alstvo ? Ono to si ve esto
video. Zato, makar ta se desilo, ti misli: " Tako ne
to sam ve video, i to esto. " Uopte, i gore i dole
nai e to isto, time su ispunjene i knjige staroga,
srednjeg i novog vremena, a gradovi i kue j o i
danas su toga puni. Nema nieg novog. Sve j e do
bro poznato i sve je kratkog veka.
2. Moe li da uniti svoja naela, a da pret
hodno ne ugasi predstave koje im odgovaraj u ? I
samo od tebe zavisi da li e ih opet sa lakoom za
paliti. U stanju sam da razmiljam o nekoj stvari kako
valja. Kad sam to u stanju, zato da budem ne
spokoj an? Ono to je van dometa mojih misli, to se
njih uopte i ne tie. Naui se da shvati to, pa e
biti na pravom putu. Moi e da otpone novi
ivot . Posmatraj stvari onako kako si ih ranij e gle
dao, j er u tome je tajna ponovnog oivljavanja.
3. Kako su nitavni rasko i sj aj , drame na
pozornici, stada goveda i ovaca, borbene utakmice,
koska koju baci psu, mrva koja padne u ribnjak,
122
muke i muenje mrava, proletanje uplaenih muva,

lutke koj e pokree koncem. 1 Ali pred takvim pri
zorima mora ljubazno i mirno sedeti na svome
mestu i shvatiti da svako vredi onoliko koliko i ono
za im tei.
4. Prilikom govora, treba paziti na izraze;
kod onoga to se zbiva, na motive; kod tenj e, treba
odmah povesti rauna o tome emu se tei, a u go
voru o tome kakav je smisao reenog.
5. Je li moj razum dovoljan da shvati to, ili
nij e ? Ako j este, onda ga za izvrenj e svoga zadatka
upotreblj avam kao orue koj e mi je dala sveop ta
priroda. Ako nij e, onda, ukoliko to i inae nije is
klj uivo moj a dunost, odustajem od dela i prepu
tam ga onome koj i moe bolje da ga izvri. Ili ga
o bavlj am onako kako mogu i uzimam pomonika
koj i ono to je potrebno i korisno optoj stvari mo
e da uradi sluei se moj im razumom. Jer, u svemu
to radim sam ili pomou drugog, moram da teim
za onim to je korisno i to odgovara optoj stvari.
6. Koliki su od onih koj ima su se pevale
slavopoj ke ve zaboravlj eni, i kako je ve mnogo
nestalo onih koj i su im te slavopoj ke pevali !
7. Ne stidi se da primi pomo. Ti mora da
izvri svoj u dunost kao vojnik koji napada na bel Misli se na male statue bogova od gline ili od voska koje s u
davali deci na poklon prilikom praznika (sigillaria " lutke). Te statu
ice su kupoval i na specij alnom trgu koji je bio otvoren pre praznika
Saturnalia, i gospodari su robovima davali neto malo novaca (si
gillaricium) da bi mogli to da kupe.
Samom sebi
1 23
deme. Pa ta ako, hrom, ne moe sam da se popne

na bedem, a moe pomou drugog?
8 . Budunost neka te ne uznemirava. Ako ti
je sueno da je doivi, doivee je i sa razumom
koji sada ima i kojim se u sadanj osti slui.
9. Sve su stvari meusobno povezane svetom
vezom i n isu j edna drugoj strane. Sve one zaj edno
sainj avaj u j ednu celinu i sve zaj edno doprinose
j ednom i istom redu u svetu. Jer se od ovih stvari
stvara samo j edan svet; j edna boanska mo proi
ma sve; i samo j edna pramaterij a postoji, j edan j edi
ni zakon i razum koj i je zajedniki svima umnim
stvarima, i j edna j edina istina, naravno, ako j e i
savrenstvo bia j edno, koj e su istoga porekla i ko
je imaj u udela u j ednom razumu.
1 0. Sve to je materij alno, brzo se gubi u su
tini vasione, i svaka se uzrona sila brzo vraa u
opti razum, a seanj e na bilo koj u stvar brzo ie
zava u venosti.
1 1 . Za razumno bie prirodna j e radnj a isto
to i razumna .
12. Ili si uspravljen sam, ili t e podupiru drugi.
1 3 . Razumna bia su, makar kako nji hove
prirode bile razliite, isto to i telesni udovi u j edin
stvenim organizmima, j er su ona stvorena za zajed
niki rad. To e, meutim, bolje shvatiti ako to
ee kae samome sebi: "Ja sam j edan ud u sklopu
razumnih bia." Ali, ako zbog slova r smatra sebe za
samo jedan deo, onda ti lj ude jo ne voli istinskom
ljubavlju, i jo ti vrenje dobrih dela ne priinj ava
1 24
radost samo radi samoga sebe. Ako sve to ini sa

mo po dunosti, onda jo uvek ne radi iz ubeenj a
da time ini dobro samome sebi.
1 4 . Poneke stvari, izloene spolj nim udarci
ma, pretrpe poneto. Oni koji su time pogoeni mo
gu biti nezadovoljni, ako hoe, ali ja od toga ne tr
pim nita sve dok sam ne pomislim da je to nesrea.
A samo od mene zavisi hou li tako misliti.
1 5 . Neka drugi govore i rade ta hoe, j a
moram biti dobar. Onako kao kad b i zlato, sma
ragd ili skerlet stalno ponavlj ali: " Ma ta ko rekao
ili uinio, ja moram ostati smaragd i uvati svoj u
boj u! "
1 6 . Razum sam sebe ne uznemirava i ne uz
buuje se strau. Ako neto drugo ima tu mo da
mu zada strah ili bol, neka to slobodno uini. On se
sam, meutim, zbog j ednog pogleda, nee usuditi
na takav pogrean put. Neka se telo samo brine da
mu niko ne zada bol i neka kae ta mu nedostaje.
A dua koj a moe da se plai, da se raalosti, i da
ima svoje miljenje o takvim stvarima, nee trpeti, j er
ona za to nij e sposobna. to se razuma tie, on nema
potreba, osim ako ih sam sebi ne stvori; i, isto tako,
niko ga ne moe uznemiriti ili u neemu spreiti ako
on sam ne stvori sebi uznemirenj a i prepreke.
1 7. Blaenstvo se sastoji u tome da li ima
dobrog demona u sebi ili si sam dobar. ta, dakle,
trai ovde, utvaro ? Odlazi, u ime bogova, kao to
si i dola ! Nisi mi potrebna. Dola si po svome
starom obiaju, ne zameram ti ! Ali, sad odlazi !
Samom sebi
125
1 8 . Da li se neko plai promene ? A zar bez

nje moe neto da se des i ? I, ta je optoj prirodi
milije i drae od nje? Da li moe da se okupa ako
se u drvetu ne izvri promena ? Moe li da se hrani
ako namirnice ne pretrpe promenu? Da li je uopte
mogue da se bez promene izvri neto korisno? Zar
ne uvia da je i tebi neophodno potrebna promena,
a da je tvoja promena potrebna i optoj prirodi ?
1 9 . Sve stvari prolaze kroz supstancu vasione
kao kroz brzak , srasle sa celinom i meu sobom po
vezane kao nai udovi. Koliko je ve lj udi, kao Hri
zipa, Sokrata i Epikteta, progutao tok vremena !
S vaki ovek i svaka stvar uvek treba da probude u
tebi takvu misao.
20. Samo me jedna stvar brine: da ja lino ne
uradim nita to je protivno prirodnom ovekovom
ureenju, da ne uradim tako da mu to bude pro
tivno i da ne uradim neto to mu je sada protivno.
2 1 . Blii se vreme kada e sve za bora vi ti i
kad e svi zaboraviti tebe.
22. U prirodi je lj udskoj da voli i one koji
gree. Tako e biti i s tobom, ako bude mislio na
to da su ti oni rod, da gree iz neznanja i protiv svo
je volj e, da ete svi kroz kratko vreme biti mrtvi
i, naroito, da ti grenik nije naneo tetu. Jer on ni
j e nainio da tvoj um postane gori nego to j e ra
nij e bio.
2 3 . Sveopta priroda je od supstance sveta,
kao od voska, stvorila sad konj a, sad j u j e, opet,
rastopila i upotrebila nj egovu materiju za drvo, on-
1 26
da za oveka, pa zatim opet za neto drugo. Svako

od ovih bia dolo je na svet samo za j edan trenu
tak. A sanduku je svejedno da li e ga rastaviti, ili
e ga sklopiti.
24. Gnevno lice uvek je protivno prirodi, a
ako se esto gnevi, ono postepeno gubi svoj uobia
j eni izgled dok ga sasvim ne nestane tako da ga vie
ne moe povratiti. Zato se potrudi da shvati kako
je to protiv prirode. Jer ako sasvim izgubimo smisao
za greke koje smo poinili, kakvog onda jo razlo
ga imamo da ivimo ?
25. Sve ono to vidi, menja sveopta priroda
ve u narednom trenutku, pravi od njegove materi
je drugo bie, a drugo opet od materij e ovoga, i ta
ko se svemir stalno obnavlja.
26. Kad neko pogrei prema tebi, ti se od
mah pitaj ta je on smatrao za dobro a ta za zlo
kad je taj prestup uinio. Kad to bude uvideo, saa
lie se nad nj im i niti e mu se diviti niti se lj utiti
na nj ega. Jer i ti sam smatra za dobro ili isto to i
on, ili neto slino. Mora mu, dakle, oprostiti. A
ako ti lino ne smatra te stvari vie za dobre ili zle,
onda e utoliko pre biti blag prema greniku.
27. Ne misli na ono to nema kao da ga
ima, nego od onoga to ima odaberi ono to je naj
dragocenije i, mislei na to, raunaj kako bi estoko
teio za njim da ga nema. Ali, p azi se da se, poto
mu se toliko raduj e, ne navikne na precenj ivanje;
jer e izgubiti spokoj stvo ako ga j ednom vie ne
bude imao.
Samom sebi
127
2 8 . Povuci se u samoga sebe. Razumu koji u

tebi vlada, priroena j e sposobnost da, ako radi
pravino i ako je zato sasvim spokojan, bude zado
voljan samim sobom.
29. Odbaci svaku uobraenost. Ukroti stra
sti. Saznaj ono to se i tebi i drugima deava. Razli
kuj i razdvaj aj ono to te zadesi, na uzrok i sadri
nu. Misli na svoj poslednji as. Pusti da greke koje
d rugi ine prema tebi ostanu onakve kakve su.
30. Trudi se da to je mogue bolje shvati
ono to se govori. Zagnjuri svoj duh u ono to se
zbiva i u ono to je uzrok zbivanja .
3 1 . Ukrasi se prostosrdanou i stidljivo
u, a ne brini se za stvari koj e lee izmeu dobra i
zla. Voli lj udski rod! Sluaj bogove ! Mudrac, na
ravno, kae: " Sve j e po zakonu, a postoj e u stvari
samo elementi. " Dovoljno je setiti se da su sve stvari
onakve kako ih mi obino shvatamo. A to je isuvie
malo!
32. ta da ti kaem o smrti ? Ako postoje ato
mi, onda je samo ralani, a ako je ona ista j edini
ca, onda je ona ili gaenj e ili prelaz.
3 3 . A o bolu? Ako je nesnosan, donosi nam
kraj . Sto due traje, to se bolj e moe podneti . I dua
sauva spokojstvo i vladaj ui deo due, razum, ne
l11a od toga tete. A oni delovi kojima bol priinjava
,.io, neka se o njemu izraze, ako mogu.
34. O slavi: Pazi na miljenje slavoljubivih
l j udi, na stvari koje oni izbegavaj u i za kojima tee.
Mislim na to da, kao to nadole gomile peska
v
128
prekrivaj u one prethodne, tako i ivot vrlo brzo

prekriva ono to je pre nj ega bilo.
3 5 . " Misli li da veliki duh koj i ivi u pos
matranju svih vremena i svega bia, moe smatrati
lj udski ivot za neto veliko ? " - " Ne moe. " " Znai da takav ovek ni smrt nee smatrati za neto strano ? " - eNi najmanj e. " 2
36. (Antistenova izreka): Kraljevski j e vriti
dobra dela a dobiti za to ravu zahvalnost.
37. Stidno je da nae lice slua razum, prima
izraz i prilagoava se naredbama due, a da razum
samome sebi ne odreuje ni dranj e ni udeavanj e.
3 8 . Ne treba da se ljutimo na tok stvari j er
on se ni za ta ne brine.3
3 9 . Daj radosti besmrtnim bogovima kao i
nama ! 4
40. ivot treba eti kao zrelo klasj e, tako d a
dok j edno nastaj e, drugo propada.s
4 1 . Ako se bogovi ne staraj u o meni i o dvo
j ici moj ih sinova, i to ima svoj razlog. 6
42. Dobro i pravinost su na mojoj strani. 7
4 3 . Ne treba plakati sa drugima, ne treb a
besneti . 8
2 Platon, Drava VI 4 8 6 A.
Citat iz izgubljene Euripidove drame Belerofon, frg. 2 8 9 N.

Citat nepoznatog izvora, moda iz Euripidove ( Izgubljene)
drame Hypsipyle, frg. 757, 5 ss N.
5 Citat iz Hipsipile ( ? ) .
6 Citat i z nepoznatog autora.
7 Citat iz Aristofanove komedije Aharnjani 6 6 1 .
8 (Arian) Epiktet III 24, 1 .
3
Samom sebi
1 29
44. Ali bih j a takvom oveku s pravom

odgovorio: " Nema pravo, ovee, kad misli da
ovek koj i iole vredi treba da meri izmeu ivota i
smrti, a ne da pazi samo na to da li j e ono to radi
pravino ili nepravino, onako kako to radi dobar,
i li kako radi rav ovek.9
45. Jer, zaista j e tako, Atinj ani: Po mome
miljenju, ovek mora izdrati na onome mestu na
kome se zaustavio kad je mislio da je naj bolji, ili na
mestu na koj e su ga postavili njegovi pretpostavljeni
i mora prkositi svakoj opasnosti, brinui se samo da
se ne osramoti i ne vodei rauna ni o emu dru
gom, pa ni o smrti. I D
46. Ali, pazi, dragi moj , da li se plemenitost i
dobrota ne sastoj e u neem drugom, a ne samo u
spasavanj u drugih i samoga sebe. Jer postoj i gle
dite da ukoliko estit ovek due ivi utoliko vie
mora prenebregavati ivot, ne sme se drati za nje
ga, nego mora to ostaviti bogu i verovati u ono u ta
ene veruj u, da niko ne moe izbei sudbini, pa se
prema tome mora truditi da ono vreme koje mu j e
j o sueno proivi to uzornij e.l1
47. Posmatraj tok zvezda kao da zajedno sa
nj ima krui i stalno misli na promenu elemenata.
.Ier predstave te vrste otklanj aju prlj avtinu zemalj
skoga ivota.
9 Platon
Apol. 28 B.
10 Platon Apol. 28 E.
1 1 Platon Corg. 5 12 D E.
1 30
4 8 . Lepa j e izreka Platonova: " Zato, ako po

smatramo lj udske stvari, moramo posmatrati i ze
maljske promene, i to tako kao da sa neke visoke
take gledamo u dubinu: stada, voj ske, zemljorad
nju, svadbe, razvode, raanj a, smrtne sluajeve, bu
ne ljudske rasprave pred sudom, naputene pokra
j ine, arene gomile varvara, nj ihove svetkovine, tu
govanj a pri sahrani, trita, meavinu svega toga i
vii red koj i se iz te suprotnosti poj avlj uj e . " 1 2
49. Treba posmatrati prolost i bezbroj ne
promene kraljevskih vlasti. Tako e biti mogue
predvideti i budue stvari. A one e u svakom pogle
du imati isti karakter i nee moi istupiti iz toka
sadanjih dogaaj a. Zato i nij e vano, da li etrde
set ili hilj adu godina ispituj e lj udski ivot. Jer ta b i
z a t o vreme mogao vie saznati ?
50. Ono to j e izraslo iz zemlj e vraa se opet
u zemlju, a ono to je niklo iz nebeskog semena,
vraa se u nebo.u To je ili rasplitanje atoma, ili je ne
kakvo razletanje neprolaznih (neunitivih) atoma.
5 1 . Mi se i j elom i p iem i arolij ama trudi
mo da umaknemo smrti. " Kad bogovi puste na na
u laicu oluj u, moramo hrabro izdrati tegobe i ne
smemo tuiti. " 1 4
1 2 Auror nepoznat. Moda Aurelije misli na citat iz Gorgije ko
ji navodi, v. 1 1 Plaron Garg. 512 D E.

13 Stih iz Euripidove izgubljene drame Hrizip (Chrysipp os) , frg.
8 3 6 N. To je Anaksago rina misao.
1 4 Iz Euripidove drame Hiketide v. 1 1 10. Drugi citat je nepoznat.
-
Samom sebi
131
52. Moe neko biti bolji od mene u pesnianju,

ali me u ulj udnosti, skromnosti, odanosti sudbini ili
blagosti prema prestupima blinjeg nee nrevazii.
53. Tamo gde se neko delo moe izvriti u sa
glasnosti sa prirodom koja je zajednika i bogovima
i lj udima, nema niega zlog. Jer onde gde se moe
postii b lagostanj e delatnou koj a je krenula pra
vim putem i koj a je u saglasnosti sa ljudskom priro
dom, ne treba da se plaimo nikakve tete.
54. Svuda i uvek e samo od tebe zavisiti da
li e se odano predati prilikama oko sebe, da li e
s a svoj im blinj ima postupati po principima pra
vinosti, i da li e sa ljubavlj u kontrolisati pred
stave koj e su se tek pojavile, da se neka od nj ih ne bi
nesmetano provukla.
55. Ne obaziri se na ono to misle drugi. Mo
ra dobro paziti samo na to kuda te priroda vodi; pri
roda je sveopta po onome to ti se deava, a tvoja sop
stvena po onome to treba da uradi. Svako, meu
tim, mora da radi ono za to ga je priroda osposobila.
Sva su ostala bia na svetu samo zbog razumnih
bia, i svuda rave stvari postoj e radi dobrih; samo
su razumna bia stvorena radi sebe samih. Bitno u
oveku j e nj egovo oseanj e zajednice i nepopustlj i
vosti prema telesnim uivanjima. Razumna priroda se
odlikuje time to je u stanj u da sebe sputa i da uvek
pobedi ulne i nagonske pokrete, jer su i j edni i drugi
ivotinj ske prirode. Miljenje hoe da ima prednost i
ne doputa da ga ula i nagoni savladaju. Tako i treba
da bude: ono je zato i stvoreno i prirodom osposoblje-
1 32
no da iskoriava sve njihove pokrete. Trea osobina

odreena ustrojstvom razumnih bia u tome je da se
ona ne dadu namamiti ni prevariti. Samo ako se pri
drava ovih principa, moe na razum ii pravo cilju,
i tako e ispuniti svoj zadatak.
5 6 . Ostatak svoga ivota mora proiveti u
saglasnosti sa prirodom kao da si ve umro i kao da
si samo do ovoga trenutka iveo.
57. Treba voleti samo ono to se oveku
deava i to mu je sudbinom odreeno. Jer, ta bi
moglo biti prikladnij e od toga ?
5 S . Ma ta ti se desilo, seti se lj udi koj ima se
dogodilo to isto i koj i su se zbog toga lj utili, za
prepaivali i gunali. Pa gde su sad ti lj udi? Nigde.
I onda? Hoe li da ini to isto ? Zar nee ovakve
postupke prepustiti onima koj i su takve omake i
izazivali ili im se predavali, i zar nee svoju sposob
nost milj enj a usmeriti na to da iz tih dogaaj a izvu
e neku korist ? Samo tako e moi dobro da ih is
koristi, i to e ti pruiti dobru grau. Jedino mora
paZiti da u svemu to radi sauva istu savest.
Mislim i na jedno i na drugo, naime da . . .
5 9 . Ispituj svoj unutranj i ivot. U njemu j e
izvor dobra koj i, ako neprestano i sve dublj e kopa,
moe uvek ponovo da proradi.
6 0 . Telo mora biti vrstog sastava i ne sme se
rasplinj avati ni kad se kree ni kad miruj e. I od nj e
ga se trai isto to i od due koja uvek utie na izraz
lica, koj e odrava pametnim i pristojnim. Samo, sve
to ne sme imati nikakvu odreenu nameru.
Samom sebi
133
6 1 . Vetina iveti slinij a j e vetini borenj a

no vetini igranja: to j e zato to se stvarima i doga
ajima koje ne moemo predvideti moramo suprot
staviti borbeno i postoj ano.
62. Treba uvek razmiljati o lj udima koje
eli da za tebe svedoe, kakvi su oni i kakav j e nji
hov duh ? Tako, niti e morati da se ljuti na one
koj i i protiv svoje volj e gree, niti e ti, kad bude
znao izvore njihovog shvatanj a i strasti, njihovo
svedoenj e biti potrebno.
6 3 . Kau da se svaka dua protivi tome da
bude liena istine.IS I da j e isto tako i sa pra vino
u, samosavlaivanjem, dobronamernou i dru
gim vrlinama te vrste . Ali je neophodno potrebno
da se stalno misli na to. Samo tako e svima moi
biti j o vie naklonjen.
64. Uvek kad oseti bol, pomisli da on nije
nikakva sramota za tebe i da dua koja u tebi vlada
njime ne postaje gora. Iako ima razum i ispunjena je
oseanj em prema zajednici. U najveem broj u ta
kvih sluaj eva mogle bi ti, moda, pomoi rei
Epikurove: 1 6 " To nije ni nepodnolj ivo, ni veito. "
Ali samo pod uslovom da bude svestan nj egovih
granica i da mu svoj om matom nita ne dodaj e.
IS
Epiktet 1 , 2 8 ; 4; II 22, 3 7.
Epikur (Epikuros ) , uveni filozof i osniva filozofske kole
epikurejac a, 323. godine je doao u Atinu, kupio 306. godine kuu sa
vrtom i tu osnovao "kolu filozofa u vrtu " . Umro 270. pre n. e. On je
,reu nalazio u tome da oveka naini srenim, i uio j e da se vrednost
wega to je dobro moe proceniti jedino prema radosti i bolu.
16
134
Misli i na to da mi ne zapaamo mnoge stvari koj e

su tesno povezane sa bolovima: sanj ivost, vatru,
smanjeni prohtev za j elom. Sve to esto ostaje neza
paeno. Ako tako neto izazove tvoj e neraspoloe
nj e, onda reci da te je savladao bol.
65. uvaj se da prema neoveku ne postupa
onako kao to on postupa prema oveku.
66. Otkud mi znamo da moda Telaugov17
karakter nije b io bolj i od Sokratovog? Nij e do
voljno samo to to je Sokrat slavnij e umro, to j e
vetije raspravlj ao s a sofistima, istraj nije provodio
noi pod vedrim nebom na snegu i ledu, 1 8 to se jae
protivio kad mu j e bilo nareeno da dovede Sala
minjanina19 i to je gordo etao ulicom, j er bi to poRadost j e osloboenje od bola. Ataraksija, mir i spokojstvo, cilj j e i
vota, zato treba ukloniti svaki strah ( od smrti i bogova, Lukrecije! ) .
Prihvatio j e Demokritovu atomistiku. Bogovi su divni, a l i n e vode
rauna o l j udima. I odnos prema dravi zavisi od ataraksije: individu
alist u dravi vidi samo izvor neprijatnosti i bola, zato se treba povui
i iveti povueno ( "Iathe biosas"). Uporedi frg. 447, Usener: "Nikad
bol nije nepodnoljiv i u isto vreme vean. Jer nepodnoljivi bol dovo
di oveka ubrzo do kraj a, dok je dugotrajni bol podnoljiv."
17 Legendarni sin filozofa Pitagore, po prii oev naslednik i
uitelj filozofa Empedokla. Pomenute crte Sokrata imaju izvor kod
Platona, Apol. 20 e i Aristofana, Oblaci 362 s, Platon Sympos. 221 B.
1 8 U najdubljem miru. Takav mir grki filozofi zovu galene, to
zapravo znai: potpuna tiina na moru, kad je more mirno kao ogleda
lo. Ve Demokrit je sa ovim stanjem morske povrine uporeivao spo
kojstvo due koj u ne uznemirava nikakav afekat ni elja ili pouda.
19 Ovde Marko Aurelije misli na atinskog generala i demokra
ta Leonta koji je pao kao rtva atinske tridesetorice, ubrzo posle Pelo
poneskoga rata. Sokrat se odupro nareenju da sa etiri druga krene
na Salaminu da bi ga doveo u Atinu. Uporedi Platon Apo!.
Samom sebi
135
naanje, ukoliko je istorijski tano, moglo dati povo

da za razmilj anj e . Prvo treba misliti na to kakvu j e
v Imao
.
Sokrat; da l i j e b i o u stanj u da se zado
dusu
vO lji time to e prema svojim blinj ima biti pra
v
a pred bogovima poboan; je l i mogao da se
VIcan,
ne lj uti na nevalj alstvo drugih ljudi; da li je sluio
n eijem neznanju; je li ono to mu j e ivotni tok do
nosio primao kao neobino i nepodnoljivo i da li j e
u m svoj p utao d a trpi zajedno s a telom ?
67. Priroda nije stvorila u nama takvu mea
vinu tela i due da bi nas to spreavalo da se usred
sredimo na same sebe i da sami vodimo brigu o svo
J I m prilikama. Sasvim j e mogue postati boji o
vek, a da te niko ne prepozna. Misli uvek i na to da
srean ivot zavisi od vrlo malog broja stvari; ako si
morao napustiti nadu da e se proslaviti kao filo
zof ili fiziar, ne znai da nee moi postati ovek
s l obodan, moralan, pun lj ubavi prema blinj em i
pokoran bogovima .
6 8 . I kad bi svi lj udi vikali na tebe, ti bi bez
iij eg primoravanja mogao provesti svoj ivot u naj
,
spokoj stvu, sve i kad bi ti zveri kidale udove
vecem
koji rastu iz tvoga telesnog odela. Jer, ko brani dui
da u takvim sluaj evima sauva spokoj stvo, zadri
svoje pravilno miljenj e o okolnome svetu i da bude
: pr mna da upotrebi stvari koj e su j oj na raspolo
zenj u ? Tako bi njen sud o onome to te je zadesilo
glasio ovako: "Takav si u sutini, iako si prividno
druk ij " ; i tada bi njena sposobnost da dogaaj e
I skonstl po svome nahoenj u rekla tome dogaaj u:
136
Marko A urelije A ntonin
"Traila sam ba tebe, j er mi je ono to se desi uvek

materijal za razumnu i optu vrlinu, uopte za
umetnost dostoj nu i oveka i boanstva . " Jer je sve
to se deava poznato i boanstvu i oveku, nij e ni
novo ni teko, nego j e i poznato i lako.
6 9 . Sutina savrenog karaktera sastoji se u
tome da svaki dan provede kao poslednj i, da ne
besni, da nije ukoen i da se ne pretvara.
70. Bogovi, koji su besmrtni, ne ljute se to u
sva vremena moraj u da podnose tako nevaljale lju
de. Oni se ak i staraju o njima, i to na sve mogue
naine. Pa zar e da oaj ava ti, kome j e ivot ve
skoro proao ? I to sad, kad si i sam j edan od tih
neval j alaca ?
71 . Smeno j e to ovek nee da bei od svo
ga nevalj alstva, to mu je lako mogue, a hoe da
pobegne od nevalj alstva svoga blinj ega, to mu j e,
svakako, nemogue.
72. Razum i oseanje zajednice s pravom su
de da je ono u emu oni ne vide razumnost ni optu
korist, ispod njine asti.
73 . Ako si uinio neto dobro ili je neko dru
gi neto dobro od tebe primio, zato kao budale
trai neto tree, naime, zato hoe da ljudi vide
kako si uinio dobro delo, ili ak kako tei da ti se
ono vrati ?
74 . U traenju koristi nikome ne postane
dosadno. A korist je delatnost koj a odgovara priro
di. Neka ti ne bude zamorno traenje koristi koj a e
drugima koristiti.
Samom sebi
137
75 . Sveopta priroda pola j e da stvori svet.

Sve to se sad dogaa, deava se kao neophodna po
sledica reda u kosmosu, pa je tako i sa najviim
stvarima prema kojima se dua koja upravlja svetom
svaki put posebno odnosi. I ako na to misli, uinie
da bude spokojniji prema mnogim stvarima.
S:1mom sebi
OSMA KNJIGA
1 . To to nisi imao mogunosti da ceo svoj

vek, ili bar j edan deo mladosti, provede kao filo
zof, donelo ti je osloboenje od praznog slavoljub
lj a. I tebi samome i mnogim drugima postalo je jas
no da si daleko od filozofije. Zato j e u tebi nastao
poremeaj, i zato ti nij e lako da stekne glas i slavu
filozofa. I samo tvoje zvanje ti smeta. Ali ako si za
ista uvideo gde je istina, onda se nemoj brinuti za
svoj izgled, nego budi zadovolj an to e kraj svoga
kratkog ili dugog ivota provesti onako kako to
priroda zahteva. Ispitaj, dakle, ta ona trai, i ne daj
da te ma ta zbuni. Ti zna kolikim si putevima lu
tao, na ipak nisi naao pravi ivot. Nisi ga naao ni
u loginom razmilj anj u, ni u bogatstvu, ni u slavi,
ni u ulnim uivanj ima. Pa u emu se on sastoj i ? U
tome da radimo ono to ljudska priroda zahteva. A
kako da to ponemo? Tako to emo se rukovoditi
pravim naelima, po koj ima emo moi podesiti sve
svoje tenj e i sklonosti. A kakva su ta naela ? O do
bru i zlu, sa ubeenjem da stvar koja oveka ne ini
1 39
p ravinim, trezvenim, hrabrim i slobodnim ne pred

stavlj a za nj ega dobro, i da nita to nije suprotno
ovome ne moe za nj ega biti zlo.
2. Makar ta radio, postavljaj sebi pitanje:
k akav j e odnos toga prema meni? Da li u se zbog
toga kaj ati ? Ja u brzo umreti i svreno je sa svim.
Ako je ono to sada inim delo razumnoga bia ko
je voli zajednicu a rukovodi se boanskim zakoni
ma, onda ta imam jo da traim?
3 . ta su Aleksandar, Gaj i i Pompej , prema
.
DIogenu, Heraklitu i Sokratu ? Samo ovi drugi su
l. dIsta upoznali stvati, njihove uzroke i njihove ma
r erij alne sastoj ke, i samo oni su imali nepobediv
d uh. A kolike su brige muile one prve i kolikim su
oni stvarima ropski sluili!
4. Lj udi e initi ono to hoe, makar ti
pukao od j eda.
5. Prvo, ne gubi spokoj stvo ! Jer sve se dea
va prema zakonima opte prirode i ti sam uskoro
e biti n ita i nigde, ba kao i Hadrijan i Avgust. 2
Drugo, posmatraj stvari, shvataj ih i budi svestan da
I llora biti dobar ovek, onakav kako to lj udska
priroda od tebe zahteva. Takav i budi, ne obazirui
se ni na ta, i govori samo ono to se tebi ini da j e
I l ajpravinij e ali govori uvek blago, neno i iskreno.
6. Zadatak j e sveopte prirode da stvari po
I llera s kraj a na kraj , da ih menj a, podie sa j ednog
l Misli na Julija Cezara.
August (C. Iulius Caesar Octavianus Augustus ) prvi rimski car
( () 3 . do 1 4 . n. e . ) . Hadri;an (Hadrianus, 1 1 7-134).
2
140
mesta i postavlj a na drugo. Sve su stvari rezultat

neke promene, ali se ne treba plaiti da e se desiti
neto novo. Sve je sasvim obino. Pa i podela !
7. Svaka je priroda zadovoljna sobom ako u
svojim poduhvatima uspeva. Razumna e priroda,
meutim, uspeti ako se u nj ene predstave ne uvue
neka lana ili nesigurna predstava; ako svoje nago
ne upravlj a samo prema vrenju ovekolj ubivih
dela; ako svoj u tenj u i mrnju ograniava samo na
stvari koje zavise od nas samih, i ako sve to nam je
sveopta priroda dodelila rado prima i pozdravlj a .
Jer j e ona samo j edan deo njen, kao to je i list samo
j edan deo celokupne biljke. Razlika je samo u tome
to je priroda lista samo deo j edne prirode koj a ne
ma ni ulnih oceaj a ni razuma i koj a se moe ome
tati, dok je ljudska priroda deo j edne razumne i pra
vine prirode koj u niko ne moe omesti, i koj a sva
kome delu podj ednako i prema nj egovoj vrednosti
dodelj uje j ednaki deo vremena, materije, uzroka,
delatnosti i sluajnosti. Ali ako to hoe da sazna,
nemoj porediti poj edine osobine poj edinih stvari
meu sobom, nego pazi da li se zbir osobina j edne
slae sa zbirom osobina druge stvari.
8. Moda nema mogunosti da ita knj ige.
Ali si, zato u moguno sti da savlada ob est; da za
gospoda ri nasladam a i bolovim a; da se izdigne iz
nad slavolj ubivosti ; u mogun osti si da prikrije
svoju lj utnj u na bezosea jne i neblagod arne lj ude i,
j o vie, da se, uprkos svemu, zauzima za njih sa
ljubavlju.
Samom sebi
141
9 . Neka niko nikada, pa ni ti sam, ne uj e od

tebe otre rei o ivotu na dvoru !
1 0. Kajanje j e neka vrsta prebacivanj a samo
me sebi to si propustio neto korisno. Ono to je,
meutim, dobro, mora biti i korisno, pa dobar o
vek zaista mora da se bori za njega. Nij edan zaista
dobar ovek ne bi trebalo da se kaje to je neku nasladu
propustio, a nije j e okusio. Jer naslada nije ni neto
korisno, ni neto dobro.
1 1 . ta je, u stvari, ovo ovde po svojoj priro
di? Sta j e po svojoj sutini i materij i ? ta mu j e
uzrok ? Sta radi u kosmosu ? Koliko traj e ?
12. Ako s e probudi neraspoloen, onda po
misli na to da si i no svome ustroj stvu i no lj udskoj
prirodi odreen da vri ovekoljubiva dela. San j e
neto to j e zaj edniko i tebi i nerazumnim ivoti
njama. A ono to se slae sa prirodom, to je svakome
ne samo dolinije i pristojnije, nego ak i prijatnije.
1 3 . Ako je to mogue, onda svaku predstavu
posmatraj s31 principa fiziologije, etike i dij alektike.
14. Cim nekoga sretne, ti se odmah zapitaj:
"Kako ovaj ovek gleda na dobro, a kako na zlo? "
.Jer ako su nj egove predstave o nasladi i bolu i o nji
hovim uzrocima, ili o slavi i beasnosti, o ivotu i o
smrti ovakve ili onakve, onda mi nee biti ni neobino
ni udnovato kad on uini ovo ili ono, niti u zabo
ravljati da je on prinuen da radi onako kako radi.
1 5 . Misli na to da j e isto tako glupo uditi se
to smokva raa smokve, kao i biti iznenaen to
kosmos koji je tvorac ovoga ili onoga stvara ba to.
v
142
Samom sebi
Glupo bi izgledao lekar kad bi se udio to nj egov

bolesnik ima vatru, ili krmar, kome bi se inilo neo
binim to to se j avlja suprotan vetar.
1 6 . I maj na umu da, ne krnj ei svoj u slobodu miljenja, moe promeniti svoj sud o neemu, i
posluati oveka koji te j e pouio boljemu. Jer sva
ko delo koj e odgovara tvoj oj volj i i tvome sudu,
kratko reeno, tvom duhu - tvoj e j e sopstveno delo.
1 7. Zato ini neto ako to od tebe zavisi ? A
kome prebacuje i koga krivi ako to zavisi od ne
kog drugog? Da li atome, ili bogove? I j edno i dru
go je glupo. Nikoga ne sme da krivi. Jer, ako si u
stanju, usmeri to na pravi put. A ako nisi, onda bar
popravi samu stvar. A ako ak ni to ne moe, onda
kakvog smisla uopte ima kriviti nekoga ? Zato ne
radi nita bez svrhe i bez smisla.
1 8 . Ono to je umrlo, nije otilo van sveta.
Ako ostaje tu, promenie se i raspasti na svoj e sas
tavne delove, koj i su isto tako delovi kosmosa i tvoj i sopstveni. Oni se menj aju i ne opiru se.
y
1 9 . Sve ima svoju svrhu, konj, kao i loza. Sto
se udi ? I sunce moe rei: " Stvoreno sam za neko
delo. " Tako isto i ostala boanstva. Pa zbog ega si
onda ti tu ? Zbog telesnih naslada? Razmisli moe li
tvoj razum da se pomiri sa takvom pomisli!
20. Priroda je, kao ovek koji je svesno bacio
loptu u vis, nametnula svakoj stvari svoj cilj i brine
se ne samo za nj en svretak, nego i za njen poetak
i tok. Koristi li lopti to to je baena u vis i hoe li
joj koditi ako se opet vrati i padne na zemlj u ? Ka-
143
kvu korist ima vodeni mehur ako nestane ' a kakvu

tetu ako prsne ? To isto vai i za svetlost.
2 1 . Prevrni stvar na nalije i posmatraj kak.
va Je s te strane, kakva je kad ostari, kad se razboli,
kad propadne od pohotljivosti.
Kratkog su veka i onaj koji hvali i ono to se
hvali, i onat koji s sea i ono ega se sea. Osim toga,
sve se to des ava Jednom kutku ovog prostora, pa ni
y SVi meu sobom, ak ni pojedinac sa
tu se ne slazu
samim sobom, a itava j e zemlja samo jedna taka.

22. Obrati panju na ono to je ovoga tre
nutka pred tobom, pa bilo da je to neki princip, ili
neka stvar. Dobro ini ako to trpi: vie voli da tek
sutra postae dobar, nego da si to ve danas.
23. Cinim li neto ? inim sa namerom da
l j udima uinim dobro. Deava li mi se neto ? Onda
to pri am kao da dolazi od bogova i iz opteg pra
:zvora iZ koga niu sve stvari koje su meu sobom
cvrsto povezane.
2 . ao to ti se ini pri kupanj u da su zejtin,
.
zn J , prlj avstina i leplj iva voda gadni, tako ti izgle
da l svaki deo ivota i sve to je u njemu.
25. Lukila 3 Vera, zatim Lukila. Sekunda
Maksima, zatim Sekunda. Epitinhan Diotima, za-
3 Lucila, ki
arkova i ena njegovog druga u vladi Vera.
.sekunda Je svakako zena carevog uitelja Maksima, filozofa stoika. Epl:mhanos Je verovatno ime nekog carevog oslobodeni ka. - Diotim
( p l Ot/mos) Je verovatno Hadrijanov slobodenik . - Antonin je umro

?
. marta 1 6 1 . g dme n. e., nj egova zena Faustina starij a jo mnogo
?
p :e n j ega, u treeoj godml njegove vlade. - Celer je grki retar, carev
L1Cl telJ l sekretar cara Hadrijana .
1 44
tim Epitinhan. Antonin Faustinu, zatim Antonin.

Tako je to uopte. Keler Hadrij ana, zatim Keler. A
gde su mudraci, gde proroci, gde oholi ljudi? Gde su
ljudi otroumni kao Haraks4, kao platonik Demet
rij e, i Eudajmon i ostali te vrste ? Svi su bili pojave
j ednoga dana, ve odavno mrtvi. Neke od nj ih su
pamtili ljudi prilino dugo, neki su se zadrali u pri
ama, a neki, opet, iezli i iz pria. Misli, dakle, na
to da se tvoj a telesna graa mora raspasti na svoj e
pradelove i da se tvoj duh mora ili ugasiti, ili prome
niti svoje mesto postoj anj a, ili mora nekud biti pre
meten.
26. ovek se raduje kad radi ono to oveku
odgovara. A oveku odgovara da bude raspoloen
prema svome blinjem, da prezire ulne pojave, da
razlikuje lane predstave, da razumno posmatra sveop
tu prirodu i sve ono to po njenoj volji postaje.
27. Postoj e tri odnosa: odnos prema sudu
koji je oko tebe, prema bojoj uzronosti iz koj e j e
poteklo sve to postoji i odnos prema blinj emu.
28. Bol je zlo ili za telo - to neka objavi ono
samo - ili za duu. Ali je ova sposobna da sauva
svoju vedrinu i potpuno spokoj stvo i da ne poveru
j e da je on zlo. Jer svaki sud, svaki nagon, ljubav ili
mrnj a raaj u se u nama, a u nau unutranjost ni
ta ne ulazi.
4 Haraks (Charax), filozof i istoriar iz Pergama u Maloj Aziji,
kulturnog centra (pored Aleksandrije) kasnijeg starog veka. - Deme
trije je verovatno carev prijatelj, filozof platonik. - Eudemen (Eudai
mon) j e moda otac carevog prijatelja, retora Aristida.
145
Samom sebi
29. Stalno brii predstave i misli: "Od mene

sad zavisi da dua bude bez ikakve slabosti , bez
prohteva ili bilo kakve smetnje. Ja sve vidim onako
kako uistinu j este, i svaku stvar upotrebljavam pre
ma njenoj vrednosti. " Neka ti je ta sposobnost, dar
sveopte Prirode, uvek na umu.
30. U senatu kao i u privatnom optenju go
vori odmereno, ne suvie j asno. Govoriti treba pri
rodno!
3 1 . Augustov dvor: njegova ena, nj egova
ki, njegovi potomci i preci, njegova sestra, Agripa,
njegovi roaci, njegova posluga, njegovi prijatelji,
Arije, Mecenat, lekari, svetenici: sve je mrtvo. 5 On
da prei na druge (i na njihovu smrt) ne poj edi
nano, nego na propast celog roda, recimo na pleme
Pompej a. Razmiljaj i O rei koj u vrlo esto itamo
na nekom grobu: "Poslednji iz svoga roda " . Seti se
kako su se grevito borili njihovi preci da iza sebe
ostave naslednika, i kako je ipak neko morao biti
poslednj i. Eto, opet e videti smrt celog roda !
32. Svoj ivot treba zasnivati na poj edinim
delima i treba biti zadovoljan kad svako delo prema
svoj oj mogunosti postigne svoj cilj. A niko te na
. 5 ena Livija (Livia ) , erka Julija (rulia ), unuci: Gaj, Lucije,
Agnpma; pastorci: Tiberij e (Tiberius) i Druz (Drusus) ; sestra: Okta
vija (Octavia) . - Agripa j e poznati Augustov vojskovoa koji j e godine
27. pre n. e. sazidao u Rimu Panteon (koji jo danas postoji, ouvan
Arije ( Areios Didymos), stoiki dvorski filozof cara
u potpunosti) .
Augusta pred kraj prvog veka pre n. e. Mecena (Maecenas, Maece
natis, S. Cilnius Maecenas, 8 6-8. pre n. e . ) zatitnik ( " mece n " )
rimskih knjievnika, naroito Horacija, prij atelj Augustov.
-
146
svetu ne moe spreiti da to ne postigne. " Ali, mo

e iskrsnuti neka prepreka spolj a " , rei e ti. - Ne
e, ako radi pravino, razumno i trezveno. "A nee
li neto drugo spreiti tvoj u delatnost? " U tom
sluaj u treba da se paljivo ukloni od preprek i da
pree na ono to je jo uvek slobodno, pa ce e
prepreka odmah pretvoriti u neko drugo delo, oJe
e se slagati sa ureenjem ivota o kome govonm.
33. Primati skromno, a pratati rado.
34. Ako si nekad video odseenu ruku, ili
nogu, ili glavu koja lei odvojena od tel, ond znaj
da takvu sliku prua ovek koj i ne voh ono sto ga
zadesi, ukoliko se ono njega tie, i koj i se izdvaj a ili
radi neto to je protiv zajednice. Ti si se, nekako,
odvoj io od prirodne celine: j er, rodio si se kao de ?
.
prirode. A sad si samog sebe odsekao h, P ? S O] l
udnovata mogunost da se opet mozes SpO]ltI sa
prirodom u j ednu celinu. Nij ednom ? ruom elu
nij e bog dao tu sposobnost da se, odVOjen I ods cen,
opet pripoj i celini. Razmisli j ednom o dobrotI ko
jom j e on obasuo oveka: ne salIlO to mu j e dao a
volju da se uopte ne odvoj i od celine, nego mu J e
ostavio slobodu d a se moe i odvoj iti i opet sjedini
ti s njom, i tako ponovo zauzeti ono mesto koje i
pripada organski povezanome udu.
.
.
3 5 . Sa mnogim drugim sposobnostIma
kOJ e
j e opta priroda dodelila svakom razumnom biu,
primili smo i ovu: j er kao to opta priro okree u
svoju korist, uklapa u tok neophodnosti I pretvara
u deo same sebe sve ono to se pred njom isprei i
-
Samom sebi
147
to J OJ se protiv i, tako i razum na prirod a moe

svaku prepre ku iskoris tit za svoje ciljeve i upotre bi
ti je za ono to ona sama hoe.
36. Neka te slika tvoga ivota kao celine ne
uzbuuje. Ne misli odjednom na sve teke stvari ko
je predstoje i na mnoge sline koje e verovatno j o
doi, nego se u svakom poj edinom sluaj u zapitaj:
" ta j e u toj stvari tako nepodnolj ivo i strano ? "
Videe kako e se stideti to uopte nema ta da
prizna. Pa se onda seti kako ti nisu teki ni budu
nost ni prolost, nego uvek samo sadanj ost. A ako
posmatra samo nj u, i ako uspe da obodri svoju
duu koj a nije u stanj u da se odupre ni ovakvoj sit
nici, videe kako je ona kratka.
3 7. Da li Panteja ili Pergam6 jo uvek sede na
grobu Verovom ? Ili Habrij a ili Diotim7 na grobu
Hadrij anovom ? Smena pomisao! A kad b i sedeli,
bi li to mrtvi primetil i ? I ako bi primetili, bi li se
tome radovali ? A ako bi se i radovali, da li bi,
blagodarei tome, postali besmrtni ? Zar nije sudbi
nom bilo odreeno da oni prvo postanu babe i starci,
na onda da umru? ta j e posle nj ihove smrti trebalo
da uine oni koji su za nj ima ostali? Sve je to samo
dak smrada i blata.
3 8 . "Ako ume otro da posmatra, onda gle
daj i presudi najmudrije to moe", rekao je neko.
6 oslobodenici carevog druga II vladi Vera.
svakako osloboenici cara Hadrijana.
] 48
39. U ustroj stvu razumnoga bia ne vidim
vrlinu koja bi se protivila pravinosti. A vidim da se

samosavlaivanj e odupire nasladi.
40. Ako napusti predrasud u o tome ta ti
po tvome shvatanju zadaje bol, onda si ti sam pot
puno siguran. "ta znai to sam ? " - To je razum. " Ali, j a nisam samo razum. " - Neka: razum sam se
bi ne srne initi zlo. A ako ma kome drugom tvome
delu nij e dobro, neka sve sam o sebi razmisli.
4 1 . Ograniav anj e ulnoga saznanj a za i
votinjsku je prirodu zlo. Ograniav anje nagona za
ivotinjsku j e prirodu takoe zlo. Postoj i isto tako
neto to smeta bilj kama i to je za njih zlo. I isto
tako j e spreavan je tvoga uma zlo za razumnu pri
rodu. Sve to prenesi sada na samoga sebe. Da li ose
a radost i bol ? To e ti rei ulna saznanj e. Je li se
neto ispreilo pred tobom kad si osetio prohtev za
neim ? Ako po svaku cenu tei za svojim prohte
vom, onda je ve samo to zlo za razumno bie. A
ako se dri zaj ednice, onda znai da j o od toga ni
si pretrpeo tetu i da nisi bio spreen. Niko ne moe
spreiti sposobno st duha, j er nj emu ne moe naudi
ti ni vatra, ni gvoe, ni bes tirana, ni kleveta, ni ma
ta drugo. Jer kad je j ednom postao "okrugla lop
ta " , takav ostaje.
42. Ne zasluuj em da ja samoga sebe mu
im. Nikad nisam nikome namerno uinio zlo.
4 3 . Neko se raduj e ovom, a neko onom. Ja
se, meutim, raduj em kad mi je razum zdrav, kad se
ne okree ni od jednoga oveka, niti od onoga to
Samom sebi
149
ovome moe da se desi, nego sve posmatra i prima

blagonaklono a svaku stvar upotreblj ava prema
njenoj vrednosti.
44. Posveti ovo vreme samome sebi. Lj udi
koji tee za slavom, ne pomiljaju na to da e budu
i lj udi, na koje se sada ljute, biti isti kao to su oni.
I oni e biti smrtni. ta te se uopte tie da li e do
njih stii ovakav ili onakav glas o tebi i da li e oni
o tebi imati ovakvo ili onakvo milj enje ?
4 5 . Podigni m e i baci kuda hoe! I n a tom
mestu ja u sauvati svoga demona, tj . duh koj i e
biti zad ovoljan to moe iveti i raditi u saglasnosti
ca svoj om prirodom. Da li neka stvar zaista vredi
toliko, da mi se zbog nj e razboli dua i da, ponizivi
se i postavi rob telesne naslade i dopavi okova
straha i boj azni, izgubi od svoje vrednosti ? I ta j e to
to bi imalo toliku vrednost?
46. oveku se moe desiti samo ono to j e
ovekova sudbina, kao i govedu ono to j e njegova
sudbina, ili lozi ono to j e nj ena sudbina, ili kamenu
ono to prilii kamenu. Poto se, dakle, svakoj stva
ri deava samo ono to j e njenom prirodom uslov
l j eno i to j e za nju sasvim obino, zato si onda
nezadovoljan? Sveopta priroda ti ne nanosi nita
to ti ne bi mogao podneti.
47. Ako ti neka spoljna stvar zada bol, tebe,
u stvari, ne mui to, nego sud o tome. Od tebe, me
utim, zavisi da taj sud brzo odbaci. Ako ti zadaje
bol neto to potie iz tvoje due, ko moe da te
sprei da popravi svoj stav ? Isto je tako i kad ne
150
moe da radi onako kako se tebi ini da j e dobro i

korisno jer ti j e to teko: zato ga onda ne uradi,
nego se ljuti? " Zato to mi smeta neka j aa sila . " Onda se nemoj alostiti zbog toga. Nisi ti kriv to
ne moe da uradi. - " Ali, ne vredi iveti ako se to
ne uradi . " - Pa onda umri sa istim onim raspoloe
njem sa koj im umire ovek koj i je to izvrio, a umi
rui oprosti svima onima koji su ti u tome smetali i
stvarali ti prepreke.
4 8 . Misli na to da je razum nepobediv kad se
povue u sebe i kad je zadovolj an time da nita ne
uradi protiv svoje volje, makar se ponekad i bez razlo
ga opirao. A ta tek onda ako mudro i posle razmi
ljanja donosi svoj sud o neem? Zato je duh, kad j e
bez afekata, kao tvrava. Nema sigurnij eg mesta u
koje ovek moe da se skloni. Jer onda je on nepo
bediv. oveka koj i to ne shvati, nij e mogue ni pou
iti. A onaj koj i je to shvatio, a ipak se nije tu sklo
nio, bie nesrean.
49. Ne dodaj nita onome to ti prvobitne
predstave dostavlj aju. Javlj eno ti je da ovaj ili onaj
govori runo o tebi. To ti je reeno, ali nije reeno
da si ti time pretrpeo neku tetu. Vidim da je dete
bolesno. Jeste. Ali ne vidim da je dete u opasnosti.
Tako se uvek zadravaj kod svoj e prve predstave i
nemoj j oj t i sam nita iz svoj e unutranj osti doda
vati: onda ti se nita nee ni desiti. Ili, j o bolj e, do
daj poneto, ali kao ovek koji poznaj e svet i svaki
dogaaj u njemu. ,
Sa mom sebi
151
50. "Krastavac j e gorak. " Baci g a ! "Trnj e j e

na putu . " Zaobii g a ! Je l i t i t o dovoljno ? Nemoj
tome dodavati j o i: " Zbog ega li su takve stvari na
svetu ? " Ako to uini, smejae ti se ljudi koj i poz
naju svet i prirodu, kao to bi ti se smej ali grae
vinar i obuar kad bi im prebacio to u radionici
vidi trinje i otpatke od stvari koje se tamo izrau
ju. Ti radnici bar imaju mesta da sve to izbace. A
sveopta priroda nema takvo mesto, pa j e to ono
udnovato u nj enoj vetini da sve ono u sebi izgleda
da je ostarelo, prolo ili postalo nekorisno, pretvara
u svoj u materij u, i da ba iz onoga to nema ni
spolj nu grau koj a bi j oj bila potrebna, ni mesta gde
bi se odbacilo ono to je pokvareno, neprestano
stvara nove stvari. Ona se, dakle, zadovolj ava svo
jim sopstvenim prostorom, svoj om sopstvenom ma
terijom i svoj om sopstvenom umetnou.
5 1 . Ne treba odugovlaiti na radu, u rasprav
ljanj u ne treba na bacivati stvari j ednu na drugu, u
predstavama ne treba lutati bez plana, duu ne tre
ba nita da odvlai, niti ona srne da iskoi iz reda,
ne treba da ti u ivotu nedostaj e vreme. " Ubij aj u
nas, raskidaju nas, proklinju nas i gone " , kae ti. A
da li sve to znai neto ako j e dua ista, razumna,
trezvena i pravina, i ako takva ostane? To je kao
kad bi ovek pristupio istom izvoru pa ga obasuo
grdnj om, a on to, naravno, ne bi uo, niti bi prestao
da i dalje daje dobru pij au vodu. ak i kad bi u
njega bacio blato i prlj avtinu, on bi to brzo izbacio,
i sprao i uopte se ne bi isprljao. A kako da nae
1 52
ba takav neunitivi izvor, a ne neki bunar bez vo

de? Tako to e se u svakom trenutku truditi da sa
uva slobodu duha u vedrom, prosto srdanom i istom raspoloenju.
.
52. Ko ne zna ta je svet, taj ne zna nl gde J e
on. K o n e zna zato postoji, taj n e zna n i ko j e on
sam i ta je svet. A ko ne zna jedno od toga dv(ga,
taj ne moe ni rei za ta ga je priroda odredila. ta :
dakle, misli o oveku koj i polae na to da ga lj udI
hvale ili mu ne odobravaju lj udi koj i uopte ne znaj u ni gde su, ni ta su.
.
5 3 . Hoe li da te hvali ovek koji te tnput
n a sat prokune ? eli li da se dopadne oveku koj
se tebi samom ne svia ? Je li zadovoljan sobom onaj
koji se skoro za sve to je uinio kaj e ?
54. Ubudue nemoj udisati samo vazduh ko
ji je oko nas, nego se napaj aj i razumo koji nas sv e
.
obuhvata. Jer se i razum izliva na sve I svuda J e pn
sutan za onoga koji moe da ga osvoji, kao to je i
vazduh pristupaan onome koji moe da ga u ie .
55. Nevalj alstvo, uglavnom, nikako ne skodI.
svetu ' a nevalj alstvo u pojedinostima nikako ne
kodi blinjemu. Ono je tetno samo onome koj i je
u stanj u da ga se oslobodi kad god ? aeli.
. J. e
56. Slobodna volj a moga bhznJega mOJoJ
slobodnoj volj i isto tako malo vana kao i nj egovo
disanj e i nj egovo telo. Jer, ma koliko mi postoj ali
jedan radi drugoga, ipak u svakome od nas gospo
dari razum - gospodar. Kad ne bi tako bilo, onda ?I
nevaljalstvo moga blinj eg moglo da bude. nesreca
.
Samom sebi
1 53
za mene. A to bog nije hteo, da moj a nesrea ne bi

zavisila od drugoga.
57. Sunce ostavlja utisak kao da se izlilo i da
je svuda razbacalo svoj sjaj; ali njegovi zraci nisu is
tekli. Njegovo izlivanje je prostiranje, irenje. Sun
evi zraci se zovu " aktines" po glagolu " ekteinest
hai " ,8 to znai: prostirati se. A ta j e zrak, to moe
videti kad p osmatra kako sunana svetlost ulazi
k roz uzan otvor u neku tamnu sobu. Ona se pro
stire u pravoj liniji , proseca vazduh i odupire se ne
kako u prvu povrinu na koju padne. Tu ostaje, ne
klizi i ne pada. Takvo mora biti i arenje i razlivanje
tvoga duha: nikad ga ne sme nestati, nego se mora
prostirati, ne sme udarati silom i nasiljem o prepre
ke koje se j avljaju, a ne sme ni da se srui na zemlj u,
nego mora ostati vrsto i mora osvetljavati ono to
pogaa. Jer ono to se njegovim zracima odupire, to
samom sebi oduzima svetlost.
5 8 . Onaj koji se boji smrti, boji se ili toga da
nita vie nee oseati, ili da e oseati na drugi na
in. Ali, ako vie uopte nemamo oseanj a, onda ne
emo osetiti ni zlo. A ako nam oseanja postanu dru8 Etimologija rei "aktines" (zraci) od glagola ekteinesthai (i
riti se) je, naravno, pogrena. Etimologija j e uopte bila slaba strana
starih Grka i Rimljana. Veh Homer pokuava da objasni re Odysseus
od odyssesthai
l j utiti se. Dirlj ivo besmislene su neke etimologije
starih, kao na primer: caelebs (neenjen) "onaj koji ivi kao na nebu " ,
ili aqua (= voda) od: aqua iuvamur (koja nam koristi: voda je, prema
tome " od kojega " ) . Re "aktin, aktinos" dovodi se u vezu sa " nyh,
nykt6s" no .
=
1 54
ge vrste, onda emo i mi postati drukij a bia i nee

mo prestati da ivimo.
59. Ljudi su na svetu jedan radi drugoga. Ili
ih poui boljemu, ili ih podnosi!
60. Drukij e leti strela, drukij e duh. D uh
leti kad ima za cilj delo i kad sa svih strana posma
tra, pa kao strela ide pravo svome cilju.
6 1 . Treba ui u duu svakoga pojedinca. Ah
treba dozvoliti i svakom drugom da ude u tvoju
duu.
.
DEVETA KNJIGA
Bezboan je onaj koji ini greh. Sveopta
priroda stvorila je sva bia da budu jedno uz drugo,
da pomognu j edno drugome kad treba, da jedno
drugome ne ine nikakvo zlo. Onaj koji radi protiv
nj ene volj e, grei pred naj uzvienij im boanstvom.
Onaj ko lae, grei pred istim tim boanstvom. Jer
sveop ta je Priroda priroda istinskih stvari. Ono to
je istinito, medutim, po sutini je u srodstvu sa
onim to postoj i. Ukoliko, dakle, onaj koji namerno
lae, ini nepravdu j er vara druge, on grei. Grei i
onaj koj i lae protiv svoje volj e, jer je time, ukoliko
se sukobio sa sveoptom prirodom i pokvario red u
vasioni, poremetio red u kosmosu i nj egovoj priro
di. A to ini ovek koj i, ukoliko to od nj ega zavisi,
radi protiv istine. On je j o pre toga dobio od priro
de sposobnosti koj e nij e umeo da iskoristi, pa zato
sada ne moe vie da razlikuje pogreno od istini
tog. Bezboan je onaj ovek koji tei za nasladama
kao da su one istinska dobra, i koj i izbegava bolove.
Kad takav ovek pomisli da sveopta priroda esto
1.
1 56
i ravim i dobrim lj udima dodelj uje ono to im ne

pripada, jer mnogo puta ravi ljudi radosno uiva
ju i imaj u sredstva za takav ivot, dok dobri ljudi
provode vek u j adu i emeru, onda on, neminovno,
mora gunati protiv nj e. ovek koji se boj i strada
nja, bojae se j ednoga dana svega na svetu . A ve
samo to je bezbono. Onaj , pak, koj i tei za nasla
dama, nee se plaiti ni da uini nepravdu. Potrebno
je, meutim, da oni ostanu potpuno ravnoduni
prema stvarima koje sveopta priroda deli svima
bez razlike (jer, da je izmeu jednih i drugih napra
vila neku razliku, ona to ne bi radila); oni koji se
upravlja j u prema sveoptoj prirodi, jednog su mi
lj enj a sa nj om, pa moraju biti ravnoduni prema
njenim postupcima. Onaj koji ni sam nije ravnodu
an prema bolu i radosti, prema ivotu i smrti ili sla
vi i neslavnom ivotu, prema stvarima, dakle, koje
priroda deli ne pravei razliku, svakako je bezbo
an. A pod tim da priroda deli svoj a dobra ne pra
vei razliku, podrazumevam to da se sve deava bez
neke razlike, tj . sve se zbiva kao posledica onoga to
priroda podjednako dodeljuje i sadanj im i budu
im biima, a ona to ini po zakonu reda i u saglasnosti
sa nekom prapoetnom tenjom promisli po kojoj
je ve od samoga poetka upravila dananje ure
enj e sveta, na nain to je odreene elemente sje
dinila i odredila stvarajue sposobnosti supstanaca
i nj ihovih promena i redosleda.
2. Svoj u bi plemenitost ovek najlepe poka
zao kad bi otiao sa ovoga sveta ne osetivi prevaru
Samom sebi
157
n i podmuklost bilo koje vrste, k a o ni rasko n i oho

lost. Drugu po redu nagradu zasluio bi ovek koji
je izdahnuo ispunjen gaenjem prema tim stvarima .
Zar vie voli da ostane pri svoj im nevalj alstvima i
zar te ni iskustvo ne tera da umakne kugi ? Jer pok
varena je dua mnogo vie kuga nego to je to pro
mena i pokvarenost vazduha koji je oko nas. Pok
varen vazduh je kuga za iva bia, ukoliko su ona
iva, a pokvarena dua je kuga za oveka, ukoliko
je on ovek.
3 . Smrt nemoj prezirati, nego budi raspolo
en prema nj oj, j er je i ona neto to zahteva priro
da. Prestanak ivota je pojava iste vrste kao i mla
dost, starenje, rastenje i cvetanj e, dobij anj e zuba,
brade, sede kose, raanje, elja da ena zane i da
rodi, i druge prirodne delatnosti koje donose razna
godinj a doba tvoga ivota. U skladu je, dakle, sa
unutranjim raspoloenjem oveka da nije ravnodu
an prema smrti, ali i da ne tei preterano za njom i
da je ne potcenj uj e. Naprotiv, on je mora oekivati
kao neki dogaaj koj i e priroda stvari i onako do
neti sobom. I kao to sada oekuj e da se iz utrobe
tvoje ene pojavi dete, tako oekuj i vreme kada e
dua otii iz ovog okvira . Ako eli da ti pruim j o
j ednostavnije, vie okrepljuj ue i utenij e sredstvo
za polazak na taj poslednji put, onda zapamti da e
najmirnij e gledati na smrt ako se osvrne na stvari
od kojih se mora odvoj iti i ako razmisli kakvi su
oni karakteri sa koj ima tvoja dua ubudue nee
vie biti pomeana. Nad tim stvarima ne sme se
158
sablanj avati nego se ljubazno mora brinuti o nj i

ma i strplj ivo ih podnositi, a pri tom ne sme zabo
raviti da se ne odvaj a od lj udi ij a su naela ista
kao i tvoj a . Ako bi ita moglo da te povue natrag i
zadri u ivotu, to bi bilo saznanj e da moe iveti u
zajednici sa ljudima koji imaj u ista naela kao to ih
ima sam. Sada, meutim, vidi koliko bede i nevo
lj e ima sa ljudima sa kojima zajedno ivi, pa mirno
moe rei: " Doi to pre, mila smrti, da se ne bih i
sam zaboravio. "
4 . Onaj koji grei, ini to na svoju sopstvenu
tetu. Onaj koji je kriv, kriv je prema samome sebi,
jer samoga sebe ini ravim.
5 . Nepra vd u vri esto i ovek koj i neto ne
uradi, a ne samo onaj koji neto uradi.
6. D ovoljno je imati milj enj e koj e odgovara
istini, delo koje se vri sa eljom da slui optem do
bru, i raspoloenje due kojoj se dopada sve to j e
rezultat spoljnih uticaj a.
7. Treba iskoreniti uobraenj e. Spreiti nago
ne. Uguiti prohteve. Zadrati razum u svoj oj vlasti.
8. Jedna j edina dua podeljena je nerazum
nim biima, a jedna razumna dua podeljena je ra
zumnim biima. Kao to je zemlja, iz koje potie sve
to je zemalj sko, samo jedna, tako i mi, tj . sve ono
to ima razum i sposobnost gledanja, sagledamo sve
blagodarei jednoj svetlosti i udiemo jedan vazduh.
9. Sve to ima udela u neem zaj ednikom,
tei onome to mu je srodno: sve zemaljsko, tei ze
mlji, sve to je vlano stie se zaj edno, isto je i sa
Samom sebi
>
159
vazduhom, pa j e potrebna sila da ih razdvoj i. Vatra

tei navie zbog onog elementarnog to j e u njoj, ali
se i ovde dole rado pali od svake vatre, tako da se
svaka malo suvlja materija brzo zapali jer u njoj ne
ma elemenata koji bi je spreavali da to uini. Isto
tako, i j o vie, tei onome to mu je srodno i sve
ono to ima udela u zaj ednikoj sveoptoj prirodi.
Jer, ukoliko je neto bolje od neeg drugog, utoliko
je vea njegova tenj a da se pomea i slije sa onim
to je iste vrste. I u carstvu nerazumnih bia postoj e
rojevi, stada, jata i, tako da kaem, lj ubavna drut
va. Jer ve na tom stepenu postoje due, a nagon za
druenjem razvij en je kod viih bia u meri kakve
nema ni kod bilj aka, ni kod kamena, ni kod drveta.
Razumna bia imaj u drave, prijateljstva, porodice
i skupove, i u ratovima ugovore i primirj a . I kod
bia sa jo viom prirodom, kod zvezda, na primer,
postoj i, uprkos velikim rastoj anjima, neko jedinst
vo. Isto tako, elj a da se ovek izdigne na j edan vii
nivo moe, uprkos rastojanj u, stvoriti simpatiju me
u pojedinim biima. A vidi li ta se sada deava ?
Samo su razumna bia zaboravila na svoj u tenju i
meusobnu zavisnost i samo se kod njih ne j avlj a
elj a za sjedinjavanj em. A ipak se jedan za drugog
vezuj u, bez obzira da li jedno od drugog bei, ili ne.
To je zato to priroda pobeuj e. Ako samo bude
pazio, videe da imam pravo. -Lake e nai ko
madi zemlje koji se ni sa im drugim ne dodiruje,
nego oveka koji bi bio potpuno odvojen od oveka.
160
ovek, i boanst vo, i kosrnos, donose

plod. Svaki u svoj e vreme. Ne znai nita to obian
govor zna za re plod samo u njenom pravom zna
enj u, za plod kod loze, na primer, ili neeg slinog.
Razum ima i zaj edniki i poseban plod, i iz njega
nastaj u samo onakve stvari kakav je i on sam.
ll. Poui oveka neem boljem ako moe.
Ako ti to nij e mogue , onda razmisli da li si dobar.
ak su i bogovi prema ovakvim lj udima milostiv i.
Tako su dobri da im u mnogim sluajevima pomau da
dou do zdravlja , do bogatstva, do slave. Tu mogu
nost ima i ti. Reci, ko bi te u tome mogao spreiti?
12. Vri svoj posao, ali ne kao neko ko je zbog
toga nesrean , niti sa eljom da probudi neij e sa
alj enj e ili divlj enj e. Tei samo jednom : da iskoristi
svoj e snage i da ih sauva onako kako to trae
obziri prema zajednic i.
1 3 . D anas sam se oslobod io svih preprek a, i
j o vie, odbacio sam ih sve. One nisu bile van me
ne, nego u meni samom, u moj im predrasu dama.
14. Sve stvari saznaj emo samo preko isku
stva , sve traju samo j edan dan, i sve su one po svome sastavu prlj ave. Sve je to onako isto kao sto je
bilo i za vreme onih koje smo sahranil i.
1 5 . Dej stva stoj e pred vratima , ona su van
nas, sasvim za sebe, i niti ta znaj u o sebi, niti o se
bi mogu neto rei. Pa ta je to to nas o njima oba
vetava ? Na razum koji misli.
1 6 . Razumn a bia, ona koj a imaj u smisla za
zaj ednicu i za opte stvari, ne vide zlo u onome to
1 0. I
Samom sebi
161
trpe, ve u onome to rade, kao to n i njihova vrli

na ni njegovo nevaljalstvo nisu u onome to oni
trpe, nego u onome to rade.
1 7. Kamen koji si bacio u vis, nij e ni nes
rean to je opet pao na zemlj u, ni srean to si ga
bacio u vis.
1 8. Prodri u ljudske due, tako e videti kakve
su sudije kojih se boji i kako oni sude samima sebi.
1 9 . Sve je promena, pa se i ti neprestano
menj a i na izvestan nain propada. A tako biva i
sa celim svetom.
20. Greh svoga blinj eg ostavi tamo gde j e .
2 1 . Nij e nikakvo zlo ako delatnost popusti,
i ako se neki pokret ili misao zaustavi ili takorei
zamre. A sada prei na razna doba starosti, na svo
je detinj stvo, deatvo, mladost i na svoju starost. I
ovde prelaz iz j ednog doba u drugo znai smrt. Pa
zar j e to neto strano ? Seti se sada svoga ivota uz
dedu, pa pored majke, i onda ivota sa ocem. Dodaj
tome j o i ovo ili ono to ti je donelo neku razliku,
neku promenu ili nekakav kraj , i postavi sebi pita
nj e : " Zar je to bilo tako strano ? " Isto to vai i za
svretak, kraj i promenu itavog tvog veka.
22. O brati se svome sopstvenom razumu,
razumu sveta i razumu ljudi. Svome razumu, da bi
ga uinio etikim, kosrnikim i da bi mislio na to
kako si ti samo j edan nj egov deo; razumu svoga bli
nj eg, da bi uvideo da li u nj emu vlada glupost ili
razboritost i da bi se, ujedno, setio kako j e on s tvo
jim razumom u srodstvu.
1 62
23. Kao to sam moe koristiti ljudskome

drutvu, tako i svako tvoje delo treba da doprinese
upotpunj avanj u opteg ivota. Ako se tvoje delo
vanj e ni izbliza ni izdaleka ne odnosi na zaj edniku
svrhu, onda ti ono raskida ivot, spreava tvoju jed
noobraznost i stvara u tebi razdor, to ini ovek
koj i ukoliko mu je to mogue u skuptini razbij a
j edinstvo.
24. Da bi se ovek to j asnij e setio "Nekij e " l
treba da misli n a svae i ale detinj e i n a duice na
tovarene leevima.
25. Razmilj aj o osobinama naela uzrono
sti i prouavaj ga, poto ga prethodno u mislima
odvoji od njegove materij e. Onda razmisli koliko
naj due moe da postoji stvar kojoj je ta osobina
prirodom data.
26. Pretrpeo si mnoga zla zato to se nisi za
dovolj io time da ti razum radi ono za ta je odre
en. Ali, dosta o tome !
27. Ako te neko grdi ili mrzi, ako ljudi u to
me smislu o tebi govore, ti obrati panj u na nj ihove
due, prodri u nj ih i vidi kakvi su zapravo oni sami.
Onda e videti da se ne treba uznemiravati zbog
onoga to ljudi o tebi misle. Mora, razume se, biti
1 Misli se na XI pevanje Odiseje (Nekyia) u kome se pripoveda
kako Odisej prinosi rtve duhovima pokojnika i na iaj nain uspeva
da side u podzemni svet. A moe biti da Marko Aurelije na ovom mes
tu misli na nekiju Menipovu kojoj navedene rei lepo odgovaraju. Ve
smo rekli da j e car poznavao Menipava dela. Vidi napomenu broj 9 u
Knj. VI.
Samom sebi
163
raspoloen prema njima, j er su oni po prirodi tvoji

neprij atelji. I bogovi im na sve mogue naine, i
snovima i proroanstvima, pomau da dou do
stvari za kojima toliko tee.
2 8 . Kosmos se kree uvek na isti nain: na
gore i nadole, i iz vekova u vekove. Sveopti razum
deluje pri tom ili na svaku stvar ponaosob - ako je
tako, onda primi to sa radou - ili je svaku od nj ih
pokrenuo jednom zauvek, pa se sve ostalo j avlj a sa
mo kao posledica . . . one su ili na neki nain atomi,
ili nedeljive stvari. Uopte, ako svetom upravlj a ne
ko boanstvo, onda je sve dobro; a ako nj ime vlada
sluaj , onda tvoj ivot ipak ne treba da bude samo
igra sluaj a i nita vie. Uskoro e nas pokriti zem
lja, onda e se i to stanje promeniti, pa e se sve opet
u beskonanost menj ati, i opet menjati u besko
nanost. A ako neko, makar i za trenutak, pomisli
na to uzburkano talasanje promena i menj anj e obli
ka, morae da prezire sve ono to je prolazno.
29. Opti uzrok je kao brzak koji sve odvlai
sobom. Kako su bedni oveuljci koji se bave drav
nikim poslovima i pri tom misle da postupaju kao
filozofi. Budal e ! Ali, ovee, pa ta da se radi? Ono
to priroda u ovome trenutku zahteva od tebe. Ne
sanjaj o Platonovoj dravi ! Budi zadovolj an ako si
makar za jedan korak poao napred. Ne preziri ni
najmanj e napredovanje. Ali, ko moe da promeni
njihovo ubeenj e ? A moe li bez promene nj ihovog
milj enj a oekivati neto vie, nego da ljudi uzdiu i
robuj u i da rade kao da se pokoravaj u. Haj de, po-
1 64
kai mi nekog Aleksandra, Filipa, D emetrija Faler

skog! Ako su uvideli ta od nj ih trai sveopta priro
da i ako su sami sebe vaspitali: dobro. Ali ako su
svoj u ulogu odigrali tragino, onda me niko ne mo
e naterati na to da se ugledam na njih. Kako je jed
nostavno i skromno ono to stvara filozofija: ne na
vedi me na praznu hvalisavost!
30. S visine gledaj na bezbrojna stada, bez
brojne religiozne obiaje i plovidbe na sve strane
sveta, po oluji i na puini, posmatraj promene stvari
koje postaju, sjedinjuju se i nestaju . Misli i na ivot
kojim su lj udi nekada iveli, koj im e iveti posle
tebe i na ivot varvara. Misli i na to kako mnogi lju
di ne znaju ni tvoje ime, kako e ga mnogi brzo za
boraviti, i kako e te mnogi koji te danas uzdiu do
neba ve sutra kuditi, i na to da ni seanje koj e e
posle smrti ostati, ni posmrtna slava ne vrede da se
govon o nJlma.
3 1 . Sauvati spokoj stvo pred dogaajima
koj i su prouzrokovani neim spolj a; i raditi, pravi
no, ukoliko ta elj a izvire iz tebe samoga, znai: da
tvoj a tenj a i tvoj a dela, ubeena da je to u saglas
nosti sa tvoj om prirodom, imaju za cilj samo optu
korist.
32. Moe da se oslobodi mnogih i nepotre
bnih stvari koje te mue, jer one postoje samo u tvo
me uobraenj u . Ako, meutim, itav kosmos obu
hvati svoj im duhom i ako pomisli na sutinu ve
nosti i na brzu promenu pojedinih delova u j ednoj
stvari, onda e sebi svakako stvoriti iroko polje za
Samom sebi
165
svoj e delovanj e: kako j e kratko vreme koj e pro

tekne od postanka do nestanka jedne stvari, a kako
je bezgranino dugo vreme pre njenog postanka i
kako beskraj no posle njene propasti .
33. Brzo e proi sve ono to danas vidi i br
zo e propasti i sami ljudi koji gledaju kako sve pro
pada. Onaj koj i umire u dubokoj starosti, umree
isto onako kao i onaj koj i umire u cvetu mladosti.
34. Kakva su naela ovih lj udi i za kakvim
stvarima oni tee ? Zato oni tee ? Zato ih ljudi vo
le i cene ? Naui se da njihove sitne due posmatra
u svoj nj ihovoj nagosti. Kako je glupavo nj ihovo
ubeenj e da nekome kode ako ga grde, ili da mu
koriste ako ga hvale !
35. Gubitak nij e nita drugo nego promena.
Toj promeni se sveopta priroda raduj e, j er su sve
stvari postale po njenoj volj i, tako su postaj ale kroz
vekove i takve e biti nj ihove promene u svim idu
im vekovima. Zato onda tvrdi da je sve to se de
silo i to e se desiti ravo i da se meu tolikim bo
anstvima nikada nij e nala sila koja bi te nedo
statke odstranila, pa je kos mos osuen na to da
bude za sva i ve ita vremena vezan za zlo.
36. Ostaci su svake stvari trule: voda, prai
na, kosti i smrad. Tako je i mermer samo stvrdnuta
zemlj a, zlato i srebro su samo njen talog, nae ode
lo je samo neka vrsta kose, skerletna boj a je samo
krv, a tako je i kod svih ostalih stvari. I na dah je
neto slino, jer se i on iz jednoga menj a u drugo.
1 66
3 7. Dosta sa tim bednim ivotom, sa guna

njem i sa maj munisanj em! to se uzbuuje ? ta j e
novo u tome ? ta t e uznemirava ? Uzrok ? Ispitaj ga !
Ili materij a ? Posmatraj j e ! A sem ovog dvoga, tree
nita i ne postoj i. I prema bogovima budi ve jed
nom prostosrdanij i i uslunij i !
D a li tok ivota posmatra sto godina, ili tri,
rezultat j e isti.
3 8 . Ako je neko pogreio, onda je greka u
njemu. A moda uopte nije ni greio!
39. Stvari se raaj u ili iz j ednog i istog ra
zumnog izvora, kao u j ednom telu, i onda se deo ne
srne aliti na ono to se deava u korist celine; ili se
svet sastoj i od atoma, i onda je sve samo besciljna
meavina i razdvajanje. to se uzbuuje? Reci svo
j oj dui: " Mrtva si, pokvarila si se, postala si ivo
tinja, pretvara se, marva si i ivi s amo za trbuh ! "
40. Bogovi ili uopte nemaju moi, ili j e ima
j u . Ako je uopte nemaj u, onda, zato se moli? A
ako j e imaj u, zato se ne moli da uine da se ni
jedne stvari ne boj i, da ne udi za njom i da se na
nj u ne ljuti ? Zato se mesto toga moli da ti neke
stvari dadu, a neke ne ? Ako uopte pomau oveku,
oni mu svakako i u tome mogu pomoi. Ali e
moda rei: " Bogovi su uinili da to od mene za
visi. " Zar nije bolje da u slobodi koristi ono to su
ti oni prepustili, nego da ropski tei za onim to ni
je u tvoj oj moi ? Ko kae da nam bogovi ne po
mau i u onim stvarima koj e su u naoj moi ? Poni
da se moli i videe ! Ova j ovde se moli: "Uini da
Samom sebi
167
spavam sa ovom enom ! " A ti reci : "Ugui moj u

udnj u da sa nj om spavam ! " Drugi kae: " Kad bih
samo mogao da se oslobodim ovog oveka ! " A ti,
moli: " Ugui moj u elj u da ga se oslobodim ! " Trei
moli: " Samo da ne izgubim svoj e dete ! " A ti kai:
" Samo da suzbijem svoj strah da u ga izgubiti ! "
Upravlj aj svoj e molitve uopte tako i pazi ta e se
dogoditi !
4 1 . Epukur pria: " Dok sam bolovao, nisam
razgovarao o stradanj u svoga tela. Ni prij ateljima
koji su me poseivali nisam govorio o tome. Stalno
sam se bavio osnovnim pitanj ima prirodne filozofi
je i pokuavao sam da objasnim ba to: moe li duh
koji trpi od svakog pokreta naeg tela, ma kakav on
bio, sauvati svoj u sreu i spokoj stvo? Na taj nain
nisam lekarima davao priliku da se hvale kako su sa
mnom napravili udo, nego sam i u bolesti iveo
lepo i spokoj no. Tako mora postupati i ti u bolesti,
ako si bolestan, a i u drugim neprilikama. Jer se sve
filozofske kole trude da ovek, ma ta ga zadesilo,
ostane privren filozofiji, i da ne razgovara i ne troi
rei sa ovekom koj i o filozofiji i o prirodnim nau
kama nita ne zna. Nae misli moraju biti uprav
lj ene samo na ono to toga trenutka treba raditi i na
orue koj im se to radi.
42. Ako te sablazni bestidnost j ednog ove
ka, mora se smesta zapitati: "Da li je mogue da na
svetu uopte ne bude bestidnih ljudi ? " Nemogue
je. Onda nemoj ni traiti ono to je nemogue. Jer j e
i taj ovek jedan o d onih bestidnih ljudi kojih na
168
svetu mora da bude. To isto mora misliti i kad je u

pitanj u propalica, izdajnik ili uopte ovek koji na
bilo koji nain grei . Jer, im uvidi da takvih ljudi
mora biti, bie popustlj ivij i prema pojedincima.
Bie korisno i ako odmah razmisli o tome koju j e
lj udsku vrlinu priroda suprotstavila ovakvoj mani.
Jer je ona, kao nekakav protivotrov, dala pored tvr
doglavosti pitomost, a neko drugo sredstvo suprot
stavila nekoj drugoj prirodi. Uopte, postoji mogu
nost da svoga blinj eg koj i je pogreio poui i upu
ti na bolje. Svaki onaj koj i grei, gubi svoj pravi cilj
i luta. Kakvu tetu ima ti od toga ? Videe da ni
j edan od ovih lj udi nij e uinio nita zbog ega bi
tvoj a dua mogla postati gora, nego to su oni na
koje se ti lj uti. A tvoja nesrea i teta zavise samo i
jedino od toga. Ima li neeg rdavog i zlog u tome to
se k lipan ponaa kao klipan ? Vidi prvo da li moda
samome sebi ne treba da prebaci to si prevideo da
e se takav ovek tako i ponaati. Razum ti je dao
sposobnost da razmisli kako je vrlo verovatno da
e se takav ovek tako i ponaati, a ti se ipak divi
to se on tako ponaa, jer o tome nisi mislio. Ako
hoe da ga prekori to nije odrao re, ili to j e
neblagodaran, onda prvo pometi pred svoj im vrati
ma . Pogrdio si svakako ti, bilo to si uopte pove
rovao da e ovek takvoga karaktera moi da os
tane veran, bilo to, ako si mu uinio neko dobro,
nisi to uradio bez zadnj e misli i nisi shvatao da j e
ve samo t o delo dovoljna nagrada. P a ta sad jo
hoe zato to si jednom oveku uinio neko dobro ?
Samom sebi
1 69
Zar ti nij e dovoljno to to si uradio neto to je u sa

glasnosti sa tvoj om prirodom, nego trai jo i na
gradu za to ? To je kao da oko trai nagradu zato to
vidi, ili noge zato to idu. Jer, kao to ti udovi pos
toje radi neke svrhe, a nagrada im je to to svoj za
datak vre onako kako im je odredeno, tako i o
vek, koga je priroda odredila da ini dobro, ako je
neto dobro ili opte korisno uradio, vri samo ono
za to je odreden, i to mu je nagrada.
Samom sebi
DESETA KNJIGA
1 . 0, duo! Da li e ikad postati dobra i jed
nostavna, da li e se odvojiti od svega, obnaiti se i
biti prozranija od tela koj e te opkolj ava ? Da li e
okusiti neto od ljubaznog i nenog srca ! Hoe li se
jednom zasititi i biti zadovoljna, tako da ne tei vi
e ni za im, ni ivim ni neivim, i hoe li uguiti
svoje prohteve, makar kakvi oni bili ? Moe li da ne
trai vie vremena kako bi due mogla uivati, i da
ne udi za mestom, krajem, zemljom ili simpatij a
ma lj udi ? Nego da bude zadovoljna svojim trenut
nim poloajem i da se raduje svemu to ima ? Mo
e li da bude uverena kako sve to postoj i dolazi
od bogova; kako je sve to tebe radi i kako e biti od
koristi tebi sve ono to se njima dopada i to oni bu
du davali savrenom biu, koje je dobro, pravino i
lepo, i koj e stvara, odrava, obuhvata i povezuje sve
ono to mora da se raspadne, kako bi iz njega mo
glo nastati neto drugo, slino ? Hoe li ve jednom
postati takva da moe iveti u zajednici i sa bogo
vima i sa lj udima, a da ih ne optuuje i da oni tebe
ne preziru ?
171
2. Vodi rauna o onome to priroda trai od

tebe kao od bia kojim ona sama upravlj a. Ako tvo
ja priroda, kao priroda ivoga bia, nee time po
stati gora, onda izvri to i izvri ga rado ! Pazi, za
tim, na ono to priroda trai od tebe kao od ivoga
bia, na ako tvoj a priroda, kao priroda razumnoga
bia, nee zbog toga postati gora, ti sve to primi za
sebe. A razumno je sve to vodi rauna o zajednici.
Dri se toga naela i ne radi nita to je nekorisno ili
izlino.
3. Sve to ti se desi, deava se tako da ga ti ili
moe, ili ne moe podneti. Ako te zadesi to mo
e podneti, onda se ne ljuti, nego ga podnesi kako
moe. A ako te zadesi neto to ne moe podneti,
onda opet ne gunaj , jer e te ono pre vremena uni
titi. Misli, dakle, na to kako ti ima snage da pod
nese sve, kako od tvoga suda zavisi da li e ti neto
biti snolj ivo ili ne, a ini to sa uverenj em da rad ni
je samo tvoja dunost nego da ti i koristi.
4. Ako tvoj blinji grei, poui ga lj ubazno i
obj asni mu nj egove greke. A ako to ne moe, on
da ili okrivi samoga sebe, ili ak ni to nemoj initi !
5 . Sve to te zadesi, bilo ti je sueno od dav
nina. Meusobna povezanost uzroka spojila je tvoj
ivot sa tim dogaajem pre mnogo vekova.
6. I ako je svet sloen iz atoma, i ako njime
upravlj a priroda, prvo moj e naelo mora da bude:
"Ja sam deo celine, kojom upravlja priroda . " A dru
go: "Ja sam sa svim istorodnim delovima u nekom
odnosu." Ako budem mislio na to da sam samo je-
1 72
dan deo, neu se lj utiti ni na ta to mi celina bude

dodelila. Jer ono to koristi celini, ne moe koditi
delu, a celina, opet, ne sadri nita to joj ne bi bilo
od koristi . Ali dogod je to zaj edniko svima priro
dama, dotle je svet u mogunosti da se odupre sva
kom spoljnjem uzroku koj i bi hteo da ga prisili da
stvori neto to bi mu kodilo. Ako, dakle, budem
svestan da sam samo jedan deo celine, biu zado
volj an svim to se deava. Ukoliko sam tesno pove
zan sa istorodnim delovima, neu uiniti nita to bi
se protivilo duhu celine, nego u imati na umu svo
ju istorodnost, itavu svoj u tenj u upraviu prema
dobru zaj ednice, a odrei u se svake suprotnosti.
Kad bi se ovi principi tako obistinili, onda bi ivot
morao biti srean: isto bi tako bio srean i onaj i
vot u koj em bi graanin prelazio sa jednog dela na
drugo i rado primao na sebe sve to mu zaj ednica
nalae, uvek sa ciljem da koristi blinjemu.
7. Svi delovi prirode koje obuhvata k osmos,
moraju propasti. To treba razumeti tako da oni mo
raj u pretrpeti neku izmenu. Kad bi to za njih po pri
rodi bilo ravo i nuno, onda celina ne bi bila lepo
ureena dogod bi nj eni delovi podlegali promeni i
dogod bi na razne naine bili odreeni da propad
nu. Zar je priroda sama podesila da svoj e sopstvene
delove unitava i upropauj e, da oni neizbeno
moraj u padati i propadati , ili ona, moda, nij e za
pazila da se tako neto desilo ? Ne moemo verovati
ni j edno ni drugo. A kad bi neko pokuao da objas
ni tok sveta tvrdei da tako treba da bude po priro-
Samom sebi
1 73
di samih stvari, onda bi i to to bismo, s j edne stra

ne, tvrdili kako se delovi celine menjaju zbog nekog
prirodnog ureenj a, a s druge strane se divili ili lju
tili kao da se sve deava protiv prirode, bilo neko
smeno tumaenje, pogotovu kad se svi delovi pret
varaju u one pradelove iz koj ih svaka pojedina stvar
opet nastaj e. Jer raspadanj e znai: ili da se stvari
razdvaj aj u na elemente ij im su spaj anj em i postale,
ili da se prvrbitna vrsta materija pretvara u neto
zemaljsko, duhovno i vazduasto, pa se i te supstance
vraaj u u prauzrok svega, bilo tako to se u odree
nim periodama vraaj u vatri ili to se kroz nepre
kidne promene obnavlj aju. Ni kod vrstog tela ni
kod duhovnih stvari ne sme misliti na ono to je
postalo iz prvoga postanka: jer su sve te stvari
postale tek jue ili prekj ue, iz j ela i udisanog vaz
duha. Menj a se samo ono to si na taj nain primio,
a ne ono to ti je mati rodila. ak i ako misli da je
priroda taj promenijivi deo veoma tesno povezala
sa tvojim individualnim osobinama, opet taj prigo
vor nema nikakvog znaenj a za ovo o emu smo sa
da govorili.
8. Ako samoga sebe naziva: dobrim, skrom
nim, istinoljubivim, razumnim, postoj anim u mi
lj enju, velikodunim, i slino, onda se uvaj da te jed
noga dana ne nazovu drugim imenom. A ako jednom
izgubi ova imena, onda im se opet brzo vrati. Misli
pri tom da re " razuman" treba da oznai oveka
koji svoj im razumom brino prodire u svaku stvar i
tano o nj oj razmilj a; re "postoj an", opet, dobro-
1 74
voljno primanje svega onoga to nam sveopta pri

roda odredi; re " velikoduan" znai da tvoj mi
saoni deo, dua, treba da se izdigne iznad svakog
sla bog ili burnog pokreta onoga to je u tebi tele
sno, iznad prazne slave, smrti i slinog. Ako ta ime
na bude umeo s auvati u sebi, i ako ne bude teio
da ti ih drugi ljudi dadu, postae drugi ovek i za
poee nov ivot. A ako i dalje ostane onakav ka
kav si sad, i ako te u ovako rdavom ivotu budu
rastrzale strasti i prlj avtina, onda si ovek bez ose
anj a, onaj koj i se dri ivota, i slian je onim borci
ma sa divljim zverovima koji su ve napola raski
dani, a koji, uprkos krvi i ranama, jo uvek trae da
ih sauvaju za sutranji dan, iako znaj u da e ih i
takve opet baciti u kande i zube divljih zveri. - Sto
ga itavom svoj om duom prioni za ovakva imena i
osobine. Ako bude imao snage da im ostane ve
ran, bie kao ovek koj i je stigao na ostrva blae
nih . A ako primeti da si ponovo siao sa pravog
puta i da nisi ostao pobednik, onda se uteen povu
ci onamo gde bi mogao pobediti. Ili, kratko, odrei
se ivota uopte, ali ne u gnevu, ve bez mnogo pri
prema, dobrovoljno i sa pobonim mislima. Tako
e bar postii jedno u svome ivotu: da tako umre.
- Ali, postoj i jedna j aka snaga koja pomae da se
uvek misli na pomenute vrline: ona se sastoji u tome
da ima bogove u dui, da nikada ne zaboravi kako
oni ne ele da im laskamo, nego da se sva razumna
bia trude kako bi postala nj ima slina, i da ovek
vri dunost oveka kao to smokva vri dunost
smokve, ili pas dunost psa, i pela posao pele.
Samom sebi
1 75
9. Gluma, rat, strah, otupelost, ropska priro

da brisae svakodnevno iz tvoje due one svete
principe koje ti, kad posmatra prirodu, ne moe
sebi da protumai, pa ih zanemaruj e. Ali bi sve
morao posmatrati i raditi tako da se tvoj a praktina
proniclj ivost sve vie usavrava sa radom tvoga teo
retskog razuma : tako e se tvoj e znanj e o svakoj
stvari iriti, a ujedno e neprimetno i neprikriveno
rasti i tvoja samosvest. Kada e, naj zad, nai spo
koj stvo u jednostavnoj prirodnosti ? Kad u dosto
j anstvu i ozbiljnosti ? A kad u saznanj u ta je svaka
pojedina stvar po svojoj sutini, koj e mesto u kos
mosu ona zauzima, koliko vremena moe po svoj oj
prirodi da postoj i, iz kojih je delova sastavlj ena, ko
me je korisna i ko je moe dati a ko uzeti ?
1 0 . Pauk se ponosi kad uhvati muvu; ovek,
kad ulovi zeca; drugi, opet, kad upeca ribu; neko
kad uhvati divljeg vepra, neko medveda a neko kad
zarobi Sarmata. ! Kad bismo ispitali njihova naela,
zar ne bi svi ti ljudi bili razbojnici ?
1 1 . Prihvati naunu metodu posmatranj a, po
koj oj se sve stvari menj aju jedna u drugu, misli stal
no na to i vebaj se u tome. Nema niega to bi u
veoj meri podsticalo velikodunost. Onaj koj i tako
postupa, ve je odbacio svoj e telo, i svestan toga da
e, ako se odvoji od ljudi, uskoro napustiti sve te
stvari, on se u svemu to radi potpuno predaje pra! Sarmati su narodi koji su iveli severno od Poma. U ovim rei
ma car misli na samoga sebe jer je i on ratovao sa tim plemenima.
1 76
vinosti, a u svemu to mu se deava, predaj e se pri

rodi celokupnosti . On se uopte ne brine ta ko o
njemu misli ili protiv nj ega radi, j er on svoj mir na
lazi u ovim stvarima : da sam uvek dela pravino i
da bude zadovolj an onim to mu j e sudbina dodeli
la. Ne eli nita drugo nego da ide pravim putem.
1 2 . Zato sumnja i nema poverenj a, kad si
u stanju da vidi to treba da se uradi ? Pa kad to
uvidi, onda poi svojim putem vedro i ne gledaj ni
desno ni levo. A ako ne uvidi, onda priekaj i pitaj
za savet najbolje savetodavce. Ako ti se, meutim,
neto isprei na p utu, ti idi i dalje pridravaj ui se
onoga to misli da je pravino i u skladu sa sred
stvima koj a ve ima. Jer, ako si se ve ogreio o
svoj cilj , onda je naj bolje postii taj drugi cilj . A o
vek koj i u svakoj prilici ide za razumom, spokoj an
je, okretan, veseo i ozbilj an.
13. im se probudi iz sna, zapitaj se: "Da li e
ti imati koristi, ako neko drugi uradi ono to je pra
vino i lepo ? " - Nee. "Zar si zaboravio da su ljudi
koji se ponose hvalei sebe i kudei blinjeg isti takvi i
za stolom i u krevetu ? Zar ne zna kakva dela oni
poinju, kakve stvari izbegavaju, za im tee, ta sve
pokradu i opljakaj u - ne rukama ili nogama, nego
onim delom koji treba da im je najdragoceniji, i koji
se, samo ako oni hoe, moe u njima pretvoriti u ver
nost, skromnost, istinu, zakon i u dobrog demona ? "
1 4. Istinski obrazovan i skroman ovek kae
prirodi koj a sve daje i opet oduzima: " Daj to ho
e, i uzmi to ti je volj a ! " Ali on to ne govori iz ina-
Samom sebi
1 77
ta, nego iz iste poslunosti i dobrog raspoloenj a

prema nJ oJ .
1 5 . Ostalo ti j e jo malo vremena da ivi.
Poivi to kao da si na bregu. Ako svuda bude iveo
tako da se to slae sa redom u kosmosu, onda e biti
sasvim svej edno da li si ovde ili onde. Neka ljudi u
tebi vide istinskog oveka, koj i ivi u skladu sa
prirodom. Ako ne mogu da te podnesu, neka te ubi
ju: bolje je i to, nego da tako ivi.
1 6. Ne raspravljaj o tome kakav treba da
bude dobar ovek, nego ti sam budi takav.
1 7. Uvek treba imati na umu predstavu celo
kupne venosti i celokupne supstance, kao i to da su
sve stvari ovde dole, u odnosu na celokupnu sup
stancu, kao zrno prosa, a u poreenju sa venou,
slino trenutku u kom si jednom okrenuo burgij u.
1 8 . Na svaki postojei predmet obrati panju
i misli na to da se on ve rastvara i menj a kao da
truli, drugim reima, da je svaka stvar po svoj oj pri
rodi odreena da umre.
1 9 . Misli na to ta su ljudi kad jedu, spavaj u,
polno opte, iste se i rade tome slino ( na to misli).
Zatim, ta su kad se dre gordo kao gospoda, kad
se ponose ili ljute i sa visine gledaju na oveka koga
grde? A sami su j o pre kratkog vremena robovali
drugima, i to po kakvu cenu ! I j o malo, na e opet
biti meu robovima.
20. Svakoj je stvari korisno ba ono to j oj
donosi priroda i korisno j e ba onda kad ga priroda
donese.
1 78
2 1 . Zemlj a ezne za kiom, a sveti etar za

zemljom.2 Kosmos, opet, ezne za tim da stvori ono
to treba da postane. Zatim kaem kosmosu: " ez
nem zaj edno sa tobom" . Zar se ne kae tako i ono:
" To se rado zbiva" ?
22. Ili si ovde i ve si se navikao na to, ili od
lazi odavde i to si eleo, ili umire i zavrava svo
ju dunost. Osim ovih, nema nikakve druge mogu
nosti . Zato budi dobre volj e !
23. Uvek treba d a ti bude j asno d a j e tvoj ko
madi zemlj e isto tako dobar kao i ostali krajevi na
svetu, i da su sve stvari ovde dole iste onakve kao
to su gore na bregu, ili na morskoj obali, ili ma gde
na drugom mestu. Videe da su tane Platonove
rei: " Pastir koj i je napravio staje za ovce na plani
ni" i "Musti stada ovaca. " 3
24. ta j e moja razumna dua, ta stvaram j a
o d nje i zato j e u ovom trenutku upotrebljavam ?
Valj da ona nije bez duha, nij e, valj da, otrgnuta i od
voj ena od oseanj a zajednice ? Valjda nij e tako vr
sto stopljena sa telom i tako utonula u nj ega da ono
nj ome gospodari?
25. Onaj koj i pobegne od svoga gospodara,
begunac j e . A gospodar je zakon, i onaj koj i radi
protiv zakona, takoe je begunac. Begunac je i onaj
koj i se alosti, lj uti, ili boj i, onaj koji ne voli ono to
se desilo, to se deava ili to e se desiti ono to j e
2 Fragment iz Euripida, sauvan kod Ateneja XllI 599 ss
frg. 898 N.
3 Mesro se odnosi na Plaronov dialog Teetet (Theait. 1 74 D E),
ali j e nejasno. Tekst je na ovom mestu dosta oteen.
=
Samom sebi
1 79
naredio gospodar sveta, tj . zakon koj i svakoj stvari

odreuje ta joj pripada. Onaj koj i se boji, koj i se
ljuti ili uznemirava, taj je zbog toga begunac.
26. ovek ostavlja svoj e seme u tel u ene i
odlazi. Neki drugi uzrok to seme prihvata, preo
braava i pretvara u dete - kakvo umetniko delo
od kako siunog uzroka ! Dete prima hranu preko
j ednj aka, a onda nju prihvata neka druga sila, ona
stvara saznanj e ula, nagone, ivot i snagu u opte, i
bezbroj drugih stvari, i sve to usavrava. Treba pos
matrati ove stvari koje se tako taj anstveno dogaa
ju i treba razmiljati o njima, i stvaralaku silu tre
ba shvatiti isto onako kao to shvatamo tenj e pre
ma zemlj i i uzdizanje od nje, ono to ne vidimo tele
snim oima, a to nam ipak nij e nimalo nej asnij e.
27. Uvek treba misliti na to da su se sve ove
stvari koj e se sada deavaj u deavale i ranij e i da e
se one i ubudue deavati. Treba podj ednako imati
pred oima i cele drame i poj edine scene, za koj e
zna iz sopstvenog iskustva ili iz stare istorije, kao:
ceo dvor Hadrijanov, ceo dvor Antoninov, ceo dvor
Filipov, Aleksandrov, Krezov; sve su te scene bile
iste, samo su glumci bili drugi.
2 8 . Znaj da j e ovek koj i se zbog neega lju
ti ili j e zbog neega neraspoloen, slian prasetu ko
je se prinosi na rtvu i koj e se rita nogama i dere:
takav je i ovek koj i se valj a po svome leitu i sam
za sebe oplakuj e ovekovu sudbinu. Misli na to ka
ko je samo razumnome biu dato da dobrovoljno
sledi dogaaje, i kako ti dogaaji nekako moraj u da
idu j edan za drugim.
1 80
Obrati panju na svako poj edino delo

koje vri, i zapitaj se da li je smrt strana zato to ti
oduzima tu stvar.
30. Ako se sablanj ava nad pogrekom ne
kog oveka, odmah se udu bi u sebe i razmisli da li i
ti sam nema neke sline mane, da li, na primer, i ti
sam ne smatra da dobro lei u novcu, uivanj u,
slavi ili u neem slinom. Kad tako bude mislio, br
zo e zaboraviti svoj gnev, naroito ako se jo seti
da je taj ovek bio prisilj en da tako radi. ta je dru
go mogao da ini ? Ili mu, ako moe, oduzmi silu!
3 1 . Kad vidi Satirona, zamisli da je to Sok
ratik, ili Eutih ili Himen; kad ugledaga Eufr,ata,
predsta vi sebi Eutihiona ili Silvana; kad vidi Alki
frona, onda zamisli Tropeofora; kad ugleda Kseno
fonta, seti se Kritona ili Severa, 4 a kad pogleda se
be, seti se nekoga od careva, i uvek ini slino. A pri
tom uvek misli: " Pa gde su svi ti lj udi ? " Nigde, ili
bogzna gde. Samo tako e na lj udske stvari uvek
gledati kao na dim i nita, naroito ako pri tom bu
de mislio da ono to se sad promenilo nikad vie
nee postoj ati u beskonanoj venosti. Zato se on
da mui ? Zato se ne zadovolj i time to ovo krat
ko vreme moe pristojno da proivi ? Kakvih se
stvari i uzroka boj i? Zar sve te stvari nisu samo neka
vrsta vebalita za razum koji u njih ponire do dna i
29.
4 Prva
tri lica su sasvim nepoznata, Eufrat je bio vien stoiki

filozof i prijatelj Plinija Mlaeg. Eutihion je nepoznat, tako i Silvan.
- Alkifron je ime grkog retora i mlaeg savremenika Lukijanovog.
Tropeofor (Tropaiophoros) je takoe nepoznat.
-
Samom sebi
181
kao prirodnjak posmatra sve ono to se u ivotu o

gaa? Ostani, dakle, na svome estu sve dok t! m
stvarima u potpunosti ne ovladas, onako kao sto
zdrav stomak savlauje sve, ili kao to svetao plamen
osvaja i pretvara u ar i plamen sve to u njega baci.
32. Nemoj davati povoda da ti neko s pra
vom prebaci kako nisi estit i otvoren kar kter, n
dobar ovek neka svaki onaj koji tako o tebI govon
bude laov ! A sve to zavisi od tebe, jep ko moe da
te sprei da bude dobar i iskren ovek ? Ali mora
biti dovoljno odvaan da vie ne ivi ako nemas
snage da bude takav. Jer, ako nisi takav, onda ni ra
zum ne zahteva to od tebe.
33. ta je, pored ove ili one stvari, naj primer
nij e to bi ti mogao da ura? i i li ka -0 t . to bi
v
lo samo od tebe zavisi hoces II, to UClllltl
lh reC!o Sto
g; se ne izgovaraj kako si spreen da t Uini Ne
..
e prestati da uzdie sve dok ne osetis kako J, z a
.
tebe, isto onako kao to je razvrat neophodan lJ udI
ma koji samo uivaju, najvanij a stvar svest da ra
di ono to, s obzirom na zadatak koji ti je sudbma
odredila zahteva od tebe lj udska odreenost. Jer
sve to oemo da uradimo u saglasnosti sa priro
dom ' treba da nam bude uivanje. Valjak, na pri
mer, nij e u mogunosti da svuda izvri svaki pokr
koji mu odgovara; isto je tako sa vodo , :,atro m, Ih
.
nekim drugim stvarima kojima upravl j a j U pnroda
ili nerazumna dua . One nailaze na mnoge prepreke

i na otpor. Samo duh i razum mogu po svojoj p riro
di i volji prelaziti preko svake prepreke. Imaj uvek
na umu da e razum, isto onako kao to vatra ide
1 82
nagore, kamen nadale a valjak ukoso, umeti da sa

vlada svaku prepreku. Sve ostale prepreke tiu se ili
samo bednoga tela, tog lea, ili nam mogu nane ti
zlo i nesreu samo ako im tvoj razum ili popustlji
vost to dopuste: da nije tako, svako bi morao da po
stane rav im bi naiao na prvu prepreku. Sve dru
ge stvari imaju tu osobinu da odmah postaj u gore
im se nekoj od njih dogodi neko zlo. Samo ovek
postaj e j o snaniji i zasluuje j o veu pohvalu ako
u pravoj meri iskoristi ono to se pred njim isprei
lo. Uopte, uvek mora misliti na to da ono to ne
kodi optoj stvari, ne kodi ni graaninu, i da op
toj stvari ne smeta nita to ne kodi zakonu. A ono
to zovemo nesreama, to zakonu uopte ne kodi.
Ono, pak, to ne kodi zakonu, ne nanosi nikakvu
tetu ni dravi ni graaninu.
34. oveku koji je prekaljen pravim naeli
ma istine dovoljna je samo kratka i optepoznata
izreka, koj a, takorei, lei na drumu, pa se seti na
bezbolnost i na to da se ne treba p laiti. Tako:
"Vetar rasipa po zemlji lie . . .
ba kao rod lj udski. " 5
To lie su i tvoj a deca, i ljudi koji ti doviku
ju: " Vrlo dobro ! " , i pljeskaju; i protivnici koji te
proklinj u, kriom grde i rugaj u ti se; lie su isto
5
Uporedi Homerovu Ilijadu Vl, 147 i 149: 1 45 dalje:

to me, Tidejev sine, j unaino, za rod mi pita?
Kakav je liu rod, i Ijudma j e upravo takav:
Jedno po zemlji lie razbacuje vjetar, a drugo
U umi brsnatoj raste, kad proljetno nastane doba.
Samom sebi
1 83
tako i lj udi koj i e nau slavu prodUiti posle smrti.

Sve je to lie:
" rodi se u proletnj e doba " ,
onda ga obori vetar, a drvee raa novo. Kratka
sudbina je ono to je zaj edniko svima. A ti bei od
svega i j uri za svim, kao da sve traje veito ! Jo ma
lo pa e zaklopiti oi: a uskoro e neko drugi
oplakivati i onoga koj i tebe bude sahranio.
35. Zdravo oko mora videti sve to se videti
da i ne sme rei: "Ja hou samo zelenu boj u " . To bi
ve bio znak da oko nij e zdravo. Zdrav sluh i zdra
vo ulo mirisa moraj u takoe primati sve to se mo
e uti i mirisati. Zdrav stomak mora prema sva
kome j elu biti podj ednako raspoloen, kao to je i
mlin prema svemu to je odreeno za mlivo. Pa i
zdrav razum mora biti pripremljen za sve dogaaje.
A ako on, na primer, kae: " Neka se spasu deca" , ili
"Neka svi hvale ono to ja budem radio", onda je taj
razum kao i ono oko koj e eli da vidi samo zelenu bo
ju ili kao zubi koji trae samo meke predmete.
36. Niko nij e toliko blaen da pored svoj e
samrtne postelje ne bi imao ljude koji vole to e on
umreti.6 Iako je bio dobar i estit, ipak e se nai
neko koj i e u sebi rei: " Naj zad emo ipak moi da
dahnemo duom od ovog dosadnog uitelja. On,
dodue, nij e bio rav ni prema kome od nas, ali sam
ipak primetio da nas je potajno mrzeo" . - Eto, tako
6 Da li car misli, ipak, na svoj u enu Faustinu i j o goreg sina
Komada?
I 4
se deava i dobrom oveku. A koliko je takvih ma

na zbog koj ih e ljudi eleti da nas se oslobode u na
ma samim. Misli na to kad bude umirao: lake e
otii kad bude mislio: " O dlazim iz ovog ivota u
kome su i oni za koje sam se toliko borio, molio i
brinuo, eleli da se povuem, jer su smatrali da e
im to doneti neko olakanje . " Zato da se neko i dalje
vezuj e za ivot ovde na zemlj i ? Ali, sa ovoga sveta
ne sme zbog toga poi manje raspoloen prema nji
ma, nego do kraja ostani veran svojim principima, bu
di ljubazan, saoseaj sa nj ima, budi dobar, i ne ostav
ljaj utisak da se silom od njih odvaja. Kao to se kod
oveka koji umire lakom smru dua lako odvaj a od
tela, tako lak mora biti i tvoj oprotaj sa blinjima. Jer
te je prirocia povezala i sjedinila sa njima. "Ali me sa
da odvaja od njih ", rei e ti. Ja ih, razume se, na
putam kao roake, ali ne protiv svoje volje, nego
mirno i bez sile. A to je u skladu sa prirodom.
37. Navikavaj se to vie moe da, kad god
tvoj blinji neto radi, upita sebe: " ta hoe taj ovek
time ? " Ali poni od samoga sebe, i prvo sebe ispitaj .
38. Seti se da je u nama skrivena sila koja sve
niti dri u svojim rukama: to je sposobnost govora, to
j e, moemo rei, na ivot: od te sile zavisi ovek. Nje
ga nemoj nikada zameniti sa njegovim odelo m, ili sa
udovima koji su iz njega izrasli. Nijedan od tih udova
nema uzronu silu koja ga pokree i umiruje, pa j e
beskoristan isto onako kao i tkaev unak, pisareva
olovka, ili vozarev bi.
JE D AN AE STA KNJIG
v e su ov e. on a vid i
1 Os ob ine raz um ne d us
seb e, ob l ku j e sa n: u se
sa mu se b e, izd va ja sa mu
- Je r l
. . vo lJ' i , sam a u iva plo d kO J1 vra da.
v
po SV OJOJ
.
e zlv otm J' a UZ lva ov
d
pio
e
u
raj
va
go
od
i
d ove b l' l'J aka
d
h ma kar gde
sti ze SV OJ U od re en u svr
po
i
i
ug
dr
'u
J
.
. N'J oJ' se ne de sav a ono sto
.
se na laz ila gr am ca Ziv ota
d_
v . m tva nm
! (k 0
m ili sh. cm
biv a sa igr om , pr ed sta vo

na
stu pi pr ek id ); du s ,
J h se ce lin a kr nji ak o na
n'i
me stu u potp un os ti lSpUproti. v' svu d a I' na sv ak om
.
' . ms
. J. , tak o d a JOJ
. va sve to J' e seb i po sta vil a za CIl
nJa
ek mo ze reC .I: " J a sam po
ta ne ne do sta J' e i da uv
,
pr ola zi kr oz Clt av k os m os
sti. gla SV OJ. U svr h u. " On a .
o.
pr
a
l ok o nj eg ov og lik '
. d 1' kr oz Pr az nin u ok o nje ga
. ob uh va ta pe no
tl,
os
cn
ve
t
os
in
sti re se u be zg ran
. , po sm atr a l V l. d'l d a na i
ni re or od aj sv ih stv an
ta no vo , da ra n Jve g ne
pot m ne e do iv eti ni v
v
nis ta no vo , sta Vls e, a e
CIJ. . e t a ko de r nis u gle da le
. samo malo razua, a k o Je
.
ve k od et rd eset go din
j e po za k nu IS to to
sve
u
id
uv
ati
im
mo e
Na ro it e os ob me raz uos ti bil o i to e tek bit i.
v
v.
::
. .
186
mne due j esu i lj ubav prema blinjemu, istina i

skromnost; najzad i to to nita ne ceni vie nego
samu sebe - to to ima svoj zakon. Tako se razum
koj i pravo misli ni po emu ne razlikuje od razuma
koji pravino radi.
2. Ako melodiju ralani na pojedine tono
ve, pa se kod svakog tona posebno zapita moe li
on da te zanese, prezree lepo pevanje, i igru i
pankration, ali to nikad nee priznati. Isto e tako
biti i sa igrom, ako na isti nain postupi sa svakim
njenim p okretom ili poloaj em. Tako je i kod pan
kratij a . Uopte, kod svih stvari - o sim kod vrline i
kod svega onoga to iz nj e izvire - gledaj na nj ihove
sastavne delove, pa e, kad ih pone ralanjivati
na pojedine sastavne elemente, doi do toga da ih
mora prezreti. Isti taj metod prenesi i na ivot kao
celinu.
3 . Kako je uzviena dua koja je spremna da
se, kad zatreba, odvoj i od tela, da nestane, da se ras
padne, ili, pak, da i dalje traje! Ta spremnost, meu
tim, mora dolaziti iz sopstvenog ubeenj a, ne iz ina
ta kao kod hriana, nego posle dugog razmiljanj a,
ozbiljno i dostojanstveno, bez teatralnih efekata,
tako da i druge moe privui svoj im primerom.
4. Da li sam uradio neto to e biti od za
jednike koristi ? Ako j esam, onda i ja sam imam
koristi od toga . Neka ti to bude neprestano pred
oima i nemoj nikada prestati da misli na to.
S. ta je tvoj poziv ? Da bude dobar. A kako
e to moi da bude, ako ne na osnovu posmatranja
1 87
Sam om seb i
g eg a je ov ek zacel oku pne pri rod e i ono ga zbo

.
pra vo i stv ore n?
d .bl nam
6. Tra ged ije su prvobitno iz:,o ene
bl as pou e da u
pri kaz ale dog aa je u pri rod i, d
e b l dru kCl J e . l d' a
pri rod nom tok u stv ari ne o:oz ::
l
, u ZIV Ot , . ne ? l b e
nam na ve oj poz orn ici - to Jest
j pO.O ICl pn l c :
nem ile stv ari koj e nas na obino
SVr ltl l da. .om OJI
Mi vid imo da se sve mo ra tak o
raJ st rpl J lv pod
vi u: "Ja o me ni, Kit airo ne ! " ,l :n . pok OJ
U ko
kaz u l
nos iti sva ku nes re u. Dr amatlc an
risn u izre ku, kao to je ova :
i za sino ve,
" Ak o se bogovi ne brinu za mene
to ima svo ga razl oga . "
ili:
" Ne sm e se lj utiti na stvari tok " ,
l:
zd . "
" iv ot tre ba uzb rat i kao zre o gro
di! e, poj avi l se st i dru go tom e sli no. Pos le tra g
!.-arater l kOJ. a J
ra kom edi j a, koj a je ima la v asp ltm
uCl la ljud e skr m
ba svo jim otv ore nim n c nom
D IOg en !?n g? sto _
nos ti i um ere nos ti. Za to Je I sam
kom ed J e os l J
ta pri ma o od nj e. Pos le stare
ija, !<02a se, u ze l j. i
sre dnj a i nap osl etk u nov a k ? me
u lzve tac eno.st. oz
da podra ava iv ot, pre tvo nla
ponesto kon sno , a.h
nat o j e da su i ovi pes nic i kaz ah
stv ar, sve to pev anj e
kak vu svr hu ima uop te cel a ta
i sastav lj anj e dra ma ?
393
Upo redi Sofo kle, Kralj Edip 1
ss.
188
7. Sve mi je j asnije da u ivotu nema poloaj a
koji bi mi bio tako povoljan za filozofiranj e kao to

je ovaj u kome se sad nalazim.
8. Grana, koj u odseku sa druge grane za ko
ju je srasla, odseena je, neosporno , i od celog drve
ta. Tako j e i ovek koj i j e otpao od samo j ednog
oveka, otpao od celoga drutva. Ali je granu odse
kao neko drugi, a ovek se od svoga blinjega, ako
ga omrzne i ako se od njega odstrani, odvaja sam.
On ne uvia da se time u isto vreme odvojio i od
celoga lj udskoga drutva. Ze vs nam je, meutim,
podario j edan naroiti dar kad je stvorio zaj ednicu.
Blagodare i tome, imamo mogunost i da opet sra
stemo sa svoj im blinj ima i da opet postanemo za
j edniki radnici na izgradnji zajednice. Samo, ako se
takvo odvaj anje esto deava, onda se, razume se,
razdvoj eni delovi teko opet spaj aju i sjedinj uju. I
grana koj a od samog poetka raste zajedno sa sta
blom, drukij a je od grane koj a je bila odseena, pa
ponovo nakalemlj ena, a tako kau i vrtari: ona, do
due, ponovo sraste sa stablom, ali se nikad vie ne
dri tako vrsto.
9. Kao to ne mogu da te skrenu sa pravog
puta delovanj a oni koj i ti smetaj u i da ti stanu na
put u tvome napredovanj u prema nj emu, tako ne
treba da te bune ni u tvoj oj naklonosti prema razu
mu. Naprotiv, i u j ednom i u drugom sluaj u ostani
nepokoleblj iv, budi naime dosledan ne samo u svo
j im sudovima i delanju, nego i u svojoj blagonaklo
nosti prema onima koj i pokuava j u da te spree i
1 89
Samom sebi
ometu ili da na drugi nain izazovu tvoj u lj utnju.

Jer, ako se na njih lj uti, pokazuje svoju slabost is
to onako kao kad prestane da deluj e i kad malak
e u svojim tenj ama ako bi te oni zaveli. Oni su i
j edan i drugi podjednak e kukavice: jedan zato to se
uplaio, a drugi zato to se odvojio od oveka koj i
j e prirodno vezan za njega i prij atelj mu j e .
.
1 0. Nijedna priroda nij e gora od umetnostl :
naprotiv, i same umetnost i podraav aju prirodu.
Ako je tako, onda ni sveopta priroda, koj a je vrhu
nac savrenstv a i koj a obuhvata sve, ne moe biti
gora od bilo koj e umetnike vetine. Sve um tnos i,
meutim, obrauj u nepotpun ije stvari da bl kons
tile potpunij im: tako ini i Sveprirod a. Od nje je p o
stala i pravinos t, a od ove, posle, sve ostale vrime.
Zato se pravinos t nee odrati ako naginjemo stva
rima koj e su prema moralu ravnodun e, ako se lako
damo prevariti, i ako smo skloni prenaglj enosti ili
poputanj u.
1 1 . Stvari koj e te, kad za nJ 1ma tezlS dl od
njih bei, uznemirav aj u, ne dolaze tebi, nego ti sam
na neki nain dolazi njima. Neka, dakle, tvoj sud o
njima bude miran, pa e one ostati tamo g e s , i
neemo morati da te gledamo ni kako za nJ lma J U
ri , ni kako od njih bei.
12. Dua j e slina lopti, j er niti se rasteze m ti skuplj a, ne rasplinj uje se i ne ugiba: naprotiv,
obasj ava je svetlost u kojoj vidi svu istinu, pa i onu
koja je u njoj samoj .
. ,
v . v
1 90
1 3 . D a li me neko prezire ? To neka bude nje
gova stvar! Ja u se, meutim, truditi da me niko ne

uhvati na nekom delu ili rei koja je dostojna pre
zrenja. Da li me mrzi ? I to je njegova stvar! Ali j a
sam vedar i raspoloen prema svakome i spreman
da tom istom oveku ukaem na njegovu manu, ne
grdnj om, ili tako to u ljudima pokazivati da ja tu
neto trpim, nego otvoreno i srdano kao onaj
Fokion, 2 ukoliko se on nij e pretvarao. Neka bogovi
vide oveka koji u sebi nema nikakve naklonosti ni
prema gnevu ni prema razdraljivosti. Je li neka nes
rea za tebe kad sam radi ono to odgovara tvojoj
prirodi i kad, kao ovek ije je celokupno miljenje i
tenja usmerena na to da se na svaki nain uradi to j e
od opte koristi, prima ono to pomae Svemiru?
14. Jedan drugoga preziru, a ipak laskaju j e
dan drugome; svaki od njih eli da se istakne pred
onim drugim i j edan se drugom klanja.
1 5 . Kako je truo i pokvaren onaj ovek koji
kae: " Reio sal? da iskreno i poteno porazgova
ram s tobom . " Sta radi ti, ovee ? Tako neto ne
srne se unapred rei. To se mora samo pokazati. To
mora biti napisano na elu, sam glas mora tako da
zvui, u samim oima mora se to videti, onako kao
to voljeni ovek odmah sve otkriva u pogledima
. 2 Fokion, atinski dravnik, savremenik govornika Demostena.
Njegovo pravo politiko delo poinje posle bitke kod Heroneje ( 3 3 8 .
pre n e . ) . Svoj im velikim dravnikim sposobnostima polo m u j e
:
nekoliko puta za rukom d a spase Atinu. 3 1 8 godine j e sruen i ubijen.
Ali Je pre smrti zakleo svoga sina da se zbog toga ne sveti Atinjanima.
Samom sebi
1 91
onih koji ga vole. Iskren ovek mora biti kao ovek

koj i se j ako osea na znoj, tako da svaki koji mu se
priblii mora to zapaziti, hteo ili ne hteo. A namer
no iznoenje i pokazivanje svoj e estitosti delUje kao
no. Nita nije sramnije od vuj eg prijatelj stva . To
ga se, svakako, najvie uvaj ! Dobar, iskren i po en
ovek nosi te vrline u oima, i te nj egove oso bl11e
nisu nikome taj na.
1 6. Ako ne tei za stvarima koje su u moral
nom pogledu malo vane, onda je dua sposobna da
bude srena . Ona e to i biti ako svaku od tih stvari
ralanimo na njene sastavne delove, ali je posma
tramo i kao celinu, a pri tom budemo svesni da nam
nijedan od njih ne natura svoj e milj enj e o sebi, n i ti
sama dolazi do nas; da je, naprotiv, svaka od nj i h
sasvim mirna i da mi sami stvaramo sudove o stva
rima i utiskujemo ih takorei u sebe, a u moguno
sti smo da to ne radimo i da ih smesta izbriemo
ako su se u nas uvukle. Nae zanimanj e za te stvari
traje samo kratko vreme, a onda ivot nestane. ta
j e teko u tome to su te stvari takve ? Raduj im se
ako ih j e dala priroda i neka ti to bude lako; alt, ako
su one protiv prirode, onda misli na ono to tvoj oj
prirodi odgovara, i tei za tim iako to ne donosi
nikakvu slavu. Jer, ako tei za dobrim koj e joj odgo
vara, onda svaka stvar zasluuj e da joj se oprosti .
1 7. Razmilj aj o tome odakle je svaka stvar
dola, iz kakvih je materija sastavljena, u ta se me
nja, ta e biti s njom posle promene i hoe li pretr
peti kakvo zlo.
1 92
1 8 . Prvo treba da misli: kakav je moj odnos
prema lj udima; mi smo na svetu jedan radi drugoga;

ja sam, s druge strane, postao njihov voa kao to je
ovan ovcama, ili bik stadu goveda. Onda se digni
jo vie i reci: " Ako svet nije sastavljen od atoma,
onda je priroda ona sila koja njime vlada. Pa, ako je
tako, onda nie stvari postoj e radi viih, a vie radi
sebe samih . "
Drugo: kakvi s u ljudi kad su z a stolom, u
krevetu i inae ? I, naroito, koliko na njih utiu na
ela i koliko uobraenj a ima u njihovom delu ?
Tpee: Ako neto rade s pravom, nemoj se '
na njih lj utiti, a ako rade bez razuma, onda svakako
rade protiv svoj e volj e, j er ne shvataju. Kao to ni
jedna dua ne pristaje dragovoljno da j oj oduzmu
istinu, tako nijedna od njih ne naputa svoj evoljno
sposobnost da prema svakome postupa kako treba.
Ljudi e biti uvreeni ako ih nazove nepravinim,
bezobzirnim, gramljivim, j ednom rej u, zloincima
prema nj ihovim blinj ima.
etvrto: I ti sam esto grei, pa i sam spada
u tu vrstu lj udi. Iako izvesne prestupe izbegava,
iako se iz bojazni, iz obzira prema svome dobrom
glasu ili iz neke druge niske pobude, kloni te vrste
grehova, ti ipak ima neke sklonosti prema njima.
Peto: Ne moe nikada biti siguran, da li lju
di zaista gree. Mnogo tota se uini zato to su
okolnosti bile takve. Uopte, treba imati veliko
iskustvo da bi se pravilno moglo prosuditi delo ne
kog drugog oveka.
Samom sebi
193
esto: Kad si preter ano ljut ili tuan , pomis li

na to da ovek ov ivot traje samo kratk o vreme i da
nas uskor o vie nee biti.
Sedm o: Nas ne uznem iravaj u dela drugi h ljudi - jer ona dolaz e iz njihov ih dua - nego nae mi
ljenje o nj ima. O dbaci to milje nj e i odlu i da ne
sudi o nj ima kao da su one ne znam kakvo zlo, pa
e tvoj gnev proi. - Ali kako da ga odbac im? Tako
to e pomis liti da nije nikak va tvoja sramo ta ako
te neko vrea . Sramotno je, naime , samo moral no zlo,
a kad ne bi bilo tako, onda bi, sigurno, i ti greio vrlo
mnogo i postao bi i razbo jnik i ko zna ta sve.
Osmo : pomis li na to da su posled ice naeg
gneva i ljutnj e zbog nekih dela tee nego to su sa
ma dela zbog kojih smo se poeli ljutiti i gnevi ti.
D eveto: Dobro ta je nepob ediva kad je iskre
na, a nije pritvo rna i lana. ta moe da ti uini rav
ovek kad ti prema nj emu ostan e blag i kad ga u
zgodn oj prilici , ba u trenut ku kad hoe da ti prii
ni zlo, neno opom ene i poui boljem u: ,, e, dete
moje, nipot o ! Mi smo predo dree m za nesto dru
go. Ja u time jedva pretrp eti neku tetu, a tebi e to
kodi ti, dete moj e . " Pa da mu onda blago i bez za
jedljiv osti doka e da je zaista tako i da to ne rade
ni pele ni druge ivoti nje koje imaju uroe ni nagon
prema zaj ednic i. Ali to ne sme initi ni i on no ni
grde i ga, nego ispun jen ljubav lju i bez zaj edlj ivosn .
Ne kao uitel j koji ga poua va i ne sa name rom da
ti se divi neko koji je sluaj no prisut an, nego govor i
samo njemu , maka r i drugi lj udi stajali okolo .
1 94
Ovih devet pravila zapamti tako kao da si ih

dobio na dar od Muza, i postani ovek j o za ivo
ta . Ali, isto onako kao to treba da se uva ljutnje,
ne sme lj udima ni laskati. I jedno i drugo protivi se
duhu zajednice i nanosi samo tetu. Kad treba da se
naljuti, ti se seti da gnev nije dokaz mukosti, nego
da su blagost i nenost, ukoliko su vie oveanski
utoliko i mukij i, i da samo takav karakter ima i
s ?age, i ivaca, i hrabrosti, a ne onaj koji besni i lju
t! se. A gnev je, kao i tuga, znak slabosti. Zato to
su i j edno i drugo ranjeni i morali su se povui iz boja.
Ako si raspoloen, primi i deseti princip kao
dar Apolona, voe Muza :3 ludo je traiti da ravi
lj udi ne gree. Onaj koji to zahteva, tei za neim
e oguim. A sloiti se s tim da oni prema drugim
ljudima budu takvi i zahtevati da samo prema nama
ne gree, nerazumno je i tiranski.
1 9 . Postoje etiri zablude ljudskoga uma ko
jih se uvek mora uvati; ako ih nae u svojoj dui,
mora sv Ih smesta brisa ti i rei: " Ova mi predstava ni
je potrebna; ona rui lj udsku zaj ednicu; ono to sad
misli da kae, nije tvoje sopstveno miljenje. " - A
kad neko ne govori svoje sopstveno milj enje, sma
traj to za najveu besmislicu. etvrti sluaj je kad
sa ome .sebi mora da prebacuj e: to je dokaz da je
bozanskt deo u tebi p odlegao manje dostojnom i
smrtnom delu u tebi, tj . telu i nj egovim grubim
predstavama.
3 Apolon ima epitet " Musagetes"
voda Muza.
Samom sebi
195
20. Sve ono duhovno i vatreno to je u tvome

telu prirodno tei nagore, ali ga neto ipak zadrava
u sastavu tela, da se ne bi protivilo prirodnome re
du. Isto se tako i sve ono to je u tebi zemalj sko i
vlano, iako tei nadole, ipak pridrava zaj ednice i
ostaje na mestu koj e mu po prirodi nije pogodno.
Tako se i elementi pokoravaj u zakonima vasione, i
silom ostaju toliko na odreenom mestu sve donde
dok se iz nj e opet ne zauj e glas da se rasture. Zar
onda nij e zlo to se samo razumni deo u tebi protivi
i lj uti zbog mesta koje mu je odreeno ? Nj emu nij e
silom nametnuto nita drugo nego samo ono to
odgovara nj egovoj prirodi. Jer sklonost prema ne
potenom delovanj u, prema razuzdanosti, gnevu,
bolu i strahu nij e nita drugo nego beanj e od priro
de. Tako je i tu: kad se tvoj razum-vladar zbog nee
ga nalj uti, on samim tim naputa svoje mesto. Jer je
on stvoren koliko za pobonost i bogobojaljivost,
toliko i za pravinost. l ove su vrline ukljuene u poj
mu drueljubivosti, tavie, one su i starij e od pra
vinih dela.
2 1 . Onaj kome ivotni cilj nij e uvek jedan i
isti, ne moe ni sam itavog svog ivota biti jedan i
isti. Ove rei, meutim, nisu dovoljne ako im ne do
da i one druge, o tom kakav taj cilj treba da bude.
Jer, kao to lj udi nemaju isto shvatanje o svemu
onome to se obino zove dobrim, kao to se oni
slau samo u stvarima upravlj enim prema optoj
koristi, tako i mi moramo sebi odrediti za cilj neto
to vodi rauna o zaj ednici i dravi. Samo onaj koj i
196
svim silama tei za tim ciljem, radie svaki svoj po

sao mislei na to i bie do sri j edan i isti.
22. Seti se esto na priicu O polj skom i grad
skom miu i kako se onaj prvi plaio i beao tamo
-amo. 4
23. Sokrat j e milj enje svetine nazivao strai
l ima koj ima se plae deca.
24. Spartanci su za vreme predstava stavljali
stolice stranaca u senku, a sami su zauzimali mesta
tamo gde ih j e bilo.
25. Izgovarajui se to je odbio Perdikin5
poziv, Sokrat mu j e rekao: "Uinio sam to da ne bih
poginuo na naj bedniji nain." Tj .: " Kako ne bih do
ao u poloaj da ne mogu povratiti ako mi se uini
dobro. "
26. U pismima Efeana postoj i pravil o da
neprestano treba imati na umu nekoga od onih sta
rih koji su uspeli da sauvaj u vrlinu.
27. Pitagorej ci su uili da izj utra treba pogle
dati prema nebu kako bismo se setili onih bia koja
uvek na istim putevima i na isti nain vre svoja
dela, i nj ihovog reda, istoe i obnaenosti. Jer zvez
de nemaj u odela.
28. Kakav je ovek bio Sokrat, koj i j e, kad
mu je Ksantipa uzela ogrta i pola, obukao oviji
kouh! I ta j e on rekao svoj im uenicima koj i su se
4 Uporedi priu o gradskom i seoskom miu u Horacijevim sati
rama, II, 6, 79 ss.
S Perdika (Perdikkas) je bio otac makedonskog kralja Arhelaja
(413-3 99), savremenik Sokratov.
197
Samom sebi
zastideli i hteli otii k a d su g a videli onako obue

na.6
29. U pisanj u i itanju nee moi zapovedati
sve dok sam ne naui da se pokorava propisima .
A to u ivotu najv.ie vredi.
30. Ti si rob i nema prava da govori.?
3 1 . Moj e drago se srce nasmejalo. 8
32. Tekim e reima ljudi grditi vrlinu.9
33. Samo budala trai zimi smokve. Takav j e
i ovek koji eli dete onda kad ga vie ne moe ima
ti.1O Epiktet kae da, miluj ui dete, treba u svome sr
cu misliti: " Moda e j o sutra biti mrtvo. " Ali, te
su rei strane. " Nij e strano " , kae on, " nego po
kazuj e samo prirodni tok. " Inae bi i rei: "Vreme
je da se klasje ponj e " , bile strane.
34. Zelen grozd, zreo grozd, suv grozd, sve
su to same promene i to ne promene u nita, nego li
neto ega vie nema .
6 Izmiljena anegdota o Sokratovoj eni Ksanripi. Ksantipa
(Xanthippe Zlatnokosa ) je Sokratu rodila tri sina. Glas da Je bila
sklona svadi ( i na osnovu toga su izmiljene anegdote) ima poreklo u
klevetama kinika. Uostalom, sasvim je shvatljivo to je ena jednog
oveka koji nije imao nikakvog imanja, a voleo da ne radi nego da
raspravlja o svakojakim problemima bila nezadovoljn a . Pa onda ill
prie nisu bez ikakve osnove.
.
7 Kao to rob ne srne da se buni i suprotstavlja zelJama i zapo
vestima svoga gospodara, tako ni ti (jer si rob) ne s e da se buni
protiv Sudbine. A Sudbina ( heimarmene) je osnovno ucenJe i postulat
stoikih filozofa !
8 Homer Odyss. IX 4 1 3 .
9 Hesiod, Erga kai hemerai 1 84.
1 0 Epiktet, III 24, 8 7
=
198
3 5 . Epiktet kae: " Nema oveka koji bi mo

gao da oduzme slobodnu volj u."
36. O n veli: " Treba umeti pronai vetinu da
blagovremeno izrazi priznanj e i da dobro pazi na
to da tvoja tenj a bude vezana za uslov: da nae de
lo bude od koristi za sve, i da radimo ono to vredi;
isto se tako moramo odrei neumerenosti uopte i
ne smerno izbegavati nijednu stvar koj a nije u naoj
moi. "
3 7. On kae: "Ne radi se o ovome ili onome,
nego o tome da li si budala, ili nisi. "
3 8 . Sokrat j e govorio: " ta vie volite ? D a
imate due razumnih, i l i nerazumnih ljudi ? " - " Ra
zumnih. " - "A kakvih razumnih ? Zdravih ili ra
vih ? " - " Zdravih. " - " Pa zato ih ne traite ? " "Zato to ih ve imamo. " - "Zato se, onda, svaa
te i prepirete meu sobom ? "
DVANAESTA KNJIGA
1 . Ako samome sebi ne zavidi, onda moe

ve sada imati sve ono do ega bi eleo da doe po
lako i zaobilaznim putem. To e postii ako zabo
ravi sve to je prolo, ako budunost prepusti
Provienj u, a svoj sadanj i ivot ispuni pobono
u i pravinou. Pobonou, da bi voleo ono to
ti je odreeno, jer ga je priroda dodelila tebi i tebe
njemu. Pravinou, da bi otvoreno i bez ustezanja
kazivao istinu i radio po zakonu i kako treba. U
tome te ne srne spreavati ni zloba drugih lj udi, ni
nj ihovo milj enj e, ni ono to e oni o tebi rei, ni
telesni nagoni u tebi: onaj tvoj deo koji trpi, starae
se ve sam o sebi. Ako si, dakle, kad najzad bude
morao da poe sa ovoga sveta, uspeo da sve to od
gurne u stranu, ako potuj e samo ono to je u tebi
boje i ne boji se da svri sa ivotom, nego se pla
i samo zato to nikada nisi ni poeo da ivi po za
htevima prirode, onda e biti ovek dostoj an kos
mosa koji te j e stvorio, nee biti stranac u svoj oj
domovini, nee se uditi svakodnevnim stvarima
200
kao da su one neto neoekivano i nee vie zavisi

ti od ove ili one obine stvari.
2. Bog vidi sve razumne due potpuno nage,
bez njihove telesne ljuske, bez omota i neistoe. On
samo svoj im razumom dodiruje ono to se iz njega
izlilo i prelilo u due. Ako se i ti naui da tako ra
di, onda e nestati mnogih uznemirenosti. Zar e
onaj koji se ne brine za telo koje ga obuhvata gubiti
svoj e vreme vodei rauna o odelu, stanu, dobrom
glasu kod lj udi, udeavanju i kinurenj u ?
3 . Ti s i sainjen o d triju stvari: o d tela, duha
i razuma. Prve dve od njih pripadaj u tebi samo uko
liko si duan da se o nj ima stara. Samo je trei deo,
u stvari, tvoj . Ako, dakle, od sebe, tj . od svoga du
ha, ukloni sve ono to drugi ljudi govore ili rade,
to si sam uradio ili rekao, to je pred tobom, pa te
uzbuuj e, ili to je i bez tvoj e volje pa tebi od tela
koj e te obvij a ili od daha koji je vezan za telo; ako
odbaci sve ime te svetski vrtlog odvlai u taj kovi
tlac tako da ti razum ostane ist i osloboen svega
to mu je sudbina dodelila, osloboen svega to mu
smeta, j er radi pravino, poverava se sudbini i go
vori istinu; ako, velim, od toga razuma koj i je u tebi
izdvoj i sve ono to jo zbog spoljnih uticaja ima u
sebi, to je j o skriveno u budunosti ili to ve spa
da u prolost, ako od sebe napravi oveka kakvog
pominj e Empedokle:1
1 Empedokle (Empedokles) i z Akraganta (Agrigento) n a Siciliji
(450. pre n . e.) bio je putujui lekar, mudrac, udotvorac. Njegov i
vot (smrt u krateru Etne) okruuju legende. Napisao je filozofsko delo
201
Samom sebi
" okruglu loptu koj a se i usred praznina ra

duje kruenju " i ako se naui da ivi samo onako
kako zaista ivi, tj . samo u sadanjosti; onda e
biti u stanj u da u miru, slozi, spokoj stvu i prij atelj
stvu sa svoj im genij em provede jo ono malo vre
mena to ti je do smrti ostalo.
4. esto sam se udio kako to da svako vie
voli sebe nego drugog, a ipak manj e ceni svoj e sop
stveno miljenje o sebi, nego milj enje drugih ljudi.
Kad bi neki bog ili razuman uitelj pristupio neko
me i naredio mu da ne misli i ne razmilj a o sebi ni
ta to ne bi mogao i glasno izraziti, on to ne bi mo
gao izdrati ni jedan j edini dan. Tako se mi vie bo
j imo onoga to e o nama rei nai blinji nego ono
ga to mi sami o sebi mislimo.
5. Kako su bogovi koj i su sve udesili tako
lepo i sa ljubavlj u prema lj udskome rodu mogli za
boraviti da poneke lj ude, one, naime, koj i su naroi
to dobri, koj i sa boanstvom stoje takorei u naj pri
snij im odnosima i koj i su svoj im pobonim i svetim
delima stupili u naroito prijatelj ske odnose sa bo
govima: kako je mogue da ti ljudi posle svoj e smr
ti ne dou ponovo na svet, nego nestaj u za sva vre
mena ? Ako je zaista tako, onda znaj da bi bogovi,
kad bi bilo potrebno da bude drukije, to svakako i
,,0 prirodi " : postoje etiri osnovna elementa, prvobitno ujedinjena u
lopti ( "sphairos" ), ali se kasnije razdvajaju. Privlaenje1 i 0 bijanjem
tih elemenata ( "l j ubav i mrnja " ) stvara se svet. Danasnje zIvotInJe l
ljudi razvili su se iz najneobin ijih i najsmenij ih likova ( " des
cendentna teorij a " ) .
202
udesili . Jer, ono to bi bilo pravino, bilo bi i mogu

e, a kad bi to bilo prirodno, onda bi priroda to sva
kako i udesila. Poto nij e tako - ako zaista nije tako
- mora biti ubeen da tako nij e ni smelo da bude. I
sam vidi da se takvim nepotrebnim raspravlj anjem
samo svaa sa bogovima. Mi se, meutim, ne bis
mo tako raspravlj ali sa njima kad oni ne bi bili naj
bolj i i najpravedniji . A ako su takvi, onda oni ure
uj ui svet ne bi nita propustili i nita ne bi izo
stavili bez nekog razumnog razloga.
6. Naui se da radi i ono to ne daje nikak
vu nadu za uspeh. Leva ruka je nespretnij a za druge
stvari, jer na njih nij e naviknuta, ali j ae dri uzde
nego desna. To je zato to je na to navikla.
7. (Misli na to ) kakvi e biti tvoje telo i dua
kad te stigne smrt; i na kratkotrajan ivot, na bez
graninost vremena iza i ispred nas, i na slabost
svake stvari.
8 . Uzrone stvari treba posmatrati nage; tre
ba razmilj ati o cilj evima ljudske radnje; o tome ta
je trud, ta radost, ta smrt, a ta slava ? Ko je kriv
za neij e nespokoj stvo ? I o tome da nijedan ovek
ne smeta drugome. Da je sve samo uobraenj e.
9. Kad svoj e principe privodi u delo, ovek
treba pre da lii na pankratista, nego na gladij atora.
Jer ovoga ubij aju im ostavi na stranu ma kojim se
brani, a onaj prvi j o uvek ima svoj u pesnicu i treba
samo da je stegne.
1 0. Pronai sutinu stvari ralanj uj ui ih na
tvar, razlog i cilj .
Samom sebi
203
ovek poseduje mo da uradi samo ono

to e bog pohvaliti, i da radosno prima sve ono to
mu on dodeli.
12. Ne prebacuj bogovima zbog onoga to
priroda donosi sobom, jer oni ne gre e ni dobro
volj no ni protiv svoje volj e; ne prebacuj ni lj udima,
jer oni gree samo protiv svoj e volj e. Znai, ne tre
ba prebacivati nikome.
1 3 . Kako je smean i tu ovome svetu ovek
koji se divi bilo emu to se u njemu dogaa.
14. Postoji li neizbenost sudbine, ili ne
promenljiv red, ili blagonaklono Provienje, ili be
smisleni nered, ili sila koj a upravlja. Ako je to neiz
bena sudbina, zato se onda buni? Ako je Provie
nje, koj e moe pridobiti za sebe, onda gledaj da i
sam bude dostoj an boj e pomoi. Ako je haos bez
vodee sile, onda budi radostan to u tome vrtlogu
ti sam ima razum koji te vodi. A ako te talas povu
e za sobom, onda neka odnese sobom ono bedno
meso, ono malo ivota i ostalo. A tvoj duh ne moe
ti oduzeti.
15. Svetlost u svetilj ci svetli sve dok se ne za
gasi i tek onda gubi sjaj . Zar e se onda istina, pra
vinost i trezvenost u tebi pre vremena ugasiti ?
16. Ako ti neko da povoda da posumnj a ka
ko je uinio neto nepravino, ti se zapitaj : " Otkud
ja mogu znati da li je to greka ? " A ako je stvarno
uradio neto nepravedno, onda pomisli: " O n je sam
sebe osudio. " I odmah zatim: " O n radi kao da j e
samome sebi izgrebao lice . "
11.
204
Onaj koji hoe da rav ovek ne grei, taj je

kao onaj koji bi hteo da u smokvinom plodu ne
bude soka, da dete ne plae, konj ne re i da se ne
deava nita drugo to se po prirodi mora zbivati.
ta moe rav ovek kad ima takve sklonosti ? Ako
ti ima snage, onda ga lei !
1 7. Ne radi ono to ne dolikuj e, ne govori
ono to nije istina ! Neka tvoja tenj a bude . . .
1 8 . Treba uvek gledati n a celinu; n a ono to
u tebi izaziva predstavu, pa onda stvar protumaiti,
ralanjujui je na uzrok, svrhu i vreme u kome mo
ra nestati.
1 9. Shvati j ednom da u tebi postoj i neto to
je jae i boanstvenije od stvari koje izazivaj u tvoj e
strasti i koje te kao kakvu lutku povlae na sve stra
ne. U kakvom je sad stanj u moja dua ? Val j da nij e
ispunj ena strahom i sumnjienj em? Ili poudom i
neim slinim?
20. Prvo: ne treba raditi bez svrhe i bez na
mere. Drugo: podeavaj svoje tenje samo prema
optem dobru.
2 1 . Pomisli da te uskoro nee biti nigde, da
nee biti nita, i da e to isto biti i sa stvarima koj e
sada gleda i sa lj udima koji sada ive. Sve se stvari
po svoj oj prirodi moraj u menj ati, preobraavati i
nestaj ati, da bi posle nj ih mogle doi druge.
22. Znaj da je sve samo tvoje miljenje i da
ono zavisi od tebe. O dbaci miljenje, ako hoe, i bi
e kao krmano koji je zaobiao greben i stigao na
mirnu puinu, tu je sve mirno i zaliv je bez talasa.
Samom sebi
205
23. Ma kakav bio posao koji se na vreme

prekida, on ne trpi nikakvu tetu od toga to je pre
stao. Ni ovek koj i je to delo izvrio nita nije pretr
peo kad je ono prestalo. Isto je to sa svakim ove
kovim delovanjem, i sa zbirom svih delovanj a koje
nazivamo ivotom: ako se on zavri na vreme, onda
tim zavretkom ne pretrpi nikakvu tetu, a nema zla
ni za onog oveka koji je blagovremeno dovrio taj
niz. Pravo vreme i granicu odreuj e, meutim, pri
roda, ponekad naa sopstvena, na primer u starosti,
inae obavezno Svemir: nj egovi se delovi menj aju i
itav se kosmos od toga snai i stalno podmlauj e.
Ono to j e korisno celini, to j e uvek lepo i uvek
dolazi na vreme. Kraj ivota nije, dakle, za pojedin
ca nikakvo zlo, jer nij e sramotno ako doe bez nae
volj e i ako se ne protivi zaj ednici. Naprotiv, on je
dobro ako dolazi u pogodno vreme za celinu, ako
j oj koristi i ako je sa njom u skladu. To je put kojim
boanstvo nosi oveka ij e je kretanj e slino boan
skom i ij i duh tei istome cilju.
24. Treba imati pred oima ove tri stvari: ne
radi nita bez plana i radi ga tako kao da ga samo
Provienj e radi; za ono to ti se pri tom spolj a desi,
pomisli da se deava ili sluajno, ili pod uticaj em
Provienj a; a ni sluaj u ni Provienj u ne smemo
prebacivati. Drugo: gledaj kako je stvoreno svako
bie od svog roenja, pa do trenutka kad dobije du
u i dok je opet ne vrati; iz kakve je pramaterije
stvoreno i u kakve se materije opet raspada. Tree:
206
da bi te, kad bi se iznenada podigao i sa visine po

gledao dole na ljudske stvari i na njihovo arenilo,
ispunilo prezrenje kad bi video kakva sve vazduna
i eterina bia ive oko tebe. A uvek bi gledao j edno
i isto: koliko god bi se puta podigao u visinu, video
bi da je sve kratkotrajno i jednoliko . I pored toga:
sve je samo tatina.
25. Odbaci od sebe privienj e i spasen si.
A ko ti brani da ga ne odbaci ?
26. Kad ti j e ponekad teko, ti zaboravlja da
se sve deava prema prirodi, da je to greka nekog
drugog i zaboravlj a da se sve to se deava tako
oduvek deavalo, da e se deavati i da se deava
svuda . Onda, zaboravlja i na to u kako je tesnoj
vezi ovek sa lj udskim rodom: to nije zajednica krvi
ili semena, nego zajednica duha. Zaboravio si da j e
duh svakog pojedinca boanstvo i d a o d nj ega dola
zi. Zaboravio si da niko nema nita svoje, ve da su
i tvoje dete, i tvoj e telo, pa ak i tvoja dua doli
odande . Da je sve samo privienje, i zaboravio si,
najzad, da svako ivi samo u sadanj osti i da samo
nju gubi.
27. Treba se neprestano seati ljudi koji su se
u ivotu mnogo lj utili, koj i su bili na vrhuncu slave,
nesree ili neprij ateljstva i koji su na bilo kome po
loaj u dostigli vrhunac. Onda treba misliti: Pa gde
je sada sve to ? Samo dim, i pepeo, i pria ili, ak, ni
prie nema vie. Dozovi u pamet sve ono to je na
svome poljskom imanj u radio, na primer, Fabij e
Samom sebi
207
Katulin; 2 to je u svojim vrtovima inio Lucij e Lup;

Stertinije u Bajarna; Tiberije na Kapriju; Velij e Ruf,
i uopte mrnj u jednoga oveka prema drugim stva
rima . Kako je bezvredno sve ono na ta su oni bili
tako gordi! I koliko je mudrije da u svakoj prilici
bude pravian bez pretvaranj a, skroman i do kraj
nosti posluan bogovima. Jer je najstranij a ona
oholost koj a se uznosi lanom skromnou.
2 8 . Onima koji te pitaj u: " Gde si ti video bo
gove i na osnovu ega zakljuuje da oni postoje te
ih tako potuje ? " treba odgovoriti ovako: prvo,
njih nae oi stvarno ne vide; a zatim: ja nisam vi
deo ni svoj u duu, pa je ipak cenim. Tako je i sa bo
govima: da oni postoj e, to zaklj uuj em po dej stvu
njihove moi koja mi se svuda j avlj a, i zato ih po
tuj em.
29. Blagostanj e ivota sastoji se u tome da
svaku stvar upoznamo u njenoj sutini i nj enom bi
u: ta je nj ena materij a, ta njen uzrok, i da od srca
radimo pravino i govorimo istinu. ta nam j o pre
ostaj e, nego da se radujemo ivotu, niui jedno de2 Katulin je bio konzul za vreme Hadrijana 130. godine pre n. e.
Lupus je bio zaverenik protiv Hadrijana i bio je ubijen ( bez careve
dozvole). Stertinije i Ruf su nepoznate linosti. Baje (Baiae) je bilo
-
raskono morsko kupalite blizu Napulja na obalama Kampanije. Od

graevina je preostalo samo nekoliko ruevina jer je kupalite propa
lo zajedno sa Rimom.
Kapreje ( Kapreai), danas ostrvo Kapri
( Capri ) , j uno od Napulja, gde j e rimski car Tiberije proveo posled
njih sedam godina svoga ivota. D a li zaista u divljem razvratu kao
to to legenda pria, ili u usamljenikoj povuenosti, ne znamo. Velija
(Valia) j e u Lukaniji .
-
208
lo za drugim, tako da izmeu nj ih ne bude ni naj

manjeg praznog mesta ?
30. Postoj i samo j edna sunana svetlost, ma
kar se ona razbij ala o stene, gore i o bezbroj drugih
predmeta. I zaj ednika supstanca je samo jedna,
ako se drobi u bezbrojne telesne oblike. Postoji sa
mo jedna dua, iako se ona deli na bezbrojne poje
dinane prirode i podlee naroitim ogranienj ima.
Samo j e jedna dua sposobna za miljenje, iako j e
prividno rastavlj ena. Ostali s u delovi ovih stvari,
kao disanje i ono to je njemu podreeno, bez ose
anj a j koji nisu u meusobnom srodstvu. Nj ih dre
u j edinstvu um i tenj a za istim cilj em. A duh na je
dan naroiti nain tei prema onome to mu je srod
no, uvek je u vezi sa njim i to oseanj e zaj ednice se
ne prekida.
3 1 . ta bi ti eleo? Da veito ivi? Da ose
a ? D a ima nagone? Ili da raste ? Pa da opet pre
stane rasti ? Da se slui svoj im glasom ? Da razmi
lj a ? ta ti od svega ovog izgleda vredno da ga e
li ? Ako je svaka poj edina od ovih radnji bez vred
nosti, onda se obrati poslednj oj , i idi za razumom i
bogom. Ali, ako te stvari ne ceni i ako se lj uti kad
ih smru izgubi, onda se to sa tim ne slae.
32. Kako je neznatan trenutak bezgraninog
i beskrajnog vremena koj i je odreen svakome od
nas ! Zaas ga nestane u venosti. I kako je neznatan
deo celokupne supstance ? Kako siuan deo celoku
pne due ? Kako neznatnim deliem zemlj e se ti pro
vlai? Misli na sve to i ne smatraj za vano nita
209
Samom sebi
osim: da radi kako te tvoj a priroda vodi i da trpi

ono to ti Sveopta priroda donosi.
33. Kako razumna dua upotrebljava sebe ?
Samo je to vano: sve ostalo je, i kad zavisi i kad ne
zavisi od tvoje volj e, samo prah i pepeo.
34. Da prezire smrt, na to te najvie navodi
misao da su i oni lj udi koji su nasladu smatrali za
dobro, a bol za zlo, uprkos tome, prezirali smrt.
35. Onaj koj i za dobro smatra samo ono to
se u povoljnom trenutku desi, i kome je potpuno
svej edno da li se upravlja po pravom razumu, da li
vri vei ili manji broj dela, i kome nij e stalo do to
ga da li due ili krae vreme posmatra kosmos,
tome ni smrt nije nita strano.
36. ovee, bio si graanin u ovoj velikoj
dra vi: ta znai da li si to bio pet ili sto godina?
Glavno je da si bio u skladu sa zakonima ! Kakvo je
zlo u tome to e te iz drave isterati, ne tiranin ili
kakav nepoteni sudij a, nego sveopta priroda koj a
te j e i dovela u nj u ? To je kao kad bi pretor3 oslobo
dio dunosti da igra glumca koga je uzeo u slubu.
Ali ja nisam odigrao svih pet inova, ve samo tri.
Dobro, ali u ivotu znae i tri ina itavu dramu. Jer,
kad e biti kraj odreuje onaj koji te je isto tako neka
da uveo u ivot, kao to je sada tvoj ivot zavrio. A ti
si u svemu tome sasvim nevin. Zato poi sa bl
misli, jer i onaj koj i te zove pun je blagosti.
3 Broj pretora (prvobitno 6 ) porastao je kasnije nJ I .

njihova je bila da prireuju igre i zabave za narod.
S A D R AJ
Mi lo N . uri ,
AURELIJE . . .
ST OI KA KO LA I MA RK O
ko le . . ,
1 . Gla vni pre dst avn ici sto ik e
a ) Sta rij i per iod .
5
7
7
. . . . . . . . . . . . . . . .
9
.. .... .
b ) He len sko -rim ski per iod . .
9
. ...
1 . Panetije. . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . , 12
2. po sid oni je . . . . . . .
. . . . . . . . . , 15
3 . Sto iari u Tarsu . .
. . . . . . , 17
c) Po zni per iod . . . . . . . .
. , 17
1 . L . A nej Sen eka . . . . . . . . .
. . . . . . . . , 21
2. Ep ikt et . . . . . . .
.
. . . . . . . .
II. Ma rko Au rel ij e . . . . . . . .
. . . . . . . . .
1 . iv ot . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . .
2 . Uenje . . . . . . . . . .
23
23
28
Marko Aureli j e
SAM O M SEBI
SAMOM SEBI
Prevod sa grk og
Prva knjiga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 9
Druga knjiga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53
Tpea knjiga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 1
etvrta knjiga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72
Peta knj iga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89
esta knj iga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 04
Sedma knjiga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 2 1
Osma knjiga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 3 8
Deveta knj iga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 55
Deseta knj iga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 70
Jedanaesta knj iga . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 85
Dvanaesta knj iga . . . . . . . . . . . . . . . . . . 199
.
Albin Vilhar
Za izdavaa
Miroslav Dereta
G lavni urednik
Dij ana Dereta

Likovno-grafika oprema
Marina Slavkovi
Dij ana Dereta
Korektura
Vladimir Jankovi
ISBN 8 6-7346-325-4
Prvo D E R E TINO izdanje
Tira
1 000 primeraka
Beograd 2003
Izdava / tampa / Plasman
Grafiki atelje D E R E TA
Vladimira Rolovia 3 0 , 1 1 0 3 0 Beograd
Tel .!fax: 0 1 1 /25 1 2-22 1 , 25 1 2-46 1
www.dereta.co.yu. office@dereta.co.yu
Knj iare D E RE TA :
Knez M ihailova 4 6 , tel : 0 1 11627-934, 3 0- 3 3 - 5 0 3
Banovo b rdo, Dostoj evskog 7, tel: O 1 1 /5 5 6-445

Marko Aurelije Samom Sebi

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Marko Aurelije Samom Sebi

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

.

MALA FILOZOFSKA BIBLIOTEKA

Stoika kola i Marko Aurelije

I. Glavni predstavnici stoike kole

Stoiku kolu osnovao je Zenon iz Kitij e na

na Pontu, s nadimkom Metatemen, j er j e docnije

Stoika kola i Marko Aurelije

Od spisa starih stoiara sauvani su samo

Od Antipatrovih uenika naj znamenitij i bio

senata uziman u raun. Naj stariji sin Nikagore,

Stoika kola i Marko Aurelije

duboke uzroke toga golemoga dogaaja i prorau

vanj e Stoe, tj. uneo u nju nov duh i otvorio u njoj

Roen u Apameji u Siriji, Posidonij e se, posle

Stoika kola i Marko Aurelije

lij i, Ligurij i, paniji, Siciliji i severnoj Africi, nas

poznavalac ljudske prirode i u oblasti praktike po

K. Praechter, Die Philosophie des Aitertums, Berlin 1926, 478.

Stoika kola i Marko Aurelije

Od ostalih uenika isticali su se Atenodor, s

u kome ima kola i filozofijske nastave. Ali razlika

Stoika kola i Marko Aurelije

(Macrob. 2 1 , vid. i D. Chrys. Op. XXXIII 48). Dodaj

Iz poznoga perioda, tj . od poetka I do sre

L. Anej Seneka, j edan od naj veih pred

4. s. e. U Kordubi ( panija ) od oca M. Anej a Seneke,

Stoika kola i Marko Aurelije

templatio, ali pod njom nij e, kao Aristotel, razume

dine nije povukao u privatan ivot, gde je negovanj e

Stoika kola i Marko Aurelije

Roen kao rob izmeu god . 5 0 . i 6 0 . u Hi

philosophorum ( Gell. II 1 8, 1 0; XVII 1 9 , 4) , osno

8 Vid. K. Hartman, Arrian und Epiktet, N. Jahrb. f. d. kl. Altert .

Stoika kola i Marko Aurelije

j an Prirunik Epiktetov, preveo i uvod napisao Dr

II. Marko Aurelije

Najvei potovalac Epiktetov i poslednji

ka, koj i mu j e dao Epiktetove Beleke, a na veliku

P. Noyen, Marcus Aurelius, the Greatest Practician of 5to

Stoika kola i Marko Aurelije

zane svetom vezom i nisu j edna drugoj strane. Sve

et moderation e tractavit (Vita M. A. philos. 1 7, 1 ) .

" imao sve vrline, klonio ce svih poroka, te nije gre

Stoika kola i Marko Aurelije

sam stoiar na prestolu, bio prvi sluga svoje drave

Elle immole au public, sans peine et sans regret,

Komoda, za ije e se vladavine vratiti vremena Ka

U poreenju s prethodnim predstavnicima

Stoika kola i Marko Aurelije

perije, i kad ovek ita Razmatranja o samom sebi,

podneti, a da ne pominjem kako i sami sebe jedva

Stoika kola i Marko Aurelije

Za sticanj e pravilnog suda o stvarima i do

Od uenj a svoje kole car-filozof udaljuje se

Stoika kola i Marko Aurelije

vid. i IV 36 i 4 3, V 23) . Zato, savetuj e car, " Ovaj

krenem na posao. Pa zar da onda budem zlovolj a n

Stoika kola i Marko Aurelije

bnost miljenj a, onda nam j e zaj edniki i razum po

Car-filozof zna kako je svako zemalj sko bie

1 . Plemenitost i blagost nasledio sam od svo

Ver: Marcus Annius Verus (umro 1 3 8. n. e . ) .

2 otac Annius Verus.

ili, prema podacima Kapitolina,